BROJ 104 CENASO dinara

of f

0

i *

csi

lUaIO' m

CO

NE TRAZI VETAR SIVIRTI

DEREK FI N EGAN

NE TRAŽI VETAR SMRTl

m Mt . —

Derek Finagan NE TRAZI VETAR SMRTI

Izidavaič :NiIP »DiBCJE NOVINE«

• «

1 I

Za izidavaiča:M'iroslav Petro vić, tgetneráliii idLrektor

Glavni i odgovorni urednik: Mirjana 'Sterij eivski

Uxedndlk:Bor i voie Lašiić

Lektor:Mirj ana S t er ij ev,sk i

Korektor: Nada Mäksimovic

1991. DE:N PRESS

NiINĐA 104 JAJSiUAiR 1992. QODŒ)NEIzdaje NIP »Dečj-e novine«, TihiGinuira Mäita eviica 4, 32300 Gor- Bjji Miiliano'vaic. Telefoni: (032) 712-246, ltok!ol, 28, 'U ir e d n iiš tv o ,

(032) 714-250 proldaja i (032) 710-529 p r e t p l a t a . Telex: 13731,tekuičeg računa- kod SDK u Gornjem Mi!liano.vou

61320-603-1263. Devizni račun feod Beo'bain'ke oi Beogiradu: 60311-623-16“257310- 03292. Štampa: »Litiopapir«, C a č a k ,

• ••

Derek Finegan

NE rwr\RAZI VETAR SMRTI— Viid'iiš Li ga, Bert? Ja n:;

viidim nalšta. .. ja samo vozim, do đavola!

Vozač je u poslednjem trenu snaižno povukao volan i izibegao »rep« jednog sreibrnastoig »iše- vrol-eta« isipred. Psujući, on it - pravi svoje voziilo i uključi se u desnu traku koja je prolazila pored bleštavih idloga, neon- sikiih reklama i džinovskih slo­va. Sve je na toj strani trepe­rilo, poskakivalo i svetluicalo ;\ao da će se svakoga časa ras­prsnuti u milioTie sitnih svetle- ćih komadića posle čega bi na- stuipiHa noić crna kao mastilo.

Voizač u policijskoj uniformi s vremena na vreme bi pogle­dao u svog kolegu na sedištu* do seibe, ali bi brzo odvraćao po­gled zibog prokleto gustog sa- obraćajja u toj toploj kalif orni j-skoj večeri.

-:lotaciono svetio na pred­njem delu krova skoro zloko-

• 4

bno je najavljivalo neku ne­sreću. Ovoga puta bio je to ; ov.

Lov na čoveka.Lov bez milosti...Voizač sa šapkom, koja mu

je skoro povratila ušne školj- bio je suvonjav, sitnih 11-

očiju i uvučene braide skoro do okovratnika. Iz profi­la gledano, bilo je to ružno i neugodno lice policajica kakve nerado primaju i one stamice u naj oizloglalše nijim četvrtimaSan Franciska. Mršavo uizano ; Lce i oištra, neuredna kosa sa strane činili su ga još odvratni­jim. Bluza mu je bila présiro- ídL, r.uikavi su mu spadiali do prstijiu, a u ■okovratnik unifor­me mogla je stati još jedna normalna ljudska šaka.

4 NINĐA 104

No, mora se priznaiti da je vozio vesto i d:rsiko, što obično podraizumeva da se iz svakih situacija d'zvmče neagreban, što se ne može reci za voziila koja je preti'cao ili im preprečivao put.

— Kako zinaš gde je sada, Bert? — pitao je kolegu do se­be. — Vidi'š li ga?

Ovaj nd'je ništa odgoivorio.— Ti se stvarno zo'veš Bent?

Ili ne? Nisi baš neki tip za društvo.. .

— Ti voziš. . . Bert gleda — javi se najizad ovaj glasom kao iz groba.

— Bravo — iskezi se suvo- rijavi. — Ne zvao se ja Smajt Rasel ako nisam bio sto posto siguran da su ti ukrali jezik na neko'j zabavi. . .

— Ti voziiš. . . i ćutiš — pre­kide ga ovaj.

— Ne volim da ćutim - - promrmljao je Raseil. — PogoLo- vu kad mi se muvaju ovakve mace ispred šoferišajbne.

I ispratio je pogledom neko­liko vitkonogih uličnih devoja- ka u kratkim suknji'cama i de­kolteima koji su pdkrivalii uglav nom rebra.

Bent, kako ga je Smajt Ra­sel nazvao, bio je suišta supro­tnost vozaču.

Temenom je dodirivao krov policijislkog autOimdbila. Saiplka mu je biila nasađena na obrija­nu glavu, ispod koje je iz bluze izranjao vrat širine koliko i glava. Male uJši i is^prepletani vratni mišići odavale su čoveka neverovatne snage. Nos mu je bio spljolštein, brada četvrtasta i ogromna, donji deo usta ma­lo više izbačen. Na očima je imao tamnoosečene naočari.

Sve vreme je gledao pravo. Ako je nešto i posmatrao oko­lo, onda je to činio očima. Ug­lavnom, glava mu je mirovala i ličio je na kip grešikoim uba­čen na prednje sedište.

Svetlost sa noćnih reklama presecala je stakla na vozilu kao mačevi koji padaju i po­vlače so natrag, ustupajući mesta drugim blistavim mačevima,u bojama koje se mešaju karnevaLsiki brzo i suludo.

Gume su zaškripale pred je­dnim parkiranim policijskim vo žilom ispred nekog bara.

Smajt Rasel uvuče güavu u ramena.

— Baiš da iim ne buidem sum njiv — promrmljao je. — Uvu ci malo glavu, Bert.

— Ja sam policajac.

NINĐA 104

— Pa... ja samo ličim napolicajca, ali mrzirm ovo nameni. Smrdi mi.

Bert podiže svoj'U ogromnu ruku, otviori ogromnu šaku i kažiiprstom kucnu staklo do se­be.

— Tamo — reikao je.Smaj/t Rasel smota volan u-

desno i skoro očeša jedan stulb. Nelko pritisnu sirenu, ali on se samo isceri na to i mađe se u široikoj aveniji, iznad koje je dominirada gigantslka boca »ko- ka-tkole«.

— Kaiko znaš gde je? — pi­tao je Rasel. — Znaš li kalko izi>'leda?

—• Prugasta maj-Lca, plava jakna, pantalone od ko'že — od govorio je BerL, bezizraznog li­ca. I dailje je gledao samo pra­vo.

—• Ali ga ne vidiš?— Vidim.— Je li? Pa šta sada radi?

Trči?— U taksiju je — zagrob­

nim glasom je odgovarao kilklo pski policajac.

Rasel izmigolji iz svog oko­vratnika i zablenu se na put ispred sebe. I zaista, ispred njih je klizio žuti taksi ne ma­njom brzinom nego kojom su i oni išli. DaMe, sve vreme je

jurio 'taj tafksi, mada nije imao pojma da je baiš u njemu od- begli »gardista«. Koliiko je tek sada shvatio, Bert je na neiki način uipravljao njegovim ru­kama na volanu i usmeravao ga u pravom pravcu.

— Kuda ide? — ]e sa­da samoga sebe Smajt Rasel.— Ako zamišlja da će prema Telegraf Hilu biti bezbedniji, grdno se vara. . .

Ovde je počinjao »lanac« eksIkltU'Zivniih i skupocenih res­torana, u koji su mogli da za- đu samo oni sa naj dubi jim dže pom. Međutim, to nije za pro­gonitelje predstavljalo neku prepreku. 2uti taiksi bio je de čja igra za poLicijski auto ako mu priitisinete gas do daske. A upravo je na tome radio Smajt Rasel; obilazeći čalk i levu tra­ku, kočeći naglo i prelbacujuiči u manju brzinu da bi sustigao kojii iizguibljeni delić sekunda, policajac sa licem obrijanog pa cova s veseljem se približavao beguncu.

— Da ga malo bocnem, Ber­te? — pitao je Rasel.

— Samo se prilbliži — odgo­vori ovaj.

I pri tom otvori staklo kraj sebe. Mallo proihiladnog povetar ca sa Zaliva za plj usnu njihova

6 NINĐA 104

1 pomeisaini mirisa prasme, gasova, parfema i kuhinje pod setd&e ih da su im sikoro naido- hvat ruke prostrane terase u eveču.

ISmaj.t Rasel je salda već vo­zio Uiporedo sa taksijem.

'Za njegovim volanom sedeo je crnaic u kockastom ikačketu. Nije oibračao pažnj'u na iznenad nu pojaivu policijskoig automo­bila, ili se pravio da ga n.e vidi. Ali, zato je lice putniika na se- dištu bilo prosto zeleno od stra ha!

Smajt Rasel je to primeti’o i počeo da se cereka.

Istovreimeno, Bert je ispružio ruku i svojom ogromnom ša­kom ščepao spoljni retro'vizor taiksija. Kao od stalkla, deo vo­zila je puikao i ostao zdrobljen među prstima.

Taksi se malo zaneo i desnim toifiliovima zakaioio ivičnjak uli ce. Nekoliko prolaznika se u paničnom strahu pribijalo uz zidove, a stolovi na susednim uličnim terasama počeli au da se prazne. Goisti su vikali, pre vrtali pribore i same stolove i tražili sipas prema zidovima ili ulazima u restorane.

Talksista je najzad usfpeo daprikoči, uz sitravično škripaaiije gu)ma. Vozaču nije biilo jasno

ponašanjie policajca u patr'olnim kolima i našao je za najbolje reišenje da zaustavi sivoje vo­zilo i zatraži objašnjenje.

To se, međutim, nije svidelo njegovom pujtniiku.

Momak u plavoj jakni i pru gastoj majici iskočio je sa zad- njeig sedišta kao iz kataipulta. Posrnuo je i pao, ali se isto ta­ko 'brzo pridigao i pojurio pre­ma uglu uilice.

Prikoičio je i Smajt Rasel, ali nešto dalje, kako bi izbegao di­rektan sudar sa gradskim auto­busom, čiji je vozač prosto »le­gao« na sirenu. Psujući, Rasel ispravi kola i p/ribliiži ih ivič- nj alku.

— Pobcigao nam je — zaklju čio je, osvrćući se iza seibe.

