New Broj 5 jun · 2018. 9. 5. · Broj 5 POETA 1 E- ~asopis POETA Izdava~: Udru`ewe pisaca Poeta Radni~ka 5D/1, 11030 Beograd Telefon: +381 11 - 2545872 062 25 25 98 mail: [email protected]

Broj 5 POETA 1

E- ~asopis POETA

Izdava~:Udruèwe pisaca PoetaRadni~ka 5D/1,11030 BeogradTelefon: +381 11 - 2545872

062 25 25 98

mail: [email protected]:Kraqice Katarine 74aBanovo brdo, Beograd

ra~un: 265109031000005822kod RAIFFEISEN BANK

Urednik:Veselin Xeletovi} Pavlov

Redakcija:Prof. dr Kaplan Burovi}Stojanka Seka Zaki}Qiqana Milosavqevi}Tatjana Debeqa~ki

Stalni saradnici:Daliborka Ki{ Juzba{a,za Bosnu i Hercegovinu

Saradnici:Slavica Blagojevi}Sa{a GiqenPeko Lali~i}Dragana \urkovi} To{i}Darko Habazin Daks

Distribucija:Elektronska po{taUdruèwa pisaca Poeta,mailing lista

[tampano izdawe 300 dinaraGodi{wa pretplata na {tam-pana izdawa 1000 dinara

âsopis izlazi periodi~no~etiri puta godi{we

Radove koje nam {aqeteobavezno adresirajte na:

[email protected]

www.poetabg.com

RE^ UREDNIKAPo{tovani ~itaoci,Pred nama je peti broj e-~asopisa Poeta. Zahvaqujemo se na~estitkama i pismima podr{ke koje nam redovno upu}ujete. Tonas sokoli da nastavimo i da obe}amo da }emo, uz va{u pomo},biti sve boqi. Otvoreni smo za saradwu sa svim kwièvnimklubovima i udruèwima pisaca i o~ekujemo jo{ vi{e saradnikaiz celog sveta. Tako|e, na Va{ zahtev, imamo i varijantu {tam-panog izdawa ~asopisa, koji ukoliko èlite moète naru~iti poceni od 300 dinara + PTT tro{kovi.Kako je elektronski ~asopis besplatan {aqite nam e-mailovequdi koji su zainteresovani da ga ~itaju ili ih uputite na na{uelektronsku biblioteku gde mogu da se direktno prijave:http://www.poetabg.com/htm/elektronska_biblioteka.phpNa{a izdava~ka delatnost je svakim danom ja~a, moèmo sepohvaliti ne samo kvantitetom ve} i izuzetnom kakvo}om naslo-va. Uslove pod kojima Udruèwe pisaca Poeta moè biti i Va{izdava~ moète videti na:http://www.poetabg.com/htm/poeta_izdavac.htmlSva na{a izdawa moète videti na:http://www.poetabg.com/htm/nasa_izdanja.htmlZbog velikog interesovawa posetilaca na{eg sajta u vezi ~lanst-va u na{em Udruèwu upu}ujemo Vas na slede}i link:http://www.poetabg.com/htm/clan_kluba_poeta.htmlNadamo se da }emo kvalitetom ~asopisa i sajta opravdati Va{epoverewe.

Veselin Xeletovi} Pavlov

U OVOM BROJU: Aleksa [anti}, Prof. dr Kaplan Burovi},akademik, dr Dobrosav Nikodinovi}, Gorica Trkuqa, KatarinaKosti}, Sabahudin Haxiali}, Zlatko Martinko, NemawaRankovi}, Sneàna Pisari}-Mili}, Zoran [kiqevi}, LorinFord, David Fraser, Gillena Cox, Cvija Mitrovi}, RadomirSmiqani}, Peko Lali~i}, Rade Joli}, Marija Helena Vesovi},Vasiqka Mari}, Biqana Vidanovi}, Aleksej ûrilov, JasminaHawali}, Svetlana Radenkovi}, Zoran dr Jankovi} Janez, Du{anNonkovi}, Marko Q. Ruì~i}, Seka Zaki}, AleksandraMladenovi}, Veqko Bosni}, Milica Ili} Ga~i}, MilicaBakra~, Slavi{a Pavlovi}, Novak Br~i}, Raica Dragi}evi},\ura [efer Sremac, Ratka Damwanovi}, Berislav Blagojevi},Milo{ Mili}evi}, Dragan Stodi}, Jovan N. Bundalo, Bo{koTopi}, Neda Kova~evi}, Dragan Krsti}, Stevan Vreki}, Petar]iri}, Rade D. Joli}, Mirjana Matari}, Biqana Savanovi},Olivera Oqa Petrovi}, Ili} Jovana Bosiqka, MilojeVeqovi}, M. ]osovi} Master Music, Qiqana Crni}, SavoSkobi}, Svetlana Ceca Polak, Planinka Nina Rajkovi},Jasmina [iki}, Neven Milakovi} Likota, MilovanAksentijevi}, Novak R. Jerini}, Vesna Roter, BorislavaDvoranac, Mirjana Milovanovi}, Vlada Vasiqevi}, Dragina-Gija Bradi}, Milorad J. Niki}, Dragana Vu~i}evi}, RadmilaStankovi}, Lela Zdravkovi}, Antovi} ûbrilo Javorka,Baltezarevi} Slavka, Atanackovi} Slobodan AS, Grbovi}Milko, Debeqa~ki Tatjana, Jovanovi} Veselin, Mateji} [rederDragica, Marijana Mladenovi}, Radomir Bajo Joji}, Mirko M.Obradovi}, Grozdana Crepajac, Mirjana Marinkovi}, Milo{Elek, Bogdan Todorov, Milenko-Mi{o ûrovi} Ki~avski...

Broj 5 ISSN 1821-4703 (Online) jun 2011.

ALEKSA [ANTI](1868-1924)

Aleksa [anti} je ro|en 27. maja 1868. u Mostaru. Jedanod najve}ih srpskih pesnika. Otac mu je umro dok jeAleksa bio dete, tako da je ve}i deo mladosti proveou porodici strica. Imao je dva brata i jednu sestru.Po{to je ìveo u trgova~koj porodici, uku}ani nisuimali dovoqno razumevawa za wegov talenat. Zavr{ioje trgova~ku {kolu u Trstu i Qubqani i potom se vra-tio u Mostar. Najve}a dela stvarao je na kraju 19. ipo~etkom 20. veka. Uzori su mu bili srpski pisciVojislav Ili} i Jovan Jovanovi} Zmaj, a od stranih jenajvi{e po{tovao Hajnriha Hajnea. Wegove pesme punesu emocionalnog bola, rodoqubqa, qubavne ~e`we iprkosa za nacionalno i socijalno ugroèn srpskinarod. Bio je osniva~ kulturnog lista "Zora" ipredsednik Srpskog peva~kog dru{tva "Gusle". Tokomìvota je objavio ogroman broj pesama, a od dela seizdvajaju: "Hasanaginica", "Na starim ogwi{tima","An|elija", "Nemawa" i "Pod maglom". Najpoznatije wegove pesme su: "Emina" (1903), "Nevjeruj" (1905), "Ostajte ovdje" (1896), "Pretprazni~ko ve~e" (1910), "[to te nema?"(1897), "Ve~e na {koqu" (1904), "O klasje moje" (1910), "Moja otaxbina" (1908).Izabran je za dopisnog ~lana Srpske kraqevske akademije 3. februara 1914.Poznati pesnik umro je u Mostaru od tuberkoloze - 2. februar 1924.

VELIKANI POEZIJE Aleksa [anti}

2 POETA Broj 5

Ostajte ovdje!.. Sunce tu|eg nebaNe}e vas grijat ko {to ovo grije;Grki su tamo zalogaji hqebaGdje svoga nema i gdje brata nije.

Od svoje majke ko }e na}i boqu?!A majka va{a zemqa vam je ova;Bacite pogled po kr{u i poqu,Svuda su grobqa va{ih pradjedova.

Za ovu zemqu oni behu divi,Uzori svijetli, {to je branit zna{e,U ovoj zemqi ostanite i vi,I za wu dajte vrelo krvi va{e.

Ko pusta grana, kad jesewa krilaTrgnu joj lisje i pokose ledom,Bez vas bi majka domovina bila;A majka pla~e za svojijem ~edom.

Ne dajte suzi da joj s oka leti,Vrat'te se wojzi u naru~ja sveta;@ivite zato da moète mrijetiNa wemom poqu gdje vas slava sreta!

Ovde vas svako poznaje i voli,A tamo niko poznati vas ne}e;Boqi su svoji kr{evi i goliNo cvijetna poqa kud se tu|in kre}e.

Ovdje vam svako bratski ruku steè -U tu|em svijetu za vas pelen cvjeta;Za ove kr{e sve vas, sve vas veè:Ime i jezik, bratstvo, i krv sveta.

Ostajte ovdje!.. Sunce tu|eg nebaNe}e vas grijat ko {to ovo grije, -Grki su tamo zalogaji hqebaGdje svoga nema i gdje brata nije...

Napomena Redakcije: Objavqujemo mawe poznate pesme Alekse [anti}a koje govoreo istoj tragi~noj situaciji kao i danas, odlivu mozgova iz Srbije i odlasku najsposobnijih,

kao i poku{aju jednog pesnika da to pesmom spre~i! Naàlost ìvot je ja~i. Po~iwemo sa wegovom najpoznatojom pesmom na tu temu

OSTAJTE OVDJE

HRISTOS PLAÊ

Ovdje pusta poqa, tamo brda siva,Gdje àlosno {umi kupina i dra~a;

Red ubogih sela san pokojnih sniva -Ja ne vidim nigdje rala i ora~a...

Pod tavnim drvetom, uz mirnu rijeku,Ne ~uje se zvono prethodnika ovna;

Svud grob i ~emer, mrak, magla olovna,I zapjevke tu`ne {to srce sijeku.

Sela na{a, gdje su va{e ruke radne?Gola, crna wivo, gdje je ora~, brana?Ah, drugove va{e, nevoqne i gladne,

Odvela je sudba preko Okeana.

U podzemqu crnom, bez sunca i neba,Sad kopaju oni komad crna hqeba,

Dok za vama srce sve im cvili ja~e.

O, àli li kogod tebe, zemqo gola?Nigdje za te suze, nigdje jednog bola.

Samo negdje blizu, ~ujem Hristos pla~e...

HQEB

Parobrod spreman. More se koleba.Po{qedwi plamen na zapadu trne;

Suton se ra|a i s jeseweg nebaPolako pada na hridine crne.

Paluba puna. Ruke uzdignutePozdrave {aqu i rupcima ma{u.

U mno{tvu ovom vidim ~eqad na{u,Naslonili se na pervaz pa }ute...

Zemqaci moji, dokle }ete, dokle?"Tamo daleko! Jer nas usud prokleI na nas pade tvrda tu~a s neba..."

A zar vam nije zavi~aja ào?"@ao je brate... Bog mu sre}u dao...

No hqeba neba. Zbogom! Hqeba, hqeba..."

JA NE MOGU OVDJE...

Ja ne mogu ovdje; ovdje led me bije,Ovdje nema sunca {to me tako grije,Sunca, milog sunca, sunca moga raja -

Moga zavi~aja.

Ja ne mogu ovdje. Moja du{a voliI lijepu Ronu i vodu Limana,

I daleke {ume {to se vide doliU podno`ju hladnom vje~noga Monblana;

Moja du{a voli ovaj kraj slobode,Ovu zemqu qudi, jednakosti, prava.

Al' tamo, vrh kr{â gdje oblaci brode,Tamo, s golih brda gdje miri{e trava,

Tamo, gdje su moji drugovi i bra}a,Tamo, rodu svome du{a mi se vra}a.

Ja ne mogu ovdje. Tamo gdje uve~eVrh dalekih brda kao vatra plane,

Ispod crnog Huma gdje Neretva te~e;Tamo gdje me qube, tamo gdje me vole,Gdje se moja bra}a za rod Bogu mole;Tamo gdje sam snivô one zlatne snove,

Tamo moja du{a pla~u}i me zove.Ondje nek me jednom i u grob sahrane.

VEÊ NA [KOQU

Pu~ina plavaSpava,

Prohladni pada mrak.Vrh hridi crne

TrneZadwi rumeni zrak.

I jeca zvonoBono,

Po kr{u dr{}e zvuk;S uzdahom tuge

DugeUbogi moli puk.

Kle~e mr{aveGlave

Pred likom boga svog-I{tu. Al' tamo,

Samo]uti raspeti bog.

I san sve blièStiè,

Prohladni pada mrak,Vrh hridi crne

TrneZadwi rumeni zrak.

Broj 5 POETA 3

Aleksa [anti} VELIKANI POEZIJE

SEOBA

Pusto li }e{ biti, Nevesiwe ravno,Rasadni~e Srpstva, kolijevko lâvâ!

Pusto, jer se, eto, seli pleme slavno -A na{a budu}nost, gdje je ona? - Spava...

Vjerovasmo u wu kô u sveti }ivotVasilija svetog {to klonule snaì;Vjerovasmo u wu kô u vje~ni ìvot -

Vjeruju}i u vas, o orlovi na{i!

A sada vjera na{a umire i gasneMutno oko gleda u nebo bez zraka...Pred ikonom pla~u javor-gusle jasne,Jer ostade zemqa bez svojih junaka...

Bra}o, zar vas du{a nimalo ne boli?Zar vam nije ào ovih poqa ravnihGdje se jedno more na{e krvi proli

I gdje leè kosti otaca nam slavnih?

Zar vam nije ào, na ogwi{tu onomGdje vas ogaw grijô, {to }e tu|in biti,[to }e na{e gore pogrebnijem zvonom

Odjeknuti tu`no, a mi suze liti?

Il' ne znate da je izdajstvo junakuOstaviti zemqu gdje ga majka rodi,Ostaviti brata, bez snage, u mraku,

S nevoqama dugim da sam borbu vodi?

O, ne dajte, Srbi, da Vukova qagaOkaqa vam obraz ~ist ko sunce s neba!

Ne idite, bra}o, od rodnoga praga,Jer mu~enoj zemqi mu~enika treba...

Treba mu{ke snage i vite{kih ruka,Treba Obili}a i slobodnih lâvâ;Treba va{e smrti i va{ijeh muka,

Jer, tamo daleko, na{a zora spava...

NE MOGU...

Ja nikada tebe mrziti ne moguTebe, b'jeli sv'jete, kom je mnogi daoIme crnog pakla, a na podsmjeh Bogu,[to te svetom mi{qu uskrsnuti znao.

Ne mogu te mrzit'! Tu pod nebom tvojimJa osje}am qubav, {to me s tobom spaja,Ja pred tvojim likom s pobo`no{}u stojim

Kao ~isti an|'o pred dverima raja.

Jest, na brzoj struji, kojom ìvot brodi,êsto ispih pehar pun jada i tuge, -

Al' kad zlatno sunce na nebu se rodi,Il' kad spazim tamo veli~anstvo duge;

Kad proqe}e mlado darove doneseI kad rosom prespe qubi~ice plave,Pa se s lakom {evom du{a mi uznese

Daleko, daleko, u visine plave:

Ja u tome ~asu zaboravim boleI sve suze majke, {to ih du{a roni,Moje usne {ap}u, tiho Boga mole,I ja ~ujem kako glas nebesa zvoni.

Pa utje{en vjerom zagrlit' bih htioNebo, sunce, brda zavi~aja moga,

Pa da s wima zborim i {apu}em ti'oI qubim ih tako do izdaha svoga!

O, KLASJE MOJE

O klasje moje ispod golih brda,Moj crni hqebe, krvqu po{trapani,Ko mi te {tedi, ko li mi te braniOd gladnih tica, moja muko tvrda?

Skoro }e ètva... Jedro zrwe zrije...U suncu trepti moje rodno selo.

No mutni oblak pritiska mi ~elo,I u dno du{e grom pada i bije.

Sjutra, kad o{tri zablistaju srpiI snop do snopa kao zlato pane,Snova }e te}i krv iz moje rane -I snova pati, seqa~e, i trpi...

Svu muku tvoju, napor crnog roba,Poje{}e silni pri gozbi i piru...A tebi samo, ko psu u sinxiru...

Baci}e mrve... O, sram i grdoba!...

I niko ne}e ~uti jad ni vapaj -Niti }e ganuti bol pjanu gospodu...Seqa~e, goqo, ti si prah na podu,

Tegli i vuci, i u jarmu skapaj!

O klasje moje ispod golih brda,Moj crni hqebe, krvqu po{trapani,Ko mi te {tedi, ko li mi te braniOd gladnih tica, moja muko tvrda?!

VELIKANI POEZIJE Aleksa [anti}

4 POETA Broj 5

PESNIK VENKO MARKOVSKI I JA- Povodom wegove kwige GOLI OTOK - OSTRVO SMRTI -

Pi{e: Prof. Dr Kaplan BUROVI], akademik

Imam u rukama delo Venka Markovskog GOLI OTOK - OSTROV NA SMRTTA, objavqeno uSkopqe 2009, zna~i pre koji mesec.Venko Markovski je poznato pero od pre rata, ne samo u Makedoniji, ve} {irom eks-Jugoslavije, pa i sveta. Posle rata on je jedan od osniva~a literarnog jezika makedonskog nar-oda, kome i pripada po svome poreklu, ali - zbog mnogih nesuglasica sa Josipom Brozom iwegovom klikom - negira postojawe makedonske nacije, a pretendirawem da su Bugari. On jena bugarskom jeziku i napisao ovu kwigu, koju su na makedonski preveli sa rukopisa MiteGo{ev i Branko Cvetkovski.Kwiga nosi podnaslov gnevnik vo pisma. I stvarno, ovo nije dnevnik, ve} gnevnik, jer sastranice na stranicu V. Markovski samo ispoqava svoj gnev, tu i tamo i opravdan.Ne samo {to je u obliku pisama, ve} i zato {to nije napisan u odgovaraju}e vreme, on ne pret-stavqa stvaran dnevnik. Imamo posla sa jednim imaginarnim dnevnikom, napisan po izlaskuiz zatvora, a gde se u formi pisama iznose doìvqaji i se}awa iz vremena zatvora.Po prvi put Venko je uhap{en 1949. godine, sigurno kao informbirovac, ali "pod pritisokna op{testveno mislewe vo Bugarija i vo svetot i po protestot na Trigve Li, toga{niot sekre-tar na OON" - kako kaè on - bio je oslobo|en.Krajem avgusta 1955, sa pseudonimom Leopardi, objavio je na srpskom poemu SUVREMENIPARADOKSI, koja je razdata ilegalnim putem. Tu, izme|u ostalog, kaè:

Revolucija ne zna za grijeh.Revolucija ne zna za smijeh.

Revolucija pro`dite i djecu svoju.Ona se ra|a u stomaku,

a stari u glavi…Na Belom dvoru gavran ga~e.

Vo`d revolucije, revoluciji skida ga}e.Zakon opqa~kan, pqa~ka ozakowena.

On pretendira: "Toa e poema {to go razobli~uva jugoslovenskoto predavstvo, jugoslovenskatarealnost pod krvavoto tiranstvo na Tito i edinstveniot protest vo svetot vo toa vreme koj enapi{an, pe~aten i rasprostranet" (str. 34).Preko Paraskeve Manasieve, spikerka Radio-Skopqa, ja sam u prole}e 1955. upoznao VenkaMarkoskog i dao mu da pro~ita moju poemu BOJANA, objavqena kao zasebna kwiga uDubrovniku 1952. godine, a zatim pre{tampana u listu ISKRA Br. 4, Beograd 1953.Istovremeno je pre{tampana i u ~asopisu POLET Br. 4, Zagreb 1953. Ko god ho}e moè daproveri ovo. Zna~i, V. Markovski nema pravo kad kaè da je wegova poema SUVREMENIPARADOKS "edinstveniot protest vo svetot vo toa vreme", jer sam ja protestirao pune trigodine pre wega. I ne na ilegalan na~in, niti pseudonimom, ve} pravim imenom i prezimenom,pa i javno, u obe metropole Jugoslavije, nazivaju}i Jugoslaviju Josipa Broza Tita Golgotom,koju su pritisle qute rane. Kako se zna, na svim jezicima sveta, Golgota simbolizira mestopatwi i stradawa.Istina je da sam ja razobli~io ne samo titoisti~ku izdaju, ve} i stalinisti~ku izdaju: obalejoj s obe strane / Pritisnule qute rane! Upravo zato se Venku moja poema nije svidela, pami je iskritikova opako i naopako, gore od onog Markovi}a u Beogradu. To je i razlog {tose vi{e nismo sreli. Ipak mi uze jedan primerak moje objavqene poeme sa re~ima: "Pro~ita}uje jo{ jednom, na tenane!" Da li ju je stvarno pro~itao jo{ jednom ili ne - ne znam. Znam samoda mi je vi{e nije vratio. Na strani 37 wegove kwige vidite {to pi{e:"Ne ja slu{am nitu pesnata na Vardar…A tuka, pokraj mene, pod karpestite zidovi na stara-ta zandana te~e niz Skopje, niz mojot roden grad - sinot na [ara - Vardarot, toj borec ivoin, toj nespokoen ma~enik, toj smel budilnik na Bugarija, odi i vee sne`na griva niz nokta,odi i pee stra{na pesna. Pesnata povikuva na zakletva, golgoti i raspetija. Toj matenmladenec na Vrutok i sega pod Kameniot most pominuva, i sega razvejuva sne`na griva, i segaredi stra{na pesna. Taa pesna nadaleku se nosi i istekuva. Taa pesna so moken glas i vo mojotsluh se nosi i istekuva so buren ek i vo mojot duh…"

Broj 5 POETA 5

Prof. Dr Kaplan BUROVI], akademik OSVRTI I KRITIKE

Ko god poznaje moju poemu, re}i }e da ju je Venko nau~io napamet i, svesno ili nesvesno, etogde ju je izlio. Ne kaèm da mi je poemi napravio plagijat u prozi, ali - ako uporedite tajwegov pasus sa mojom poemom - ne moète da ne priznate "buren ek" te poeme u du{i VenkaMarkovskog.I ne samo ja!Pre wega je istupio punim imenom i prezimenom, preko {tampe, i Milovan \ilas. VenkoMarkovski poznaje sasvim dobro \ilasovo delo ANATOMIJA JEDNOG MORALA (vidite str.19), koje je objavqeno negde krajem decembra 1953, ili u januaru 1954., u ~asopisu MISAO.Venko Markovski ga mo`da zato mrzi, jer mu je prethodio i kao pisac, disident, i kao poli-ti~ki uhap{enik. A mo`da i zato {to je \ilas svojevremeno bio najve}i antistalinistaJugoslavije i celoga sveta, agens spiritus, du{evni inspirator i vo|a V antistalinisti~kogKongresa Komunisti~ke partije Jugoslavije.Kako iz moje poeme tako i iz dela Milovana \ilasa nema sumwe da je mnogo {to nau~io, dase nadahnuo i postao ono {to je bio - antititoista.Interesantno: dok spomiwe sve mogu}e uhap{ene komuniste-informbirovce, kwièvnikaRadovana Zogovi}a nam ne spomiwe nigde. Mo`da zato {to je i nakon hap{ewa ostao idol-opoklonik Josipa Broza Tita.Treba znati da je ovo delo napisao krajem 1980. godine. Zna~i, posle osude AleksandraRankovi}a, kada je likvidiran Goli Otok i naveliko po~eo da se topi socijal-fa{isti~kiteror Josipa Broza Tita. U to vreme on je sigurno znao da ja nastavqam da ~amim u albaskomstrati{tu zvano Bureqi. Neka {to mi nigde ne spomiwe ime, pa ni disidentni roman IZDA-JA (Tirana 1965 i 1967), ve} mi negira i disidentnu poemu BOJANA, {to od wega nisamo~ekivao, jer je imao mogu}nosti da mi pritekne u pomo}. A kako svi, tako i on, mora da jebio svestan da je albanski zatvor Bureqi bio stra{niji i od Stalinovog Gulaga, pa i odTitovog Golog Otoka.On kaè da je neki drvodelac, zvani Srebrov od Veles, predao poemu vlastima i - 7. januara1956. Venka su uhapsili po drugi put, osudili na 5 godina strogog zatvora i 2 godine gubqe-wa gra|anskih prava. Zatvor je izdrào na Golom Otoku, zajedno sa ostalim informbirovcima.Posle Venka uhapsili su i mene. Od prvog dana hap{ewa sumwao sam da me denoncirao,izme|u ostalih, i on. Iz dana u dan sam o~ekivao da me suo~e sa wegovom izjavom, kao {tosu me suo~ili sa izjavama drugih, pa i sa izjavom albanskog kwièvnika Adem Dema~i. Alije istina da ne samo {to mi nisu predo~ili kakvu izjavu Venka Markovskog, ve} mi ni wego-vo ime nisu spomenuli. Ni pod istragom, niti pred sudom. Pa ni ime Paraskeve.Wegov opis Golog Otoka je sjajan. I demaskirawe Josipa Broza. Wegov gnev je opravdan, legit-iman i sasvim razumqiv. Ali wegov stalinizam je neopravdan, pa i neoprostiv. Pa zar VenkoMarkovski, ni po{to je izveo ìvu glavu sa tog ostrva smrti, sa tog titoisti~kog pakla, ni1980. godine, kada je ovo pisao, nije shvatio da je Stalin bio Tito SSSR?! Do|u{e, mogu}eda nije bio tako krvolo~an, ali to najboqe znaju gra|ani SSSR i mi ostavqamo wima da namkaù ko je i {ta je bio Stalin, jer su oni za to i najkompetentniji.Mi moèmo i treba da svedo~imo samo za Tita, jer wega smo li~no poznavali i imali nagrba~i. Od wega smo patili i stradali. Venko Markovski, kao takav, jeste verodostojan sve-dok i ja mu verujem sve {to o wemu kaè. Tito nije bio komunista. On je bio antikomunisti~kimonstruum. A da oni u SSSR nisu bili boli od wega, dovoqna je ~iwenica da su ovoj ubicijugoslovenskih komunista - "onie {to u~estvuvale vo Oktobarskata revolucija" - dodeliliordewe: Za pobedu, Lewina, Oktobarske revolucije i druga. Ovo mi, Jugosloveni, nikadane}emo zaboraviti i nikada im ne}emo oprostiti. Najve}em antilewinisti na svetu dali suorden Lewina! Moè li se ovo zaboraviti?! Moè li se ovo oprostiti?! Nikad i do veka!Zato i kaèm: Kako je Venko Markovski, i po{to je postao svestan ovoga, dekorisawa JosipaBroza Tita od u~esnika u Oktobarskoj revoluciji, mogao da ih opet nazove drugovima, da ihopet smatra za svoje drugove i da nastavqa svoju borbu uz wih i sa wima.Ali - {to korim Venka Markovskog, kad sam i ja u~inio mnogo ve}u gre{ku od wega?!1)Ne kaèm: A ko nije gre{io?! Naprotiv - blago onima koji se ni na koji na~in ne ogre{i{e!

