62
Верица Васиљевић Висока школа електротехнике и рачунарства струковних студија Рачунарске мрежe Поглавље 4 и 5 Комуникациони модел Аналогни и дигитални пренос података

Network ins

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Networking

Citation preview

Page 1: Network ins

Верица Васиљевић

Висока школа електротехнике и рачунарства струковних студија

Рачунарске мрежe

Поглавље 4 и 5Комуникациони модел

Аналогни и дигитални пренос података

Page 2: Network ins

Рачунарске мреже

Пренос Све информације

• говор• подаци• слика

Преносе се електромагнетским таласима

Page 3: Network ins

Рачунарске мреже

Термини

Предајник

Пријемник

Медијум (средина)• Жични• Бежични

Page 4: Network ins

Рачунарске мреже

Комуникациони модел

Page 5: Network ins

Рачунарске мреже

Комуникациони модел - пример

Page 6: Network ins

Рачунарске мреже

Комуникациони модел

Page 7: Network ins

Рачунарске мреже

Податак је репрезентација чињеница, концептаили инструкција форматизованих наодговарајући начин.

Информација је значење које човек додељујеподацима.

Податак и информација

Page 8: Network ins

Рачунарске мреже

Директна веза

Тачка тачка

Више тачака

Термини

Page 9: Network ins

Рачунарске мреже

Симплекс• једносмерно

Полудуплекс• двосмерно, не истовремено

Потпуни дуплекс• двосмерно, истовремено

Термини

Page 10: Network ins

Рачунарске мреже

Временски домен (концепт временскогдомена):• Аналогни сигнал• Дигитални сигнал

Врсте сигнала

Page 11: Network ins

Рачунарске мреже

Апериодични сигнал

Периодични сигнал

Врсте сигнала

Page 12: Network ins

Рачунарске мреже

Максимална амплитуда (Am, A)

Учењстаност (f)• T = 1/f

Фаза (, θ)• Релативна позиција у времену

Синусни сигнал(простопериодични сигнал)

Page 13: Network ins

Рачунарске мреже

Синусни сигналs(t) = A sin(2ft +θ)

Page 14: Network ins

Рачунарске мреже

Сигнал се може представити преко компоненантаразличите учестаности

Компонете су простопериодични синусни иликосинусни сигнали

Фреквенцијски домен

Page 15: Network ins

Рачунарске мреже

Сваки сигнал може се представити као скуп одпростопериодичних комонената сигнала(синусних или косинусних).

Фуријеова анализа

Може се нацртати функција у фреквенцијскомдомену

Фреквенцијски домен

Page 16: Network ins

Рачунарске мреже

Сабирање f и 3 f (T=1/f)

Page 17: Network ins

Рачунарске мреже

Представљање у фреквенцијскомдомену

Page 18: Network ins

Рачунарске мреже

Спектар• Опсег учестаности које неки сигнал садржи

Апсолутни опсег• Ширина спектра

Ефективан опсег• Често само опсег• Узак опсег учестаности садржи (носи) највећи деоенергије сигнала

Једносмерна компонента (DC)• Компонента нулте учестаности

Спектар и опсег учестаности

Page 19: Network ins

Рачунарске мреже

Сигнал са једносмерномкомпонентом

Page 20: Network ins

Рачунарске мреже

Сигнал са три компоненте

Page 21: Network ins

Рачунарске мреже

Апроксимација дигиталног сигнала

Page 22: Network ins

Рачунарске мреже

Однос брзина преноса података иопсега

Сваки систем за пренос има ограничење којеучестаности пропушта (огрaничени пропусниопсег)

Због тога постоји ограничење у брзини податакакоје се могу остварит.

Page 23: Network ins

Рачунарске мреже

Аналогни и дигитални преносподатака

Подаци (Data)• Целине које “носе” “имају” значење

Сигнали (Signals)• Електрична или електромагнестка репрезентацијаподатака

Пренос - трансмисија (Transmission)• Пропагација и обрада сигнала

Page 24: Network ins

Рачунарске мреже

Аналогно• звук, видео сигнал

Дигитални• текст, цели бројеви

Аналогни и дигитални подаци

Page 25: Network ins

Рачунарске мреже

Спектар звучног таласа

Page 26: Network ins

Рачунарске мреже

Спектар говора

Page 27: Network ins

Рачунарске мреже

Фреквенцијски опсег људског уха иде од 20 Hz до 20 kHz• Човек опажа разлику од 2 Hz

Неке животиње, посебно пси могу чути и вишефреквенције

Начин на који људско ухо чује може да сепредстави логаритамском функцијом

Како човек чује?