— Bert će ga naći — rekao je džinovski policajac.

— Kako? — namršti -se Ra­sel. — Zar ćeš ga nanjušiti.

— Begunac daje signale —objasni ovaj. — Bert prima vi­bracije i prati ga. . .

— Ubio me Bog ako nešto razumem — oAuknu Rasel na sve to. — Zar si ti robot, šta li? I l i . .. i l i . ..?

Ta misao ga toliko zaokupi- ra da se prosto izbuljd prema Bertu. Ovaj, međjutim, nije ¡ma rio za Raselove reaBccije. No­

NINĐA 104

gom je otvorio desna vrata vo­zila i' neikalko iizneo svoje telo napolje. Gledajufci sa svoga se- dišta, Smajt Rasel je im ogao da miu vidi samo donji deo.

— Baiš me -briiga, moje je da vozim — progunđao je Rasel. U seibi je pomislilo da bi najfoo lje bilo da doda gas i iidalji se sa ovoig mesta, ali više nije imao kud. Cim je upao u orga - nizaciju »Zelena garda«, morao je da se drži njihovih pravila. Inaiče će mu neki sliični Bert sHomiti vrat kao da je peteljka od kraške.

Begunac se nieikollko puta okretao iza sebe. 'Nije mogao a da ne priimeti glavu policajca u naočarima, koji je od svih šetača i prolaznika odsikakao svojom visinom i koTpulentnoš ću.

Istina, progonitelj nije bio hitar i briZ kao on, ali je bi'o uporan i uvek ga je pronaila- zio.

'Kako mu je to usipevalo?Begunac je ugledao ogromna

svetleća slova »Paraditza«. Bio je to restoran u mermeru ii kri­stalu, dobro obezibeđen, pa će svaka gužva u njemu privući paižinju. Nevolja je bila u tome što. je goni'lac im>ao na sebi po­

licijsku uniformu, a ona je pro pusniiica na svakom mestu.

Dva livrejiisaima momka na uilaizu imala su pod kontrolom svaki prilaiz ogromnim vrati­ma. O'valko oznojeai, raišeupan, odeiven kao sMtnica a ne idžeintl men, begunac nije imao šanse da zaviri unutra. Trebalo je na ći iHumje Ujpadljiv ulaz.

— Imaš nekih proiblema, mo mče? — kao gromom potgođen zasitao je bqgunac, uigledavši ispred sebe plavu uniformu. Ne, nemoguće da je on. Podi­gao je pogled i sreo se sa licem običnog gradskog pozornalka kakvi se sreću duž bulevara i ulica po ćelom San Francisku. Bio je mladolik, tamne kože i tankih brčića. Podsećao je na Meksikanca, pogotovu kaida se malo osmehnuo i pokazao niz belih zulba kao od porculana.

— Juri me. . . — promucao je begunatc, sklainjajući sa čela pramen kose.

— Ko te juri? — uozbilji se pajkan.

— Policajac — pokaizao je momali iza sebe. — To je preru šen bandit, hoće da me uibije.;.

Covek se mallo izdigao na prste i pogledao niz uKcru. Možda je i viideo gand'oca ’ia moždai nije, međutim priča je bila

8 NINĐA 104

isuviiše budalasta da bi zvuča­la i'stináto.

— Ne vidim policajca -— re­kao je — a ne verujem da u Frišku policija uibija poštene građane. Prema tome, za svaki slučaj da te ja . ..

Prekinuo je svoju govoranci­ju jer momak više i nije bio kraj njega. Kao da je ispario. Okrenuo se nekoliko puta oko sebe, pošao korak-dva levo i desno, onda zastao, mallo podi­gao šapku sa čela i zavrteo gla­vom.

— Ova noć kao da počinje lu do — promrmljao je.

Nije ni znao koliko je u pra­vu. ..

Kada je naručio pivo, kono­bar je podigao obrve kao da nije doibro razumeo porudžtoi- nu. No, restoran kao što je »Paradizo« nije smeo da se proču­je da nešto nema ili da mu tre nutno nedostaje. Konoibar u cr­nom, s bleštavolbelom košuljom i ljubičastom leptir-imaišnom, za lizane i že/latirane kose samo se naklonio. Pre toga je dopunio

čašu sa vinom za elegantnu da­mu.

Crnooka i kosoioka devojka, u savršenoj sivilenoj’ haljini s deikolteom i savršenim grudi­ma pod njim, podigla je čašu i otpala mali gutljaj. Bala je nemarno začešlj-aina, ddk su joj oba uha krasila dva srebrna kruga od minđuša. Imala je bo ju kože kao na porculanskim, skupocenim istoičnjačkim figu­ricama. Takva koža bila je i na ležerno prekrštendm nogaana, sa čij'ih se kolena haljina malo sklanjala u stranu i povreme­no zibunjivala konobara.

— Devojko, poičeću i ja da gledam na tu stranu — opome­nu je njen ka val jer.

— Ti volilš malo' puni je —rece ona.

— ' Sumiko, nisi ti baš čačka­lica, ha?

Posle toiga poigledao je u sat.— Kasni ^ rekao je.Covek preko puta nje očigled

no se nije snalazio u odelu. Premeštao je ramena s jedne na ' drugu stranu, lavijao vrat, zavrtao rukave i ponovo ih vra ćao dok mu se čelo rosilo zno­jem.

Naravno, Tabasiko Pit ne pam ti kada je morao da se uvlači u ove tesne krpe. Njegovo se

NINĐA 104 9

znalo: farmerke, majica -i even tualno jalkna. ‘Niišta više.

Pod širokilm ramenima kao da su pucketali šavovi široikoig, somoitsfkog saikoa. Pa i isipod te tkanine mogli su da se nazru miLšiići, ne, gomila milšiića koji se zatežu i opuštaju. Ogroman busen plave kose natkriiljivao se nad simipatiičnim i malo gru blm licem.

.Jedino čega nije želeo da se odrekne, pa i u ovako eksklu­zivnom restoranu, bilo je pivo.

— Zašto ba(š ovde treiba da sačekamo Leslija? — pitao je Tabasko Pit. Njegove oči odjed nom živnu'še na pojavu kono­bara sa pivoim. Ali, ne zadugo; veliiči'na boce bi)la je tako za­nemari j iva da je u Pitovim ša­kama virio samo grlić.

— Zar .nemaite \ne'što veće?— pitao je on.

— Možda gospodin hoće bu­re? — malo sarikastično prime- ti konoibar,

— Može — složi se Taibasko.— Ali, otvoriću ga tvo'jim zu­bima, momak, ako ne doneseš neišito veće... ili bar pet ovih minijaitura!

Covek odjednom preiblede. I da se nije čuo devojičin smehna sve to, možda bi se sručiona pod u času kada se Pit us­

pravljao i pokazao svu širrnu svojih ramena.

Kada je ponovo seo, ne ma­reći za ponuđenu čaišu, stripao je otvor boce u usta i, grigo- Ijeć] samo .nekolliiko puta, is­praznio je do dna.

— Pivo nije loše — zaklju­čio je — ali mu je paikovanje odvratno.

—■ Odmah ću doneti još —poče konobar da se savija i klanja.

— To je trebalo odmah da učiniš, zar ne? — potapša pla- volkosi dži'n konobara i ovome

* klecnuše kolena.Sumiko je otpKla još jedan

gutljaj, ali više nije .delovala umirujuće kao pre nekoliko mi

Ml uta. Trebalo je da se sa Les- lijem nađu u »Paradiizu«. Izra- čunala je kol’ko će mu vreme­na biiti potreibno od aerodroma do ovog dela San Franciska, čak i u sOučaju povećane sao­braćajne gužve na Aveniji.

Međutim, kao da nešto nije bilo u redu.

Avion nije kasnio, bar nije najavljeno kašnjenje na aero- dromskoj službi informacija.

— Misliš da ga je zadrzala neka.. . žena? — poikušao je'Taibasko malo da razvedri sirtuaciju.

10 N I N Đ A 104

— To nije loše — osmeimula se Sumiko. — To je najmanje opasno po njega.

— Žene uveik misle na naj­gore.

— To samo ti primećuješ, on ne. Pred toibom mogu da budem ono što jesaim, da bri­nem, da strefpim.

— Kad bi popila jedno pivo, S've bi ti izgledalo druigačrje — nasmejao se plavokosi grmalj. Onda se uozbiljio. — Prolklet- stvo, zašto moraš uvek da na­slućuješ opasnost? Bar da sam mogao da dođem u farmerka­ma i m ajici...

Sala u kojoj su se nalaizili bila je podeijena u dvadesetak separea. Na sredini se nalazio vodoskok, gde je voda izibijala u nekoliko mlazeva iz prirod­nog kamena, sa rastinjem talko namrštenim i rasipoređenim da je- delovalo 'kao deo prave pri­rode. Tavaniica u staklu bila je otvorena prema neIbu, a svetla talko podešena da je svaki sto imao svoj diskretan amlbijetnt, ali i pogled na ostaile.

Vešto nameštena ogledala či nila su salu većom i punijom. Tepiih pod nogama guišio je ne samo korake već i razgovore. Sasvim na kraju, skriven je­dnim para'van-sji'dom,. nalajzio

se bar sa neikoliko stolica. Iza njega se nalazio pomoćni izlaiz ali i ulaz, jer se tu moglo ući i iz druge, polboične ulice, ali pod uslo-vom da se zadržite sa­mo za barom, ne dalje. A za to su se briaiuli čuvari »Paradi- za«, razmešiteni neupadljivo kraj zidova iili prerušeni u bar mene.

To je bilo neojpibodno, s ob­zirom da je nekol’ o puta po- kušavano da se u restoran pod­metnu eksploziv, ili izvrši oru­žana pljačka bogatih klijenata i posetiJaica.

Začudo, umesto da »Paradi­zo« bude na lošem glasu zibog toga, neočekivano je počeo da do'bija sve veću posetu. ICao da su pljaičke biile ddbra reklama za restoran i mnoigi su, izgle­da, želeli da to uživo dožive.

To samo Amerika može!Momak bujne, crne kose, u

prugastoj majici i plavoj jakni, nekoliko časaka je stajao kao skamenjen kraj bara. Možda nije očekivao ovakvu raskoš, a ionako je izgledao kao neko ko je zalutao, ili neko koga su sa uMce gumufli umitra za oipkla- dti i sada posmaitrali reakciju.