_________________

1) Kako se ve} zna, Akademik Burovi} je po izdrànom zatvoru prebegao u Albaniju, odakle jemislio da pre|e u SSSR, ali su ga Albanci nasilno zadràli tu i, po{to su im propali svipoku{aju da ga vrate Josipu Brozu Titu, uhapsili su ga, osudili na 43. godine monstruoznog

zatvora, razorili mu porodicu, masakrirali decu, 10 puta su ga na ìvo odrali, u doslovnomsmislu ove re~i, traè}i od wega da porekne svoja dru{tveno-politi~ka ube|ewa, jugosloven-

sku nacionalnost i dràvqanstvo, pa i o~instvo svojoj ro|enoj deci.- REDAKTOR.

OSVRTI I KRITIKE Prof. Dr Kaplan BUROVI], akademik

6 POETA Broj 5

[TA SE S NAMA TO DE[AVADr Dobrosav Nikodinovi}

Izvodi1.

Zapaà se op{ta pojava kod Srba: anergi~nost, ose}awe bezperspektivnosti, neborbenost,skoro gubitak radosti, gubitak voqe za otporom i borbom, gubitak nade u budu}nost,pribegavawu usamqivawu i samioizolaciji, lako pristajawe na sve ìvotne neda}a, nanepravde, na siroma{tvo, nekriti~no uvaàvawe strane pameti, okrenutost zapadu, malakohezionost porodice, gubitak èqe za formirawem sopstvene porodice, smaweno ose}awesolidarnosti i saose}awa, lako odlu~ivawe na alkoholno utapawe i otupqivawe. Prostore~eno, jedno stawe tavorewa i ìvqewa od danas do sutra Sve to rezultira u materijanom iduhovnom siroma{tvu i regresiji do nestajawa.

Skoro svi to vide, a nikome nije jasno o ~emu se radi, {ta je uzrok tome i kako se tome zlusuprotstaviti. O~igledno zavladao je jedan op{ti nacionalni strah od nestanka srpske naci-je. Povremeno se o tome sa ~u|ewem govori, ponegde otvoreno, ali uzdràno i obi~no sasamooptuìvawem. Me|utim, niko nije kriv {to je takav i takav, a ne boqi, onakav kako je topoèqno da bude. Niko ne sme biti okrivqen za sopstvenu bolest, jer zaista nije kriv. Bolestne nastaje voqom bolesnika.

Ovo op{te stawe Srba li~i na bolest. Ho}emo da vidimo o ~emu se radi, {ta je svemu tome uzrok , da li je srpska nacija bolesna,

ili je to reakcija na neki zajedni~ki uzrok i pojavu koja {tetno deluje na Srbe. [to god sevi{e qudi tome ~udi i postavqa pitawe na koje ne zna odgovor, to sve vi{e intrigira ovostawe.

To je motiv da postavimo i sebi i drugima isto pitawe - {ta se to s nama de{ava i da sepotraì odgovor na wega.

No da osmotrimo na{u situaciju, makar i ovla{, povr{no.

2.Gradski stanovnici se pona{aju tako kao da ìve sami u gradu, ~esto nemaju}i obzira za

druge, ne ti~e ih se sudbina drugih, svoje interese smatraju najva`nijim ma koliko drugi imali{tetu zbog toga. Bezobzirni su, bezose}ajni, bezskrupulozni. êsto zapla{eni, okrenuti sebi,sa smawenim interesovawem za op{ta zbivawa, ili ~ak i za zbivawa iz svoga okruèwa. Radeili ne rade, ali rad doìvqavaju kao kaznu, kao neprijatnu nu`nost, bez zadovoqstva i entuz-ijazma za uspeh u radu. Nemaju odgovornosti prema radu i pristaju na najniì kvalitet usluge,samo ako moè da im to pro|e bez primedbi. Dane provode jednoli~no, skoro identi~no, kaoda im je ceo ìvot jedan veoma dugi dan. Aktivnosti su sveli na najuì obim: spavawe, bu|ewe,rad, ru~ak, televizija, ve~era, spavawe. Naravno ako rade. Ali mnogi ne rade, pa im je danmnogo duì i prazniji. Mnogi pu{e, a naro~ito ène. Mnogi piju kad imaju i kad mogu.Socijalne komunikacije su sveli na uù porodicu, na uski krug pojedinaca na poslu i veomaretke prijateqe. Ro|ake izbegavaju, ili kad su im u poseti jedva ~ekaju da odu. Ro|aci budu iodu, a oni ih nisu pitali ni osnovne stvari: zdravqe, probleme, za druge bliske ro|ake. Ro|acisu postali suvi{ni i nepotrebni. Kom{iluk ne poznaju, iako se ~esto sre}u u mimohodu.Kom{ijske posete po pravilu ne postoje. âk zaziru od kom{ija, izbegavaju ih u svakoj pri-lici. Naro~ito je to drasti~no u ve}im gradovima. U mawim je nemogu}e da se kom{ije ne poz-naju, ali sve je isto samo je mawe izraèno.

Funkcioni{u sa malim dijapazonom ose}awa. Sve je usmereno na samoodràwe koje dobrimdelom je ~ist egoizam. âk i odnosi u porodici su individualizovani: svako ima svoj ìvot isvoje li~ne navike koje ga {tite od okruèwa, od drugih uku}ana. Porodi-~na emocionalnakomunikacija je svedena na najnu`niju meru. êsto u istoj porodici ne znaju probleme jednidrugih, ili ih se oni malo ti~u. Roditeqi prema deci i nekako imaju roditeqsko ose}awe, aline uvek i ne u svim porodicama. Deca se pona{aju tako kao da samo ona postoje i kao da sve uku}i postoji radi wih. Nezamislivo im je da im se neko pravo ili neki hir uskrati, a naro~itood strane bli`wih. To smatraju potpuno normalnim. Ne mogu da shvate kada se neko `rtvuje zadrugog bez nekog li~nog interesa. Roditeqi su wima du`ni sve, a oni roditeqima ni{ta nisudu`ni. I to je wima normalno. Roditeqi ~esto imaju strah od svoje dece i nikako ne smeju daim se suprotstave, da ih ukore, posavetuju, pitaju {ta rade, kako su provela dan i koje obavezeimaju. I roditeqi smatraju da je to normalno, odnsono da je nastalo moderno doba kada je indi-vidualnost ispred i iznad kolektiva Li~na sloboda i li~na prava su neprikosnovena i ni~imne mogu biti okrwena. âk i kad dete srqa, odaje se porocima, svojim navikama i pona{awemozbiqno ugroàva svoje zdravqe, roditeqi se retko me{aju i retko interveni{u.

Broj 5 POETA 7

Dr Dobrosav Nikodinovi} OSVRTI I KRITIKE

Okrenuti sami sebi ne zapaàju i ne ti~u ih se op{te pojave, op{ta doga|awa. Nastoje da sudaleko od toga i ne daj boè da pomisle da na neki na~in pomognu. Ni slu~ajno. To nije wiho-va briga, ve} je briga nekoga drugoga, ili jednostavno to za wih ne postoji.

Odnos prema naciji ne postoji, ili je sveden samo toliko koliko to zadovoqava neku wihovupotrebu ili im ~ini sasvim profano zadovoqstvo. Krsne slave i druge pravoslavne svetkovineslave radi ugodnog ru~ka, i prilike da popiju vi{e no obi~no. Retki su koji imaju goste izuzevuè porodice. Neki to ignori{u, neki samo simboli~no proslavqaju. O nacionalnim intersi-ma, nacionalnoj pro{losti, kulturnoj nacionalnoj ba{tini, nacionalnim problemima kojiugroàvaju ogroman broj sunarodnika, se ne interesuju, sve to ignori{u. Oni imaju svoje prob-leme i to ih opravdava {to ih drugo ne interesuje. To za wih ne postoji, ili su samo ovla{zainteresovani za to koliko da se uklope u socijalno okruèwe, da se ne bi primetilo kakosu indolentni.

Nacionalni identitet i nacionalna svest je ne{to {to za wih ne postoji. Postoje samo oni,wihove potrebe i wihovi problemi i to je sve. Oni koji se time bave ili ih to interesuje suza wih budale, zanesewaci, zvrndovi i paranoici. Wih se obavezno klone.

Gradovi su gomila qudi gde niko ne vidi nikog izuzev sebe.

3.Selo ima ozbiqnih problema. Tamo ìve neki drugi qudi. To su uglavnom starci i starice,

uglavnom su sami. Oni razmi{qaju o pro{lim vremenima koja su redovno bila boqa, kad subili boqi qudi. ûde se {ta ih je sna{lo, nikako ne mogu da objasne sebi kako su ostali samii nikako da oproste svojima {to su oti{li, napustili selo. Sela su pusta i prazna, sa maloqudi koji su pri kraju ìvota. Oni vide da veoma te{ko ìve, kao da nikog nema izuzev wih,jer niko i ne misli na wih niti je bilo koga briga za wih. Oni su radili, stvarali porodicu,hranili decu koja su oti{la i zaboravila ih. Ostali su bez puteva, bez komunikacija sa sve-tom, ostali su bez kom{ija. Vlada jedan apsolutna ti{ina, kao da je selo iseqeno. To nijeslu~aj sa prigradskim selima. Oni su okrenuti gradu i stvara se novi tip seqaka koji sitnotrguje, svojom ili tu|om robom, sve su vi{e okrenuti sebi, wihovi interesi su im iznad svegai ispred svega. Op{ti interesi su briga nekoga drugoga, bitno je da oni nemaju {tetu, odnosnoda od svega imaju koristi. Za druge ih nije briga, nije ih briga za svoje pretke, za nacionalneodrednice. Oni su sve samo onoliko koliko je nu`no i koliko im to moè koristiti. Kod wihje sve la`no: i patriotizam i prijateqstvo i op{ti interesi i kom{iluk. Jedan re~e: to su bal-anxa qudi. Gledaju preko plota da vide da ga kom{ija ne pretekne u ne~emu.

4.Stari qudi u gradu su uglavnom doseqeni kad su bila boqa vremena, kad se znao neki red i

znalo se ~ija se slu{a. Sada doìvqavaju op{te ìvotne pojave kao apsolutni haos, zbuwenisu i usamqeni. Niko nema vremena za wih. Deca su ih pomerila u sporedne stam-bene prostori-je, gde nikome ne mogu da smetaju, da ih ne moète sresti ako nemate nameru da ih vidite. Mla|egledaju kako ùre, nemaju vremena za bilo {ta, stalno su u nekom trku i sav im ìvot je u trku.Stari se samo ~ude, kao da ne poznaju svoju decu, pitaju se u ~udu {ta se to de{ava s wima.Utonuli su u depresiju, izgubili su veselost, nadu i radost. Pitaju se da li su uradili dobroono {to su uradili, gde su pogre{ili. Realni svet doìvavaju kao tu| svet, kao da nisu tu prov-eli veliki deo svoga ìvota. Gun|aju, sitno kritikuju vlast i politiku.

Stariji na selu su prestali da se nadaju. Zabrinuti su kako }e biti sahraweni, a drugo ihne interesuje, jer je sve izgubilo smisao. Mnogo su se nadali, a ispalo je kao da im je nekoukrao wihov ìvot, jer nema ni{ta od onoga ~emu su se nadali i za{ta su celog veka radili.@eqni su da vide ~oveka, da porazgovaraju, da se nekom poàle. Retke posete svoje dece su jeza wih praznik, ne mogu da ih se nagledaju, a ona tako brzo odu da ih nisu ~estito ni videlini ~uli. Opet ostaje bezna|e, opet ti{ina, }utawe danima i no}ima, jer nemaju s kim da razgo-varaju. Ako im je ìv supru`nik i nekako se ìvi. Ali kad on ili ona umre, onda samo moleboga da {to pre umru i oni. Dani im prolaze brzo i neprimetno i ~ak su zaboravili da subolesni, nemo}ni.

5.Mladima je {kola postala sporedna stvar. Imaju takva prava da su glavni u {koli.

Nastavnici nemaju nikakav autoritet kod |aka. A i kako bi, kad wihov otac moè da ih kupi zasitninu. Oni dolaze u {kolu besnim kolima, a wihovi nastavni starim doma}im kolima, ilijavnim prevozom. Ocene uglavnom nemaju veze sa znawe, ve} samo koliko je wihov otac bogat iuticajan. Svega im je malo i ho}e da sve doìve, probaju sve a qubav je postala glupost, za glu-pake i primitivce. Droga im je postala glavna i samo traè pare od roditeqa. Nikad im nijepara dosta. Roditeqi su im zastareli, nesposobni, ne obra}aju im se uobi~ajeno, sve vi{euli~nog manira unos u svoje ku}e...

OSVRTI I KRITIKE Dr Dobrosav Nikodinovi}

8 POETA Broj 5

GRAÂNI^KA ZVONA ZVONE U [I[ATOVCUSvemilostivi Gospod na{ uo~i Vidovdana umio je blago zatalasane padine Fru{ke gore, da

~iste kao suza pravednika, u nedra svoja prime nove srpske izgnanike, i najve}eg mu~enikaovoga vremena, ''umirovqenog '' - odstrawenog - obespravqenog vladiku ra{ko-prizrenskog ikosovko-metohijskog, vladiku na{eg preosve}enog, Artemija... Raspetog, jo{ ìvog. Da svedo~ijo{ jedno svekoliko srpsko stradawe, i svoje mu~eni{tvo da ugradi u |erdan mu~enikakosovskih... Da svedo~i kakva je ''gusta magla padnala, na toj mi ravno Kosovo more, '' dasvedo~i kako ''ni{ta se ìvo ne vidi, more''... I ne samo na Kosovu, ve} po vascelim Srpskimzemqama, rascepkanim, razjediwenim i okupiranim ...

Kao da suze Gospodwe ho}e da raskvase i razmek{aju jad koji se nakupio i zapekao u qudi-ma koji u kolonama pristiù u svetiwu nekada rasko{ne lepote, svetiwu - steci{te intelektu-alne elite 19. veka, ru{enu do temeqa, zapu{tenu, pa obnavqanu, a nikad potpuno obnovqenu...Svetiwu ~iji su beli, ogoqeni zidovi i monumentalni oblici i konture isprani mukom i suza-ma nevino postradalih, i koji su ostavqeni da se na wima ispi{u ìtija novih mu~enika istradalnika za Veru Pravoslavnu.

U vazduhu lebde izme{ane do neprepoznatqivosti tuga i radost. Tuga zbog izgona, zbognepogre{ivog ose}aja stra{ne nepravde koji kao kamen pritiska srca vernih. I radost zbogsusreta sa najve}im duhovnikom ovoga vremena, sa onim koji je, posle Svetoga Save, srpskomrodu qubavqu i duhom porodio najbrojniju porodicu Bogosluìteqa i Bogougodnika koji su''svetlost svetu i so zemqi'', koji ìvotima svojim zavetovanim Bogu, svedo~e beskrajnu Qubavdetiwu prema Ocu svome. Kao {to je beskrajna i Qubav na{a prema Ocu na{em Nebeskome.

Kao {to je nekada na ovome mestu Vuk Karaxi} zabeleìo najboqe i najlep{e juna~ke pesme,tako je verni narod danas po~eo ovde da qubavqu i verom ispisuje najlep{e molitve Gospoduza spasewe stradalnoga srpskog roda i svoga progowenog duhovnog pastira i wegove duhovnedece koja ne pristaju da pored ìvoga Oca budu duhovni siro~i}i.

Ovo mesto je postalo prinudno boravi{te vladike koji je svojim delima i stradawimanadrastao sve svoje savremenike-saplemenike i mnoge velikane iz roda na{ega.

U vremenima kada se pod svakovrsnim neda}ama Srpski rod zgr~io, ~ekaju}i slede}i udarac,kada su nehajnost i nezainteresovanost za duhovno stawe nacije uzele maha zameniv{iostra{}enost bezbo`ni~kog reìma, u [i{atovcu se uo~i Vidovdana okupilo mno{tvo qudikoji jasno raspoznaju Dobro od zla i Svetlost od tame, qudi koji razlikuju Pravu veru odme{avine i zbrke svakojakih ''vera'' koje su se razmahale svetom i prete da jedinu Svetlost ugase.

Do{li smo, sa mnogih strana i pre{li mnoge kilometre da se napijemo na kladencu ~istevere, da du{e svoje osveìmo i ispunimo Boànskim mirom koji Sveta Liturgija ostavqa u nama.

Na veliku àlost vernih, sve je mawe crkvi u kojima se sluì Sveta Liturgija kako su namSveti Oci predali, ve} se izmenama na{e sveto Pravoslavqe uvodi u ''svejeres'' kako je govo-rio sv. Justin ]elijski. Zato je sada ovde duhovna è| izraènija, a duhovna radost ve}a. Zatosu manastiri sve vi{e mesta gde verni dolaze... Manastiri - vekovni ~uvari vere, duhovnime|a{i koji brane da se vera skrnavi, da se ''stare me|e'' pomeraju...

Hram koji svojim veli~inom zadivquje ispuwen je vernim narodom kao nikad dosad. Naulazu stoje oni koji nisu uspeli na vreme da u|u u crkvu.

Blagodat Boìja spu{ta se na sve nas, i svi kao jedan uznosimo molitve Gospodu. VladikaArtemije i danas sluì svome Gospodu, sluì Svetu Liturgiju - na radost i duhovno okrepqeweprisutnih. Vi{e stotina vernih i mno{tvo monaha i monahiwa, sjediweni Verom u Gospoda,sjediweni patwom pravednika jednoglasno uznose molitve Bogu ... Radost molitve i blagodatkoja se izliva na prisutne, skoro da se i fizi~ki moè osetiti. Vazdiù nas i uzvisuju nadotad nedoìvqene visine ... Du{e na{e izvijaju se i streme ka Gospodu...

Vladika besedi. Re~i odzvawaju i neizbrisivo se urezuju u svest svih nas: '' ...da bismosa~uvali Veru Pravoslavnu koja daje smisao celom na{em ìvotu, na{im stradawima, na{imuspesima i na{im neuspesima, jer ta Vera Pravoslavna je jedina koja daje smisao ìvotu qud-skome, jer tom verom mi se spasavamo od greha, smrti i |avola. Zato je Gospod do{ao u ovaj svetda nam pokaè put, bra}o i sestre, kako da iz ovoga sveta, iz ove doline pla~a stignemo u svojunebesku otaxbinu, u carstvo Hrista Boga na{ega...''

Ponavqa na{ vladika re~i svetog Jovana Zlatoustog koga je onda{wi crkveni reìm ireìm zlo~inaca ras~inio i prognao, a dana{wa ga Crkva proslavqa kao jednog od Sveta TriJerarha: ''Slava Bogu za sve ''...

Dok stojim u mno{tvu naroda, na trenutak me misli odnesu u tu|inu, gde sam prvi put oseti-la da se potpuno stapam sa vernim narodom, da sam jedno sa wima dok se molitvom Boguobra}am... Samo tamo i danas ovde ose}am jednodu{je koje neraskidivo vezuje... I tamo sam sta-jala me|u izgnanicima iz zemqe, me|u saplemenicima prognanim zbog borbe za kraqa iOtaxbinu, zbog vere u Gospoda, me|u bra}om i sestrama koji na bezbo`je nisu mogli pristati.I tamo sam stajala me|u svetosavcima koji su za veru spremni ìvot svoj da poloè... I zajed-no sa wima ose}ala silu i nepravdu kojom mo}ni vladari ovoga sveta vekovima ubijaju du{usrpskoga naroda...

I tamo saznala za jednog, po nalogu Josipa Broza ras~iwenog, vladiku Dionisija na ~ijemje grobu patrijarh Pavle odrào opelo, i za jednog obespravqenog srpskog vladiku, vladikuDamaskina, koji je, kao profesor Prizrenske Bogoslovije gasio poàr u Pe}koj Patrijar{iji,kada su je, 1980.g. [iptari zapalili.

Broj 5 POETA 9

POETSKA TIHOVAWA

Tamo sam saznala za mnoge nepravde i patwe koje trpe izgnanici. I saose}ala sa wima, kao{to i danas svu nepravdu ose}am...

Ve~ita Srpska kob progonstva i izgona nastavqa se i svaki put biva è{}a, ja~a, bolnija...Kolone prognanika i izgnanika vekovima su, sa ~emernog, no Bogom spasavanog Kosova i

Metohije, pristizale u pitominu sremsku, banatsku i vojvo|ansku da im nezaceqive ranetoplinom i qubavqu umije i o~isti...da poku{a da ih izvida. Izgoni i progoni traju... Krozvekove. Kako onda, tako i danas...

Dvadeseti vek je za Srbe najve}e strati{te i stradali{te... Uni{tavaju nas i fizi~ki iduhovno. Zatiru. Dvadeset prvi vek nastavqa ubila~ku misiju nad Srpstvom i ~ojstvom i~ove{tvom... misli su koje me danima opsedaju... a potvrde stiù svakodnevno...

Nepregledna masa vernih prilazi da uzme naforu i da poqubi svetu desnicu vladikinu.Gledam blag osmeh i qubav kojom vladika zra~i, kojom svakoga ko mu prilazi blagosiqa...Gospode, sa~uvaj nam vladiku, i mona{tvo na{e, i nas nedostojne ...

Bogoumilnim glasom sestara i duhovnim pesmama ublaàva se bol od dubokih rana progonomi nepravdom stvorenih. U velikoj, novoopremqenoj gostoprimnici do~ekuju nas blagim osmes-ima mladi monasi kojima je Gospod darovao priliku da budu na usluzi vladiki Artemiju i ver-nom narodu. Okrepqenih du{a pristupamo telesnom okrepqewu. Ima nas iz svih krajeva.Razli~itih akcenata, no istom verom zadojenih. Vladika opet besedi. Tajac. Svako èli da ~ujere~i vladikine i da ih u srcu svome zauvek ponese...

