Broj 4 special oktobar - poetabg.com · Broj 4 POETA 3 Jovan Du~i} VELIKANI POEZIJE ZALAZAK SUNCA Jo{ bakarno nebo raspaqeno sija, Sva reka krvava od ve~erweg `ara; Jo{ podmukli po`ar

Broj 4 POETA 1

E- ~asopis POETA

Izdava~:Udruèwe pisaca PoetaRadni~ka 5D/1,11030 BeogradTelefon: +381 11 - 2545872

062 25 25 98

mail: [email protected]:Kraqice Katarine 74aBanovo brdo, Beograd

ra~un: 265109031000005822kod RAIFFEISEN BANK

Urednik:Veselin Xeletovi} Pavlov

Redakcija:Prof. dr Kaplan Burovi}Stojanka Seka Zaki}Qiqana Milosavqevi}Tatjana Debeqa~kiMomir ]etkovi} Poznawski

Stalni saradnici:Daliborka Ki{ Juzba{a,za Bosnu i Hercegovinu

Saradnici:Slavica Blagojevi}Sa{a GiqenPeko Lali~i}Dragana \urkovi} To{i}Darko Habazin Daks

Distribucija:Elektronska po{taUdruèwa pisaca Poeta,mailing lista

[tampano izdawe 300 dinaraGodi{wa pretplata na {tam-pana izdawa 1000 dinara

âsopis izlazi periodi~no~etiri puta godi{we

Radove koje nam {aqeteobavezno adresirajte na:

[email protected]

www.poetabg.com

RE^ UREDNIKAPo{tovani ~itaoci,Pred nama je specijalno izdawe e-~asopisa Poeta. Veliki brojdoga|aja i pesni~kih druèwa uslovio je izdavawe ovog broja.Zahvaqujemo se na ~estitkama i pismima podr{ke koje namredovno upu}ujete, kao i na autorskim radovima. Otvoreni smoza saradwu sa svim kwièvnim klubovima i udruèwima pisacai o~ekujemo jo{ vi{e saradnika iz celog sveta. Tako|e, na va{zahtev, imamo i varijantu {tampanog izdawa ~asopisa, kojiukoliko èlite, moète naru~iti po ceni od 300 dinara + PTTtro{kovi. Uveli smo, za zainteresovane ~itaoce, i godi{wupretplatu na {tampana izdawa koja }e iznositi 1000 dinaragodi{we. Kako je e-~asopis besplatan {aqite nam e-mailovequdi koji su zainteresovani da ga ~itaju i mi }emo im poslatinovi broj. Sva dosada{wa izdawa ~asopisa moète besplatnopreuzeti iz na{e elektronske biblioteke, a {tampanu varijantu~asopisa moète kupiti na Sajmu kwiga ili direktno u na{emprostoru, ulica Kraqice Katarine 74a, Banovo Brdo - Beograd.Udruèwe pisaca Poeta }e i ove godine, kao i svake od svogosnivawa, biti prisutno na beogradskom Sajmu kwiga, koji seodràva od 25-31. oktobra 2010. Posetite nas u hali 4(prizemqe), {tand broj 4043. DOBRODO[LI!!!

Veselin Xeletovi} Pavlov

U OVOM BROJU: Jovan Du~i}, "Garavi sokak" - 2010.In|ija, Restoran "Stenka" - ve~e posve}eno Jesewinu, Klubpisaca "ûkarica", Ne|o Stojanovi} ]i}o, MirjanaNikoli}, Veselin Jovanovi}, Milomir [aran~i} Leki,Momir ]etkovi} Poznawski, Qiqana Anamarija Mati}Belucci, Lazar Boòvi}, Slobodan L. Ga{i}, GordanaKoprivica, Ildiko Ra{ovi}, Qubica Vlaji}, Dr MilanKrsmanovi}, Emilija Pandoski, Radmila \ukeli}, VeselinXeletovi}, Radojka Milo{evi}, Milija Tanaskovi}, LelaZdravkovi}, Dijana Milanovi}, Radomir Bajo Joji}, IlijaPapak, Vuka{in J. Ili}, Miroslav ]osovi}, Darko HabazinDaks, Sofija Sowa Bo{kovi}, Dragan @igi}, MiloradSoviq, Ratka Bogdan Damwanovi}, \oko Stoji~i},Aleksandar Panti}, Danijel Radovi}, Grozdana Crepajac,Borislava Dvoranac, Mirjana Marinkovi}, Jasmina [iki},Peko Lali~i}, Stevan Vreki}, Goran Veselinovi}, \ura[efer Sremac, Gordana Vlaji}, Milica Ili} Ga~i},Tamara Seni}, Veqko Bosni}, Marija Helena Vesovi},Sawa Petrovi}, Ksenija Radoti}, Srebranka Tomi}, MarkoQ. Ruì~i}, Olivera [ija~ki, Zorka Stojanovi}, VioletaMilovanovi}, Jasna Zejnelovi}, Boris Staparac, BarbaraHass Modlinska, Mirjana N. Radovanov-Matari}, \uroKosanovi}, Qiqana Milosavqevi}, Zorica Senti}, Milan@ivanovi}, Berislav Blagojevi}, Boban Jovi}, Dragomir[o{ki}, Danijela Gli{i}, \or|e Stojanovi}, DobrivojStojanovi}, Dragana Bauer, Vladimir Vukadinovi}, Dragana\urkovi} To{i}, Dragica [reder, Dragina-Gija Bradi}...

Broj 4 - special ISSN 1821-4703 (Online) oktobar 2010.

VELIKANI POEZIJE Jovan Du~i}

2 POETA Broj 4

AVE SERBIA

Tvoje sunce nose sad na zastavama,Ti ìvi{ u besnom ponosu sinova;

Tvoje svetlo nebo poneli smo s nama,I zore da zra~e na putima snova.

Jo{ si uz nas, sveta majko, koju mu~e:Sve su tvoje muwe u ma~eva sevu,Sve u na{oj krvi tvoje reke hu~e,

Svi vetri u na{em osvetni~kom gnevu.

Mi smo tvoje bi}e i tvoja sudbina,Udarac tvog srca u svemiru. Ve~na,Tvoj je udes pisan na ~elu tvog sina,

Na ma~ wegov re~ ti stra{na, neizre~na.

Mlekom svoje dojke nas si otrovala,U bolu i slavi da budemo prvi;

Jer su dva blizanca {to si na svet dala -Mu~enik i heroj, kap suze i krvi.

Ti si znak u nebu i svetlost u no}i,Kolevko i grobe, u kolevki sunca;

Ti si gorki zavet stradawa i mo}i,Jedini put koji vodi do vrhunca.

Mi smo tvoje trube pobede i valiTvog ogwenog mora i sun~anih reka;

Mi smo, dobra majko, oni {to su daliSvagda kapqu krvi za kap tvoga mleka.

JOVAN DUÎ]O godini ro|ewa Du~i}a postoje sporovi i nejasno}e.Pero Slijep~evi} navodi da je Du~i} ro|en, najverovat-nije, 1872. u Trebiwu. Ve}i broj istraìva~a tvrdi daje ro|en 1874. Svetozar ]orovi} u svojim se}awimanavodi (prema M. Milo{evi}u, "Rani Du~i})" da jeDu~i}eva godina ro|ewa 1872. Datum ro|ewa bi mogaoda bude 15. jun ili 15. jul.Umro je 7. aprila 1943. u Geri. Wegovi posmrtni ostacipreneseni su iste godine u portu srpskog manastiraSvetog Save u Libertvilu, SAD. Wegova èqa je bila daga sahrane u wegovom rodnom Trebiwu. Ova posledwaèqa Jovana Du~i}a ispuwena je 22. oktobra 2000.Prvu zbirku pesama objavio je u Mostaru 1901. u izdawumostarske Zore, zatim drugu u Beogradu 1908. u izdawuSrspke kwièvne zadruge, kao i dve kwige u sopstven-om izdawu, stihovi i pesme u prozi - Plave legende iPesme. Pisao je dosta i u prozi: nekoliko literarniheseja i studija o piscima, Blago cara Radovana ipesni~ka pisma iz [vajcarske, Gr~ke, [panije itd.

NA CAREV RO\ENDAN

Za tvoju Slavu svetli Care

[to i sad vlada{ u nama,

Koji ~uvamo slave stare

U molitvama i na strunama!

Ali je crno doba za nas

Otkad je ovo kaqeno:

Sve je na pazar po{lo danas,

Sve slavqeno i voqeno.

Za tvoju Slavu svetli Care,

Neka svak pehar popije -

Jer su spopale pute stare

Zmije i qute {korpije...

Kuda su po{li svi trofeji

S vojskama tvojim smelima,

Sad stoje sluge i lakeji

Svi s oborenim ~elima.

Za tvoju Slavu svetli Care,

Care nad trima morima!

Zli `reci danas pri~est kvare;

Guba je u svim torima...

Nad tvojim carstvom mrak se {iri,

Vetrovi crni duvaju:

Sad na{u savest brane `biri,

Lupeì blago ~uvaju.

Broj 4 POETA 3

Jovan Du~i} VELIKANI POEZIJE

ZALAZAK SUNCA

Jo{ bakarno nebo raspaqeno sija, Sva reka krvava od ve~erweg àra; Jo{ podmukli poàr kao da izbija Iza crne {ume starih ~etinara.

Negdje u daqini ~uje se da hukti Vodeni~ni to~ak promuknutim glasom; Dim i plamen `deru nebo koje bukti, A vodeno cve}e spava nad talasom.

Opet jedno ve~e...I meni se ~ini Da negdje daleko, preko triju mora, Pri zalasku sunca u prvoj ti{ini,

U blistavoj sjenci smaragdovih gora- Bleda, kao ~e`wa, nepoznata èna,

S krunom i u sjaju, sedi, misle} na me... Te{ka je, beskrajna, ve~na tuga wena

Na domaku no}i, ti{ine i tame.

Pred vrtovima okean se pruà, Razle}e se modro jato galebova;

Kroz bokore mrtvih docvetalih ruà [umori vetar tu`nu pesmu snova. Uprtih zenica prema nebu zlatnom

Dva giganta Sfinksa tu straàre tako, Dokle ona pla~e; a za morskim platnom,

Iznemoglo sunce zalazi polako.

I ja kome ne zna imena ni lica, Sve sam wene misli ispunio sade.

Vernost se zakliwe s tih hladnih usnica... Kao smrt su verne qubavi bez nade!!! Vaj, ne recite mi nikad: nije tako,

Jer ja bi tad plako, ja bi ve~no plako, I nikad se vi{e ute{io ne bi.

Jednom prilikom, do{ao je Du~i} JoviMarkovi}u, koji je bio pomo}nik minis-

tra inostranih dela, da mu traìpove}awe nekog otpravni~kog dodatka.

Jova Markovi} je po~eo da mu ~itapridiku i da mu obja{wava kako je

raspiku}a i kako, na taj na~in, nikadne}e ste}i svoju ku}u.

"Ku}u ne}u - odgovorio mu je Du~i} -ali }u ste}i svoju ulicu. A Vi ve}

imate nekoliko ku}a, ali ulicu nikadne}ete ste}i!"

Du~i} je ve} nekoliko godina poslanikna strani. Jednog leta do{ao je uBeograd na odsustvo i oti{ao je sJa{om Prodanovi}em i profesoromMilom Pavlovi}em, zvanim Krpa, nave~eru kod "Gospa-Jele". Naru~ili susvaki po kriglu piva i po dvanaest}evap~i}a. Kad im je momak doneo

poruxbinu, Du~i} je vratio tawir itraìo je porciju }evap~i}a bez luka. "Tako, tako, Duka! - dobacio mu jeMile Krpa. - Dosta si gutao lukac

bez ~evap~i}a, sada moè{ }evap~i}ebez luka."

JABLANOVI

Za{to no}as tako {ume jablanovi, Tako strasno, ~udno? Za{to tako {ume?

@uti mesec sporo zalazi za hume, Daleke i crne, ko slutwe i snovi.

U toj mrtvoj no}i pali su na vodu, Ko olovo mirnu i sivu, u mraku. Jablanovi samo visoko u zraku

[ume, {ume ~udno i drh}u u svodu.

Sam kraj mirne vode, u no}i ja stojim Ko potowi ~ovek. Zemqom, prema meni

Leì moja senka. Ja se no}as bojim Sebe, i ja strepim sam od svoje seni.

MESEÎNA

Zaboravqen predeo u proplanku dugom, Obale pod te{kom ti{inom i travom.

Tu ve~erwe vode huje tihom tugom, A àlosne vrbe {ume zaboravom.

U zelenoj jasnoj pomr~ini grawa, Tu na|em samo}u, u }utawu ve~nom, Bledu, pokraj reke; tu sedi i sawa, I ogleda lice u modrilu re~nom.

Ko zna od kad tako. No u nemom dolu, Glas pane li samo u ta mesta ~ista: Sva ti{ina te{ko uzdahne u bolu,

Refren patwe ode od lista do lista.

DUÎ] U ANEGDOTAMA

ME\UNARODNI SUSRETI PESNIKA

4 POETA Broj 4

DVADESET PRVI ME\UNARODNI SUSRET PESNIKA

GARAVI SOKAK 2010.U organizaciji Kwièvnog kluba „Miroslav-Mika Anti}“, u In|ijije 18-og septembra odràn 21. Me|unarodni susret pesnika podnazivom „Garavi sokak 2010“. U sve~anoj sali Kulturnog centraokupili su se pesnici iz svih krajeva sveta. Zahvaquju}i organiza-torima, a posebno predsedniku kwièvnog kluba, gospodinuZlatomiru Borovnici, prisutni su proveli nezaboravan danuìvaju}i u predivnim stihovima i prijatnom druèwu, koje senakon oficijelnog dela produìlo do kasno u no} uz zvuke tamburice.Svi u~esnici ovog predivnog skupa, zastupqeni u Zborniku, dobili suisti besplatno zahvaquju}i organizatorima, koji su u ovim te{kimvremenima uspeli da pesnicima i gostima obezbede i besplatno pi}ei ve~eru. Koristimo ovu priliku da im se, kao u~esnici i gosti, zah-valimo na dobrodo{lici i gostoprimstvu i poèlimo da traju.

Predsednik Kwièvnog kluba „Miroslav-Mika Anti}“ gospodin ZlatomirBorovnica uru~io je poveqe svim u~esnicima 21-og Me|unarodnog susreta pesnika.Na ovoj slici vidimo pesnika, koji je osim u~e{}a na konkursu i dizajnirao koricu

ovog uistinu prelepog Zbornika, gospodina Maja Danilovi}a.

Broj 4 POETA 5


UÊSNICI MANIFESTACIJE "GARAVI SOKAK" 2010.1* AIDA HERCEG, SARAJEVO (BiH)2* AIDA [EÎ], SARAJEVO (BiH)3* ALEKSANDAR MIJALKOVI], IN\IJA (SRBIJA)4* ANI STAJKOVA - IVANOVA, PLOVDIV (BUGARSKA)5* ARON BARETI], RIJEKA (HRVATSKA) 6* BIQANA [API]-ZUKI], BE[KA (SRBIJA)7* BO@IDAR [KOBI], VI[EGRAD (REPUBLIKA SRPSKA - BiH)8* BOJAN RAJEVI], CETIWE (CRNA GORA)9* BORIVOJE SEKULI], LA]ARAK (SRBIJA)10* BORKA SIMI], NOVI BEOGRAD (SRBIJA) 11* VERA ALEKSANDRI], IN\IJA (SRBIJA) 12* VESELIN XELETOVI], BEOGRAD (SRBIJA)13* VESNA TASI], IN\IJA (SRBIJA)14* GORAN RADOJIÎ], NIK[I] (CRNA GORA)15* GORDANA KNE@EVI], NOVI SAD (SRBIJA)16* DALIBORKA-KI[ JUZBA[A, BAWALUKA (REPUBLIKA SRPSKA - BiH)17* DANKA \UKANOVI], VI[EGRAD (REPUBLIKA SRPSKA-BiH) 18* DANKA \URKOVI], ÂÂK, (SRBIJA)19* DAWA \OKI], SARAJEVO (BiH)20* DRAGANA DUÎ], U@ICE (SRBIJA)21* DRAGICA GRBI] DRAGA, VI[EGRAD (REPUBLIKA SRPSKA - BiH) 22* DRAGICA KOJI], BEOGRAD (SRBIJA) 23* DRAGOQUB POPOVI], IN\IJA (SRBIJA)24* DU[AN @IVANÊVI], DOBANOVCI (SRBIJA) 25* ELEONORA LUTHANDER, STOKHOLM ([VEDSKA)26* EMA ALEKSANDRA LUTHANDER, STOKHOLM ([VEDSKA)27* EMIR SOKOLOVI], ZENICA (BiH)28* @EQKO PEROVI], MARIBOR (SLOVENIJA)29* @EQKO CESNAK, PLANDI[TE (SRBIJA)30* @IVOJKA MILI], CRQENAC (SRBIJA)31* ZAL KOPP, OSIJEK (HRVATSKA)32* ZLATKA EMER[I], BERANE (CRNA GORA)33* ZORKA ÔRDA[EVI], FRANKFURT (NEMA^KA)34* IVAN GRBOVI], NIK[I] (CRNA GORA) 35* JABLANKA PAVLOVI], SOKOBAWA (SRBIJA)36* JASMINA HAWALI], SARAJEVO (BiH)37* JOVAN BODRO@I], IN\IJA (SRBIJA)38* JOSIP MATEJ BILI], OSIJEK (HRVATSKA)39* KATICA FEL[TINSKI, CRIKVENICA (HRVATSKA)40* LAZAR PETKOVI] KRÊDINAC, SMEDEREVSKA PALANKA (SRBIJA)41* LASLO TOT, SUBOTICA (SRBIJA)42* QIQANA MILOSAVQEVI], SMEDEREVSKA PALANKA (SRBIJA)43* QUBINKA TO[I], U@ICE (SRBIJA)44* QUBICA VIDOVI]-SI^, SUBOTICA (SRBIJA) 45* QUBOMIR TEOFANOV, KIKINDA (SRBIJA)46* MAJO DANILOVI], NOVI BEOGRAD (SRBIJA)47* MARIJAN BENE[, BAWA LUKA (REPUBLIKA SRPSKA-BiH)48* MARKO Q. RU@IÎ], VEDENSVIL ([VAJCARSKA)49* MILENA VI[NI], BATAJNICA (SRBIJA) 50* MILIVOJ KRIVO[IJA, IN\IJA (SRBIJA)51* MILIVAN BRESS, MARLI ([VAJCARSKA)52* MILISAV \URI], BENINGEN ([VAJCARSKA)53* MILKA I@OGIN, ]UPRIJA (SRBIJA)54* MILOJE VEQOVI], BEGAQICA (SRBIJA)55* MIRELA JAKOVQEVI], IN\IJA (SRBIJA)56* MIRJANA MARKOVI], SREMSKA MITROVICA (SRBIJA)57* MIRJANA RADUJKOVI]-MILOJKOVI], SUBOTICA (SRBIJA)58* MIHAJLO GOLUBOVI], NOVI SAD (SRBIJA)59* NATA[A PAVI]EVI], BIJELO POQE (CRNA GORA)60* NIKOLA VASI] TOPOLOVA^KI, KIKINDA (SRBIJA)61* NIKOLA GRKOVI], IN\IJA (SRBIJA)62* PETAR MALBA[A, OSIJEK (HRVATSKA) 63* PETRONIJE - PERO [IM[I], VI[EGRAD (R. SRPSKA - BIH)64* RADA PAUNOVI], ÂÂK (SRBIJA)65* RADOVAN LEPANOVI], KORB (NEMA^KA)


6 POETA Broj 4

66* RATKA DAMWANOVI], WU PORT RIÎ (SAD)67* SAVKO PE]I] PESA, DERVENTA (R. SRPSKA - BiH)68* SAFETA OSMIÎ], HERLEN (HOLANDIJA) 69* SLAVENKA GEMOVI], ZEMUN (SRBIJA)70* SLAVICA URUMOVA, SKOPQE (MAKEDONIJA)71* SLOBODAN ATANACKOVI] AS, BEOGRAD (SRBIJA) 72* SLOBODAN-BOCO BAJI], BAWA LUKA (R. SRPSKA - BiH)73* SLOBODAN PERI], STARA PAZOVA (SRBIJA)74* SNE@ANA @ANA NEORÎ], SUBOTICA (SRBIJA)75* SNE@ANA ^KOJI], VAQEVO (SRBIJA)76* SRBOSLAV SRBA KRAJ[I], IN\IJA (SRBIJA)77* SRETKO GAZDI], IN\IJA (SRBIJA)78* STOJANKA SEKA ZAKI], BIJEQINA (R. SRPSKA - BiH)79* STOJANKA RADENOVI]-PETKOVI], TORONTO (KANADA)80* CVIJETA JURI[EVI], BEOGRAD (SRBIJA)81* ÊDOMIR [UWEVI], NOVI SAD (SRBIJA)

GOSTI:1* NENAD RADO[, BEOGRAD2* VEQKO GRUJI] - VEXA, IN\IJA3* JELICA MILISAVAC - JA[AR, SARAJEVO 4* VESNA PAVI]EVI], BIJELO POQE5* Marica Pe}i}, Derventa6* Gradona~elnik Simi}, Derventa7* DRAGOQUB - DRA[KO VULEVI], PODGORICA8* SLOBODAN ÛROVI], PODGORICA9* NADA EMER[I], BERANE10* MARIJA MALBA[A - VARGA, OSIJEK11* MELITA BRDAR, OSIJEK12* IVAN GROZNICA, OSIJEK13* MARTINA FEL[TINSKI, CRIKVENICA14* RU@ICA VASI], KIKINDA15* JELENA TEOFANOV, KIKINDA16* RASIM SUQETOVI], TUZLA

Broj 4 POETA 7


Zahvaqujemo se gospodinu Marku Q. Ruì~i}u koji nam je poslao fotografije.