Page 28: Network ins

Рачунарске мреже

Однос два снаге P1 и P1 изражава у децибелимапрема формули:

• PdB = 10log10 (Pa / Pb)

Како човек чује?

Page 29: Network ins

Рачунарске мреже

Снага сигнала: • обично опада експоненцијално• губитак се једноставно описује прекодецибела који су логаритамска јединица

Добитак и губитак у каскадном преносномпуту се може израчунати једноставнимсабирањем или одузимањем.

Снага сигнала

Page 30: Network ins

Рачунарске мреже

Децибели су мера за разлику између нивоадва сигнала

NdB=10log (P2/P1) • где je:• NdB = број децибела,• P1,2 = снага сигнала,

• log10 = логаритам за основу 10.

P1 P2

Снага сигнала

Page 31: Network ins

Рачунарске мреже

Када је однос снага дефинисан: NdB=10log (P2/P1) онда:

• појачање (G - Gain) има позитивну вредност а• слабљење (L - Loss) негативну вредност.

Слабљење се може дефинисати као односснаге сигнала на улазу и излазу преносногсистема• тада је његова вредност позитивна.

Снага сигнала

Page 32: Network ins

Рачунарске мреже

P2 = P1*10 **(NdB/10)• Губитак = 10 log (5/10) = 10 (-0.3) = - 3dB• Појачање = 10 log (10/5) = 10 (0,3) = 3dB

Пример 1: P2=P1

• NdB=10log10 (P2/P1) =10 log 10 (P2/P1) =• NdB=10 log 10 1 =0• 100 = 1

Снага сигнала

Page 33: Network ins

Рачунарске мреже

Снага (dBW)= 10 log [Снага(W) /1W] NdBW=10log10 (P2/ 1W)

Снага (dBmW)= 10 log [Снага(W) /1mW] NdBmW=10log10 (P2/ 1mW)

Снага сигнала

Page 34: Network ins

Рачунарске мреже

Претпостављамо да је P1 = 1 W и да желимо даизмеримо снагу релативно у односу на 1 W.

Пример 2: за 1 kW (1000 W) у децибелимаупотребићемо формулу:• NdBW=10log10 (P2/ 1W) =• 10log10 (1000/ 1) =10 log10 (103) • = 3*10 log10 (10) • = 30dB

Снага сигнала - примери

Page 35: Network ins

Рачунарске мреже

Пример 3: за 1mW (0,001 W) у децибелимаупотребићемо формулу:• NdBW=10log10 (P2/ 1W) =10log10 (0,001/ 1) =10

log10 (10-3) • =(-3)*10 log10 (10)• = -30dB

Снага сигнала - примери

Page 36: Network ins

Рачунарске мреже

dBi• dB(isotropic) — појачање антене у односу наидеалну изотропску антену која равномерноемитује енергију у свим правцима

Снага сигнала

Page 37: Network ins

Рачунарске мреже

Предност и мана дигиталногпреноса

Јефтинији

Мање осетљив на шум

Веће слабљење

Page 38: Network ins

Рачунарске мреже

Слабљење дигиталних сигнала

Веће слабљење снаге сигнала на вишимучестаностима Импулси су постали:

• заобљени и• смањени

Page 39: Network ins

Рачунарске мреже

Предајник на телефону претвара (конвертује) долазећи говорни (звучни) сигнал уелектромагнетски сигнал у опсегу 300Hz до3400Hz.

Пренос говора

Page 40: Network ins

Рачунарске мреже

Пренос говора кроз телефонскумрежу

Овај сигнал се преноси кроз телефонску мрежука пријемнику Пријемник репродукује звучни сигнал издолазећег електромагнетског сигнала.