Onda po~iwe pesma. O Kosovu, o stradawu. Suze te{ke kao olovo padaju iz o~iju vladikinihi iz o~iju monaha koji su po{li u progonstvo za svojim duhovnim ocem, jer ne mogu da ga seodreknu. Suze koje ne mogu da speru gr~ neverice zbog nepravde i silovitosti udaraca kojetrpe. Mu{ke suze koje stoje kao svedo~ewe Istine na skamewenim licima duhovnika, i samopoja~avaju o~eli~enu istrajnost na putu Gospodwem... Narod grca u suzama. Peva. I pla~e. Bolnoi prkosno. Pla~e. Jeca.

Gospode, spasi nas, pomiluj nas... I svi znamo i ose}amo da su Svetosavqe, Kosovo iMetohija i è| za Pravdom i Istinom ukoreweni suvi{e duboko u srpskom narodu da }eodoleti i ovoj po{asti koja nas je napala. Samo boli. Uàsno. Jer dolazi od ro|enih. Po krvii rodu najbliìh... Umilni glasovi monahiwa, sestara i bra}e izvijaju se u nezaborav koji usrcu ostaje: ''na toj mi ravno Kosovo mori / ni{ta se ìvo ne vidi / do jedno drvo visoko...

Pod wim mi sedi vladika mori / Pod wim mi sedi vladika. / Kol'ko je sunce na nebomori, / Kol'ko je sunce na nebo / Tol'ko je srce wegovo mori, / Tol'ko je srce wegovo.

U weg' je stalo Kosovo mori / U weg' je stalo Kosovo.''I, kao niska najlep{ih bisera niù se pesme qubavi prema rodu i prema Bogu na{em. Pesme

koje proslavqaju svetiteqe i mu~enike, koje ~uvaju kosovski zavet. I onda stari monah iz CrneReke zapeva, a verni narod ga prati. Dirqivo i pou~no. Jedinstvena lekcija o duhovnosti ipatriotizmu. Bogu zahvaqujemo za ovako bogato uzdarje kojim nas uo~i Vidovdana nagradi.

Iz suznih o~iju prisutnih ~ita se:''Ponosni smo {to smo Srbi, {to smo potomci svetih Nemawi}a, {to nam je u srcu Kosovski

zavet, {to volimo svoju Crkvu, i svoj narod i svoju zemqu. I {to, vole}i svoje, ne mrzimo druge,jer smo pravi Hri{}ani, Svetosavci, Srbi, kakvi su bili svi na{i preci i, uz Boìju pomo},kakva }e biti i sva na{a pokolewa.

Iako ne spadamo u velike narode po broju, na{ ìvot i na{a istorija predstavqajuproìvqeno Jevan|eqe, jedinstveno delo neiskazane harmonije i krasote. Time se ponosimo,za tu Istinu smo stradali i danas stradamo...

U Boga verujemo... ali u qude ne moèmo verovati...'' Iz suznih o~iju izliva se qubav.I vidimo vladiku Artemija kako oìvqava Crnu Reku i stvara duhovnu ko{nicu mona{tva,

kako ispuwava mona{kim bogougodnim ìvotom opustele manastirske zidine i temeqe, kakovasksava Veru na{u svetu, kako je u srca usa|uje da nikad ne usahne... Vidim vladiku kakoras~i{}ava i ponovo vaspostavqa temeqe duhovnom preporodu...

... kako neumorno putuje po svetu {ire}i istinu o stradawu svoga naroda,... kako neustra{ivogovori istinu i smelo gleda u o~i zlo~incima pred kojima drhti svet, ...kako podiè svetiwevekovima zamrle i kako ih puni Boìjim ugodnicima ...

I vidim nedostojne koji mu zavide na Boìjem daru i duhovnoj snazi.Vidim vladiku kako se vite{ki bori za svoj narod i kako vite{ki strada u slavu Boìju,

kako venac mu~eni~ki dostojanstveno nosi ...I vidim vladiku kako govori dok svi drugi }ute o ''[iptarskom genocidu nad Srbima u 20.

veku'', dok govori o uni{tenim svetiwama koje otimaju i ime srpsko zatiru...Vidim vladiku kako drì opelo kosovskim junacima, kako propoveda... kako qubavqu i

Verom u Gospoda prepora|a svet oko sebe.Vidim vladiku kako dostojanstveno podnosi stradawe koje mu je sv. Justin prorekao

''postrada}e{ od svojih {kolskih drugova...'' Vidim vladiku i wegovo verno mona{tvo kako kaosveti ratnici Hristovi ~uvaju sveto Pravoslavqe...

I mno{tvo vernog naroda kako se Bogu za wih moli... Na mnogaja qeta, vladiko Artemije! Neka je slava Bogu za sve!Na Vidovdan, 2010. Leta Gospodweg

Gorica Trkuqa

POETSKA TIHOVAWA

10 POETA Broj 5

êst i rado vi|en gost UKS i cele Srbije,ruski pesnik, prevodilac i antologi~arSergej Glavjuk, idejni autor i jedan od sas-tavqa~a serije antologija pod nazivom Izveka v vek, posetio je, u prvoj polovinidecembra o.g., kanadsku provinciju Ontario.Razlog wegove posete je predstavqawe ovogzna~ajnog kwièvnog projekta (dvojezi~naizdawa antologija poezije slovenskih naro-da) u delovima sveta gde ìvi veliki brojpripadnika slovenskih naroda. Kanada jejedna od takvih zemaqa. Kao {to je poznato,Antologija savremene srpske poezije, preve-dena na ruski jezik, objavqena je me|u prvi-ma i ve} je imala dva izdawa. Sergej je sobomdoneo devet tomova Antologije Iz veka v vek,koliko je do sada objavqeno. Obavestio nasje da ove godine izlazi iz {tampe deseti tom- savremena poqska antologija u prevodu naruski koja }e, kao i sve dosada{we, bitisve~ano predstavqena na ovogodi{wojproslavi Dana ]irila i Metodija u Moskvi.

Sergej Glavjuk je do{ao u goste Srbima,preko pesni~kih veza, kao {to to ~esto biva,uz obe}awe i dogovor da mu bra}a po peruomogu}e da obavi svoju misiju na kanadskomnivou i da bude gost Eparhije kanadske SPC,kao i srpskih kwièvnih i kulturnihudruèwa i dru{tava, a po mogu}stvu, kolikovreme todozvoli, da poseti jo{ nekeslovenske kulturne institucije i biblioteke.Program je skoro u potpunosti ispuwen.

Komplet od devet antologija Sergej Glavjukje predao Petro Jasik Centru za slavisti~kestudije centralne i isto~ne Evrope, u okviruuniverzitetske biblioteke Robart's Librarx.Primaju}i sa velikom zahvalno{}u antologi-je savremene ukrajinske, beloruske, srpske,bugarske, makedonske, slovena~ke, hrvatske,~e{ke i slova~ke poezije, direktor togCentra, doktor Ksenija Kiebuzinski istaklaje neprocewivu vrednost ovih kwiga zaizu~avawe slavistike. Provela je gosta krozbiblioteku i pokazala mu kwige na svimslovenskim jezicima. Sergej Glavjuk je proko-mentarisao da je prijatno iznena|enprili~nim brojem naslova iz savremene ruskekwièvnosti.

Veliko interesovawe za antologije pokaza-li su predstavnici pravoslavnih slovenskihzajednica: Ukrajinaca, Belorusa, Bugara iMakedonaca, ~ije centre i biblioteke jeSergej Glavjuk stigao da poseti.

Ostale antologije bi}e razdavane prekoSveslovenskog komiteta u Torontu.

KWI@EVNE VEÊRISERGEJA GLAVJUKA

Uìvaju}i gostoprimstvo Eparhijekanadske SPC i kwièvnih dru{tava"Wego{" i "Desanka Maksimovi}" SergejGlavjuk je za svega osam dana svog boravka uTorontu imao dve prezentacije Antologijesavremene srpske poezije na ruskom jeziku: uSrpskom centru pri Hramu srpskih svetiteqa,u Misisagi, i u crkvi "Sveti Sava", uisto~nom delu Toronta. Obe ve~eri su biledobro pose}ene. Tome je doprineo i jedanspecifi~an razlog: parohijani koji su do{lida prisustvuju pomenu, odrànom dva sataranije, upravo preminulom srpskom pesniku iantologi~aru Dragomiru Brajkovi}u,pridruìli su se zatim onima koji su do{lida ~uju gosta iz Rusije. To se naro~ito odnosina crkvu Sveti Sava, gde je pomen odràoVladika Georgije, a zatim je i sam ostao da~uje i ruskog pesnika koji se tako|e osvrnuona li~nost i delo Brajkovi}a. DragomirBrajkovi} je boravio nekoliko puta u Kanadi- prvi put 1999. kao gost Udruèwa "DesankaMaksimovi}", a kasnije je uvek bio gostEparhije kanadske SPC. Nas pesnike je tolikozaduìo, sakupqawem i objavqivawem na{epoezije, da bi svako od nas mogao spomenikre~ima da mu podigne. Dugo }emo pomiwatina{eg Brajka i pisati o wemu. Za ovu prilikuprigodan tekst o preminulom pesniku i pri-jatequ pro~itao je Radovan Gaji}. Evociranasu se}awa, vrlo toplim re~ima, najpre odstrane Vladike Georgija, zatim od drugih.

U svom izlagawu, Sergej Glavjuk je objas-nio da grandiozni kwièvni projekat "Izveka v vek", ostvaren pod pokroviteqstvomMinistarstva za kulturu Ruske Federacije,ima za ciq zbliàvawe slovenskih narodapreko svetih apostola ?irila i Metodija kojisu dali pismenostsvim slovenima (}irili~nopismo je bilo jedino u upotrebi sve do tri-naestog veka, kada su neki slovenski narodipreuzeli latini~no pismo). Zajedni~ki sukoreni svih slovenskih jezika, zato susli~ni, kao {to su nam i narodni obi~aji iuop{te kulturno nasledstvo, veoma sli~ni.Govorio je o ulozi }irili~ne azbuke uo~uvawu prostornog, teritorijalnogintegriteta grupacije qudi i naroda koji tuazbuku smatraju svojom: "Potencijalnu mo}azbuke u o~uvawu naroda i wegovih dràvnihgranica ne treba nikada gubiti iz vida."Kada je govorio o radu na sastavqawuAntologije savremene srpske poezije,

Broj 5 POETA 11

PESNI^KI SUSRETI

SERGEJ GLAVJUK U TORONTU

U ZNAKU PROSVETITEQA ]IRILA I METODIJA

naglasio je da je pre ove srpska antologija uRusiji postojala samo kao deo jugoslovenskeantologije i da se za ve}inu pesnika zas-tupqenih u ovoj prvoj Antologiji savremenesrpske poezije prevedene na ruski, ranije uRusiji nije uop{te znalo.

Sergej Glavjuk je kao antologi~ar i pre-vodilac ostavio vidan trag u ruskoj i srpskojkwièvnosti, ali on je i zna~ajan savremeniruski pesnik, ni{ta mawe poznat u Srbijinego u svojoj zemqi. Wegova poezija je namabliska, a Sergej svoje stihove govori suges-tivno, u tradicionalnom maniru ruskeestradne poezije. Imali smo primerak izbo-ra Glavjukove poezije na srpskom, podnazivom "Promajni kvartovi", u odli~nomprevodu Zlate Koci}, pa smo ~uli i prikazewegove poezije koje su sastavile i pro~italepesnikiwe Dragana @ivi} Ili} i SawaKrstono{i}. Poeziju Sergeja Glavjuka, na srp-skom ~itali su (u raznim prilikama), poredDragane i Sawe: Ksenija Vu~evi}. BubaBraun{tajn, Prvoslav Vuj~i}, \or|ije@ivkovi}, Milan Jankovi}, Lazar Suboti~ki.Zapaèno je bilo pojavqivawe na sceniRanka Radovi}a koji je, kao jedini srpskipesnik sa ovih prostora, zastupqen uAntologiji "Iz veka v vek" govorio svojepesme koje su prevedene na ruski jezik.

Pozdravno ve~e, za sre}an povratak ku}i, uorganizaciji Udruèwa "DesankaMaksimovi}" pamti}e se po bratskoj srpsko -ruskoj pesni~koj dru`bi kojoj nema kraja, nipredaha, jer harmonija odmara. Sergej jenadahnuto govorio svoje stihove, a zatim sudrugi, wemu u ~ast, govorili wegove, svoje istihove poznatih ruskih i srpskih pesnika.Buba Braun{tajn, u ulozi voditeqke oveve~eri pozivala je pred mikrofon prisutnepesnike: Stojanku Radenovi} Petkovi},Sneànu Ivkovi}, Katarinu Kosti},SneànuSavi}, Tatjanu Crwanski, LazuSuboti~kog, Sr|ana Baji}a, DraganaMilenkovi}a, Boìdara @ivanovi}a, MilanaJankovi}a, Ranka Radovi}a. O svemu jena~iwen televizijski zapis kamerom svimaznanog voditeqa srpskog TV programa uTorontu, Blagoja Risti}a.

Sve ovo se dogodilo zahvaquju}i na{emu~e{}u u proslavi Dana ]irila i Metodija,na ~emu smo mnogo zahvalni Ministarstvu zakulturu Ruske Federacije koje nam je ovegodine uputilo poziv.

Li~no ose}am potrebu da se zahvalimMinistru, g. Avdeevu, za lepo pismo zahval-nosti, upu}eno na moje ime, a odnosi se na svekoji su doprineli predstavqawu AntologijeIz veka v vek u Torontu. Neka ovo postanetradicionalna srpsko - ruska uzajamnapovezanost i kwièvna saradwa na relacijiMoskva, Petrovgrad, Krasnojarsk - Toronto.Montreal. Vankuver i {ire...

Katarina Kosti}

ZORAN KOSTI]U TORONTU

Zahvaquju}i pozivu kanadske Eparhije SPC,Zoran Kosti} je, po~etkom februara, prvi putposetio Toronto, da bi u svojstvu specijalnoggosta prisustvovao skup{tini Eparhije. Wegovboravak ipak nije mogao pro}i i bez susreta sawim kao pesnikom.

U subotu, 16. februara u crkvi "Sveti Sava",River St., po{tovaoci wegovepoezije i prijate-qi priredili su mu dobrodo{licu. Bila je tozaista dobrodo{lica uvaènom, velikom pes-niku, jer je protojerej Qubomir Raji}, umestouvodnog govora izgovorio napamet jednu pesmuZorana Kosti}a, uz uzgredan komentar da voli ilako pamti ove stihove zbog wihove jasno}e iekonomije re~i.

Svoj osvrt na bitne odlike bogatogkwièvnog opusa Zorana Kosti}a, RadovanGaji} je zapo~eo re~ima: "Predstaviti ZoranaKosti}a, pre svega, zna~i predstaviti jednuva`nu liniju srpskog pesni{tva danas, ta~nije,najva`niju, a vreme }e to potvrditi, na àlostonima koji to spore, a nama, ipak, na radost ikada nas i kada ni wih ne bude..." Ukazuju}i dasu tu liniju razvili Matija Be}kovi} i RajkoPetrov Nogo, a sledili je \or|o Sladoja, MiraBulatovi} i Zoran Kosti}, Gaji} je tu konstat-aciju sublimirao re~ima:

"Ono, pak, {to }e sigurno ostati kao tragtrajawa nacije kroz sopstveni poetski izraz, uovom vremenu, jeste izuzetno uspelo amalgami-sawe, stapawe epske tematike i lirskog izrazakoje su ovi pesnici, a svakako Zoran Kosti}me|u wima, izveli. Poetski izraz ZoranaKosti}a nedvosmisleno je i neiskvareno lirs-ki. âk i kada poetizuje tmurnu tragiku svakod-nevice, {to ~ini ~esto, on je liri~ar."

O ~esto isticanoj jasno}i i ~istoti poetskogizraza Zorana Kosti}a, Gaji} je rekao slede}e:"Akcija re~i koja proisti~e iz majstorskogume}a da ekonomi{e re~ima, da nema suvi{nih,da i pored mnogih re~i, jer Kosti} jesteraspri~ani pesnik, ipak nema nepotrebnih re~ita akcija pokre}e u nama emotivnu reakciju."

Govore}i svoje stihove, Zoran Kosti}pripoveda tamnu stranu vremena u kome ìvi.Opeva zatamweni horizont globalizma, koji jesrpsku sudbinu zbio u mra~ni tunel u kome trag-amo za zra~kom svetlosti. Sam on najboqeobja{wava svoju poeziju: "Moja poezija nijene`na, qubavna, vi{e je tu`na i te{ka, kakav jei sam na{ ìvot. Javno nas ~ere~e. Nema ve}egraspe}a od ovog {to se nama, Srbima, de{ava."Pesme koje je ~itao, najvi{e iz kwige "Ku}niplamen", inspirisane su, kako je objasnio,uglavnom, nepravdom i stradawem qudi, ~emu je,posredno ili neposredno, i sam bio svedok.

Na primer, pesmu "Na zgari{tu crkve uGlini" napisao je u no}i 12./13. maja 1971.godine, kada je u~iwen prvi pomen usta{kim`rtvama iz glinske crkve, gde je sreo QubanaJednaka, jedinog preìvelog Srbina i saslu{ao

PESNI^KI SUSRETI

12 POETA Broj 5

wegovu pri~u o tom pomoru bez presedana.A pesmu "ârnojevi}" napisao je u Moskvi

1995., kada je na TV ekranu gledao kako Srbinapustaju Sarajevo.

Pesma "Snije`na bajka" nastalaje 1996.,povodom vesti u listu "Komsomolac" da su~etiri stotine trideset i dva lica u Moskviumrla, u toku dva meseca od mraza, uglavnom ualkoholisanom stawu.

Kako u svojoj poeziji, tako i u dramama,kwièvnom ànru po kome je tako|e veoma poz-nat, ne samo u Srbiji ve} i u Rusiji i drugimslovenskim zemqama, Zoran Kosti} je preokupi-ran, kako sam kaè, "velikim poreme}ajem usrpsko-ruskoj qubavi", do koga je do{lo zbog"srpske rascepqenosti u odnosu na Rusiju. Dvasrpska pokreta, oba antifa{isti~ka(monarhisti i rusofili koji su robijali naGolom otoku) bila su na suprotnim stranama." Otome najupe~atqivije govori pesma "JednuRusiju na dvije dele" i drama "Nakrn pred-stave". Uvek nao{treno Zoranovo pero, pomnobeleì i dana{we otimawe srpskog jezika ikwièvnosti kako u Sarajevu, tako i CrnojGori. Bio je svedok kako su devedesetih godinabacali i skrivali po fijokama Du~i}a,[anti}a, Andri}a, a sada ih prikazuju kao"svoje pisce."

Kao pravi pesnik on, naravno, ima viziju ospasewu: "Zra~ak svetlosti na kraju tunelapojavi}e se kad prevladamo raskol oli~en uKara|or|u i Milo{u. Pojavi}e se takavVo`d..."

Druèwe sa Zoranom Kosti}em, ~ak i kad jeveoma kratko, ispuweno je najdubqimsadràjima. Od wega pesnici mogu u~iti kako sepostiè harmonija izme|u sadràja i forme,kako i optere}uju}e teme mogu biti iskazanesavr{enim umetni~kim jezikom.

Nije prevalio dug put do Toronta ZoranKosti} da bi samo zablistao kao pesnik. Poredve} gore saop{tenog razloga wegovog gostovawau na{em gradu, on je doneo i ~lanske karte zanove ~lanove, upravo osnovane, torontskepodru`nice Udruèwa kwièvnika RepublikeSrpske ~ija je imena saop{tio Ranko Radovi}.Do sada ukupno ima deset ~lanova.

Mi koji smo ~lanovi Udruèwa kwièvnikaSrbije, automatski smo ~lanovi i UdruèwaRepublike Srpske.

Sa pesnikom Zoranom Kosti}em nismo serastali, samo smo se pozdravili do slede}egsusreta u Torontu, a to }e verovatno biti opetpovodom nekog va`nog zbivawa u srpskoj zajed-nici. Uostalom, Zoran je ovde sreo i drugove izstudentskih dana: oca Vasilija Tomi}a, MirjanuPetrovi}, sa kojom je evocirao uspomene saekskurzije u Moskvi, idruge. I mi, pesnici, kojiga znamo sa kwièvnih susreta u Srbiji,Republici Srpskoj i Crnoj Gori, èqno gaponovo o~ekujemo u Ontariju, Kvebeku,Britanskoj Kolumbiji... Da nam se obrati, kakoon to uobi~ajava i kako dolikuje, sa: "Bra}o isestre, po peru i jeziku..."

Katarina Kosti}

SABAHUDIN HAXIALI]GOSTOVAO U POETI

U prostorijama Udruèwa pisaca POETA uBeogradu je 12.4.2011.g. odràno predstavqaweKWI@EVNE TRILOGIJE (pri~e "ZEMQA BEZSVIJESTI", aforizmi "NEDOVR[ENE DU[E" ipjesme "NEOTKANI SIZIF") kwièvnikaSabahudina Haxiali}a iz Sarajeva, Bosna iHercegovina. Doma}in ve~eri, moderator i promo-tor je bio kwièvnik Veselin Xeletovi}, direk-tor Udruèwa pisaca POETA. Pored wega, okwigama su govorili jedan od recenzenata,kwièvnik Andrej Gli{i} i Darko Habazin Daks,kwièvnik i urednik ~asopisa POETA.

Ovo je drugo gostovawe kwièvnika Haxiali}au posledwih dvanaest meseci (prethodno je bilo uKu}i \ure Jak{i}a na Skadarliji u Beogradu,26.4.2010.g. Tokom ve~eri je predstavqeno i prvo{tampano izdawe godi{waka DIOGEN pro kulturamagazine iz Sarajevo od strane gl. i odg. uredni-ka magazina, Sabahudina Haxiali}a, uz pred-stavqawe aktivnosti u okviru realizacijeobjavqivawa ~asopisa POETA iz Beograda uzpredstavqawe ~etiri do sada objavqena broja.

Najavqena je saradwa izme|u navedenih~asopisa u okviru planiranih aktivnosti u nared-nom periodu.

Kwièvnik Andrej Gli{i} je obavestioprisutne qubiteqe poetsko-proznih reminiscen-cija autora, a {to je popra}eno aplauzom, da jeSabahudina Haxiali}a 11.4.2011. kwièvnikRadomir Smiqani}, u ime Akademije "IvoAndri}" iz Beograda, obavestio da je Laureatnagrade "Ivo Andri}" za 2011.g, naglasiv{i zaHaxiali}evu KWI@EVNU TRILOGIJU: "PoezijaSabahudina Haxiali}a u kwizi "Neotkani Sizif"je protkana s razli~itim vizijama usmerenimborbi opstojnosti bitka javstva unutar svakod-nevnih sunovrata koje proìvqavamo s povre-menom refleksijom i prema qubavnim reminis-cencijama. Wegovo poetsko vi|ewe je ciqano:post-moderna, urbana poezija ~oveka {to ìvetitraì.....Kwiga pri~a "Zemqa bez svijesti" je kon-glomerat zajedni~kog ciqa - razotkrivawa mitovas kojima se svakodnevno suo~avamo, neretko uzkori{}ewe svakovrsnih alegorija, hiperbola, alii vlastitih pozitivnih o~ekivawa, uz satiri~nupotku. U kwizi aforizama "Nedovr{ene du{e",koriste}i aforizam i misao kao vrednosni iskazsna`nog odjeka, uz kori{}ewe humorno-satiri~nenote, ali i on poku{ava, i uspeva, neka svojapromi{qawa preneti drugima uz nadu da to isko-riste dobru streme}i. Istovremeno, wegovo deloje, kao i kod na{eg Nobelovca, Ive Andri}a, upo-zoravaju}e i nadahwuju}e, unutar promi{qawa daopstojnost kwièvnosti i jeste svakodnevnostupitanosti usmerene prema sveobuhvatnosti sop-stvenog poslawa. Kwièvnog, ali i qudskog, presvega." Dodela priznawa }e biti organizovana dokraja 2011.g.

Tokom ve~eri je predstavqeno i prvo {tampanoizdawe godi{waka DIOGEN pro kultura magazinaod strane gl. i odg. urednika magazina,Sabahudina Haxiali}a.

Redakcija

Broj 5 POETA 13

PESNI^KI SUSRETI

PESNI^KI SUSRETI

14 POETA Broj 5

ZLATKO MARTINKO U POSETI IZDAVAÛUDRU@EWU PISACA „POETA“

Prostorije Udruèwa pisaca Poeta bile su male daprime sve zainteresovane posetioce koji su do{li tog19. aprila da prisustvuju predstavqawu kwiga pesnikaiz Hrvatske, gospodina Zlatka Martinka. Obe kwige,koje su predstavqene te ve~eri, U VISINI OKA i AKOME BOQKA, objavqene su u okviru izdava~ke delatnos-ti Udruèwa pisaca Poeta ~ime smo ponovo potvrdilida cenimo kvalitet pre svega. Poezija gospodina ZlatkaMartinka je definitivno dokazala da smo u pravu, {tose videlo i po zadovoqnim licima prisutnih, koji susvaku od pro~itanih pesama propratili aplauzom.