8 POETA Broj 4

VEÊRI POEZIJE

VEÊ U RESTORANU „STENKA“POSVE]ENO JESEWINU

Grubima radost ve}u / ne`nima àlost mnoga / a ja ba{ ni{ta ne}u / nit’ mi jeào ma koga - odjekivale su Jesewinove re~i u prelepoj sali elitnog beogradskogrestorana „STENKA“, te prve ve~eri oktobra. Zahvaquju}i organizatorima,gospo|i Radi Stojkovi}, vlasniku restorana i Mirjani Marinkovi}, profesoruruskog jezika, pesniku i vokalnom solisti, gosti su te ve~eri uìvali u poeziji,ruskim romansama, setnim zvucima harmonike i toploj dobrodo{lici i gosto-primstvu doma}ina. Uistinu ve~e za pam}ewe...

U~esnici i organizatori ve~eri Jesewinove poezije i romanse (s leva na desno):Vladimir Aracki, Mirjana Marinkovi}, Veselin Xeletovi}, Rada Stojkovi} i DarkoHabazin Daks.

Doma}ini su za sve goste i u~esnike obezbedili ukusne specijalitete

Broj 4 POETA 9

VEÊRI POEZIJE

Veselin Xeletovi} kazuje stihove Jesewina „Ospi harmoniko“... Profesor harmonike Gordana Risti}

Multimedijalna Mirjana Marinkovi} peva rusku romansu Nadahnuto i iz srca:Vladimir Aracki kazuje

stihove iz Pesme o keru{iDarko Habazin DaksJesewinu na dar

Posetite restoran STENKAgde ste uvek dobrodo{li!!!

Sajamski kej bb011/-3-550-990

[email protected]://www.restoran-stenka.com

KLUB PISACA ÛKARICA

Klub Pisaca ûkarica je osnovan 3.12.1971. godine. To jeobjavqeno 4.12.1971. godine u listu Politika.

Prvi predsednik kluba bio je Miodrag B. [ijakovi}, po re~imamnogih ~lanova on je bio najzaslu`niji za formirawe , uspe{an radi razvoj kluba. Kada se pomene wegovo ime, svi koji su ga poznavalisu slo`ni u jednom - [ile je bio veliki ~ovek, gromada od ~oveka. Wegova qubavprema pisanoj re~i je bila velika do neba, kao i qubav prema piscima.Predusretqiv, blag i strpqiv pomagao je svima koliko je mogao. Nakon wegovesmrti klub je neko vreme nosio wegovo ime, da bi u jednom trenutku ponovo postaoKlub pisaca ûkarica.

Drugi predsednik kluba bio je Miloje Grbovi}.Tre}i predsednik kluba bio je Trifun Golubovi}. Profesor Trifun

Golubovi}, veliki ~ovek, veliki poznavalac ruskog jezika i ruske kwièvnosti kaoi kwièvnosti uop{te. Bio je predsednik sa najduìm staòm. Dvadeset godina jeuspe{no vodio klub. Na ruku mu je i{ao i odnos tada{we dràve ka kwièvnosti iumetnosti, uop{te. Za vreme wegovog predsednikovawa, kroz Galeriju 73, naBanovom Brdu su kroz kwièvne ve~eri pro{la najeminentnija imena tada{wevelike Jugoslavije.

PREDSTAVQAMO KWI@EVNE KLUBOVE I UDRU@EWA PISACA

10 POETA Broj 4

Upravni odbor Kluba pisaca ûkarica (s leva na desno) gore: Radomir Bajo Joji},Lela Zdravkovi} - zamenik predsednika, Ne|o Stojanovi} ]i}o - predsednik, Radojka

Milo{evi} - sekretar, Svetislav Goli} Stiv, Jagoda Jovanovi};dole: Milija Tanaskovi} i Veselin Xeletovi}

Galerija 73 je u to doba bila kultno mesto pisane re~i, i bilo je stvar prestiànastupati u woj. U to vreme objavqeno je vi{e Zbornika i samostalnih kwiga.

Posle Trifuna Golubovi}a klub je jo{ imao dva predsednika, profesoraMiroslava Ivanovi}a i Vojislava Ili}a. Posle ovih eminentnih li~nosti zapredsednika kluba kao {esti predsednik bira se Svetlana Braunovi}. Vreme velikekrize i ratova Svetlana je uspe{no vodila klub, i ona kao ~ovek i veliki pesnik unepobitno te{kim okolnostima sa pomalo plahovitim karakterom doprinela je daklub zapadne u krizu.

Po{to nijedno zlo ne ide samo klub pisaca ûkarica je ostala bez svog kultnogprostora u Galeriji 73

Broj 4 POETA 11


ADA - ~asopis Kluba pisacaûkarica

Promocija ~asopisa ADA, obra}awe Glavnog urednikaSvetislava Stiva Goli}a

Pesni~ko prole}e ûkarice, pozdravni govor predsednika Kluba pisaca ûkaricagospodina Ne|a Stojanovi}a ]i}a

Kao sre}ni broj sedam, za sedmogpredsednika kluba bira se Radomir BajoJoji}. Ve{t u nastupu, odli~an proznipisac i veoma dobar organizator, uspeo jeda klub postavi na zdrave osnove.Pokrenuo je kwièvnu manifestaciju„Pesni~ko prole}e ûkarice“.Naàlost, potucawe po neprimerenimsalama i prostorijama, za umetnike iumetnost, kao i lo{a ekonomska situaci-ja u samom ure|ewu dràve bili su branaza vra}awe kluba na staze uspeha od predeset i vi{e godina.

U svom mandatu, kao osmi predsed-nik Radmila \ukeli}, vrsni pesnik, nijedugo ostala na toj funkciji i wenimpovla~ewem klub ponovo zapada u velikukrizu, iako je nekoliko manifestacijeuspe{no sprovedeno.

Sada{wi, kao deveti, predsednikNe|o Stojanovi} ]i}o, pesnik i proznipisac, izabran 16. marta 2010.

U eri velike svetske ekonomskekrize, koja je u jo{ ve}oj meri preslikanana na{u Srbiju poku{avamo podi}i radkluba na vi{i nivo.

Moè kriza biti koliko god, du{eumetnika su nepresu{na reka lepote iemocija, a poezija i proza }e svojommetafori~kom izrekom i tokovima ovajsvet u~initi lep{im.

Klub pisaca ûkaricaPredsednik Ne|o Stojanovi} ]i}o

PESMA

No}as me je jedna pesmaodvela daleko

gde dugo nisam biopesma, nalik ptice letu.

Osetio sam snaguu pesmi jednoj

{to li~ila je na mene samogno}as,

dok sam se sme{io snuhuku drve}a i trava,nosila me je sna`na.

No}as me pesma jednaponela daleko

do {uma hrastovih mladihi reda topola kraj puta,kojim sam hodao u snu

Ne|o Stojanovi} ]i}o - ûkarica

O@EWENOM

Kad gleda{ voqenu ènukako li ti o~i sjaje,ako ti ovakve iskrepogled u mene daje.

Blista li ona ko safirna tvojoj ruci i krilu.Mazi{ li je i ~uva{ko hermelin i svilu.

Na{i susreti su oazeu karavanu tvoga ìvota.

Osveèwe {to vra}a snagu,iz zrna gro`|a, sun~eva lepota.

îm odgori na{a bakqasa nadom ti o~i qubim,

kad se prene{ iz sna sa womda te sasvim ne izgubim.

Ne mogu postati tvoj draguq.Nije mi data takva sudbina.

Ti }e{ uvek biti najdraè zrnou mojoj ogrlici od tulipana

Mirjana Nikoli} - Umka


12 POETA Broj 4

O zna~aju i ugledu pesni~ke mani-festacije pod nazivom - Pesni~ko

prole}e ûkarice - govori i prepunasala zaqubqenika u poeziju

LUDILO

Qubav vi{e no ludiloBez obzira kome nudi{Zaqubqena ne}e{ biti

Ako stvarno ne poludi{.

Kad ludilo tobom vladaU sferi si pravog mraka

Pitawe je kome trebaQubavi{te od ludaka.

Pusti vreme nek isti~eI pri tome mudra budiPosmatraj ga obazrivo

Dok on sasvim ne poludi

Oko sebe dobro gledajNa {ta li~i stopa svaka

U braku se uvek na|uZaqubqena dva ludaka.

Nije va`no {to u brakuUvek neki |avo preti

Lak{i brak je u ludiluNego kad smo pri pameti

Ne{to ovde nije jasnoNe~uvene glase ~ujemPitawe me zapitkuje

Do kada }u da ludujem.

[ta Adamu a {ta EviU su{tini {ta im faliVole{e se do ludilaA nisu se ven~avali

Veselin Jovanovi}Jadarski Odisej - Srem~ica

KAS

Tvoj gluvi telefon izlu|ujea ja bih da te iznenadim lijepim

pa ako te o~aj poeta uzbu|ujeza{to mu uzvra}a{ slijepim

Kada to najmawe o~ekuje{we`nost ti stihom darujem

a ti ni za to ne mari{iako te qubavqu radujem

Kad nikad nema{ vremenani mrvice nijesu za nasa qubav }e biti bremena

ako su koraci kas

Milomir [aran~i} Leki - ûkarica

STARA MEHANA

Milom okuNaspram oka bliè nebuIza cvijeta stoji miloTaj bjelutak sa qepotom[to ga jutro dade meni

Izlaz bija{e truda vrijedanJer ga zoran pogled dadeSrce {to se uznemiriNe moè se uzdràti

Sje}aj osta da se gwezdiU Komore qubomorno

Da vir pati [to je nema

Nije strana ni osamiNi slikama iza glave

Sve {to mi se kroz um motaBi}e zalog za budu}e

Ti qepoto ispred meneNek ti pogled bude ~io

A taj osmijeh {to izustiBi}e vje~an bi}e mio

Momir ]etkovi} Poznawski - B. Brdo

NIMFA

Kora~ala je obalomdive}i se jednostavnosti

svojihbronzanih oblina tela,

rasko{i i bujnostikose boje mora.

Ni qubav, ni ùdwa,ni privi|ewe.

Samo miris morskog zrakau kapqi vode {to

zamuti pogled,zaledi razum.

Neka vedra neizbe`nost{to je lutala du{om

i uzrastala do radostiu ~ar jarosnog trenutka.

Samo jugo kad sejavi u nevreme

moè da je ukradei sa sobom poneseu beskona~nost;nazad u morske

slavoluke ti{inei nepoznate morske riznice

Qiqana Anamarija Mati} Belucci- ûkarica

Broj 4 POETA 13


@IVOT

[to me to tako moriU ova pozna qeta

Pjesni~e progovoriAko si pravi poeta

[to me to tako mu~iPa mi disati ne daPjesni~e ti doku~i

Kaì mi glavo sijeda

Ko nas to ~udno varaA nama nije jasno

Rije~ se polako otvaraI progovara glasno

ôvjek je kao slamkaZnate to tako biva

@ivot je velika varkaKoja se ùdi i sniva

Lazar Boòvi} - Rakovica

SRE]A

Doletela sre}au mene se uselila.

[etam ulicamamog voqenog grada

dok sre}a sre}u sustiè.

Dok {etam ulicamasunce zasmejava pesme moje

i sre}a pr{tiiz svake izgovorene re~i.

Doletela sre}au mene se uselila

i srce moje ispuwavaradost sre}nog trenutka.

Dok {etam ulicamavoqenog grada

bivam rajska pticau moru se}awa.

Slobodan L. Ga{i} - Zemun

IMAM IMUNITET

Ne}u da me niko vodiU neko boqe sutraKoje }e mo`da do}i

A mo`da i ne

Mo`da za nekog drugogA za meneMo`da ne

Ja ho}u ìvotDanas

@elim ve~e od ve~eras@ivot u kome su upletena

Sva ne`na tkawaMojih iluzija

I mojih nadawa

Neka me sutraSa~eka moje jutroLajawe moga psa

Jutarwa kafa i doru~ak

Borim se za svoje pravoNa po{tovawe svih svojih

Nesavr{enosti

Oni {to su nam propovedaliTreba da budu zaboravqeni

Moji profesoriSu odavno ostareli

@ive samo u se}awimaI dosadnim anegdotama

Kojima dosa|ujemSvojoj odrasloj deci

Sa novinskih stubaca meBombarduju vestimaO novim ratovima

Aferama i bolestima

Zahvaqujem seIpak svima

Znanima i neznanimaKoji su me na vreme pelcovali

Gordana Koprivica - @arkovo


14 POETA Broj 4

TAJNA

Dunave, moj, reko plava,~udnim mislima puna mi glava,

u tebe se uliva mutna Sava,al’ tvoja je pesma i slava.

Dunave, moj, reko mo}na,vuku me {aputawa no}na,vino i pesma pono}na,

da se oduprem, ja, nemo}na.

Dunave, moj, ne luduj vi{e,ponesi mi suze, ko jesewe ki{e,dok vetri} grane ne`no wi{e.

molitvu }u {aptati najti{e

Dunave, moj, nikome ne reci,zora svi}e, samo mirno teci,na nebu su an|eli i sveci,

ne bih jo{, nek’ ~ekaju preci.

Ildiko Ra{ovi} - Novi Beograd

KLAPA

Kad padne zadwa klapai svako ode na svoju stranu,

znam, ti }e{ oti}i u pogre{nom pravcutu`niji nego ikad

i ve~no sam,beà}e{ ponovo od qudi,

ali od sebe ne}e{ pobe}i nikada.

Znam, kad se pogase sva svetlai svako krene u svoju luku,

ti }e{ oti}i na put bez povratkakao vuk samotwak

tuàn i sam,umesto svetlosti izabra}e{ mrak.

Znam, kad zatreperi zadwa zvezdai svako ode za svojom sre}om,

ti }e{ ostati sam,krenu}e{ na strmi put

umesto ìvota, izabra}e{ smrt.

Qubica Vlaji} - @arkovo

DAROVO JE SUNCE I SLOBODU

Wego{u s po{tovawem

Nije htio da umuje praznoNit’ da zbraja nevaqalstvo razno,

Da biqeì bezbrojne nesre}e,Suze roni sve ve}e, ve}e.

Nije htio i{~ekivat vrijemeDa slu~ajno isklija mu sjeme,

Ve} je radom i Rodom sa zoromSve izdanke oplo|av’o zborom.

Nije htio leleke da slu{aVe} juna~ke mo}i da isku{aDa ~ojstvene odluke donese

I da bratske darove prinese.

Nije htio u tamu na javiDa boravi i mrije u stravi,

Ve} je sunca lu~e rasplamsav’oI ìvotu podsticaje dav’o.

Nije htio da k’o rob ìviNi{tavilo da se nad wim divi

Ve} je zrake sunca sabiraoTrajne misli ~ojstvu darivao.

Nije htio strahom da se hraniNiti da se bjeànijom brani,

Divio se juna~kome roduDariv’o mu svjetlost i slobodu!

Dr Milan Krsmanovi} - Cerak

ZAQUBQENA DU[A

Kad suza ne`no iz oka kane,srce od qubavi po~iwe da vene.

Mnogo boli zaqubqena du{ajer zvuk tuge po~iwe da slu{a.

Sre}a polako nestajekao latice ruè koje vetar nosi.

Nada postaje duboko zaboravqenapoput opalog li{}a u kosi.

Kad bi samo mogli znati,Kako je te{ko kad srce od qubavi pati.

îtav svet u trenutku se ru{i,zbog bola u zaqubqenoj du{i.

Emilija Pandoski - Beograd

Broj 4 POETA 15


SVE [TO IMAM

Ostala je qubav tamo,ostale su zvezde no}i.

Ostale su livade u cvatu,da ~ekaju kada }u im do}i.

Ostalo je moje srce tamo,uspomene iz mladosti rane.

Ostala je zora koja ~ekada ja do|em pa da ona svane.

Napu{teni grobovi predaka,sad prokliwu, opomiwu, stoje.Divne no}i prepune uzdaha.

Sve {to imam tamo ostalo je.

Radmila \ukeli} - @eleznik

IZBEGLI^KI SAN

Uve~e kad legnemsve je kao nekadrazbije se magla

nad samotnim sutra

I miris livadavetrovima blagimdopluta do meneu predivna jutra

A ravnica puklado dubova starih{to Sitnicu grleu nemirnom huku

I devojke nekeve} davno bez licaqube istim àrom

pruàju}i ruku

Da u snove vratesve i{~ezle qudei trenutke dragedole provedene

Iskonsku starinu{to boji boùredespotske lepotei vite{ke sene

Gra~ani~ka zvonagrme}i mirno}ommiluju me ne`no

dok celivam sve}u

Uve~e kad legnemjedino se pla{imopijen lepotom

probudit se ne}u.

Veselin Xeletovi} - ûkarica

NOVA PESMA

Upregnem voqu,napnem vijuge i ~ekam misaone~uvenu, {irokih vidika

neistraènih dubina,nedosti`nih visina

sa kojom }u pesmu da krstimi pevawe da zapo~nem.

Ne nalazim je me| brojnim koje naviru,guraju se i jedna drugu potiskuju.

Ni jedna se ne izdvaja snagom potrebnom

da oko sebe okupi pregr{te drugihkoje }e sa wom istim dahom

da di{u,da je podràvaju i da brane wen

opstanak.Strpqewe cupka,

jedno me nadmetavawe poùruje.U glavi vrte{ka i sve mi je teè.

Nenadano, otkide se jedna,otrese od sebe tragove drugihi novoro|ena na presto stade.Meni se tad otvori{e vidici,

boje prisko~i{e u pomo},muzikalnost me zanese

i pesma po~e da te~e svojim tokom.

Radojka Milo{evi} - B. Brdo

PESMO MOJA

Lepa li si pesmo mojaBa{ me sna`no ispuwava{Ispuni mi sve praznineA tamu i osvetqava{.

Kada smo se upoznaliSunce mi se poja~alo

Reke, poqa, {ume, cve}eSve nekako nabujalo.

îni mi se da lebdimoDa smo stalno zagrqeniMi pevamo i bez vinaKao da smo opijeni.

Ti si verna drugaricaKoja uvek radost pravi

Siguran sam da te volimMi ìvimo u qubavi.

A kad do|e do rastankaJa putujem ti ostaje{

Nema qutwe moli}u seDa ti meni ve~no traje{.

Milija Tanaskovi} - Cerak


16 POETA Broj 4

VITEZE MOJ

Unuku Nikoli Baji}u za 15. ro|endan

Zbunilo me nebo toplineNad poqima rascvetanih perunika

U o~ima tvojimObojena je tajna cvetawa

Zamirisalo sunceOgromne sre}e

U prelivu svetlosnih ~ipkiKoje samo fantazija tka

Za povojnicu novoro|enog ~ovekaIz korena ogromnog hrasta

Testament ti je uru~enSvi nadareni geniji

[ume ti u krviza oblik lika tvog viteza

Kada ispije{Prvu ~a{u vina

U tebi }e se skupitiVreme iz daqina

Za dobra zrelog ~ovekaDa se ogleda{ u wemu

Za{ume}e grane tvog ìvotaBruj simfonije

Done}e wen glas zanosanPlamen otkri}e{ ponosan

Zadobova}e mno{tvo ~eki}aMelodiju tvog srca

@ià je upaqena viteze moj

Lela Zdravkovi} - B. Brdo

IMAM SAMO

Imam samo jedno srce

koje tebe ludo voli.

I samo jednu umornu du{u

koja zbog tebe pati.

Imam i dva tu`na oka

koja ~ekaju da se vrati{.

Dijana Milanovi}

POSMATRA^

Raspuko pogled prema Kru~iciObrisima boànskih likova

Okrenutim nebesima iBoìjoj ùdwi i voqi.

