Neoklasicizam iza kulisaGrko naslee u savremenoj srpskoj kulturi1/17/2011 Profesorka: dr. Staa Babi Student : Obradovi Jelena AR/06-61

SadrajSadraj........................................................................................................................2 UVOD........................................................................................................................... 3 NEMAKI ANTIKVAR I ENGLESKE ARHITEKTE................................................................3 AKADEMSKO DRUTVO OSAMNAESTOG VEKA..............................................................6 KOLEKCIONARI.............................................................................................................7 ZAKLJUAK.................................................................................................................. 8 BIBLIOGRAFIJA............................................................................................................. 9 IZVORI ILUSTRACIJA.....................................................................................................9

2

UVODTerminom neoklasicizam obeleava se odreeni stil, vreme, i teritorija. Povezuje sa periodom XVIII i XIX veka, na teritoriji Evrope i stilom gradnje koji podsea na antike hramove kao i slikarstvom koje predstavlja antike teme. Izrazom neoklasicizam oznaava se jasno izraena sklonost u evropskoj umjetnosti da se u potrazi za ljepotom slijede uzori iz antike (Opa povjest umjetnosti 2004:356) Ukolilo elimo da obeleimo osobu ili objekat sa pojmom neoklasini, morali bismo prvo da definiemo neoklasicizam sa namerom da razumemo duh vremena u kojoj je neoklasicizam postojao. U svojoj najiroj formi neoklasicizam predstavlja povratak odreenih elemenata civilizacije prolosti. iroko je rasprostranjeno miljenje da se ova era rekonstrukcije prolosti desila samo u Evropi, meutim postoje primeri koji dokazuju suprotno. U Persiji se javio pre-islamski kulturni pravac, u Kini se oivela kultura Song dinastije. U oblastima u kojim se javio neoklasicizam predstavljao je intelektualnu borbu protiv feudalnog drutva, koje je kontrolisalo religiju, kulturu i ekonomiju svakodnevnog ivota. Drutvo je uspelo da pod maskom kultura prolosti promeni umetnost, knjievnost i neke druge aspekte kulture. Uzroci nastajanja, razvoja i gaenja odreenog stila ili trenda su uglavnom kompleksni. Jedan od razloga stvaranja neoklasinog trenda u Evropi je Primer razlike u primenjenoj umetnosti izmedju rokoko i zasienost predhodnim stilom koji je bio veoma neoklasinog sila zastupljen u slikartvu, arhkitekturi, vajarstvu i primenjenoj umetnosti. Nametaj u stilu Luja XV, Neoklasicizam Rokoko kitnjasti izrezbareni reljefi, ukrasi od tuka, zatim cvetna ikonografija i raskoan repertoar ukrasa su karakteristika rokokoa. Postepeno se pojavio stil ravnih linija i minimalne koliine boja odnostno klasiani stil umerenosti, jednostavnosti, istote i produhovljenosti. Trendovi se konstantno menjaju, vrlo esto prelaze iz jedne krajnosti u drugu, zasienost trai potpunu promenu tako da je ovakva vrsta promene u stilu, krajem XVIII veka, bila logina ne samo zbog zasienosti druva ve i zbog konkretnijih drutvenih promena, kao to je potraga za nacionalnim identitetom. Tema ovog seminarskog rada nisu umetnici koji su predstavljali neoklasicizam, ve linosti, uglavnom iz Engleske, koje su na indirektan nain uticale na stvaranje i razvoj novog stila.1

NEMAKI ANTIKVAR I ENGLESKE ARHITEKTEJohan Joakim Vinkelman (Johann Joachim Winckelmann) je ovek koji je veoma bio posveen izuavanju antike grke umetnosti, gotovo je neizotavna linost u prii o neoklasicizmu. iveo je tokom osamnaestog veka, rodio se u Pruskoj a svoj profesionalni vrhunac je doiveo u Rimu kada je radio kao papski antikvar i direktor starina. U emu se ogleda znaaj njegovog rada i zato ga pominjemo kao stvaraoca novog stila? Sam pojam stil je nastao njegovom analizom anikih skulptura koje su mu bile dostupne dok je radio za1