PREDGOVOR UMESTO BIOGRAFIJE

Kamo god krene{, staza ostaje iza tebe - uvijek u ne~ije korake svoje opankeuvla~i{. Ostaje{ za svoju sjenu vezan, za svoj odraz u ogledalu. Nikad ne}e{ prereza-ti pupkovinu svoje loze, zaboraviti snijeg - koji pada zimi, iza tvog prozora… Ne}e{zaboraviti ni{ta ni putom u {kolu ; gdje psi laju, gdje lastavica gnijezdo ima, gdjetre{we zriju. Zvonik usred sela…Nedjeqnu misu.

@ivio sam tu|a podnebqa, pio tu|e vino, budio se tu|im jutrima. [to je od meneostalo ? - Jesam li jo{ uvijek prapotomak mog pradjeda u sebi ? Sje}am se kolijevke,oranice, berbe kukuruza? @etve. Maka u p{enici, lijenog potoka ispod vrba… Vraneli se sje}am i jastreba, maj~inih uspavanki, crnog kruha ? U crkvi duhovnika, kojipjeva sopran ispred nemu{ta Boga ? @ene odbrajaju istro{enu krunicu, s majke na k}eristi grijeh izmole pokorom. [ture preqube po sjenicima… Opisujem svoj zavi~aj, sobje strane Ilove, dakle Zapadnu Slavoniju i Moslavinu, qude, obi~aje, strepwe,razmi{qawa. Poneku izgubqenu psovku.

Mo`da zaista "… pouzdan jauk previ{e boli…"Zavolio sam more. Postalo je dio mog ìvota, ribarewe s prijateqima, pr{ut i

vino. Klapska pjesma, Oliver i Spalato… Zalazak sunca, riba na gradele. … Valovi,nebo, hridi, cvr~ak i maslina… Qudi, udovice u crnome, brodolomi…Kamen, dra~a,zmije… Krik galeba. Sve protkano suncem i vjetrom, nepogodom. Bijedom obi~nog ~ovje-ka, korotom… To ziba, uspavquje, daje okosnicu svega {to si bio na ulicama Pariza,Madrida, New York-a, Praga, Moskve… Baletan pti~jeg srca, klo{ar slu~ajnosti…Pjesnik ki~a. Pita{ se za koji ideal se bori{, nisi ni kwièvno obrazovan, nema{doktorat znanosti, nema{ prijateqa. Nikome ne pripada{ - osim sebi…

Smijem udarati {akom po stolu, ne strepiti kritike, pi{ati po mra~nim uglovi-ma ulica. Oti}i u gr~ki restoran i nakon ve~ere baciti prazan tawur iza le|a. Mastikaje popijena. Bijeli, crni, ùti, mediteranci, Cigani, to je moj narod… Nada i strepwa.

Razmi{qam o sebi, o pjesniku, o bijedi ìvqewa. Vikne{, udari{ nogom ukrti~wak, psuje{ ono {to te smeta… Pjesnik, ìvot no{en na poseban na~in, iz prikra-jka svijeta… Pi{em ìvotu koji sam ìvio, ìvotu koji me trpi… Pi{em o tome {tosmatram pjesnikovom zada}om i o razo~arawima koji ga slijede…

Pi{em jer sam pjesnik, jer ne znam druga~ije govoriti o ìvotu… Sagledati svevidqivo - "U VISINI OKA"...

KOLIJEVKA OD KAMENA

Baci{ kamen u voduNastaju krugovi i rasto~e se,

Krik galeba oplakuje {to vidi.

Naxivjet }e{ sezonske qubavi.

Iza prozora, na fragmentu mora,Snovi izmi~u spontano iz svake misli

Protkane la`nim obe}awem.

Legla je odvojenost me|u qude.

Sje}awa na qeto tuku nesane no}i,Spalato diè hvalospjev djetiwstvu :

"… Vridilo se rodit, tebe se nadojit,Iz ko}ete od kamena tvoga danka pit…"

Vridilo se rodit… Ipak.

VRIJEME KANTATA

Do{lo je vrijeme kantataRaspjevat }emo slutwu milosr|a.Opjevati zapise na{e ispovijesti,Na{u strpqivost, na{u svijest.

Nitko ne ~uva svoje zablude uzaludNi tvrdokornu rezonancu misli.

âk i najve}i val na grudima oceanaPrevr}e samo probu{enu barku.Ma koje mu bilo savr{enstvo,Ni jedan glas pjevati ne moèPjesmu vjetra u perju labuda.

Tro{imo rije~i ne sluè}i ni~emu.

Poezija i revolt se rode slobodom( Izgubqenom i na|enom podjednako ),

Spa{avamo ìvot prolaze}i kroz mreùRazru{enih katakombi i koje kletve,

Kao ruka kad pipa ti{inom no}i.

A kad bismo i odbacili istinuZbog laì se vra}amo svijetu

Padamo svojom slikom u ogledalo...

Do{lo je vrijeme kantata.

Broj 5 POETA 15

PESNI^KI SUSRETI

RA\AWE REÎSami sebe teramo na to, a to ''to'' je

neizbe`no.Sada ve} otvara tre}u fla{u. Wegov

smeli obraz spava na kafanskom stolu.Kroz odraz u prqavoj ~a{i gledao je sebeu o~i. Bez èqe, nade i bilo kakvog smis-la za ìvot. Samo je ~e`wa u wemu, mali,tiwaju}i zvuk koji ~eka da sa zorom do|ei neka re~. Nedaleko odatle na nekomvelikom placu dobar deo {atre je pao.Ven~awe je odavno upalo u neko sivilo, u~e`wu onog pijanca. Samo su najupornijigosti i daqe igrali i pevali, a neki subili orni i da jedu. Mladoèwa je pijanspavao sa glavom u svadbenoj torti. Amlada, to je ona lepa èna u beloj haqi-ni. A! Pa ona je bila van placa iza nekogogromnog hrasta! I {to je ~udno, qubilase sa nekim Ciganinom koji je nosio zlat-no prstewe i burmu, zlatan sat, ogromanzlatan lanac i na sve to ~etiri zlatnazuba. Na trenutak je zastala i izustila mu:''Volim te.'' [ta je to {to qudima u takozasitoj situaciji daje takve re~i?

To je neki ludi monstrum koji svevreme nosi na sebi neki sablasan osmeh,a kad taj osmeh pre|e u grohot, mnogosablasniji od onog osmeha, tad se rodere~i. Re~i koje postoje, a to postojawe jeuvodna {pica za kataklizmu.

A mo`da i nije kriv taj monstrum, ve}na{e srodne du{e. One nas ~ekaju pogle-dom u belom oblaku. Na{e ruke hrle, pritom ne znaju}i kud ih lavirinti vode.Ipak, mo`da su one duboko u podzemqu,tamo gde je najve}i mrak. Srodne du{e sutu reflektori. Dok re~i lete visoko, miih ne razumemo, pa su zato tako nisko. I{ta onda? Onda su na{e re~i automatskepu{ke na streqawu. A mo`da to nisu nisrodne du{e, ve} kraqevi na{eg nez-nawa. Glupi kostimi. Mi smo licemeri,koji se, kada ne{to ne znaju prave pamet-ni. I onda iznedre tako suverene,mani~ne re~i.

Sva sre}a, pa postoje re~i koje vrede.A da ne postoje, sva{ta bi bilo. Meni jedu{a u nosu, a monstrum, srodne du{e ikraqevi me u~e da kijam. Re~i su same zasebe retorika i ra|aju se da bi ih migazili, ili u lep{em slu~aju, da bismopoletali da ih dohvatimo. Lepe re~i susre}a koja je u na{em qudstvu, kojeg je svemawe.

Kona~no je do{ao fajront. Popio je

posledwu rakiju, uzeo svoj kaput i po{aoku}i. Zavijen u kaftan, prisustvovao jera|awu zore. A re~i jo{ uvek nije imao.U{ao je u svoje dvori{te, na pragu ga je~ekala debela, ogromna èna. ''Dobrojutro'', smogao je snage.

''Nije ba{ dobro.'' @ena ga je gledalasa visine.

''Izvini'', po~e{ao je kosu i re~ seprava rodila.

TO SAM JA Moja du{a ~eka i bdi.Moje telo kuka i pla~e,

Moj {tit su sni.Moj napad su re~i od sa~me.

Ja, ja ne napadam ma~em.Ovo je stav o stavu.

Ja mogu i ja~e.Za jedan ìvot olupao glavu.

U ogledalu krivi odrazi.Slave me pobede.Mu~e me porazi.

Qudski osmesi, qudski pogledi.

Sve je samo pla~ - ceremonija.Sve je vetar {to se~e krug.Mrtav osmejak - agonija.

Mrtva suza se~e muk.

Ja te~em kroz svoje nerve.Lutam, traè}i radosti.O~i va{e su moje breme.

Sawam, ma{tam, i samo gadosti.

A ti, draga moja?Gde si ti?

Mrtav di{em, qubav tvoja. Ulicom {etam - moji su sni.

No}u pla~em jadan i bedan.Suza se s mastilom sme{a.

Smejem se, a ne znam zbog ~ega.Tvoje telo je samo tajna te{ka.

@ivot kao ve} zavr{en san, Kadar sam da vam sebe dam.Sre}an, tuàn, odavno mrtav.

To sam ja.

NEMAWA RANKOVI] 8/1O[ ''SVETI SAVA'', Aran|elovac

PREDSTAVQAMO MLADE TALENTE Nemawa Rankovi}

16 POETA Broj 5

U IME SVIH (PASA) LUTALICA

Preko no}i postao sam pas lutalica. Te{im se, ta, nisam jedini, ima nas ovakvih jadnih na svestrane. Et', sad' svako pod ovom kapom nebeskom ima pravo da me pqune, {utne, ili da baci kamen zamnom. Moè i da me se pla{i, i to, da! [to da ne? A tek to, {to mi je jo{ na vratu lanac kao znakpripadnosti, budi sumwu i strah od mene. Pa, preziru me jo{ vi{e, jer sam to, pretpostavqaju izasluìo da budem.

Zanemeo sam od iznena|ewa. Pa ne verujem sopstvenim u{ima, mada mi je sluh uvek bio bespreko-ran, da je kapija {kqocnula i da je taj zvuk znak sigurnog kraja. Da taj kqu~ niko ne sme dota}i ibravu za mene otkqu~ati.

Zanimqivo je to, da se niko nikada nije zapitao kako }u se sna}i, ho}u li preìveti, ho}e li mineko pruìti da jedem ili }u morati sam traìti. Ho}u li znati oteti ili braniti svoje, ako nekodrugi zgrabi ispred mene. A otimali su mi i jo{ uvek to rade. Stvarno, niko me nikada nije zapitao.

A da li sam nekad poèleo da se vratim? I da jesam, kapija bi bila uredno zakqu~ana. I to, samoza mene. Niko se nije pobunio kada sam sa druge strane ulice gledao kako se ulazi i izlazi na tojistoj kapiji. Kako se ra{irenih ruku do~ekuje i sa suzama ispra}a. A ja stojim i gledam ono {to senekad zvalo moj dom, a rana na du{i se otvorila pa ne zarasta, i ne mogu da se setim kako mi jestvarno tamo bilo, koliko je bilo dobro ili ne. Sve je ostalo u magli zbog {oka od tog iznenadnog inepovratnog izlaska na kapiju i tog jezivog zvuka kqu~a u bravi koji mi tako, nekad, i u san dodjenepozvan.

A kapija je previsoka, i ne moè se kroz wu ni pogledati. Ni da se podseti{ ne moès. Mo`dabi se tako i prisetio {ta sam to uradio, {ta zgre{io pa sam se na{ao na ulici, prepu{ten drugimana milost i nemilost. Ne moè{ ~ak vi{e ni da vidi{ lice kqu~aru tvog ìvota, pa da poku{a{uhvatiti onaj titraj na licu {to pokazuje griù savest, ako je uop{te ima. Ma, {to sebe laèm, znamda je nema.

Evo, skinuo sam lan~i} sa inicijalima, ali je opet trag ostao. Ostao u pona{awu. Ne znam da lajem,ni da ujedam, a jo{ uvek poskakujem od sre}e kada ugledam poznato lice ili mi se samo u~ini pozna-tim ili dobronamernim. Stvarno se trudim da ne vidim nelagodu i pitawe u tudjim o~ima na koje nisam ne znam odgovor.

Pa dobro, ima mnogo pasa lutalica, nisam sam. I nisam vi{e. Mada, ne znam za{to, pogled nemogu odvojiti od onih koji svoje pse ~uvaju sa qubavqu. Tamo gde je qubav obostrana, gde se radujekada se izlazi u {etwu i zna se, o, a da li to iko moè sa sigurno{}u znati, da brava ne}e {kqoc-nuti kao {to je za mnom. Znao sam, ose}ao sam, da èle da odem. Ali, nisam znao da me vi{e ne}epoèleti ni videti.

Zato ponekad, nedeqom i praznicima, idem ovim putem sam, i neka me niko ne pita {to glavu nedièm, ili, za{to mi je pogled prikovan u neku daleku ta~ku, tamo negde ispred.

I to {to se jo{ uvek ponekad zapitam {ta sam to lo{e uradio, davno mi je re~eno. Nisam ni{ta!A i ako jesam, ni{ta nije toliko lo{e da je neoprostivo, da moje lutawe bude jedino re{ewe.

Vi{e nikada ne}u i}i onom ulicom, niti }u stajati na poznatoj kapiji. Vi{e nikada ne}u okusitiona jela, ej, ne spremaju se ona za mene. Sada imam novi dom, na koji se jo{ uvek navikavam.

Pitaju me za{to imam tuàn pogled, a ja sve ubedjujem da sam od te sorte, eto, koja tako tu`nogleda. I da, ba{ volim {to sam sam, jer je to jedini pouzdani znak da sam odrastao. I da, jo{ samoto, ni~ija qubav meni ne treba da bih preìveo. Volim ja sam sebe. Bar poku{avam da volim. Samo,ako nekada odem sam niz sokak, ne pratite me, pustite me, ne pitajte me kuda idem, jer volim gledatimlade {tence kako se veselo igraju.

Ne pitajte me ni za{to ne traìm vi{e nikoga, ne dozivam. Zato {to na moj lave` niko ne}edotr~ati, niko repom mahnuti. Ne znam za{to, kada zaspem na toplom betonu i dok Sunce obasjava mojetelo, kroz san iznova ~ujem zvuk kqu~a u bravi. I ào mi {to nisam znao da }e tako biti, mada samnaslu}ivao, pa da sam se oprostio sa svim stvarima koje sam doticao. Mogao sam ih spakovati kaouspomene i staviti u zave`qaj, pa o {tap, i nekako bih, siguran sam, mirnije po{ao u svet. Ovako,ni {tapa ni zave`qaja. Samo, trag na vratu i tuga u o~ima je sva moja imovina, sve {to sam poneo onogdana kada je brava zauvek {kqocnula.

Evo i danas, a ba{ me to sve uàsno nervira, jer ne znam za{to mi se to vi{e de{ava, dobijemèqu da prodjem starom ulicom, samo wom. Na onu kapiju vi{e ne èlim ulaziti, ali se bojim da bimogli pomisliti da idem tuda, da bi me neko primetio i pozvao. Bez potrebe }e se upla{iti, pa je dvaputa zakqu~ati. Za svaki slu~aj, {to je sigurno - sigurno. Stvarno, ja ne bih nikoga da pla{im. Ma,nisam vam ja od te sorte!

A ne znam ni kako bih se maskirao da me ne prepoznaju. Ne trebaju oni meni tamo, ja sam sebitrebam tamo. Hteo bih da od pocepanih delova ìvota sklopim mozaik, pa da od wih kao od polupanogogledala napravim novo. Sa koje god strane pogleda{ vidi{ neko novo lice, ali ni jedno nije pravo.Ne moè ni biti, jer je ono pravo nestalo onog trenutka kada mi je ispalo iz ruku i puklo, to jest,kada je brava {kqocnula, a kapija za mnom zakqu~ana samo jednom, ali za sva vremena.

Sneàna Pisari}-Mili}

Broj 5 POETA 17

KRATKE PRIÊ

18 POETA Broj 5

S N O V I \ E W EI bi Savindan.I du` tek razbu|enih ulica i trgova na{e od proteklih burnih u turobnih godina umorne pre-

stonice, protezala se najmnogoqudnija litija do sad vi|ena. Uprkos hladnom i vetrovitom jutru,praznik je izmamio na ulice ne samo vernike i druge po{tovaoce tradicije i obi~aja, ve} i svako-jake radoznalce i slu~ajnike. Jedan za drugim utapali su se u vijugavu povorku, koju su i ovaj putpredvodili gradski oci i nebrojena gospoda arhijereji. I u toj {arolikoj skupini, i me|uovda{wim posmatra~ima, kao i onim pristiglim iz belog sveta, ne be{e ni jednog koji ne bifasciniran nepreglednom masom sveta {to se od rane zore tiskala po svim prilazima hramu SvetogSave, stopu po stopu ispuwavaju}i Vra~arski plato.

Pa ipak, iako je ovako fantasti~nim odzivom gra|ana stvorena neopisiva gu`va, nije bilouobi~ajene galame, vike i kome{awa. Izgledalo je kao da je svaki pokret bio unapred osmi{qen idogovoren, kao da je deo nekog univerzalnog plana. Kao nikada ranije, nad Vra~arskim brdom nadvi-jao se uzvi{eni mir. Na trenutke ga je naru{avalo samo {kqocawe foto-aparata i zujawe tv-kamera.A {to se same proslave ti~e, ako je verovati starijim Beogra|anima, bila je znatno sve~anija odsvih prethodnih a i potrajala je ne{to duè nego {to je uobi~ajeno.

Po zavr{etku bogosluèwa, skupu se obratilo vi{e arhijereja i drugih crkvenih velikodostojni-ka. Wihove bogonadahnute re~i za~inile su ve} dostignuto molitveno raspoloèwe. Upijane svim~ulima razgaqivale su prisutne, krepile ih, snaìle, uzdizale.

I, kada je skupu do{ao kraj (a jednom je svakako morao do}i), ozarena lica razmile{e se na svestrane napu{taju}i Vra~arski plato. Dakako - "svako se mora vratiti svome krstu", rekao je neko odbesednika. Samo jedan izgledom neugledan monah, kao i obi~no kada su monasi u pitawu te{koodredivih godina, nije se mirio s tim. Ne saop{tavaju}i svoje razloge, ostao je pred hramom. Samsamcijat. Kao pustiwak. Kao besku}nik. Kao svetac. O~ito naviknut na samovawe, prkosno je stajao}utke, ne obaziru}i se na okolni svet, koji kao da ga se ni najmawe ne ti~e.

Mo`da je nekoga ~ekao? Koga?Minu{e dani, ali ne bi odgovora. Na{ zagonetni monah i daqe je stajao pred hramom. De~urlija

je ve} uveliko zbijala {ale na wegov ra~un, prolaznici se redom i{~u|avali, nejedan bi se iprekrstio ugledav{i ga. Mnogima je ~ak izgledalo, ako nastavi ovako, da }e se jednoga dana zasig-urno pretvoriti u spomenik. A kako taj dan nikako da do|e, sve je nanovo po~elo odisatikolote~inom, pa je vremenom zamro i svaki interes za na{eg junaka. Ali tek tada }e se zakuvati.

Dakle, kada su se svi ve} uveliko bili privikli na wegovu neobi~nu pojavu, kada se, i pored svesvoje ekscentri~nosti, toliko odama}io u Vra~arskom parku da su ga jo{ samo namernici i slu~ajni-ci smatrali atrakcijom - po~elo se doga|ati ne{to doista ~udno. Toliko ~udno da niko sa pouz-dawem ne moè re}i koliko je u tome udela imala stvarnost a koliko fantazmi, halucinacije isnovi|ewa.

Neo~ekivano, nestalo je wegove okamewene pojave. Ostaviv{i za sobom svoje nestvarno obli~je,tek {to se dohvatio krparewa svoje pohabane, da ne kaèmo ba{ isfronclane mantije, pred wegovimod dugog i napornog stajawe zamu}enim pogledom, po~ela se pomaqati nova litija. Litija kakvu jo{niko nije video. Protrqao je o~i ne bi li boqe osmotrio ko mu se to prinbliàva. Vidi li on tomnoga poznata imena, i to sva u drowcima i ritama. Nisu li to, sve jedan odrpaniji od drugog,mnogi istaknuti umetnici, sve dobro nam poznata nasmejana lica iz {kolskih ~itanki!? Nemo supromicali oborenih pogleda. [to ih je vi{e gledao, sve vi{e mu se ~inilo da su stvarni, da suskupa deo nekog vi{edimenzionalnog sveta, mo`da spiritualnog. Mo`da astralnog poretka stvari ipojava posve tajanstvenog, u koji imaju pristup samo odabrani, u koje je ubrajao i sebe. Kona~no sezaustavi{e ispred hrama. Potom se prekrsti{e, ali, ne u|o{e u hram. To im o~ito nije bio ciq, ve}ne{to drugo. [ta bi to moglo biti, pitao se na{ junak. U kakvoj su to oni va`noj misiji?Dvadesetak minuta su potuqeno stajali }utke, a onda se najodrpaniji me|u wima izdvojio iz gomile,stao ispred svih, i glasno pomolio. Jednom. Onda jo{ jednom. I jo{ jednom. A onda dodao jo{ne{to. Koliko je na{ junak mogao razabrati, bile su to re~i:

"Oprosti mi svaku ludost moju u zanosu revolucije {to sam po~inio. Oprosti mi, Sveti Savo, biosam mlad i zaslepqen ideologijom. Nisam znao da je greh to {to sam ~inio!"

Kao po komandi, za wim se pomoli{e i ostali, i to vojni~ki odlu~no i za~u|uju}e glasno.Obrati{e se potom i Svetom Savi sa istom molbom za oprost, u jedan glas kao da polaù zakletvu.Onda nestado{e. Bliìlo se i ve~e a na{ monah je, s vremena na vreme pogleduju}i u pravcu hrama,i daqe krpario, sastavqao svoju poderanu mantiju.

[ta je uistinu daqe bilo, ne zna se. Odnosno zna se samo toliko da je slede}eg jutra predhramom prona|ena monahova zakrpqena mantija, a pored we osvanule i mnoge razglavqene cokule iizno{ene haqe. Tako su bar izvestila sredstva informisawa.

Zoran [kiqevi}

KRATKE PRIÊ

Broj 5 POETA 19

Psyche’s Lie

She holds(steady now) the cool flame

The room sways,pulses with light

Flight, a rush of wingsthen darkness dropping molten

She slakes her scalded skinbathes her cauterized sight

‘He always was’ she says,‘volatile’, and smiles,

sorting socks from jocks by feelHer love-long labour –

laundering.

Telling Tarot

The bride smiles in whitefool-footed at the edge

stepping out to walk on air

The witness stares straightinto the flash into the

barrel of the blown away future

His girlfriend in blackwriggles and laughs, she’sthe snakebite to the ankle

The god-struck tower’s inevitable –word can be prick stick weapon

pain to an ingrown ear

Necessity requires betrayalit’s an old thing, Greek –

here’s Orpheus with wet feet

The heart cave’s dark and brittlestrewn with bones you can’t remember

but this is where you might

come in, beginpick up the thread

ravel the red

raw Achilles’ tendon whencethe hanged ones dangle in the world

topsy-turveysnared like rabbits

Living Muse

Your eyes are all-forgiving mirrors.For you these men are innocent and holy,

versed in chivalry, capable of honour.

Sylph emerged, amazing, psyche’s bridefrom merely woman. Your words

are silk they finger like merchants.

Treasure, they pose you on pedestals.Hushed from their lips your name, their praisetonguing the taste of you: wafer, sacred wine.

Soon, the woven cage for your protection.No-one shall touch you. They’ve invested.

They worship and guard you like gold.

