Nebojša Kuburović

CETINJE...

Nebojša Kuburović

CETINJE...

Podgorica, 2020.

..., TVOJE SU SVETINJE!

I

CETINJE I CETINJANI

7

CETINJE

Istorijski grade, ponosu države, što u tebi počivaju Petrovićke glave;ti si simbol istinske, neprolazne slave, časti i herojstva, duhovnoti prave!

Vazda tebi doći - spreman sam i rad, jer se tada ośećam odvažan i mlad;u duši i srcu vlada neki sklad, divim ti se iskreno, jer si Muzej - grad!

Stanem pored osnivača, gospodar - Ivana, i zamišljam slike nekih davnih dana;knjigu prvu koja je tada odštampana, ili bitku koja je hrabro vojevana...

Devedesetih si osvjetl’o nam lice, obuzdav’o, kritikov’o ratne negativce;proklinjao na Dubrovnik ispaljene hice, projektile koje slaše crne haubice...

I danas te čine građani - junaci, što ne daše da šetaju ovi zaludnjaci;svetinje su Crnogorske, znaju čak i vrapci, crkva bila samostalna, naučiće đaci...

8

IVAN CRNOJEVIĆ

Prvi Crnogorac, osnivač Cetinja, ime je njegovo kult nam i svetinja;gospodarev plamen đedovinom tinja, lik nas gleda iz dubine istorijskih škrinja...

Ne postoji ličnost od njegove jača, noćna mora Mehmeda II Osvajača;pośečeni mnogi od njegova mača, nije htio Turcima plaćati harača...

Diplomata, državnik, ratnik prije svega, i danas je Crna Gora ponosna na njega!Kad se vrnu iz Mletaka, đe je bio ‘zbjega’, sagradio dvor, manastir i još koje - čega!

Vladao je zemljom između dv’je sile, nikada ga one nisu zarobile!Mletačka i Turska mnogo moćne bile, Ivanu se hrabrom nesporno divile!

Crnogorska crkva slavi ga k’o sveca, četvrtoga dana sedmoga mjeseca!Imao je duha, mudrosti i “herca”, velikan je bio, neka znaju đeca!

9

ĐURAĐ CRNOJEVIĆ

Značajna je ličnost Ivanovog sina, vladao je Crnom Gorom nekih šest godina;pamti ga po dobru istorijska bina, štampao je “Oktoih“ - ah, kakvog li čina!

Na zalasku samom petn’estoga v’jeka, silazak sa vlasti mor’o da dočeka;protiv Osmanlija nije bilo l’jeka, tražio da pomoć pristigne mu neka...

Nedugo je zatim digao ustanak, rezultat je, na žalost, bio sasvim tanak;predao se Turcima - to je bio danak, u njihovoj zemlji sniva vječni sanak...

Al’ podatak jedan, bitniji od sviju- osnov’o je Đurađ prvu štampariju!Crnogorsku, naravno, a da nego čiju?!Željeli bi neki istinu da kriju...

Pet je knjiga nastalo na Cetinju svetom, ističemo vazda to sa pijetetom;Izgubljene neke - žalimo za štetom, pominjemo Đurđa s ponosom i śetom...

10

VLADIKA DANILO PETROVIĆ

Dva su v’jeka nepovoljna Crnoj Gori bila, i to sve do pojave Vladike Danila;kad je post’o mitropolit dobio je krila, o slobodi ideja tada se rodila!

Osnovo je prvi neke institucijei tražio podršku od velike Rusije;ratovanje s Turskom srećno bilo nije, dvaput viđe narod kako sila bije!

Pośetio vladar tada ruskog cara, diplomatski prodor počeo da stvara;od ovoga bilo poprilično para, dokaz’o da ima političkog dara!

I sa Bečom onda počeo je vezu, vodio računa o svakom potezu;uspio se primać’ Eugenu knezu, morao sa svima biti na oprezu...

Pridobio Veneciju da saveznik bude, mislio o dobru naše rodne grude;veličinom svojom pridobij’o ljude, gusle još o njemu i dan - danas gude...!

11

SVETI PETAR CETINJSKI

Dvije bitke velike - Martinići, Krusi, ne poogli Petru ni Beč, a ni Rusi;ali bili uz njega svi ratnički dusi: “Mahmut - paša Bušatlijo, završio tu si!”

Značajne je stvari činio Vladika, osmislio članove prvog Zakonika;postavio Sud i par upravnika, obilježja im’o pravog državnika!

Boka mu je bila povelika želja, osvaj’o je triput na radost žitelja;ali tada bilo malo prijatelja, Austriji pripala jer je bila velja...

Sa Rusima bio promjenljive sreće, podstakao Srbiju da i ona kreće;stekao je ugled i prostore veće, djelo mu i zasluge umrijeti neće!

Imenov’o nasljednika Tomovoga Rada, istoričar, poliglota - tu takođe spada;ostale su poslanice od književnog rada, za života svecem prozvali ga tada!

12

NJEGOŠ

Crnom Gorom duvala svakojaka bura, mor’o Njegoš proćerati guvernadura;državna je uprava tada bila štura, uspio je zemlju napr’jed da pogura!

Formirao Senat, potom perjanike, budžet i blagajnu, im’o poreznike;smjestio u Biljardu svoje činovnike, popravio znatno prosvjetne prilike!

Kupio štampariju, nabavljao knjige, ali su ga, ipak, pratile intrige;čitao je mislioce - sve iz prve lige, Osman - paša skadarski zadav’o mu brige...

Ratovanje nije išlo mu od ruke, tako da je slabo pomjerio Turke;no je zato pis’o bez imalo muke- filozofska djela i druge nauke!

“Luča mikrokozma” i “Vijenac gorski”- ostaće za vazda ponos crnogorski!Imao je pjesnik i dar oratorski, I po svemu bio državnik evropski!

13

KNJAZ DANILO

Svjetovnog vladara titula mu data, jer on nije želio biti teokrata;proširio zemlju za svoga mandata, vidio da nema sreće bez vođenja rata...

Podržao ustanak hrabrog Hercegovca, potukao Turke kod slavnog Grahovca;bio vuk za protivnike - oni njemu ovca, da ga svrgne Rusija - ne žalila novca...

Mnogi narod protiv njega počeli da uče, te je dvaput knjaz poharao Kuče;reformis’o vojsku da se bolje tuče, slao đake vani, da više nauče...

Stimulis’o trgovinu, privredu, kulturu, postavio modernu nomenklaturu;unio je svjetlost u realnost suru, od đece je imao samo jednu curu...

Da bi o njem’ bila potpunija slika, naglašavam, svakako, važnost Zakonika;al’ da glavu spasi - nije bilo trika, stradao od metka emigranta - lika...

14

KRALJ NIKOLA

Oslanj’o se vladar više na Francusku, konzulatom u Skadru “omekšao” Tursku;zadobio onda i naklonost rusku, planirali državu poveliku, srpsku...

Otvarao škole, pošte i uprave, preduzeća što - šta počela da prave;Vučji do i Fundina i danas se slave, Izborio nezavisnost, san doš’o do jave!

I perper je bio tad u opticaju, počeli se građani prugom da vozaju;izgradio pozorište da se zabavljaju, te donio Zakonik - da svi pravo znaju!

Označio početak parlamentarizma, ipak nije odustao od apsolutizma;uspješno se borio protiv terorizma, izgubio Skadar zbog tuđeg cinizma...

Prepuštio Srbima da mu vojsku vode, pa ostala država bez zlatne slobode!Da toliko vladaju - rijetki se rode, al’ sa scene životne - on neslavno ode...

15

ŠĆEPAN MALI

Ko je bio “Lažni car” - manje mi je važno, ono što je učinio - nije bilo lažno;pogurao državu ka napretku snažno, vladao je njome mudro i odvažno!

Razdvojio svjetovnu od crkvene vlasti, uticajem uspio mnoge glave spasti;suzbio je osvetu k’o pitanje časti, starješine dobile službu sudske vlasti!

Formirao Gardu, gradio puteve, stanovništvo popis’o, imao ciljeve;vidio je sebe samo međ’ kraljeve, neki su o tome pričali viceve...

Rusi su ga zato proćerati šćeli, Turci da ga ubiju - jedino željeli, Austriji smetao kao vladar smjeli, a Mlečani o trovanju mislit započeli...

Kad je čuo za nagradu Bušatlije - bega, Šćepanov je sluga likvidir’o njega;u manastir Brčeli zauv’jek je lega’, pominje se i danas on zbog mnogo čega...

16

JELENA SAVOJSKA

Sva joj djela bila više nego čojska, r’jetka žena bješe Jelena Savojska!Od malena znala što je rat i vojska, Italije kraljica, dama crnogorska!

Kćerka kralja Nikole, kraljice Milene, svak’ je znao veličinu humanosti njene;nosila u sebi plemenite gene, dobro samo činjela, đe gođ da se đene!

Kao d’jete naučila govorit’ francuski, kasnije u Petrogradu savladala ruski;i engleski jezik zborila vrhunski, krunu kad je stavila, dan je bio julski...

Na tronu je provela skoro pola v’jeka, voljela je kralja, ali k’o čovjeka;porodica za nju bila prava Meka, vazda pomagala đe je jad i jeka...

Nagradio Papa dobročinstva njena, a Biskupi traže da bude blažena;u Mesini statua u znak je spomena, isklesana l’jepo ta mermerna st’jena...

17

CETINJSKI MANASTIR

Podigao njega Vladika Danilo, Ivanovo svetilište tu ranije bilo- od kojeg se dosta stvari ugradilo, kasnije se više puta zdanje obnovilo...

Jezgro čini crkva Bogorodičina, Svetog Petra, Knjaz Danila - grobnica je njina;i vojvode Mirka, što imaše sina- kralj Nikolu, našeg istorijskog džina...

U hramu je smještena bogata riznica, kolekcija rukopisa i stara knjižnica;ima dosta luksuznih, l’jepih ogrlica, u središtu njihovom - Bogorodica...

Tu su mnoge ikone i vjerski predmeti, zbirke, slike, darovi, vladika portreti;relikvije - njihovi sadržaji sveti, putiri i krstovi odsvud donijeti...

Simbol duhovnosti, prosvjete, kulture, preživio mnoge uragane, bure;vjernici ka njemu vazda rado žure, on privlači mnoge turističke ture...

18

BILJARDA

Njegoševa palata, zidom ograđena, za tadašnje vr’jeme l’jepo urađena;sedamdeset metara dužina je njena, olovom je ona svuda pokrivena...

Osim boravišta slavnoga Vladike, nam’jenjena bila ia za Perjanike, tu je bilo mjesta i za namjesnike, ugošćav’o pjesnik razne uglednike...

Državni organi smješteni su bili, gimnazija - đaci su se ugn’jezdili;kasnije su oficiri tu kutak dobili, reljef Crne Gore prije napravili...

Volio je Njegoš igrat’ bilijara, za tu igru im’o poprilično dara;pomogla mu ona da pobolje stvara, te se po njoj zove građevina stara...

U Biljardi danas muzejsko je blago, sve se može viđet što je srcu drago;čak hiljadu knjiga što je vladar slag’o, govorio njima: ”Đe ste, moja snago...!”

19

DVOR KRALJA NIKOLE (MUZEJ)

Izgrađen je polovinom XX v’jeka, čet’ri ljeta na svršetak morao da čeka;u početku zgrada nije bila neka, nakon par dogradnji ljepši izgled stekla...

Enterijer dostojan kraljevske razine, mnogobrojne izvedbe Art nouveau - a fine;ukrasni detalji baš se l’jepim čine, desi se da turista sav zaivljen zine...

Pokriveni zidovi tkaninom, slikama, dekorisan plafon svud sa konzolama;skoro vijek muzej sa kolekcijama, bogat raznim oružjem, vojnim medaljama...

Tu je mjesto našla i biblioteka, čet’ri sale zauzela, e neka je neka!Mnogobrojna, vr’jedna izdanja rijetka, prvi put sam vidio jednog davnog petka...

Prvobitna namjena ovom dvorcu bila, da dom bude udovici od knjaza Danila;no, Darinka drukčije tada odlučila, sa kćerkom je Crnu Goru trajno napuštila...

20

CRKVA (MANASTIR) NA ĆIPURU

Baš na mjestu Ivanovog porušenog hrama, kralj Nikola crkvu ostavio nama;izgradnju je pratila određena drama, pogr’ješili majstori bez imalo srama...