Opa povjest umjetnosti 2004: 356-369

3

kardinala Alesandra Albinija i kasnije za papu . Uporeivanjem sklptura nije samo ustanovio sistem po kojem se definie slinost ve je osnovao grupe predmeta koje je okarakterisao posebnim stilom i konkretnim periodom i na taj nain napravio hronologiju atntike grke umetnosti. Po toj hronologiji period pre vajara Fidije, koji je radio u petom veku p.n.e. i koji je poznat jer se pretpostavlja da je nadgledao izgradnju Akropolja u Atini i da je tvorac Atene Partenos, Vinkelman smatra starijim stilom. Vreme petog veka p.n.e. kada nastaje akroplj u Atini Vinkelman naziva velikim i visokim a vek kasnije u kojem su stvarali Praksitel i Lisip naziva lepim stilom. Period posle kole ovih umetnika okarakterisao je kao stil podraavanja u kojem umetnost polako tone. Na ovaj nain Vinkelman je podelio antiku grku umetnost na period pre Fidije, period za vreme Fidije, vek kasnije, i period posle velikih umetnika. Moemo uoiti da je Kopija praksitelove skulpture vrhunac antike grke umetnosti smestio u dvesta godina, odnosno peti i Hermes sa Dionisom etvrti vek p.n.e.. Neosporan je znaaj njegovog rada, meutim idealizacija petog i etvrtog veka pre n.e. nije se odnosila samo na umetnost antike grke ve i na drutveno i politiko stanje. U svojim delima kao to su Misli o podraavanju grkih umetnikih dela u slikarstvu i skulpturi ( Gedankem ber die Nachahmung der Griechischen Werke in der Mahlerey und Bild-hauer-Kunst) i Istorija drevne umetnosti ( Geschichte der Kunst des Altertums ) opsesivno je opisivao neiskvarenu lepotu dela antikih grkih umetnika i pridevima ako to su plemenita jednostavnost i mirna veliina okarakterisao itavo drutvo antike grke. Vinkelman je u svojim delima kritikovao umetnike rokokoa smatrajui da njihova umetnost nije u skladu sa prirodom. Njegova dela su bila veoma popularna, tako da su su mnogi ueni ljudi osamnaestog veka veoma brzo stvorili sliku idealne, srkomne, prirodne antike Grke, opsesija oveka koji je analizirao samo odabrane kopije grkih skulptora, i koji zapravo nikada nije video Grku proirila se u akademskom miljenju veeg dela Evrope.2 Johan Joakim Vinkelman Drevni Spomenici, I, 1767. : ... Stoga su grki umetnici, namereni da u slikama na kojima je prikazano kakvo boanstvo prikau ispunjenje ljudske lepote, da s likom i pokretima njihovim usklade spokojstvo koje u sebi ne bi imalo nita od promene u promuenosti, koja po filozofiji i nije odgovarala poloaju samih boanstva. Figure nainjene tako staloenim izraavale su savrenu ravnoteu oseanja, koja je jedina mogla da na licu Boanstva koje se uva u Vili Borgrze iskae onu lepotu za koju se moe rei da nam je prauzor. ...(Eko 2004: 251) Moemo uoiti, iz gore navedenog pasusa, termine kojima Vinkelman opisuje antike umetnike i pridaje im gotovo nadprirodnu mo kojom skulpurama i slikama stvaraju savrenu ravoteu oseanja. Da je Vinkelman bio samo antikvar i fanatini zaljubljenik u antiku umetnost ne bi se smatrao toliko znaajnm za istoriju umetnosi i arheologiju. Njegova opsesija je znaajno uticala na akademike i umetnike osamnaestog veka pa i kasnije.Vinkelman, naravno nije jedini koji je pisao o antikim grkim umetnikim dostignuima, najvie se bavio skulpturom, dok je arhitekturu, izmeu ostalih prouavao Dejms Stjuart (James Stuart).