PREDSTAVQAMO STRANE PESNIKE

Lorin Ford writes haiku and longer poems from her tumbling-down C19 worker's cottage home in Brunswick, Victoria [Australia]. Much ofLorin's early childhood was spent on the foreshore and beach of aMelbourne bay-side suburb. From age nine she lived with her father, whoran the pub in a small East Gippsland timber town. She left school early, atfourteen, preferring a 'glamorous' career in hairdressing to her year 9 cor-respondence lessons. Later, she received an Honours degree in EnglishLiterature and a Dip. Ed. and subsequently taught high school English andESL. She has remained an eternal student, enjoying her discovery of newaspects of the world, and of poetry, especially.Lorin's haiku have been widely published in Australian and overseas jour-nals and anthologies. Though she has not entered international haiku com-petitions, she was awarded 1st prize in the 6th and 7th paper wasp JackStamm awards, in 2005 and 2006.Her first haiku collection, a wattle seedpod, was awarded first place in theHaiku Society of America Mildred Kanterman Memorial Merit Book Awards,2009. It is available through the publishers, PostPressed, athttp://www.postpressed.com.au/ oralternatively contact Lorin herself.Lorin is also the haiku editor for Notes from the Gean.

Suicide Bomber

Two hands,once soft on tender skin

lie mere fragments,in their sangria sand and sacrifice,

diaphragm and belly ripped by dynamite,the remnants of a breathing soul

draped in mingled piecesof all the stolen lives

he stood among.Such a misguided arc of passion

tempted him to sucha carnal house,

rooms wrapped in little children,such destruction of a home,

a lost mind's retreat from hope,such a mouth now, that once could kiss

and loveexhales a stanch of hate

where nothing rational can be exhumed.

Chasing Sticks and RunningDown the Wind

On the good days Patches thinksshe is a lamb

kicking up her heels,propeller tail round and round

for balance as she runs.On other days she clicks

the night time hardwood of the house

searching for her home,lost and gulping for some air.

Her time has come; like all of us,we have a time, a time

to return the elements that we areback to the fertile places we were born.

Many fear this moment,speculate on conjured images

of light and dark,forever peace or fire and pain,

but Patches now ledquietly by the leashknows only journey,

like her life,knows only dreams of chasing sticks,

running down four foot waves,digging holes in cool sand to lie

in the shade of summer's heat, orchasing down the autumn wind

along the beach, fur out flat,a rippling blur.

I sometimes wonder why wetorture ourselves with pets,

knowing we are doomed to grieve forthem?

Perhaps they teach us how to love,to see each day as new,full of dreams. Maybe in

their final days they show ushow to die, how to take

that moment as it arrivesstill chasing sticks,

running down the wind.


20 POETA Broj 5

David Fraser lives in Nanoose Bay, onVancouver Island. He is the founder and editor ofAscent Aspirations Magazine, http://www.ascen-taspirations.ca, since 1997. His poetry and shortfiction have appeared in over 65 journals.Lastyear David Fraser was included in Rocksalt, anew Anthology of Contemporary BC Poetslaunched in the fall of 2008. David is currently theFederation of BC Writers Regional Director forThe Islands Region. His latest passion is devel-oping Nanaimo’s newest spoken word series,WordStorm, http://www.wordstorm.ca RecentlyDavid has been chosen to participate in thenation-wide poetry reading event, Random Actsof Poetry http://national-random-acts-ofpoetry.blogspot.com/ in October 2009.

http://www.ascentaspirations.ca/davidfrasershomesite.htmDavid Fraser has a BA in English from University of Toronto, and a M.Ed. in adult educa-tion from OISE.

Swing

Have you everWished you could

Swing on theChandliers

Of your fantasiesWithout ever stopping

Tto recollect theEra

Whether of beautiesAnd of beasties

Of swords and ofDragons

Or warriors and maidensSwooning at the feet

Of princesDrawn to capture theHearts of princesses

Pulsating through the ardorOf her slipper

Cobbled by magical handsIn a land where glassIs precious and pure

Curtain Call

Early dawn's curtain,Drawn to reveal rain showers,

And a pertinent absence of birdsong;The hum of a motor engine;

The coolness of this morning,Is quickly snatched away,

As the rain subsides;Bird songs;

Kiskadee, kiskadee, kiskadee,And sunlight floods the morning;

Curtain call.

Love Story

Said love to me one day,

'Hi, how are you?

But, alas! he spoke sadly

I must move away

I want, but cannot stay'

Said love to me another day

'Hi, hitch a ride, for i swear;

A long, long, time, willingly,

Together can we journey'

Said love to me in his

Charming oh so sweet way

'Excuse me shall we play'

Mmmm, play er sweet love today

Then one day; I said to love

'Oh hush! you galant belamour

You've said your say!

My heart i shall hide away! '

But Love smiled, and spoke

To me in the strangest way,

And with that everspeaking

Voice did say 'I Am Love',

That’s all He said

And pondering in silence;

There, i had my say,

'No! i will no more! hear!

Nor blush! nor sigh!

Be off! you sweet schmoozer! '

So i opened my mouth, wide;

To speak words from

Deep within my heart;

Syllables; No! Nev! Er! More!

And out from my lips,

They rolled, sweetly formed,

From deep, deep, deep, within

My heart; 'My Beloved...'

Broj 5 POETA 21


GILLENA COXhttp://myblog-lunchbreak.blogspot.com/http://wwwcaribbeankigokukai.blogspot.com/http://www.blogger.com/profile/09191865405561549074/

U prostorijama Udruènja pisaca POETA uBeogradu je 12..4.2011.g. odràno predstavljanjeKNjI@EVNE TRILOGIJE (pri~e"ZEMLjA BEZSVIJESTI", aforizmi "NEDOVR[ENE DU[E" ipjesme "NEOTKANI SIZIF") knjièvnikaSabahudina Hadìali}a iz Sarajeva, Bosna iHercegovina. Doma}in ve~eri, moderator i pro-motor je bio knjièvnik Veselin Dèletovi}, direk-tor Udruènja pisaca POETA. Pored njega, oknjigama su govorili jedan od recenzenata,knjièvnik Andrej Gli{i} i Darko Habazin Daks,knjièvnik i urednik ~asopisa POETA.Tokom ve~eri je predstavljeno i prvo {tampanoizdanje godi{njaka DIOGEN pro kultura maga-zine iz Sarajevo od strane gl. i odg. urednika mag-azina, Sabahudina Hadìali}a, uz predo~avanjeaktivnosti unutar realizacije objavljivanja~asopisa POETA iz Beograda uz predstavljanje~etiri do sada objavljena broja. Najavljena je saradnja izme|u navedenih ~asopisaunutar planiranih aktivnosti u narednom periodu.

UDRU@EWE PISACA POETA U MEDIJIMA

22 POETA Broj 5

Broj 5 POETA 23

UDRU@EWE PISACA POETA U MEDIJIMA

KONKAVNOST DRU[TVA I POJEDINCA U ROMANU ,,BELI LAVIRINT'' PEKA LALIÎ]A

Peko Lali~i}: Beli lavirint, Udruèwe pisaca ,,Poeta'', Beograd, 2010.

U ono vrijeme kada su mnogi qudi iz svih krajeva biv{e SFRJi{li u Bor i Majdanpek da traè u wihovim majdanima zlato,Peko Lali~i} gowen kroz li~ne lavirinte, sa lu~om u wedrimakrenuo je iz rodnog Gusiwa da svoje ,,zlato" dobijeno po ro|ewuodnese wima.

Peko Lali~i} je afirmisani pjesnik i aforisti~ar, prepoz-natqiv po esencijalnoj, iskrenoj misli i izrazu pomije{animsa fantasti~nim psiholo{kim pauzama. On ovih dana ulazi ina velika vrata romana kao kwèvne vrste. Sada se uhvatio uko{tac sa romanom koji se po svojoj formi i zahtjevima dostarazlikuje od poezije. Sve one prednosti koje roman ima u odno-su na druge kwièvne vrste lako umiju da postanu i nedostaci.Ovakva kwièvna forma, htjela ili ne, gubi esencijalnost.Svako umjetni~ko djelo sastavqeno je od umjetni~kog i vanumjet-ni~kog prostora, to je simbioza kojom je umjetnost na neki na~insvjesno i smi{qeno ka`wena, pa se umjetniku nudi da vanum-jetni~ki sadràj svede na {to je mogu}e mawu mjeru. Sve {to jerazigranija fabula, dogadjaj, radwa, umjetni~ki sadràj jenestabilniji. Iz svih ovih razloga savremeni roman odbija i neèli pasivnog ~itaoca, a svim sredstvima ,,hvata" aktivnog~itaoca koji u istom trenutku mora biti i stvaralac i `rtva.Peko Lalil~i} zna sve ove ,,zamke" i hrabro poklawa najpro-birqivijim ~itaocima roman ,,Beli lavirint" koji pokazuje iprihvata sve nedostatke ~ovjeka u dana{wem izgubqenom,,demokratskom" dru{tvu, i {to se sve vi{e pomiwe demokrati-

ja we je sve mawe, a ta~nije - nikada je nije ni bilo. Ako Peko Lali~i} polazi od fikcije i nama na taj na~in otvara vrata ,,Belog lavirinta", onda zaistanema vaqanog razloga da i ja kao pa`qiviji ~italac ne krenem wegovim putem; ako nema uzajamnog pov-jerewa, nema ni djela ni ~itaoca. Ali, prvo, moramo znati u {ta ulazimo. Pametno i po{teno je krenuti od samog naslova koji nas navodio na nekoliko stranputica i slijepihulica Pekovog ,,lavirinta". Naslov je jedan od kqu~eva pomo}u kojih se moè donekle u}i i zaviritiu ovu prozu. On je sastavqen od dvije lekseme, na izgled obi~ne i jasne, ali kada se ujedine pravepravi matemati~ki problem. Te lekseme su BIJEL i LAVIRINT i one odmah otvaraju {iroku lepezuasocijacija i simbola, pa smo prinu|eni da izvr{imo wihov uì izbor. Grupisawem simbola sami sename}u i najvi{e nam odgovaraju: izbavqewe, pravda, ~istota, razrje{ewe i zamor~i}i, i to moèbiti jedan od putokaza kojim }emo ~itati Pekov prvijenac, i {to je najva`nije daje nam boju svjetlostipod kojom }emo i{~itavati ove stranice.Ve} sa prvih strana primje}uje se paralelna struktura i radwa kre}e u dva toka koji se ~esto ukqu~nim trenucima presijecaju. Taj po~etak zaista djeluje iznena|uju}e i donekle zbuwuju}e. Prekola`ne porodi~ne idile, brzo se otvaraju drugi i {iri prostori kojima je dato vi{e prostora ipa`we. Prvi tok je li~ni lavirint Peka Lali~i}a, a drugi tok je tok kojim ide dana{wi, o~ajni ioma|ijani ~ovjek. Drugi tok je znatno obimniji i jedan od wegovih zadataka je da napravi gladija-torsku arenu na kojoj }e se Peko obra~unati sa li~nim problemima koji ga godinama tro{e i prate kaosjenka.Op{ti problem odnosi se na bolesnika i Bolnicu, koji je jedan od glavnih }orsokaka koji nam oteàvada shavatimo su{tinu, pa wima ne}u u tolikoj mjeri ni poklawati ve}u pazwu jer je prethodna kriti-ka dosta o tome govorila. Trudi}u se da problem {to vi{e uprostim kako bih mu dao jednu univerzal-nu dimenziju. I naravno, ne}u se sloìti da je glavna ideja romana osuditi samo jednu dru{tvenu anom-aliju - korupciju, jer je to samo jedna kap u moru haosa i licemjerstva, ve} to mora da bude znatno{ire. Pa, ~ak, i ako ima autobiografskih elemenata, to me ne}e mnogo staviti u nedoumicu da promi-jenim svoje mi{qewe. Kada je u pitawu umjetnost, individualnost se neminovno i nemilosrdno gubi,a zdravo dru{tvo dobija wene plodove. Ne moè, ne smije jedan individualni problem da zamijeni ireprezentuje cjelokupno dru{tvo. Ako je i bilo autobiografskih elemenata, onda je dobro da jeromanopisac i sam sebe uvjerio u haos, o~aj i bezizlaznost dana{weg ~ovjeka u tranzicionom proce-su koji je po~eo davno prije nas. Tako|e, ne bi bio ni prvi put da se djelo ,,otme" stvaraocu i zapo~nesvoj novi ìvot. Problem je toliko veliki da se mora uzdi}i na mnogo vi{i nivo, a tu se ogleda umjet-nikova vizija i èqa da se svaka ,,inficirana }elija dru{tva" pod hitno amputira i odloì na nekuure|enu atmosfersku deponiju naprednog zapadnog dru{tva.

KWI@EVNE KRITIKE I PRIKAZI KWIGA

24 POETA Broj 5

Tema mita i korupcije nije epohalno otkri}e. Mito i korupcija su prisutni svuda i stalno. Borba kojaje ovdje hrabro zapo~eta pomalo je sizifovski posao, ali zbog ~ovjeka, sinonima za opstanak, pravdu,mora da postoji. Zato, autor ne}e da nas iznenadi korupcijom, potkupqivim qekarima, on }e da nasiznenadi svojim neobi~nim na~inom ,,ratovawa" protkanim li~nim lavirintima.Pekova neobi~nost prisutna je gotovo na svakom koraku, a ponajvi{e po oblikovawu likova, atmosferei opisa. Ove tri stavke skoro je nemogu}e razdvojiti. Likove moèmo podijeliti u tri gupe. Prva grupasu bolesnici, druga qekari, a tre}a grupa je nevidqiva koja predstavqa glavne institucije na{egdemokratskog dru{tva. Bolesnici su grupa qudi koju pre}utno predvodi Predrag Lon~arevi}, koji seujedno u nekim trenucima smjewuje sa naratorom, tako da je stalno prisutan, sve zna i sve vidi. Onisu veoma interesantno formirani, prepoznatqivi su po vlastitim imenima, ali ne i prezimenima, iveoma dugim dijalozima, odnosno monolozima. Tu su zastupqene sve strukture qudi. Svi su oni u istojsituaciji i bez obzira da li su obrazovani ili ne, pokazuju isto znawe iz kwièvnosti, umjetnosti iekonomije, pa nas to navodi da se ovdje ustvari radi o jednoj - lijevoj polovini jednog lika. Druga -desna polovina ovog lika oslikana je u likovima qekara. Ta~no je da su qekari predstavqeni kaonemilosrdni i korumpirani, i da su oni oli~ewe svega ,,prqavog" i ne~asnog. Spremni su sve da uradeda zadovoqe svoje uske ciqeve, pa i ako su pretrpani novcem. Wihova imena su blago izbjegnuta, a uprvi plan dolaze prezimena koja imaju simboli~na zna~ewa. A, zar, nije takav i Pe|a Lon~arevi} kojivara svoju suprugu bez vaqanog razloga, sem neke potrebe za promjenom. Pe|u, dr êrkez {aqe na,,produèni vikend", a Pe|a svoju ènu {aqe od sebe i svoje qubavi. Pa, ~ija je krivica ve}a? Imali bitnijih razlika? Razlika je veoma mala a krivica istog inteziteta sa drugim predznakom. ôvjekje u stalnoj borbi sa samim sobom, upoznaje sebe, pronalazi vrline i mane i poku{ava da na|e oprav-dawe za svoje postojawe i lijek da bi ispunio ciq postojawa ~ovjeka. Ovo jedan duga~ak monolog, aovaj roman ~isto prepirawe ~ovjeka sa samim sobom, pa to ovom romanu daje jo{ ve}u intrigantnosti ~ar, ali i ve}u poeti~nost. Zbog ovakve koncepcije, Lali~i} gubi korisne po{tapalice, poput: opisa,razmi{qawa, snova, i dr. Sve je svedeno na beskona~an dijalog - monolog. Osje}a se pjesni~ka nestr-pqivost da {to prije iskaè misao, da slu~ajno ve} narednog trena ne bi pobjegla. Wegovi likovikada postavqaju pitawa ne ~ekaju odgovor, ve} sami odgovaraju, rasu|uju i razmi{qaju. U tim trenuci-ma, autor je mo`da mogao malo da ,,pri~eka" i da dobije odgovor, a samim tim i dobar alibi zasvoje tvrdwe. Brzina scena je nevjerovatna, skoro da se ne moè odrediti kada se zavr{ava jedan, akada po~iwe drugi dan, tako je i sa posjetama bolesnicima. Iz svih ovih razloga na doktore gledamdruga~ije od ostalih, kao na raspolu}ene, nesre}ne i isprepadane li~nosti, ~ist proizvod nesre}nogi nesre|enog dru{tva.Tre}i lik je perfidno dat, sakriven i mra~an, tre}i lik je vladaju}a ma{inerija sa svim svojimprikqu~cima. Pa, to je Bolnica, koja se svuda u djelu pi{e velikim slovom, ba{ kao i vlastiteimenice. Ona je hladna, bez opisa, bez detaqa. O woj samo znamo da u woj nema sobe broj 13, broj sim-boli~an za nesre}u i datira jo{ od 13. vijeka kada je bila velika sje~a templara u Francuskoj koji subili oboàvaoci lika Marije Magdalene. Ustvari postoji soba broj 13, a to je sama Bolnica koja jeisprepletana hladnim hodnicima lavirinta, i smatram da nije ona ba{ toliko negativna jer ipak kako- tako bolesnici izlaze izlije~eni i sposobni su da hodaju. A to je omogu}ila ONA - Bolnica, koja naneki na~in predstavqa trening za jo{ mnogo okrutniji svijet koji ih ~eka vani. Ovaj lavirint nemakraja, ovdje se iz lavirinta ulazi u drugi lavirint, i tako redom.Dugi monolozi, neizdvajawe jasnih likova, jo{ jedan je pokazateq da je Peko pjesnik i ima tu pjesni~kusebi~nost. U pjesmi je sve jedan dah, sve iz jednog izdisaja, i ta mu navika ne dozvoqava da likoveja~e oìvi i zasebno vodi wihove ìvote. Ali to nije nedostatak, ve} efektno iznena|ewe, akwièvnikovo pjesni~ko mazohisti~no stawe.Na po~etku sam pomenuo jo{ jedan tok romana, a to su li~ni lavirinti samog autora, a koje autor krije~ak i od samoga sebe. Kad god mu je lijepo, kad god mu je te{ko pojavi se po neki predmet iz wegovogrodnoj kraja. Tu je fla{a podgori~kog VRANCA uz koje Predrag Lon~arevi} provodi opu{tenetrenutke sa svojom qubavnicom, zatim cimer u bolni~koj sobi iz okoline Podgorice, pomiwawe imenanekih mjesta i drugi sitniji detaqi koji kao slu~ajno bqesnu, samo onoliko koliko da se Lali~i} neuspava u vo`wi na dugom putu bez odmora i sna. Svi ovi detaqi mo`da bi bili suvi{ni da se naposqedwim stranama ne pomiwe Plavsko jezero. A Plavsko jezero je pravi draguq na sjeveru CrneGore odakle je ponikao i gdje je odrastao Peko Lali~i}. I gle ~uda, tu se i zavr{ava ,,Beli lavirint",i to u trenutku kada se u wemu davi dr êrkez prema kome narator ipak osje}a saàqewe. Tu se ovajlavirint i zavr{ava, sve ono {to ga je mu~ilo, autor je morao da se suo~i sa tim i udavi ga ondje gdjese i rodio. Za razliku od klasi~nih lavirinata, ,,Beli lavirint" ima samo jedan ulaz koji se koristii kao izlaz.,,I on se pokri }ebetom i odluta u svoj svemir da traì zvezde Dobrice i Lepotice".,,Beli lavirint" je roman koji ve} sada dobija popularnost i predlaèm ga svim savjesnim ~itaoci-ma i qubiteqima kwièvnosti. Tako|e, ~itaocu poru~ujem da korice ovog romana prvi put, obaveznootvori dok bude ~ekao u nepreglednim kolonama qudi za glasawe na presudnim dràvnim i istori-jskim izborima, ili dok bude kupovao 6 fla{a jestivog uqa na popularnim akcijama. Sigurno je da}e u tim trenucima djelo najboqe razumjeti.

Rade Joli}

Broj 5 POETA 25

KWI@EVNE KRITIKE I PRIKAZI KWIGA

PUSTI SUZU

Okreni se, pogledaj u njuPusti suzu, s tugom krojenu

Da ti klizi niz obrazeDa ti kvasi puste staze

Neka vino bol odnese tvoju

Tugu pla~e, suza lijeBol sa du{om vino pije

â{a tugu ne krijeNeka vino bol odnese tvoju

Okreni se, pogledaj u njuPusti suzu s tugom krojenu

Neka kap tvoje boliKapne na pra{inu zemljanu

Da upije tugu neznanu

Pusti suzu neka lijeNeka du{a bol ne krijeDa ti klizi niz obraze

Da ti kvasi puste stazeNeka vino bol odnese tvoju

Marija Helena Vesovi}

PROKLETA @ENA

Zna{ da umor i starost dolaze polako utvoju du{u gde ve~ita oluja vlada,

gde neprestano gore bakljekao znak slobode, kao izgubljeno svetlou dubini tamnoj koja se nikada ugasiti

ne moè.

Mo`da i ne zna{ ti prokleta èno,koliko si tuge a i sre}e dala,

koliko si nade sejala za soboma koliko kletve k sebi prizvala.

[ta se tu moè, kada je ljubav iz svetlostidu{e sijala na tebi kao lampioni,

kao putokaz onima koji traè ne{toda svoju slobodu vinu prema vasioni.

I kada ti se svi snovi poru{ei kada bude{ na samrtnom ~asu

ìve}e ljubavi iz tvoje du{ei nazdraviti sa tobom poslednju ~a{u.

Biljana Vidanovi}

BANANE

U blizini moga doma prodavnica vo}a.Vrlo ~esto uprem pogled u brdo banana.

Zagrcnem se, krenu suze i oìve sje}anja,Prokrvari jedna davna, zatrovana rana.

Preplave me uspomene na moj ìvot u izg-nanstvu.

Hu~i more ne ~ujem ga, sunce prì meni zima."Bi li mama kupila mi samo jednu bananu".Pogodi me, kao grom, molba najmla|eg mi

sina.

"Kupi samo jednu malu, ako ima{ para.Ako danas nema kupi}e{ mi sjutra.

Zna{ kako si nekada puno kupovala.Govorila da je zdravo pojesti jednu svakoga

jutra.Ako li mi mama kupi{, sve }u da te slu{am.I}u s tobom ~uvat' koze i bra}emo ljubi~ice.

Ja }u pojesti pola, pola dati braci,Znam da nema{ novac. Mi smo izbjeglice."@eljela sam, al' ne mogoh, da sakrijem suze.I pomislih "Tugo moja kako li }u izdràti?"

Sin ugleda moje suze i àlosno re~e"Ne}u mama bananu, samo nemoj plakati."

Godine su minule, al' pro{lost je ìva.I suze su presahle, i nije mi vi{e zima.

Na mom stolu uvijek su ùte, zrele banane.Niko ih ne jede. Kad' istrunu zamijenim,

Al’ neka ih ima.

Vasiljka Mari}

ÎTAVOG SVOG @IVOTA

îtavog svog ìvotapisao sam

kwigu.îtavog svog ìvota

kwiga je~itala mene.

îtavog svog ìvotaolovka je klizila

po mojoj koì.îtavog svog ìvota

pisao samkwigu

na svojoj koì.

Aleksej ûrilov

PESME IZ DAQINE I BLIZINE

26 POETA Broj 5

KRAJ RIJEKE

rijeka i bez ki{e moè biti mutna i hladna kadu svome toku pokrene pijesak izba~en ranijehladna i divlja usred vrelog dana pokorena je

vrbom i ~vrstim rastinjem nad sobom

a ja poku{avam sloìti sebe u bilo koju podjelugdje su sve ure|ene minus dioptrijom

i bilo bi ~udno voljeti ludo u zrelim godinama pogotovu ako zvijezde to nisu odredile ranije

praviti neprili~nosti zbog kojih bi semnogi smijali

zabrinuti pomislili da je kona~no izronilane~ista sila

ljubav je kao ova rijeka {to ùrisvome uviranju

a mnogi }e ostati na obali u strahu od vodepa i ja govorim nepotrebne rije~i

jer strah me je da }utimi pogledam u svoju i tvoju prazninu

osta}u ovdje kraj nje dok ne na|em odgovor

Jasmina Hanjali}

VOLETI

Voleti il' biti voljen je mo}no tolikoda svaki damar u ~oveku ume da proìma

na to ose}anje niko se jo{ nije sviko.

Istinska snaga nije u ratu vojski i vojnika,ve} u neizmernoj ne`nosti i ljubavi

prelepe ène Kleopatre i boema pesnika.

Time se ne pomeraju brda i planinevojnici ne duè 'mesto oru`ja cve}eal' moè svakog da digne u visine.