Nadzor onda preuzeo lično suveren, Povjerio Lepotiću novi izgled njen;materijal bio tesanik - kamen, ikonostas uradio ruski zograf čuven...

Še’set prve proglašena za dobro kulture, naučnici tebi išli ponosni Ćipure!Kopajući tu proveli mnogobrojne ure, našli temelj, ne žalili ni da se iznure...

Ođe prva balkanska štamparija bila, Crnu Goru “Oktoih” - knjiga proslavila!Država se kol’ko - tol’ko kralju odužila, posmrtne ostatke najzad dopremila...

Crkva i ostaci starog manastira- cjelina je koja mnoge intrigira;turistička masa vazda rado bira- da upravo ovaj prostor okupira...

21

VLADIN DOM

Arhitekta s Apenina, gos’n Koradini, na početku prošlog v’jeka znao je što čini;podario Crnoj Gori jedan poklon fini, konstruis’o Vladin dom novoj kraljevini!

U državi bila ponajveća zgrada, armirani beton upotr’jebljen tada;u moderni barok građevina spada, radili je majstori iz stranoga grada...

Na pročelju stoji poveliki sat, pored njega figure - sestra i njen brat;zemlja nam je ubrzo doživjela mat, od koraka tuđih začuo se bat...

Nakon četvrt v’jeka srpskoga režima, zdanje razne namjene počelo da ima;služilo je nauci i političarima, śednicama brojnim, mnogim skupovima...

U tom smislu status ponovo se m’jenja- sad je Muzej narodni, sa pet odjeljenja;nalazi se na razmeđi grada i stijenja- sto deset je godina njegovog rođenja...

22

ZETSKI DOM (KRALJEVSKO POZORIŠTE)

Crnogorci počeli teatar da grade, angažovan inžinjer iz Trogira - Slade, trin’es’ ljeta trajalo uređenje zgrade, al’ se prva predstava mnogo prije dade...

Maguljani dodao izvjesne oblike, pretežno u stilu neoromanike;Austrija osamn’este spalila hodnike, obnovljeno, pa opet imalo gubitke...

Sanirano potom nakon zemljotresa, bilo raznih priredbi, opere i plesa...To je prva naša kulture adresa, međ’ narodom bilo dosta interesa...

Danas ima status profi - pozorišta, za mnoge je ono vr’jednije neg’ išta;dosta ovoj zemlji bilo je ratišta, neka vazda budu na bini poprišta...

Zapalo je njega i kraljevsko ime, zasluženo, naravno, ponosi se njime;i ne samo time, no još koje - čime, sa merakom, evo, posvetih mu rime...

23

BOLNICA DANILO I

Nastala je tačno vijek prije mene, doktor Tomić l’ječio đecu, muške, žene;nosi ime knjaza u znak uspomene, proširena kasnije, vršene promjene...

Do prvoga rata i našega pada, bolesnika bilo dvadeset hiljada;posl’je pola v’jeka dođe nova zgrada, sa stotinu kreveta raspolaže sada...

Šest je odjeljenja i službi toliko, nezbrinut se nije vratio još niko;ultra - zvuk je mnoge pacijente slik’o, rentgen isto tako, sam bog zna koliko...

Cetinjane putevi na sve strane vode, ali žene dovode da se tu porode;takve stvari njima izuzetno gode, neće da se odreknu simbola slobode!

Najvažniji dio - đece produkcija, taj kolektiv - jedna divna grupacija!Načelnik im Lazović kao svetac sija, usrećio mnoštvo naših familija!

24

PLAVI DVORAC

Kraljev sin tu živio dvije decenije, gradili ga majstori i iz Italije;pazilo se o izboru mikro - lokacije, pa se l’jepo zdanje međ’ parkove krije...

Oživljene fasade brojnim pilastrima, sa čuvenim korintskim kapitelima;pravilan im raspored simetriju ima, sa mansardom oku fino se doima...

Polukružno stepenište unutar je dvora, a na spratu sala sa puno komfora;na plafonu štukatura - umjetnička fora, odatle u baštu, đe najljepša zora...

Ograđuju prostor šipke od metala, izrađene u fabrici, na Obodu, vala!I tada se gospoda razonodit znala, igrala je tenis, u bazen plivala...

Za razne se svrhe te odaje dale, bio nekad tu”CT Bijenale”;galerije stale - velike i male, sada služi za izložbe, kutak vr’jedan hvale...!

25

ORLOV KRŠ

Mauzolej prvog vladike Danila, Jelena se knjaginjica za to založila;inžinjera Radovića podršku dobila, projekat su dva Francuza bitno dopunila...

Na visokoj koti, iznad manastira, tu dolazi narod da se relaksira;i turista svaki baš to mjesto bira, jer pogled odatle stvarno fascinira...

K’o na dlanu vidi se prijestoni grad, lovćenskog masiva ponositi sklad;kamenom je kovčegu od kupole hlad, da tu vr’jeme trošim - ja sam vazda rad!

Spomenik je proglašen za dobro kulture, neki žele baš ođe da zaprose cure!Drugi snagu crpe za životne bure, gledajući na Cetinje i padine sure...

Privlačila ova tačka brojne naučnike, nađeni ostaci stare keramike;ljubomorno čuvam napravljene slike, da se kršu vratim - biće još prilike...!

26

VLAŠKA CRKVA

Podignuta od Vlaha u petn’estom v’jeku, tada nije imala strukturu baš neku;jer nijesu znali za malter, opeku, te imala građu poprilično meku...

Od vremena toga triput prepravljana, nakon čet’ri stoljeća čvrsto ozidana;osnova je stara dobro poštovana, utvrđeno da je bila oslikana...

Izgrađena najpr’je usred nekropole, sto pedeset stećaka nestalo otole;podatak je jedan dospio u škole, da se Bajo i žena mu tu zauv’jek vole...

Puščane su c’jevi crkvu ogradile, crnogorske snage su ih zapl’jenile;sahrane su tada tu se zabranile, prije važne ličnosti grobnice dobile...

Ikonostas raskošni unutar je zdanja, uradio Đinovski - majstor od slikanja, zograf makedonski, vr’jedan poštovanja, svud po Crnoj Gori činio bojanja...

27

LOVĆENSKA VILA

Osamdeset ljeta na Cetinju blista, ostvarenje vajara Stijovića Rista;rodoljube zadesila tragedija čista, iz Kanade krenulo petsto kolonista..

Američki građani tad su bili oni, tokom prvog rata u bezbjednoj zoni;ali patnja domovine u borbu te goni, nije Crnogorac rođen da se skloni...!

Pošli su u boj za taj narod svoj, patriotski to je i junački soj;spremni svi da stupe u vojnički stroj, nakon bitke zapjevaju pobjedniči poj...!

Plovili do Napulja tridesetak dana, Medova je luka bila odabrana;potrefili minu greškom kapetana, preko trista poginulo tog Badnjega dana...

A ponosna vila put Lovćena gleda, sa mačem u ruci, zaboravt ne da;u drugoj joj lovor, što znači - pobjeda, da podśeća nekog na hrabrog prađeda...!

28

NJEGOŠEV MAUZOLEJ

Tri hrvatska meštra - Meštrović na čelu, posvetili godine velikome djelu, pa čekali onda deceniju c’jelu, do odluke povjerene političkom t’jelu...

Sedamdeset četvrte sve gotovo bilo, za izgradnju tri se zime potrošilo, ponajboljeg kamena dosta ugradilo, dobio je Njegoš to što mu se snilo...!

Statua mu teži dva’es’ osam tona, ispod krupnog orla nalazi se ona, sve je pod okriljem zlatnoga plafona, i sarkofag mermerni, k’o u faraona...

U predvorju dvije karijatide, oku posmatrača tu su da se svide;ođe mnogo turista svakog dana ide, jer svi žele monument da taknu i vide...

A do njega, na Lovćenu, stepenica masa, dokle dođu - mnogima se svijest zatalasa;jednom se pokazah kao pravi dasa, brzim hodom, časkom - pređena je trasa...! :)

29

POSLANSTVA

Na Cetinju velesile počele da grade, odmah nakon Berlina - svoje ambasade;to su, mahom, i danas, vrlo l’jepe zgrade, vodile računa o tome su vlade...

Austrija prva objekat podigla, još četiri zdanja ubrzo su stigla;cio izgled grada na nivo su digla, raskošna rješenja i moderna tigla...

Morala se istaći francuska kultura, najljepša je njihova arhitektura;armirani beton, fina štukatura, kao pravi dvorac, dugo će da dura...

Pa onda poslanstvo bliske Italije, prekinula odnose s nama najkasnije;predstavništvo tu je, dakako, Rusije, i ne manje važno - Velje Britanije...

Još sedam zemalja predstavnike dalo, u gradskijem kućama, i za njih se znalo;van Evrope samo Amere zapalo, crne osamn’este kraljevstvo nam palo...

30

MUZEJI

U pr’jestonom gradu obilje muzeja, još od osnivača potiče ideja.Umjetnički pod’jeljen u pet foajea, Filermosa preživjela mnoštvo fariseja...

Istorijski čuva stvari iz arheologije, u njemu su i značajne fotografije;ni oružja zbirka manje vr’jedna nije, tu su brojne zastave, zapl’jenjene prije...

Etnografski ima hiljade predmeta, ilustruje život našeg starog sv’jeta;ponajviše stvari bilo od drveta, i tkanine dosta sa motivom cv’jeta...

Njegoševa ostavština tu takođe spada, ranije joj dadoh ime - zove se Biljarda;nakon prvog rata i našijeh jada, dvor je kraljev pretvoren u državni tada...

Jošte ođe postoji i muzej tehnike, uglavnom se tiče polja elektrike;koristilo Cetinje vrle naučnike, brzo dobi grijanje, a i svjetlarnike...!

31

PREDŚEDNIČKA REZIDENCIJA

U toj zgradi nekad radila je banka, podignuta kad je bila ratovanja stanka, dva’es’ ljeta od naše države nestanka, tad je sreća bila poprilično tanka...

Preko puta francuska ambasada stoji, bio dobar arhitekta, a ne bilo koji, uspio da trajno sa modernim spoji, Nestorović Bogdane ova ti se broji!

Njegoševa ulica njena je adresa, gradila se dvije zime, bez buke i b’jesa, morala se dobro odr’ješiti kesa, kad se otvarala - bilo urnebesa...

Sedam decenija prošloje od tada, pa je dvije - pete uzela je Vlada, na obnovi opet bilo dosta rada, predśedniku nam’jenjena, tako je i sada...

Za Filipa bila desetljeće c’jelo, te za Mila kada dođe na države čelo;vlada iz nje taj odvažno i smjelo, ali za Evropom kaskamo, zacjelo...

32

ĐEVOJAČKI INSTITUT

Od Berlinskog kongresa - sedam ljeta prije, izgrađen Institut carice Marije;srednje škole dotad kod nas bilo nije, smještena do “Lokande”, tamo đe se pije...

Dokle gođ je radila - Mara pare dala, pa stoga i ne čudi što se po njoj zvala;četiri je decenije apanažu slala, prije prvog rata ustanova stala...

Projektov’o zgradu Austro - inžinjer, ostalo je zapisano - zvao se Pakler;ugledne su đevojke tada znale smjer, moderni je sistem potisnuo kler...

Dolazile cure i iz inostranstva, odmarale zajedno u bašti prostranstva;a poslije kralja našega izgnanstva, bolnica je bila, potom škola zdravstva...

Dobila je vremenom nove elemente, sad je ona dom za neke studente;sa mnogih je aspekata zaslužila lente, kod Južnih Slovena tukla konkurente...!

33

BIBLIOTEKA “ĐURĐE CRNOJEVIĆ”

More knjižnog fonda obuhvata ona, biblio - jedinica čak dva miliona!Raznorazna djela, “od mrava do slona”, pisana je riječ ođe k’o ikona!

Smještena na trin’es’ hiljada kvadrata, dva su joj poslanstva za potrebe data, odjeljenja locirana na tri - čet’ri sprata, skoro puna prva i druga palata...

‘talijanska i ova Franko - ambasada, ponosni su hramovi književnoga rada, tu dolaze lica starija i mlada, sticat’ nova znanja što su vazda rada...

Sve zajedno ima devet kolekcija, svako ođe nađe ono što mu prija, od žanrova mnogih i muzikalija, do Montenegrine i knjiga starija...