Liice mu je bilo poiliriveno znojem i prljavim masnicama.

N IN Đ A 104 11

Nije ni čudo, jer su mu i šake biie prljave očiigledno zlbo'g pa­danja na asfalt -ili hvatanja zi­dova, po kojima su, neretko, bili isipisani raznorazni grafiti u prokleto jartkim bojama. Sta­jao Je momak tako nekoliko trenutaka, svestan da će vrlo brzo privući pažnju na sebe. A, opet, natraig nije moigao. Či­nilo se da ga najpolju vreba mnogo veća opasnost nego ona u sali.

Umesto da se skrasi za bar­om, momak je krenuo prema separeima. N ije mnogo odma­kao, jer mu je put preprečio čoveik visok preiko dva metra, proćelav, ali ledenog Hca i le- denoig pogleda.

— Kuda? — uipitao ga je kroz zuibe.

Momak nije ništa odigovorio. U stvari, nije ni znao kuda tačno, osim što natrag nije smeo.

Pogledao je po sali kao da tra'žL pomoć. Međutim, poseti- oci su imali druga posla i dru ge priiče.

Iipalk je morao nešto da pre- duzme, jer čovek je već poči­njao da ga dotiče za lakat, dok mu se druiga ruika priibiližavala izboičini pod kaputom na levoj strani.

Mojnak je ispružio ruku.— Tamo — promuklo je ka­

zao.Coveik je pratio pravac nje­

gove ruike i zaključio da se to odnosi na sto za kojim su se- deli jedan plavokosi rmipalija i jedna nežna, krhka Jaspanka.

— Sta ćeš ti tamo? — gru­bo ga ščapa čuvar.

— Čekaju me — šlaga mo­mak.

— Lažeiš!— Pitaj ih.

'Stisak olabavi.— Pratim te — kazao je ču­

var. —• Ako ne sedneš za sto, otići ćeš odavde kolima hitne pomoći. I još nešito — podseti ga ■— nisi prikladno oibuičen.

— Neću dugo da se zadrža­vam. . .

— Svejedno. Odeilo i krava­ta su o'bave'zni u »Paradizu«. Sta kažeiš na to?

—• Pusti m e.. . — odgurnu ga momak i žurno se uputi pre ma stolu za kojim su sedeli Sumiko i Taibasiko Pit. Čuvar nije izvukao oružje, predomi­slio se, al'i je krenuo za nas- rtljivcem spreman da ga pri- kuje za pod.

Momak s prugastom majicom doišao je do stola, ne mareći za d'ah svog pratioca koji mu je

12 N IN D A 104

stajao za vratom. Pokuišao je da se osmehne, ali nije vrede- lo, osmeh mu nije nalazio put do usana.

Sumiko je pogledala u P i­ta i, vodena svojom ženskom inituicijom, osetila da je mla­dić u nevolji. Možda je i Pit to zaključio, istina s malim zakašnjenjem, ali on je pre bio spremniji da mlatne čuvara ne go žgoljavo<i momka. Videlo £0 to po šakama koje su se skupljale u dve bomibe od ko­stiju i mišića.

Momak se sručio na kožnu fotelju i z^^rabio bocu s pivom kao da je to nešto čega se tre­ba dočepati da ne bi pao.

— Hoće da me ubiju — izu­stio je.

Sumiko baci pogled po pro­storiji. Nalzigled, sve je bilo uobičajeno, osim čuvara koji je b ',0 tu da Sipreči neki skan­dal ili ometanje gostiju u bilo kakvom obliku.

Tiibasko Pit se podiže sa sv­og sedišta j uspravi se.

Čuvar je zastao kao da je naleteo na zid. U trenutku je shvatio da od njih dvojice je­dan mora da se povuče. Narav­no, ne ovaj plavokosi džentl­men u društvu ljupke dame.

\— Oprostite, on je sa ma? — pitao je reda radi.

— Sada jeste — reče Pit.— Onda je u redu... — na­

jloni se čovek i udalji se. No, zauzeo je mesito odakle je mo­gao da motri na ovaj »sumnji­vi« sto. N ije se dao uibediti da momak sličan klošaru ili dro- giranom tinejdžeru pripada o- vakvom društvu i ovakvom lo kalu.

— Sta se ovde dešava? — promumllao je Taibasko, videći da se Sumiko veoma brzo pri- brala u neočekivanoj situaciji.— Koji si ti vrag, momče?

— Samo malo da se odmo­rim — rekao je ovaj. Zovem

. Ništa• se Luk .. . Luk Porter. ..nije kako su obećali... Oni su ubice, zveri. ..

— Ko to? — pitala je Su­miko.

Oni. . . osvrnuo se Lukoko sebe. Lice mu je postajalo sve blede, znoj se slivao ispod vose kao da izvire i krči put prema ušću za vratom. Oči su mu taikođe postajale vlažnije i sjajnije, ni u deliću sekunde ni su mo'gile da se zaustave na ne- com predmetu, stalno su tra­žile nekoga ili nešto okolo.

N IN Đ A 104 13

— Dobro, .poipij to pivo, bo­lje nego da smrsOsiaš flašu — podseti ga pJavokosi džin,

— Nisam žedan — prošaptamladić, l ie . ..

Moram da idem da-

— Kuda?— Bilo kuda...— !Ma, o ’iladi malo — kvrc-

nu svojim pozamašnim prstom Pit po boei piva. — O-vde ti niko ne sme ništa.

— Ne znate vi n jih ... Oni su zve r i... Mi smo svi obele-ženi i o.sMeni na sm rt...

Sumiko stavi šaku na Pitov lakat.

— Lesli već kasni — reče. •— Da mu ostavimo poruku, amomka povedemi>?

■— Za.što? Naručio sam pi-VO '1.

— Nešto zaista nije u redu— rekla je Sumiko i počela da u svoju minijaturnu torbicu stavlja duigu muštiklu i upa­ljač. Sa svoje strane, Tabasko je sa iskrenim žaljenjem pos­matra o konoibara koji je već nosio gomiiiu pivskih boca, pa­zeći da pod tim teretom ne za­kači nekoga usput.

— Ne vredi vam — pojačao je glas progonjeni Luk Porter.— Oni prate moje signale... Uvek će znati gde sam.

— Kakve signale? — najzad se smrlknu i Pit, kome je naj­zad bilo jasno da od piva ne­ma ništa. — O čemu to pri­čaš, mali?

■—■ Svi emitujemo vibracije,koje oni skupljaju u svoje sen- zore i šalju na nas poiteru.,.— šapu tao je momak, čije se lice pretvaralo u čudnu grima­su straha i bola. — Ne znate kako je tamo... Niko ne zna dok ne dođe...

— Gde je to tamo? — upi­ta Sumiko blagim glasom. Ze- lela je đa umirujuće deluje na mladića, ali to -očigledno nije imalo dejstva.

— Tam o... Kažu da je fa­brika lekova, a lažu... Ne mo­gu im umaći, oni dolaze, aihhh... uhvatio se za silepoočnice kao da bi šalkama hteo da zaustavi neki prodirući bol, — Tu je . .. Bežite i v i . . . ON dolazi,.. do- ! azi. . ,

Pitu se učini da će Luik istog časa pasti na pod i zavući se pod sto. Zato ga je dograbio za ruku i prosto prikovao na se-

— Niko ne dolazi, do đasvo- 'a! — rékao je, svestain da su se mnogi pogledi počedi .ujprav-Ijat] u njihovom pravcu, a onnije želeo nikakve gužve zbog

14 NINĐA 104

devojke. — Ostand gde si i- ne iiipetaj I

Momak je odjednom zane- meo. Pogiled mu je bio priko­van za glajvni ulaz. Lice mu je bilo mirno, skamenjeno, ali oči su podsećale nia dva elipsasta ekrana na kojima se odvijaju prave scene u magli i svetlu- canju. Zenice su mu bile pro­širene do kraja. I kao da se više nije preznojavao.

Taibasko okrenu glavu.Tada je i ugledao Berta.Policajac kao od kamena is­

klesan, utegnut u bluzu i oipa- sač, s tamnim naoičarima, gle­dao je pravo prema njihovom stolu. Bila je to pojava dosto­jna poštovanja, da ndšto u nje­mu ili na njemu nije Sttvaralo odbojnoist. Jedan od čuvara mu se obratio, ko zna ^zbag čeiga, i dobio je strašan udarac le­vom nadlanicom. Proleteo je preko najbližeg stola i, isipra- ćen cikom dama, sklupčao se u podnožju velike mermerne saksije sa palmtovim lišćem.

— Ovaj nervozni te juri? —Uipitao je Taibasko ulkoćenog Lulka Poritera. — Da nisi ne­kog opljaičkao ili tako neišto?Cim te zakon juri. . .

— Ne liči nii mnogo na za­kon, Pite — dobacila je Sumi­

ko. PredoBeo^je slično onom koje u sebi poseduje niinđa bu­knulo je u devojčinom mozgu. Japanci to preciznije nazivaju— haragd. Na Zapadu ga kr­ste šestim čulom. Sumiko ga je izoštrila baš zato što je sa Lesli jem Eldridžom provela do sta sličnih, sudbonosnih i smr­tonosnih situacija. Jer, haragei može da shvati samo onaj koji delimično ili p^otpuno rasipola- že njeigovim moćima...

I Pit je zastao, videvši u de- vioj činim očima blesak.

Čuvar sa glavnog ulaza za­vukao je ruku pod kajput, ali nije želeo da potegne oružje. V/erovatno je mislio da je po- sredi neki nesporazum i da je čuvar, malopre, nesmotreno i grubo nešto dobacio policajcu.

Posetioci za stolom, koji je bio pogođen čuvarev im telom, stajali su ispolivani pićem i zgranuti iznenadnim prizorom. Alko je neko i želeo idk protes- tuje i traži nekog od glavnih u »Paradizu« — saldJa je zane- meo.

Policajac je iz velike futro­le izvukao tešiki kolt i pod/1- gao ga.

Čuvar pred njim više nije bio voljan da traži oidgovore racima. Oružje ,je bilo potegnu-

NINĐA 104 15

to i valjalo je reajgO'Vtati na to. Kako? Pa, naravno pucaiti u ruiku. Ubis'tvo poliicajca bilo je u svakom slučaju ne'što čega se klone i oni najiokorelijd.