Page 41: Network ins

Рачунарске мреже

Пренос бинарних података Често коришћени сигнал за бинарне податке судва константана напонска нивоа:• један ниво за бинарно „1” и• један ниво за бинарно „0”

Page 42: Network ins

Рачунарске мреже

представљају податке са континуалнопроменљивим електромагнетским таласима

Аналогни сигнали

Page 43: Network ins

Рачунарске мреже

представљају податке са секвенцаманапонских импулса

Дигитални сигнали

Page 44: Network ins

Рачунарске мреже

Аналогни сигнал преноси се без залажења уњегов садржај Слаби се простирањем (са раздаљином) Користе се појачавачи

• Појачавачи појачавају и шум

Аналогни пренос

Page 45: Network ins

Рачунарске мреже

Дигитални преносни систем бави се (анализирасадржај) Користе се обнављивачи сигнала -рипитери

(Repeaters)• рипитери примају сигнале• поново их “обновљене” шаљу• превазилази слабљење• шум се не појачава (већ одбацује)

Дигитални пренос

Page 46: Network ins

Рачунарске мреже

Грешка

Дигитални пренос и шум

Page 47: Network ins

Рачунарске мреже

Дигитална технологија• Ниске цене LSI/VLSI технологије

Искоришћење капацитета• Економичан је за везе великог пропусног опсега• Мултиплексирање је једноставније коддигиталних техника

Сигурност и приватност• Шифрирање (Encryption)

Предност дигиталног преноса

Page 48: Network ins

Рачунарске мреже

Релативно

слабљењ

еизраженоу

[dB

]

Учестаност [Hz]

Амплитудско слабљење

Page 49: Network ins

Рачунарске мреже

Узрок је различита брзина простирања сигнала узависности од учестаност кроз жичнетрансмисионемедијуме

Релативно

кашњењ

обвојницеизраженоу

[mse

c]

Учестаност [Hz]

Кашњење говорног канала

Page 50: Network ins

Рачунарске мреже

Додатни нежељени сигнал који се умеће измеђупредајника и пријемника

Шум

Сигнал + шум

Сигнал

Шум - сметња

Page 51: Network ins

Рачунарске мреже

Термички шум• Последица је термичког кретања електрона• Равномерне је расподеле (његова снага је иста насвим учестаностима)

• Бели шум

Врсте шумова

Page 52: Network ins

Рачунарске мреже

Интермодулациони• Сигнали који су збир иразлика оригиналнеучестаности које делемедијум

• На пример појавља секомпонента 2f0 и 4f0.

Врсте шумова

Page 53: Network ins

Рачунарске мреже

Преслушавање• Сигнал из једне линије “покупљен” од странедруге линије (укрштање путева)

Имулсни• Нерегуларни импулси• нпр. спољашње електромагнетске сметње• Кратког трајања• Великог интензитета

Врсте шумова

Page 54: Network ins

Рачунарске мреже

Брзина података• У битима у секунди – bps (b/s)• Брзина којом се могу преносити подаци

Ширина опсега• У циклусима у секунди - Hz• Ограничена је предајником и медијумом

Капацитет канала

Page 55: Network ins

Рачунарске мреже

За задати опсег B, највећа брзина сигнала је 2B

За задати бинарни сигнал, брзина податка којуможе да обезбеди са B Hz је 2B b/s

Никвистов опсег

Page 56: Network ins

Рачунарске мреже

Може се увећати употребом M сигнализационихнивоа

Никвист: C= 2B log2M

Никвистов опсег

Page 57: Network ins

Рачунарске мреже

Т= 2*tb => f=1/(2*tb)• R=1000b/s =>tb=1/1000=1ms,• Т= 2*tb = 2ms, f=1/(2* 10-3) • f1 = 0,5kHz

• R= 1M b/s => tb=1/ 106 =1μs, • T = 2*10-6 = 2μs, f = 1/(2* 10-6)= • f1 = 0,5 MHz

Опсег

Page 58: Network ins

Рачунарске мреже

Опсег

Page 59: Network ins

Рачунарске мреже

R=1kb/s => f1 = 0,5kHz

B = 5f1 - f1 = 4 f1 = 4*0,5kHz = 2kHz

R=1Mb/s => f1 = 0,5MHz

B = 5f1 - f1 = 4 f1 = 4*0,5kHz = 2MHz

Опсег

Page 60: Network ins

Рачунарске мреже

Опсег

Page 61: Network ins

Рачунарске мреже

Узима у обзир: • брзину података, • шум, и• ниво грешке

Већа брзина података, краће је трајање свакогбита, тако да шум утиче на већи број битова

За задати ниво шума, велика брзина значи већу(вероватноћу) грешке.

Шенонова формула за капацитетканала

Page 62: Network ins

Рачунарске мреже

Однос сигнал шум (изражава се у децибелима) –db.

SNdB=10 log10 (S/N),

• S- снага сигнала, • N - снага шума.

Капацитет: C = B log2(1+ S/N)

За S/N = 30dB и B=3000 Hz, C=30000 b/s

Шенонова формула за капацитетканала