Zapošljava ustanova na desetke ljudi, svaki ide u sred znanja, tek što se probudi;kad joj kažem - žena mi se poprilično čudi, da bih bio knjižničar, pa makar i ludi...! :)

34

NJEGUŠI

Rodno mjesto Petrovića, nadomak Cetinja, život sad u njemu tek, onako, tinja, ne čuje se žagor ni vriska đetinja, čini mi se da mu je perspektiva sinja...

Stoji tu i dalje kuća Njegoševa, ali davno prestala je od turista vreva, čak skoro da nema ni ptičijeg pjeva...“Selo moje, izgleda, snom mrtvijem sn’jeva...”

Ostalo, takođe, petn’estak crkava, i one su tu sada za badava, odavno je prošla sva njihova slava, r’jetko koja dođe da ih vidi glava...

Još se samo drži njeguška pršuta, o njoj ću opširnije narednoga puta;i čuveni sir sa slašću se guta, pogotovo kad se dođe nakon dugog puta...

Medovini pripada počast malo manja, napominjem da je ođe i vazdušna banja...Još bi, možda, moglo doći do promjene stanja, al’ se bojim da je šansa sve tanja i tanja...

35

LOVĆEN

Postojano čuva Prijestoni grad, kulture i prirode tu caruje sklad;spojili se viših sila i čovjeka rad: crkve, kuće, bistijerne i od šume hlad...

Susreću se primorska i śeverna klima, prijatna su ljeta, snjegovita zima;ljekovitog bilja ođe dosta ima, bogata je planina brojnim izvorima...

Raznolikost tu je faune i flore, te najljepši pogled na Jadransko more;morali i ljudi ponešto da stvore- turističke objekte znali da otvore...

Zaštitila država čet’ri rezervata- po dva bora i bukve, svima su poznata;kada nam je već ta povoljnost daa- brinuti se moramo, lako čovjek shvata...

Još su ođe neki sadržaji stalni, odavno je Lovćen Park nacionalni;mauzolej čuveni - objekat sakralni, uslovi za dalji - razvoj, optimalni...

36

IVANOVA KORITA

U podnožju Lovćena - divno izletište, tu možete naći što vam srce ište;i dječije ima odmaralište, mališani igraju se, skaču, trče, vrište...

Za Korita važi ova priča stara, slivala se u njih voda iz rezervoara;ispod Tresetnika dotle ona šara, sve smislio sveti Ivan, za to im’o dara...

U ovome svojevrsnom prirodnome raju, proplancima i šumama turisti šetaju;tenisa i košarke mogu da igraju, uređenom stazom zimi da skijaju...

Kao đetić ja sam ođe boravio, uspomena l’jepih sa sobom ponio;nakon prvog razreda - odmah tu sam bio, pa ponovo kad sam šesti završio...

Od glavnoga grada treba nepun sat, eh, kako je ljeti prijatno za spat’;čarobna se čini svaka trave vlat, mnogi zdravo bilje požele ubrat’...

37

LIPSKA PEĆINA

Nadomak Cetinja - pećinska atrakcija, puna l’jepih prolaza, dvorana i galerija;poznata još od vremena davnija, otkrivena pr’je Njegoša, kaže istorija...

Naučnici o njoj puno su pisali, ukrase, motive - dosta isticali;turistički poslenici značaj prepoznali, u novije doba nagrade joj dali...

Uređene staze, dobro osvjetljenje, u utrobu zemlje nude zavlačenje;potrebna je radoznalost, neophodno htjenje, da se vide stalaktiti, neobično st’jenje...

Bezbjedni i sigurni u njoj ćete biti, čekaju vas jezerca, brojni stalagmiti;i još šta - šta u njoj možete otkriti, izgubiti ništa, a mnogo dobiti...!

“Zavirite u pećinu” - jedna je od tura, drugoj ime sve govori - to je”Avantura”;ko voli svoj nos baš svuđe da gura, ođe ima mogućnost”Ekstremnoga žura...!”

38

LOKANDA

Vojvoda Mirko, predśednik Senata, śetio se prvi ovog poduhvata;hotelska je zgrada pr’jestonici data, u početku prizemna, nije bilo sprata...

Dobila je kasnije na svojoj visini, dolazili gosti kulturni i fini;utisci su bili izvanredni njini, od zabave moglo svašta da se čini...

Francuska je kuhinja bila prava dika, pilo bi se vina, česta bila cika;osoblje je zborilo šes’ - sedam jezika, sve u svemu - jedna dopadljiva slika...

Prodavale su se evropske novine, ođe bilo stjecište naše omladine;dolazili građani iznimne vrline, službenici izvan svoje domovine...

Američke diplomate tu su nekad bile, kasnije joj vlasti naziv prom’jenile;oštećena zemljotresom - dejstvom više sile, pa je potom mašine sa zemljom sravnile...

39

KRSTO POPOVIĆ

Simbol časti i slobode - to je njegov lik, ponajveći crnogorski heroj, ustanik!Vazda bio spreman puštit’ jurišnički krik, izgledao impresivno - oficirski, šik!

Za obnovu države c’jelog sebe dao, pod okrilje Italije zbog ideje stao;borio se kako je umio i znao, hegemone srpske on je prezirao...

Niko njega niđe nije postavio, te tako ni kvisling onda nije bio;kontrolis’o jedan Crne Gore dio, partizane Krsto samo je štitio...

Na kraju mu oni, ipak došli glave, nije htio da ga pred sudiju stave;njegova se djela zasluženo slave, jer je pojam rodoljublja i hrabrosti prave!

Moram reći da se pjesma moja ova, temelji na priči Kapičića Jova;a taj nije vrana ili neka sova- poklanjam mu vjeru, od slova do slova!

40

SLAVKO PEROVIĆ

Začetnik ideje obnove države, ime Slavko Crnogorci vazda će da slave!Kad su Srbi krenuli pokolje da prave, pozivao naše vlasti da se zaustave!

Nije njega slušala histerična klika, željela je tada propast Dubrovnika!Zazirala većina od njegova lika, od četnika dobio status izdajnika!

Pokušao domovinu k Evropi da vuče, demkratsko srce u njemu još tuče!Nosilac je bio slobodarske luče, tri’es’ ljeta prošlo, ko da bješe juče...

Formirao s Novakom i “Narodnu slogu”, izgledalo, čak, do vlasti da mogu;zbog izdaje njima “podario” nogu, podržao Mila, potom, u vrtlogu...

Nesloga je liberale odnijela k vragu, skrasio se lider u dalekom Pragu;da donese nezavisnost nije im’o snagu, al’ čuvamo na nj uspomenu dragu...!

41

NEMA ŠETNJE!

Počele po Crnoj Gori neke čudne kretnje, Cetinjani rekli: ”Ođe nema šetnje!”Građanskome miru popovi su pr’jetnje, valjda prođu performansi do sezone ljetnje...

Obraz šuva državi prijestoni grad, žiteljima njegovim u duši je sklad!Ne žele da gledaju Srednjeg v’jeka jad, mantije i ikone vladale su tad...

Poručili žitelji: ”Svetinje su naše...!Crnogorske, nego čije, pa time i vaše!Nek’ se svako moli, k’o što i bijaše, al’ ne može kolona trobojkom da maše!”

Evropska je sv’jest opet bila jača, ne žele se sljedbenici ratnoga huškača!Ni potomci propalih vojnih osvajača, što su devedesetih latili se mača!

Opet popularna “Dolina bogova”, dokazala da tu žive ljudi śajnog kova!Zabrana je ova i potvrda nova, da su vazda na visini svakog izazova!

42

PETAR LUBARDA

Izuzetno ime u sv’jetu slikarstva, stvarao pod uticajem zavičajnog carstva;bio pojam likovnog vizionarstva, značajan za razvoj našeg prosvjetarstva...

Rođen je u malome mjestu Ljubotinju, školov’o se tu, potom na Cetinju;nastavio u Novome, Šibeniku, Sinju, i Nikšiću, đe mu prve izložbe počinju...

Publika ga upoznala Pariza I Rima, tri godine bio u konc - logorima;radio da Crna Gora umjetnike ima, najviše mu godila beogradska klima...

Lubarda je bio majstor apstrakcije, da ponudi novi pravac libio se nije;iza c’jelog opusa đetinjstvo se krije, i vječita moć rodne čarolije...!

Po njemu se zove najveće priznanje, kojim naša zemlja vr’jednuje slikanje;dobio je svako moguće štovanje, zaslužuje uv’jek novo podśećanje...!

43

MIODRAG - DADO ĐURIĆ

Čovjek osobite slikarske magije, neiscrpne neke, zdrave energije;crnogorsko sunce zauv’jek ga grije, biće shvaćen sigurno, kasnije il’ prije...

Nosio je vazda zavičaj u duši, nije dao daljini snove da mu sruši;kapacitet takav nikad se ne guši, svačiji karakter znao da nanjuši...

Svojstvene mu bile duhovite šale, mnogima bi suze na oči nagnale;umjetničke stvari sve ga zanimale, klasika se slušala, knjige se čitale...

Malo je na sv’jetu takvih neimara, stalno Dada vuklo da ponešto stvara;navikao bio samo da izgara, radio sa puno mladalačkog žara...

Ovaj izuzetni kreator figure, im’o je takođe vajarske bravure;nadrealnom majstoru svi u djela zure, značajan je lik moderne kulture...!

44

ALEKSANDAR - LESO IVANOVIĆ

Melanholik, boem, lirik prefinjeni, u śećanju “Ljudi - sjenke”ostala je meni;nije dugo bio na životnoj sceni, ostali su stihovi - divni, svevremeni...

Pratile ga vazda nekakve nedaće, ost’o rano bez oca, sestara i braće;nadao se Leso da problemi staće, pisao je pjesme, da sve bude kraće...

Objavio poeta vr’jedne zbirke dvije, u njima je mnogo - žala, elegije;nostalgična duša - tu se isto krije, i tuga što zemlja svakoga pokrije...

“Stihovi” je naziv premijerne knjige, u njoj dosta ljepote i piščeve brige, neke tihe patnje i ljudske intrige, saośeć’o s bolom svih, odavde do Rige...

I “Čapur u kršu” on je objavio, iznio nam puno toga što je zapazio;dileme u kojima se često nalazio, činjenice da ga život nije baš mazio...

45

PAVLE ĐONOVIĆ

Prvu zbirku objavio za studentskih dana- ”Umrli šetač”, bila je nazvana;šes’et druge godine druga je izdana- ”Ružni bogovi”, imena tako odabrana...

“Mornarske elegije” izašle kasnije, tad vodio “Biljardu”, ost’o do penzije;uključen u mnoge asocijacije, bivše naše zemlje - Jugoslavije...

Književnik je bio i muzejski radnik, folklorista, novinar, c’jenjeni upravnik...Pisao i scenarije, il’ bio saradnik, odveć jedan svestran kulturni djelatnik...

“Dim u dim” je naslov neobične sveske, sabrao je u njoj brojne humoreske;tu su anegdote i mudrosti reske, što podśeća, d’jelom, na duh iz Engleske...

I još knjiga “Drače” - izbor kozerija, čitaocu svakom to mora da prija;kod nas prva ove vrste takva kolekcija, srećković sam pravi, jer je imam i ja...! :)

46

PRINC NIKOLA PETROVIĆ

Praunuk je on od Nikole - kralja, dinastičku lozu prirodno nastavlja;status, kaže, ispred imovine stavlja, u Francuskoj Crnu Goru ponosno predstavlja...

Arhitekta po struci i dostojan hvale, osnovao Princ “CT Bijenale”;zaista mu zasluge ne mogu bit’ male, promovis’o državu sve do Mahačkale...

Fondacija “Njegoš” njegovo je djelo, afirmiše naše vr’jednosti, zacjelo;ekološke teme potencira smjelo, motor vozi iako mu naborano čelo...!

Odlikovan u Parizu i Legijom časti, orden njemu dod’jelile tamošnje su vlasti;a saradnja dvije zemlje i dalje će rasti, jednom su nas doveli oni do propasti...

Posebno me raduje u njegovom radu- Studija o mome, novskom Starom gradu;baš iskreno vjerujem i polažem nadu, da će sredit’ objekte i svakoju džadu...!

47

SVETISLAV - PULE VUJOVIĆ

Istaknuti diplomata bivše na m države, pojam gospo’štine i finoće prave;rijetko se takve ličnosti pojave, ne smijemo dozvolit’ da se zaborave...