Dejms Stjuart je iveo od 1730. do 1788-me godine, bio je poznat kao Atinjanin Stjuart i znaajno je uticao na stvaranje novog stila u arhitekturi zapadne Evrope. Napisao je i izdao 1762. godine knjigu2

Babi 2008:13-16. ; Eko 2004:244-252. ; Shanks 1996: 53-80.

4

"Antikviteti Atine i ostali spomenici Grke" (The antiquities of Athens: and other monuments of Greece), zajedno sa arhitektom Nikolasem Revetom ( Nicholas Revett), koja je doivela veliku popularnost i uticala na mnoge umetnike. U uvodu prvog toma Stjuart je izrazio elju da njegov i Revetov rad doprinese: "... poboljanju umetnosti arihtekture kao takve."( Stjuart, Revet 1837). Njihove precizno izrene slike hramova i drugih javnih graevina su inspirisale opte forme kao i dekorativne elemente graevina XVIII i XIX veka, u tom smislu njihov projekat je bio veoma uspean. Dutvo XVIII veka bilo je eljno izdanja u kojima se nalaze opisi antike, trend je ve postojao i pre nego to je knjiga "Antikviteti Atine i ostali spomenici Grke" izdata, to dokazuje injenica da su Stujart i Revet dobili preko 20 obeanja o kupovini knjige pre nego to su otili u Grku.3 Stjuart i Revet su bili lanovi drutva Diletanata. Ovo drutvo neformalno je nastalo 1734. godine, formirali su ga mladi ljudi koji su putovali po kontinentu sa ciljem da svoja iskustva steena u inostranstvu prenesu u Englesku. Prve dve godine postojanja drutvo nije imalo zvanino utvreno vreme stastajanja kao ni spisak lanova, tek 1736. godine postaje formalno i lanovi poinju da vode zapisnik o svakom sastanku. Prvi lanovi drutva bili su plemii ili bogati mukarci izmeu dvadeset i trideset godina. Uglavnom su stariji mukarci koji su imali odreene pozicije na Univerzitetu i u crkvi organizovali putovanja po Evropi. Na sastancima su uporeivali beleke sa svojih putovanja i polemisali o skupu kulturnih vrednosti koje je potrebno predsaviti javnosti Engleske. Meutim, nije se retko deavalo da su lanovi umesto sakupljanja informacija uivali u opijanju, zabavama i stvaranju profita. Sam osniva, Sir Francis Devud (Francis Dashwood), bio je poznat po svojoj raskalanosti i vulgarnosti. Iako je prireivao skandalozne scene u Rusiji, Italiji i Engleskoj bio je uticajan lan donjeg doma parlamenta (house of commons), bio je blizak sa Edvardo princom od Velsa, ak je u jednom trenutku bio i kancelar ministarstva finansija. Sir Francis Devud je bio pedeset godina direktor drutva diletanata uestvovao je na sastancima i finansijski je podravao drutvo. Oigledno je da drutvo diletanata nije bilo dovoljno prihvaeno u drutvu zbog skanaloznih postupaka direktora i lanova drutva. Zato je pria o Diletantima bitna za neoklasicizam? Upravo je ovo drutvo finansiralo dugogodinje putovanje Stjuarta i Reveta u Grku i izdavanje knjige "Antikviteti Atine i ostali spomenici Grke". Na ovaj nain diletanti su uspeli da steknu potovanje i u oima javnosti i u akdamskim krugovima. Revet i Stjuart su primljeni u drutvo diletanata 1751. godine a kandidovao ih je Dejms Grej (James Gray), britanski ambasador u Veneciji. Kao lanovi ovog drutva Stjuart i Revet su pruili diletantima "profesionalno" uenje antike.4