Planinski visovi zagrqeniJezerom boje smaragdaPra{umom Peru}iceKo{arom koja hu~i.

Za~epio snijeg {kripoveUrvine i to~ila

Divokozama pripremioPojili{ta i qetna hla|ewa.

Otopqeni nameti ispodBistrinom ùbore i kloko}u

Niz urvine i bespu}aPrave}i Mratiwski potok.

Oblak se nasukao Magli}u o vrhove

Rasula se maglena skramaPo wegovim liticama.

ôvjek nemo}anPred planinskim grdosijama

Op~iwen i zate~enOstao mirni posmatra~.

Radomir Bajo Joji} - B. Brdo

REZERVNI VEK

Ko~ije stiù iz sutra{wiceU srcu zvezda svetlo vidiGrudima svoje drugo liceSvi tu|i niko se ne stidi

Eksplozija cveta nebo ridaPameti se zatvaraju dveriBez temeqa svet se zida

Nau~ili se qudi od zveri

Pod svetlom zore {to samo blediTro{i se vreme na miro|ijuRezervni vuk }e da vredi

@edne vrane ne znaju {ta piju

Ilija Papak - B. Brdo

Broj 4 POETA 17


SVETICA

Jedna se zvezda sa neba otkideU no}i sedamnaestog aprila

Jedan se ìvot nasilno prekideUmiqato dete Milica je bila.

Zlotvori sa neba razum izgubi{eNe biraju vi{e samo vojne meteKasetnim bombama Milicu ubi{eZa{to im je krivo i nevino dete.

Mili~ina du{a u nebo se vinuOd svakog greha oslobo|ena

Svevi{wem Bogu stiè na istinuOd zlo~inaca NATO poko{ena.

Gospod }e joj dati oreol svecaBi}e pretvorena u belog an|elaDa u ratu vi{e ne stradaju decaPoruku {aqe preko Arhangela.

Majka Du{ica i otac @arkoU svojoj tuzi bi}e prkosni

Dok zemqu greje sunce jarkoNa sveticu svoju uvek ponosni.

Vuka{in J. Ili}

IDEALNI STANDARD

Obreli smo se me|u ovim finim qudimakako bi saznali {ta znaju „o idealnomStandardu“, svetskoj firmi u opremawu idizajnirawu kupatila. Prvo smo impostavili neka op{te poznata pitawa.

- Jeste li znali, da bi magarac, kada bizagazio u ìvi pesak, propao? A kada bi mulazagazila ne bi propala?

- A da ~o~e, znamo mi {to je magarac imula, no ne znamo kako to pijesak more bitiìv?!

- Dobro, de. A jeste li znali da skakavacmoè da sko~i dva metra u daq?

- Jok.- A znate li, da se najve}a zgrada nalazi u

isto~noj Aziji? - Jok.- A sigurno ne znate ni koja je najbrà

ìvotiwa na svetu, ni koji je najja~i ~ovek,ni koji auto vozi Enco Ferari, ni... Pa {tavi uop{te znate?!!

- Ono {to ti ne zna{.- A {ta to na primer?- Na primer, da oremo i sijemo, da ~uvamo

i gajimo marvu, da muzemo krave i ovce ipravimo mlijeko, kajmak i sir. Umemo i dapredemo vunu i pletemo, i jo{ puno toga.

- Dobro, dobro. Sad }u vas pitati ne{tokonkretnije. Znate li da posle izvesnog vre-mena propadne kada, lavabo, {oqa, plo~ice,bojler, ~esma, vodokotli}, i da vi{e nenabrajam?

- A, eno, jadan ne bio, o ~emu ti to zbori{?Kakve to jade pomiwe{, a?

- Pa to su osnovne stvari koje treba dasadrì jedno kupatilo?!

- E, moj kukav~e crni, ima{ li ti pojma o~emu zbori{, a?

- êkaj malo, pa vi ho}ete da mi kaètekako ovde nemate kupatilo?! Pa to jestra{no! Pitam se da li vi uop{te odràvateli~nu higijenu i kako?!

- Jadan ne bio, pa tebi £kao da su vranemozak popile, meni se ~ini?! \e ti me|uovim ba~ijama vidi{ tako {to? A za tvojuinformaciju, kupamo se mi skoro svakitre}i dan. Qeti to ~inimo u potoku, a zimi ukoritu, u kuhiwi pored {poreta. Koristimosapun koji sami pravimo od ìvotiwskihiznutrica. Moramo biti ~isti ovo je prqavposa.

- Au, bre?! A gde obavqate fiziolo{kepotrebe? Mislim gde vam je..., pipi..., gde...?

- Ako pita{ zaWC imamo mi to. Vidi{ lionu drvenu ku}icu tamo? E, tuj ti je to.

- A zna~i tamo je sme{tena {oqa sakotli}em?

- Ma kakva {oqa i kotli}, da li si ti nor-malan? Pa ko je lud da skupqa nake jade. Sveide u ove}u rupu, pa neka se raspada. Briganas.

- O~ito da nisam normalan kada sam do{aoovde da vas upoznam sa „IdealnimStandardom“, svetskom firmom za dizajni-rawe i opremawe kupatila. Pa, vi ni kupati-la nemate?! Pali auto vra}amo se nazad! [topre to, boqe. Ovo je ludilo!

Miroslav ]osovi}

HAIKU NISKA

Na putu rode.Zaneti qubavnici.

Ruè u nizu.

Upekla zvezdaPrijateqi u hladu

pod jednom kro{wom.

Opalo li{}e.Neznanci u parku

skidaju maske.

Velika studenneprijateqe miri.

Kamin pucketa.

Darko Habazin Daks


18 POETA Broj 4

DALEKO

Iznad horizonta sam -ispred vidika daleko.

U naru~ju na|ene su èqe retkeobgrqene, samo duè mogu iste biti.

Da li izdaleka mesec razgledaili drì straù

na toplome dlanu celoga tela?P~ele mog vida kaù:

„Gora je moja sa mnom oro{ena“.

Put moga tela je u pepelu, u zemqi ovojU brdima daqine ~ujem pti~ji poj.U ruci vremena vidim portret svoj.Svaki ìvot poleti na krilu svome.

Pri~a ìvota koje suze peku,u klinove leda u otopqewu.

Uspomene i se}awa nose reku,na mlazu ìvota ja~e su od stewa.

Sofija Sowa Bo{kovi}

HAIKU POEZIJA

Kosovo - stvarnost.Ne dosawani sanna{ih predaka.

Iza devet ma~evaglave êstitog Kneza -

ne zavr{ena bitka.

U jednoj rucikrst. U drugoj cvet -

Sveti ratnik.

@iàk svetlostiu mona{koj keliji.

No}na molitva.

Trgom SlobodeProlaze dve {take

i jedna noga.

Zveri po snegunogopisom pisale{umski zimopis.

Dragan @igi}

PROMENE I

Uz stare cipelene pristaje

obe}ana budu}nost.Jednostavno,

svaki zahtev za promenompodrazumeva mnoga

bolna isku{ewa. Recimo:navikavawe na teskobu

i brisawe se}awana detiwstvo.

U novim cipelamapazim na svaki korak.

Uglavnom,idem po putevima

~istim i bezbednimi postepeno gubim pravona malu sre}u u blatu.

PROMENA II

U starim cipelamasu moji snovi i saplitawa.

Ti{wa neprolaznaiz prvih ùqeva.

Skokovi nedovr{enipreko zabrana i ograda.

Isku{eni~ka tamai izazovna svitawa.

Strah kada levaopomiwe desnu na blizinu

crvoto~nog ormanai gomile odba~enih stvari.Na mojim umornim nogama

neute{no cvile,a pra{ina budu}ih dananezadrìvo veje i pada.

Milorad Soviq

KLUB PISACA „ÛKARICA“

Broj 4 POETA 19


In memoriam

20 POETA Broj 4

BLACK OCTOBERIN A WHITE ENVELOPE

In Memory of Todor Toše Proeski(January 25, 1981 - October 16, 2007)

"And My Life - Games with no limits,Tired story, torn pages, empty, not written.

And my life is forever falling,all to be counted - a defeat will remain,

just old habits in me, it will remain…"

It all began as an innocent game

to amuse the spectators

at the green velvety parade.

Black Knight, Black Queen and a Black

Devil with a gig in the foot

Marching the highway

Not my lucky day

Misty crack of dawn

Wakeup call in vain

Not my day…

For all I know, the angels were here

to claim. Lightning stroke my

storming brain.

The odds stole my harmless game.

It became a power game in which

one hides his shame

as a child does with his face

behind a pair of hands,

to reveal it a moment later, calling out

Peekaboo! Guess my name!

Oh, such a shame… May Day!

May Day! May Day!

Who is here to blame…

The bloody highway

just crossed My name.

Autor and translator:Ratka Bogdan Damnjanovic

CRNI OKTOBARU BELOM KOVERTU

Todor To{e Proeski(Januar 25, 1981 - Octobar 16, 2007)

"Jer moj je ìvot igra bez granicaumorna pri~a, trganje stranica na kojim ni{ta ne pi{e

Jer moj je ìvot ve~ito padanjekad zbrojim poraze ni{ta ne ostane

samo jo{ vu~em navike i sve na tome ostane…!!!"

Sve je zapo~elo kao nevina igra

da zabavi posmatra~e

na zeleno bar{unastoj paradi

Crni Vitez, Crna Dama i Crni

\avo sa koncerta pravo

mar{iraju autoputem.

Nije moj sre}an dan

Magli~asti cik zore

Bu|enje u nepovrat

Nije moj dan…

Sve koliko znam, an|eli su ovde

na va{ zahtev, da pokupe ceh.

Munje udari{e moju svest.

Slu~aj je ukrao moju bezazlenu igru.

Nastala je igra mo}i u kojoj

neko krije svoju sramotu

kao {to dete skriva

svoje lice rukama,

da bi ga otkrilo trenutak kasnije, vi~u}i

@murke! îk pogodi ko je!

Oh, kakva {teta… Upomo}!

Upomo}! Upomo}!

Ko je ovde kriv za sve…

Krvavi autoput samo {to je

prekriào Moje ime.

Autor i prevodilac: Ratka Bogdan Damnjanovi}

PESME U JEZI^KOM OGLEDALU

VEROVANjA

Ponekad verovanja sazdana na laìma

postanu ja~a od njih. Mo`da i od istine.

I onda ne zna{ da li su istinite laì ili su la`ne istine.

A verovanja i dalje traju.

VESELIN DÈLETOVI]

CROYANCES

Souvent les croyances bâties sur des mensonges

deviennent puissantes et vraies. Peut-être plus vraies que la vérité.

Et tu ne sais plus si les mensonges sont vraisou les vérités mensongèresEt les croyances perdurent.

VESELIN DÈLETOVI]prevod / traduction

Zorica Sentic, France

OVERBEVISNINGERNE

Sommetider bliver overbesviningerne,baseret på

løgnene, stærkere end dem,Måske endda stærkere end sandheden.

Og da ved du ikkeom sandherne er ikke løgnene

eller om sanshederne er ikke falske.Og overbevisningerne holder sig fortsat.

digt af VESELIN DÈLETOVI]oversat til dansk af Predrag Crnkovi}

VEROVANJA

V~asih verovanjazgrajena na laèh

postanejo mo~nej{a od njih.Mogo~e celo od resnice.

In potem ne ve{ali so resnice laì

ali so resnice la`ne.A verovanja {e naprej trajajo.

VESELIN DÈLETOVI]Prevedel: KarEn (justOne), Maribor

VERUVANJA

ponekogash veruvanjatasozdadeni od lazenje

postanuvaat pojaki od nivmozebi i od vistinata

i togash neznaeshdali vistinite se lagi

ili se lazni vistinia veruvanjata i ponatamu trajat

VESELIN DÈLETOVI]Lena Mitevska, Skopje

Broj 4 POETA 21

PESME U JEZI^KOM OGLEDALU

22 POETA Broj 4

GLEDA[ ME, SOKRATE, BRATE

Gleda{ me, Sokrate, brate,Sav od kamena,

Sli~an sebi, kao da nisi znao[ta }e ti se desiti,

Kraj tebe obeznawenog,Iako se to ne da videti

Jer si od ~istog znamewa.

Gleda{ kako gori drvo, ~uje{ kako te Zaboravqa ~ove~anstvo. Mo`da nisi Boqe ni zasluìo, jer {ta }e tebi Tolike petqancije, Sokrate, brate, Kad je moglo sve lepo da se zavr{i: Strela ti u srce, metak nam u ~elo, Zar to nije isto, Sokrate, brate, Zar nisi mogao ovo predvideti

I lepo si}i sa visina u hlad vrta I zaplakati se, kao {to je i red.

Dokle }e da te u~e, Sokrate, brate,Nekakvi prevaranti,

U~e tvoje misli pogre{no,Kao {to pogre{no beru masline, kao {toPogre{no udaraju junaka u wegovu petu.[ta daqe da ~inimo, Sokrate, brate,

Kad je sve sada samo bolno ponavqaweVe} poznatog i proma{enog.

Gleda{ me, Sokrate, brate, razneèn pla~e{,

Ispred svog mermernog spomenika, Odlazi{ s ogrta~em preko ramena,

Pod maslinu, u debeli hlad. Zami{qen si i gleda{ u svoj dlan.

Vi{e te nema. Beznadan to be{e pad, I ~udniji od ~uda, pono}ni san.

DEMOSTEN

Skida svoju glavu sa ramena.Stavqa je na hridinu kraj mora.

Slu{a svoj jezik dok govori.Meri ja~inu talasa.

Jo{ malo poja~ava logiku misli.Opet slu{a.

Kaè: Istorija je te~evina,Budna pomo} u zlu ~asu.

Quqa se i romori forumObeznawen wegovim upozorewem.

Prima u svoje uvoNerazumqivu tutwavu neprijateqa

I pretvara je u azbuku koju sri~e narod.

GR^KA ZLATNA SREDINA

Izmeri se zemqa,(Pomo}u kantara

Oka~enog o ArhimedovuTa~ku oslonca u vasioni.)

Zatim se uti{a krv,Bogovima se prinese na `rtvenik

Najlep{i bik,Suo~i se sada{wost i budu}nost,Oslu{ne se kratko bilo strasti,

Povu~e se linija od najsvetlije zvezdeDo tribunovog kaìprsta,

Koji Grcima dokazujeDa je rat neminovan

A mir jo{ neminovniji.Sve to se obavi

U znaku posledwe ~etvrti meseca,Dok sav demos spava,

Samo filozofi smi{qaju nove teorije,Po kojima bi se svet

Mogao spasiti od samog sebe.I kao cvet kad bukne na svetlu,

Neko izgovori re~ kojaOtkrije zlatnu sredinu.

Niko je na svetu ne razume,Niko da je izgovori.

Samo Grci.

QUBAV, CVETA EKSPLOZIJA

Se}am se tvojih dolazaka: Sve~anost je brujala u vazduhu.Otkrili smo reku bezimenu,

Ni u jednu mapu Nije bila uneta,

Pripadalaje samo nama.Po toj reci,

Vukli smo brod Sa kipom boànstva, Ne vide}i kako se Kidaju konopci.

Jo{ govori{ mojim akcentom, Miri{e{ na moju snagu,

Spremna na putovawa i davawa.Do}i }u da postojim

Na tvom ostrvuMalih, cvetnih eksplozija.

\oko Stoji~i}

POETA

POETA

Broj 4 POETA 23

ZA[TO MOJE SRCE PATI

Nikada ti ne}u re}iZa{to moje srce patiIdi svojim putem mila Vidi{ da su kasni sati

Odgovor }e{ sama na}iZa{to pati srce moje

Kada shvati{ da smo sadaSamo pro{lost nas dvoje

Pono} odavno je pro{laSrce moje jo{ pati

Izgubilo je qubav jednuKoja ne moè da se vrati

Neka pati srce mojeNije ono od papiraPrebole}e ove rane

Samo mu treba malo mira

Aleksandar Panti}

SA OVOG TRGA

Sa ovog bezimenog trgaSamo u dva smera moguU geometriju gradskuU {umadijska brda

Na betonskom plo~nikuZapuhnula mi usta

@ednog psa lutalicuDrugi pas guta

Za {ume i brdaTreba da si pticaIz zuba lisi~jih

Poleteti nikad ne}u

Sa ovog bezimenog trgaHteo bih odmah - ne znam kuda

Kometa moja glavaStra{no se rasprskava

Danijel Radovi}

U TAKTU ODBROJAVAWA

Zrno za zrnom od biserne brojanice

ponovo se to~e u se}awukrupna zrna

na svilenom koncu nanizanana belo grlo devoja~ko

te{ka ogrlicaod bisernog kamewa

O, kada bih mogla da zaustavim talaseda pocepam mreù i zametnem tragove

jer na dnu je pukotina sto krvari iz dubina

dok {koqke prazne vape u muqu od bigora peskom zatrpane

svaka traì svog bisera

Komad za komadomod nedovr{enog mozaika

ponovo se sklapajuu vitraù sazve`|a

Svako {ilo traì svoj ugaosvaka izbo~ina svoje udubqewe

svako zrnce svoje zreweSamo praznine nedore|ane

teè ko plodovii tebe prizivaju

u meni da se pore|a{ja u tebi

Mozaik da se dovr{i.

Ratka Bogdan-Damwanovi}

GNEV KORAÂ

Poku{aje lomimiznemoglog htewa.]utwa obigrava,

jauk bezglasaplete greh.

Gnev kora~arazumom.

Grozdana Crepajac

24 POETA Broj 4

NE MOGU

Ne mogu da zasluìm batineNisam dete.

Ne mogu da prestanem da sawam ,Ma{tam i volim.Ne mogu da }utimGlava nije ukras.

Ne mogu da gledam dobrovoqne roboveKad smo svi ro|eni slobodni.

Ne mogu da se pomirim sa BalkanomI prekim pogledima.Ne mogu da ne vidim

Kad imam o~i.Ne mogu da se zadovoqim glupom frazom

I pristanem da budem ukras.Ne mogu da se pretvaram

Iza le|a ogovaram.Ne mogu da dozvolim

Da mi name}u svoj {und.Ne mogu jo{ mnogo toga

To mi je nasle|e od pradedova.Ne mogu i ne}u da se odreknem toga!

Borislava Dvoranac

...NI NALIK MU...

îtav osvetlihsvet s ovo moje srca -

Wega da na|em.

Oblak ne videhcrn, grom {to nebom puca -

bi ve} da po|em...

Mis'o u ogawbacih, du{u podjarih,

sve svetlu za lek.

Tad stihnu bubaw,jer, i wega zapalih -tro{e}' ve} vas vek.

A kad spade àr,u pep'o mi se ìvot,

dah i vek stvori,

Istoka me Cartaj Zavetni mi Kivot,

sjajem pokori.

Mirjana Marinkovi}

KAO SUZA

Ja te volim, ~isto, kao suza.

I sve ove pri~e {to izmi{qam,za tvoj osmeh to su varalice,da izgleda zapetqano, mudro,

da se ~ita izme|u redova,da ne li~i na qubav ni jednu.

Ispod svega stoji moje srce,{to te voli obi~no i prosto,kad se smeje{ ono bije ja~e,

kad te nema, stegne se, pa pla~e.

Jasmina [iki}

DOLAZIM PRVOM PESMOM

Belim grlom u jagodebelom du{om u pohode

svemu svetomsvetu svomesvome rodurodu redaprvom reduprvoj ptici

do{loj s jugaprvom jugumom istokutvome zovutebi zovnojjutros po|oh

na krilima svoje pticevoznom redom nesanice

da vam pruìm ruke suncamoja sunca

sunca mojau pohode dolazim vam

sa istokaprvom pesmom

Peko Lali~i}

* * *

Jedno zrno ~asti~eka slavnog pesnika.

Wemu se ne ùri.

Dragan @igi}

POETA

Broj 4 POETA 25

VODENICA

Ostani jo{ no}as moja mala senice,Ostani, ma niko ne}e znati gde si,

I na staroj klupici raspleti pletenice,I pusti da qubim te ko {to do sad jesi.

Skriveni u tami jer telo to èli,Dok sa to~ka starog p{enica miri{e,Neka ne`ni poqubac meqe hleb nam

vreli,A vodu sa izvora kapqice nam ki{e.

Qubi{ me dok srce u grudima tu~e,I dok ne`no, pospano, skupqa{ svoje

zenice,Dok u tami skidam ti ko{uqu, prslu~e,

Tiho te~e voda sa stare vodenice.

Kao sveè mleko koà ti je meka,No} na seno skupqeno pomalo miri{e,

Ti u meni budi{ divqega ~oveka,Ostvaruje{ snove, o~i {to ih sni{e.