Ambasador bio u zemlji Panami, Salvadoru, Kostariki, falili Bahami...Nikad nije viđen da viče, galami, dopadljiv je bio, skoro svakoj dami...

Na Cetinju im’o razne angažmane, međ’ ostalim predstavljao ratne veterane;pozorištu pomogao da jako postane, s gradonačelnikom provodio dane...

Teniser je bio, a i biciklista, istraživač pritom, svestran publicista;napisao tekstova, ma više od trista, zaslužio da mu nekad podigne se bista...

Zanimale su ga istorijske teme, kakvo bješe staro diplomatsko vr’jeme;na sebe je rado preuzim’o breme, nudio rješenja za gradske probleme...

48

“BUKSOVCI”

Čet’ri tipa vrcava, nikoga ne štede, ne priznaju nadmenost, zato i vrijede;neke fore njihove nikad ne blijede, posebno im zanimljivi oni što se jede...

Sarkastični, cinični, ironije puni, svaku “žrtvu izgore”, kao u furuni;popularni ođe kao glumac Kluni, evo sad se śetih skeča o Stramenu Gruni...

Na radiju svakog petka nekog odaberu, priča vazda ide u šaljivom smjeru;al’ malo po malo - ”čapru mu oderu”simpatije slušalaca redovno poberu...!

To su pravi majstori dośetke i vica, trenutno mi pred očima Milorad Krušica;Popaj, Gajo, Goran, Zonjo - komična su lica, jednom zvaše lika što mu ljubav “gica”...?!

Kritikuju turbo - folk i sve narkomane, političke aktere “bockaju sa strane”;paradoksom i satirom oboje nam dane, volio bih dugo tako da ostane...

49

“PERPER”

Još se uv’jek pamte nastupi im startni, dominir’o u njima duh je anti - ratni;rodoljublje, ljubav - motivi propratni, na svakom su koraku srdačni, galantni...

Kao muzičare - problemi ih tište, jer je Crna Gora maleno tržište;a umjetnik svaki očajnički ište, da se u kulturi granice ponište...!

Nacionalizma veliki rivali, i na putu tome nisu posustali;publici su dosad puno toga dali, hitovi su neki zauv’jek ostali...

Koncerata bilo hiljadu i više, o onome akustičnom i danas se piše;u Srbiji dosta puta nastupiše, s nekima se zbog gluposti ne dogovoriše...

Kao đetić pjevuših često r’ječi ove: “Ja sam dobrovoljac za bludne ti snove...”Volim mnogobrojne njihove stihove, nestrpljivo čekam da napišu nove...! :)

50

FK “LOVĆEN”

Najstariji klub u Crnoj je Gori, trenutno, na žalost, uglavnom tavori;za povratak međ’ najbolje on se silno bori, da pobolje uslove za napredak stvori...

Aktuelna sada gradnja stadiona, valjalo bi kad bi brža bila ona;nikad nije “Lovćen” bio blizu trona, al’ poniklo ođe par je šampiona...

Prva liga bila blizu pedeset i šeste, nađoše se sudije tada da mu smjeste;džaba bilo što se navijači žeste...“Je li prešla gol - liniju?!” - Svi rekli da jeste!

Najbjesniji bio jedan zorkin Mića, pa pljucnuo arbitra Lea Lemešića, možda bio tada i pod dejstvom pića...Tek, pamti se sastav Miša Pajevića...

Braća Milunović klub su osnovali, pod Orlovim Kršem prvi su igrali...Iz UEFA - e nedavno čestitku poslali, i za vijek postojanja milion su dali...!

51

RK”LOVĆEN”

Primaran je rukomet u pr’jestonom gradu, sedamdeset ljeta u konstantnom radu;pomenuću odmah asova plejadu, što za krunu evropsku imala je nadu!

To je bilo na početku dva’es’ prvog v’jeka, kad Kup šampiona Cetinje dočeka;igrala se odbrana baš nimalo meka, sa tribina stalno frenetična dreka!

I došlo se tada do četvrt - finala, velika su imena pod Lovćenom pala;peto mjesto uzet nije bilo šala, u śećanju svima sezona ostala!

Ali jedan čovjek šampione pravi, zaslužio da ima oreol na glavi, trenerskim se poslom po’ stoljeća bavi, Popović je Miško - ”Komandante” pravi!

“Lovćen” - a igrači svi za “repku” ginu, kada šutiraju do neba se vinu, defanzivno spremni “ruku da otkinu”, predstavljaju tako svoju đedovinu!

52

KK”LOVĆEN”

Košarka se poče igrat’ nakon drugog rata, ali dugo nije bilo većih poduhvata;krenu osamdesetih zalet da se hvata, “Prva B” se dosegla u više navrata...

U “skraćenoj” Jugi dobar “Lovćen” bio, “Vječite rivale” često pob’jedio;i Evropu, konačno, tako izborio, s “Romom”, “Krkom”, “Hapoelom” snage odmjerio..

Igrali su Cetinjani i Ligu Jadrana, protiv nekadašnjih Evro - velikana...Nastupili još u finalu Balkana, titula na kraju nije dosanjana...

Spisak dobrih igrača prilično je brojan, međ’ ostalim tu je bio i Dubljević Bojan;sve u svemu, jedan klub, prilično postojan, sporta reprezent sasvim je dostojan...!

Trenutno je član Druge ABA Lige , u sredini tabele, bez ikakve brige;da u Prvu uđe - držimo mu “fige”, upiše se tako u značajne knjige...!

53

LJUBOMIR RADANOVIĆ

Ponajveće ime cetinjskog fudbala, za pogodak u Splitu sva Evropa znala!Sa njegove glave lopta u gol pala, Juga se na Euro tako plasirala!

Za mene je bio to veliki pir, śutra sam po razredu išao u đir, nikako me nije pohodio mir: “Moram sinu dati ime Ljubomir!”

Jedan drugi gol podśeća na tugu, kliz’o je na koljenima ka “Grobarskom Jugu”, odavao tako počast poginulom drugu, svi to dobro pamte u fudbalskom krugu...

Igrao u Liježu i francuskoj “Nici”, veliki je borac bio, kažu protivnici;kada snažno skoči - čuli bi se krici, nije uzmicao, često ni dvojici...!

Igrao je Ljubo na Olimpijadi, uspio je bronzu tada da zaradi;mogu se na njega ugledati mladi, kao sportski menadžer duže vr’jeme radi...

54

VESELIN VUJOVIĆ

Legendarni Vuja, prvi igrač sv’jeta, divila se njemu čitava planeta!Istinski je majstor igre rukometa, počeo u “Lovćenu” sa šesnaest ljeta...

Sa državom bivšom šampion je bio, Olimpijske Igre sa njom osvojio;sa “Metaloplastikom” isto je žario, kontinentom dvaput zagospodario!

Ponovio uspjeh i u “Barseloni”, izuzetna strast napr’jed takve goni;znao je doskočit’, ama svakoj zoni, pred vještinom tom svako se pokloni...!

Jugoslaven pravi u duši je ost’o, i k’o trener daje od sebe sto posto;još se ovog sporta nije on nadost’o, lopta mu u krvi, za njega je prosto...

Na terenu vazda im’o neku varku, kao strateg, eto, ponekad i čarku;da pob’jedi i sad ima želju žarku, ne razmišlja još o šetnji u parku...

55

HUMOR

Ono što takođe vr’jednujem istinski, to je, bez dileme, i humor cetinjski!Vicevi mi njihovi i dośetke bliski, za sujetne ljude - to je prostor minski...

Osobito c’jenim kad ličnosti prave, potrude se ponešto na papir da stave;i to ne zbog sebe i vlastite slave, već da budućnosti dokument ostave!

Đonović je Pavle pisao o tome, ostavio “Dim u dim” svom narodu svome;poslužiti može, rek’o bih svakome, o pitanju nekom kad se koplja lome...

Odlične su knjige i Đurića Pura, sabrana u njima humora kultura;ko će koga duhom bolje da izgura, i čija će šala ostati da dura...

Značajno je djelo Veska Pejovića, k’o i novinara Đorđa Radonjića;iznose nam sm’ješnu stranu čovjekova bića, mnogih zrelih ljudi i nekih đetića...

56

PRŠUT

Njeguški je pršut prava delicija, iza njega stoji duga tradicija;tim se brendom ponosi cijela nacija, pripala mu zasluženo ova naracija...

Očito mu prija planinska dolina, osamsto šezdeset nadmorska visina;kilograma desetak buta veličina, za proizvod gotov potrebna godina...

Čitav proces ođe počinje soljenjem, nastavlja se takozvanim salamuenjem;zatim ispod krova za grede kačenjem, te od bukve dimom svršava sušenjem...

Susreću se tu različite klime, sigurno se kvalitet popravlja sa time;da govori - im’o bi se pohvaliti čime, jer na mnogim sajmovima nagrade se prime...!

Najbolji sam ukus konzumir’o davno, nepca mi se tada ośećala slavno;prilično sam siguran i iznosim javno- da sve nakon toga nije bilo ravno...!

II

UTISCI

59

JUGOSLAVIJA

Bezbrižno đetinjstvo, neko srećno doba, pamtićemo Jugu sa śetom, do groba! Ove nasljednice - u nekol’ko soba...Razbi zemlju divnu alavost i zloba!

Niko nije pominj’o naciju i vjeru, svako je u svemu im’o neku mjeru;kretala se država u ispravnom smjeru, gradili se mnogi na našem primjeru...

Živjelo se l’jepo, to ponavljam stalno, jer je društvo bilo nadnacionalno;trošilo se pristojno i racionalno, djelovalo sve - nekako normalno...

Nikad više takvog sporta ni muzike, i uspješne, prije svega, spoljne politike;u oblasti svakoj imali smo dike, svrstavani u Evropi u zemlje velike...!

Śetili se Srbi ratom da se svete, te odluče da se na Hrvate zalete;i u Bosni harmoniju da poremete, te nestade Juge sa mape planete...

60

NEPOTIZAM

Ono što me najviše ljuti, unezvj’jeri, to je kad se “uvaljuju” sinovi i šćeri!Na funkcije dođu razni gilipteri, neko moćan, tu ih, na žalost, poperi...

To je krupan problem država Balkana, u modernom sv’jetu toga je zabrana!Sve kritike dolaze sa ozbiljnih strana, za napredak zemlje to je prava brana!

Te se mladi čovjek onda razočara, ne može da živi, planira i stvara...zna da ima znanja, sposobnosti, dara, hrli tad na zapad, da tamo izgara...

Pitanje je da l’ će naći posao u struci, i da biće tamo “potegni - povuci...”Svi se, ipak, nadaju, nekoj srećnoj ruci, uostalom, “Junaci se poznaju na muci...!”

Kad se Crna Gora toga oslobodi, ambijent će početi svakome da godi!Pričaćemo tada o pravoj slobodi, i kako se dobra politika vodi!

61

MORE

Rođen sam na moru, ne mogu bez njega, osobito kada dođe ona ljetnja žega...ośećam se tamo poput pravog bega, nisam neki ljubitelj hladnoće i sn’jega...

A toliko toga ono meni nudi, od radosti neke čo’ek da poludi...!Krećem k njemu srećan, čim zora zarudi, kupaju se tada svi pametni ljudi...

I ronjenje isto, užitak je pravi, sa kiseonikom il’ pipkom na glavi...Pecaroška strast isto mi se javi, strašno volim kad se riba na gradele stavi...!

Krstarenje zalivom odlična je fora, do obližnjih izletišta otići se mora...!Kakvu samo ljepotu ima Crna Gora, za dva sata evo te usred Durmitora!

Posebna su priča sportovi na vodi, radujem se svakoj takvoj razonodi!Picigin i vaterpolo vazda su u modi, ko ih igra im’o je rašta da se rodi! :)

62

VJERUJ U SEBE, PA U BOGA...

Nameće se zaključak iz iskustva moga, vjeruj prvo u sebe, tek onda u boga...Ne vrijeđam, valjda, ovim bilo koga, i čvrsto se držim ja principa toga...

Potrudi se oko svake bitne stvari, uz nadu da neće ništa da je kvari;uv’jek borba daje plod, a ima i čari, čo’ek juri ciljeve i kada ostari...

A svevišnjeg, prirodno, ti u sebi nosiš, trudiš se da ne zgr’ješiš, time se ponosiš...Iskušenja razna stoički podnosiš, nastojiš da imaš, nikad da ne prosiš...

