Neuroloska Anamneza i Status

7/17/2019 Neuroloska Anamneza i Status

http://slidepdf.com/reader/full/neuroloska-anamneza-i-status-568efbe0a8566 1/4

IST0RIJA BOLESTI

Generalije

Ime i prezime, ime oca, godina rodjenja, zanimanje, mesto boravka, adresa, radno mesto, bračni status, broj dece, upotrebnalateralizovanost ruke (dešnjaštvo - levaštvo), levaštvo u srodnika prvog stepena (roditelji, braća, sestre, deca), broj dosadašnjihneuroloških hospitalizacija. Ime, prezime i u kakvom je odnosu sa bolesnikom osoba koja daje heteroanamnestičke podatke.

Glavne tegobeIspitivanje počinje onim što bolesnik spontano prezentuje. odaci se zatim dopunjuju heteroanamnezom odrodjaka, prijatelja, kolega sa posla, suseda, slučajnih očevidaca i dr.

!eophodno je i sistematsko eksplicitno ispitivanje bolesnika o postojanju neuroloških simptoma i znakova"# glavobolje# vrtoglavice# nesvestice# gubici svesti# drugi paroksizmalni poremećaji (paralize i dr.)# smetnje spavanja# nevoljni pokreti, zamorljivost# poigravanje mišića# bolovi u vratu, ekstremitetima, ledjima, trupu

# smetnje mirisa (hiposmija, anosmija, kakosmija)# smetnje vida (slabovidost, diplopije, poliopije, vizuelne iluzije i halucinacije)# pojava dvoslika# padanje kapaka# poremećaj senzibiliteta lica# smetnje $vakanja# slabost mimične muskulature# smetnje, sluha (nagluvost, zujanje u ušima, slušne iluzije i halucinacije)# smetnje gutanja# smetnje govora (%onacija, artikulacija, nazalnost)# smetnje ukusa# slabost vrata# smetnje sa jezikom (slabost, poigravanje mišića)

# ukočenost vrata# smanjenje mišićne mase ruku, ukočenost ruku, ograničena pokretljivost, slabost ili oduzetost, nespretnost# smetnje u pokretanju kičmenog stuba# smanjenje mišićne mase nogu, ukočenost nogu, ograničena pokretljivost, slabost ili oduzetost# smetnje hoda, ravnote$e# smetnje s%inktera# psihičke smetnje, promene ličnosti, amnezija, kon%uzija, apraksija, a%azija, agnozija (pitati prikladnim rečnikom)# izmene u seksualnoj s%eri# mogućnost obavljanja svakodnevnih aktovnosti (umivanje, kupanje, brijanje, oblačenje, češljanje itd.)

&vaki nadjeni simptom podrobno proveriti tj. utvrditi šta bolesnik pod rečenim stvarno podrazumeva i do$ivljava.



Sadašnja bolest očetak bolesti - prvi simptomi ma kakvog intenziteta bili' da li se bolest razvijala postepeno ili je nastala naglo' da li je bilo oscilacijasimptoma i znakova. akav je karakter smetnji, njihova te$ina, lokalizacija, vezanost za zbivanja u okolini (razni dogadjaji, izlo$enostraznim štetnim agensima, uzimanje hrane, promene polo$aja tela i dr.). dru$ena pojava drugih simptoma i znakova. ostojanje

provokativnih %aktora u nastanku tegoba ili postojanje %aktora koji ih olakšavaju. *remenski pro%il svih simptoma i znakova kao i bolesti u celini mo$e da uka$e na etiologiju bolesti (neurološki nalaz mo$e da uka$e na lokalizaciju i stepen poremećaja, retko naetiologiju).

+olest mo$e da nastane naglo (povreda, cerebrovaskularni insult, epileptički napad i drugi paroksizmalni poremećaji), postepeno (tumori subakutno ili hronično progresivno, degenerativne bolesti najčešće hronično progresivno) il i da ima remitentni karakter sa egzacerbacijama i remisijama (demijelinizujuće bolesti,cerebrovaskularne bolesti). In%ektivne bolesti imaju najčešće nagli početak, ali mogu imati i progresivnikarakter, pa čak i rekurentni.+olesnici često zanemare blage simptome koji mogu nastati znatno pre mani%estacija kojima oni daju značaj.bog toga je neophodno insistirati na tome kada su nastali najraniji simptomi i dopuniti podatkehetero anamnezom.

