NEMATODAValjkasti crvi

• Valjkasti crvi

• Pseudocelom između telesnog zida i creva (Pseudocoelomata).

• Žive u morima, kopnenim vodama i vlažnom zemljištu. Većina živi slobodno, ali ima i dosta parazita biljaka i životinja.

• Telo im je crvoliko, okruglo na poprečnom preseku.

• Veličina tela: od milimetra do više od jednog metra.

• Cefalizacija je slabo izražena.

• Na površini tela nalazi se višeslojna elastična kutikula. Kutikula je na površini često naborana (pseudometamerija). Ima potpornu i zaštitnu funkciju.

• Ispod kutikule je epidermis ćelijske ili sincicijelne građe (hipoderm).

• Imaju 4 uzdužna unutrašnja zadebljanja hipoderma od kojih su dva (dorzalno i ventralno) uzana i bela, a druga dva (bočna) šira i tamnija.

• U dorzalnom i ventralnom zadebljanju su smeštene nervne vrpce, a u bočnim ekskretorni kanali i nervne vrpce. Ova zadebljanja dele jednoslojnu muskulaturu na 4 uzdužne trake.

• Mišićne ćelije ispod hipoderma su uzdužno raspoređene. Svaka mišićna ćelija se sastoji od kontraktilnog dela i nekontratilnog koji štrči u pseudocelom.

• Pseudocelom je ispunjen tečnošću u kojoj se nalaze unutrašnji organi. Pseudocelomska tečnost ima ulogu hidroskeleta.

Nervni sistem i čula• Vrpčastog tipa. Od okoloždrelnog nervnog prstena polaze vrpce od kojih su najače razvijene dve vrpce koje prolaze kroz dorzalno i ventralno zadebljanje hipoderma.

• Od čulnih organa poseduju fazmide (žlezdano – čulne organe) koji se nalaze na zadnjem kraju tela. Dobro su razvijene kod parazita. Amfide su redukovane kod parazita, nalaze se na prednjem kraju i imaju hemoreceptornu ulogu. Neke vrste poseduju i proste oči. Imaju čulne papile i čekinje na P tela.

• Respiratorni i krvni sistem ne postoje.

Crevni sistem• Euproktan, građen od usta (okružena usnama), usne duplje, ždrela, srednjeg creva i zadnjeg creva sa analnim otvorom. Crevo je po položaju bliže dorzalnoj strani nego ventralnoj. Prednje i zadnje crevo su ektodermalnog porekla, a srednje endodermalnog.

• Crevo je sastavljeno od epitelnih ćelija koje su bazalnom membranom odvojene od pseudoceloma.

• Zadnje crevo (rektum) kod mužjaka završava kloakom u koju, osim creva, ulazi i semevod.

Ekskretorni sistem

• Dvojak: žlezdan i cevast.

• Renete su žlezdane strukture i predstavljaju velike žlezdane ćelije. Jedan par ili više njih štrči u pseudocelom, a otvaraju se zajedničkom porom na ventralnoj strani prednjeg dela tela.

•Cevasti sistem je u obliku slova H i on je složeniji i češći. To je velika ćelija čiji se bočni ekskretorni kanali pružaju kroz bočna hipodermalna zadebljanja. Bočni cevasti delovi su spojeni poprečnim delom ćelije. Od tog poprečnog dela vodi i ekskreciona cev koja se ekskrecionom porom otvara na prednjem delu tela sa trbušne strane.

Polni sistem i razmnožavanje

• Odvojenih polova. Ceo sistem je građen po principu cevi.

• Ženski polni sistem: parni ovarijumi (klicina zona, zona rasta - rachis),

parni ovidukti,

uterus,

vagina.

Muški polni sistem: neparni testis, semevod, seminalna vezikula, kloaka, kopulacione spikule.

Klasifikacija i rasprostranjenost

• Rasprostranjeni su širom biosfere. Njihova najveća biološka raznovrsnost poznata je u tropskim i suptropskim krajevima Afrike, Azije i Južne Amerike.