Oni {to voleti ne mogu, il' ne znajushvatiti ne mogu najobi~nije stvari

da su sve dalje i dalje {to manje daju.

Zoran Dr. Jankovi}-Janez

STROG, ALI DOBARMoj otac je, u vaspitavawu dece bio strog, alii blagonaklon, istovremeno. Se}am se jednom kada sam se razbesneo, otacme je udario. Kasnije sam zaspao pla~u}i. U neznawu kako da ispoqi ose}awe àlosti,a ose}aju}i se skru{enim, otac me jenahranio indijanskim krompirom. Razbudiosam se, duboko dirnut, ose}aju}i da me otaciskreno voli. Drugi put, otac je kaznio mog tvordoglavogbrata i zatvorio ga u mra~nu prostoriju. Zbog razjarenosti, brat je odbio da spava. Niotac nije mogao da zaspi. Kona~no, oti{ao jedo brata i rekao mu: "Lo{e si se poneo, stogasam te kaznio. Ali, ja te jo{ uvek volim ièlim da ostanem ovde da ti pravimdru{tvo."

Svetlana Radenkovi}

VRLINA

Ima ponekih vrlina, koje ostaju neprime}ene,ukoliko nema prilike da ih proverimo. Onese ne ispoqavaju u lagodnim danima tako sja-jnim kao u danima oja|enosti. One su kao svici ~iji se sjaj vi|a jedino no}u.One su poput zvezda koje se ne prikazuju nadnevnoj svetlosti i sijaju samo no}u. Kao tama y pozadini, patwa opto~uje dija-mantske vrline. Doprinosi brilijantnosti.

Svetlana Radenkovi}

Broj 5 POETA 27

PESME IZ DAQINE I BLIZINE

OSLIKANA POEZIJA

28 POETA Broj 5

QUDSKO BI]E

Poznavala te nisamdok zemqu ne pohara{e muwe

savesti otu|ene, dok sa ruku ti ne stopi{e negve dostojanstva.

Nikad ne znadoh tvoje slobode daq.@iveh gledaju}' samo blagosti ~ove~anstva

gde svako sebi nastoji stati kraq.

Poznavala te nisam.I po ko zna koji put poèleh

da ne budem vi{e tvoja sadru`nica,da mi sa lica

ne sija uàs na tvoju odoru sivu,a znadoh dobro govor trava

i suze ptica,i dugi mese~ev krik,i nadu, tu vatru ìvu.

Poznavala te nisam do sada.Ovde priroda majka ispod koprena

izdanak qubavi ne greje tebi.Zato ti zavide zveri na zverstvu

i nevernici na neverstvu.Nad hladnom knutom ograni~ewa

zla vila sudbinu mewa.

APRIL

Otkuda dopire tako opojan behar?Tiho se klawaju nebu neveste bele,

ìvotnog soka svakoj prepun je pehar,blistavom snagom podrhtavaju cele

omladele.

O, ja razumem wihove {apate tanke,nemu{ti jezik biqa se lako otvara,nevino zbore krpave {qive ranke,

zelenim stihom pojena kru{ka staraprogovara.

Nijednim bolom ne}e da bude stanka za sutra plodno, radosno, cvetno, belo...

Nijednim bolom ve~ita uspavankane uzme sebi zauvek bi}e celo

obolelo.

Milica Ili} Ga~i}

SUSRET

Pod pazuhom vjetraNosi{ poruke s kamena

Na kamen

Toplim pazuhom jutra

Cvijet u kosi nosi{Kao spomenik putnikuMoreplovcu brkatom

GradaNepoznatog zaboravqenog

Toplim pazuhom jutra

Ostavio sam prozor[irom otvoren

Jo{ ju~erPod naletom vijetra

Pazuhom jutraStiè{

SJENKE

Bacili ih u rijekuKoja broji

Sve na{e padove

Sastanke u aksnu jesenIza brda

Koje se povijaLomi pod naletom

Qubomore

Bacili ih u voduOna ne moè

Da opereTe mr{ave

Ruke[to nasTraè

Bacili ih nekad

Veqko Bosni}

Broj 5 POETA 29

POETA

Arsenije ârnojevi}po drugi put me|u Srbima

Uvodna pesmaPred platnom Paje Jovanovi}a

SEOBA SRBAQA

Zar ovo krenusmo? Kuda, kamo?Jesmo li kadri ikuda sti}i?

Da li je dobro?- {to jo{ znamo:svi smo mi, opet - ârnojevi}i!

Po hlebu, vodi i Krstu ~asnom,svi redom postali naslednici...Pa pohrlismo putawom jasnom,

i pobe|eni i gubitnici!

Samo {to za nas nema ume}a,Jovanovi} Paje da nas smesti,

u ve~no vreme, zar nam je sre}a,{to slikari danas nisu ~esti,

da spoznaju ~emer novih seoba?Wihova dela apstraktna, siva,

ipak su jedna nova deoba!Pajino platno ~udesno skriva,

ono {to jesmo, od vajkada!I vreme, i mesto gde }emo sti}i...

U svakoj Pajinoj boji je nada,da ve~no ìve ârnojevi}i!

PESMA O ODLASKU

Re~ se kroz Jezik }utqivo skriva.Datumi pesme jedva da broje,pa se zapitah, jesam li ìvau mojoj ba{ti boùrne boje?

Ne}u da iza|em iz modre sobe,u svet gde nasr}u zveri qute!Gde vrebaju seobe i deobe!

A slepe vo|e nemu{to }ute...

Kako me pro{lost po licu pe~e!Pa {ta bi bilo da bilo nije?

A masla~ak kao da re~e:Sin ti se zove Arsenije?

Ne! Rekoh, a srce steè teskoba.Sin nosi ime Bolkonskog kneza...

- [ta ako do|e nova seoba?Upita kopqe crnoga sleza…

Re~ mi u mrku zemqu splasnu...O seobama ja ne smem sniti!Samo }u snevati jesen kasnu...

I Oweginu Tatjana biti...

Ili }u Lenka Dun|erski biti?Pisati davna pisma, ne`na...A sina od qudi zveri kriti,al' ako do|e al neizbe`na

seoba vernih, seoba Srba,pa Andrej postane Arsenije,

ja zaplaka}u kao vrba,zar bi}e ne{to {to bilo nije?

I ako ne htedne niko po}i,ja }u za sinom u stopu smerno,

negde - gde }emo opet mo}iìveti tiho, verovat verno,

negde - gde ne}emo nositi ìga,negde - gde ne}e da nas broje...Ovde }e ostati Na{a kwiga!

... I moja ba{ta, Nebeske boje!

U Kwizi slova - tamni svedoci,imena, datumi na{ih ro|ewa...U slovima deca, dedovi, oci,

na{a stradawa - i vaskrsewa...

U Kwizi Jezik - kroz Jezik seme.U semenu klica - znak postawa.U Jeziku se}awe na ono vreme

od svakog ra|awa - do umirawa!

U pesmi molitva za ime Kneza!Iz molitve iskra jo{ uvek bije...

A stru~ak milog belog sleza,{apnu : da krenu Arsenije...

Re~ mi u mrku zemqu pade.ûdne se slike vidom roje.

Po{aqi, Gospode, ki{e i nade,za one {to se od sutra boje.

Milica Bakra~

POETA

30 POETA Broj 5

R A D A Q I C A

Mala {umska uvala iznad rodne ku}e;Ta trunka zemqe, gle! stane u moje oko.I sve u bonom telu - ({to je umiru}e)Najednom oìvi. Ugnezdiv se duboko

U se}awe moje; - Kad divna be{e varkaKoja me daleko na pu~inu odmami;

Gde ve} quqkala se sudbe malena barka:Brode}i ka svetlosti - (ili mo`da tami)

Na kojoj jo{ drhturi bledo bi}e moje,Sve zure}` u zvezde. Nad jedrom {to se roje.

T O V A R @ I ] AZ L E H U D O G A

Evo bi}e Boè sedamdeset letaKako hodam k Tebi ivicom ìleta

Nose}` ì}a tovar na zlehuda ple}aSve ~eznu}’ za onim {to Ti nazva sre}a

Po zemnome {aru jurodiv se smucahTebe nedostojan - u crn kam zatucah

Molih Te Preblagi da iz svoje {kriweDoda{ kru{nu mrvu gladnom sred pustiwe

A Ti - ve{ti artist u nebeskoj {atriSve to na led stavqa{ pa prinosi{ vatri

Od tebe ka meni ni varqivo slovoMilosti sve Tvoje ve} sam prebolovò

Kletve il` molitve - do|e mu na istoOkre}em se Tebi moj dragi Mefisto

Novak Br~i}

UKRADENI TRENUTAK

Kada bih mogao da vratim trenutakDa prona|em na~in i ukradem vreme

Izgradim isti onaj kutakDa ~udesno opet drhtimo od treme

Treba mi ma{ina, neka ~udna sprava[to ne tro{i vreme, {to ne broji sate

Qubav nije vatra, ona je k'o travaIzraste ponovo kada je podkrate

A ja i daqe ma{tam, opijen od vinaNe}u da nestane{, ho}u da se borimNe smeta mi vreme, blizu je daqina

O~aran sam tobom, zaqubqen i volim

Se}am se usana, poqubaca strasnih@elim da osetim po telu leptire

Da opet poletim zbog uzdaha glasnihI da srcem sna`no ispisujem lire

Izdrà}u ipak, ostvariti snoveNapravi}u nekako te trenutke nove

Uradi}u sve, ne}u da odolimI sama zna{ mila, koliko te volim

Napisa}u kwigu i stvoriti lamentK'o brevijar stari, kao èqa vre}uPrizna}u istinu, povratiti pametStvoriti sonatu za qubav i sre}u

SNOVI OD STAKLA

Pokida}u stege mr`we i pravilaZaploviti morem do ostrva snovaOd jedara broda napravi}u krilaI spustiti du{u iznad tvoga krova

Zakqu~a}u vrata |avolu iz paklaZabraniti ki{i da napravi tugu Oja~a}u snove da nisu od staklaA od sivog neba napraviti dugu

Uni{ti}u nemir, pu{ke i raketePribliìti zvezde, Sunce i komete Naterati pahuqe snega da nas greju

Ubediti qude da se uvek smeju

I}i }u iz jedne pa u drugu krajnostUbedi}u snove da postanu stvarnostPrihvati}u bolest i da budem gubavSamo da osetim iz tvog srca qubav

Slavi{a Pavlovi}

Broj 5 POETA 31

POETA

ODE OTAC

(Slavko Dragi}evi},1926 - 1993)

1.

te no}iuo~i odlaska

u razlomqen mi san proviri ùto pa~enose}i smrt u kqunui dvaput kaza "kuku"

poslato od onoga koji sve vidi ~uje izna

meni rovitom i neukomda {togod pre vremena javi

mali po{tar odenut u ùtona kukavi~jem mi jeziku

razgovetno kaza {ta }e bitia ja ga eto dockan shvatih

kad ìvot se sti{ai svede na ta~ku

{to se na kraju svega stavi

2.

ode otaca predeli osta{e da zve~e

u kojima senka wegova prestade da semi~e

kosovina mlan~a studenicauvlaka luka vilipov lazta stani{ta podupirao je

dahom {kripom i grmqavomzbog wega su zapravo izmi{qena

i sme{tena tuda ih pogledom i korakom premerava

kad ìvot iscurikad iz wih ne~ujno otkliziostane ne{to da se wi{e

da treperi i zeleni u vazduhuiznad grawa iznad li{}a iznad trava

3.

ode otaca ìvot wegov ostade u menida se otima izmi~e kobeqa

da se migoqi zgu{wava i sleèdok se svede dok se iz wega

su{to zrno ne izdvojikojim se svako vreme svaka pro{lost

svaka propast s ve~no{}u veè

dok }ute i drme gole granes mukom za stablo prikovane

snuju}i zelene danedok se nit ìvota za~epa i koren pustidu{a se wegova negde svija u nigdinikao roj p~ela kad se od matice otmekad se nad vidikom uspiwe i kruìciqaju}i granu deblo dom svoj novi

{to }e mir toplinui radost nebesku da pruì

4.

ode otacrasputicom krivim dolom

vrlet-stazomnevid-poqem

blatnom xadom i sokakomgluvim putem u nigdinu

klimaju}i nakasavetvetrom ki{omslomovratom

ka dnu tame i ponorane ~eznu}i svetlost plavet

ne mare} za mese~inu

ode lako miran stamenkao da zna kud }e {ta }e

ode lakoa u meni sve se sru~i

pade dole svet od staklasnovi|ewa privid lagoduzdignutost u kvazare

sve odlete ja ostadohna lediniskru{enkamen

Rajica Dragi}evi}

POETA

32 POETA Broj 5

RASTANAK

Kad do|e vreme

za rastanak

ni zrikavci

nisu svirali

i svici su

svoje fewere

pogasili.

No} tiha je bila

prozirna od svitawa

koje je kucalo

na vratima.

RAZDELBA

Koga dojde vreme

za razdelba

ni {turcite

ne svirea

i svetulkite

svoite feneri

gi izgasnaa.

Nokta tivka be{e

prosirna

od razdenuvaweto

{to ~uka{e na vrata.

PARTING

When the time came

for good-bye

no crickets

were chirping

and the fireflies

turned off

their lanterns.

The night was quiet,

translucent from the dawn

that was knocking

on the door.

Autor i prevodilac/

Author and translator:

Ratka Damwanovi}

[KOQKA QUBAVI

Zarobqen u ùdwi za~arane {koqke

zapo~eh na javi biser sna lu~iti...

Amor oìveo qubavi mi boqke,

biserom sudbine èli me mu~iti.

Disao sam dahom qubavnoga plama,

pupoqaka maja, zagrqaja tvoga,

upijao bulke obraza, bez srama,

iskrewa kupina oka sudbinskoga.

Behu nam mreèni prsti tela èqni...

Vaqkaste ravnice udova ti mazni' -

na na{em oltaru, stidwom raskriqeni

devici u slavu - nudi{e se kazni.

Slutwa je tiwala od gre{na po~etka

qubavi nam mo}ne, na bol osu|ene...

Nema nagle sre}e bez kobna svr{etka,

ostado{e samo snene uspomene.

\ura [efer Sremac

Broj 5 POETA 33

POETA

MIR U NEMIRU

Nemirno je ovo zati{je{to odjekuje u srì ~oveka

~ije grozni~ave mislispontano luduju i u meni.Od razgorenih ose}awa

slepoo~nice mi silno biju.O~ajni~ki traìm svedo~ewe ti{ine

za svako neizrecivobezglavo trepereweza sve nemu{te re~i.

Poslu{aj za tren ove o~i koje govorenemirnim plamenom,

{aqu poruku u vremenuda im ne{to zna~i

tvoja blizina,prizivaju tvoju hladno}u

da se prepusti mojim vatrenim skitawima.Jednom bar u slatkoj ti{ini

na punoj mese~inirazapni me na grudima svojim

da utonem, da se uzdignem,tvoj mir i moj nemir

da se izjedna~e.

PEACE IN RESTLESSNESS

Rough is this peacefulnesswhich resonates in the heart of the man

whose feverish thoughtsspontaneously rage in me as well.

The burning feelings cause my temples to pound.

Desperately I seekthe testimony of silencefor all the unspeakable

headless flickers,for all muted words and sounds.

Listen for a momentto these eyes that speak

with restless flame,they are sending a message in time

that your proximity means something to them,

they call upon your coldnessto indulge

my fiery vagrancy.At least once on a full moonlight

in the sweet silencecrucify me on your chest

to surender, to rise,your peace and my restlessness

to equalize.

Author and translator: Ratka Damnjanovic

NA GROBU SIROTOG B. B.

"Ja, Bertolt Breht,poti~em iz crnih {uma.

U gradove me je donela moja matiDok sam joj u utrobi leào.

I hladno}a {umaSve do smrti }e u meni potrajati"

(O sirotom B. B., Bertolt Breht)

Pod zidom od crvene cigle koja je Bojena rumenilom zvijezde iKva{ena znojem bezimenih da

Ne popuca i ne umrvi se ko kre~,Leìte ti i tvoja draga,

Rame uz rame, prah uz prah.Znao si da se veli~ina ne mjeri

Grandiozno{}u spomenika paNa ~elu nosi{ neoklesan ste}ak, Ko misao da odapiwe{ put neba!Na wemu, samo tvoje ime prosto

I ni{ta vi{e:Ni bremena godinaNi suvi{nih rije~i

Ni jadikovki, ne daj Boè.I ja èlim da odem tako,

Brzo i tiho kao siroti B. B.Da me puste da lutam

Prostranstvima silnimJer zidova pod zemqom nema!

SAT

Ne gledati na sat, zna~iBiti ìv.

Ne gledati na sat, zna~iBiti slobodan.

Ne gledati na sat, zna~iImati vremena

Za druge, za sebe, za svet.Ne gledati na sat, zna~i

Biti pa`qiv,Voleti i biti voqen.

Ne gledati na sat, zna~iBiti bezvremen

I ne umeti umreti.

Berislav Blagojevi}

POETA

34 POETA Broj 5

MOLITVA

O~i mi noèm proreìIznutra meni slijepom

A jezik mrtvouzice sveìPa pokrij biber crijepom.

Ruke i noge mi sapni@ivin~e da mi se ruga

Pa o{trom strijelom odapni posred ~eonog kruga.

U{i mi voskom zatopiNozdrve borovom smolomPotom me mu~ki u{kopiNek mi se smiju golom.

Pa u|i u srce mojeMrvine mrve mrvu

Gdje se svi grijesi brojeMeni i najmawem crvu.

Uzmi zrnceta mrvu[to ga ne vidje niko

Pa posij pred crkvu prvuNe bi li o~i{}en niko.

U kwigu ro|enih uvrstiMonaha male shime

Lipqem }e da se krstiSlave}i wegovo ime.

Milo{ Mili}evi}

RE[ETKE STRASTI

èna u crnoj maramiizgubila ime

na ~asu pogre{ne qubavi

Rascvetala devoj~icagazi de~akovu senku

u beloj posteqi sa crvenom kapi

Zatvorena robiwasmeje se na glasi jednoj i drugoj

Kroz re{etke strastipokondireni Djavo gleda

svoje medjuno`je!

Dragan Stodi}

KOREN MI SE GASI

Ja, bosanski Srbin daleko od Drineupirò sam o~i prema va{oj strani

i ~ekao sunce s istoka da sine da u stvarnost do|u dani opevani.

Moj pa}eni predak ispod krivog graba rastao je tiho na oskudnoj dra~i.

Tla~io ga Tur~in, posle do{ò [vaba. [to su bili gori, on je bio ja~i.

Uzimò je kwige od duhovnog oca. Crna mu je sena prekrivala lice

dok ~ita o pla~u sa turskoga koca,povrati mu osmeh slovo }irilice.

Ja, bosanski Srbin potomak junaka odrastoh uz oca, Titovog heroja.

Dok je deda pevò uz gusle predaka u o~evoj pesmi bi crvenih boja.

Du{a mi je tako deqena na pola gajen sam u ku}i na kosovskom mitu,

a u {koli bila sva istina gola, pevao sam pesme svom voqenom Titu.

Deda mi je pri~ò kad smo bili sami:"Ne nasjedaj sine, na te besmislice

bez Save i Vuka bili bi u tami, bez wih ne bi bilo na{e }irilice.

Od prvog pla~a do jecaja kraj odra duhovno iskustvo dah predaka {iri

~ista nam je pro{lost kò nebesa modra iza svakog plota duh predaka viri.

Na{i stari njesu ni u te{ko doba bacali pod noge svoj ponos i vjeru,

otidi do moga budu}ega groba vidi kako starci svoje doba peru."

ûn se~e brzake, voda setno peni, na obalu Drine pada gusta tama ose}awe ~udno javqa se u meni,

jo{ zaveslaj jedan i bi}u sa vama.

Poneo sam Bukvar pun kitwastih slova, jo{ miri{e plaho na maj~inu ruku. Sa~eka me kod vas neka moda nova koju ba{ ne mogu pripisati Vuku.

@ivot mi kò kredit podeqen na rate, sa reklame ~itam: De COMRIX i trade

na ulici ~ujem: "To je super brate." Neko novo doba, novi qudi grade.

Na dedinom grobu osta staro pismo, o~ev grobni kamen petokraka krasi

nek` namernik ~ita da tu nekad bismo. U nemo}i shvatam. - Koren mi se gasi.

Jovan N. Bundalo

Broj 5 POETA 35

POETA

]IRILICA

]irilo, u tami, iznedrio zvezde,zloba, narode, vodi ka bespu}u,

stranputicom, ponoru, nepovratku jezde,svojim putem, zori, sun~anom svanu}u,

u qubavi, da potomstvo gnezde.

Isto~no, ka Suncu, }irilica leti,paukove mreè, zloba, svuda stavqa,da bolest gospodari, ~itavoj planeti,

ve~no protiv, temeqnog, svetogpravoslavqa,

raspamet, r|a, Boìji put remeti.

Ra{irila krila, do mo}ne Rusije,brane je Bugari, Srbi, Makedonci,

zlobni zapad, iz ve~ne busije,na put izdaje, gre{ni Crnogorci,

odrekli se }irilice, pravoslavne misije.

Iz kamenog natpisa cara Samuila,poveqe Dubrovniku, od Kulina Bana,Svetosavqe, }irilici oja~alo krila,

ispisala Zakonik Silnog car' Du{ana,knez Lazaru, Povequ, Jefimija iznedrila.

Lepota, ve~na, za nebesa vez,sa reformom Srbina Karaxi}a Vuka,

glasovi i znaci u najlep{i savez,podigla se, do zvezdanog luka,

zlobni unijati, spremaju joj dave`.

Izrasla si, u najlep{i cvet,kako govori, tako ~ovek pi{e,

lepotom op~inila, sav, razuman svet,s' tobom, sveto pravoslavqe di{e,

~uvajmo }irilicu, Nemawin nam zavet.

Carstvo tvoje, zloba, r|a ru{i,u, sna`ne korene, sipaju otrove,s' tu|icama, raspamet te gu{i,

}irilica, temeq, za ìvote nove,za opstanak, spas, pravoslavnoj du{i.

A kada me obore otrovi,zloba ih, iz mora doliva,

nebesima, gde su ve~ni snovi,traì leka, moja, rana ìva,nek me nose znaci ]irilovi.

Bo{ko Topi}

@ENA

Bore mi spoznawa urezuju nova,zar smo sve k}eri Adamovog rebra?Istorija svetla podari nam slova!Poezija ~erte od zlata i srebra!

Pre i nakon Troje bila je Helena!Sa rasutom kosom i rasko{nim strukom...

Verenica, quba, devojka i èna - drhtalo je srce sa strelom i lukom.

I pre Gojkovice be{e Gojkovica!Zidine joj hladne nisu mogle ni{ta!Sestra Batri}eva, izgrebanog lica,

i ona bi èna, {to prokle popri{ta!

Kakve be{e snage Stojanova mati,dok je sekla kosu da vinograd veè...A tek snaha wena, {to se gnezdu vrati,sa krvavom ranom, {to utrobu reè...

Da pevam o snahi bana Milowi}a?Zar pohara snove Mandu{i}a Vuka?

Sav mu razum opi sna`nije od pi}a...@enskoga je roda od zlata jabuka...

I pre Penelope, sve Evine k}eri,saputnice, drage, voqene i qube,

~ekale su nekog ispred svojih dveri,u~ile da prate, blagoslove, gube!

U~ile da vezu od svile jastuke!I pisma da pi{u k'o Tawa Oweginu!Oko praznog neba da sklapaju ruke!Da u bezdan kriju ~emer i sudbinu!

Prijezdina quba nije bila jedna!I Doj~ina bolnog boleo je neko...Kako Simonida samo be{e ~edna,

Kada kraqu kro~i, od doma daleko!

I Kosovka be{e - jo{ pre Vidovdana!Od silnoga sloma, wezin lik me vodi!

Svetom Simeonu, prepodobna Ana,rodila je Rastka, smerne da nas vodi

Kroz sva vremena, dok je na{ih lica:Kosovki, Milica, Simonida, k}eri,i quba, i majki, ve~nih Gojkovica,

srna i vu~ica, i svih ènskih zveri...

@ena, wiva, reka, i ~udesna zora!Ve~na Sparta, tajna, poezija, Troja,ènskog je imena i na licu bora,

na slikarskom platnu - razlivena boja...

Mo`da jo{ pre Eve, i drevnog edena,be{e neko ~udo, poput tra~ka duge,

ko zna otkad zemqom hodila je èna,sa kr~agom qubve, vernosti i tuge...