Jutro belo budi se, petao se ~uje,Spava oko moje, moja mala senica,A ja uz wu leìm i xak stari tu je,

Samo budna ostala stara je vodenica.

Stevan Vreki}

AKO JE ISTINA

Ako je istina da je to {to me opija

samo da{ak minulog qeta

u pramenu neke zami{qene prolaznice

od koje mi ostaje samo ~e`wa

velika kao rastojawe izme|u

dvije posva|ane pjege

s desne strane nosa

onda je to sli~no nekoj divnoj ludosti

koja mi kuje slatke zavjere i koja mi

ne dozvoqava da se umirim u trenutku

kada mi ona uputi sasvim slu~ajan pogled

Goran Veselinovi}

VELIKANU U SLAVU

(Antonu Pavlovi~u êhovu)

Vek i po prohuja od ro|ewa genija - "Galeb" nad "Vi{wikom", eno, jo{ leti...

Wegova zvezda slave ve~no sija,na "Ujka Vawu" i "Tri sestre" nas seti.

Tako (ne) prolazi sveta slava,Maj~ica Zemqa ne zna {ta rodi...

Anton Pavlovi~ beja{e glava{to pri~om po buri ìvota brodi.

U gimnaziji taganro{kojkrenuo êhov putem nauke...O toj sredini malovaro{koj

"[arene pri~e" slatke mu muke.

Kroz spisateqske plodne daneo{trinom pera, uz satire strast,

ìgosao dru{tvene mane:primitivizam, podmitqivu vlast.

Karijerizam i hvalisawe,zloupotrebe bi~em {ibao;

egoisti~ko pona{awe,qudske obmane re~ju ribao.

I danas gledam kroz suze i smehbesmrtnih likova galeriju;

la` i istinu, nepo{tewe, greh - êhovqevu kwièvnu istoriju.

Anton Pavlovi~ - majstor novele, Maestro je humora, satire fine,

komi~no-tragi~ne pri~e crno-bele,dramati~ar realisti~ke istine.

Drama "U pomr~ini" pozori{ta:i smeh i strah od "înovnikove smrti"!

O, kako ~ovek zakora~i u - Ni{ta,Nirvana iz "Stepe" ìvqewe mu strti!

Vek i po od ro|ewa ruskog genija - "Galeb" nad "Vi{wikom" besmrtan leti...

Wegova zvezda slave ve~no sija,na "Ujka Vawu" i "Tri sestre" nas seti.

* Pesma od naslova êhovqevih dela

\ura [efer Sremac

POETA

26 POETA Broj 4

PRIJATEQICI

ûvaj mi se, Prijateqice moja. Nevina du{o

pod kupolom gnevnih i razjarenih pod tamom oneznaboènih

uz reku {to plavi patos svemira.

ûvaj svoje imeKoje ti je znamewe.

Osvetqavaj.Koliko god da stoji{ jedna, na vetru

Nisi usamqena pod svodom.

Sre}emo se, razgovaramoI kad niko ne vidi da se gledamo,

Mi se vidimo.Evo, sedim na pragu i znam da }e{

nai}i.Ne progovaraju}i, pri~am ti.

Obe prepoznajemo svet bez vrata.Zato i{temo papir, crtamo prozor,

I otvaramo ga: O, re~i, le~i nas.

Le~i.

Gordana Vlaji}

MOTIVI

Pevam li, pita, da svojim glasom

prigu{im qudske jecaje dana;

pevam li, kadra la`nim talasom

spirati ìve tragove rana.

Pevam li, èle}` da slatkim bolom

o{trinu pravog ìvota blaìm,

il` kroz mrak, s mutnim oreolom

ostatke davnog sjaja potraìm.

Pevam li da bih punila sobom

odaje prazne sopstvenog lika,

il`, podrivena nad jednim dobom,

skovala duhom ma~ osvetnika.

Milica Ili} Ga~i}

ÊKAWE...

Ki{a pada ve} danimai ne prestaje...

Ja ~ekam ve} satima ali ni{ta se ne ~uje.

I ti{ina postaje ukleta...ûje se samo pla~ prosjaka

zbog vremena oteta,i otkucaji starog ~asovnika.

êkam, i ~eka}uda sre}u donese novi dan.

@ivim, i ìvje}u za isti sru{eni san.

Ru{i se ~itav svijet moj,a ni{ta se ne ~uje...I daqe prosjak tvoj,

jer stari bol ne prestaje...

Na gre{kama ne u~im...U ìvotu prvi put osu|ena da }utim...

I ~ekam da spomenik moje sre}e sagrade...

Otkucava sate ~asovnika ne uspijeva niko srce da ukrade...

Otkucava stari ~asovniki broji proplakane sate...

Sagradi}u svoje tuge spomenikda mi se radosni trenuci vrate...

@ivim, i ìvje}uza svaki qep{i dan.Ali uvijek sawa}u

da ìvim ve} sru{eni san...

Tamara Seni}

POETA

Broj 4 POETA 27

POETA

SLIKA

Smrt veze kamenom stazomUskim prolazomDisawem koje

Para pra{waviVidokrug

@ene noseBjele marame

Uplela je u koseGuste magle

VrbakeNad potokom

Mutne

@eneTr~e

Preko poqaBezglavo

Ku}e u seluTraju

I u dnu poqaBrdo koje traje

Ono rasteDebqa se

@eneOtvaraju vrata

UlaznaKu}eOve

Veqko Bosni}

QUBAV

Qubav je sveta tajnaQubav je svetlost danaQubav je nesto lepo

Za{ta svi kaù da je svetoQubav je dan bez no}i

Qubav su tvoje o~iQubav je prole}na lasta

[to doleti sa jugaQubav je nesre}no srce

[to ga obuzima tugaQubav je kao slepac

[to sa svojim psom hodiQubav je dete

[to se uz pla~ rodi

Marija Helena Vesovi}

RAWENE GRUDI METOHIJE

Na golu zemqu pade i vrat ne slomi,ve} ja~i i ~vr{}i ostak’o komad hleba kameni

kad otkine{ od gladnih usta.Sve {to se poseje,

to po`wu ptice grabqivice.

Tu su u pitomu dolinu,{to ponosno Metohijom se zove,nekad do{li znani i neznani

da grade tople domove.Tu su i moji preci stigli,

i otac mi je tu ro|en,pravednom rukom spasa vo|enida iznikne im dom vekovni.

Tu ispod stare duwe,koja bri`qivo hladom ~uva

du{e {to spas u zemqi traè,nisu im dali mira vukovi bezna|a.

Ne dado{e livadama da cvetaju,da se letina uzbere, da kose otkos

pokose.

Te pitome metohijske grudineja~ su svoju privile,

a manastiri se stewu}i moleda ih oslobode okova

i da du{a bezbo`ni~kane ~ini vi{e zlodela -

pti}e da puste da sviju gnezda.

Tu na goloj zemqi,{to obe}ana be{e,

osta{e samo uga{ene sve}e,koje su bile zvezde vodiqe -

tragovi pro{losti metohijske du{e...

Dijana Milanovi}

POZORNICA

Svako o ne~emu sawari.Snovi su pozornice bez publike

a mi glumci bez premcakoji igraju po svom scenariju

i u sopstvenoj reìjisa omiqenim statistima.

Kada zvono zazvonii zavese na pozornici se spuste

neki sasvim druga~iji ìvot vodimograde}i nove snove.

Sawa Petrovi}

28 POETA Broj 4

OPU[TENO

Pustimo no}i niz vetar,da se strunama pro{losti niù.

Du{om dodirnimo Zvezda spektar,da ptice slutwe do Duge ne seù.

Pustimo snove rekama da teku,nek' izbledi im izvora obris.

Kroz plamen u zoru jezdimo daleku,u trepetu dana upijmo gubqeni miris.

Zaboravimo iskrewe o~ijuna obalama ogweva zgaslih.

Korake ka hridi u val preto~imo,probu|en iz izvora usahlih.

Prona|i nas osmehom,da osvetlimo svih parova pono}.

Drì me mese~evim krilom,dok bludimo na hridi srca

kao mese~ari.

Ksenija Radoti}

ÛVARKU]A

ûvarku}a, ~uvaricau osami predve~erja

uzdasima plam razgara i ogwi{te ku}no ~uva.Oti{o je za kog po|e,

sad koliko, pre sto dana, oti{o je da ne do|e, da povadi zadwe o~i,da polomi zadwe ruke,da rasto~i zadwe nade.A izvor su o~i bile,i posteqa ruke meke,

zajedni~ke mnoge nade;u {ta su se pretvorileu kom danu salomile?

Sagoreva nebna svetlosti kosti joj stare mladi,darivanu Bo`ju milost

crnom nogom ~ovek kaqa;gre{ke gde su, gre{ke {ta su,

O, slite se s usta nemihi reknite i ubite i spasite...

ûvarku}a vatru ~uva,uzdasima ugar àri,

Boga moli da ne svane,da se vrata ne otvore.

Srebranka Tomi}

SRBIJO

Raskop~aj wedra svojaSrbijo, majko,

primi, za{titi nas, iznemogle, rawene,

prognanike nesre}ne,u tebi traìmo spas.Daj nam malo spokoja,

majko voqena,bar jednu no}

daj nam miran san,za{titi nas od nesre}e,

majko mila,samo jednu no}, samo jedan dan.

Republike na{e ratuju,krvava se borba vodi

da spasimo nevine glave na{e,hitamo Drini vodi,

idemo tebi, na{oj slobodi.Ne okre}i nam le|a,

Srbijo, molimo te, majko na{a,tvoji sinovi smo mi,

zna{ da se gine s' ove strane Drine.Ti si nam jedina,

na{a si nada,volimo te kao o~i svoje,

vjeruj u svoje qude i Boga na nebesi,

ni{ta ne smije da ti se desi,brani}emo te do zadweg daha,

pa kako nam bude,osim Tebe nemamo druge rodne grude.

Ne smije{ zaboraviti,Srbijo majko,

ti da si na{ jedini spas,ne dozvoli da nas uni{te,digni ve} jednom svoj glas.

Marko Q. Ruì~i}

TAJ KOGA SAWAM

Taj koga sawamvi{e mu ne vidim lice

ali ~ujem muzikuu praznom prostoru sna.

Snovi su pticerasterane jutromsoba je prazna

a ja sam mo`da san.

Olivera [ija~ki

POETA

KAP SVETOSAVSKA

Pri~a dugo predenaodjekuje kamenom.Na kamenu blista

beli {tap,suza bela.Miri{e

kap svetosavska, te~e

iz mramornog neba, bojama mira

duboke korenezaliva,

htewe pravde zidavaja sopstven trag.

Zorka Stojanovi}

LOVE, FAITH, HOPE

Hope is the biggest liar ever seen!Love is the cruelest thief!

Faith is hope's bosom friend!What do we have in between? -

- Nothing, and more nothingness,ashes made of dreams and illusions,

bubbles ready to be dispersed into selfish-ness

after the loss of the three friendsyou find a new pal - bitterness!

And he incessantly smears your soul!You know that.

And he is every pang's thorn! You feel that!

Still, you keep him closeeven though he is not the tender rose!

Its petals withered long ago.Now you see, now you know.

Once you called them a thief, a liar,

now they are your wildest desire!

Hope is the breath in your lungs!Love is the core!

Faith is irrevocably lost!No need to write any more!

Violeta Milovanovic

STARA MASLINA

U BLIZINI PORED BARAPONOSNO @IVI MASLINA STARA.

WENA KRO[WA BOGATSTVO DAJE,WENI PLODOVI K’O DUKAT SJAJE.

U JEDNO TIHO LETWE VEÊONA MI SVOJU TAJNU REÊ:

-PONOSNO STOJIM HIQADU LETA,MOJA KRO[WA GRLI SVU DECU

SVETA!

DECA SU VEDRA ÎTAVOG DANA,WIHOVIM OSMESIMA NEMA MANA!-

U BLIZINI PORED BARAPONOSNO @IVI MASLINA STARA.

WENA KRO[WA BOGATSTVO DAJEDEÎJI OSMESI K’O DUKAT SJAJE!!!

JESEN

Na drumu u ùtoj bojijesen stoji.

Li{}e sa grawana zemqi sawa...Ki{ne kapqice

padaju na moje lice.

Ozebli vrap~i}na pragu ~ove~jem ~u~i,bori se protiv ki{e,gledam kako se mu~i.

Na drumu u ùtoj bojijesen stoji.

A beli sutonogrta~ sprema...

uskoro }e na putu i zima da drema.

Jasna Zejnelovi}, 5/3

O[ „Vo`d Kara|or|e“, Ni{

Broj 4 POETA 29

POETA

30 POETA Broj 4

TWO THOUSAND AND TWELWENaduvava se nebo otka~eno od mistike no}i. Naduvava se kao vre}a od kostreti ili mehur kita koji

je progutao Jonu i u sebi umnoìo eho wegovih molitvi toliko jako da je odzvawao po morskom dnunabujalom od dobrote starca. Naduvava se od uzdaha qudi {to veslaju po uzdrhtajima valova, po nutri-ni vriska, po zamr{enim iluzijama jedne stvarnosti koja je probila opnu od kukavi~ijeg jajeta iizlegla neman adsku. Niz kaldrmu otkucavaju potkove no}i jo{ jedno ve~e u kojem }e panonski mornariutonuti svoje la|e u pra{inu ravnice. Prolaze senke kroz budoare misli i otresaju srebrnim grivna-ma miris uspavane lepotice sa zaba~enom glavom preko kamene ruke.A kroz ulice grada iskrada se Josafat zamotan u belu togu sa {tapom od tikovine u ruci. Sedu bradumu bacaka vetar dok mu ispod belih ~ekiwastih obrva blago gledaju tamne i misti~ne o~i. Prou~avasve oko sebe. Svaki pokret, senku. Wu{i da{ak vetra i mirise {to kovitla ve~e kroz mramorne dok-sate neba. Prolazi mimo qudi pa`qivo biraju}i gde }e stati da ne remeti puteve ~oveka koji upornomar{ira u krug u krug dive}i se kolosalnosti svoje senke. U drugoj ruci nosi snop papira uvezanihbrodskim paripinama. Zastaje tek trenutak kada na torwu otkucava deseti sat. Krsti se sa onom rukomsa {tapom i nastavqa daqe seku}i belom ra{irenom togom sivilo no}i. Iza wega, na desetak metarapovla~i senku neko ~upavo mom~e i skriva se uz stabla lipa tek napupalih ùtim cveti}ima. Po neka-da slu~ajni prolaznik dobaci pozdrav, ali kada vidi sedoga starca u beloj togi prelaze na drugustranu ulice i zakriquje lice senkom oboda {e{ira ispod kojega bqeskaju crvenkaste o~i zveriwegpogleda. I Josafat zastaje. êka da mu onaj mladi} pri|e bliè a onda baci zrnevqa iz |èpa ispodtoge i oslu{ne lepetawe golubova visoko u nebu i qudske korake duboko u ulici:- Etiam tu, mi fili?-Mladi} se kosne i pojuri u prvu duboku senku ali se sa toga mesto upali svetlo i on stade kao ukopani tek tada wegov no` sevne na svetlosti i otkrije se.- Rekoh: -'' I ti sine moj''. [to Cezar re~e Brutu. Ali ti nezna{ ni za Bruta ni za Cezara negote privukao moj zave`qaj sa umotanim papirusima u paripinu uvezanih ~vorovima brojanica. Pri|i davidi{ da nije vredno da proleva{ moju krv i svoj ìvot, jer ovo i da prisvoji{ ni{ta ti ne}e dati iako ogromnu vrednost ima.- Pozva ga starac i sedne na jednu klupu ispod svetiqke koja je bacala {kiqavu ùtu svetlost. Mladi},kao satir posko~i nekoliko puta i ne vra}aju}i no` u kaniju pri|e i znatièqno nakloni glavu nadbele papiruse. I zaista. Sve {to je starac nosio bili su papiri uvezani brodskim uètom i zavezanina ~vori}e kao brojanice. Tek kada se uverio da mu je `rtva slabe imovine, on gurne no` u kaniju iokrene se da po|e ali ga blagi stara~ki glas zadrà u mestu.- Da nisi badava kidisao za mnom i da nisam samo mr{ava antilopa ne dovoqno pothrawena, sedi dati pokaèm blago koje nosim. Mladi} ne izdrà nego klimne glavom, proviruju}i samo vrhom nosa iz senke.- Evo .- Re~e Josafat pa razveza jedan ~vori} na brojanici i izvu~e jednu hartiju. Dok je nesret-ni mladi} be~io o~i u sedog starca on ga umota u taj izvu~eni papirus i dune u wega tako silno da seona hartija okomota oko upla{enog mladi}a. I vide on ceo jedan nepoznat svet. Celo jedno pozori{teglumaca, qudi, matresa koje su palminim li{}em mahale iznad ispruène gospode preko kanabeta.Duga~ke hodnike u mermeru i visokim stubovima. Tavanice oslikane nebom i an|eoskim prizorima,te{ku svilu i pozla}eni name{taj. Gole skulpture poslagane ispred zidova. A onda se izdvoji jedan~ovek i dok je mladi} poku{avao da razazna svaku boricu ~ovekovog lica, ono se prilepi za wega ion oseti kako u wemu kuca novo srce. Pogled mladi}a se pretvori u vid ~oveka bogata{a u vi|ewepronicqivog oka kojem nije promicala ni jedna senka. Istoga momenta u dvoranu u{eta prelepa ènau haqini boje zlata. I ~uo je izdisawe mladi}a i osetio kako se znoje evnusi stiskaju}i me|u nogamasmokvin list. ûo je i mumlawe starijih momaka i skrivawe lica devojaka iza maramica natopqenihod suza prezira a ona mu pri|e:- Dobro ve~e Hrizogone.Mladi} se za~udi kada iz wega progovori glas ~oveka ~ije je lice i ruke i grudi, ~ije je noge ose}aokako svoje a pretovarene zlatni nakitom.-Dobro ve~e.- ûo je svoj novi mrzovoqni glas a onda ona nastavi da cvrku}e:- îme ve~eras moèmo da uveselimo dragog Hrizogona?- îme vi moète da me uveselite? Sve {to ste mi izneli do sada bilo je ili bajato ili dosadno. Vinemate ose}aj za lepo.- Gusten und ohrfeigen sind verschieden.- Odgovori ona pritajenim glasom tako da su evnusi naslawaliglave da bi boqe ~uli i sla|e se nasme{ili. (ne skrivaju}i bol gledaju}i u wen nabujali dekolte)Onaj novi stanovnik mladi}a se namr{ti:- Vi zbijate {alu samnom a neznate da vas na jedan moj mig mogu dati i{ibati. Zaboravqate daste mi dati da mi uga|ate a ne da mi na nema~kom izgovarate gluposti.Lepotica u zlatnoj haqini se nasme{i. U wenom osmehu se ogledao evnuh dok su mu bezobrazno padalekapqice znoja sa brade direktno u bokal sa vinom koji je drào na posluàvniku.- Ali, ja vi{e ne znam ~ime vam mogu ugoditi. Ju~e ste imali sirijske plesa~ice. Dan pre cirkusiz Kine i guta~e vatre i bogate arapine koji su vas zasipali skupim poklonima. I ratnike sa krvav-im pri~ama i jo{ krvavijim sudbinama i gologuzi narod koji je pravio lakrdije na svoj ra~un za oglo-dane kosti pod sofrom i sve ste to imali i niste zadovoqni. Da ne spomiwem harem od stotinu lep-otica, leoparda kana, ni muzi~are sa svih delova sveta, pripoveda~e, ònglere ii I ni{ta. Pomozitemi dragi gospodine i ja }u sve u~initi da budete sre}ni.-Hrizogon se natmuri toliko jako da se mladi} upla{i. - Mesalina.- Drekne on dok su mu na vratu poiskakale sve ìle. - Da vam slu~ajno nije palo na pamet da priredite jo{ jedne orgije. Dosadnooo. Ne}u ni rat pro-tiv neke gologuzije ni fado peva~ice pod prozorima ni gole striptizete.. Ni{ta. Ja ho}u da budem