• Slobodnoživeći oblici se nalaze u moru, slatkim vodama i vlažnim staništima na kopnu. U Jadranu je poznato oko 100 vrsta valjkastih crva.

• Paraziti su na biljkama i životinjama.

• Dele se na dve klase: Phasmidia i Aphasmidia.

• U Phasmidia spadaju nematode koje imaju fazmide. Amfide su redukovane. Većina vrsta živi parazitski, a ima i slobodnoživećih koje žive u zemlji.

Classis Phasmidia

Classis Phasmidia

Ordo Ascaroidea

Familia Ascarididae

Ascaris lumbricoides (čovečija glista)

• Kosmopolit je i parazitira u tankom crevu čoveka i nekih vrsta majmuna.

• Telo je dugo, valjkasto, cilindrično,nesegmentisano, zašiljeno na oba kraja.

• Mužjak je sličan ženki. Razlikuje se od nje po manjim dimenzijama i po kukasto povijenom zadnjem kraju tela prema ventralnoj strani.

• Mužjak (15 do 25cm), ženka (20 do 40cm)

Poprečni presek ženke Ascaris lumbricoides u nivou srednjeg creva

Poprečni presek mužjaka Ascaris lumbricoides u nivou srednjeg creva

Životni ciklus Ascaris lumbricoides

• Ženka koja živi u tankom crevu čoveka polaže veliki broj jaja.

• Jaja sa fekalijama domaćina dospevaju u spoljašnju sredinu.

• Čovek preko neopranog voća i povrća, a još više preko zagađene vode unosi jaja u telo.

• Larve se izlegu i putem krvotoka, preko jetre i srca dospevaju u pluća.

• Prodiru u plućne alveole gde se presvlače, a zatim preko traheja i dušnika migriraju u crevni trakt, u tanko crevo, zatim se presvlače i posle toga postaju polno zreli.

Poznata je i vrsta Enterobius vermicularis – dečija glista.

Vrsta Wuchereria (Filaria) bancrofti parazitira u limfnom sistemu čoveka pri čemu izaziva ogromne otoke tzv. Slonovska bolest – elefantijazis. Komarci su prelazni domaćini, u njihovom telu se nastavlja larveno razviće.

Mikrofilarija

Classis Aphasmidia• U Aphasmidia spadaju nematode koje imaju amfide na prednjem kraju tela, ali bez fazmida na zadnjem kraju tela. Većinom žive slobodno u morima i kopnenim vodama, u vlažnoj zemlji, ali ima i parazitskih vrsta.

Classis Aphasmidia

Ordo Enoplida

Familia Trichinellidae

Trichinella spiralis (trihina)

• Jedan od najčešćih parazita čoveka u umerenom pojasu.

• Mužjak (1,6mm), ženka (2,5 do 4mm).

Životni ciklus Trichinella spiralis

• Deo ciklusa života ove vrste odvija se u crevu, a deo u mišićima domaćina.

• Pored čoveka parazitira u telu svinja i pacova za koje nije patogena.

• Ženke u crevu domaćina rađaju mlade jedinke koje se raznose krvlju po celom telu, ali se najčešće lokalizuju u mišićima koji su u fiziološkom pogledu najaktivniji.

• Posle izvesnog vremena mlade trihine se učaure, incistiraju (bobice).

• Čovek se zarazi jedući nedovoljno termički obrađeno svinjsko meso.

• U crevu se iz bobica oslobađaju mlade jedinke trihine, dostižu polnu zrelost i kopuliraju.

• Po kopulaciji mužjaci ugibaju, a ženke se ubušuju u epitel creva i rađaju do 1500 mladih trihina.

Bobice trihine

Anguina tritici

Heterodera sp.

NEMATOMORPHA

• Telo Nematomorpha je cilindrično i jako izduženo.• Adulti su slobodnoživeći (u vodi), ne hrane se i kratko žive.• Larve se razvijaju parazitski u telu zglavkara, najčešće insekata.• Najpoznatija vrsta je Gordius aquaticus.