Posrednik za višu silu - lično mi ne treba, ni objekat da bih pomoć tražio sa neba;jer, u crkvi, svakako, zloban pogled vr’jeba- Andrićeve r’ječi, a ne tetrijeba...

Ima ljudi što nemaju te navike radne, i uporno čekaju da im ozgor padne;mole se i kume da ih što zapadne, sudbine su takvih poprilično jadne...

63

ISLAND

Zbog puno je stvari zemlja uzorita, istaknem je vazda kad me neko pita;razumijem svakog ko ka tamo hita, jer je javno sve, nema “ispod žita...”

Polovinom prošlog v’jeka siromašni bili, ali su se onda iznimno razvili;ekonomski sistem moćan izgradili, odgovorni i marljivi, stoga su mi mili...

Još su jedan razlog ozbiljan mi dali- nezavisnu Crnu Goru prvi su priznali!Da na dobro uzvratimo - to smo uv’jek znali- na Cetinju ulicu “Islandska” nazvali!

I da fudbal znaju skoro pokazaše, uspjeli Engleze jake da ispraše!S Argentinom isto remi odigraše- ”Vidite li da se može?!” - pitam ove naše...

Atrakcije glavne - gejziri, vulkani, fino bi se tamo provodili dani;vodopadi neki - mnogima su znani, valjda odem uskoro, kad već nisam lani...

64

KORONA I KOLONA

Crna Gora u panici zbog virus - korone, i u čudu radi ove popovske kolone;jedva čekam kad će prošlost da postanu one, da se bolest pobijedi, a šetači sklone!

I dok prva ima status pandemije, ova druga globalnog karaktera nije;al’ im vođe kažu - a što da se krije- da od sveg’ na sv’jetu preče su litije !?

Neće da napušte pradavne magline, ni zdravlje im nje važno sopstvene manjine;ko zna što su namjere tajnovite njine, možda žele klicu, pa u karantine ?!

Te da tamo nastave histeriju svoju, kad im već nijesu sve ovce na broju...Ne vjerujem nimalo tome čudnom soju, već ih vidim kako bolesnima poju...

A kada to ne bi rezultata dalo, samo jedno rješenje tada bi ostalo...Slučajno je ono na pamet mi palo: da ih jedna dama poškropi, tek malo...

65

RAZMJENA STANOVNIŠTVA

U našoj su zemlji dvije Crne Gore, i nikako one da se dogovore;pripadnici prve trude se i bore, ovi drugi gledaju u nebesa, gore...

Teško je u svemu baš pametan biti, al’ bi živalj mogli, možda, razm’jeniti...?Ovu manje brojnu grupu uputiti, u suśednu zemlju, srećniji će biti...

A od tamo vrnut’ našu dijasporu, da naseli opet svoju Crnu Goru;doći će u bolju zemlju, napuštiti goru, poodavno pominjem ovu dobru foru...!

Nema toga mnogo, tek hiljada dvjesta, upodobit imovinu i još radna mjesta;imenovat ministre, najbolje je - smjesta, i za dvije decenije - tog problema nesta!

Slučajeva takvih i ranije bilo, međ’ Grcima i Turcima to se jednom zbilo;ako tako odluče njihov vođ i Milo, mislim da bi svima to se isplatilo...?

66

BILDUNG

Suština je pojma - ”Raditi na sebi”, da na niskoj razini ti ostao ne bi...“Potrudi se, druže - čitaj, pitaj, grebi, nikom s neba ne pada, pa neće ni tebi!”

U današnje vr’jeme puno toga čuješ, možeš sasvim dobro da se edukuješ;nauči da mudre i marljive štuješ, i od malih nogu temelje zasnuješ...!

Najveća je važnost znanja i etike, sve u službi vođenja dobre politike;agilnost je, svakako, uz ove odlike, obratiti pažnju na svjetske jezike...!

U cijeloj priči bitna je kultura, čo’ek ni u čemu ne sm’je bit čaura;mora samo napr’jed da ide i gura, hrabro, poput nekog vrlog bastadura!

A sve ovo, možda, još dovoljno nije, ako nisi, uz to - majstor kreacije!Sam’ nek’ sunce zaśa, rekoh neđe prije, i eto ideje, što se u men’ krije!

67

BEZ OSMIJEHA

Slabo simpatišem natmurene ljude, što bi šćeli da vam misli sumorne probude;to su oni koji uv’jek nekog kude, i obično o istome neumorno gude...

Ko im osmijeh vidi na sivome licu, ja ga odmah vodim na pivo i picu!Kad ih spazim - istog časa prelazim ulicu, ne želim u svome danu negativnu klicu!

A ima ih, bogme, poprilično ođe, na trećinu cifra mogla bi da dođe;i kad podaleko neko takav prođe, čuje se da škrguće, k’o da kosku glođe...!

Za sve mu je nedaće neko drugi kriv, da je tome doprinio - ne bi prizn’o živ!Nervozan je kao da je pozitivan HIV, nasmij’o ga ne bi komedije div!

Te odlučih da povučem jedan potez pravi, i uskratim pozdrav svakoj takvoj glavi!Kad nauči da se smije - neka mi se javi, ako njega negativa dotad ne udavi...

68

PROFESOR TODOROVIĆ

Bezbrojne ja dosad propuštih prilike, da obiđem svoga profa iz fizike;vidim sve njegove vanredne odlike, kad se meni jave srednjoškolske slike...

Fudbalska nam strast zajednička bila, beśeda o lopti vazda mu godila!Zbog njega mi ta nauka čak postala mila, kao da se u društvenu na mah pretvorila!

“Kurćubić” je mene iz milošte zvao, da se tako ne prezivam, vrlo dobro znao...Na pismenim zadacima kod njega sam “krao”, pravio se da ne vidi, to mi dopuštao...

On je “grobar” bio, a ja “cigan” tada, pričali bi o derbiju u sred školskog rada!Jednom tokom časa - on ode do grada, meni reče da mir mora razredom da vlada...

U to vr’jeme bijah ja u pubertetu, što ga više ne viđeh - sad ośećam śetu;moram sada poći kod njeg’ u pośetu, ako bude još na ovome sv’jetu...

III

CRNA GORA

71

HERCEG NOVI

Dok sam tamo živio bilo mi je stalo, da podśeća on na grad, pa makar i malo;jer je vazda pusto bilo to njegovo žalo, tu mislim na Toplu, Škver, kao i Igalo...

Probudi se sve samo u sezoni, a čim ona prođe - sve opet potoni...Te ja rekoh sebi: ”Odavde se skloni, propali bi ođe svjetski šampioni...”

Za ljepotu mjesta - to je prava šteta, kako tamo dovesti malo više sv’jeta ?Da se jednom sruši ružni imidž geta, da su pune ulice i sve da procvjeta!

Možda za to, konačno, stvore se uslovi, kada bude završen ovaj “Porto Novi...”Hoće li se ostvarit’ svih mještana snovi, pr’je nego životi budu im gotovi ?

Po zlu je čuvena ta novljanska fjaka, bezvoljna i troma glava skoro svaka;tu su samo srećni neki đed i baka, jer je mir, tišina, od jutra do mraka...

72

KOTOR

Od komšije Novog nekad bolji bio, al’ se i on u varoš skoro pretvorio...Da l’ bih mog’o opstat kad bi tu živio ?Valjda bih nekako, ne bi poludio...

I tam’ opet fali ona gradska vreva, dovodi me to do srdžbe i gnjeva;ogromna većina kući leži, z’jeva, mnogima se od toga zaustave cr’jeva...!

Što bi čo’ek mog’o preduzeti ođe ?Zabraniti odlazak kada kruzer dođe?! :)Nagovorit’ na to te opštinske vođe, inače im život u pustinji prođe...

Sve je više kotorana u glavnome gradu, jer u mjestu svome izgubiše nadu...Pitao bih sada ja i našu Vladu, - imaju li neku ideju da dadu ?

A lijep je, zalud, baš kao i freska, šepuri se pod zaštitom UNESCO - a!No, sve dok se glave ne vade iz p’jeska, samo tokom ljeta život će da bljeska...

73

TIVAT

Ljetov’o sam dolje u više navrarta, samo tada valja, tako mu se hvata...Kapa dolje zbog “Porto” - a, sjajnog poduhvata, zahvaljujuć’ tome najveća je plata...

Baza nam je bila ona plaža “Ponta”, posmatr’o sam sa nje čari horizonta...No, ne treba puno čo’eku da skonta, da te zimi depresija ođe lako sponta...

Premali je grad, u tome je fora, jeste da je blizu Novoga, Kotora;te da ima dosta koristi od mora, al’ je opet jadac - nema razgovora...

Tivćanin bi rek’o: ”Ništa ti ne brini, dosta toga imamo mi u okolini...”Kad razmislim malo - i meni se čini, da resursi glavni uprav’ tam’ su njini...

Uslovi su dobri za turizam - etno, u prirodi toj nema ništa štetno;stranac više voli kada je vrletno, i đe nogu svoju r’jetko ko je metn’o...

74

BUDVA

Njeno more jeste meni ponajbliže, iz glavnoga grada za uru se stiže;vazda velik’ broj turista pristiže, pozamašna suma od toga se diže...

Omiljeno mjesto - ”Ričardova glava”, uz domaće pivo, razonoda prava;tik do gradskih zidina, meni bude strava, opušti se čo’ek, ponekad odspava...

Još na jednom mjestu živim sate fine, poperim se na zidić pored ljetnje bine;na pučinu gledam ja sa te visine, kad prinesem limenku - moja čeljust zine...

Pa u “Casper” idemo - s vedrinom na licu, hitro śednem na parapet, odmah uz ulicu;smijemo se tu ponekoj anegdoti, vicu, ośetimo obavezno dobrog duha žicu...!

Završimo boravak na “Mogren” - terasi, uživamo u razdoblju kada dan se gasi;zanimljiv nam kolorit tada pogled krasi, jer tu ima mjesta svakoj svjetskoj rasi..!

75

BAR

L’jep položaj ima, može da se širi, šetalište solidno, da se biće smiri;vjetar dođe s mora, baš prijatno piri, mještanima svojstveni mnogobrojni “điri”...

A dosta sam puta bio u zaleđu, kilometri puta pješice se pređu;pa nađemo onda neku finu među, posmatramo iz hlada crnu kravu, “bređu...”

Privlačni su dosta, stari maslinjaci, tu dolaze često ekskurzije, đaci;nijesu se k’o u Kotor gradili palaci, al’ su atraktivni tvrđave ostaci...

Saobraćajno je umrežen baš skroz, tu je naša luka, a i stiže voz;vr’jednovan je dosta dok je bio Broz, ko tu živi izvukao dobitni je loz!

Košmar devedesetih pokvario nije, ođe žive skladno sve tri konfesije!Za “Mornar” im srce podjednako bije, biće prvak “ABA” lige, kasnije il’ prije!

76

ULCINJ

Dosta puta bijah na Velikoj plaži, naše zemlje kutak skoro ponajdraži!U prirodi toj čo’ek se osnaži, mjesta slična tome moje srce traži...

P’jesak kao poručen za sportove razne, uh, kako se “sok od ječma” nakon toga mazne!Ubrajam je u “bolesti zarazne”, kad ne mogu do nje - to mi poput kazne...!

Uživam ja uv’jek u toj atmosferi, a još više od mene - gospoda kajteri!Slabo koji ośećaj sa time se mjeri, jedinstven je merak, a rizik na zeri...

Zanimljivo pristanište i Balšića dvori, još o istoriji neko kad govori;i turista masa tu se često stvori, na njihovim jezicima vode razgovori...

Servantes je, kažu, tu zatvoren bio, gledajuć’ u more slobodu je snio...“Don Kihot” - a čuvenog on je osmislio, r’jetko koji romansijer takav se rodio...!

77

VIRPAZAR

Romantična varoš iz Srednjega v’jeka, na raskršću puteva namjernika čeka!Susrelo se ođe nekolio r’jeka, znale da će u jezero, od samog početka...

Još po nečem za posebno ovo mjesto slovi- tu su opjevani kameni mostovi;dosta dobre ribe vazda se ulovi, i popije vina, k’o kad su svatovi...!

Na obližnjim ostrvima stare su tvrđave, manastiri s njima divan dojam prave;turisti se, krstareći, lijepo zabave, kada odu, domaćinu počesto se jave...