KRATKE PRIÊ

Broj 4 POETA 31

sre}an. Dovedite mi Merlina i neka me on usre}i kada ve} vi ne umete. Jasno?- Prodera se onaj umladi}u isklijao iz spisa uvezanih paripinom.I eto dovedo{e nekog ~arobwaka. Ne be{e to Merlin nego neki na zameni umotan u iscepane haqine,bradat i suv. Pepeqastog upijenog lice na kojem su sjala dva plava oka, pri{ao je ne ostavqaju}i zvukkoraka za sobom. Ne re~e ni{ta nego pri|e Hrizogonu i kucne {tapom od trske po mermernom podu.Hrizogon ga odmeri, proceni i oceni pa ka{qucne:- ûo si {ta sam rekao Mesalini. Dosadilo mi sve ovo. Fazani puweni bademima i jastozi i zlato ikonkubine i ovi evnusi sa smokvinim listom na mestu mesta i tavanica oslikana andjelima. Sve midosadilo. Ho}u da budem srecan. Ovo sve. Bqaaak. Ali da osetim srecu. To ho}u. Da se radujem davolim da osetim potpunu qubav i da sam sre}an. Da ~ujem muziku iz nutra da vidim lepotu sveta.. Mozesli to? Ako ne moè{ odmah na giqotinu. Ili ga bacite lavovima. Svejedno. Ili oba. -Onaj sa trskom klimne glavom i iz vre}e sa le|a po hramu pospe neke trave. Upali veliku grudvu tam-jana pa zamumla neke molitve i zakadi toliko jako da se vi{e ni{ta od dima nije videlo. Po~nuka{qati i evnusi i posluga i robovi i konkubine samo se glas Hrizogonov nije ~uo. A kada se ra{iridim iznad kanabeta Hrizogonovog svi se u ~udu skupi{e. Na wemu je leàlo ùto, kao od medi {tene.Be{e toliko lepo da su mu se svi obradovali. Cikne Mesalina od sre}e pa ga uzme u naru~je i po~nega maziti i qubiti. I evnusi se obradova{e. Udari{e im suze na o~i, ne kao one kada su kao Sikeizgubili sve budu}e poro|aje od mudrog: '' fik'', o{tre ~akije gospodarice Gandi.. Ma ne. Udari{e imsuze iz kanala sre}e. Iz radosti na koju su odavno zaboravili da postoji..E, a na{ Hrizogon dovu~e mladi}a na neku poqanu. I vide mladi} vire}i iz Hrizogona spaqena selai gradove oko sebe sve uni{teno i opqa~kano. Vide od poplava izrovanu zemqu i bogaqe kako traèmilost. Vide i nejaku decu kako dozivaju svoga roditeqa i ratnike oslowene samo na svoje juna~kepri~e kako mole za zrno duvana i radnike bez fabrika i pticu bez noge vide. I vide da taj golub stal-no leti i ne moè da sleti pa se strese od straha. Strese se od o~aja. Od boli. Od muke se strese ipromuca gutaju}i ne{to {to mu je bilo sli~no suzama ali {to mu je u grudima stvaralo stra{nu bol:- Ko u~ini ovo? Ko ovoliku nesre}u svetu u~ini? Ko je taj monstrum? To zlo? Ko je ta ala adska?-Pitao je stalno se okre}u}i oko sebe. Gde god bi pogledao ruke bogaqa, o~i gladne dece. Sirotiwa ijad.- Hej ti sa trskom u ruci i pocepanim haqinama. Pa ja sam traìo da se radujem. Da. Da miukine{ sve one tra}arije od zlata i poslugu i konkubine i robove i arene. Ali nisam traìo da mestavi{ u pakao. Ko je ovo uradio? Ko je ova nakaza {to od sveta napravi ovo?-I vide kako se onaj sa {tapom ponovo pojavquje. No ovaj put mu haqine behu svetle, kao od zlata sja-jne i oko glave mu zasija{e zvezde i vide da mu na {tapu od trske pi{e:'' POKAJTE SJA'', pa se strese.A onaj re~e glasom koji se prospe po narodima:- Ovo na~ini Ti i sli~ni tebi. Gladni apetitom ada vi ste na~inili ratove, sirotiwu bedu. Od de~ijihsuza je satkano va{e zlato. Od ridawa majki je va{e bogatstvo. Od rana ratnika su va{i zlatnici iva{e haqine. Od sirotiwe, muke i bolesti su va{e pala~e i dvorci. -Hrizogonu se po~e{e tresti vilice i sa nogu mu spado{e zlatne papu~e. Oseti kako mu se lice kupiborama i kako mu sedi kosa. Oseti kako se smawuje i kopni pa jo{ sa ono malo glasa {to mu je osta-lo pro{ap}e:- Pa gde je tu sre}a? Gde je tu radost, qubav? Gde je tu ono ve}e od svakog zlata od svake palateod carskih dvoraca balova i podruma punih vina. [ta je ve}e od riznica blaga od opqa~kanog plenaod smaragdnih ogrlica? [ta je to {to je ve}e i lep{e pa i radosnije od bogatstva ~oveka?-Upita Hrizogon a onaj sa {tapom u ruci se nasme{i i pokaè trskom u nebo.. I zabruje naduveni oblacitamom. Zagude vetrovi uznose}i prah ~ove~iji kao svetlucavu pra{inu sa tamne zemqe. Udari{e mnogigromovi i mnoge duge. Rascepi se nebo i silna svetlost se usteè od istoka ka zapadu. Narod popadana kolena. Narod pade ni~ice kada onaj sa {tapom od trske progovori da su ga svi mogli ~uti:- Ustajte i radujte sja. Raduj se mali u svemu veliki u delu. Radujte se ubogi, gladni i èdni.Raduj se jer dolazi On. On koji je ve}i od svakog zemqanog blaga. Koji je ve}i od svake qubavi kojumoè spoznati ~ovek. Koji je jedini mesija i vidar sveta. Raduj se jer je do{ao isceliteq du{a i telai u koga je ìvot ve~an.-Mladi} se trgne. Oseti da leì prekriven harijama starca Josafata i da ga ovaj mazi po ra{~upanojkosi. Polako je podigao glavu pa se zagleda u star~eve o~i pune tuge:- Gde si krenuo star~e sa tim hartijama?-Upita ga tek tako da se pita. -Idem da odnesem sve ove sudbine sveta na mesto gde }e im biti izvidane rane. Gde }e im biti datpravi lek i prava uteha. Idem da Ga do~ekam i da mu predam sve uzdahe bolesnica, majki dojiqa,pa}enika i jadnika sveta i tako rasteretim du{u punu jada od svega {to videh i ponesoh sa sobom usrcu svome.-Mladi} klimne glavom i krene za starcem:- Idem i ja sa tobom. Daj mi deo tvoga tereta, tvojih hartija du{e da ih ponesem.-Starac klimne i dade mu deo hartija. Posrnu mladi}. Oseti da mu du{u napuni hilade gladne afri~kedece. Oseti ih i vide kako tr~e za zrnevqem hrane koje obesni bacaju iz aviona po presu{enoj pusti-wi. Vide ih kako plaze otekle jezike pod vedro nebo za samo jednom kapi ki{e. I oseti wihove mr{avenoge i naduvane stomake i ispale kosti i rojeve muva i bol i o~i pune molitve. Vide bebe kako mrtvevise sa usahlih grudi majki. Vide de~icu, starce, qude kako padaju po pustiwi i kako umiru. Iz onihdrugih papirusa koje je nosio uskome{a{e se kolone prognanih mu~enika i sirotiwa ispod mostovagrada iz dubine zemqe zavika{e ostavqeni i umorni starci...I rikne koliko god je imao daha. Kolikogod je imao snage. Rikne iz hiqadu usta du{a koje je sa papirusima poneo sa sobom:- Do|i. Do|i Mesija i Boè na{. Do|i {to pre radosti, Qubavi i spasio~e sveta.-

Hrizogon -Gr~ ''u zlatu ro|eni''Boris Staparac

KRATKE PRIÊ

32 POETA Broj 4

Barbara Hass ModliñskaJanku

Ovaj je list napisan o Janku Koñczyñskim, ostrovsko-kali{kom poetu i prijatelju i namjenjen ~itaocima i mediji-ma u Poljskoj kao i u cijelom svijetu.Ovo je list za tebe i o tebi, za sve one koji ~itaju tvoju poez-iju. Nek njihova srca budu otvorena kao {to su i na{aotvorena za tvoje rije~i i razmi{ljanja, lijepe rije~i kojeumiruju nas male.

Jednog dana bila sam u Gdanjsku i {etaju}i po Dugoj ulicipri{la do {tanda sa suvenirima. Htjela sam ne{to kupiti, aliprodava~ je gledao prema svojim koljenima i bio jako kon-centriran na ne{to. Mladi je ~ovjek napokon podnio glavu izapitao {to mi moè pokazati, a u tom momentu mu je ne{topalo s koljena. Sagnuo se i podignuo knjigu. Upitala sam ga{to to ~ita, a on mi je dao u ruke knjigu poezije JanaKoñczyñskiego. Moj me je mu` poùrivao da ne{to kupimi da krenemo dalje, a ja sam zapitala dali mi tu knjigu moèprodati, na{to mi je mladi prodava~ odgovorio da ne moèjer je to knjiga njegove djevojke.

Po povratku u Be~, ìvot je tekao uobi~ajeno dalje, ali nije mi dalo mira pitanje o tome tko je tajgospodin J,.Koñczyñski.

U to vrijeme sudjelovala sam na portalu poljske poezije. Vlasnica portala "Poezje.com" mezaprosila da bi moje pjesme objavila na njenom portalu. Naravno da sam na to odmah pristala.Upoznala sam tamo mnogo izvsnih ljudi, a jedna je osoba sa nadimkom Janek, razmjenila samnomi adresu elektronske po{te. êsto smo se dopisivali i medjusobno ocjenjivali na{e pjesme. U poez-iji gospodina pod nadimkom Janek, ~esto sam nalazila opu{tanje, ili bolje re~eno, mir u du{i.Gospodja Elzbieta, vlasnica portala poezije.com, organizirala je u Zawoi, Sustret Literata na{egportalu. I tamo smo ja i moj mu` upoznali kona~no Jana Koñczyñskiego.Njegova karizma, mislim da mogu tako napisati, za~arala nas je do kraja, a isto tako i neke drugeu~esnike susreta, na{e kasnije prijatelje. Zapravo, na{e pravo prijateljstvo se i za~elo u Zavoji. Odte 2008 godine imamo s tim izvanrednim ~ovjekom, poetom i prijateljem, neprestani kontakt.

Uvijek kad ~itam poeziju prijatelja JankaKoñczyñskog, zahvalna sam Gospodinu da nam jedao mogu}nost da se upoznamo. Jankova poezijaje moj vodi~ kroz dan. Smiruje me ~ak i onda kadami se ni ìvjeti vi{e neda, kad bih se najradjezavukla u mi{ju rupu da me nitko ne vidi. Uve~er~esto pro~itamo moj mu` i ja po nekolikoJankovih pjesama, opustimo se i zaspemo.Mogu jo{ jedino dodati da i bi drugi mogli imatiistu takovu radost i smirenje, kakovu imam ja pri~itanju poezije Jana Koñczyñskioga, te ga stoga izdubine srca preporu~ujem. On je uistinu izvrstanôvjek i uzbudljivi Poeta.

Barbara Banach, pjesnikinja iz Be~a

http://poezjakonczynski.w.interia.pl/

KRATKE PRIÊ

Jan Koñczyñski

TRI SUSRETA

"Moja majka bi bila presre}na kad bih se oènio Vama", kaè Ranko, sme{e}i se svojim tamni vilajet o~ima ukoje ne smem pogledati da se ne izgubim nepovratno. Posle ove izjave kojom obe}ava vi{e nego svi moji najsmeli-ji snovi, obaram o~i da prikrijem stawe bezumne sre}e u koje me je doveo. "Ali ja znam da bi to bio greh," doda-je ozbiqno.Greh? Za{to greh? U nedoumici, traìm pomo} izvan sebe, bespomo}no se osvr}u}i.Blistavo nedeqno popodne. Oko nas nigde nikoga, samo sunce nemilosrdno prì. Ponekad se oglasi neka ptica,bumbar ili p~elica. Iz Novog Sada, u razgovoru, nas dvoje smo pre{li preko mosta u Petrovaradin i Kamenicui sada hodamo pokraj Dunava. Vazduh treperi od jare, a reka tiho ~avrqa udaraju}i o stare ~amce koji se sawi-vo ququ{kaju u pli}aku. Zavr{iv{i svoju misao, Ranko zastaje, okre}e se ka meni i gleda me, ozbiqno, u o~i,jednu ~itavu divnu, zajedni~ku ve~nost. Ali ta re~ "greh" uznemirava me. Ne shvatam. Ja ga volim i znam da nemani{ta gre{no u toj qubavi. Ali, {ta on ose}a? Za{to pomiwe greh? On i ne zna da ga volim. Kako bi mogaoznati: nikome nisam ni re~i rekla.Srela sam ga, prvi put, pre godinu dana za vreme pokrajinskog atletskog takmi~ewa na novosadskom igrali{tu. Usamom sredi{tu, za glavu vi{i od svih, baca diskos. Nedaleko odatle, ja sam, sa juniorskim baca~icama radilaisto. Sve sam lokalne i pokrajinske atleti~are poznavala, wega nikada nisam videla. U to nije moglo bitisumwe. Isuvi{e je izuzetan da bih ga mogla prevideti: upadqivo vi{i, uspravniji i stasitiji od ostalih;savr{enih, klasi~nih crta lica i kao pono} crne kose i brkova, toliko druga~iji kao da pripada nekom drugomsvetu i vremenu. Precizno i glatko vaja simfoniju snage i lepote: U trenutku bacawa diska veli~anstveniji je od~uvene gr~ke statue. Nikada ni{ta lep{e nisam doìvela.Zaboravqam gde se nalazim i {ta sam do tada radila, i kao op~iwena ga posmatram. Umesto da se priberem ikoncentri{em na sopstveno bacawe diska, a zatim i kugle, ja sam odsutna i rastre{ena, stalno gledaju}i u pravcutog neznanca koji, i ne znaju}i da postojim, ozbiqno i predano radi svoj posao. Moj trener se prvo ~udi, a ondarazo~arava, i quti: na na{im treninzima stalno sam postizala rezultate iznad tada{weg rekorda. O~ekivao je dase to i zvani~no potvrdi. Bio bi to zasluèni trijumf, wegov i moj, posle dugog, predanog rada. Ali mene, odjed-nom, vi{e interesuju mu{ki seniorski rezultati nego moj sopstveni. Nikada nisam slabije bacala nego tada."Miroir, {ta se doga|a?" Pita me îka Ja{a blago, ra{iriv{i svoje od sunca i vetra po igrali{tima izbledeleplave o~i, uvek pune razumevawa i podr{ke za svoje brojne "pulene." Po{to sa mnom, polu{aqivo, naj~e{}e gov-ori francuski, nazvao me je Miroir, Ogledalo. "Ni{ta naro~ito. Nikada nisam suvi{e verovala u svoje atletske sposobnosti. Ne volim da se takmi~im, sem samasa sobom." Ovaj odgovor, mrzovoqno-ponosit, nije li~io na mene do tad. îka Ja{a i ja imamo odnos pun uza-jamnog po{tovawa i topline. Bez komentara, po~iwe strpqivo da pokazuje kako da upotrebim snagu koju zna daimam.Ali moje o~i, kao i misli, stalno beè ka neznancu. Napeto pratim sve oko wega i saznajema da se zove Ranko ida je iz Sente. Srce mi tone ispod nivoa mora: posle takmi~ewa oti}i }e daleko i nikad ga ne}u vi{e videti.Kao mala leptirica privu~ena mo}nom svetlo{}u, samo ho}u da budem u wegovoj blizini i upijam sve. ûjem wegovglas i on u meni podiè talase velikih voda. U svom {esnaestogodi{wem ìvotu, po prvi put ~ujem ne~iji glasne samo sluhom nego celim bi}em. Ne samo iz pogleda i glasa, ve} i iz celog zagonetnog Rankovog bi}a, zra~isnaàn magnetizam. Iza te veli~anstvene spoqa{wosti mora da se krije sadrìna isto tako nesvakida{wa idivna. Potpuni stranac, ustalasav{i najskrovitije kutke moga bi}a, pomogao je da shvatim koliko sam i samasebi nepoznanica. Na zvuk wegovog glasa, dubokog i ozbiqnog, ali i bar{unasto umiqatog, diè se plima u momtelu, od sitnih, ugodnih talasi}a do zastra{uju}e mo}nih potresa. Oni namah kr{e moj dotada{wi mir i varqi-vo ose}awe kontrole nad sobom.Posle toga, punu godinu dana, Ranko zaposeda sve moje misli. Sve {to radim duboko je povezano s wim. Kao {tobremenita èna nosi dete pod srcem punih devet meseci, i ja wega, potajno i zabraweno, hranim u srcu tu celugodinu. Nikome se ne usu|ujem poveriti svoju tajnu, sem dnevniku. Pi{em iskrena, ispovedna pisma i neposlata~uvam u toj svesci zajedno s pquskom qubavnih pesama koje i neznaju}i inspiri{e. Ne bih se usudila da ihpo{aqem i da znam wegovu adresu.Pro{la je godina dana. Opet smo na igrali{tu. Atletski susret samo {to nije po~eo. Odjednom, objekat mojihtajnih sawarewa prilazi mi s osmehom: "Miroir, siguran sam da ste se u me|uvremenu razvili u pravu {ampi-onku. Pre nego {to po~ne gu`va, smem li da Vas zamolim da sa pro{etamo i malo pro}askamo posle takmi~ewa?"[irom otvorenih, blistavo sre}nih o~iju, bez razmi{qawa pristajem."Sre}no Vam bacawe," Ranko se sme{i i, pre nego {to sam do{la sebi, nestaje. Posle toga sve je preplavqenosre}om. Ne pitam se kako zna moj nadimak. Pitam se da li je mogu}e da me je zapazio, izdvojio od ostalih, ipoèleo da upozna. Da li je mogu}e da su moja skrivena ali sna`na ose}awa nekom beì~nom telegrafijom prene-ta i na wega? Kako je ina~e mogao saznati {ta mi zna~i ve} godinu dana? Krila sam svoju tajnu bez re~i i nikomeìvom nisam je poverila. Znala sam, zato {to je dvadesetak godina stariji od mene, nedostiàn je i zabrawen.Mama i ina~e smatra da je rano da se zabavqam i sa de~kom svojih godina. Znam da bi mi zabranila sve u vezis atletikom i bila bih pod strogom prismotrom ako sazna da sam izgubila pamet.Tajne silno i opasno pritiskuju. Odjednom, ~ovek se na|e u samici. Spoqa, naravno, sve izgleda isto. U su{tini,ni{ta vi{e nije isto niti se ikada moè povratiti u pre|a{we stawe.Rankov poziv da pro{etamo moj je prvi "rendezvous," mnogo "qubavniji" nego {to bi mogao shvatiti. Upravozato, brine me {to me vodi u prirodu, van grada. Mama mi je godinama predo~avala sve mogu}e opasne situacijekoje mu{karci name{taju da bi zaveli neiskusne devojke. Navela mi je i primere devojaka koje "vi{e niko ne}e,"kao i dece "~iji se otac ne zna." êsto mi ponavqa {ta mu{karci stvarno o~ekuju dok govore o qubavi. Uspelaje da me uveri koliko je smrtno opasno poqubiti se, a kamoli zaqubiti. Naoruàna svim tim znawima koja odva-jaju svet de~urlije od odraslih, zarekla sam se, sasvim ozbiqno, da niko, niko sem mene ne}e dràti moju sud-binu u rukama. Jednostavno, ne}u se qubiti. Niko me ne sme poqubiti bez obzira na izgovor: ro|endan, Boì}ili bilo {ta sli~no. Posle toga ose}am se bezbedno, naro~ito zato {to me, do toga trenutka, uop{te niko nijeinteresovao ni privla~io.