3

Soros 2007; Stjuart, Revet 1837 Cust 1914: 1-20.; Stjuart, Revet 1837

4

5

AKADEMSKO DRUTVO OSAMNAESTOG VEKAOsamnaesti vek je period drastinih promena. Promene su dopirale su u sve segmente drutva i svaka promena je uslovljavala sledeu. U Engleskoj su se formirale institucije Pozlaena skulptura Dejmsa Vata kao to su Banka Engleske, Kraljevsko drutvo, Drutvo Antikvara, (James Watt), Metju Boltona (Matthew Bolton) i Vilijama Britanski muzej i Kraljevska akademija umetnosti. Obrazovanje nije Murdoka (William Murdoch) vie predstavljalo luksuz a novinarstvo postaje bitan i aktivan faktor u javnom ivotu. Veliki broj promena nastale su industrijskom revolucijom, koja se odnosi na period sredine osamnaestog veka kad se manufakturan rad zamenio mainama, mnogi izumi tog perioda su ubrzali do tada standardan nain rada. Revolucionarni patenti kao to su parna maina, koju je usavrio Dejms Vat (James Watt) zatim telegraf, gromobran, bili su samo deo opteg trenda stvaranja i novih ideja. Celom Evropom i Amerikom postojale su naune ture (study tour) u kojima su pojedinci iznosili nova nauna reenja, politika drava kao to su vedska i Francuska bila je obuavanje civila i tehnikih lica koji su odlazili na ove naune ture. Za par decenija stvorio se potpuno nov nain ivota gde su se proizvodi mnogo bre stvarali i gde je putovanje bilo mnogo bre i dostupno veem broju ljudi. Ovaj period se naziva jo i vreme prosvetiteljsva kada se intenzivno razvijala ideja progresa. Tadanji filozofi koji su bili pod uticajem intenzivnog tehnolokog razvoja smatrali su da je evropsko drutvo odmaklo u razvoju u odnosu na nerazvijene zajenice odnosno da je evoluiralo. Tako se, tehnika superiornost Evrope posmatrala kao prirodan proces progresa odnosno proces promene ka savrenijem, a drtva koja su bila van evropskog brzog napretka smatrala su se zaostalim. Ovakav stav poprilino je uticao na stvaranje Evrocentrizma. Potreba za razmenom miljenja ovog perioda uslovila je stvarnje raznih naunih drutava kao to je Lunarno drutvo, koje je na odreeni nain uticalo na neoklasini stil. Ovo drutvo nastalo je prvenstveno kao neformalan krug ljudi koji su bili zainteresovani za nauku 1755. godine u Birmingemu. Smatra se da je nastalo poznanstvom Metju Boltona (Metthew Boulton) i Erazma Darvina (Erasmus Darvin). Nepostoje sauvani ni ustav ni zapisnik ni publikacije ovog drutva pa je veoma diskutabilno govoriti o lanovima i pravilima Lunarnog drutva, ali se po nekim istorianima, smatra da su izmeu ostalih lanovi bili Metju Bolton i ve pomenuti Dejsms Vat koji su bili tvorci parne maine, i Dozef Prisli (Joseph Pristley) koji je otkrio kiseonik.5 Jedan od lanova ovog druta, koji je znaajan za temu neoklasicizma je Doua Vedvud (Josiah Wedgwood ). Rodio se 1730. godine u Burslemu. Njegov otac je imao radionicu za izradu keramike gde je on stekao svoja prva znanja o tehnologiji izrade posua od keramike. Tokom godina je saraivao sa mnogim imunim ljudima, a 1759 postaje finansijski sposoban da osnuje svoj posao. Doua je posao izrade keramike i porecelana posmatrao sa naune strane, vrio je razliite eksperimente kojima je znatno unapredio kvalitet porcelana. Upotrebna vrednost posuda takoe je bila tema kojom se Doua intenzivno bavio, to je dovelo do visoke potranje njegovih proizvoda ne samo u Engleskoj. Pored posuda koje su imale svakodnevnu upoterbnu vrednost, proizvodile su se i ukrasne posude koje su izraivane u neoklasinom maniru, bile su veoma popularne na tritu, tako da je 1771 godine otvorena fabrika pod nazivom Etrurija koja je proizvodila samo ukrasne ornamentisane vaze. Masovnom proizvodnjom vaza koje podseaju na grki stil u drutvu se stvara opti trend i moderan stil. Neko vreme je Doua lino dizajnirao izgled ovih vaza, a 1775. godine zapoljava Dona Fleksmana (John Flaxman) , akademskog5