Atraktivna tačka - ”Besac” utvrđenje, obiđoh ga skoro, imao sam htjenje;društvo su mi tada pravili neženje, verali se skupa na okolno st’jenje...

Festival je tu ukljeve i vina, tim se događajem svršava godina;vlada jedna sasvim atmosfera fina, u blizini neposrednoj željezničkih šina...

78

TUZI

Crnogorska to je opština najmlađa, zemljoradnje dosta, jer sve dobro rađa;i ođe se svakoj naciji ugađa, željeli su zasebnost, ona im je slađa...

Tu vam ima oko četr’es’ naselja, neka su pomanja, druga, opet, velja;dugo im je bila izražena želja, da k’o glavnog vide svoga druga Đelja...

Kad je ono ljeti poprilično vruće, mnogi idu tada u Rakića kuće;Cijevna je hladna - potrebno pregnuće, al’ zbog “Nijagare” rado doći tu će...

Nalazi se gradić ispod brda Dečić, popeti se može skoro svaki đetić;i za svoju majku tu ubrati cv’jetić, te ośetit’ kako pirka neki lagan vjetrić...

A mještana ponos fudbalski je klub, bio je doveden na opstanka rub;sad je opet stabilan i čvrst kao stub, stil njihove igre nije mnogo grub...

79

PODGORICA

Nudi ovaj grad sve što meni treba, od normalnog života do vedroga neba;kuća - pos’o, sport i korica hljeba, da se mrdne “preko” - i to se uvr’jeba...

Prijatelja par i poneka knjiga, da je zdravo familija - jedina mi briga...Planinarski klub što je prva liga, miran život vodim, nema tu intriga...

Izletište Gorica, bazen i trim - staza, ośećam se, boga mi, poput kakvog knjaza...Smatrao bih sebe likom bez obraza, kad bih rek’o da ne valja ova moja baza...!

Za svakoga ima noćnoga života, možeš čuti prijatnih, al’ i groznih nota...Baš se dosta omladine svud po gradu mota, Podgorici mojoj ne fali ni jota!

I onda, kad punim plućima već dišem, śetih se da snimim film i knjige napišem...Vrlo lako ođe ja se inspirišem, mogu reći da sam srećnik što baš tu bitišem...!

80

RIJEKA CRNOJEVIĆA

Sveti Ivan ođe nekad boravio, pr’je no što je Cetinje onda sagradio;na knjigama prvim tada je radio, a umorne noge u r’jeci hladio...

Bila tu je prva naša apoteka, oružje se pravilo u vremena neka;luka tokom c’jelog devetn’estog v’jeka, biser iš’o na - tržišta daleka...!

A suva je ukljeva na cijeni bila, voljela je Italija - gastronomska sila...Trgovina tu se značajno razvila, i privredi zemlje krila podarila...!

Knjaz Danilo autor mosta kamenoga, napravio kuću, jošte, pored toga...Sačuvan i objekat Petra Cetinjskoga, posrednika između naroda i boga...

Kralj Nikola sebi napravio dvorac, i dugačkog mosta on je bio tvorac...Ođe rado ide momak i matorac, turista je raznih, dođe i Andorac...

81

DANILOVGRAD

Potrudih se da svoj dug vrnem zemlji svojski, tu provedoh čitavu godinu u vojski!Izvršavo svako naređenje čojski, malo toga moglo biti je “po mojski”...

Da sam žitelj - pecao bih na obali Zete, provjerio svoje u tome domete;al’ su ribe mnoge dinamita mete, da unište fond krivolovci pr’jete!

Valja pomoć’ državi u toj silnoj borbi, i dodatno skrenut’ pažnju vlasti i oporbi!Jer se stvarno radujem svakoj ribljoj čorbi, zahvalan sam vještom kuvaru na tvorbi!

“R’jekom Zetom” - događaj vrlo simpatičan, broj gostiju i turista bude popriličan;da mu prisustvujem - postao sam vičan, program osmišljeni - meni je odličan!

Saveljić je Darko isp’o stvarno faca, kad napravi čo’ek Farmu magaraca!Još je tamo životinja - kučića i maca, đecu ljudi dovode, ima i stranaca...

82

NIKŠIĆ

Nikšić mi je nešto mio, Ne znam zašto to bih krio...Kad gođ da sam tamo bio- nešto l’jepo doživio...

Mentalitet meni paše- rodoljubi zemlje naše!Na tribine vazda staše, Kada “repke” nam igraše!

Otvoreni to su ljudi, ne busaju se u grudi!Samo i ti šarmer budi, pa za tobom biće “ludi”!

Kreativni jesu oni, ama pravi šampioni!I sportu su vrlo skloni, ima ih u svakoj zoni!

Još bih mog’o reći što - šta, o vrlini Onogošta!Pa kazaću svuđe, no šta, nimalo me to ne košta!

83

ŠAVNIK

Oko njega tri rijeke, istorije nema neke...Al’ se ja još śećam zeke- pjesmice iz školske teke...

To mu rodno mjesto bilo, ne znam što se dalje zbilo;što gođ da se dogodilo- meni Šavnik ostavilo...

Osnovan od zanatlija- kovača i tufegdžija;bilo tek par familija, pr’je no krenu da s’ razvija...

Dva’es’ drugi jul opštinski je dan, a tada je, eto, i moj rođendan...Inače, taj prostormalo mi je znan, ako budem iš’o, valjda ima han...?

Na grbu su grada i dva sunca žuta, izlazi i zalazi ono po par puta!Ođe čo’ek može prirodom da luta, te da čupne malo jagnjećega buta...:)

84

PLUŽINE

Zanimljivo, kad se priča o ovoj opštini, sedma je u Crnoj Gori ta po veličini...Po Berlinu dod’jeljena našoj đedovini, durmitorske regije ona dio čini...

Od ostalih gradova d’jele je planine, grebeni i prevoji, rijeke, doline...Bivša Jugoslavija šćela je da brine- hidroelektranom častila Plužine!

Piva, Komarnica - njina dva kanjona, potopljena lučnom branom od betona;dvjesta dva’es’ metara visoka je ona, pa se lako vidi i iz aviona...!

A Pivsko je jezero k’o maraton dugo, za turizam valja, ribolov i drugo;na obali njegovoj “sok od ječma” cug’o, u blizini bio neki stari “Yugo”...

Šume, visoravni, vrhovi, jezera, u prirodu takvu sve me nešto ćera;bježim ja od grada, buke, solitera- petnaestodnevno, to je prava mjera...!

85

ŽABLJAK

Prvo igrat’ odbojke na nekoj livadi, pa onda u jezero, da se čo’ek hladi!Zatim ide pivo, da se sve zasladi, sl’jedio bi roštilj - utoljenje gladi!

Tada kreće jedna planinarska tura, te mountain bike - om, mala avantura!Potom je na redu u sauni kura, i domaća večera, prije dobrog žura!

Sve to Žabljak nudi, pa i nešto više, svako moje vrste za njime uzdiše!No, ovakav raspored niđe vam ne piše, vi birate sami, ne postoji kliše!

A ko voli, može - pravac na jahanje, mogućnosti ima i za “basketanje”;u debelom hladu prijaće čitanje, na obali, zna se - ugodno sunčanje...

Nekom samo treba za spavanje vreća, kampovanje ođe - sreća ponajveća!Možeš pecat’ ribu u śenci drveća, sa merakom nabrat’ planinskoga cv’jeća...

86

PLJEVLJA

Za turiste vjerske ima dosta toga, ma u kojeg oni vjerovali boga;ti objekti mogu privuć’ bilo koga, vrijedi ih nekad pośetiti, stoga...

Tišina se tuda širi- džamije i manastiri;ko vjeruje, taj se smiri- sam sa sobom se pomiri...

Kanjoni su tu Drage, a i Tare, ne valja ni manji da se zanemare;na žalost, ni neki mještani ne mare, ne vide ljepote, a već i ostare...

Dopada se meni gradski park “Vodice”, a i vrelo, boga mi, rijeke Breznice...Predivan je pogled i sa Kosanice, izletište l’jepo, zvano “Krakalice...”

Posebno je mjesto Ljubišnja - planina, s meandrima svojim - r’jeka Ćehotina...Još se ođe nađe dosta iskopina, donose se one iz sela Komina...

87

ROŽAJE

Priroda je ođe dosta sebe dala, a u svemu tome - kraljica je Hajla;na jugu je opštine ponosito stala, moraću je popet’ ja uskoro, vala!

Isto tako bitna - Ibar je rijeka, da se riba lovi - ona vazda čeka;tu su još i potoci i neka ih - neka, te izvori bistri, s vodom poput l’jeka...

Jezgro varošice je Ganića kula, i tvrđava stara, sasvim oronula...Za kuhinju ovdašnju mnoga uva čula, priprema je vješto skoro svaka bula...

Još se ođe prave ćilimi, vretena, baš k’o nekad prije, u stara vremena...A maramu nosi na svom licu žena, nalažu joj običaji, tradicija njena...

Živjeli su tu bogati trgovci, iz svakoga džepa virili im novci;imetak su stekli na kravi i ovci, nekadašnji, pravi, na kapital lovci...

88

PLAV

O Plavu mi prvo slovo- etno selo “Komnenovo”;tamo sam se fino prov’o, otiš’o bih i ponovo!

Sunčali se mi na mulu, pa viđeli gradsku kulu;sve bilo nam - u “fulu”, znam da bješe to u julu...

Kupali se u jezeru, kad smo bili mi “u leru”;imali smo ipak mjeru- za pivo u frižideru...!

Tamo svima sija lice- kad su “Dani borovnice”!Tad su pune i ulice, dođu mnogi van granice...

I još jedna stvar mi osta- skokovi su to sa mosta;privuku baš svakog gosta- tradicija fina posta...

89

GUSINJE

Sa śevera Visitor, Prokletije s juga, kad je oštra zima - bude malo tuga...Al’ je lista voda i izvora duga, popih čitav litar - ja jednom iz cuga!

Ali - paše izvori - svi ka njima hode, to je kraško vrelo prelijepe vode!Niotkud, iz zemlje - potoci se rode, posmatraču i grlu - znaju da ugode!

I ođe se više obrelo nacija, Izgrađene crkve, tu je i džamija...Fudbaleru bivšem baš zavičaj prija, sad mu pos’o glavni jeste aronija...

Iz ovoga mjesta brojna dijaspora, al’ ih vazda vuče nazad Crna Gora...U Njujork su otišli, što ćeš kad se mora, ođe prave kuće, svaka poput dvora...

Tokom ljeta, kad su feste, pripreme se i nevjeste;tada svadbe baš su česte, sve praznije ove ceste...

90

ANDRIJEVICA

Potekli odavde intelektualci, iz oblasti brojnih sve priznati znalci!Valjda takvi budu i sadašnji malci, da ih ne privuku neki kriminalci...

Poslije Cetinja bile prve škole, izgleda da ođe stvarno knjigu vole!Od malih se nogu tako osokole, te kasnije igraju vrlo bitne role!

Obično se raspu po cijelom sv’jetu, ostanu podaci o identitetu...Činjenica ta donosi nam štetu, al’ svi traže života bolju kvalitetu...

Književnika velikih tu je vazda bilo, prvi među jednakima - Lalić je Mihailo!Rukometno čudo nedavno se zbilo, Vasojevsko pleme kup je osvojilo!

Ko bi rek’o da su ljudi iz ovoga kraja- osnivači turskog “Galatasaraj” - a ?!U fudbalskom klubu, popriličnog śaja, - braća Bakić igrala, Milo kao Džaja...!

91

BERANE

Proveo sam l’jepe dane, ja par puta u Berane;sletim brzo, kao tane- pod hotelom nema mane!

Tu meračim kao paša, prinose mi pića naša;naređa se koja flaša, onda malo paprikaša...

I uživam boga svoga, u Limu mu jedna noga;zasitim se, vala, toga, sve mi dođe kao joga...

Na korzou onda bili, k Jasikovcu produžili;onda pistu pohodili, Veljo i ja odmorili...

Ponuda je noću slaba, bili gosti jednog paba;izolovan poput Raba, tu sretosmo druga Laba...

92

PETNJICA

Bijah jednom u Petnjicu, kušah s Rašom šljivovicu!Dobih neku košuljicu, osm’jeh bješe mi na licu!

Još snimali domaćinstvo, tu i tamo - gostoprimstvo;osmišljeno to gazdinstvo, prilog bio dobročinstvo..