Broj 4 POETA 33

KRATKE PRIÊ

KRATKE PRIÊ

34 POETA Broj 4

Svakodnevno, okruèna sam de~acima mojih godina, piskavih glasova, retkih, bezbojnih dla~ica na bubuqi~avomlicu, ruku drhtavih i oznojenih dok uzimaju moje sveske da prepi{u doma}i zadatak. Ne samo {to mi ne pada napamet da poqubim ni jednog od wih (~ega se mama, izgleda, pla{i), nego mi dolazi da i svesku operem vru}omvodom.U Rankovoj blizini, naprotiv, postajem nejako ma~e ba~eno u vrtlog. Neko dotad nepoznato uzbu|ewe me zahvata,izazivaju}i sna`nu drhtavicu, tako da moram da se dobro potrudim da je prikrijem. Istovremeno èlim da se pre-pustim. Znam, to se nipo{to ne sme dogoditi. Ovo je, o~igledno, jedan od tih fatalnih slu~ajeva o kojima mamagovori. Ne sumwam, Ranko mora biti opasan ènskaro{. Tako privla~an, nema drugog izbora! Stalno samzaokupqena strahom da }e poku{ati da me poqubi.Ovde, na obali Dunava, daleko od qudi, kad je tako neo~ekivano pomenuo ènidbu, a zatim greh, pogledao me jedobro u o~i, sasvim ozbiqno, a onda se okrenuo i krenuo natrag, ka gradu. Ja se mu~im da odgonetnem {ta seskriva iza tih re~i. Sve {to on kaè ili uradi je smrtno va`no za mene, a ipak, pored sveg truda, ne uspevamda ga shvatim. Brzo stièmo do centra. Tu mi pruà ruku, u~tivo se pozdravqa, i odlazi. Uop{te ne poku{ava da me poqubi.Umesto da se opustim i smirim, to me jo{ vi{e zbuwuje, mo`da i razo~arava. Sva moja bri`qivo pripremqenaodbranbena strategija bila je nepotrebna. Da je poku{ao da me poqubi, uprkos svega {to mama kaè, mogla bihbar verovati da ga interesujem na bilo koji na~in, wegov na~in, makar i pogre{an, za mene nedozvoqen. Zna~i,ne voli me, ne moè da me voli. Verovatno me smatra balavicom. Ja ni{ta ne znam od stvari koje su wemu va`ne.Boqe {to ne zna: ja ne bih ni umela da ga poqubim, ~ak i da se usudim da poku{am. Stalno o tome razmi{qam,ali ni{ta vi{e ne shvatam nego na po~etku. Postajem rastresena i zami{qena. Misli na Ranka ne napu{taju me,a wegovo xentlmensko pona{awe me jo{ vi{e privla~i i osvaja.Sada jo{ i vi{e, sve {to radim uvek je povezano s wim. Znam, tamo daleko, u jednom drugom gradu, on ustajeujutro, jede doru~ak, pije kafu, ~ita novine, mo`da juri ène i ne zna koliko se sna`no usekao u moj ìvot ikako ga zauvek mewa.Dok se moje drugarice uveliko zabavqaju i qube bez onih pogubnih rezultata o kojima mama govori, ja sedim kodku}e, ~itam lepu kwièvnost, pi{em poeziju i sviram klavir, uvek oblivena nekom melanholijom i usamqeno{}u,i nehotice privu~ena umetno{}u koja je inspirisana tim istim duhom. îtam i pa`qivo prou~avam klasike roman-ti~ne kwièvnosti, slu{am i sviram muziku romanti~nih kompozitora i nalazim u wima duboko razumevawe iutehu. Privla~i me lepota ro|ena iz ~e`we za nedosti`nim. Mama ne zna koliko me qubav prema Ranku za{ti}avaod ìvota koji pored mene proti~e. Verna sam wemu i sebi, ne~emu nejasnom ali sna`nom u {ta sam verujem. Odwega ni{ta ne o~ekujem, ali se nadam. Nosim ga u svom bi}u kao {to bremenita èna nosi mali plami~ak ìvota,hrane}i ga svojim ìvotnim sokovima do punog razvoja.U me|uvremenu zavr{avam gimnaziju. Sa velikim nadama i odu{evqewem spremam se za studije u Beogradu. Bratmi je ve} tamo i raduje se {to }u mu se pridruìti. I roditeqi su uzbu|eni i ponosni, ali mama pokazuje tugu.Bez nas, bi}e usamqena. Kad pti}i jednom odu iz gnezda, vi{e se ne vra}aju. @ivot ih nosi sve daqe. Upravota, woj tu`na misao, mene usre}ava. Spremna sam da otvorim krila i poletim. Negde duboko, pomalo se ose}ami krivom: uvek sam bila bliska s mamom. Znam da smo brat i ja wen ceo ìvot. A, ipak, radujem se odlasku izmnogo razloga. Jedan od wih je Ranko. I on je na studijama u Beogradu.Stigla sam. Raspakovala kwige, plo~e, ode}u i druge stvari, po zidovima pove{ala moje omiqene francuskeImpresioniste, na prozor stavila saksije sa cve}em. Od sada }e ovde biti moj ìvot. Nestrpqiva da po~nemupoznavati grad, jo{ isto ve~e vodim sa sobom jednu devoj~icu iz susedstva u {etwu, i kre}em na Terazije. Tu,pred hotelom Moskva, sede qudi pijuckaju}i crnu kafu i }askaju}i, uìvaju}i u blagoj jesewoj ve~eri. Naplo~niku stoje mladi}i i gledaju devojke, povremeno im dobacuju}i, ba{ kao i na novosadskom "korzu." To mi jepoznato. Kako ovde nikoga ne znam, ose}am se nesigurno. Ne usu|ujem se da gledam direktno ni u koga.Iako je misao luda i nerealna, mogu}a samo u filmovima i romanima, ja se ipak potajno, ali tim ~vr{}e, nadamda }u sresti Ranka. Ose}am da je tu blizu, da me vidi, iako ja ne vidim wega. Uzbu|ena sam ("egzaltirana," mamabi rekla) isto kao onog popodneva kraj Dunava. Nosim ga u srcu i snovima, danima i no}ima, nedeqama i mesec-ima, pune dve godine. Jo{ uvek ne shvatam za{to je smatrao da bi bio greh oèniti se mnom.Odjednom, glas iza mene. Dubok, sonoran, privla~an mu{ki glas, "Otkud Vi u Beogradu?" Prilazi nam s le|a,razdvojiv{i mene i devoj~icu. Ranko! Wegov glas bih prepoznala u milionima. Podse}a me na crkvena zvona iMendelsonovu muziku. Obrazi mi se rumene a o~i se {irom otrvorile "gutaju}i" wegovu celu pojavu. Kao u snu.Najlep{em snu u kome su i ~uda mogu}a. Ona stara vrtoglava drhtavica, vratila se.[etamo tako i }askamo. Ta~nije, Ranko }aska, a ja, kao u pijanstvu, samo nastojim da se priberem. Nisam u stawuda ga ~ujem, iako èlim da upijem svaku wegovu re~. Wegov glas me uquqkuje u neki nadzemaqski trans.Prati nas ku}i, a ja te no}i i ne poku{avam da spavam. Suvi{e sam sre}na, puna snova i velikih i{~ekivawa.Mo`da je i wemu stalo do mene?A onda me zahvata velika groznica. Kao plima, plavi me qubav za Ranka, za studije, za ovaj divni Grad na DveReke. Sve to me drì u stalnom stawu neopisive opojnosti ~ula i vi{estruke radosti. Predavawa po~iwu i jaga ~esto sre}em u Kapetan Mi{inom zdawu ili u Studentskoj menzi na Slaviji. Upisujem i nema~ku kwièvnost,pa zajedno prou~avamo Geteovog "Fausta." Za mene je Ranko, kao Faust, oli~ewe gladi za potpunim saznawemsvega {to ìvot moè da pruì. A ja, jo{ gladnija ali zastra{enija, jesam li ja Margarita?Jednog dana pozvao me je da idemo u bioskop. Po mojoj ra~unici, to je na{ drugi "qubavni sastanak." Daje sefilm "Intermezzo" sa Ingrid Bergman. Sa tom glumicom sam se uvek lako poistove}avala: visoka, atletskigra|ena, ali ne`na i ènstvena. U ovom filmu igra mladu devojku zaqubqenu u znatno starijeg mu{karca. Spajaih muzika. Romanti~na qubav mora da se po wu zavr{i praznih ruku, praznog srca i s bolnim iskustvom.Ranko i ja sedimo u posledwem redu. Dok se unosim u pri~u, muziku i tuàn, neminovni rasplet, Ranko se primi~esve bliè, s glavom koju uporno poku{ava da spusti na moje rame, duboko udi{u}i miris moje kose i koè.Ulaèm svu snagu da ostanem mirna, ili bar tako izgledam. Ne znam {ta se od mene o~ekuje u ovakvoj situaciji,razapeta izme|u maminih lekcija i onoga {to, po prvi put, sna`no ose}am. Sukob ovih opre~nih misli i ose}awa,iscrpquju} je. êznem da se, makar na trenutak, smem prepustiti tom velikom talasu da me ponese ili proguta.Ali, to je opasno, mama me je upozorila, a i sama vidim. Zarekla sam se da je nikada ne}u osramotiti i svojure~ moram odràti. Istrajavam.

KRATKE PRIÊ

Broj 4 POETA 35

Film se zavr{io, Izlazim iz bioskopa sva crvena i naduvena od pla~a. Sadrìna filma bila je samo delimi~norazlog, ali i dobar izgovor.Dok me Ranko prati ku}i, }utqiva sam i zami{qena. Da li je to slu~ajno: ba{ kao i "Faust," i "Intermezzo" jeozbiqna opomena koja me je navodi na razmi{qawe. Stigli smo pred moju kapiju i zastaqemo gledaju}i se.Odjednom, Ranko pita:" A kad }emo nas dvoje spavati?" Izre~eno tako direktno i neo~ekivano, pitawe me sna`noudara u grudi. [okirana sam. Povre|ena. Za~udo, upotrebio je isti pristojno ublaèn, staromodni izraz koji jemoja mama upotrebqavala u svojim lekcijama.Brzo i bez razmi{qawa odgovaram "Nikada." Povre|ena sam, duboko povre|ena. Moj dvogodi{wi ~isti san leìpod Rankovim nogama grubo zgaèn i uprqan. Re~ greh, re~ koju je on upotrebio pre godinu dana, ponovo se vra}ada me mu~i."Nemoj mi re}i da si jo{ devica?" Smeje se on napuklo. Sad vi{e ne gazi samo moj san nego i mene. Za{to jetakav? Odjednom, to je sasvim drugi ~ovek, neko koga ne poznajem i ne mogu voleti."Ja i nemam nameru ni{ta da ti kaèm." Odgovaram ponosito. Ali ponos ne ose}am. Samo duboku tugu, prazn-inu i razo~arewe. U wegovim o~ima, o~igledno, device su bezvredne kao otpatci. Ni za {ta. Neupotrebqive.S tugom, ali odlu~no, svrstavam ga u mu{karce o kojima me je mama upozoravala."E, pa ako jesi, onda znaj da si jedina na celom beogradskom univerzitetu." Zakqu~uje Ranko s nekom grubomprimesom u glasu koja mewa celo wegovo bi}e. U tom trenutku, kao da me je mrzeo.Ko je ovaj ~ovek? Da li ga ja uop{te znam? Nisam verovala da moè biti ovakav. Odvratan je. Mama je u pravu.Okre}em se i utr~avam u ku}u. Ali pitawe me i daqe prati: Boè, da li je mogu}e da govori istinu? Pa nisamvaqda ba{ jedina. U wegovim ustima to zvu~i kao abnormalnost. Lepo je mama govorila: re~ qubav ne zna~i istoza mu{karce i za ène. Kako sam se prevarila, kako sam se prevarila. Kad bi znao kako sam ga volela pune dvegodine, sigurno bi mi se smejao. Jedno je sigurno, on i ja ne moèmo ostati zajedno. Razlike su isuvi{e velike.Trebalo mi je dosta vremena da Ranka zaboravim. Te{ila sam se da, o~igledno, nije bio ~ovek za mene. Mo`daje boqe {to sam to saznala ranije. Zagwurila sam se u studije, a vreme je u~inilo svoje.Godine su prolazile. Neko mi je uzgredno rekao da Ranko putuje po svetu i da je, ~uli su, negde sa Eskimima.Nisam bila sigurna da li je to bila ironija, prijateqska {ala, ili figura u govoru. A nije me ni interesova-lo. Bila sam udata, i imala dete. Moja karijera je sjajno napredovala. Putovala sam, pisala, i dràla javnapredavawa.Decenije su se nizale.Nisam nikada razmi{qala da li }u ga ponovo sresti. Bila sam suvi{e zaokupqena svakida{wicom. A onda, ìvotje po~eo da mi zadaje krupne udarce: majka mi je umrla rano, od sr~ane kapi. Ubrzo za wom i otac. A onda, sasvimneo~ekivano i mu`. Od raka mozga. Obrela sam se u Americi, u zrelim godinama. Trebalo je preìveti i podi}idete. Sama.Nikada nisam presekla pup~anu vrpcu sa domovinom. Vra}ala sam se svake godine. Jednog leta, hodaju}i po dobro-znanim i voqenim beogradskim ulicama, ugledah Ranka. Namah smo se prepoznali i istovremeno zastali, osme-huju}i se."Miroir, otkad te nisam video." Taj stari, ve} zaboravqen nadimak zapqusnu me uspomenama."Nije ni ~udo, ìvim u Americi," odgovorih. Oboje smo stajali na sred ulice, sme{e}i se. Prolaznici su nasgurali, ùre}i pokraj nas. Bili smo ba{ pred "Londonom.""Hajde da popijemo po kafu," pozva me on. Dok smo srkali dobru, jaku crnu kafu, prepri~avali smo zajedni~kase}awa i uspomene, a onda i ìvot u periodu kada se nismo vi|ali. Ranko je pomenuo neka od svojih egzoti~nihputovawa, kao i ìvot s Eskimkom. Brk mu se sme{kao a obrve vragolasto izvile, kao nekad, kad je govorio oènama. O~i su bile one iste, tamne kao vilajet, ali kosa i brkovi posrebreni. Bio je jo{ uvek za glavu vi{iod ostalih, upadqivo lep ~ovek. U razgovoru, o~i bi mu na trenutak zablistale istim onim sjajem koji sam neka-da znala, a onda se opet vratile u trajnu mirno}u ~oveka koji je mnogo doìveo i sad se odmara na uspomenamakao na blagom jesewem suncu. Ozbiqno mi je pri~ao. "Kad sam se umorio od lutawa po svetu, i ja sam se, kona~no, oènio. Ali, bilo je dock-an. Dockan za decu." Gledao me je u o~i, pomalo sawala~ki-~e`wivo, a onda dodao: "Bogat sam a nemam to komeda ostavim. I èna mi je umrla."Kao i moj mu`, pomislila sam. "Ti ima{ dete," nastavi Ranko. "Ima{ za {ta da ìvi{." Slu{ala sam ga ishvatala: po prvi put otvoreno govorimo o sebi i o nama, na ravnoj nozi. Po prvi put vidim stvarnog Ranka,mu{karca i ~oveka, i nije mi te{ko da ga shvatim. Sada, kad sam se oslobodila mladala~kog straha izaslepquju}eg zanosa. Kad sam kona~no shvatila mamino u~ewe samo kao wen strah i brigu za mene u tim "prelazn-im godinama,"a ne kao pravilo za ìvot. Teret, koji sam nepotrebno nosila kroz sve te godine, spao je sa mene.Umorna reka, sre}no stigla do mora, spremna da se stopi s wim. Sve je tako jednostavno i qudski jasno."Trebalo je da se oènim s tobom, tada. Ti bi mi rodila sina," kaè on toplo, s qubavqu. Gleda me intimno,kao nikad pre."Iako bi to bio greh?" Pitam ga, nesta{no, dok mi sva do tad neiskazana, mladala~ka qubav slobodno isti~e izo~iju i celoga bi}a. Upravo ovoga ~asa shvatam {ta je on tada poku{avao po{teno da mi kaè. Ja sam bila "mater-ijal za ènidbu," ~ista i neiskusna, a on je, u tom trenutku, èleo da luta po svetu i iskusi sve pre no {to seskrasi. Stara tema: Per Gint; mu{karac ve~no luta, Solvejg verno ~eka."Bila si mudrija od mene, Miroir. @ena." Sedim tu s wim, svodim ìvotne ra~une i shvatam da je on u pravu.@ivot mi je dao sve {to sam èlela, ~ak i vi{e, ono {to nisam ni umela da traìm. Sada je vreme da uìvam uplodovima svoga rada. Za trenutak, gledaju}i u wegove iskri~ave o~i koje me toplo gledaju, mislim: mo`da nijekasno za nas. Mo`da bismo tek sada mogli uìvati jedno u drugome, sada kad nas je ìvotno iskustvo izjedna~iloi zbliìlo, bri{u}i dvadesetak godina razlike. Ali, ta iskrica, topla i prijatna kao svaka nada, gasi si isto-ga ~asa. Moj Ranko je drag i mio starac. A ja svaki dan ~ekam da postanem baka i posvetim ìvot podizawu svogaunu~eta. Mi ìvimo na dva kontinenta. Me|u nama je veliki, duboki Okean. Ispri~ali smo se, sveli ra~une u sebi i sa sobom, a onda se srda~no i toplo zagrlili. Ostali smo tako za trenu-tak, dugogodi{wi prijateqi, u zagrqaju po prvi put. Onda smo se razi{li svako na svoju stranu.Bio je to na{ posledwi sastanak.

Mirjana N. Radovanov-Matari}

36 POETA Broj 4

ALBERTOV PLES U VENECIJIAna je ispijala prvu jutarwu kafu dok joj je voda vlaìla stopala. Trg svetog Markaje jo{ uvek bio pust ali je miris prole}a polako budio usnule strasti. Izbacivalaje potpuno pravilne kolutove dima poku{avaju}i da odagna jedno bolno se}awe.Olegov lik joj je bio i daqe kristalno jasan iako ga nije videla nekoliko godina.Ostavila ga je jednog vedrog prole}a dok su mu dva neprekidna potoka izlazila izuskih o~iju, a bol wegovog srca je tamnio dan. Zaqubila se u wega zbog ~udesne sudbine mladi}a. Poreklom iz Severne Koreje,ro|en u Kirgistanu, sa materwim ruskim jezikom, a bolnom slovenskom du{om. Imaoje istu onu tugu u o~ima, tako prepoznatqivu i tako duboku. Uvek ga je plavila nekaza~u|uju}a svetlost, a qubio je tako strastveno. Wegova umetnost je tada po~iwala daraste, a danas je veoma poznat srpski slikar. I taman kada je Oleg prona{ao svojekona~no uto~i{te, ona je odletela u Veneciju. Na{la je novog ~oveka. Alberto Latuada je bio mladi Italijan, svetlih o~iju koje susilovito posmatrale na svet oko sebe. Voleo je boemski ìvot, kafane,pi}e...Studirao je filozofiju sa ~udesnom stra{}u, sa takvom stra{}u nikada nijeprilazio èni. Ana je zbog toga nekoliko puta suzama ispirala svoje bademaste o~i.êsto je ulazio u wu, sna`no kao kow, ìvotiwski...U po~etku joj je prijala ta neo-bra|ena kosmi~ka igra, ali plavi snopovi svetlosti koje je hvatala sa Olegom nisunikada obasjavali weno bi}e u seksu sa Albertom.Pogledala je na sat i pomislila kako Gulsina opet kasni. Gulsina je bila wena pri-jateqica, a istovremeno i koleginica u pozori{tu La Feni}e. Obe su bile na po~etkupeva~kih karijera, Ana kao koloraturni sopran, a Gulsina kao alt. Ana je volela ovu divqu i nepredvidivu devojku koja je dubokom mudro{}u uspevalada iznova povrati wen kreativni plamen koji se ~esto gasio zbog nezadovoqstvaqubavnim ìvotom. I sada je sa iskrenim osmehom i qubavqu gledala Gulsinu kakoskaku}e ka woj i {aqe joj poqupce."Opet kasni{, draga.." - procvrkutala je Ana."Da, ali sam ti na{la jednog slatkog, bademastog mom~i}a, praaaavog mu{karca..." -otegnuto je zabrundala devojka iz veoma niskog registra. Volela je da zadivquje qudesvojim nesvakida{wim glasom, tako dubokim, ali tako poeti~nim. Retko ko je mogaoda uhvati tu muziku, tu dubinu koju je Gulsina hvatala kao od {ale. Ta ~iwenica jojje veoma godila."Ma daj, molim te, kakvog mu{karca, ja imam...""Ima{ serowu, ostavi se vi{e tog mlakog plesa~a." - sugestivno je naredila Gulsina.Ana je znala da }e popustiti, ose}ala je da je Gulsina u pravu...Odagnala je nekemoralne okove koju su po~eli da zve~e oko we i vratila ih je nazad u skrivene uglovewenog bi}a. @elela je da prese~e neprestano nezadovoqstvo i bila je spremna da sveproba.Te ve~eri je obukla svetlucavu crvenu haqinu, stavila cvetni {e{ir sa velikimobodom i pojurila kroz usku uli~icu ka mostu Rialto. Mladi Italijan je bio lep i zgodan, ali dosadan i glup. Slu{ala je wegove nezan-imqive govore, misli su joj letele Braunovim kretawem, a {etali su besciqno.Uhvatila je pogled u wegovim o~ima, pogled koji je zna~io skori poku{aj poqupca.Nije znala kako to da izbegne, a mozak joj je pani~no vri{tao. Tada je za~ula poznatiglas. Na jednom mostu je plesao Alberto, pohotno se smeju}i, a pored wega je stajaladevojka, bledog lica i iskeènog osmeha. Ana nije mogla da skine pogled sa te devo-jke, ose}ala je neki iskonski strah, pradedovski...Osvrnula se oko sebe i postala svesna da je mladi Italijan uùrbano brisao nizjednu uli~icu.Oni je nisu videli, a ona je kao hipnotisana stajala i zurila u wih. Tada je videlane{to {to joj je gurnulo razum ka ivici provalije. Bleda devojka je iznenada zgrabi-la Alberta neverovatnom snagom i zarila mu bele, duge o~wake pravo u vrat. Videlaje kako se mladi} koprcao, ~ula je wegove vapaje, ali je stajala nepomi~no. Stvoreweje slasno ispijalo ìvot iz Alberta, uvijalo se i uìvalo u svom |avoqem obedu. Tada je kriknula i poletela odatle. Um joj je vri{tao, suze su je pekle, ali je nagonza samoodràwem dostizao svoj vrhunac. Utr~ala je u kroz vrata stare zgrade u kojoj