Cev poTiicajioevtag revolvera bila je upraviljena prema ska­menjenom Luku Poriteru.

— Ovaj je lud — najzad za­ključi Tabasko i levom rukom primora Siumiko da legne pre­ko kožnog kainiaJbeta. Za opa- sačem svojih pantalona, poza­di, uvek je imao oružje.

Cu)var je već bio skrenuo pažnju na seibe reipetiiraimjiem »berete«, kada se Bertova ru­ka okrenula prema njemu. Koa topoTOka cev izgledao je otvor »maignumiM«. Čuvareve oči se raiširiiše od užasa. Možda nije stigao ni reič moliitve da izusti pre megio što mu je zrno raz- nelo polovinu čela. Krv je šik- nula po z/ido'vima i, dok se sli- vala naniže, u sali je za)vladao grobni tajac.

A onda se prolomio vrisak.To je bio znak za qpštu pa­

niku. Gunigula koju je Bert iza zvao svakaJko nije bila u nje­govom programu. Cilj koji mu je emitovao položaj i tačno me sto žrtve počeo je da se pre­kida i slabi.

Divovski policajac je qpalio u pravcu Luka Portera, no u- vek se nađe neko u iDefcstvu koji zakloni cilj i tako nova lokva krvi o>boji površinu ba­zena, jer je jedan od gostiju, pogođen u vrat, pao preko ivi­ce zatvarajiući telom mlaz vo­doskoka.

Luk Porter je hteo da isko­risti gužvu i neikalko se doče­pa dru'gog izlaza. Možfda bi m-u to i pošlo za rukom da ga ni­su dograbaila klešta nazvana, ša kom Tabasko Pita.

— Saičekaj malo, momak, du guješ nam ne/ku priču — rekao je mirno, tražeći zaklon iza pre- vrnutog stola.

— Ubiće me. ..— Ne verujem, troši' me'tke

kao lud.— Oini su zveri. . .

— I ja ponekad podivljam— reče Pit.

Ostali čuvari su naipustili svoja uobičajena mesta i poju­rili prema delu sale gde su se gosti sudarali, padali, vrištali i najzad počeli da ležu u nadi da će tako biti manje uočljiv

'^ert je pucao prema signa­lima koje mu je »slao« LukPorter, ali nijedan hitac nijepogodio pravu metu. Pala je i

16 N IN Đ A 104

četvrta žrtva; žena sa niskom zlatnih ogrlica otvoreniih očiju je zurila u svoju skupocenu ha ljinu 'koja je doibijala crvenu mrlju na stomaku. Onda je pa­la i to je bilo sve. Preko nje­nog tela palo je još neikoliko.

Čuvari nisu mogli da po-go- de policajca jer su mogiU da pogode i nekog nedužnog gos­ta. Tek kada je obarač neko­liko puta udario u prazno, zna li su da je »magnum« završio svoje. Bert je vratio revolver u futrolu, okrenuo se prema izla zu i zakoračio kao da je po.pio pivo i sada može da nastavi patroliranj e Zalivom.

Sal'u su ispunjavali jecaji i krici.

Tabasiko Pit podiže svoj ro- voilver.

Međutim, nije ¡bilo potrebe. Plotuni čuvara »Paradiizo« na­stavi!; F>u pokolj. Ovog puta pao je samo jedan čovek. Lagano bez žurtbe, njegovo ogromno telo se zalelujalo pri svakom udarcu olova da bi očešalo iv i­cu bara i stropoštailo na tle i, bez trzaja, smirilo se sa levom ša’kom zakačenom na ragastov.

— Do đavola, šta je ovo bilo?— opsovao je Tabasko. — Tićeš nam ovo objasniti. .. — o-krenuo se prema Luku Porteru.

Mislim da neće moćikazala je Sumiiko.

Luk Porter je ležao otvore­nih očiju. Lice mu više nije bi­lo ispunjeno strahom i užasom. Biilo je to saida lice običnog de- čaka, smireno, skoro srećno pred oslobađanjem od strašnog unutranšjeg bola.

Pit stavi nadlanicu na nje­gov vrat.

Ne, nije bilo šansi za pomoć.Spolja su se čule sirene po­

lici js»kih kola.Sa poda su se dizali gosti,

žene umazane sopstvenim su­zama i šminkom, muškarci ogu Ijenih dlanova i kolena, isečeni parčadima stakla.

Dvoje patroclnih palicijskih kola zaustavljalo se ispred u- aza »Paradiza«, dok su jedna

panično napuštala blizinu tog mesta.

Za voilainom je bio Smajt Ra sel. Tresao se od straha. .. Je­dva je izbegao sudar sa ambu­lantnim kolima. Prokleti Bert, grozničava je ponavljao u sebi, napravio je klanicu, a ko zna da li je likvidirao begunca. Ka kav izveštaj da podnese?

N IN Đ A 104 17

Točikovi ogromnoii »B,orniga« dotakoše .glatku pistu aerodro­ma, U7. bla^i potres. Vitka, pila vokosa stjuardesa je razmaikla zavesu i naipravila prolaz do izlaza, smešeoi se svima pod­jednako Ijupiko i podjednako za-gonetno.

Zavaljen u udobno sedište, Lesl'i Eldridž je najzad otvorio oči. Sta je to što ga odjednom uznemirava u ovom lepom da­nu? Kroz maii prozor videlo se pla'Vo ncibo i deo acrodrom- skog tornja. Putnici su ne žu- reć.i napuštali svoja mesta.

Let i/ Evrope trajao jc du­go. Po napušitanju fran'kfur.ts- kog aerodroma, časove jo pro­veo u čitanj 'U, kraćim trenuci­ma sna i polusna, ali i tada, u snu, on je neprestano kontro- lisao sve što se oko njega zbi­valo. Od n a j s i t n i j i h promena u kursu letilice, do plača nekog deteta pozadi.

Soida, kada je trebalo izaći i spustiti nogu na t'le, proradilo je »šesto čulo«.

Haragei!Tako ga Japanci nazivaju.. .

Reč koja dočarava potpuno je­dinstvo bića sa njegovom oko­

linom, jedna od disciplina ko­ju je Lesli Eldridž savladao u svojoj dugotrajnoj obuci i usa­vršio kro-z najčudnije i najiuz- budljiv.ije aikcije.

Skup svih veština, gotovo ča rolija kojima je mladi Ajmeri- kanac ovladao, umnogostruča- vaj'ući na taj način prirodnu brzin.u i .snaigu, takođe ima svo je japansko ime: ninđucu. Taj pojam sasvim je dovoljan za prave poznavaoce koji će vam nepoigrcšivo reći da je Lesli Eldridž — ninđa. Od glave do pete.

Poneo jo svoju »samsonajt« tašnu i krenuo prema izlazu.

Još jedan očaravajući osmeh plavoikose stujándese. . . i sve je teklo po udbičajenom redo- sied.u: pas'ošika kontrola, kra­tak carinski pregled, žamor putnika, škripa kolica sa baga- žom, oibjaviji'vanje letova koji započinju i pozivaju putnike da se ukrcaju.. .

AM, šta ga je to opominjalo na opasnost?

Ovde, dli malo dalje? Na sa­mom aerodromu ili pored pr­vog taiksija?

Malo vetra na izlazu nije naškodilo njegovoj kratkoj ta­mnoj kosi. Preplanulo lice, če ličnoiplave oči, telo atletske gip

18 N IN Đ A 104

kosti u savršeno skrojenom be lom smolkinigu, crnim pantalo- nama i cipelama od najfinije kože, uiputilo se prema nizu taksija.

Bucmasiti, kosooki taksista preplanuile žućkaste kože pro­turio je lakat naipolje i, pre nego što je Lesli otvorio usta, počeo da odmahuje glavom,

— Zauzet sam, gospodine — rekao je.

Neišto u njegovom govoru ni je bilo prirodno. Ili je slagao, ili je čeikao nekoga jaJko važ­nog, nekoga kome se žurilo. Leva š^ka nailazila se na vo- : anu dok je druigu držao pored sebe, poikrivenu novinom,

Lesli produži dalje. Vrata od sledećeig taJksiija bila su otvo­rena. Ličila su na pozi-v da ude, I tu je Oipet osetio »haragei«.

— Taiksi, .gospodine? —■ izivu kao je glavu sa prednjeg sedi­šta mlad, dugokos Jaipanac. Sme .šikao se tako srdaično da je iz­gledao kao neko ko je svojuIjuibljenu dragu video posledva svetsika rata i pripremiooj kimono pred spavanje!

Zatim je iskoičio, onaiko si­tan, krivonog ali skladno na­slagan mišićima, u košulji kra­tkih rukava boje pomoranidže.

— Imate prtljag? — upitao je sikidajtići smešak sa lica. Me đutim, taj smešak počinjao je da biva sieđien. Bez titraja na uglovima usana, bez isitovetnog Meska u očima. Kao led kojd se javlja posle kratke vatre na površina vode opkoljene snego vima.

— Možda neću t^ksi — oc - govori Lesli.

— Nećete valjda pešice o- davde? — upita Japanac.

— Ne dopadaju mi se tvo­ja kola — retkao je ninđa, — Levo krilio si skoro menjao, si­gurno je biilo dobro ulubljeno, Viildim svežlu boju i iošu nijan su. Menjao si i levi prednji far, levi točak možda je tek juče balansiran, jer se i on is- krenuo u sudaru... Vrata s tvoje strane su isipeglana, ali se na milj'u vidi da ih je ra­dio loš majstor, Uopšte, ti si ili loš vozač ili si uikrao ovaj taksi.,.

Japanac se više nije smeš- kao. Verovaitno nije rii očeki­vao ovakav govor, štaviše, nje govo iznenađenje poklapalo se sa činjenicom da je stranac i- mao oštro oko i đavolski po­godio sve u dlaku.

— Taiksi je moj — naibra svoje tanke obrve momčić. Tre

N IN Đ A 104 19

:)al)(> Je da iz,f{lcda uvređen, ali jo to loše od/ilumio.

— Sta narneravas sa mnom?— Uipita TiOsli.

— Ja? NiTsta, -gospodine.. . sa mo da vo/im — počo da se pre niešta s noi^o n.a no.c u taiksasta.

