Phylum Platyhelminthes - Pljosnati crvi

Opšte karakteristike

Bilateralna simetrija

Cefalizacija

Troslojni

Acelomate

Cefalizacija

Formiranje glavenog regiona

Koncentracija čula u nervnih ćelija u glavenom regionu

Usni otvor lokalizovan u glavenom regionu

PARENHIM EPIDERMIS

ENDODERM

Javljaju se tri embrionalna sloja

Ektoderm daje telesni zid – epidermis

Endoderm daje crevnu duplju

Srednji sloj - MEZODERM

Kod pljosnatih crva mezoderm formira PARENHIM – vrstu gustog tkiva koje sadrži ćelije i vlakna

Acelomate

Životinje bez telesne duplje

Prostor između ektoderma i endoderma ispunjava parenhim

Nervni sistemNervni sistem je prvi put u evoluciji VRPČASTNervne ćelije su koncentrisane na prednjem kraju tela u obliku grudvica – GANGLIJAOd ganglija polaze nervne vrpce i protežu se celom dužinom tela. Dve bočne su najrazvijenije

oči

ganglijenervne vrpce

Neki pljosnati crvi poseduju sistem za varenje koji se sastoji od

usnog otvora i ždrela (prednje crevo) i jako razgranatog srednjeg creva

Slepo se završava, što znači da analni otvor ne postoji

Varenje

Disanje

Nema posebnih organaCelom površinom tela

Cirkulacija

Celom površinom tela

IzlučivanjeProtonefridije Sistem kanalića koji se granaju kroz parenhim, a završavaju se jednom zvezdastom ćelijomOd zvezdastih ćelija ka unutrašnjosti cevčice pruža se pramen trepalja koje se neprekidno pokreću i na taj način pospešuju izlučivanje ekskreta koji iz okolnih tkiva osmotskim putem dospevaju u cevčiceSitni ekskretorni kanalići ulivaju se u krupnije koji se sabiraju u dva bočna kanala u telu, a oni se preko ekskretorne pore (nefridiopore) izlivaju u spoljašnju sredinu

zvezdasta ćelija

ekskretorna cevčica

ekskretorna cevčica

RazmnožavanjeVećina je sposobna za neke forme bespolnog razmnožavanja

Mnoge turbelarije se razmnožavaju fisijom

Velika sposobnost regeneracije

Većina pljosnatih crva su hermafroditi.

Klasifikacija

Classis: Turbellaria

Classis: Trematoda - Metilji

Classis: Cestoda - Pantljičare

Classis: Turbellaria

Kretanje: većina se kreće pomoću trepalja i sluzi.

Ishrana: karnivore, hrane se drugim životinjama ili ostacima uginulih životinja. Izuzetno razvijeno srednje crevo.

Acanthozoon sp. Pseudoceros goslineri

Pseudoceros ferrugineus

Пантљичаре (Cestodes)

пљоснати црви која води искључиви ендопаразитски начин живота. Одрасле јединке живе у цреву човека и изазивају тешка обољења јер су веома патогене.

Тело им је издужено, дорзовентрално спљоштено (има облик пантљике) и подељено на велики број чланака (проглотиса) који заједно достижу дужину од 1 mm па до 10 m.

предњи део је у облику сићушне главе (scolex);

иза главе је сужење (вратни регион), који представља ембрионалну зону

низ проглотиса који се означава као ланац (стробила).

пантљичаре су изгубиле цревни тракт; храну узимају осмотским путем из црева домаћина преко целе површине тела;

органи за причвршћивање су у облику пијавки и кукица и налазе се само на сколексу;

полни систем је хермафродитан и добро је развијен ,сваки проглотис је готово потпуно испуњен полним а задњи су потпуно испуњени оплођеним јајима; задњи чланци се откидају и из њих се ослобађају јаја, која са фецесом домаћина доспевају у спољашњу средину;

Метиљи (Trematodes)

Метиљи (Trematodes) су најбројнија група пљоснати црвих која води паразитски начин живота и нема трепљаст епител.

Тело им је јако дорзовентрално спљоштено и листолико.

имају развијене органе за причвршћивање за тело домаћина; ти органи су мишићне, тањирасте пијавке које су код највећег броја смештене око усног отвора (усна пијавка), док неки имају трбушну или групу пијавки на задњем крају тела;

развиће се одвија преко низа ларвалних ступњева, тако да је њихов животни циклус веома сложен и укључује најмање два домаћина - домаћин у коме паразитира одрасла јединка (адулт) је трајни (примарни) домаћин, док онај у коме паразитира ларва је прелазни домаћин.

Развиће великог, говеђег метиља (Fasciola hepatica) одвија се преко два домаћина : неки сисар (говедо, овца, човек) и барски пуж.Развиће је цикличан процес и одвија се на следећи начин:из тела сисара се са изметом избаце оплођена јаја; јаја доспевају у воду (најчешће нека бара) где се из њих развија ларва мирацидијум; она неко време плива по води док не пронађе домаћина – барског пужа; у барском пужу се образује неколико ларвалних облика : од мирацидијума се образују спороцисте, од њих редије, а од редија постају церкарије; церкарије напуштају тело барског пужа, пливају неко време, а затим се причврсте за неку барску биљку и ту се учауре (инцистирају) па се сада називају метацеркарије; хранећи се тим биљкама, овца (говедо) унесе у црево инцистиране метацеркарије; у телу сисара метацеркарије се развијају у активан ступањ – млади метиљ, који крвљу доспева у јетру где достиже полну зрелост и продукује оплођена јаја .