!ikada ne postavljati sugestivna pitanja, već ili indirektna ili sa alternativama. !e ostaviti nikada bilo koji

aspekt bolesti nerazjašnjen, već bolesnika pitati za sve nejasnoće dok ispitivač ne bude u potpunosti imao pregled svih zbivanja tokom bolesti.

Lična anamnezarudnoća i porodjaj. ani psihomotomi razvoj. /ečije bolesti. avor nocturnus i dečiji %rasovi. kojoj godini je pošao u školu, kakav

je bio djak, u kojim predmetima je bio najuspešniji a u kojima najneuspešniji, šta je završio od škole i kakav je bio djak. a osobe$enskog pola kada je bila menarha, kakve su menstruacije, da li su redovne, bolne, obilne, dugotrajnije. a osobe muškog pola, da li suslu$ili vojni rok u potpunosti, u kojem rodu, da li su bili ka$njavani, kako su bili adaptirani.oje su bile eventualne ranije bolesti (pitati eksplicitno za smetnje od strane srca, organa za disanje, organa za varenje, urogenitalnogtrakta, zglobova, šećernu bolest, povišen krvni pritisak), povrede, operacije, trovanja, alergije i eventualno uzimanje medikamenata(koji, kada i koliko).

Porodična anamnezaoje je ispitanik dete po redu u svojih roditelja. 0d čega su bolovali otac, majka, braća i sestre. ol, godine izdravstveno stanje dece. 1ventualni konsangvinitet. ojava u široj porodici te$ih oboljenja (neurološke i

psihijatrijske bolesti, slepilo, gluvoća, epilepsija, de%ormacije skeleta).+ilo koji sindrom da je u pitanju razmatrati i mogućnost naslednog oboljenja. bolestima za koje se zna da su nasledne neophodno je pregledati i članove porodice.

Socijalno-epidemiološki podaci i navikeušenje. onzumacija alkohola. potreba narkotika. ro%esionalna anamneza, vrsta i uslovi rada. 2daptiranost na poslu i u porodičnojsredini. roblemi na poslu i u porodici. slovi stanovanja, sadašnji i raniji. utovanja u endemske krajeve i3ili boravak u njima.1ksponiranost štetnim %aktorima spoljašnje sredine (%izički, hemijski, biološki).



NORMALAN NEUROLOŠKI NALAZ

Orijentisanost i komunikacija+olesnik svestan, orijentisan prema sebi, u vremenu, prostoru i prema ličnostima. 4ovorna komunikacija se lako uspostavlja i odr$ava,uredno saradjuje prilikom pregleda.

Glava4lava normalne kon%iguracije, simetrična, bez znakova povredjivanja, tume%akcija, ko$nih promena,odgovarajuće kosmatosti prema polu, palpatorno i perkutorno bolno neosetljiva. 5astoidni nastavci bolnoneosetljivi na perkusiju, tragusi i *aleove tačke glave bolno neosetljivi na palpaciju.(!e zapa$aju se nevoljni pokreti glave.)(!e auskultuju se vaskulogeni šumovi u temporalnim predelima i nad očnim jabučicama.)

Kranijalni nervi N. olfactorius

0ba nosna hodnika prohodna. 5irise sa svake strane oseća i raspoznaje (negira pojavu mirisa kojine postoje u okolini).

N. opticus&vakim okom broji prste na 6 metara. 7irina vidnog polja ispitana metodom kon%rontacije u granicama normale.(8undus oculi' papile jasnih granica, rumenkaste, u nivou okolne retine. 2rterije i vene odgovarajućeg prečnika.