— Iva/eš! — čvrstim glasom ga opomenu ninđa.

Glas je bio tako uibodljiv da mu se iili je ni .smelo ni moglo prigovoriti. A prodorni pogled kao da je hipnotisao Japanca; pokušao" je rukom da napipa 1- vicu vrata, ali je nailazio sa­mo na prazninu.

Lesl.i ga jo .skoro »radarski« preitr.e.S'ao. Momak, či'ni se, ni­je bio naoružan, bar ne vatre­nim oružjem. Ali, mnogo je Ja­panaca koji kriju tanke, oštre metalne predmete i koji i'h zna ju ^Uipotrelbiti.

Sum liza leda bio je skoro nečujan. Niko osim niinđe ne bi ga primetio i osetio. Taj zvuk bio je neoibi'čan, ali ne i neipoznait. Fini, skladni otpor metala pod pritiskom prsta, zvuk kada se obarač na oružju bliži svom kraju posle čega nastaje eksplozija, Ibuična ili dlskretma, zavisino od priigiJilši- vača na cevi ili vrste oružja.

Okrenuo se oi trenutku kada ie osetio ubod u ramenu.

'»Stnšljen«, pomislio je i de­snom &Vkom dograbio to mesto.

Znao je da se radi o malim, oštrim ampuiicama, sa sredstvi ma za ošamućiivanje. Zavisno od razdaljine, imale su i raz­ličito dejstvo. Sto su bile bli­že žrtvi, to im Je dejstvo bilo brže, a trajanje duže. Proce- nlo je u maligna ven ju da je o- vaj »str^iljen« doleteo najvero vatnije od susedno-g taksija. Trebalo Je da bude pogođen u vrat, ali desilo se da mu rame zaštiti taj splet vratnih žila i uspori dejstvo.

Nje-govi prsti su se kroz tka niinu smokinga zalkopali u me­so i naipravili prsten oko rane. Morao je snagom koja mu je još preostala da neutrali.še br­zi odliv tečnosti u ostailo delo- ve tela. Morao le da se svom silinom svoje ličmosti koncen- triše na to da mu delo'vi moz­ga ostanu nepokriveni i neošte ćeni, bez obzira na laiku para­lizu udova. Morao je da misli! Morao je da zna, da prati, da reaguje, da rezo-nuje.

Laka nesvestica bila Je zn^k da sredstvo deluje. Kada je to­me dodao i nešto soipsitvene vo- ' je da sve tako izgleda — ondamu Je preostalo samo Još da sezaiklati i ša'kom pritisne čelo.

20 N IN Đ A 104

Kratka ziipovest na japan­skom došla ]e sa strane.

Osetio je da ga pridržavaju da ne padne. O'ba para snažnih ru'ku polako su ^ a unela, gla­vom naipred, na zadnje sedište taiksija.

Praćen dnuigim taksijem vo­zilo u kome se nalazio ošamu- ćeni Lesli Elidridž krenuo je prema zapadnom delu San Fran ciska. Jedno vreme pratile su put tramvajskih šina, a potom skrenule u pobočnu ulicu. Ima se utisak da, ma gde po.šLi i ma kuda naumili, svi putevi vode prema otoali. Tako su i dva tak sija napuštala gilavne trake i izbijale na Zaliv, dok su odozgo klepetala krila galdbova i mi­risalo more na so, ulje. trulež...

Pa, uostalom, Zaliv San Fran ciska i nije onako privlačan i Dožanstven kakvim ga prikazu­ju razglednice i propagandni rilmovi. N ije to ni grad iz pri­ča onih koji su tu biili prvi ili poslednjá put u životu i videli ono š,to su drugi želeli da baš to vide.

Ako »zabodete« nos malo da lje ili malo levo i malo desno— možete se naći pred nepre­glednom gomilom ružnih, prljav'.h, oguljenih i olinjailih skla­dišta. Asfalt je tu nagrižen to-

čkovima teških kamiona, a niz zarđalih dizalica i klipera koji su svoj vek proveli u zarivanju u mračne dubine brodova pod svim zastavama, stoje kao po­lomljeni skelet] i čekajiu noć da sakriju svoj rugoban oibris.

Tu prestaju tragovi Mistaivog pes'ka i dugih, čistih plaža po­sutih suncobranima. Tu nema gracioznih lepotica u mlnijatur nim kostimima i branzanim ko žnim ’bbličjima, nema ni miši­ćavih lepotanći s blistavim os- me.shna koji kao da su tog ča­sa doploviki na svojim daska­ma sa talasa okeana.

Okean ie tu crn, tainovitot / 9

smiren pod slojevima prosute nafito, smrdljiv, zapljuskuje ka mene blokove keja i zasipa ih solju i skvašenim vetrovima.

TI San Francisku je, kažu, le po živeti, ali se u San Franci­sku veoma Iako i umrie, na hi­ljade načina i u svako doba da­na ili noći.

Kao neko ko ovaj deo gra­da poznaje kao svoj džep, tak­sisti su za kratko vreme napus­tili pristanište senke i obrise, đa bi se ponovo našli na dnev­noj automobilskoj vrevi. U li­com cvetniih skverova zaputilisu se na široki bulevar odaklese videlo svetlucanje mora i

N IN Đ A 104 21

palme se pojavljivale kao pok­retni, nepresušni dekori pod suncem.

No, taksiste, izgleda, nisu za nimali ti velelepni dnevni pri­zori, Široki asfaltni put, malo omekSao pod vreliim suncem i teretom širokih guma, pružao se kao plavkasta divovska zmi­ja uz more, čija bi glava u da­ljini htela da srikne malo te mo drozelene tečnosti, ali ne uspe- va pa se isteže i propinje na sever, prema zalivu Valjeho, gde je sijaset ostrvaca i po- .uostrvaca razmeišteno u moru poput bačenog šiljunka.

Posle dvočasovne vožnje tak sisti su usporili na obali, gde su raslinje i agave izniikle iz stenja i spuštale se prema mo­ru. Vozila su se zaustavila na strani odakle su kamene stepe­nice vodile prema maloj mari­ni, za koju je bio privezan mo ■;orni čamac.

Dva visoka i snažna Japanca u belim košuljama i pantalonama, sa istom takvom trakom preko pojasa, prihvatili su Les lijevo telo i preneli ga u ča­mac. Nijedan oid njih nije se potrudio da pro veri da li je žritva još u nesvestici ili se mož da pretvara.

Taksisti su se brže-ibolje vra tili natrag u svoja vozila, dok je snažm motor čamca zaibru- jao i otisnuo se ad mola kao besni pas s lanca.

Kretao se strogo se pridrža­vajući kursa Uiz obalu, sve doik nije zaobišao veliiki stenoviti rt. Tu je malo usporio, kako bi izbegao podvodne stene. Vo zač je, izgleda, dobro poiznavao ovaj deo oibale, jer se bez og­rebotine približio uvučenom de lu poliuostrva. Tek tada se mo­gao videti ogroman otvor jed­ne pećiine. U stvari, otvor je u drugim priilikama bivao zatvo­ren ogromnim metalnim roletna ma, a podizao se samo ako je kroz otvor treibalo da prođe neki brod ili čamac.

Iznad pećine nailazio se pojas zelenog rastinja, divljih palmi i šipražja, čega nije bilo na su­sednim povrišinama. Kao da je tu neko, ranije, prekopavao zemlju i sadio drveće ne bi 11 podsećalo na prašumu i odlič­no skrivalo praivu namenu po­gledima iz vazduha.

S druige strane »ulaza« nas­tajao je sasvim drugačiji ambi­jent.

Čamac je ušetao u marinu, oivičenu betonskim ivicama, S čamca se iskakalo pravo na

22 N IN Đ A 104

stepeniBit-e, a odatle u lift za gornji deo pećine. S jedne stra­ne video se niz metalniih bura- di za gorivo, a u stene su bili uzidani kaiblovi za struju i mre žu visokoig najpona po svodo'vi- ma.

Leslija su uneli u lift, l^oji su polkrenuli na;viiše, a onda su gii uneli u veliku dnevnu so­bu sa ogromnim staklima lume- sto zidova i tavanicom i pokret nim vratima od fine bambuso­ve trske. Ce'La prostorija imala je kmužan oblik bez uglova i nameištaja. Samo jedna niska positelja na koju su pustili Les lijevo telo.

Opojni istOonjaički miris pro vukao se odneikud i zaigolicao nindine nczdrve. Iako zatvore­nih oičiju, iizbrojao je uilazak trojice ljudi. »V ideo« ih je ka­ko se raspoređuju ii njegovoj bli2;.ini i ćutike odkaju da otvori oči. Mora da su taično izraču­nali da u ovim trenucima pre­staje dej.stvo uspavl'ju-i:ui6eg nar kotika. Nisu znali da je to dej­stvo mnoigo ranije prestalo da vlada ninđinim dellovim-a tela i da je vrsta posebne radozna­losti natarela Leslija Eldridža da istra je u svojoj oipuištenosti.

Sada je, izgleda, bio tu gde je trebalo da bude.

Zaista su bila trojica.Tri o/gromna Japanca, u be-

l im kimonima, s povezima pre­ko čela. Dvojica su imala oko pasa bele platnene pojaseve, a jedan crni. Stajali su malo ras krečeni, sa veliikim samurajs­kim maičevima čiji su vrhovi bi­li zabodeni u pod.

Lesili neprimetno ratzmrda pr ste na rukama. Sve je bilo kao pre. Po ruikama i leđiima kai- ševi mlišiča zategli su se be- šumn'o, a na lisitovitna nogu osetio je stari, poznati oseća. pred s’kok, pred Idb^denje.

On spusti noge na pod, uz malo oiporo'g smešika u uglovima usana. Ako su u pitanju samo trojica, pomislio je, onda je ne ko ovde glup. Mnogo gllup.

Proučavao je njihova lica.Jedan je imao kose brkove i

bradu. Taj je međiu aujdima iz­gledao najstariji. Oistala dvoji­ca skoro su ličila jedan drugo­me kao jaje jajetu: snažne če­tvrtaste vilice, isturene jagodi ce, sitne, ružne kose oČi i mno go bora na čelni.

I gledali SU’ ga bezitzrazno. A kad vas tako Japianac gleda, onda mu je u glavi ono najgo­re: smnt.