KRATKE PRIÊ

Broj 4 POETA 37

je ìvela Gulsina. Gulsina se uvek {alila kako je ona druga poznata li~nost koja jetu spavala, prva je bio Alesandro Manconi. "Veruje{ li ti u postojawe vampira?" - zavapila je dok je Gulsina qubila wenenakva{ene obraze."Da" - odvratila je devojka smireno i ~vrsto.Ispri~ala je doga|aj dok je wena prijateqica kuvala ~aj. Plakala je misle}i nanesre}nog Alberta. Gulsina je tada izvadila staru drvenu kutiju. U woj je ~uvala jed-inu uspomenu na dedu, blagog gospodina, velikog sovjetskog istori~ara. Se}ala se kakojoj je jedne davne ve~eri, dok je bila devoj~ica, deda podario veliki drveni kolac iispri~ao neverovatnu pri~u o krvopijama, o wegovim borbama sa wima...Srce joj jelupalo, uspomena na wega je bila bolna, toliko joj je nedostajao taj divni starac kojiju je odgajio...Ana je slu{ala Gulsinine pri~e o vampirima i polako se vra}ala u stvarnost. "Budi jaka, Ana, mi sada moramo na}i na~ina da oslobodimo Latuadu, on je okovante{kim lancima, du{o moja...Telo mu se ne}e...""Raspasti, znam Gulsino~ka moja, znam ja to. Ali bol je tako jak, a spoznaja o posto-jawu tih bi}a jo{ uvek gura moj razum mo}nom snagom..."Gulsina se nasme{ila toplo i an|eoski. Zagrlila je Anu i odvela je spava}u sobu."Odmori se sada. Sutra }emo o svemu dobro promisliti...Ti lezi mila, ja idem da seistu{iram, pa }u ti onda spremiti pravu, dobru ve~eru. Nisam odavno nikome, a i jasam gladna."Ana je osetila sigurnost i toplinu, legla je na udobni krevet i zahvalila Bogu natome {to je uveo u wen ìvot prijateqa kao {to je bila lepa Gulsina.Tada je osetila neku hipnoti~ku muzika, mislila je da je San po~eo da je pohodi i daje pokazivao kroz divnu melodiju jo{ jedno od wegovih ~udesnih lica. San je darneba, dar Bogova i majke Vaseqene. Samo je iskonska dobrota neke mo}ne stvarala~kesile mogla kreirati San. San koji je Spokoj, San koji razja{wava Zna~ewe, San kojira|a Smisao...Muzika je bila sve ja~a. Tada je ustala da vidi odakle je to dolazilo. Na krovususedne zgrade je igrao Alberto. Plesao je zanosno kao nikada do tada. Virtuozno je|ipao, pomalo divqe, pomalo ne`no...Gledao je u Anu i sme{io se zatvorenih usta.Ana je osetila snaàn seksualni nagon, zadrhtala je sva i nije uspela da ubijeZaborav koji je posuo ~arobni prah po wenom skora{wem Se}awu. "U|i mili, volela bih da me zagreje{, srce mi je promrzlo ve~eras...A ne znam za{to,verovatno zato jer te nisam videla ~itava dva dana..."Alberto je pobedni~ki zavri{tao i ustremio se ka woj. Tada je otvorio usta i belizubi su se halapqivo zarili u wen vrat. Tada je Se}awe pobedilo Zaborav, ali je bilo kasno. Ana je gubila snagu i samo jeprozirno gledala u daqinu...Za~ula je duboki urlik i videla Gulsinu sa drvenim kolcem u rukama. Izgledala jekao ponosna ratnica, pravi izdanak svog naroda...Zarila je kolac duboko u Albertovotelo i zga|eno posmatrala odvratno uvijawe zveri koja je umirala. Pogledala je u Anu koja je jo{ disala. Suza joj je izletela iz oka i osveìla Aninolice."Oslobodi me, draga moja Gulsino~ka, i nemoj plakati..." - uzdahnula je Ana.U tom momentu je Oleg zavr{avao svoju najnoviju sliku. Boje su oìvqavale i on jebio zadovoqan. Tada je wegovo srce zaplakalo. Ostavio je mirno pribor za slikawe i pri{ao pro-zoru."Ne brini qubavi moja, ja }u te sti}i, ne}e{ i}i sama!"Kada je drveni kolac prolazio kroz Anino srce, Oleg je otvorio prozor i poleteo uslobodu. Sreli su se u bqe{tavilu, velikom i ugodnom za o~i. Video je neverovatne boje, takvekoje nikada nije mogao stvoriti. Ali, bio je blizu! Ana ga je dràla za ruku i pevala.An|eoski sopran je vibrirao i gonio boje da se me{aju stvaraju}i jo{ ~udesnijeslike.Tada su se prvi put istinski spojili u jedno, nepodeqeno bi}e.

\uro Kosanovi}

KRATKE PRIÊ

38 POETA Broj 4

VOSTANI SERBIE

Ve~e. Beogradsko. Stigla sam vozom. Imam penzionerski popust, trideset posto.êkam dvadeset peticu. Prolazi dvadeset trojka, autobus u koji je trebalo da u|em.Nije to prvi put da pobrkam. Misli su mi, vaqda, uvek na nekom drugom mestu. Vantrenutnog ìvota. Na stanici gu`va. Ulazim u autobus. Napred ima praznih mesta.Vidim, nisu predvi|ena za invalide ili trudnice. Sedam do prozora. Sa svojimmislima. Na ve~era{woj promociji kwige, osim pisca, sre{}u i mnoge prijateqe.A iza mojih le|a èna veze.- Koliko puta sam ti rekla da ne beì{!- Daj mi sto dinara, mole}ivo ~ujem mu{ki glas!- Ma, ne dam ti! Znam za{to ti treba!- Kupila sam ti xemper i lekove!- I ne}u vi{u da izlazim sa posla, zbog tebe! Zna{ da radim do jedanaest, a moramda ustanem u ~etiri!- Daj mi sto dinara!- Ne dam, koliko puta da ti kaèm! Ne okre}em se. Vidim u prozoru, ogleda seplavu{a, sredwih godina. Do prozora, iza mojih le|a, sedi vlasnik mole}ivogglasa, koji ~esto ponavqa ,, daj mi sto dinara!" Do wega de~ak, verovatno unuk, pet-naestogodi{wak. Povremeno ne{to i on obja{wava dedi. Mo`da mu prevodi {tagovori }erka koja stoji i ponavqa, ne dam! Verovatno se i ona kasno udala.- Daj mi sto dinara!- Ne dam! Znam za{to ti treba!- Gledam kroz prozor. Promi~u svetla, ne prepoznajem ulice. Putovala sam mnogoputa na ûkaricu. Treba da pro|em Sajam, Savu, pa uzbrdo, prva stanica, Dom kul-ture. Ali mi razgovor koji ne prestaje odvla~i pa`wu.- Zna{ da imam otpremninu, ~etiri stotine trideset evra?! Dodaje mu{ki glas.- Ima{ li ti ne{to napismeno?! @ivnu èna.- Bila sam! Firma zatvorena.- Pove{}u te sutra, pa da vidi{! Imam i deonice, pet hiqada.- Ma ima{ li ti ne{to napismeno?!- Pove{}u te da vidi{, pravda se pomirqivo mu{karac.- Iskopirala sam ti li~nu kartu i mati~ni list! Samo ovla{}ewe da mi da{.- Do}i }u po tebe u nedequ. U dva.- Da nisi mrdnuo! Ne}u vi{e da izlazim sa posla! Razume{ li?!- Nego, {to si iza{ao bez xempera? Vidi{ da je hladno.- Ho}e{ da se razboli{. A gde ti je xemper?- Ostavio sam ga u kesi kod Zore.- Daj mi sto dinara!- Ma gde ti je xemper?- Zakasnio sam na ve~eru.- Pa tek je {est sati. Ne dam!Pogledam kroz prozor, pogledam u sat, oteglo se putovawe.- Ho}e li skoro ûkarica? Pitam ~oveka do sebe.- Ovo je Vo`dovac. Vidim, da sam i ja oma{ila. Ustajem, da si|em na slede}oj stanici.Silazim na jednoj uzbrdici. Gu`va. Kaù Kumodra`. Pogledam naniè, vidim udaqini hram svetog Save. Vidi se on na daleko. Svako pametan bi pre{ao na drugustranu i vratio se autobusom kojim je i do{ao. Ali ja ne odustajem. Ovo ve~e samplanirala danima.- Kako da se vratim i stignem do ûkarice? Upitah izlaze}i. Mlad ~ovek re~e:osamnaesticom, jednu stanicu, posle pedesetica.- Pokaza}u vam.- Vaqda zna! A {ta ima da pokazuje, znam i ja {ta je jedna stanica. Na vidiku nijednog autobusa.- Da kupim ja jo{ karata. Za svaki slu~aj. Ulazim u prvu piqarnicu. Molim vas trikarte! I kako da se vratim na ûkaricu?- Moète pedeseticom, pa jo{ pe{ke trista metara, re~e prodavac.

KRATKE PRIÊ

Broj 4 POETA 39

Ipak stiè osamnaestica. Za jednu stanicu i ne tro{im kartu. Silazim, prelazimpreko ulice, ~ekam drugi prevoz.Prolaze taksisti, najlak{e bih stigla. Koliko li to ko{ta i ne mislim. Prolazeautobusi. Gde li koji ide, pojma nemam. Pitam gospo|u do sebe. @ena mi re~e da jenajboqe da udem u osamnaesticu pa da si|em pre Mostara. Da ne silazim niz ste-penice. Mrak je.- Tu prolaze svi autobusi za ûkaricu.I ne pade mi na um da je to glupost, jer za{to bi se zvala petqa ako idu svi na istustranu. Prolazila sam mnogo puta, imam orijentaciju, ali pod utiskom pri~e izautobusa, nikako da se saberem. U glavi slaèm pri~u. Verovatno je ~ovek ostaosam. ûvena beogradska firma konfekcije, propala. Stan, koji je sre}om zasluìo,prepisao }erci. Ovlastio je na penziju, samo da ga smesti u dom. A dom, verovatno uwegovoj glavi bio lep{i, nego stvarno. I sada, ponekad iza|e, bez pitawa, onako zasvoju du{u da se pro{eta gradom. U|e èna u pedeseticu. Mogla sam i ja. Vidimvreme odmaklo. Morala sam odavno da stignem gde sam krenula.- Zalutala sam u Beogradu, ali ne odustajem, javqam prijateqici, sa kojom je treba-lo da se na|em.I u~inih kako mi je re~eno.- Koliko ima stanica do Mostara? U novom autobusu opet pitam. Ima prili~no,re~e mladi ~ovek. I gledam, da opet ne oma{im. Si|oh kod Klini~kog centra.Na stanici malo qudi. Hladan vetar. A gradski autobusi retki. Razmi{qam...ûvari zavi~aja. Zanimqiv naslov kwige.- Mnogo je qudi u Beogradu, ostavilo svoje zavi~aje.U mojoj ~ar{iji, pe{ice za ~as preletim sa jednog kraja na drugi. Sretnem poznatalica. Trampimo osmehe. Ispri~amo se.Pogledala sam pre polaska enciklopedije. Traìla na Internetu. Nisam na{la niu Vujaklijinom Re~niku stranih re~i i izraza. Htela sam da vidim zna~ewe re~i ,,zavi~aj." Na{a je to re~, o~igledno. Ne se}am se da nam je u~iteq obja{wavao pojamzavi~aja. Verovatno je u to vreme ve}ina ìvela gde se i rodila. Ili to nije bilova`no. Pitala sam mladu u~iteqicu, {ta pri~a sada{woj deci. Ona re~e, zavi~aj jemesto i okolina gde se rodimo i neko vreme ìvimo, ali ne moramo tu i da ostanemo.Nai|e i ~uvena pedeset petica, za koju kaù ,, budi sre}an kada je ugleda{." U|oh!Stigosmo do Mostara. Vidim mota prema Sajmu. Dobro je, mislim ja. Uhvatila samnajzad pravi. Voza~ pri~a sa kolegom.- Kakva slu~ajnost! Kolega iz moje ~ar{ije! Kako je svet mali?A ja se umorila od presedawa i kucawa karata. Pitam za ûkaricu a on re~e, idemna Zvezdaru. Nego evo, si|ite pa sa~ekajte, dvadeset tri. Onaj isti u koji nisamu{la na po~etku. Opet gu`va. Autobusi ~esti. Dvadeset trojke nema.A ko su ~uvari zavi~aja? Pade mi na um. [ta ako svi odu? Da li je zavi~aj i ono{to nosimo u sebi? Zavi~aj su i grobovi. Oni ostaju. Ostaju wive. I na{e ku}e.Reke. I ptice. Mirisi. Nailazi pedeset jedan. Re{ila sam da u|em. Kre}emo.- Ide li na ûkaricu? Pitam za svaki slu~aj.- Ne znam! Kaè lepa devojka, sa osmehom, evo pitajte wega. Momak pored we klim-nu glavom. Vidim Savu, nadvo`wak, i stièm pred Dom kulture. Osam je sati.Krenula sam u pola {est. A kad je bilo sedam! Obi|oh oko zgrade. Bioskop, kafi},galerija u prepravci i ugledah stepenice za nazna~eno mesto. Najzad!Ulazim na prstima. Neki ve} izlaze. Pro|e i de~ak sa guslama. Izgleda, mnogo samzakasnila. Sedam u zadwi red, da osetim atmosferu. Osim autora, ne vidim o~eki-vane poznanike. Ne ra~unam veliki poster mlade glumice na kome pi{e: Oj Kosovo,Kosovo. Govori autor. A dok je re~i bi}e i nas. Delove kwige ~ita lepi ènskiglas. Stiè i peva~ sa duhovnom pesmom. Kaù, glumica zbog bolesti odsutna.Sutradan pro~itah u novinama, bila je na drugom mestu! Svejedno, autor je lepo itoplo govorio iz du{e. Oduìlo se za one koji su do{li na vreme. Kaù da jepo~elo sa zaka{wewem. Na kraju kwige... vojska kre}e da odbrani narod, teritorijui svetiwe. I zapeva{e, Vostani Serbie. Prisutni po~e{e da ustaju. Ustadoh i ja.

Qiqana Milosavqevi}

KRATKE PRIÊ

40 POETA Broj 4

PRIÂ NE PRIÂ

- Opet pi{e{ ? [ta sad? Opet pri~u?- Ne znam, tako ne{to! Za neki konkurs, najkra}e pri~e, do 13 redova.- Pi{e{ dakle kratku pri~u?- Ma ne, za{to bih pri~u? Ja }u o nama. O tebi i meni, kako se dopisujemo ovog jutra.- Mi nismo pri~a, pa ja tebe ne znam, ne vidim.- Pa ba{ zato nismo jo{ pri~a. Mo`da smo istina, i heroji jedne pri~e, koju je tek sada neki pisacpo~eo da pi{e. Za{to ne bi tako ostalo...?- Ako smo pri~a, pa mi ne postojimo? Ko je taj pisac? Pa ba{ sada pi{e o nama? - Nismo jo{ pri~a... posta}emo! Pri~a ili istina, zavisi od pisca. - Pa to ne pi{es ti? [ta }e{ ti u ovoj pri~i? Ko }u biti ja? [ta }e{ da po{alje{?- A za{to bih pri~u? Pa svi }e da po{alju lepe pri~e, bez gre{aka! - Da je ovo pri~a, ne bi bilo ovih gre{aka.- Pa pisac }e da popravi, kada budemo bili istinita pri~a, pri~a }e da ima lep po~etak, lep kraj, ne}ebiti pod{tapalica, ni suvi{nih re~i... Ima vremena, za sada smo samo,13 redova...

Zorica SenticAKCIJA DARUJMO RE^

KRATKE PRIÊ

Aktivni ~lanovi akcije koji sakupljajuknjige u Srbiji

- Nemanja Milatovi}, SOMBOR- Gordana Ro{~i}, N. bib. "JovanPopovi}" i "Pro Art" pozori{ni klub,KIKINDA- Restoran "Stenka" i dr VeraKova~evi}, BEOGRAD - Dragana Dada Radovi}, VALjEVO- Jovana Rankovi}, ARAN\ELOVAC- Ljiljana Milosavljevi}, SMED-EREVSKA PALANKA- Nata{a ]iri} i Narodna bibliotekaStevan Sremac, NI[- Marko Spiri}, biblioteka "BoraStankovi}" i TV 017, VRANjE

Humanitarna akcija srpskih knjièvnika, pisaca, zaljubljenika u knjigu, ulepu pisanu re~... {irom sveta, gde god ih ima, udruìli su se oko akcije kojaima samo jedan cilj - da do 2010. godine svako srpsko selo ima bib-lioteku! Ambiciozno, ali ostvarljivo, kaè Zorica Senti}, pesnikinja koja ìvi i radi u

Kanu i koja je inicijator ove Akcije. Pozivamo vas da se i vi priklju~ite akciji i budete koordinator u va{em gradu kako bismo svi zajed-no ostvarili ideju da sva sela u Srbiji dobiju svoju biblioteku.email: [email protected] http://darujmorec.blog.rs/

Broj 4 POETA 41

KWI@EVNE KRITIKE I PRIKAZI KWIGA

Eva Ras - "@ivot beì iz usamqenosti u kwigu"Lajo{ Zilahi je posle ~itawa Evinog debi-tantskog kwièvnog dela "Nemoj da grak}e{ zamnom na stepeni{tu da sam najlep{i" (1972.)izjavio kako u budu}e moraju odmah da mu pre-vode na ma|arski jezik sve {to ova spisateqicanapi{e. Prvo delo pa kompliment velikog pisca.Ali dugo se ~ekalo! Isfrustrirani i oni sa mawkom talenta nikakonisu mogli da dozvole i priznaju da neko moèbiti talentovan istovremeno i za glumu i zakwièvnost (kada je po~ela da slika tek je nas-tao problem!). Zato su je sputavali i branili!Drugi roman "Siva èna" (1978.) je sjajna crnadrama '~oveka' (tj. ène, mlade ène, studentki-we, koja je tek uplovqavala u ìvot, èqnasvega, gladna...). Roman poga|a direktno u srce,a du{u mladosti zakovitla i uputi prema pravomciqu... Iskrenom i istinitom, premdabodqikavom, ali ne kaè se xabe Per aspera adastra!Kasnije pi{e remek-dela: "Ku}a na prodaju", "..Petla na paw...", "Ro|eni mrtvi","Sa vrha mese~eve planine gledala sam svoj okrugli grob", "Sa Evom u raj"... Ne obazire se na ànrove, stvara jedinstven stil, prirodni... Pi{e romane, zbirkepri~a/pripovedaka, poeziju, novinarske ~lanke, crtice... Atmosfera wenih dela vaso~arava i uznosi, me{ate san i javu, ali uz puno svetlosti i zvukova. I kad je crna,Eva je bela. Ona neda da nestane NADA!Kriti~ari kwièvnosti je uglavnom ignori{u. Nagrade osvaja tek kasnije, posle trideset godina od objavqivawa prvog kwièvnogdela: "@ensko pero" (2001.), "Ko~i}evo pero" (2003.), "Zlatni hit liber" (2003.),"Samsungova nagrada" (2003.), "Uspon godine" (2005.), "Zlatan prsten" (2007.),"Nagrada Bejahada" (2007.) i "Plamen strasti" (nagrada Gorkog lista, 2010.).Tri dela su joj prevedena na engleski jezik: "Born dead", "Bed of Silver" i "Cock on theblock". Za "Born dead" dobija me|unarodnu "The Man Booker" nagradu publike. To jeveoma zna~ajna svetska nagrada.Eva jo{ uvek glumi, pi{e, slika... Sve podjednako dobro.Ko razume ima sre}e, ko ne razume nikad ni ne}e! Bibliografija Eve Ras (od 1972. do 2010):1. Nemoj da grak}e{ za mnom na stepeni{tu da sam najlep{i2. Siva èna 3. U divna davna vremena4. Kad mi mama kupi pare5. Pri~ajte nam o Malarmeu6. ... Petla na paw... 7. Ku}a na prodaju8. Ro|eni mrtvi9. Sa vrha mese~eve planine gledala sam svoj okrugli grob10. Born dead11. Sa Evom u raj12. Srebrna posteqa13. U areni14. Cock on the block15. Bed of Silver16. Divqi jagawci 17. Devojka koju nisu nau~ili da kaè ne 18. Tito bez holivudizovawa

\uro Kosanovi}

42 POETA Broj 4

Vasa Mihailovi}: Moj ìvot

Vasa Mihailovi}: Moj ìvot. Wujork. Biblioteka srpskiklasici. 2010. 88 str. (na engleskom jeziku)

Profesor emeritus, Vasa Mihailovi}, ~iji je ìvot posve}en studijama i predstavqawemslovenske i srpske kwièvnosti u SAD kroz poeziju, kratke pri~e. eseje i prevode, ostavqa za sobombogato delo po kome }e budu}e generacije u domovini, Americi i svetu, mo}i nastaviti da izu~avajuna{u kwièvnost, smatra akademik i pisac Miodrag Pavlovi}. Dr Aleksandar Petrov isti~e da je onjedan od onih pregalaca koji svojim nastojawima odràvaju srpski dobar glas u zemqi Novog svetskogporetka. Bez tih nastojawa ne bi postojala mogu}nost na{eg ve}eg uspona. Pisac i akademik MatijaBe}kovi} ocewuje Mihailovi}a kao mogu}e najplodnijeg i istovremeno zasigurno najti{eg i najdelikat-nijeg stvaraoca. \or|e Vid Toma{evi} .nagla{ava Mihailovi}ev izuzetan talenat i poeziju najvi{egareda, zbog ~ega ga treba prevoditi na svetske jezike. Veruje da }e ga budu}e generacije uvrstiti u samevrhove na{e kwièvnosti po bogatsvu i svestranosti wegovoga dela.

