Nerverbalna Komunikacija -LINK GROUP

Kurs: Stil i personalni marketing

Modul: Tehnike i strategije razvoja sopstvenog stila

Jedinica: Neverbalna komunikacija

Vanost neverbalne komunikacije

Do sada smo se bavili razliitim vidovima komuniciranja i

inkorporiranja nae strategije personalnog marketinga. Jedan od

vanih vidova komunikacije koji neretko ostane nevidljiv, a od

ogromnog je znaaja je neverbalna komunikacija. Ova vrsta

komunikacije takoe predstavlja va stil i imid te stoga zahteva

poseban osvrt.

Razliiti facijalni gegovi, mrtenje, oblizivanje, gutanje pljuvake,

podizanje obrva, micanje, mrdanje, trzanje usana itd., pokreti su koje

inimo nesvesno, mimo nae volje i odluke, a koji aktivno uestvuju u

naem komuniciranju. Neverbalni deo komunikacijskog procesa moe

biti preputen sluaju, spontan i neusiljen, neplanirani deo ovog

sloenog procesa. S druge strane, neverbalno optenje deo je

planirane strategije u komunikacijskom inu. Kod izvesnih osoba,

manuelna gestikulacija je izrazita tokom govorne delatnosti, dok su

drugi sasvim nepomini i nepokretni u toku govornog ina.

Gestikulacija je znaajna, jer ukoliko je preterana, moe ometati tok

komunikacije. Pokret moe skrenuti panju sa rei, sa teme i verbalnog

dela ovog procesa, s informativnog toka, pa se fokus lagano gubi u

neprekidnom kretanju, mrdanju, pomeranju, micanju. Izrazni gestovi

kao smeh, osmeh, svakako ine komunikaciju neusiljenom, prijatnom,

prirodnom, ali samo u sluaju kada smo zaista iskreni, vedri,

motivisani za razgovor i raspoloeni za komunikaciju. U sluaju da se

lina nesigurnost prikriva neprekidnim osmehivanjem ili eljom za

dopadanjem, ovaj niz pokreta moe se pretvori u gr, u masku

osmeha, a kompletan dojam odaje osobu sklonu "komunikacijskom

flertu".

Izrazito negativnu pojavu predstavljaju tzv. tikovi - neprijatni, sitni,

uestali, nevoljni pokreti. Prisilne radnje kao micanje, preterana

gestikulacija, "aranje" pogledom, rasejan pogled, bacanje pogleda

ovamo - onamo, unezvereno okretanje... ometaju verbalnu

komunikaciju i odaju nesigurnu i zastraenu osobu ili pak potpuno

nepripremljenu za razgovor ili nastup.

Gledanje sagovornika ili auditorijum pred kojim nastupate predstavlja

vaan deo konverzacije. Gledanje ukazuje na nau usmerenost ka

sagovorniku i pokazuje da nam je stalo do komunikacije. U

Copyright Link group 1 / 5




komunikaciji sa sagovornicima, uz govor, telo takoe prenosi vae

poruke. Poruku mogu preneti i ruke, oi, osmeh, mimika lica i nain

kretanja. Govor tela moe biti nepogreiv vodi koji nam pomae da

itamo izmeu redova. Svi pokreti ili znakovi mogu iskusnom

pregovarau pokazati neiji stepen samopouzdanja. Kada nismo

sigurni u sebe nae ruke su otvorene i okrenute prema sagovorniku,

nau zbunjenost ili strah odae prekrtene ruke ili noge, osmehom

emo otkriti zbunjenost ili zadovoljstvo, kad ne govorimo istinu nai e

kapci bre treptati ili emo gledati u stranu. Postoji velik broj znakova

koje nesvesno aljemo osobama s kojima komuniciramo. Zato

upoznajte svoje telo, vebajte kontrolu nad svojim pokretima. Isto

tako, dok pregovarate, prepoznajte znakove koje vam telom alje

sagovornik, te ih uporedite s onime to ujete.

Glas

Tokom pregovora u kojima ne elite pokazati ta je va stvarni cilj,

morate paziti da zvuk vaeg glasa ne odraava nuno i vae stvarne

emocije. U sluaju kad primetite da sagovornici ne razumeju ili ne

razmiljaju previe o temi razgovora, na veu aktivnost moete ih

naterati glasnim govorom ili neverbalnom komunikacijom (kretanjem i

snanijim pokretima). Ukoliko va glas postane ravan, bez izraajnih i

snanih tonova, odavaete utisak da ste uplaeni i nesigurnosti ili ak

nezainteresovani. Nedostatak koordinacije misli i glasa proizvodi

neodluan glas, najee kod sagovornika koji nisu sigurni u ono to

govore. Pravilna upotreba glasa pomoi e da pregovori budu uspeni.

Dobro pripremljen govor, ali loe prezentovan imae manje uspeha od

loe pripremljenog, ali dobro izvedenog govora. Vai sagovornici od

vas unapred oekuju strunost, poznavanje gramatike, koja je vidljiva

iz ispravne upotrebe rei. Retorike pauze zadravaju panju

sagovornika, a dramske pauze naglaavaju vanost tog dela govora.

Izlagai koji brzo govore, oni kojima mozak tri ispred jezika, imae

potekoa da ih sagovornik razume, a ne retko odaju utisak nesigurne

ili nezainteresovane osobe koja to pre eli da zavri pregovore.