Palavestra 2007: 48,51 ; Cust 1914: 1,20

6

vajara, na mesto dizajnera.6 Don Fleksmen je roen 1755. godine, njegov otac je pravio kalupe za poznatog vajara Luj Fransoa Rubilek-a (Louis-Franois Roubiliac), tako da je od malena bio u kontaktu sa vajarskim zanatom. Njegov talenat je primeen veoma rano, 1770. godine, kada je imao petnaest godina dobio je srebrnu medalju od Kraljevske akademije u Londonu za votanu skulpturu Neptuna. Interesantno je spomenuti da je 1779. godine upoznao Vilijama Blejka (William Blake), poznatog pesnika i slikara. Iako nisu pripadali istom umetnikom pravcu, Blejk kao predstavnik gotikog stila a Fleksmen neoklasinog, jedan drugog su smatrali srodnom duom. Fleksmen je sa svojom enom boravio u Rimu osamdesetih godina XVIII veka, gde je radio na ilustracijama Ilijade i Odiseje, koje su izazvale divljenje kod veoma poznatih neoklsinoh umetnika ak Luj Davida (Jacques Louis David) i Dominik Engra (Jean Auguste Dominique Ingres). Ove ilustracije su ga proslavile u celoj Evropi, ak je Vilijam Blejk radio gravure na osnovu njegovih ilustracija. Bitno je spomenuti da je Fleksmen 1810. godine bio prvi profesor vajarstva na Kraljevskoj akademiji u Londonu.7 Moemo uoiti da su promene u XVIII veku kao to su tampanje knjiga, masovna produkcija omoguile efikasnije nametanje modernog stila, tako je neoklasini stil, preko Vedvudovih ukrasnih vaza, novih ilustrovanih izdanja Odiseje i Ilijade, i mnogih drugih slinih primera, brzo prihvaen kao opta norma lepog.

Ilustracija Neptuna i Muze iz Ilijade (John Flexman)

Vedvudova ukrasna vaza raena po dizajnu Dona Fleksmana

KOLEKCIONARIKolekcionari retkih i luksuznih predmeta postojali su i pre osamnaestog veka i industrijske revolucije , u6

Tames 1984.http://www.swedenborgstudy.com/articles/history-of-art/flaxman.htm

7

7

Britaniji je jo u prvoj polovini sedamnaestog veka postojala Tradeskantova zbirka retkosti koja je sadrala razliite egzotine predmete i svih krajeva sveta. Meutim, industrijska revolucija je omoguila velikom broju ljudi da putuje, to je drastino povealo broj kolekcionara. Ser Vilijam Hamilton (sir William Hamilton) je bio britanski ambasador u Napulju preko trideset i pet godina. Negova kua u Napulju bila je mesto sastajalita mnogih kolekcionara za vreme iskopavanja Herkulanuma i Pompeje. Posedovao je razliite antike predmete: geme, mermerne skulpture, zlatni nakit, brozane predmete. Poznavao se sa ve pomenutim Vinkelmanom, koji je putovao u Napulj. Hamilton je posedovao zbirku antikih vaza koju je publikova u saradnji sa baronom Dankarvilom (baron D'Hancraville), osobom veoma sumljivih namera. Prvo izdanje je objavljeno 1767. godine pod nazivom Antikviteti Etrurije Grke i Rima (Antiquites Etrusques Grecques et Romaines). Ilustracije i katalog ove knjige su imali jak uticaj na inustrijksi dizajn tog doba. Doua Vedvud, koji je spomenut u predhodnom podglavlju koristio je ove nacrte za dizajnu svojih proizvoda. Hamiltonova zbirka vaza prodata je Britanskom muzeju 1772. godine. Drugu zbirku antikih vaza Hamilton je objavio 1790. godine, sa novim materijalom, i ovu zbirku je nameravao da proda ali je skoro cela zbirka izgubljena na putu do Engleske. Samo je par primeraka ostalo u Napulju koji su kasnije prodati Tomasu Houpu (Thomas Hope). Haimilton je neretko prodavao antike predmete koje je nalazio na lokalitetima, redovni kupac je izmeu ostalih bio poznati kolekcionar arls Taunli (Charles Tonwley). Taunli je bio katolik, treba napomenuti da je katolicima bilo zabranjeno u Engleskoj da budu zaposleni u dravnim slubama sve do 1829. godine, ali on je poticao iz bogate familije pa je tako sebi mogao da priuti profesiju kolekcionara. Po zavretku kolovanja otputovao je u Italiju gde je proveo narednih osam godina. Posetio je Rim, Napulj, Firencu i poneke delove Sicilije gde je kupovao antike mermerne skulpture. Najvei broj ovih skulptura pripadale su kasnijem periodu rimske imperije. Njegova zbirka je do 1807. godine bila najznaajnija u Engleskoj ali mnogo veu panju privukao je Tomas Brus, sedmi grof od Elgina i jedanaesti od Kinkardina, sa skulpturama atinskog akropolja. Tomas Brus je bio ambasador engleske u Grkoj, koja je tada bila pod turskom vlau, koji je uloio svoj novac kako bi do 1805. godine sve mermerne reljefe friza i metopa sa Partenona, i ostale mermerne skulpture akropolja preneo u Englesku. Mnotvo arheolokih nalaza je ovom akcijom uniteno, ostatak je dokumentovan i izloen 1807. godine u kui Burlingtina (house of Burlington). Engleskoj publici konano je prikazana uivo originalna antika Grka, ne rimske kopije. Ludvig prvi je bio zainteresovan da kupi originalni grki mermer za svoju prestonicu, Minhen, ali je ipak 1815. godine grof Elgin je celu zbirku prodao britanskom muzeju za duplo manje para nego to je uloio. Selidba "grkog naslea" u Englesku izazvalo je burnu reakciju diplomata osamnaestog veka koja i danas traje, meutim to nije tema ovog seminarskog rada. 8

