Neurotski poremeajiNeurotski poremeaji se ubrajaju meu najzastupljenije i najee u odnosu na druge psihijatrijske poremeaje. Obino se javljaju u mlaem ivotnom dobu i u velikoj meri remete svakodnevno funkcionisanje pojedinaca u onim godinama kada su najaktivniji i radno sposobni. Jedan od veih problema u vezi sa neurotskim poremeajima jeste taj to se veina osoba koje pate od ovog poremeaja ne javljaju za pomo, ve pokuavaju sami sebe da lee i prevladaju tekoe koje ovi poremeaji izazivaju. Takvo samoleenje esto podrazumeva zloupotrebu anksiolitika i drugih lekova, alkohola i psihoaktivnih supstanci. Najnovije statistike kau da samo 1/3 osoba obolelih od anksioznih poremeaja trai medicinsku pomo i zbrinjavanje.U savremenim klasifikacijama mentalnih oboljenja izraz neurotski vie se ne upotrebljava, ali obzirom da je odomaen u psihijatrijskom reniku, sluiemo se njime u opisu pojedinanih kategorija anksioznih oboljenja.Ono to je zajedniko za sve neurotske poremeaje jeste anksioznost: ona se ispoljava u svakoj dijagnostikoj kategoriji ove grupe poremeaja.Koji neurotski poremeaji postoje?Prema MKB-10 klasifikaciji, neurotski, sa stresom povezani i somatoformni poremeaji podrazumevaju sledee poremeaje: fobine anksiozne poremeaje (u koji spadaju fobije kao to su socijalna fobija, agorafobija i druge specifine fobije) druge anksiozne poremeaje kao to su panini poremeaj, generalizovani anksiozni poremeaj, meoviti anksiozno-depresivni sindrom) opsesivno kompulzivne poremeaje reakciju na teak stres i poremeaje prilagoavanja disocijativne (konverzivne) poremeaje somatoformne poremeajeFobini anksiozni poremeajiOvu grupu poremeaja karakterie izbegavanje odreenih situacija koje okidaju fobinu reakciju, do te mere da izbegavanje remeti normalan tok ivota. Izbegavanje je posredovano strahom, nesrazmerno je stvarnoj opasnosti od nekog objekta odnosno situacije, do te mere da i sama fobina osoba uoava njegovu neutemeljenost. Najpoznatije fobije su agorafobija strah od javnih i otvorenih prostora, odnosno od gubitka kontrole na takvom prostoru; socijalna fobija strah od socijalnih situacija u ijoj je osnovi strah od negativne evaluacije od strane drugih; niz specifinih fobija kao to su aerofobija (strah od letenja), akrofobija (strah od visine), dementofobija (strah od ludila), ksenofobija (strah od stranaca), klaustrofobija (strah od zatvorenog prostora), itd.Panini poremeajPanini poremeaj karakterie iznenadan i snaan napad skupa simptoma kao to su oteano disanje, lupanje srca, bol u grudima, oseaj guenja, munine, vrtoglavice, snane nelagode, straha od smrti, od ludila i oseaja gubitka kontrole. esto se uz ove simptome javljaju depersonalizacija i derealizacija (izmenjeno vienje sopstvenog tela i spoljanjeg sveta). esto su povezani sa agorafobijom u sluaju da se panini napad dogodi na ulici ili javnom mestu, mogue je da e se kao posledica razviti strah od tih mesta opisan kao agorafobija.Generalizovani anksiozni poremeajOsnovno obeleje ovog poremeaja jeste trajna anksioznost: osoba je hronino zabrinuta zbog raznih stvari, ima doivljaj smanjene ili nikakve kontrole, praeni razdraljivou, nesnicom, besom, nemogunou koncentracije. Prisutne su i telesne tegobe kao to su znojenje, crvenjenje, lupanje srca, stomana nadraenost, miina napetost, vlani