Milica Bakra~

POETA

36 POETA Broj 5

LIBIJSKIARMAGEDON

Boè mili, ~uda velikoga.[ta se {}a{e ladna febuaradve hiqade jedanaestog letau Libiji zemqi da prevrne.

Ja golema hajka udarilana malenu zemqu xamahirskui wezina vo`da Moamera.

Te(ve)lali sitne kwige pi{upak ih {aqu po bijelome svijetupo svojijeh di~nih redakcijah,kako Momo mlati demonstrante

sve mladi}e nenaoruàne,{tono samo mirno prosvjeduju.Al drugi je fakat na tapetu.Koliko su jadni goloruki,

sve na bornim tenkovima jezde,s kala{i i bombe po rukamah.Koliko su, jadni, bespomo}nina stotine vojnikah pobi{e

i hiqade ku}a popali{ei du}ana masu poara{e.

Al ne mare la`qivi telalikoji rade za gazde r|ave.

Oni vi~u svijetom na sve strane kako Momo kr{i qudska prava,i da s vlasti mora odstupiti.Al govori Momo sa zidina:

"Prokleti ste, pogani izrodi!Vi ste ruqa qute Al Kaide,koja vas je xebanom snabdelai drogu vam u kavu sipala,

pak ~inite nesmerne ludosti.Svoju zemqu i vo|u izdaste,

a za ra~un prokletih Mo}nika,na Globusu najve}ih ~au{a,koji svakog {to im nije mio

i ne ple{e po wihovoj svircidiktatorom jednako nazivqe,

i pod maskom vajnom "demokratskom"vlade ru{i, pijune postavqai wiove klete poslu{nike,a zemqu im lijepu poara,

sva bogatstva prirodna porobi.Ne damo se tijem zlotvorima!

[to izre~e, tako i u~ini.Vija Momo bande pla}enika

pra{i, bije, zemqu u red vra}ai ne da je poganome vragu.

"Ne}ete nam zemqu poarati,niti na{u naftu posisati!

Ne damo vam ni zrnce od pijeskada je mrskom ~izmom pogazite,k'o {to jeste ~asnom Mesopotu

plemenitu zemqu rasturili,kao {to ste Jugu i Servijuonomadne gadno ~ere~ili.Ne da Momo muxahedijama,

Al Kaidi, Mo}nikovoj sluzida mu zemqu voqenu rasture.i ukradu slavne bu{otine,

od kojijeh Libijci se hrane,a pokre}e pola Starog Svijeta.Mreà crna Planetu prekrila,sve od puste medijske harange,pak pristiè do lava bezuba,

poznatijeg po imenu JUN-e.Navrat-nanos sjednicu zakaza.Na sjednici crnoj uzdanici

jednoglasno sankcije donije{e,ne bi 'l Moma lasno privoqelisa da vlasti istog ~asa si|e.Takozvana "Global-Zajednica"

udari mu èstoke zulume,sru~i na weg namet i hara~eAl'' se Momo ne da nadigratitvrd k'o oraj palme kokosove,sve nadaqe vraga quto bije.

A svi svetski te(v)lali-staniceistu basnu podjednako gudepapagaje davno pre{i{a{e,

laì {ire, ni trepnuti ne}e,kako Momo qudska prava ru{i. Al' se ipak jedna mimo trefi.Jaran Zo-Lil do Libije po|e,kriomice sa sobom vode}i

odabranu tv ekipicu da se s Momom lijepo razgovori

i od wega uzme interviju.Pita wega Momo junak slavni:-Odakle si, neznana delijo?

-Iz Servije, Momo, pobratime,s Ruì~astog rtv kanala.

I od Mome uze intervjuj~e."U Libiji sve je pod kontrolom,

ve} izdi{e mrska Al Kaidapod na{ijem narodnim snagama",pi{e magnet vrednog soko}alarije~i slavne Vo`da od Libije, "A vi vijesti Svijetom pronesiteda je ovdje Pravda na megdanu,

za Istinu borba pogolemai da nama vaqa vojevati

za Zvijezdu, Mjesec i Suna{ce,od Istoka, pa sve do Zapada,od Sjeverna do Ju`noga pola.Sad Gadafi jedini ostade,

bitkom svojom ~itav Globus braniod prokleti satanski tirana.

Neda Kova~evi}

Broj 5 POETA 37

POETA

PALI AN\EO

Da ti napi{em pesmu,Da ti ìcom pose~em licekada je odsviram na gitari.

Krvavi oblaci lete iznad nota.Kristale sa moga vrata

usnama sakupqa{,Oreol se pretvara u ìcu

Dok me stavqa{ u na{e sanduketrpa{ zemqu na moja nedra,I qubi{ po krvavim le|ima.Mesec te pra{inom posipa

Dok mi reè{ krilaJa ti posledwu sviram pesmu.

BOJIM SE

Bio sam besan i miroqubivi an|eo,I ortodoksna dogma,I ispijena lutalica.

Bio sam gre{nik i svetac,an|eo i podzemni demon,

Obi{ao sam sve krugove paklaI sve uglove raja

Sada sam ~ovek uhodaI bojim se bojim po prvi put.

PIJANSTVO

Pijem u bolu svoga srca,Vino mi gawa suze u letu,

Mladost ko uùrban sat mi kuca,Dok s tugom jecam u duetu.

Davno je dru{tvo nestalo moje,Ostaje samo dim cigarete,

Hladni se ~e`wom dlanovi znoje,U muku dugom prepunom sete.

I no}as pijem za o~i wene,Te ène koja od mene stvori,

Kamena nedra, planinske stene,[to sunce vodi ka novoj zori.

Stevan Vreki}

SENKA SE]AWA

ORONULI ZIDOVI NA KOJIMA SE MOJAUVELA DU[A OGLEDA

GLEDAJU ME PREKORNO, SLOMQENOG POGLEDAKA@U MI ISKAZI SVOJU ISTINSKU NE@NOST

SMELOALI ZA]UTE KAD VIDE MOJE NABORANO

ÊLO.

TAMA NEBESKOG SVODA UBRZO PU[TA GLAS I STI@E KAO OGROMNI NADOLAZE]I TALAS,

GRLI ME RUKAMA GLUMCA VE[TOGI ZBORI DA SAM ÔVEK SRCA TMURNOG I

PLAÂ NEUTE[NOG.

OPIJENA NO] I TIHI JECAJ U WOJSAVEZNI^KI TADA ULAZE PROTIV MENE

U BOJ,UTEHU TRA@IM U VRTU STIHOVA

OTPOÊ]E VAQDA MIR I HARMONIJANEKA NOVA.

Krsti} Dragan

PROZOR

KROZ PROZOR ME OÎ VODEGLEDAJU SA DRUGE STRANE

ÊKAM DA MI DRAGA PRO\EONA NE IDE JER JOJ BRANE

ÊKAO SAM CELO JUTROUZDAH JEDAN DRUGI STI@E

OÎ SU MI PUNE SUZAONA SRCU SVE JE BLI@E

[KRIPE VRATA HOD SE ÛJEIZA WE SE TAMA VIJE

NE DAJU JOJ DA MI PRO\EPOD PROZORE I AVLIJE

IDE ONA DRUGOM STRANOMMUTNA VODA ZA WOM BIJE

SRCE MI JE UBRZALOMAKAR I DA MOJA NIJE

ÊKA]U DA PRO\E BURA ZVEZDA SJAJNA DA ZASVETLI

JA I MOJA MILA CURADA BUDEMO VE^NO SRE]NI

Petar ]iri}

POETA

38 POETA Broj 5

RUKE MOJE MAJKE

kao sa ikona sveta~ke radwesve crvenije i ispranije

meni sve draè

samo burma ih krasiokov dobrovoqni

nudim joj svoj najdraì prstenzlatan, s malim rubinomkaè, ne nosim nakit

}utim ali èlim da ga nosi kao da ~uje moje misli

tiho kaè uze}u ga mali je i neupadqiv

ne slutimda }u je uskoro izgubiti

ona mo`da znaipak podsvesno èlim

da je "okujem" da ne ode

pitaju da li smo prstenskinuli pre sahrane

uàsavam se

deo mene oti{ao je s womiako nevidqiv

znam da nemam pravaza wom da odem

imam nedoraslu }erku

ruke moje }erkelepe su kao nekada moje

a moje sve vi{e li~e na ruke moje majke

i ja sam samo jedan beo~ug u lancu èna koje svoju du`nost

~asno nose

Mirjana Matari}

CVETI U GOMIONICI

Ki{a se na Cveti smerno povu~eda sunce na nas spusti svoje tople lu~e.

Tihuje du{a od Davidovog psalma,jedno smo u molitvi za pojnicom hrama.

Nakon ispovesti misao je na{a,sve }e nas spasti pri~esna ~a{a.

Monahiwe sa nama u hramu {to stoje,~vori}e na velikim brojanicama broje.Za an|elske ~inove Gospod ih postavida im du{a sva se}awa na svet ostavi.

Du{e na{e s wihovim se stapaju,svi u radosti mir sa Bogom sklapaju.

Biqana Savanovi}

RIJE^

Ne traìm ja rije~Ona je u meni

Pomije{ana sa pquva~komZemqom i snovima

A imam i velike {akeI o~i

Samo ne umijem da je izvajamI oìvim

Ne traìm ja rije~Nego ona mene progawa

LoviRazapiwe

IUbija

Rade D. Joli}

PRVE SUZE

Veselinu Xeletovi}u

Od Kosova do mog pragarazapeta mladost padakao ki{a {to romiwau srcu mi sad ta{tina.

Podmukla je i jalovada izrodi qubav ne}e

boli sve {to preìvesmopostado{e tuge ve}e.

Preìveti pesme tvojevekovno je postojawe

koje svima nama na dar srce le~i snagu daje.

Hvala dragi Prijatequ {to otvara{ o~i na{e neka du{a samo pla~e

vera koju pesme zbra{e.

Vera vodi, vera ìvi na zdravqe ti na vek bilo {to u krilu srpske du{e tvoj se ìvot izrodio.

Olivera-Oqa Petrovi}

Broj 5 POETA 39

POETA

Nisam pesnik da stihove stvaram,Ali ipak ovde progovaram

Sve }u re}i {ta je nekad bilo.

Ovde be{e partizansko krilo;Ovde be{e veseqe i tuga

Gde pogibe do trinajest druga.Me|u nama partizanka mlada.

Weno ime prvo re}i sada.Partizanka Milica se zvala

Za slobodu svoj je ìvot dala.

Veza{e je me|' drugove svojeReko{e joj da veselo poje.Milica je smela srca bila

Ovako je r|i govorila:"Koqte, palte, r|e i usta{eOvo nikad ne}e biti va{e

Koq te palte o usta{e klete,Izgore}e u kolevci dete".

I jo{ ne{to usta{ama viknuU grudi joj quta guja {iknuNedade joj ni da se zahvali,

Me|' drugove ma{inka je svali.

Drugovi je tu`no pogleda{e,A usta{e mrko promrmqa{e:"Govorite gde su Va{a gnezda,

Gde Vam sija petokraka zvezda".

A drugovi re~i ne reko{eZa Milicom tu`no zaplaka{e.Usta{ viknu: "Govorite veli,Ovde selo ne}e da se beli,

Izgore}e te va{e palate,Ako nama gnezda ne izdate,

Ako nama nedate Ze~ara

Zadimi}e i visoka [ara,Od kur{uma i te{kih granata

Ne}e poznat brat ro|enog brata".

Tad devojka mlada ParoànkaPo imenu zvala se Jovanka,

Kroz kur{ume juna~ki prolete

Da izbavi partizanske ~ete,To Vam kaèm istina je bilaPitajte je i danas je ìva.

Odred be{e u ku}i StajovojNe sawa{e o nesre}i ovoj,Proleterka mlada kad uleteTad po~e{e otstupati ~ete,

ûjte bra}o ~ujte seje mileûjte i vi partizanke ìve

Ko god di{e, koga sunce grije,Svako mora suze da prolije.U {umici gde je pusta me|aOdera{e Vida~i}a Ne|a.

Ne|o vi~e iz bijela grla:"O druìne gde si sad zamrla".

Od druìne niko se ne javiU selu su usta{e ko mravi.

Onda Ne|o sestricu doziva,Ovako je bratski blagosiqa:"Sejo moja nemoj me àlitiSelo }e se na{e zapaliti,

No se skloni nemoj da izgori{Posle mene ti }e{ da se bori{,Da osveti{ svog premilog brata

Jer mu ne}e{ svijat ruke oko vrata.

Sad su Ne|u dodijale muke,Jer je pao u usta{ke ruke,Posledwe mu re~i bile,Kroz {umu se prolomileSamo viknu: "Mila majko,Osveti me brate Rajko".

Jedno jutro be{e zora rana,Al zakuka Todorova nana:

"O moj sine, moj Todore, U toj ku}i {to izgore,

Vi{e tvoja izgubqena nadaIzgore{e i Bajata Rada".

Rade, Todor, dva su druga bilaZa slobodu ìvot izgubila,

I \aji}a oba brataPogibe{e ovog rata.

To Vam kaè za istinu celuStreqa{e ih u ovome selu, u Jago{a sitne dece be{e

I oni se quti poboqe{e.

Stade molit te usta{e kleteDa odnese kod lekara dete,

Pokloni se, bojazno pozdravi,Kosa mu se podiè na glavi.

Nepomenu ni bolesno deteSekira mu u ~elo polete,

Mrtav pade,a usta{ dopade,Iseko{e wega na komade.

Tad pogibe I mlad Bajat Gojko,Samo viknu: "O verna devojko".Ba{ u {ancu pogibe ko sova,A ostavo mla|eg brata Jova.

Jadnoj majci on zapade ranePre voqe joj ode u odbrane.

Oj sudbino kleta propanula,Izgubismo Xelatovi} [ula.

Mladi [ule hrabar bioI sestru je izgubio.

Milica je hrabro palaZa slobodu ìvot dala.

Crna zemqa neka joj je prosta

O woj najpre rekoh dosta.

Drugovima svoju re~ je daoA pravilno Milisav se zvao,ûjte bra}o, dosta jada bilo

Pokrenu se partizansko krilo.Hvala Vama, zar u tome dobu

[est drugova u jednome grobu.

Jo{ da ne bi Milana Ze~ara,Te izvedu ~etu partizana

Ispred ~ete on se bori prvi,A Grbole ostade u krvi.

Jednog dana ba{ to predve~e,Jadna majka po~e da lele~e.

Wojzi be{e na srcu tamnina,Jer izgubi svog jedinca sina.

Jadan Vesko jedinac je bioSa Markom se gradu uputio.Na putu ih r|a sa~eka{e.

Pred op{tinom obadva streqa{e.

ûdna jada, ~udnoga pokoqaGde pogibe Pareàn Nikola.

Quto pi{ti ostarela StojaNema wojzi Nikole i Voja:

"Deca moja ~emu biste kriviDa Vas jadna starica nadìvi".

Treba re}i hrabrog Govedaricu,On pogibe brane} otstupnicu;Ba{ u Komu hrabro poginuo je

Sa {majserom brane} ~ete svoje.

[to pado{e nisu bili kriviIma dosta i koji su ìvi.

Prvo je Fadiq HoxaJednoj ~eti be{e vo|a,

A drugo je Jovi}evi} Pavle bioIsto ~ete predvodio.

Ilegalci svi su oni biliI bratstvo su u~vrstili.

No da vidi{ i drugoga vragaPotjera{e Berkovi}a Draga.

To bija{e ba{ sutra{weg danaTerala ga ~eta Talijana,

Od Grbole do Staroga SelaTerala ga ~eta cela,

I za wim je plotun bioAl ga nije pogodio

Nije mogo oti}i u ~ete,Jer je bio jo{ mlado dijete.

Omladino bratstva i jedinstvaTvoje ime sad u zemqi blistaSamo napred sad premili sine

ûvaj ~vrste na{e tekovine.[to smo tebi na amanet dali Rad ~ega smo quto vojevali.

Sada bra}o je dostaI ako mi mnogo osta;

Na mom srcu leì tuga[to ne rekoh svakog druga,

Jer sam tada dete bilaPa ih nisam zapamtila

Dok po zemqi cveta cve}eUmrijet im ime ne}e.

Sada samo kaèm svimaSlava palim drugovima.

27-30. juna 1959. godine u Sazliji

Ili} Jovana Bosiqka

POETA

40 POETA Broj 5

GRBOLE JE OGWEM IZGORELO

SNOVI SU ÛDO

Evo jo{ jedne varqive no}iU du{i boema ogrizloj od ~e`we.

Snovi su ~udo naprave bumI vrate egal u korpu strepwe.

Evo jo{ jednog osmeha ne`nogNa licu prepunom ispranih bora.

Snovi su ~udo zapo~nu fe{tuU glavi prepunoj ve~itih slutwi.

Evo jo{ jedne lu~ke u magli,Iskre u oku pogleda mutnog.Snovi su ~udo pokore tugu

I sre}u vrate na truli presto.

Evo jo{ jednog gola u mreìU me~u protiv qutog rivala.Snovi su ~udo pogode metuIz pra}ke koja opali sama.

Evo jo{ jednog cveta u vazniNa stolu pokraj obiqa ~a{a.Snovi su ~udo prona|u boùr

U ba{ti prepunoj truloga cveta.

Evo jo{ jednog keca u igriPrepunoj muqa i guste magle.

Snovi su ~udo gutaju jecajI vrate spokoj gde be{e zebwa.

Miloje Veqovi}

I SADA TE ÊKAM

Dolazi{.Radujem se.

êkam da ~ujem:"Di si mala, nedostajala si.."

Sqedi poqubac, tu,iza uha...Zagrqaj,

neka bude snaàn.Tako sam sigurna u wemu.

Poèlim. Nikada me ne pu{taj.

Qiqana Crni}

SELO MOJE

Selo moje ni P od Pariza.Strava izdaleka, a uàs iz bliza.

Na ku}i se dimwak ru{i,smrad me {tale u sobi gu{i.Ja sam seqo u srcu i du{i.

Selo moje moja rodna diko.U tebi ne osta niko.

Jawci bleje na wih sam navik'o,prepe~ena {qivo moja krvna sliko.

Selo moje ti ima{ prostrane livade.Ali nema qudi da na wima rade.U centru se preprodaje benzin,

na periferiji stoka krade.

Selo moje u tebi su ro|eni svi moji preci.Nekada su se po{tovali barem sveci.

[ta da kaèm dana{woj deci?Oni bre ne znaju ni pecati na reci,

ve} samo i{tu, sama ribo ti se ispeci!

M. ]osovi} Master Music

UBAVO MOJE

Stazom kraj klupe dok le|a grijem Na prvom suncu zadweg mi qetaDok kafu gorku u slast ja pijemProjezdi mlada èna k'o sjeta

A kada di{e tad grudi {iri Diè ih negdje visoko gore Ispod {e{ira oko mi viri

"Kako je lijepa", usne mi zbore

A, o~i, moj Boè, te qepote,Krv venama po~e brè da vriEh, za{to ostarih, ej, ìvote

grobu se ve} bliìm a ona zri!

Ruke joj male, we`ne je putiI drhti kao ki{a da lije

Kada se smije, razum mi mutiO, {to se nije rodila prije?

Vjetar u o~i donese suze U ludom ritmu misli se roje,

A ona sina za ruku uzeI {apnu tiho: "Ubavo moje!"

Savo Skobi}

Broj 5 POETA 41

POETA

NEPODNO[QIVATE@INA POSTOJAWA

(Bluz za dva patuqkai ve{ta~ku ruù)

Napisano 24. maja, pred oluju....

Ovo je {ugavo, varqivo prole}e

Ovo je mlak poku{aj mimikrirawa leta

Promi~u imitacije qudi

Blebe}u lelujava usta

[arenilo predgra|a, atmosfera Geta

Urli~u gromovi - ubice

Prazninom muwinih boja

Ovo je elektri~no pra`wewe

nasrtqive dosade

Ovo je uàs ve} sawanih snova

Bes nagomilan do ofucanog neba

Kroz zenicu isce|enog oka

Preko koè bolom u{tavqene

Poznatom stazom

sve do polomqenog krajolika

Do drvoreda pogre{nih dana

Do ustajale bare uzaludnosti

]utawem obolele usne

Mu~ninom progutanih re~i

Vri{ti ogrizak, bez glasa

Pod vodurinom

({to, umesto da pere i le~i,

odlu~no gu{i i davi)

Sipqivi kikot gole istine:

Nepodno{qiva teìna postojawa!

Ha, dileme nema,

ipak je sve bilo uzalud!

E, zato u}utite

Zato priveìte jezik za zube!

Prikradaju}i se

patuqci tiho spu{taju zavesu

Zar ovako izgleda KRAJ?

ûje se pqusak, bar ki{a pada

Ovo je samo jadno, bolesno prole}e

Ovo je plasti~na imitacija Sveta...

Planinka Nina Rajkovi}

TU@BALICA

Potomci rodi}e potomkePoreklo }ePodavitiZakopati

Zatrpati...Demona strave nadvijenogNad pra{tawem zavarati,

I ko li }e mo}i oprostiti...?

Zavijen oprost u slikuKraja....

Presvete tu`baliceVesele }e biti,

Dok svekolika rajaBlatwavih papaka,

Posmrtnih ostataka,Ne porodi jo{ se mawa,Ne ogugla za rod tawa,

Od staleà ovogLakog umirawa...

Potomci na krajuPono}i neme,

Vole}e bezmerne, beskorisne,Bespritvorne qubavi

Sa va{ari{ta onoga sveta,Malokrvnog pazara

Ali ne}e znati za koga sadaSija presveta glava

Lazara cara!

Svetlana Ceca Polak

NEDO\IJA

Jeste Sre}o, romantika i padajuzvezde s neba;

Ja sam eto, jastu~nicemese~inom za nas tkala,

pozvala sam vilewake da nas dvore,s Mesecom te mojim li~no upoznala,pa sam rekla pupoqcima da zamire,dve tri p~ele u svom zuju da izvire,

rosi malo da orosi travu meku,da u zemqu Nedo|iju, mi daleku,

pro{etamo, iskrom krapqe prve rose,gde ze~evi ska~u plavi, gde ne kose...

Ali Sre}o, ne hvataj me ti za re~i,i daj malo realnosti na{oj sre}i.

Jasmina [iki}

POETA

42 POETA Broj 5

VOJNI^KA

Zaboravqena kaldrma svjetluca sablasno,ugraviran mrazom, nakit mazi ve~e,pahuqe se maze ~e`wivo i mazno

dok pod mostom Begej ravnodu{no te~e.

Kroz kro{wu se srebro opojno probijadok se prva krigla prekobrojna sveti:"Da l' ovako no}as Podgorica sija,da li me se ona bar na ~asak sjeti?"

U blizini truba svira pove~erje,na kapiji remci, sawivi... srditi...urawam u snijeg k'o u gu{~ije perjei zid }u k'o pero lako presko~iti.

A kako sam mogao tada naslutitisve zidove, kapije, prijete}e trube...da }u samo krigle prekobrojne pitivitlan kao perce vihorima sudbe.

Znam... i daqe Begej ravnodu{no te~e,ne haje za mojom parodijom tuge,on iznova vra}a ono isto ve~e

uvode}' u ìvot neke klince druge.

Sve jasnije ~ujem trubu... svira pove~erje.Slutim straè, ~ekaju me, sawivi... srditi...Ma samo }u uroniti k'o u gu{~ije perjei lagano kao nekad zid }u presko~iti.

Neven Milakovi} Likota

SRBIJO PLAÎ

Svoju decu lovi{Sobom se ne ponosi{Du{u drugima daje{Ka`wava{ za qubav

Pla~i SRBIJOPla~em danas i ja

Pla~emo svi koji te volimoSve smo ti dali

Sve su nas prodaliNa loma~i gorim

Raport komandantu podnosim

Borislava Dvoranac

POVOQAN ISHOD VOJI]U

Dobuje sad ki{a, k'o jedina buka,kapi {to o okno, ~ujno se odbiju;

u du{i mi kamen, stena koja ~vrsne, dok potoci suza iz oka mi liju.

I ja jo{ postojim da namenim sebenekom ko mi du{i ba{ ni{ta ne zna~i;

ko sme da pobudi ose}aj usnuli, ko o srce moje zna da se prika~i?

Varana sam mnogo i mrtvilo sve je; prevara je, ve~no, patwu usadila,

svejedno je da li druge qude sre}em,osama se trajna u me uselila.