ZAKLJUAKStekla sam utisak da neoklasicizam ne predstavlja samo stil gradnje ili mitoloki lik na umetnikoj slici, jer su se ljudi koji nisu bili deklarisani kao umetnici, ponaali i delovali u stilu neoklasicizma. Razliiti su razlozi zbog kojih su su se ovi ljudi posvetili neoklasicizmu, jedni su zaista gajili opsesivno divljenje prema antici, a drugi su iskoristili tadasnji trend, kako bi se obogatili ili stekli ugled u drutvu. Svojim knjigama, porcelanskim vazama, ilustracijama i zbirkama su indirektno ili direktno podsticali novi stil. Osobe, ije sam ivote i dela u najkraim crtama opisala u ovom radu, bile su zaslune za stvaranje istorije umetnosti kao nauke, industrijskog dizajna i institucije muzeja. Postoje mnoge linosti koje su takoe8

Pearce 2000, Shanks 1996

8

uticale na stvaranje neoklasinog duha, koje nisam ni spomenula, kao sto je Vilhem fon Humbolt (Wilhem Ilustracija Neptunovog Hrama iz von Humboldt) , koji je bio pruski ministar obrazovanja poetkom XIX veka koji je postavio klasini Hram u Segesti, Sicilija, sistemu gimnazona. Britanski muzej u Londonu XX vek kanon kolovanja po5. Vek p.n.e Antiquities of Athens and OtherStjuart Monuments of Greece, Dejms "U emu lei autoritet antike, i zbog ega je upravo ova kultura nosilac "garancije kvaliteta"?"(cit. po Stevanovi). Zato je antika bila toliko bitna ljudima koje sam spominjala u ovom radu, kao i mnogih pre i posle njih? Jednostavan odgovor na ova pitanja nisam saznala, mnogi su se bavili ovom temom, tako da postoje razliiti pristupi u odgovaranju na pitanja. Potreba za novim kulturnim i nacionalnim identitetom uslovilo je potragu za najstarijom evropskom civilizacijom. Arheoloka otkria i veliki broj razliitih nalaza i pisanih izvora stvorili su idealistiku sliku antike za koju se Evropljani i da danas grevito dre. Naa slika prolosti je zapravo slika nas samih.i Nikolas Revet, XVIII vek

9