!e vide se patološke promene na $utoj mrlji niti na ostaloj retini.)N. oculomotorius, N. trochlearis. N. abducens (okulogiri)

+ulbusi u primarnom polo$aju medioponirani, konjugovano pokretni u svim pravcima, strabizma i nistagmusanema, diplopije negira.enice jednake, kru$ne, centralno postavljene, reaguju promptno i izdašno na svetlost (direktno i konsenzualno)i akomodaciju. onvergencija uredna. ime oculi jednake, nema ptoze niti egzo%talmusa.N. trigeminus

5astikatorna muskulatura uredne tro%ike i snage, pokretljivost donje vilice očuvana. 5aseterični re%leks nije pojačan.&enzibilitet lica simetrično očuvan. (!ema ispada senzibiliteta po tipu elderovih prstenova.)

onjuktivaini i kornealni re%leksi simetrično očuvani.N. facialis

5imična muskulatura uredno inervisana (simetrično očuvane pokretljivosti, ne zapa$aju se nevoljni pokreti nitidrugi ispadi ekstrapiramidnog tipa). 4labelarni re%leks se iscrpljuje - do 9: perkusija.(kus očuvan na prednje dve trećine jezika.)(;učenje suza normalno.)N. statoacusticus

&luh obostrano očuvan. ineova, 7vabahova i *eberova proba uredne. ombergova proba negativna.N. glossopharingeus i N. vagus

!epčani luci simetrični u miru i simetrično se odi$u pri %onaciji.alatinalni i %aringealni re%leksi se simetrično izazivaju.(&enzibilitet mekog nepca i %arinksa uredan.)(kus očuvan na zadnjoj trećini jezika.)

N. accessoriusro%ika, tonus, pokretljivost i snaga mm. stemocleidomastoidei i mm. trapesii očuvani. !e zapa$aju se%ascikuiacije.N. hypoglossus

<ezik uredne tro%ike, tonusa, pokretljivosti i snage, %ascikulacije se ne zapa$aju. <ezik pokazuje i uvlači u pravojliniji. 2rtikulacija očuvana.

Vrat

*rat očuvane tra%ike, tonusa, pokretljivosti, ne zapa$aju se pulsacije velikih krvnih sudova vrata. arotidni puls se uredno i simetrično palpira. !ad velikim krvnim sudovima vrata se ne auskultuju šumovi. 5eningealni znaci negativni.

Ruke

ro%ika, tonus, pokretljivost i snaga ruku po mišićnim grupama očuvani. !e zapa$aju se spontane mišićne%ascikulacije niti se izazivaju.est pronacije na rukama negativan'

!e uočavaju se nevoljni pokreti.5 se simetrično izazivaju (brahioradialis, biceps, triceps, 5aier= , ;eri=)



Trup

ičmeni stub očuvanih %izioloških krivina, očuvane pokretljivosti u svim pravcima, perkutorno bolno neosetijiv. se simetričnoizazivaju.

o!e

ro%ika, tonus, pokretljivost i snaga nogu po mišićnim grupama očuvani. !e zapa$aju se mišićne %ascikulacijeniti se izazivaju.5ingacinijeva proba na nogama negativna.+areova proba

!e uočavaju se nevoljni pokreti.5 se simetrično izazivaju (patelarni, ahilovi).lantarni odgovor %leksionog tipa (patološki re%leksi se ne izazivaju).>od uredan, hod na prstima i petama moguć obostrano.

"ere#elarni znaci robu prst-nos, prst-nos-prst i probu kočenja (/imic-*ujić) uredno izvodi. !e izaziva se %enomen odbijanja (&tjuart->olms)./ijadohokineza uredna. &inergija očuvana u le$ećem i stojećem stavu. robu peta-koleno uredno izvodi. omberg negativan.ompasni hod uredan kao i tandem hod.

Senzi#ilitet

ovršni senzibilitet za dodir simetrično očuvan. !ema nivoa senzibiliteta. !e zapa$aju se ispadi senzibiliteta po tipu čarapa i rukavica. !ema ispada površnog senzibiliteta po radikularnom tipu (po cirkum%erenciji).redno razlikuje toplo-hladno i oštro-tupo (bol)./uboki polo$ajni i vibracioni senzibilitet simetrično očuvani.azlikuje dva istovremena dodira na vrhovima prstiju sa najmanjim razmakom od :,?cm, a na nogama odnajmanje @cm.4ra%estezija (kortikalni senzibilitet) očuvana.

$ezin%i#icioni &enomeni

!e izazivaju se dezinhibicioni %enomeni ( palmomentalni re%leks, re%leksi pućenja, hvatanja i magnetska reakcija).

Kontrola s&inktera

&%inktere kontroliše.

Govor i !utanje

4ovor i gutanje očuvani.

Documents

Neuroloska Anamneza i Status