Takoe, vano je negomilati nepotrebne rei u raspravi sa ciljem da





ostavimo utisak obrazovane osobe. Neki e to shvatiti kao va pokuaj

da dobijete na vremenu jer ne znate ta elite rei u tom trenutku.

Govor treba biti bez nepotrebnih rei, jasan, jednostavan i lak za

razumevanje, ali ne i suvoparan. Kod pripremanja za izlaganje morate

biti sigurni da znate znaenja rei koje planirate da koristite. Ne

koristite latinske rei, kao ni rei lokalnog slenga koje mogu imati

drugaije znaenje (najee vulgarno i uvredljivo). Izbegavajte

mumljanje i ponavljanje raznih potapalica kao hmm, ovaj i

znate. Koristite topli i blagi humor i dobro raspoloenje. Iako e vas

pojedini sagovornici sluati samo jednom i nikad vie, dobar dojam o

vama i zadovoljstvo ostvarenim rezultatima, moe pridodati irenju

dobrog miljenja o vama kao kvalitetnom prezenteru.

Aktivno sluanje

Da bi govor imao smisla, potrebno je da postoji druga osoba, slua.

Ponekad sluanje ne znai i da ujemo drugu osobu. Neretko se period

sluanja koristi da sredimo sopstvene misli, a ponekad slua proceni

da nema koristi od sluanja pa se radije zabavlja vlastitim mislima. Kad

va sagovornik samo uti i slua, ali ne pokazuje znakove interesa, ne

komentarie vae rei niti postavlja pitanja, znai da vas zaista ne

slua. Zapamtite da oni koji ne znaju da sluaju ne mogu postoi da ih

drugi sluaju. U situaciji kada vam se ini da vas slualac uje, ali ne

slua, morate odreagovati na novu situaciji. Proverite sa njim da li ga

zanima to to govorite, promenite temu, ukoliko govorite monotono

unesite emocije i ubrzajte glas, a ako se ponavljate ili previe priate o

sebi, opet promenite temu. Pretvorite nesluanje u sluanje kako bi

sagovornik shvatio vae poruke i zapoeo govor koji ete vi sluati.

Takoe, kada sluate, pokaite sagovorniku da ga sluate ponavljajui

i opisujui ono to su rekli, postavljajte potpitanja, prepoznajte

neizrene misli i emocije, zatraite objanjenje onoga to ne razumete

i, konano, ponovite kljune misli ili poruke. Nekada se aktivno

sluanje demostrira jednostavnim potvrdnim klimanjem glave, ime

osobi stavljate do znanja da ste prisutni, svesni onoga to govori i

primate signale koje vam alje. Neverbalna komunikacija je neiscrpan





resurs koji vam uvek moe biti dobar parametar da proverite u kom je

statusu va sagovornik. Aktivno sluanje obino je praeno

afirmativnim klimanjem glave, odranjem kontakta oima i

izbegavanjem pokreta koji ometaju. Dok razgovarate nemojte dopustiti

da vas ometaju komentarima, da ujete ono to elite uti, da unapred

stvorite pretpostavke i prema njima uspostavite svoja oekivanja i ne

dozvolite da vam emocije ometu ravnoteu. Dva puta proverite, ako je

to nuno, postavite odgovarajua pitanja, tako da sagovornik uoi da

problemu dajete vanost.

Oseaj za vreme

Vano obeleje dobrog pregovaraa je oseaj za vreme, zato treba da

znate koliko e va govor trajati pre nego progovorite. Neki

sagovornici namerno ne ele imati oseaj za vreme kako bi stvorili

pritisak na sagovornika. Prilikom izlaganja najvie jednu etvrtinu

vremena predvidite za uvodni deo, dve etvrtine ostavite za glavni deo

izlaganja, a u poslednjoj etvrtini izvedite zakljuak. Uvek ostavite i

nekoliko rezervnih minuta za nepredvidljive situacije tokom razgovora.

Ne pokazujte pred sagovornikom da ste pod pritiskom vremena, jer

ete ostaviti utisak da ste pregovore odradili brinui vie o vremenu,

nego o sagovorniku i predmetu pregovaranja.

Opte preporuke

Naravno, postoje opti preduslovi o kojima morate voditi rauna kako

bi okolni parametri bili maksimalno povoljni za vas. Ne dozvolite da

prvi utisak koji ostavite na sagovornika bude neprijatan miris na hranu,

cigarete ili jak parfem. Kontroliite vidljive znake nervoze (znojave

ruke, gubitak daha itd). Normalno je da budete nervozni, ali probajte

da iskontroliete nervozu dubokim disanjem.





Pozitivan stav prilikom intervjua za posao, obezbeuje da odiete

samopouzdanjem i pozitivnom energijom. Na sva pitanja, u granicama

mogunosti, pokuajte da odgovorite u pozitivnom kontekstu, bez

korienja negacija. Veliku prednost dajte i osmehu i emocijama

(umereno, naravno). Preporuljivo je se ponaate u skladu sa

okolnostima, dakle poslovno i ozbiljno, ali to ni u kom sluaju ne znai

da treba da budete kruti i bez osmeha. Ljudi koji se osmehuju nose

pozitivnu energiju u sebi i koja ih, samim tim, predstavlja u

pozitivnijem svetlu.

Iako naizgled briga za sve pojedinane delove moe delovati

zastraujue, probajte da naete zlatnu sredinu, koja je prava mera

izmeu servilnosti i apatije i koja ini prirodnu situaciju u kojoj se

oseate dobro.

Powered by TCPDF (www.tcpdf.org)


Documents

Nerverbalna Komunikacija -LINK GROUP