N IN Đ A 104 23

Daikle, niiindi je bila niaini'enJe­na sm rt...

— Još uvek ne znam g!de sam? — najzaid je proigovorio Lesli. Ako su očekiivali zrnce straha, prevarili su se. U oči­ma belog ninđe iskrila je po­ruga, pom^^šana sa prezirom.

— Samuraji če ti suiditi — rekao je onaj s brčićima.

— Samuraji? V,i ste samu-

Japanac ozbiljno klimnu gla vom.

— Mi smo braića Hiroši — reče.

Hiroši? sikoro se nas-mejao Lesli, ali smeh je bio za OVU' pd'liikiu dosita leden. — Sen sed Hiroši? Sluga gospodara Ineia?

— Mi smo njegova braća.— Da ii nastavljate s dro-i4

gom i prodajom smrti? — luipi- tao je Lesli. — I mislite da bih vam ja zasmetao?

— Mi smo brača Hiroši —tvrdoglavo je govorio Japanac.— I osveta je naša.

»Da, na sve je računao H i­roši onda, kada smo se našld

oči u oči«, prisećao se ninđa. »'Na sve, osim na to da je u borbi sa ninđom moguć samo jedan ishod: kraj svemu. Bio je to jedini pravi trenutak isti­ne, katana protiv vakiiizaßija. Ninđe mogu poznavati olbična ljudska Oisećanja, kao što su ljubav, prijateljstvo... I biti na strani doibra i lqpo se ose- ćati zibog toga. To je bio raz­log zbog kojeg mu je tada obe­ćao da će uskoro ležati pod nje govim nogama, a ne on pod Ja pančevim. . . Ali, Hiroši nije mario za to. Bio je određen da u kuli, u improviizovainoj are­ni, odltiči svoju sudibiruu u bor­bi sa protivnikom koji mu ni­je dao da predahne.

Hiroši je bio jakuza.Jaku^a koji služi zlu. I nika­

da ne odstupa sa tog puta, niti moli za milost. I nije na to mislio ni u poslednjim döli'ci- ma svesti dok je ninđin vaki- zaši zasecao polovinu njegove glave, a mozak se prosipao po kamenom podli'., .«

Lesli načini poikret da usta­ne. Istog časa, tri isukana ma­ča sjuriše se u jednu tačkiu, pred njegovo lice. Ositao je mi­ran, znao je da mu sada nećeništa, inače bi ga već isekli. Nameravali su nešto druigo.

24 N IN Đ A 104

Ova pećina, zgrada, rastinje, sve je to, izgleda, bi'lo deo ne­ke organi'Z-acije, ilii, možda, i filijala jaipanske mafije u ovom delu Zaip-adne obale. Međutim, bO'ga;ti industrijalci sa Istoika imali su dovoljno novca i moći da za sebe otkupe na ovom tlu komad zemlje i pokažu ame- ričko-m Ujka Semu koliko su moćni sinovi Zemlje izlazećeg sunca.

Ako su braća Hiroši imala svoje Ijiude, onda su ih dobxo sakrili. N ije bil-o vrše dilema, samo dtve: njiho-vi ljudi su bili postavljeni da im pomoignu ako zatreba, ili su bili sklomje“ ni da se ne mešaju ni u kom slučaju.

— Krenućc'š napolje sam — rekao mu je Japanac sa bradi­com. — Imaš pet minuta da se sakriješ. Onda ćemo pustiti ti- {Jirovn da te nađu.

I, kao po komandi, sva tro­jica vratiše mtičeve u korice za pojasom.

Lo'v na čoveka?»IZi^jleda da su i istočnjaci

poprimili neke iščašenc zapad­njačke navike«, pomisli ninđa i uspravi se.

— Imaćeš protiv sebe tri oružja — nastavio je malo po­tom najstariji Hiroši. Podigao

je svoj mač. — Katana, sablja samuraja. ..

Dnu'gi od braće izvukao je iz platnenog tdboloa veliki luk.

— Kiuido, strela samuraja— kazao je zatežući tetirve.

— Nuničaku, bić samuraja— pragoivorio je treći i iz po­jasa, na leđima, izvuikao dve palice povezane lancem.

Sada se i Lesli mado naklo­ni.

— Može li jedan siromašni, goloruki ninđa da računa sa­mo na brčiću Hiroš.i? — upitao je.

Japanci se zjgledaše.— Ne razumem — rekao je

najstariji.— Imaju li braća još ljudi

koji će im pomoći? — jasno se izrazio Lesli. Ličilo je to na uvredu, pa su so tako i oni ose­ćali.

— Svakome od nas je čast da te 'Uibije — odgovorio je oš­tro, brzo i podignute glave. — —■ O'vde smo samo mi saimu- raji, ostaili su sluge. Oni ne po­stoje. Oni ne vide, ne čuju, ne pokreću se.

— Pošteno — rekao je Les­li i krenuo napolje. — Ja ne­mam katana, ali moje ruke če pcseći. Nem.am nunčake, ali mo ji prsti slomiće vraitne pršlje-

N IN Đ A 104 25

nove. N-emam strelu, ali moje mis'lii ipoigaiđaj'u dalje od n je ...

Gledali su za njim ulkiočend. Možda su razmišljali o onome što je rekao, a možda sve to ni­su ni čuli. Imali su pred so­bom jedan cidj, kome su podre dlli tradiciju j sveto pravilo svog reda.

Giipkim koracima, Lesli se uiputio prema ivici šume. Od­bacio je od se'be smoking kaiko bi što Laikše mogao sko>koivi'ma da zbuni svoje tragače. Mišića­vim tetivama naipetim kao stru ne pred besmrtnu melodiju, be­li ninđa je saliom kroz vazduh napipaio granu jednog drveita, a sa njega se prebacio na dru­gi kraj stabla, klizeći niz de­belo iko'renje.

Treibalo m-u je samo malo prednosti da zauzme položaj koji njemu odgovara. On nije žeieo da beži. On je želeo da ih sačeka i pođe im u susret.

Iznenaidio se kada je iz šume nabasao na čitav kompleks ba- mlbusove trske. Neuobičajena biljka za ovo podneblje, ali u Americi ništa ndje nemioiguće, pogotovu ako to plaićaju japan­ski mulitimiilioneri. Ovaj deo poluostrva sigurno je pripadao nekom velikom »bosu«, koji je time uipraivljao moižda čak iz

Tokija, ali savršeno precizno i jasno.

Ako postoji klan Hiroši, onda je deo njega usađen i sa ovom trskom.

Covak sa strelom bio mu je najbliži.

Skriven među debelim, oblim stablj'ilkama, Lesli je posmatrao promicanje Japančeve senke.

Cilkairi-no^džutsu, to je bi­la sposobnost infiltracije, izje- dnačava'nja sa okolinom, jedin stvena sposobnost da se možda nim tailasima protivniku oduz­me moć zapažanja i da pone­kad ne v.Idii ni ono što se mo­že videti goilm okom malog de čaka.

Ninđa je stajao pripijen uz stabljike i bio je tako reći ne-

. vidljiv. Samo se oglasio:— Samuraju. . . ovde sam!Japanac je zastao. N ije pos­

kočio, nije bio previše namam- Ijen tim upozorenjem. Možida je osetio da tu nešto ne valja kad se protivnik otikriva, ali glas Je bio utoedljiiv i zazvučao je veoma, veoma blizu.

On zakorači kroz trsku, zate­žući luk. Bio je spreman da ga pusiti na najmanji pokret. Ve­rovatno Je njime baratao do­voljno vešto da svaki odapeti označi .pogodak.

26 N IN Đ A 104

I smrt.Jaipancu se odjednom mčinito

da vidi dvoj.icu begun-aca... Ne, trojicu... Onda su se svi sto­pili u jed:Tiaga, pa je i te pri- ka(ze nestalo.

Dve kaspi znoja iabile su mu ispod poveza na čelu. Trsiika je za'šuštala na raznim stranama. Da U je to bio vetar ili se žrtva kreće, a on ne može da je vidi i da je eliminiše?

Ponovo je zate.gao luik i uko­pao se u mestu osluškujući.

— Samuraju, ovde sam!»Gde, gde,gde...« grozničavo

se pitao progoniI'ac, još uvek dovoljno pametan da ne i.spuš- ta strelu u prazno. Ovqg puta viiše nije samouvereno uspra­van; poignu'o je glavu i laigano poikretao ženice levo i desno, želeći da negtde, u nekom kraj i 5ku svog oka ugleda telo be- gutnca i priikuje ga za zemlju.

Uči'nio je jedan koralk n.aip“ red. Pa još jedan.

Lesil je klečao, sa staibljikom bamibusa zategnutom do puca­nja. Trebalo je samo sačekati još malo i pustiti je da se ispra vi i da pred sdbom poikosi sve što se kreće.

Viiše nije imao razloga da seskriva.

Zeleo je da ga Japanac vidi.

O'vome se čak učiinilo da mu žritva m'aše ruikom! To je bilo van svake pameti. Pa ipaik, Hi- rošijev uibica se nalazio 'kao na dlanu, u klečećem položaju, možida u želji da moli za mi­lost ili tolika iscrpen 1 preipla- šen da mu je sivejedno kada treiba umrcli.

Progonitelj primalče perce strele desnom oku i u svoj v i­dokrug primi samo niciđino te­lo. Kaida se sipremao dia odaipne, prateći tok njegovih misli i po­kreta, Lesli Eldridž isldoni sa­koi sa zategnute trske.

Sta*blji!ka se izviia u vazduhu po!pu/t čelične apruige. Zatim se povi'la napred, tražeći nešto gde bi se zaustaviila. Na žalost, Jaipalnac je kasno shvatio šta mu je pripremljeno. Udar tvr­de biljke o meso ne može se ničim opisati, to treba oslušnuti i videti. Prasak je bio na neki način pritajen, al] đavolski bo­lan i žestok. Jatpa'naic je itepius- tlo svoj liuk i strelu; trska ga je pogotdila preko slaibina i od­bacila natrag, mamećl mju pot­muli, životinjski jaojilk.

Možda bi sve bilo brže da je stabljika pogodila nelki. deo o'ko vrata ili glave. M eđut^, izgledalo je da progonitelj ima ovrste trbušne mišiće, jer .niije duigo

N IN Đ A 104 27

osta'o na zemlji. Duboka braz­da na koži 1 jači bolovi možda će se pojaviti kasnije, ali sada je moriao ponovo da na|padne.