Radio se tada put, poveliki bješe šut;prašina nam sve na skut, od mašina ne mo’š čut...

I za fudbal tu je teren, od varoši u suteren;normalan - od oka mjeren, ja na centru sam, poperen..

Sva mi prija Crna Gora, kročih tada put Bihora...Već sljedeća bješe zora, - u podnožju Durmitora...!

93

BIJELO POLJE

Prva mi se rađa slika- neizbježni Park pjesnika!Tri velika, epska lika, bjelopoljska književnika!

Pa momenti novi, bajni- to je Muzej zavičajni!Dokumenti, nekad tajni, eksponati, dokaz trajni...

Uhvati me onda hića- k kući Rista Ratkovića!Gucnuh potom dva - tri pića, pr’je pećine Đalovića!

I spustih u vodu glav’cu, okupah se na Sinjavcu;slušah pjesmu čirikavcu, pođoh zatim u tom pravcu...

Viđe mene još Bistrica, prva śala sijalica!Na koncertu mnoga lica, đetića i đevojčica...

94

MOJKOVAC

Vodili su Crnogorci Mojkovački boj, ponoan sam vazda ja na narod moj!Pokazali da su izuzetan soj, za herojstvo dobili nestanak su svoj...?!

A kroz ovaj grad protiče nam Tara, čo’ek može fino da se tu odmara;u miru, tišini, da pomalo stvara, priśeća se starih vremena, rudara...

Bilo nekad ođe jedno jalovište, na njegovom mjestu sad je šetalište;i još mnogo toga što vam srce ište, imeđu ostalog - sportsko borilište..

Okružile grad predivne planine, i pašnjaci Bjelasice i Sinjajevine;ko odluči da im se u vrhove vine- prelijep mu doživljaj zaista ne gine!

Još se neke stvari dopadaju meni: ođe su vam poznate i Filmske jeseni...Kad rijeka “dođe” i voda zapjeni- puni ribe budu svi brzaci njeni...

95

KOLAŠIN

Centralno je mjesto Biogradska gora, i jezero njeno - tu se doći mora!Tek je za nijansu iza Durmitora, najljepše je biti kad zarudi zora!

Za skijanje ođe - pravi mali raj, Bjelasica zove u svoj zagrljaj!I šetnja na krpljama - zanimljiva , znaj, o domaćoj hrani kažem sve naj - naj...!

Atraktivan puno i kanjon Mrtvice, strme i visoke njegove litice!Tu se često dese velike bujice, knjaz Danilo dig’o most - u čast mu majčice...

Što se tiče grada - vole rakijicu, svi imali nekad neku kafanicu;da li tačno to je, il’ je r’ječ o vicu, kažu - svak’ je im’o vlastitu stolicu...!?

Zanimljiva isto Botanička bašta, iz svijeta flore možeš viđet svašta!Danijelu Vinceku radila je mašta, čim za neku biljku čuje - taj joj “ne oprašta! “

IV

BRAVO, ZEMLJACI!

99

DEJO

“Crno mače sa Morače”, im’o finte ponajjače! Trofeji se na nj’ kače, Izluđiv’o navijače!

Crnogorska ta vedeta, Evropom se tad prošeta;bješe uz to prvak sv’jeta, divila mu se planeta!

To što je sa “ Zv’jezdom” bio- sa “Milanom” ponovio!Međ’ odbrane strah je sij’o, radio je što je htio!

Još se pamte “serpentine”- protivniku kičma gine!R’jetko ko se tako vine- u svemirske te visine!

Činio je sve što želi, bili česti i “tuneli”!Mnogi se u njega kleli, bog je bio, što se veli!

100

ANDREJ NIKOLAIDIS

Sa perom je pravi car- balkanštine kritičar!Svojevrsni ima dar- vazda kaže pravu stvar!

Ka zapadu zemlju vuče, od njeg’ mogu svi da uče!Kako danas, tako juče- protivnik je rata, tuče...

Uv’jek c’jeni prave znalce, a prezire klerikalce!Čvrsto njemu držim palce, da osmisli nove žalce!

Provalio hegemone, svrstao ih u demone;govori im da se sklone, ak’ može - iz vasione...!

Neprijatelj svakog kiča- konzistentna mu je priča...Bilo ljeto ili ciča- teži im je on od biča!

101

BALŠA BRKOVIĆ

Uradak ti sjajan svaki, kapa dolje tebi, Baki!Mada, lako ti je kad smo ‘vaki, da ti spisi budu jaki...

Vazda pišeš to što treba, poštujem ti to do neba...!Ali od nas nema ‘ljeba, to već znade svaka beba...!

Ti fašiste stalno “pljuješ”, kriminalce kritikuješ!Tek, normalne samo štuješ, time ti se odlikuješ...!

Sve vr’jednosti tvoje d’jelim- ti pišeš što ja poželim!Uz tebe sam umom c’jelim, ozbiljno ti ovo velim!

Milion i knjiga trista- pročit’o si ti, odista!Biće nekad tvoja bista, zbog tebe sam - anarhista!

102

MILOŠ KARADAGLIĆ

Miloše, ti pravi care, virtuozu od gitare!Izvedbe ti sv’jetom žare, na drugom su mjestu pare...

Proslavljaš ti zemlju svoju, sve ti ide k’o po loju!Lično znadem majku tvoju, riječ je o r’jetkom soju!

Na planeti igraš - stvarno bitnu rolu, nastup’o si ti u “Karnegi holu”!Osnovnu si ođe završio školu, radujem se tvom koncertu, k’o Dejovom golu!

Pobrao si sve nagrade, ne znam đe ti sve to stade...! :)Ali, takvi vazda rade, uspjehom se malo slade...!

Kada skupiš te eure i cente- volio bih da učiš domaće talente!Još samo da dobiješ preostale lente- i imaćeš za to baš sve elemente!

103

ČETIRI BJELOPOLJCA

Januarskog dana šetali su momci, u svojemu gradu, neki bjelopoljci...Jedan reče da mu džemper progrizoše moljci, prema njima tada išli su osnovci...

Prim’jetiše da se uzburkala r’jeka, i da njome pluta i prilika neka...Nije tada moglo puno da se čeka, skočiše u vodu, spasiše čovjeka...!

Humani i hrabri u trenutku bili- za veliko djelo nagrade dobili!Gradski oci nisu zadovoljstvo krili, r’ječi zahvalnosti su im uputili...

Nije grupi smetala ni veika zima, da se u tok bače ledenoga Lima...C’jela Crna Gora ponosi se njima, od radosti, sreće, svako se nadima...!

Mensuru, Amiru, Salminu, Amaru- junaštvo im u svakom damaru!Podśetili nas na vrlinu staru, mnogima bi ona ostala u kvaru...

104

VK “KOTOR”

To su bili divni dani- šampioni Kotorani!U bazenu razigrani- Milić, braća Brguljani!

C’jeli grad je feštu ček’o- u finalu pao “Reko”!Dali sve su, pa i preko- Kiš, Crepulja, Toni, Vjeko!

Svi imali puno “herca”, čuvali se od peterca...Igrače su znala đeca- od Radića do Štajnmeca!

Tim je vrlo brižno stvaran- motiv sviju pdudaran!Tad je bio vrlo mlađan, na vrhuncu sad je Dragan!

Čapro znao da ih vodi, bio trener to u modi!I baš mome srcu godi, što u R’jeci to se zgodi!

105

“AJKULE”

Radosti nam dosta dali, ama, čim su zaigrali!U Malagi zablistali, prvaci su tu postali!

Pamte se sva ta vremena, i finale Ajndhovena;čvrsta igr k’o stijena, nijansa do glavnog pl’jena...

Pa na Svjetsko onda bili, i sa srebrom se vratili!Šampionske snove snili, Mađari ih tad srušili...

Ponovo na Evro - sceni- za srebro smo pretplaćeni!Ne čini se samo meni- protiv Srba oštećeni...

I sad, skoro - treće mjesto, vr’jedno, vala, k’o prijesto!Olimpijski san bi nest’o, kad bih o tom mislit’ prest’o...

106

ŽRK “BUDUĆNOST “

Tridesetak godina u vrhu Evrope, dvaput se na najvišu stepenicu pope!Sa ostalim trofejima, kada se ti stope- rezultat od šest zajedno uklope...

Dvije dvanaeste - finale sa “Đer” - om, ekipom sa snagom, čvrstim karakterom;ušle naše đevojke s hrabrošću i vjerom, i dobile dvomeč, praktično sa zerom...!

Ponovile opet igru pobjednika, sam’ tri ljeta kasnije, protivu “Larvik” - a!Duplirale krunu - naš ponos i dika, po gradu je bila jurnjava i cika!

Za titulu novu - sad se oštri zub, ak’ uzmemo biću - srećan ja na kub...!Ubjedljivo najbolji crnogorski klub, državne selekcije - okosnica, stub...

Maja, Sandra, Kaća, Ana i Bojana- vođene od vrlog Adžića Dragana!Mara, Joke, Majda, Klara i Anđela- rođene su one za velika djela!

107

“LAVICE”

Samo jednom na krovu Evrope su bile, u Srbiji titulu tada osvojile!Malo prije uz njih nisu stale vile, Olimpijskim srebrom su se okitile...!

Kumovale, zna se, one sestre blizne, da im zlato tada iz ruku isklizne...Tad došlo čo’eku da naprosto šizne, od tuge i b’jesa čak u plač da brizne...!

Prošlo otad, evo, punih osam ljeta, bez medalje period našeg rukometa...Moram reći da mi to odviše smeta, jer kvalitet imamo, pa je prava šteta...

Ni sam ne znam kako tako puno prođe, da nijedno odličje ponovo ne dođe...Jesu l’ krive “Lavice” il’ trenerske vođe, kako gođ da jeste - podatak me glođe...

Siguran sam da ćemo stići mi do trona, makar jednom u razdoblju Pera Johansona...!Proradiće, vala, odbrambena zona, a za napad ne brinem - ima šampiona...!

108

KK”BUDUĆNOST”

O tom će da pišu istorijske knjige- ”Budućnost” je bila prvak “ABA” lige!Zadala je “Zvezdi” neslućene brige, na tribini stalno držao sam “fige...!”

U finalu bilo tri naprema jedan, uzeli smo trofej, više nego vr’jedan!To ujedno bješe i pravi presedan, jer titule klub bio nam je žedan...!

Doprinos su dali baš svi košarkaši, al’ presudni bil “tvorci igre” naši!Ivanović Džoni nikad se ne plaši, a Nemanja Gordić r’jetko kada maši!

Kanađanin Lendri, kao krilni centar, odbrambeni fajter, taj Popović Petar!I Barović Filip, s rukama k’o šestar, kad zamahne u reketu - ośeti se vjetar!

A mlađani Ilić, zatim Nikolići, oni našem košu nisu dali prići!Pa još Dolmen, Gibson, braća Šehovići- svi uspjeli pehar šampionski dići!

V

ČAST VAM, IZVANJCI!

111

RADIVOJ KORAĆ

Vanzemaljac bio “Žućko” legendarni, podaci o njemu zaista su stvarni!I koliko gođ da su ljudi kvarni, prema njemu nisu bili nimalo nemarni...

Sedam puta prvi str’jelac stare Juge bio, šest medalja sa “repkom “ on je osvojio!Devedeset devet jednom ubacio, sto penala u studiju - nije promašio!

Odbio od “Zvezde” unosnu ponudu, a čelnici njeni našli se u čudu!Imao je ponos i preciznost ludu, svi bi mladi voljeli da kao on budu...!

Nije samo bio gazda u reketu, već i vrlo blizak muzičkome sv’jetu!Prvi sluš’o “Bitlse” u svom vilajetu, aktivan je bio i na fakultetu...!

Izgleda da veliki prerano nestaju, on izgubi život u saobraćaju...Ali, svi za njega moraju da znaju, prema takvom čovjeku da se upravljaju...!

112

DRAŽEN PETROVIĆ

Sa šesn’est je bio čudo od đeteta, “Mocart s patikama” - tresla se planeta!Još je, dakle, bio usred puberteta, a državna titula već realna meta!

Kao “Cibos” dvaput pokori Evropu, saigrači njega pratili u stopu...!Divili se njegovom u rukama topu, protivničke odbrane predstavljale klopu!

A u “NBA” u početku štuc’o, no, da vidiš, stari - kada se raspuc’o...!Trpao je troke, asistir’o, kuc’o, skoro svaku mrežicu lagano razbuc’o!