Nikoga ne diram i ne ~ujem ni{ta; a iz vidokruga, sve mi slike blede; jedino {to nova jutra jo{te zbiram, dok mi vlati kose sasvim ne osede.

Ja nikoga nemam, niko mi ne treba,jer laà je svaka qubav i naklonost;

nemam kog da ~ekam, a moram da trajem;nesporazum treba l' da je moja radost?

Ali, opet mislim, dobro je dok ìvi{;moè da te kakav plamen malo takne; a pitam se, kome treba da se molim,

da me {to pre, tiho, s lica zemqe smakne?

Dràva je moja, drugima pripala, ja sam danas ovde, samo dalek stranac;

ne ose}am drugo, samo ogor~ewe; sloboda je moja, da sam drugom mamac!

Svetlana Radenkovi}

NE[TO ÛDNO

Ne{to se ~udno doga|a u meni,Osje}am, nisam vi{e ~ovjek isti.Vi{e mi obraz nikad ne rumeni ,Niti mi je qubav vi{e od koristi.

Nema vi{e straha, ravnodu{nost samo,Te~e mojom du{om i prekida snove.I sve mi se ~ini da }u sti}i tamo,

Gdje stvarnost svirepa moje bi}e zove.

Upa{}u u vrtlog cinizma i laì,Prepreke }e samo sliku da mi krive.Venu}u ko cvijet proqetni u raì,Ko potowi grumen izmaglice sive.

Novak R. Jerini}

Broj 5 POETA 43

POETA

JUTROS SAM UBIO BUBU NA JASTUKU

JUTROS SAM UBIO BUBU NA JASTUKUUBIO SAM JE JER JE BILA

GADNA I SME\A

JUTROS SAM UBIO BUBU NA JASTUKUUBIO SAM JE JER ME JE GLEDALA

RU@NIM OÎMA

JUTROS SAM UBIO BUBU NA JASTUKUUBIO SAM JE JER JE BILA

LAKA KAO PERO

JUTROS SAM UBIO BUBU NA JASTUKUUBIO SAM JE KAO STARA QUBAV

MENE

Vesna Roter

DA IMAM GODINA MAWE

Da imam godina mawe,dajem ti re~ na znawe,

da bih te voleo do beskraja,i proneo kroz sva vrata zemaqskog raja.

obasuo Te najve}im po~astima,crvenim i belim ruàma

na rajskim vratima.

Odveo bih Te na najskritije mesto,gde bi nam bio kraqevski presto,

Ti bi Kraqica raja bila,sa krunom qubavi {to bi nas ovila.

Milovan Aksentijevi}

SVE SAM NOVAC POTRO[IO

Sve sam novac potro{iodok sam s tobom u kafani bio.

Muzika mi svirala,u srce me dirala

Zato {to te drugi voli,a mene jo{ srce boli.

Sve sam dao za muziku i peva~e,Jo{ te srce voli i za tobom pla~e.

Srce pla~e, bol mi je u du{i,Sve {to be{e lepo sada nam se ru{i.

Mirjana Milovanovi}

KADA NE DOTAKNEM JUTRO

No}i su mi postale duge,kad snovi mi ne dolaze

A jutra daleka, da ih skorone dodirujem rukom

Moja planeta iza{la je iz orbitemoga bi}a

I kruì plavetnilom ovog kosmosastrepwi.

Dok u tami leìm otvorenih o~iju,naviru mi pitawaKako je ona sada?Da li je sre}na?

Da li bar na tren na mene pomisli?Ma nek je samo dobro, neka je dobro!

Kada jednom svojim dlanovimane dotaknem jutro

Kako }e ona saznati da sam oti{aowenim An|elima?

Da je sa wima ~uvami branim kroz wen ìvotKako li }e tek shvatitina neodgovorenu poruku?

Ho}e li se zbog toga naqutitii re}i mi zbogom?

Ne znaju}i da joj tadane mogu odgovoriti.

Kada jednom svojim dlanovimane dotaknem jutroHo}e li ona znati

da sam je beskrajno voleo?I onda kada sam bio daleko

u wenim mislimaKada je mislila da sam se negde pogubio

Ho}e li ikada saznati,da jug qubi zapad?

Ba{ kada sunce u suton odlazida bi donelo jutro.

Za sve ono {to nisam mogao da joj kaèmRe}i }u da nisam hteo

Jer kad jednom svojim dlanovimane dotaknem juto

Ona ne}e nikada znatikoliko mi je zna~ila

A, ja }u zato {to ne mogu tog jutrada joj se javim

Oti}i u wene izbledele uspomene,i ni{ta ne}e saznati.

Ni da sam je beskrajno voleo!

Vlada Vasiqevi}

POETA

44 POETA Broj 5

VELIKOJ DESANKI MAKSIMOVI]

"Sretoh" te '78 u Milo{evoj,ja na spratu 1. a Ti sa {e{irom crnim,

gracioznim hodom,put Mostarske petqeneprimetno pro|e.

Za{to ne potr~ah,za{to ne si|oh

pa da danas kaèm, da sam Te pozdravila,muzo pesama najlep{ih.

Za{to Te ne sustigoh i ne upitahkako se pesma stvara;

da l’ je to zaista tren,nego, moradoh saznati sama.

Trebala sam, kasno jeko {to je za toliko toga,

ali nije nikada da se zarone"na brdoviti Balkan",

pa da `marci po~nu da struje...

Tvoje pesme, tvoja "predskazawa"obistinila su se,

Tvoje opomene uvek vaè,ni{ta se nije promeniloi stiè vreme kada se

ne prave re~enice duge...

Od tvoga i moga selamalo je {to ostalo;

nema du{a pomrlih travada lebde vrh otkosa sveìh,

zrikavci utihnuli...

Oprosti mi Velika Pesnikiwo,nisam dorasla

da o Tebi i pesmama Tvojimnekve ode pojim,

ne postoje re~i za to,samo... da sam te sustigla te '78.

Dragina-Gija Bradi}

SEVER BELI I JUG PLAVI

Drag je meni sever beli,Da l' zbog snega

il' brezovih {uma celih,ne bih znao?

Polarne sam bele no}ii video i ~ekao.

Ali mnogo, mnogo vi{eda l' zbog sunca i vedrineil' bisernih zvezda plavih,

meseca i mese~ine.il' lovora {to miri{ejug je meni, jug je plavi

draì mnogo, mnogo vi{e.

Milorad J. Niki}

IZJAVA

Nisam te nikada izdalajedino ja

od svih tvojih drugihdaleko primamqivijih izbora-

ti si se mene odrekaoa shvatio nisi

su{tinu potpunog predavawazamirawamojeg JA

u tvojoj sujetiu tvojim èqama...Nisi shvatio `rtvukoju sam podnela

da bih tebi podarilasre}u i mirnisi izmerio

koli~inu moga bolana kantaru svoje savesti

nisi ~uo moj glaskako odzvawau podsvesti.

O{tra bodqa mog nemog vriskanije okrznula

tvoju o~vrslu koù.Nemo}no stojim:

na usnulo tre}e okose}awa i ~ulapala je mrena:

ostala samnebitna

izaboravqena

Dragana Vu~i}evi}

Broj 5 POETA 45

POETA

JEDNOSTAVNO QUBAV

Koliko je samo qubavprevelika i preduboka

da li }e ikadabiti shva}ena?

Trzaji, poku{ajidota}i tu misteriju

eh, samo su nedosti`nihorizonti.

Kako je samo tu`no,procvat romansea, uvek prolazan

kao dah najtoplijegleta.

Ho}emo li mo}itom pravom, progresivnom

qubavquuve}ati sopstveno bi}e

ikada?

Ho}emo li ikada mo}ipoistovetiti taj unutra{wi

svetsa spoqnim?

Ho}emo li pro{iritii istawiti graniceizme|u ta dva sveta?

Kad je qubav ono{to qubav ~ini.

Zato {to je to qubavi ni{ta vi{e. Sasvimdovoqna za sve {tose pokre}e u ~oveku.

Jednostavna sanevidqivom tajnom.

Jednostavna kao ova pesma i jedno, samo

jedno ve~ito pitawei nadahnu}e.

Radmila Stankovi}

BUDNI DA SAWAMO

Osmeh ti procvetaoGrumen Sunca usnu zlati

O~i tvoje beskraj je ogromanIspuwen qubavqu

Kaè{ zvezde za nasNisu vi{e zagonetke

Prati me tihi {apat re~i[to pesnik u zanosu

O qubavi tvoriPrepu{tam se toj lepoti

Lahor sam nespokojaFino}om mirisaBudim te iz sna

Srcem punog plama

Dragi o~i otvoriDa budni sawamo o qubaviDugo dugo u sjaju zvezdanom@ivot ceo da nam se ispuni

Lela Zdravkovi}

TRAGA^ QUBAVI

Preko puta veselo dru{tvoNo}nu ti{inu harmonikom budi

[eta~i ostavili ulice sameSamo ja i mesec prostor zaposeli.

Svemir }uti, zvezde namigujuJa slu{am ti{inu, obgrlila poqa

Sveìna mi kosti opomiweDa ve} davno ronim kroz zvezdanu no}.

Savest mi traì da se gnezdu vratimGolu`dravi pti}i ostali mi sami

Jo{ nebesa hodom ja bih i{partalaOnda bih se qubavi pokoriti dala.

Ti nado {to me goni{ iz okviraDa varqivoj sre}i dajem zave{tawe

Napijam du{u sokovima qubaviDa jo{ malo ìvot rascvetavam.

Uzle}e radost, do zvezda bi stiglaOblak mojih èqa bere buket silni

Jutro mi na budne o~i sle}eOdnese mi qubav daqinu da kiti

Antovi} ûbrilo Javorka

POETA

46 POETA Broj 5

TRAGOVI

I to vreme {to poqubactek predigra svemu biva,

re~ qubav, pravda sve proma{aje.Voleo sam, da lagano klizim prstimadubinama tvoga ve} rascvetalog tela,

jer ja sam mo`da jedini vajarsvih neisklesanih bogiwa qubavi,

prividom zarobqenih u umu.Hteo sam dlanovima ~e`wu da zarobimi dletom uspavam nemir mladih bedara.

Nosio sam, pe~ate tvog karminai tragove zuba mlade vu~icekao znakove prepoznavawa.

Znala si, da ponekad, kao stihna vol{eban na~in nestane{

i ostavi{ prazninu u mojoj glavi.Uspomene, ne èleh da olako bri{em

zbog radosti u tvojim o~ima.Bivah li tada, u svojoj sujeti mu`jak

ili samo zabludeli romantik,koji je prelepu mladost gu{io

{armom starog zavodnika.Zaneta, pri~om o ve~noj qubavi

poverovala si u la`koja se samoj sebi divi

a, u stvarnosti, jedino u pesmama ìvi.

Atanackovi} Slobodan AS

@ENA KOJA VOLI

Volim te k'o miris prole}nog cvetaKo bisernu rosu jutra

U brzacima mojih èqaPostoji{ od kako te znam

Volim te svakog trenutka danaUspomenu u srcu ~uvanu

Oìvi miris plavog jorgovanaI se}awa budi...

Volim te u sumrak prviKada utihnu brzaci mi krviI qubav od Boga nam data

Otvori èqama vrata

Volim te kad {apu}e{ mi ime@ar oka tvoga kad me osokoliIz mene prne qubav kao pticaJer ja sam samo èna koja voli

Baltezarevi} Slavka

DA L' JE TO MERA TVOJEGA PADA

Moj bol je bio ve}i no Avalakad si me o'ladila k'o posledwu {u{u

da sam se pit'o gde si spavalakad je Bog qudima delio du{u.

"Ti me ko voli{ pa {ta s time?!"- re~e mi ble|em i od kre~a,

"Ko se jo{ loì na tvoje rime?Pusti me, imam posla pre~a!"

I, bolno svestan da tako morasam sebe te{ih kroz duge sate

dok zaborava tanana korane prekri sve {to se}a me na te.

...I vreme pro|e, i sve to gasne,a onda poziv, umilno "}ao!"i re~i neke, suvi{e kasne

od kojih bi nekad na teme pao.

Glas meden, jo{ se ne topi samoko da se nije desilo ni{ta,

"-Kako bi bilo da pro{etamodo nekog kina il' pozori{ta?"

O, gde ba{ mene, budi bog s namaiz naftalina da sad izvu~e{?

Da nisi malo ostala samakad mi tu poput gugutke gu~e{?

Dok ja sam svoju presneìh zimuti s drugim prole}a precveta svoja,

kad nisam bio u prvom timune}u ni rezerva da budem tvoja!

Grbovi} Milko

NA BELINI

Za buket ruà vezane nogeRuke slobodne za molitvuKosu prekrili pupoqci

Ime joj nosi ponosni paun.An|eoska svetlosti obasjajSliku ùte ruè i blud.Sveci bez stida i straha.

Qubav mewa nas.Oduzeli su joj

Igra~ke i qubavnika.

Debeqa~ki Tatjana

Broj 5 POETA 47

POETA

PRED ODLAZAK

Zbog ~ega se nismo sreliKad imasmo mla|e liceZbog ~ega nas crni usud

Na krst stavi bez krivice.

Bujali smo u mladostiK'o {to buja mlada klica

I sada bi mogla bitiMome oku zvezdarnica.

Gde si bila u mladostiSa poùdom eros svestiKad smo mogli nemogu}eA mogli se nismo sresti.

[ta nam ovo vreme zna~iKad je sunce na zalasku

Ne bih hteo jedno drugomDa nudimo qubav bratsku.

[ta to ho}e ovo vremeProvaliji {to nas vu~eJa ni jutros ne se}am seDa li smo se sreli ju~e.

Niotkuda znaka nemaZa{to sunce ne iza|e

Da me svetlom obradujeIzgubqenog da me na|e.

[to mi tvoje so~ne usneJo{ poqubac nisu dalePusti sada da ih qubimPa makar me otrovale.

Jovanovi} Veselin

MELODIJA DANA

Na visovima Ararata,gde slatko gro`|ekao melem du{i

sunce u sebi nosi,gde Bog u srcu stanuje,

susretoh tebepod plavetnim

nebeskim svodomkako presre}nako vesela {evamelodiju dana

zvi`dukom {aqe{suncu pod oblake.

Mateji} [reder Dragica

VOLI ME

Ne teraj suze u o~i moje,neka ne kvase vrelo lice,

ne pretvaraj pogled zrele èneu tuàn pogled devoj~ice.

Ne rawavaj srce mojeraweno do sada bezbroj puta,

ne daj da krvari i boli,da hladnim hodnicima luta.

Ne drobi moju osetqivu du{ukoja ti se potpuno predala,ne traè}i ni{ta za uzvrat,ve} se samo qubavi nadala.

Voli me svakoga dana vi{e,budi razlog za pravu sre}u,

za veseo pogled, veliki osmeh,za qubav na svetu najve}u.

Voli me kao nikoga do sada,pokloni mi i misli i sne,pokloni mi srce i du{u

i bi}e{ voqen kao nikad pre.

Marijana Mladenovi}

TOPLA RUKA

Probudi me ki{e tragKapi prodiru jesewe magle

Udaraju u vlaàn krovMokri cvjetovi u travi

Sumornost do~ekujuSvojim nestajawem

Zahladilo i otu|iloDu{a zebe od vlage

Studen svuda okruìlaSamo tvoja topla ruka

Vra}a mi radostSpokoj i mir.

Radomir Bajo Joji}

POETA

48 POETA Broj 5

VEZA

Na obalama strahapostoji vezakoja se nikad ne prekidasa oblacima

zvezdamamrtvim licima

i stojimispred ormara

sa starim stvarima.

Sawam kako padamu pra{inu dana

i sve {topostoji sada

deo je vremenakoje odzvawapred vratimai nemi ishod

li~nog prevrataostaje u tvojim o~ima.

Mirko M. Obradovi}

ZVALO SE NA[E

Kosovo je razum, Kosovo je nerazum,

shvatawe i prihvatawe, Kosovo su re~i izlizane prazne,

Kosovom sad {etajuparafrazirane {ale...

...wima je do {ale, grobova sve vi{e,

sve {to be{e srpsko uni{ti{e...Sad se pojavi{e svedoci "ùte ku}e"!

Kosovo ti rodna grudo, sada si postala pravo ruglo,

sve mawe srpsko, sve mawe na{e,

sve mawe struje, a sve nas to truje,

jer zvalo se na{e....

Grozdana Crepajac

TREN

Senki Stijovi}

Zra~ak Sunca, java,dan.

Pogled,osmeh,pramenvran.

Dodir,zanos,du{istan.

Grlim smiraj Bogom dan.

Mirjana Marinkovi}

REKVIJEM ZA PRVU QUBAV

Boli, mnogo boli tvoje nestajawe

Ostavila si me i izdala na{u qubav

Je~ao je, jaukao, odjekivo krik u meni

Amorove strele razdirale moje grudi

Nestala si neznano bez traga

A ja ostah prepun ~emera i jada.

Mo`da nisam smeo voleti te

Onoliko koliko te tada voleh ja

Jedina i prva qubav si mi bila

A onda mi iznenadno polomila krila.

Na krilima qubavi sam leteo, da nisi

Eutanaziju nad wom izvr{ila

Voqena, na pijedestal sam te bio popeo

Eros tvoj presre}ni bih bio, al' ti si

Ruinu, oti{av{i, od mene napravila

O~ajnika ~iji oporavak potraja, dok

opet ne zavoleh ja.

Milo{ Elek

Broj 5 POETA 49

POETA

-Uspeli su da poprave narodno raspoloèwe:svi su tako {iroko nasmejani da se vide ~aki o~waci.-They have managed to improve popular dispo-sition: everyone is now grinning so broadly thateven their eyeteeth can be seen.

-Pojavquju se nedvosmisleni znaci da }edràvi krenuti naboqe; oni na vlasti sumasovno po~eli da kupuju {printerice.-Unequivocal signs of the government gettingbetter can be seen; those in power have mas-sively started to purchase sneakers.

-Odrastao je na selu, pa se ipak u graduose}ao kao kod ku}e. Zatekao je obiqe urbanemarve.-He was brought up in the countryside, howev-er, he felt at home in the city. He found thereabundance of urban cattle.

-Iskusne ène i pored velikog izbora za dru-gog muà uzimaju obavezno {owu, jer duètraje.-Regardless of wide choice, experiencedwoman necessarily takes a weakling for hersecond husband, because he lasts longer.

-Novi budu}i zakon: ìvotni vek Srbina je 65godina; uslov za Evropu je da mu{karci tek sa67 godina dobiju penziju. Nedostaju}e godine}e upla}ivati naslednici dragog pokojnika.-A new future law: lifetime of a Serb is 65 years;the precondition to enter Europe is for men toretire only when they are 67. The missing yearsof service fee will be settled by the deardeceased's heirs.

-[owavost nije zarazna, ali se te{ko le~i,{to je osnova dugog braka.-Weakliness is not contagious, but is hard tocure, thus making a basis for long-lasting mar-riage.

-Matori {valer u prinudnoj ostavci je uputioenergi~an protest:''Ako ovako nastavite,tuì}u Vas zbog seksualnog neuznemiravawa!''-An old womanizer forced to abdicate stronglyprotested: ''If you continue to act this way, I willsue you for sexual non-harassment!''

-Veliki buxetski uspeh; gatare izdajufiskalni ra~un i pla}aju PDV srazmerankoli~ini prore~ene svetle budu}nosti.-Supreme budgetary success; fortune-tellersissue fiscal receipts and pay VAT proportionalto the quantity of predicted bright future.

-Srbiji nije dovoqno {to je velika, jo{ sesvakoga leta {iri u susedne zemqe!-It is not good enough for Serbia to be Great, itexpands every summer to the neighboringcountries!

-Iako ih, vra}aju}i im milo za drago, letiokupiraju, Turci su za~udo sve vi{e zadovo-qni Srbima.-Although Serbs regularly occupy them in sum-mer tit for tat, Turks are surprisingly ever morehappy about them.

-Wih dvoje su planirali budu}nost na femi-nisti~ki na~in; ako on bude sticao mnogo aona malo, oboje }e bogato tro{iti; ako onbude imao malo a ona mnogo, ona }e koristi-ti svoje, on svoje, a i daqe }e zajedno dugo isre}no ìveti.-The two of them planned the future in a femi-nistic manner; if he earns much, and she little,both will spend generously; if he has little, andshe much, she will enjoy hers, he will enjoy his,and they will continue to live happily togetherever after.

-Drage feministkiwe u Va{em je interesu dasa~uvate mu{ke {oviniste. Da biste i daqepostojale, zasada su Vam neophodni zapriplod i zapat.-Dear ladies feminists, it is in your best interestto preserve male chauvinists. In order to furtherexist, for the time being you need them forbreeding and reproduction.

-Nedokazivi savr{en zlo~in je izumekolo{ke dràve Srbije; umo~i neprijateqau kanal Dunav-Tisa-Dunav, pusti ga, a on zatimumre sam od sebe.-Undemonstrable perfect crime is an inventionmade by the ecological state of Serbia; soakyou enemy in the Danube-Tisa-Danube irriga-tion canal, let him go, ?nd he will die by himself.

-Jedan aforizam je autoru obezbedio leto-vawe sa punim pansionom, od strane suda.-One aphorism has brought to its author a fullboard summer vacation, provided for by thecourt.

-Aforisti~ar je gro`|e platio 10 dinara uke{u, a ostatak u aforizmima.-The aphorist paid for the grapes 10 dinars incash, ?nd the rest in kind, i.e. aphorisms.

- Drage ène, Va{ pravi izbor suaforisti~ari; {to ih duè barite, sve suboqi.-Dear ladies, your best option are aphorists; thelonger you "coddle" them, the better they are.

-Daleko smo dogurali, ~ak nam je i finansi-jska kriza u krizi.-We have come a long way, even our financialcrisis is now in crisis.

Bogdan Todorov

AFORIZMI

50 POETA Broj 5

NOVE KWIGE U POETIUdruèwe pisaca Poeta u okviru svoje izdava~ke delatnosti

ima sve vi{e objavqenih naslova. Samo u maju mesecu ovegodine objavqeno je osam kwiga. O uslovima objavqivawa kwige

u na{oj izdava~koj delatnosti moète se informisati nastranici POETA IZDAVA^.

Broj 5 POETA 51

IZDAVA^KA DELATNOST POETE

JEDINO QUBAV UBIJA BOEME

U oblaku dima i rujnome vinumi ùrimo nikud, ne àle}i vreme

prkose}i svima }utimo istinuda jedino qubav ubija boeme.

Veselin P. Xeletovi}

VINO I GRUDI WENE

îni mi se da pono} be{e vino se staro tamani

ulazi ona, da ne pogre{e pijani pogledi razuzdani.

Seda za sto, vino joj se nudi ona votku sa dosta leda

nabrekle boànske wene grudi da joj se votka plati ne da.

Kad je votku popila drugu vino se prosu od sete

ko ve}u ose}a tugu vinopije ili tek ro|eno dete.

Ona prkosna i boànstvena svesna pogleda i wenih grudi prkosi vinu tajnovita èna

dabogda zora ne svanula qudi.

Zora polako svi}e te{ka iz grudi vatra an|eoska bije

da li je u vinu gre{ka ili to konobar prisutan nije.

Prekliwem vinopije da se krene da se vino vi{e ne to~i to vino i grudi wene

pospale hrabre, pijane o~i.

Boè, {ta vino uraditi moè a tek grudi boànske ène

jo{ kad se votka i vino sloè eto spomenika za grudi wene.

Milenko Mi{o ûrovi} Ki~avski

IZDAVA^KA DELATNOST POETE

52 POETA Broj 5

Roman SRPSKO SRCE JOHANOVO doìveo je tre}e izdawe, ovajput u okviru izdava~ke delatnosti kompanije MILENIUM GRUP.Ura|eno je luksuzno izdawe, tvrdi povez, pokazna traka, u tiraùod 2000 primeraka. Roman je potresno svedo~anstvo o stradawuSrba na prostoru Kosova i Metohije i trgovini qudskim organima.Napisan je po istinitom doga|aju, poema SRPSKO SRCE JOVANOVOiz koje je Veselin Xeletovi} gorke stihove preto~io u romannapisana je daleke 2006. godine. Roman je dobio specijalno priz-nawe Akademije „Ivo Andri}“.

KWIGA BOEMSKE POEZIJE U OBLIKU FLA[E

Documents

New Broj 5 jun · 2018. 9. 5. · Broj 5 POETA 1 E- ~asopis POETA Izdava~: Udru`ewe pisaca Poeta Radni~ka 5D/1, 11030 Beograd Telefon: +381 11 - 2545872 062 25 25 98 mail: [email protected]