Možda bi to i učinio da je ninđa sedeo skrštenih ruku.

Odskočio je sa tla kao klup­ko, isipravljajući u vazduhu no ge i stavljaj'UĆi dLan desne Du­ke u položaij gečiva sa povij e- nim palcem. Udarac zvani »šu­to«, ručna sablja. Obično se zs}- ustavlja za vratom proticvnika, kida tetive i preseac dovod kr­vi u moizak.

— K iiu iii!

Krik kada se udara, tačno, n epogreš i Vo, neop rostiiv o.

Krilk koji udarac pojačava i dopunjuje do te mere da nje­gova snaga lomi sve, a metal savija,

Japančeva glava klonu u st­ranu, a ogromno telo se sroza na dno bambusovih stalblji'ki cao usmrćen vepar. Lesli udar cem noge prelomi luik, a šakom strelu. Njegov sliuh već je hva­tao skoro be štiHruni prasak tra­ve pod stopaliima drugog pro­gonitelja.

Nitoife iščuipa jedan struk bambusa i odmeri mu pogodnu dužinu. On je srve morao dazna, mnoge veštine je savladaoamerički niinđa Lesli Eldridž,

Pre salblje, pre ninđutsiua, ka­tana i vaikizašija, prošao je i školu džudoa'. Poznavao je šez­deset obliika plem'enite umet- nosti »pomoću štaipa«, Setio se i reči seseia Tanake, njegovog mudrog učitelja: »Pomoau šta­pa upoznaćeš vodu i mesec,. .«

I još nešto je govorio: »Ne veruj poraženom protivniku dok ne budeš siguran da je mr­tav. ., A čak ,i tada proveri šest puta da li je odista mrtav«,

Ja,panac nije davao zn^ke ži­vota,

Lesli mu vrhom cipele po­meri glavu. Iskolaičene oči bile su upravljene ka njemu, ali iza pogleda bio je samo zid. Ta­ma,

Zamrla je i žila kucavica na vratu,

Sum stopala biivao je sve ja­či. Siguran znak da ga drugi progonite/lj nije opazio. No, ninđa i nije više želeo da se krije. N jegovi protivnici niisu bili dostojni .škole kroz koju jeon prošao i vremena koje jeproveo u staLnom učenju, sukobu sa samim soibom i svima

Japanac je izbio na čils,tiniu koja j.e pregrađivala polje bam busa i pojasa sa hras^tovima.

N IN Đ A 104

Bio je to nunčaku-iborac; jednu od palica držao je pod mišikom leve ruike, a drugu u šaci. K a­da je ugiledao ninđu, spretno je o-brnuo nunčake oko vrata i le­đa, ne do't'^kaivši telo. Bi.li su to žustri, munjeviti pokreti ko­ji se teško mogu pratiti golim okom smrtnika.

AH, ninđa nije ni gledao u njegove ruke. Gledao ga je u oči.

■Nuničiuku-borac je viitlaa sivo jim oružjem i primicao se, ko­rak po korak, raširenih nogu i sttoipala dobro ukopanih u me­ku zemlju.

Međutim, njegovi pokreti siu postaj ail[i sve usporeniji. Jer, protivnik ispred njega stajao je kao kip. N ije se uoipšte micao. I n ep om ion ost je oružje.

— Ca-a-^aaava! — zaurlao je Jaipanac i zavitlao nunčake iz­nad glave.

Lesli je držao obema šaka­ma bambusov štaip na oiba kra­ja, Ciniilo se da će mirno .sa- čekaiti da mu palica smrsdia gla vu ili se lanac obmota otko vrata. Zamah koji je bio upu­ćen u njegovom pravcu ne bi imao alternative: dobro usme- ren udarac značio bi samo smrt. Lobanja bi pod pailicom prsla kao krhotina, a lanac bi

oko vrat, uz snažan trzaj, po­kidao krvoitolk i vratne žile, i sve bi bio samo jedan brz, kra tak odlazalk u pakao.

S bambusovim štaip,om ninđa je morao tačno da odredi duži­nu udarca u napadu. N ije smeo dozvoliti da palica udari po Štapu i da ga preliomi dli ras- pukne. Dočdkati srediou lanca, i to u skoku, presresti zamah i otupeti njegovu oštricu, sve je to bilo izračunato u magno- venju, dok se Japančeva ruka podizati a prema ndbu a njegov borbeni poklič .slio u samo taj prvi, i možda zavr'šni uidarac.

Ninđa je odskočio od zemlje kao da su ga iz katapulta bacili uvis.

Njego'v štap od bambusa dr­žao je ispred sebe u visini kole na. U skoku, i štap’ i kolena našli su se u ravni sa licem Ja panca.

Lanac nunčaki omotao se oko Štapa, baš onako kalko je Lesli i predvideo. Nunčake su se olb- motale oko štapa i istrgle iz Japančevih šaka kada je nin­đa napravio trzaj nagore, Isito- vremeno, j,oš u vazduihu, u onoj tački kada se više ne može go­re, već zemljina teža vraća svo je predmete u prizemljenje —— Lesli je ispružio obe noge

N IN Đ A 104 29

prema vratu protivnika. »Dvo- struiki sokuto«, kaiko ga i Ja­panci zovu.

Njegove snažne n.ogo dotakle su vrhovima prstiju Japančev vrat. Kao dva .šiljka, palci no­gu žarili ,su se u meko tikivo pod bradom, a onda svom žesti nom zasdklii grkljan,

Knv je šiknula iz grla i pre­kinula početak novog Jaipanče vog krika, ali ovog puta od bola. Sve je bilo izvedeno tre­nutno, Izgledalo je da su ma- kazc bile zaibodene u grlo nun čaku-borca, Njogova ruka nije ni sitigla do smrtomosTiog stisika pod bradom, a ninda jo već .stajao na soipstvenim stoipali- ma i posmatrao poslednji Ja­pančev ropac.

Od braće Hiroši ostao je sa­mo još jedan.

Da su bili pametni, bili bi još uvek zajedno. Ovako, za- jedničika zakletva na osvetu bi ia je njihova kobna greš.ka. Sen sei Hiroši nije moigao na onom svetu da ih opomene.

Možda su znali za ninđe... a'li nisu verovald da positoji be­li ninđa ovako razorne moći.

Gde bi mogao da se nailazi treći, najstariji progonitelj?

Da li sada da proimene ulo­ge: da potraži on njeiga?

Međutim, na osvetu zaklet Jaipanac nikada neće odustati. U pitanju je bila čast. Čast za koju se umire lako i jednostav no, jer neibo s blagonaklonošću i darovima prima ratnike i he roje.

U takvim okolnostima nije morao da ga traži. Već će se sresti. No, kako je vreme odmi calo, Lesli je našao za najbolje rešenje da potraži put do izla­za pećiine i da pokupi najbliži čamac prema Zalivu. Ako su i Japančeve misli bile slične, on će ga siičekati na tom putu.

N ije se prevario.Samo što je izašao iz šuime,

ugledao je krupnu siiluetu Ja­panca sa sabljom. Stajao je na stenovitom u'zviš(mju, kao sra stao sa kamenim tlom. Vrh ma ča bio mu je zariiven u tle, a ogromnu, dugu dršiku pokriva­le su prekrštene šake,

— Ostao si živ — rekao je poslednji od Hirošijeve braće. U glasu nije bilo ni iznenađe­nja, ni mržnja, ni tuge. Jedno­stavno je zaključio da je pro­tivniku pred njim ili kraj pu­ta, ili njemu samome kraj pat­nji.

Iza njeiga nebo je postajalo crveno. Kao i uvek, kada sunce tone u more i njegov krug o

30 N IN Đ A 104

staje oipa'kio crven, sliičan veli­kom sreibrnom dolaru umoče­nom u krv.

— Ja moram da prođem — rekao je Lesli.

— Ja moram da te zausta­vim —• odgovorio je Japanac.

— To su i tvoja, braća htela.Samuraj pogleda nekuda pre

ko nindine glave.Možda je po neibu tražio du­

še .<3ivoje braće, jer mu je po­gled lutao po oblacima kao da svojim zeniicama traži smiraj.

— Ulbio si iJi? — uipitao je, mada je zoao da je pitanje iz­lišno.

•—■ Morao sam — odgoivorio je Lesli. — Osveta ima samo jedan kraj: smrt. Ali, zato smrt ima dva lica. Jedno se vraća osveitniciima.

— Ti si pravi borac — rekao je samuraj i desnom ša'kom oibuhvatio drsku sablje. — Da­nas će jedan od nas uraireti.

—• Ja ne želim tvoju smrt.— Ni ja . . . Zato ti umri!.Katama sevnu na suncu, zaga

sitim bleskom i narandžastim odsjajem.

Vrh maiča bio je upravljen u visini očiju, uobiioaien položaj pred borbu, Leva ili desna no­ga izibačena napred, ruke ispru žene, a svaikii damar na telu

pripremljen za pokret. Jaipan- čeve oči više niisu bila dva uza na proreza. U ovom trenutku bile su iskošene, a otvorene, na topljene u'bilaaldm sjajem. Dve bore olko usana usekle su se kao dve duiboilce tek zarasle ra­ne, a noizdrve širokog, pljosna- tog nosa raišii#e su se i pret­vorile u dva tamna kružića oda'kle vazduh struji paput si'k tanja zmije.

Lesli je svoj štaip stavio u vodoravan položaj, sa šalkama na njegovim krajevima.

Samuraj je bio opasan i ve­oma ljut. Mnogo više nego što je to želeo da po<kaže. Naoizigled mimo primio je čiinjeniicu da su mu oiba brata mntva, neprijatelj ne sme primetitl ni tračak tu­ge na licu.

Ali, srce nije izdnžailo.— BAJNÍZAÍ!Ume&to oidozigo nadóle, kata-

na je fijuiknuo u bri'šučem letu, namenjen da zaseoe sa strane, preko strufka ili rebara.

Tom udarcu se ne može uvek odoleti skokofm uvis ili u stra­nu. Često se nema vremena. Ali, ninđa je učinio n e ^ sa­svim prosito.