dlanovi, suva usta, knedla u grlu i tako dalje.Opsesivno-kompulzivni poremeajOKP je anksiozni poremeaj u kojem je um trajno preplavljen mislima nad kojima osoba nema nikakvu kontrolu, pa je prisiljena da neprekidno ponavlja odreene radnje, to u znaajnoj meri remeti svakodnevno funkcionisanje i dovodi do intenzivnog stresa. Opsesije su intruzivne i ponavljajue misli koje su neeljene i iracionalne, dok kompulzije predstavljaju ponavljana ponaanja, pri emu se osoba osea prisiljenom na izvoenje tih ponaanja da bi ublaila stres i povratila oseaj kontrole nad svojim ponaanjem.Reakcija na teak stres i poremeaj prilagoavanjaOva dijagnostika kategorija obuhvata sledee poremeaje:1. Akutnu reakciju na stres intenzivna reakcija na izuzetne mentalne i fizike stresore kao prolazna traumatska iskustva koja predstavljaju ozbiljnu pretnju sigurnosti ili fizikom integritetu subjekta ili njemu bliskih osoba.Neki od tih stresora su prirodne katastrofe, nesree, kriminalni napad, silovanje, poar, itd.2. Posttraumatski stresni poremeaj javlja se kao odloena, odnosno produena reakcija na stresni dogaaj velikog intenziteta, a ukljuuje snaan strah i oseaj bespomonosti. Tipini simptomi PTSP-a su ponovno preivljavanje traumatskog dogaaja kroz flebekove iznenadna i nekontrolabilna seanja na dogaaj, dnevne fantazije, none more; zatim emocionalna otupljenost, povlaenje od ljudi, izbegavanje aktivnosti koje mogu podsetiti na traumu. U okviru ovog poremeaja esti su panini napadi, agresivnost, depresija ili suicidne ideje.3. Poremeaje prilagoavanja MKB-10 definie ih kao stanje subjektivne patnje i emocionalne poremeenosti koje remeti socijalno funkcionisanje, a nastaje u periodu adaptacije na znaajne ivotne promene ili kao posledica stresnih ivotnih dogaaja.Disocijativni poremeajiZajedniki imenitelj svih disocijativnih poremeaja jeste parcijalan ili potpun gubitak normalne integracije izmeu seanja na prole dogaaje, svesnosti sopstvenog identiteta i neposrednih senzacija, ukljuujui i kontrole pokreta tela. Disocijativni (konverzivni) poremeaji su disocijativna amnezija, disocijativna fuga, disocijativni stupor, disocijativni poremeaji pokreta i motorike, disocijativne konvuzije, disocijativna anestezija i senzorni gubitak.Somatoformni poremeajiSomatoformni poremeaji odlikuju se nekim od sledeih karakteristika: este albe pacijenata na razliite telesne tegobe za koje ne postoji organsko objanjenje, izraena zabrinutost pacijenta za svoje zdravlje i samim tim naruen kvalitet svakodnevnog funkcionisanja. Uobiajeni simptomi na koje se pacijenti ale su glavobolja, konstantan umor, bolovi u stomaku, leima i grudima, probavni, genitalni, urninarni simptomi, lupanje srca, trnjenje nogu i ruku itd.Dele se na:1. Somatizacioni poremeaj iji simptomi su gastrointestinalne, kardiovaskularne, urogenitalne prirode.2. Hipohondrijski poremeaj koji karakterie snano uverenje pacijenta da boluje od najmanje jedne teke i neizleive bolesti, to ga dovodi u stanje intenzivne patnje i poremeenog funkcionisanja.3. Sindrom psihogenog bola u kom se pacijent ali na konstantan bol u jednom od sistema organa u periodu od minimum est meseci, a da organski uzrok bola nije mogue utvrditi.Kako se lee neurotski poremeaji?Neurotski poremeaji danas se uspeno lee kombinacijom psihofarmaka i psihoterapijom.