I u smiraju ìvota, Mihailovi} ne prestaje da pi{e i objavquje. Najnovija kwiga je autobi-ografija jednostavno nazvana Moj ìvot, koju je, po sopstvenim re~ima, napisao zato da bi wegovaporodica, prijateqi i svi ostali mogli boqe shvatiti wegove pobude kao ~oveka i pisca. Kad sam ga(2004), u intervjuu za svoju antologiju pisaca u dijaspori Za{to pi{ete? upitala upravo to pitawe,odgovorio je"Da opravdam svoje postojawe, jer sam odabrao da mi pisawe bude ìvotni ciq."Svojìvot Mihailovi} beleì jednostavnim, iskrenim re~ima i dokumentovano, bez ikakve potrebe i èqeza ulep{avawem istine. Govore}i o svome detiwstvu i mladosti uvodi nas u istorijska zbivawa kojasu formirala wegov ìvot, ìvot wegove porodice, nacije i sveta: Drugi svetski rat.

Bilo mu je 14 godina kada ga je stariji brat upoznao sa Jugoslovenskim nacionalnim pokretom"Zbor" i wegovim podmlatkom "Beli orlovi". Dodaje da je bio spreman za tu odluku jer mu komunizam,direktno ponu|en i aktivno prisutan u {kolama, nije odgovarao. Ve} je pro~itao kwigu RudolfaRu{novi}a, slovena~kog misionara, koji je li~no gledao nepo{tedno ubijawe civila u Boq{evi~kojrevoluciji. Mihailovi} tuma~i: komunisti su internacionalisti i ateisti, èle republiku i predsed-nika, a on nacionalista koji veruje u Boga i srpsko hri{}anstvo, u skladu sa parolom:"Bog vlada nanebu, kraq na zemqi, a otac u porodici." Komunisti zahtevaju potpunu odanost Partiji i `rtvovaweporodice u to ime, a Mihailovi} slobodu li~nosti. Komunisti su tada bili pod uticajem SovjetskogSaveza a on to nije prihvatao. Bio je "impresioniran harizmom Qoti}a kao briqantnog govornika"ijo{ vi{e "wegovim po{tewem u politici".

^lanstvo u "Zboru" odlu~ilo je wegov daqi ìvot. I on i brat javili su se u dobrovoqce uodbranu svoje otaxbine. Brata je izgubio.

Na jednom mestu autor u samo-posmatrawu iskreno priznaje da se lako zaqubquje. îtalac, pogo-tovu koji ga poznaje kroz sve {to pi{e, vidi da je i on i cela wegova generacija bila uskra}ena zamladost i normalno postepeno sazrevawe, primorana na rat koji nikada ne bi bio wihov izbor u nor-malnim uslovima. Puni idealizma i entuzijazma, sabijeni u logore, wihova mladala~ka energija unaponu, odabrali su da se bave sportom, ~itaju velike pisce, pi{u dnevnike i poeziju, u~e strane jezikei pokre}u ~asopis. Tek kad su, kona~no, mogli da sre}u devojke i mlade ène, po~eli su da u~e osnovnezakone qubavi i intimnosti, dok su u neizvesnosti ~ekali, ~ekali, beskona~no ~ekali, da im se odlu~isudbina, da se na|e zemqa koja }e hteti da ih prihvati da bi mogli da zapo~nu normalan ìvot.

Jo{ sa broda prvo su ugledali Spomenik slobode. Amerika! Amerika! Wujork, zatim Kanzas Siti.Uz pomo} Srpske crkve, autor nalazi porodicu s kojom }e ìveti dok traì posao. Polazi na fakul-tet i kona~no ide u pravcu èqene karijere, stepenicu po stepenicu, priqe`nim radom. U me|uvre-menu sre}e prelepu sestru svoga druga i zaqubquje se na prvi pogled. Ubrzo stupaju u brak i imaju dvasina. @ivot te~e u radu i podizawu porodice.

Kroz sve {to pi{e i radi, a naro~ito kroz Mihailovi}eve ose}ajne, ne`ne i filozofske pesmeu prozi (opravdano hvaqene i pore|ivane s Du~i}evim) prosijavaju uvek iste muze i inspiracije:Branka i wegova rodna zemqa. Wegov ìvot je odana slu`ba wima. Tu je on na{ao svoj potpuni inajvi{i domet li~nog stvarala~kog izraza.

Delo Vase Mihailovi}a ogromno je. Spisak 52 objavqene kwige: poezija, pri~e, eseji, antologi-je, prevodi (na primer poezije Jovana Du~i}a i Wego{evog Gorskog vijenca). Primio je 13 uglednihnagrada, ukqu~ivo sa poveqom Arsenije ârnojevi}, 2004; Rastko Petrovi}, 1998; Vuk Karaxi} zacelokupno ìvotno delo, 2003.

Fizi~ki odvojen od svoje domovine, Mihailovi} je sluì, bez smetwe, celoga svoga ìvota, tamogde se nalazi. Na kraju kwige, on je sam, Branka umrla posle te{ke bolesti, on i daqe radi i pi{e,zajedno s porodicom svoga sina, snaje i tri divna unuka, smireno i zadovoqno. Wegov ìvot je stvar-na pri~a o uspehu. Te{ko}e ga nisu spre~ile da radi ono u {ta je verovao, uvek najboqe {to je mogao,i sada i sam moè videti rezultate koji su nesumwivo od velikog dru{tvenog i kulturnog zna~ajanacionalnog i internacionalnog.

Ovaj skromno predstavqen ìvot i rad veoma je pou~an i inspirativan za sve nas

Mirjana N. Radovanov-Matari}



Broj 4 POETA 43

Vasa Mihailovich. My Life

Vasa Mihailovich. My Life. New York: The Serbian Classics Press.2010. P. 88 ISBN 978-0-9678893-8-2 price $9.95

Vasa Mihailovich, whose life has been dedicated to the study and representation of theSlavic and Serbian literatures in the USA through his poetry, short stories, essays andtranslations, "perhaps the most prolific and certainly the quietest and the most delicateone" (claims Matija Bechkovich) , "after leaving the opus by which the future generationswill almost certainly include him among the most significant Serbian poets of imperishableand enduring value" (asserts Dr. George Vid Tomashevich), has published the autobiog-raphy My Life. He writes the story of his life in simple, factual terms letting showing howexternal events shaped his life during the Second World War.He was 14 when his brother introduced him to the Yugoslav National Movement named"Zbor"(Assembly), with its youth branch "Beli orlovi" (White Eagles). He was alreadyturned off by Communism having read the book by Rudolf Rushnovich, who witnessed"the indiscriminate killing of the civilians" in the Bolshevik Revolution. Also they were inter-nationalists, atheists, wanting a president, he a nationalist, believing in God and SerbianOrthodoxy (his grandfather a priest) and liked the slogan: "God rules the heavens, theking his country, and a father his home". Mihailovich accepted the traditional patriarchalrole of the father as the head of the family, Communists demanded an individual sacrificethe family for the party. He was "impressed by the charisma of Ljotich, a brilliant speaker,and more than anything else an honest politician." This decision determined his entirefuture. Both he and his brother enlisted as volunteers in defense of their country. In thewar, he lost his brother. His whole generation was robbed of normal growth. After the war, amassed in camps likeherded animals, their energy bursting, they chose to play sports, read good literature,write, publish a magazine, study languages and, finally, meet young women and start dat-ing, learning the basics of love and intimacy, while in limbo they wait endlessly for theirdestiny to be resolved: to find a country that will want them, so the "true" life can start. America, America! From the ship they see the Statue of Liberty! From there, he is lookingfor a job, place to live, and goes to school, finally on the right track, climbing the steps toa brilliant career. In the meantime, through a romantic "love at first sight", he marries andhas two sons, now successful adults with families of their own. Through all of Mihailovich'swriting, especially his sensitive, gentle poetry (compared to Jovan Duchich's), he has thesame inspiration and muse: love for his wife and his native land. His life is a faithful, ded-icated service to them and that is where he finds his complete expression. To my ques-tion "Why do you write?" Vasa Mihailovic answered: "To give reason to my existence,since I have accepted writing as the purpose of my life."His opus is enormous. The list of published books has 52 items: poetry, stories, essays,anthologies, and translations (like Duchich's poetry and Njegosh's: Mountain Wreath). Hehas received 13 prestigious awards and honors, among which: Arsenie Charnoevich,2005; Rastko Petrovich, 1998; and Vuk Karadzich's for his life's opus, 2003. . Physicallyseparated from his native land, he has served it, uninhibited, even better from where hehas been. In the end of the book. He is alone, Branka gone after a prolonged illness. Hegoes on working, surrounded by his son's family and three beautiful grandchildren. His lifehas been a true success story. No hardship stopped him from doing what he believed wasright, served the best he could, and now can see the results of a great social and cultur-al value, nationally and internationally. This modestly presented life is educational and inspirational for all of us.

Mira N. Mataric, California

AFORIZMI

U negativnom okruèwu i nula je pozitivna.

Pazite kad prelazite ulicu na putu za glasawe. Ispostavilo se da to radimo `mure}i.

Zakon reciprociteta: Zrno pogodi i }oravu koku. Najpre.

Zverka je ostavila trag i pre zime.

Referendum je imao refren dum.

Do|oh. Videh. Pobledih!

Na{ pastir ne ~uje da blejimo. Od pasa ~uvara.

Sve je mawe komedije na TV-u. I poslanici se uozbiqili.

Umiqato jagwe dve ovce sisa. Ako stigne pre poreznika.Milan @ivanovi}

SATIRA, HUMORESKA, AFORIZMI...

44 POETA Broj 4

Broj 4 POETA 45

POETA

SAZNAWE

Ro|en sam u pauzi izme|u pokoqaDa bi se zemqa qudskim mesom namnoìla.

U vijeku stradawa, bez mira i spokojaBogiwa rata dlan je na moje ~elo

poloìla.

Kr{ten sam u sivoj savskoj vodi[to trewe sjevera i juga ublaàva

I {to prenosi zlatne misli o slobodiUz jezivi huk i pokli~ koji sabla`wava.

Odojila me plodna ravnica snenaU kojoj mr`wa ra|a ko p{eni~no zrno.

Otud u svima nama stoluje neman[to Svjetlost mra~i u tminu i crno.

Kako, Boè, iskonu svom da po|em?Novoro|en~etu ~ednom kako da se vratim?

Kako pod skute i carstvo da Ti do|emKad ro|en sam da mrzim i vje~no da patim?

Berislav Blagojevi}

NA OÊVOM GROBU(epitaf)

Zdravo daltonisti i ostali iluzionisti.Mene je me|’ vas doneo vetar.

Treba imati ~vrst oslonac na istini,daltonisti i ostali iluzionisti.

B O E M

Jedan od onih,{to ve~no pate.

Zaokupqeni tugomneku devojku prate.

U mislima kraj we,u stvarnosti daleko,

jer umesto wega,qubi je drugi neko.

Jedan od onih,sa te{kim bolom.

Svoju du{evnu beduzaliva alkoholom.

Jovi} Boban

ONOJ KOJE SE TIÊ

Sad kad smo se ispeli dovdeMogli bismo nastaviti bilo kuda

Prema onom usamqenom drvetu nabregu

Uskovitlane kro{we na primerGde bi se sklonili od sunca

Ali isto tako od ki{eKoja bi mogla iznenada pasti

(Vetar ovaj {to vitla tvoje uvojkeNe zna se ~emu prethodi)

Ako li ne}e{Hajde da u~inimo napor

Pridodamo dah na{ wegovim dahovimaI od{etamo do onog izvora kraj {ume

Na onu travnatu ~istinuGde bi se svaki daqi opis predela

Mogao pokazati suvi{nim

Ostanemo li pak ovdeUistinu ne}emo biti onamo kad padne

ve~eA onda bi ja mogao biti neko drugi i

Ti neka sasvim druga a izvor onajSamo obi~no ogledalce ba~eno u travu

U kom se {epure zvezde

Hajdemo na~as dondeMakar to trajalo onoliko

Koliko je potrebno da se evoOvaj kami~ak koji }u hitnuti

Stropo{ta u ambis

Dragomir [o{ki}

KOW

Gledam u zami{qeni predeo, daleki!Dajte mi fijakere i karuce, uzde i am.Kow na livadi frk}e u tri popodne,na stranicama karuca, vreme odvla~i

topot..Kasa, zatim galopira...

Gledam duboko..Ponekad, samo ponekadzamisqam ga dugo,dugo,

dok frk}e!

Danijela Gli{i}

POETA

46 POETA Broj 4

MORAM DA PI[EM

Ponekadmoram da pi{em.

Olovke je snop svetlostikoji probija iz iscepanih, tmurnih oblaka,

moram da sijam.Svaka kap mastila

je talas nemirnog morakoji zapquskuje nepreglednu belinu,

moram da proti~em.Svaka re~

je mirni manifest bolau tetovaì unutar mog uma,moram da }ute}i govorim.

Svaka pesma je izgubqeno seme na laganom povetarcu

koje ~eka da izraste u deli} du{e,moram da se nadam.

ponekad moram da pi{emjer svetlosti nema,

jer moja kap preliva ~a{u,jer bol ne èli da nestane,

jer moram da ìvim.Ponekad, kada moram,

pi{em.

\or|e Stojanovi}

PRERU[EN U [TIT

Re~i traè mit, re~i traè znak,

re~i traè smisao svetlo{}u kroz mrak. Kroz redove neznawa

put je o~ajawa do velikog i dosadnog

bolnog rastojawa; Ko ne misli

posle }e da pita, obu}i }e ga rita,

gordost }e ga pojesti kao Orka sivog kita. Siguran na kopnu

ne poèli igru kobnu, kad zaboli svaka kost,

traì reku, pre|i most,

i nikad znawu novom ne daj biti prost!

Dobrivoj Stojanovi}

NISAM JA AN\EO

Nisam ja An|eo svetli,ne traì rajsku ~isto}u od mene.Kad zorom ranom kukuriknu petli

ja bih kraj tebe od strasti da svenem.

Mesto krila An|ela belogiz mene vrca poùda i strast

èlim da te upijem celogi da nad du{om tvojom imam vlast.

Nije du{i mojoj dom plavetnilo nebanit mi je smernost ja~a strana.Meni zagrqaj tvoj ne`ni treba

u ti{ini na{ega stana.

Ne traì od mene smernost i vrlinustrast me lomi, èqa me mu~i.

U meni na}i }e{ samo ènui olujno more strasti {to telom hu~i.

Dragana Bauer

U JAVI SNA

Gde prestaje san, a po~iwe java?Kada ~ovek bdi, a kada on spava?[epuri se smisao u svojoj lepoti,

[epuri, a beì u svoj svojoj divoti.

Istina po~iva, tajnu duboko skriva,Da li }emo ikada znati {ta se zbiva?@ivot jezdi, uzeo je oblik upitnika,

Varqivost i laì, samo to nam slika.

Ko mene sawa dok ìvim svoje dane?U ~iji san ~itavo ~ove~anstvo stane?

Pod okriqe skepticizma beìm od sveta,Jer istine nema, a dogma mi smeta.

U visinama traìm odgovor; nebo }uti,Zvezde utihnule, sve na lo{e sluti,Predznaka puno, tuma~i na snu laki,

Putokazi bledi, simboli previ{e jaki.

I ko sawa mene, a koga sawam ja?Potpuno se gubim, lutam u javi sna,

I kapci te{ki, plovim ka lukama snovaIli se, zapravo, budim u svetu slova?

Vladimir Vukadinovi}

PUTUJE ÔVEK

Putuje ~ovek putuje Du{om bez granicaOtvara sve kapije

Sve ponoreNebeski svodPutuje ~ovek.

Gleda zagledaSve je jedna orana brazda

Jedna wivaDvehiqade godi{wa maslina

Jevan|eqska poukaDemonska mreà

Tanka breza iznikla za jutraKad je suza ranila ~oveka.

Se}awa natovari na svoja zapre`na kolaDa kloparawem opomiwu istoriju

Da ono {to su slova zapisalaNije merilo qudskoga bola.

Putuje ~ovek meri razdaqinuOd iskrenosti do mr`we

Od sebe do zveri Od katanca do zakqu~anih vrata

Od ìvota do smrti.

Ispituje svoju ja~inuU poruci na kori drvetaU pupoqku mladom vinu

Nara{taju nabreklom decembruGladnoj godini zale|enom zrnu.

Suzom zalije svaku vlas iznikle traveI prvi snop ìta u poquPrvu zarudelu tre{wu

I posledwu ubranu jabukuI zale|en potok ispod o~evog poqa.

Putuje ~ovek putujeOtvara sve kapijeZagleda ponovo

Prevr}e nebeske brazdePrizove an|ele

Pa pogleda u svoje trule`ne haqineU svoje srce u crvene talase.

Putuje ~ovekOdplovi niz brzake ùri

Da sopstvenom muqu ne dozvoliDa iscuri i izvor zamuti

Putuje ~ovek.

Dragana \urkovi} To{i}

FASCINIRAJU]I SUSRET

âroliju univerzuma osetih

kada te susretoh.Nebeski svod zasija u svetlu

kupaju}i se u zlatnim zracima suncakoji na{u du{u zagreja{e.Jo{ tada si postao ~uvarvatre, koja u meni plamti

i moje vrele misli polete{e

kao golubovi mira da celi svet oblete

slede}i put srebrnog meseca.Mese~eva sonata zazvu~a u mom srcu

dok sjaj zvezdau mojim o~ima sinu

traè}i tebeza ~itavu ve~nost.

Dragica [reder

POSTOJI PUT

Pitawe novoo staroj temi,dilemu stvarau izboru mome.

Ipak je samojednostran bio,jer onda ne bi pitawa bilo.

Odgovor imam, al' ne znam ga re}i,

re~i su krhke,slomi}e ga.

Oìqak boli,oìqak zove

i vra}a te ponovona isto mesto.

Jo{ jednom stani,osvrni se boqe,

pitawe moè odgovor biti,

a onda kreni sama,tu iza ugla postoji put

Dragina-Gija Bradi}

Broj 4 POETA 47

POETA

Peko Lali~i}BELI LAVIRINT

Svetlana-Ceca PolakJA GA KORISTIMSAMO ZA SEKS

Radmila Stankovi}MUDROQUBQENIJA

Svetlana-Ceca PolakSLOMQENOG VRATAGLAVU SMO DIGLI

Cvija Mitrovi}RASUTI DRAGUQI

Dragana P. Vu~i}evi}SAZVU^JESUPROTNOSTI

Veselin Xeletovi}ORIHALKI KRISTALATLANTIDE

GDE SMO NA SAJMU KWIGAHala 4, {tand 4043

NOVE KWIGE U POETI

48 POETA Broj 4

NAJAVA NOVIH IZDAWA ZA PREDSTOJE]IBEOGRADSKI SAJAM KWIGA 2010.

Documents

Broj 4 special oktobar - poetabg.com · Broj 4 POETA 3 Jovan Du~i} VELIKANI POEZIJE ZALAZAK SUNCA Jo{ bakarno nebo raspaqeno sija, Sva reka krvava od ve~erweg `ara; Jo{ podmukli po`ar