Mnogi navijali, kako ne bih i ja, za ekipu “Netsi” iz Novog Džersija!Čak u ratno doba, što nikom ne prija, pratili smo kako Dražen dribla i zabija!

Te krenuo onda na potonju rutu, smrt ga nađe u Njemačkoj, na auto - putu...I još vidim svoga lica boju žutu, kada saznah, nađoh mjesto u nekakvom kutu...

113

KOBE BRAYANT

Možda samo Džordan bolji je od njega, a i to je pitanje, sada, posl’je svega...U istoj su ravni, ma zbog mnogo - čega, šampioni svjetski i zvijezde - mega...!

Za “Lejkerse” igr’o dvije decenije, a učinak takav niko im’o nije!Malo takvih genija rađalo se prije, vjerovatno tako biće i kasnije...

Pet se puta popeo sa njima na tron, dvaput Olimpijski bio šampion!Koševima, driblingu, dodavanju sklon, skokovima i odbrani, čovjek - tim je on!

Im’o je na klupi starog Džekson Fila, u reketu gorostasnog Šekila O’Nila!Sa njima dvojicom dobio je krila, spektakl je svaka utakmica bila!

Na posljednjem meču, kad se opraštao, šezdeset poena bez problema dao!Životni mu put iznenada stao, kada helikopter sa njime je pao...

Sv’jet bio u šoku, svima bilo žao, je l’ moralo tako, đavo bi ga znao...

114

DIEGO

Ko je ponajbolji, ali svih vremena, ta odluka mora bit’ časna i poštena...!Kad se śetim svih starih uspomena- Diego je malo iznad drugih fenomena!

Raznovrsnost njemu pijedestal daje, Argentinci svi ga k’o božanstvo gaje!Ko ga smatra prvim - neka se ne kaje, najljepše ga bilo gledat’ - sve u tome staje!

Nikad nisam viđ’o tako srećna lica, sve dokle je trajala napuljska ludnica!Grad je bio pust kad je utakmica, voljeli ga muški, žene, starci i đečica!

Svojoj zemlji donio titulu prvaka, te sa “Zlatnom boginjom” došlo je do braka!Ponovio to bi - znade baba svaka, no se um’ješaše neke sile mraka...!

Slobodnjaci, driblinzi, volej, makazice, a sve to u ritmu balet - plesačice!Dodavanja, korneri, šutevi ubice, ostali su, ipak, šampioni - vice!

115

“EL PIBE” I LIONEL MESSI

Diego nekom kaže: ” ‘ej ti mali, đe si !?”Okrene se ovaj, kad ja vidim - Messi ?!?“ ‘ajde malo trči, pa onda otresi, c’jenim da mi nešto ti potuljen jesi...

Ništa se ti, sine, meni ne śekiraj, od drugoga mjesta - sve slobodno biraj!I ovako, kao ja, publiku šarmiraj, biće kasno kada dođe karijere smiraj..!”

Leo njemu reče: ”Hvala tebi, bože...Al’ iz ove kože, niđe se ne može...!Pametni se ljudi sa tobom ne glože, nego neke ođe budale me lože...”

“Ma, pušti debile”, “El Pibe” mu kaže: “Vidim da si bistar, i to mi je draže!Važno je da znaš da te bagra laže, na pogrešan način bi da te osnaže...!

Nego se ti, mačak, malo presaberi, i još jače radi, ma šta “radi” - deri!Zaśeni Ronalda, on ti je po mjeri, da ne može više da se kočoperi...!” :)

116

OBRAĆANJE C. RONALDU

S Messijem se malo šalim, kako sad da tebe hvalim ?!Zbog humora ja ne žalim, još od sm’jeha, evo balim...!

Oba vi ste dobri momci, na trofeje pravi lovci!U drugom vam planu novci, dive vam se svi osnovci!

Ko li od vas igra bolje- cio sv’jet se o tom kolje...!Kad je jedan malo dolje- drugi odmah dobre volje...!

Što se mene tiče lično- egal tu je, poprilično...S titulama stanje slično- harmonija, idilično...

Kad bih mor’o baš da biram- na Messiju insistiram...Znam da te u srce diram- ma pušti, ja to samo sviram...! :)

117

KUVAR SIROTINJE

Niko nije veća faca, od staroga Impaljaca!Ne da da se hrana baca- vazda mu je puna kaca!

Beskućnike rimske hrani, u tome mu teku dani!To i dalje radit kani, oko njega veterani!

Devedeset ima ljeta- ništa njemu to ne smeta!Od punkta do punkta šeta, kad pomogne - sav procvjeta!

Petn’es’ zima on to čini, te pomaže domovini!I kuhinju ima - mini, nevoljniku kaže: ”Zini...”

Ima trista volontera, ko zna što još Dino smjera...U njemu je snažna vjera, veći je od solitera!

118

ČELIČNI LJUDI

To su srca šampiona- učesnika triatlona!Među njima krvna spona, svuda išli bez pardona!

Za njih uv’jek gore palac, Dikov sin je cerebralac...!To postao kao malac, ali pravi je pregalac!

Otac trči, pliva, vozi, Rik mu neđe tu, pri nozi...!Riječ je o sjajnoj lozi, i svemoći - dijagnozi!

Skoro čet’ri decenije, takav glas ih svuđe bije!Ovaj primjer dušu grije- da se vazda može, smije!

Motivišu sv’jetom ljude, kada čuju, svi se čude...Oni što za nečim žude- nek’ probaju, pa što bude!

119

MRIKA NIKĆI

Sa Kosova dama mala, na vrhove svjetske stala!Odluka je takva pala- sama cilj je odabrala!

Pokorila tako kontinente sve, željela da to postigne što pr’je!Ostvarila svoje mladalačke sne, neviđen je podvig tinejdžerke te!

Završila sve za osam mjeseci, imati će što pričat’ svojoj đeci!Jer to mogu samo r’jetki izuzeci, ponosni su na nju svi mogući preci!

A za to vrijeme sa njom bio tata, pravio joj društvo tokom poduhvata!Prirodna joj snaga i stabilnost data, Mrika ima majku i mlađega brata...

Sada ona rekord suvereno drži, i planira dalje da svijetom “prži!”Tu je otac da je i dalje podrži, opčinjena planinom - cura je, do srži!

120

DŽORDŽ HUD

Kakav podvig američkog specijalca Huda: “Plank” izdrž’o osam sati, petnaest minuta!?Kol’ko za to treba energije, muda, ja se samo pitam milijardu puta...!

Spremao se za ovo četiri mjeseca, ovaj čovjek, izgleda, nikada ne kleca!Čini mi se da bi uhvatio zeca, a i kita, kad bi krenuo da peca...!

Načeo marinac sedmu deceniju, veterani, dakle, i ovo umiju?!Više c’jenim ovaj od rekorda sviju, njega ne bi mogli trojica da biju...!

Deset godina se izdržajem bavi, a poslije poduhvata - još sklekove pravi!?Pitona bi ‘ladno mog’o da udavi, i kamion, možda, da nosi na glavi?!

Još kad reče lik da je roker stari, i da puno on za muziku mari...!?Odabrao neke kao i ja stvari, nagađam da voli i prirode čari...

121

S A D R Ž A J

I - CETINJE I CETINJANI

CETINJE .........................................................................7IVAN CRNOJEVIĆ ..........................................................8ĐURAĐ CRNOJEVIĆ .....................................................9VLADIKA DANILO PETROVIĆ .....................................10SVETI PETAR CETINJSKI ........................................... 11NJEGOŠ .......................................................................12KNJAZ DANILO ............................................................13KRALJ NIKOLA ............................................................14ŠĆEPAN MALI ..............................................................15JELENA SAVOJSKA .....................................................16CETINJSKI MANASTIR ................................................17BILJARDA.....................................................................18DVOR KRALJA NIKOLE (MUZEJ) ...............................19CRKVA (MANASTIR) NA ĆIPURU ...............................20VLADIN DOM ...............................................................21ZETSKI DOM (KRALJEVSKO POZORIŠTE) ..............22BOLNICA DANILO I .....................................................23PLAVI DVORAC ...........................................................24ORLOV KRŠ.................................................................25VLAŠKA CRKVA ...........................................................26LOVĆENSKA VILA .......................................................27NJEGOŠEV MAUZOLEJ ..............................................28POSLANSTVA ..............................................................29MUZEJI .........................................................................30PREDŚEDNIČKA REZIDENCIJA .................................31ĐEVOJAČKI INSTITUT ................................................32BIBLIOTEKA “ĐURĐE CRNOJEVIĆ” ...........................33NJEGUŠI ......................................................................34LOVĆEN .......................................................................35

122

IVANOVA KORITA ........................................................36LIPSKA PEĆINA ...........................................................37LOKANDA.....................................................................38KRSTO POPOVIĆ ........................................................39SLAVKO PEROVIĆ ......................................................40NEMA ŠETNJE!............................................................41PETAR LUBARDA ........................................................42MIODRAG - DADO ĐURIĆ ..........................................43ALEKSANDAR - LESO IVANOVIĆ ...............................44PAVLE ĐONOVIĆ .........................................................45PRINC NIKOLA PETROVIĆ .........................................46SVETISLAV - PULE VUJOVIĆ .....................................47“BUKSOVCI” .................................................................48“PERPER” ....................................................................49FK “LOVĆEN” ...............................................................50RK”LOVĆEN” ...............................................................51KK”LOVĆEN”................................................................52LJUBOMIR RADANOVIĆ .............................................53VESELIN VUJOVIĆ ......................................................54HUMOR ........................................................................55PRŠUT .........................................................................56

II - UTISCI

JUGOSLAVIJA ..............................................................59NEPOTIZAM .................................................................60MORE ...........................................................................61VJERUJ U SEBE, PA U BOGA... ................................62ISLAND.........................................................................63KORONA I KOLONA ....................................................64RAZMJENA STANOVNIŠTVA ......................................65BILDUNG......................................................................66BEZ OSMIJEHA ...........................................................67PROFESOR TODOROVIĆ ...........................................68

123

III - CRNA GORA

HERCEG NOVI ............................................................71KOTOR .........................................................................72TIVAT ............................................................................73BUDVA ..........................................................................74BAR .............................................................................75ULCINJ .........................................................................76VIRPAZAR ....................................................................77TUZI ..............................................................................78PODGORICA ................................................................79RIJEKA CRNOJEVIĆA .................................................80DANILOVGRAD ..........................................................81NIKŠIĆ..........................................................................82ŠAVNIK .........................................................................83PLUŽINE ......................................................................84ŽABLJAK ......................................................................85PLJEVLJA.....................................................................86ROŽAJE .......................................................................87PLAV .............................................................................88GUSINJE ......................................................................89ANDRIJEVICA ..............................................................90BERANE .......................................................................91PETNJICA ....................................................................92BIJELO POLJE .............................................................93MOJKOVAC ..................................................................94KOLAŠIN ......................................................................95

IV - BRAVO, ZEMLJACI!

DEJO ............................................................................99ANDREJ NIKOLAIDIS ................................................100BALŠA BRKOVIĆ .......................................................101

124

MILOŠ KARADAGLIĆ ................................................102ČETIRI BJELOPOLJCA..............................................103VK “KOTOR” ...............................................................104“AJKULE”....................................................................105ŽRK “BUDUĆNOST“ .................................................106“LAVICE” ....................................................................107KK”BUDUĆNOST” ......................................................108

V - ČAST VAM, IZVANJCI!

RADIVOJ KORAĆ ...................................................... 111DRAŽEN PETROVIĆ ................................................. 112KOBE BRAYANT ........................................................ 113DIEGO ........................................................................ 114“EL PIBE” I LIONEL MESSI ........................................ 115OBRAĆANJE C. RONALDU ...................................... 116KUVAR SIROTINJE .................................................... 117ČELIČNI LJUDI .......................................................... 118MRIKA NIKĆI .............................................................. 119DŽORDŽ HUD ............................................................120

Nebojša KuburovićCETINJE...

Izdavač: Udruženje književnika i umjetnika ,,Zenit”, Podgorica

Za izdavača: Milan Rajović

Korice: Mihailo Pavićević

Tehnički prelom: Darko Đurović

Štampa: ,,Obodsko slovo”, Podgorica

Tiraž200

2020.

CIP - Kaталогизација у публикацијиНационална библиотека Црне Горе, Цетиње

ISBN 978-9940-725-21-1COBISS.CG-ID 13016580