Oslcmjen samo na prste sto­pala, čučnuo je i pogmio gla­vu.

N IN Đ A 104 31

Vetar i fijiulk katana' zatala­sali SOI mu dlalčice na potiliku. Bilo je to oipasno blizu. Zamah koji za solbom ne ostavlja niš­ta, Uidarac koji se ne zaus*tav- Ija, već kroz meso gputuje dalje, u svoju zavrišnu taOku p.oluIliDu ga. Bio je to, dalkle, pokret koji se teško vraća natrag uko­liko ga nešto ne uspori.

Zasekavši samo vazduh, Ja­panac je donekle iziguibio rav­notežu. Oibe ruke bile su mu na levoj strani, odakle je mo­rao istom žestinom da vrati za mah, a da pri tom vodi rai6una da ne ponovi gretšku, već da katana naprav] novi luk.

Ninđa je samo delić sekunde bio na vrhovima prstiju nogu, pognut.

Kada se ispravio poput opru ge, njegov štap je suknuo na­pred poput bačenog koplja. Bio je to isplaniran udarac među Japanceve šake, trenutak ka­da se katana naliazi na pola pu­ta i njegov vrh još ne doseže do proiti'Viniika.

Sudarili i su se čelik i tkivo bamfbusa.

Međutim, to niije bio direk­tan sudar, jer je vrih bamibu- sovog štapa okrznuo dršku ka­tana d rastvorio ubodom stegnu te samurajeve šake.

Salblja je pala na stenu, od- ¿kočdla i s kotrljala se u podnož je, zaprljaivši svoje blistavo se- čivo mekom zemljom i travom.

Jaipanac je suzio ženice i oči su mu se ponovo zatvorile kao da se predaje molitvi.

Ruka mu je pošda prema drš ci malog noža za pojasom.

Ninđa je spustio svoj štap.Ono što je moralo da se de­

si, desiiče se.Samuraj je najzad ma-lo ot­

vorio oči upravljajući svoj pra zni pogled prema neibu. Dršku noža uhvatio je olbema šakama, a vrh upravio prema sebi. Či­nilo se da u tom pokretu sje­dinjuje deo ve'čnosti kome se preidavao. Ako se molio, onida je čuo samo seibe. Lice mu je bilo kao isklesano od kamena, usne se nisu micale, oči nisu ni zatraptaile.

Onda su se samo uglovi usa­na zaselku i očni kaipoi stisnula.

Čast i sramota ne idu zajed­no.

Zario je nož u seibe s divlj^im zanosom. U očima kao da mu se pojaviilio olakšanje. Klefeao je, i dalje živ, i dalje s pogle­dom prema nebu. Neigde, sas­vim gore, zakričao je galelb.

Ili je to samurajeva duSa kre nula na SiVoj- put.. v

32 N IN Đ A 104

Lesli je odbacio štap od se:be zaolbiiša-vši telo mntvoig Japain- ca, iz čije je utroibe istdcala tam na krv pomešana sa delovima trbu'šne iznutrice.

Vratio se istim putem, ali ga nifco nije zaustavio.

Osetio je da ga praite, alj sa­mo pogledima'. Sigurno su ima­li s-tro'go naređenje da se ne mešaju ni u kom slučaju, I to su poštovali, do kraja.

Naišao je svoj smoiking i, gle čuda, na molu ga je sačekao mladi Jaipanac, Držao je u ruci njego'vu tašnu i uz naklon miu e pružio,

— 0'ši‘do če vas odvesti u luku — rekao je i ponovo se naikloinio.

Kada je motor zalbrujao i na pustio pećinu, Lesli se okre­nuo. Video je desetak silueta u bellom. Stajali su na raznim mesti m a i gledali čamac kalko odlazi. Da su hteli, mogli su da pucaju. Da su hteld...

♦i* ^

N'jjšta se nije čulo, samo je senika skoro lebdeći ušla u za­mračenu soibu. Spolja su, niadz menilčno, palleći i gaseći se, je ­

dan kraj zida saletali odblesci sloiva svetleće reklame preko puita. Kockarnica »Las Vegas« i noćni život u tom delu San Franc'i^ka bili su uobičajema po i.ava u .noći.«

Glava žene sa crnom kosom i finom kožom na raz;golićenim ramenima pokrenulla se s druge strane jastuka na suprotnu.

Senika je zastala.Nemoguće da je osetila nje­

govo prisustvo. Ušao je 'kao hi ljadu puta do tćida, ako je htco— kao duh, kao nestvarna pri­kaza. Pa ipak ...

— Vidim te — rekla je Sumi ko.

Znao je da joj se po licu širi osmeh i da e radosna. A li že- na kao ona ne skače i ne trči u susret. Ona leži, tu, topla i o'bla i boljCig susreta ¡nema na ovom svetu.

— Naravno kad ne spavaš— re'kao je niinđa.

On sede nia iivicu postelje i saže se. Dotaikao joj je usne i osetio narastajući žar u tom dodiru. Njene usne nisu želele da se odvoje i krenule su za njim, grleći ga ruikama oko vra ta. Bradavice na njenim dojka­ma, ispod providne i lake spa-vaćice, odjednom su buknulei zaigolicaJe ga po grudima.

N m Đ A 104 33

— Neću da te pitam ništa — reikla je Sumiko posle ne- koi? vremen'a, uviđajiuči da je njena žur»ba bezrazlložna. M ir­noća koju je sobam nosio Lesli Eldridž bila je prepoznatljiva čak i u ovakvim trenucima.

— Piitanja ostavi za jutro — {)dgovorio je LesH.

— Imaš dosta da mi priiča«?— Samo koliko je potrebno.— Zinala sam. ..O'na se podiže iz kreveta, vit

<a, dugonoga i skladna, lelula- j'U'ći svojom paklenom stražnji­com dok je adlaizila prema ku­patilu. Na vratima se okrenula.

— Prijalo bi i mcmi tušira- nje — dobacila je.

— Pit je bio ovde?—■ Kad niisi došao u »Para-

dizo«, zakfljučili smo da je naj- bodje da te čekamo ovde. Ose- ćaš U zadah piva? — upita ona.

•—• Kao da je ostavio bure.—■ Pit ne ide nikuda bez ne­

koliko limenki — nasmejala se devojka. — A pošto je bio ner vozan, dva puta je odlazio po novo količine. Cuo si?

— Za »Paradizo«?— D a...— Nešto mi je taksista naba

cio. Ti znaš nešto vi.še?— Nešto znam, nešto nasluću

jem.

On skide sa sebe svu odeću i ostade nag. Mišići na nje'go- vom telu bili su raspoređoni ta ko da ni gram sala nije imao .šanse da izbije na površiniu. Pod njeigovim pogledom kao da se i njena .spavaćica postide i skliznu na pod.

Topli mlazevi tuša lagano su se razl'ivali po njihovim telima. I dok je stajao tako prepušta- lući se nienom ve.štom i než- » •

nom s^ipunjanju, Lesli skloiplje nih očiju pređe taj kratki put od Evrope do Am erike... F ran ifurt, usamljena vila u Kelster bahu, ljudi sa čudnim naglas­kom i strašnim idejama. . . V i­deo je kako krv teče, kako mrt vi leže starci, žene i deca., ka­ko se va ju noževi bez milosti i čudne zastave vijore u ime de- mokratije... A krv se svuda ispisuje. ,. Ko to s kukastim krstom kuca na vrata civilizaci je? Da li je moguće da se odav de organizuju konvoji smrti na tu stranu?

On oseti da na sebi više ne­ma sapunice i da njene ruke ne prestaju da ga miluju. Vo­da je i dalje tekla po njima. Zanosna Sumiko je klekla i ustima mu dohvatila deo kojije sve vrerne »rastao«, na nje­no zadovoljstvo.

34 N IN Đ A 104

Umela je vežto da se postavi i da svu njegovu nalbreiklu mu škost smesti u svoja otvorena, zaokruglijena usta i laganim po kretima glave i jezika podigne još veću temperaturu vodi iz­nad njiih.

Jedno vreme čuo se samo š um vode.

Kada je devojka isipusitila kratak, ooar avaj ući uzviik, o.n je podiže kao perce i jznese van tuša. Istrljali su se velikim peš kirima, a onda ju je ponovo podigao i poneo prema postelji.

Dok ju je Ijulbio, njene noge oibavijale su se oko njejgovog struka. Samo je ona umela ta­ko da mu se priilepi, samo je ona umela talko žestoko da se podmeće i otvara, samo njene gru'di su znale kalda i kako da se ponude za uigriz.. .

A tu je, ipak, bilo potrebno dosta ljubavi za čovelka da se oboje osete po'željinim i neuni­štivim. Njegovo teloinainjoj foilt) je kao razarač u 'uzburikanom mo ru. Ni'čim ga nije mogla sti’šati aiko on to nije hteo, ili ako obo je ne bi došli do toig saznanja da su na kraju puni sebe u onom drugom.

Svitalo je.Njena glava počivala je na

njegovim snažnim prsima. N i­

je želela da ga Uiznemiri. Znala je da bi mu san dobrodošao, pa se trudila da bude što tiša.

Disao je ravnomerno, kao čo vek koji je zapao u dubok san i .rLe m'UČe ga nikakvi ružni sno vi.

Duibok san?— Pit je pred vratima — ču­

la ga je odjednom kako izgo­vara jasnim glasom.

— Kada si se proibtuidio? — Upita Sumiko.

— Sa:da.Oma sc' poidiže na laiktove i

pogledom zaokruži prostoriju.— Kolilko vidim, sinoć nije

zaboravio ovde niijednu punu konzervu? — konstatoiva ona.

— Ali je doišao na moj poziv —■ osme-hnu so ninđa.

— Zaiiista?— Moije misli i moj duh po­

nekad tako odlutaju na pravo mesto — odigovori Lesli i skliz- nu sa kreveta priiivo u pantalo- ne. — Talbasko mi je potrdbaoi.

— I tu je pred vratima — na'smeja se Sumi'ko, poibpuino ve rujiući svemu što kaže čcvek koga voli. — Možda je već po­digao pesnicu da zalupa, jer on nema običaj da zvoni?

I zaista, na vratima odjeknu lupanje.

N IN Đ A 104 35

Plavokosi džin, u farmerilia- ma i priugiasitoj majki, sa šiiro- kim osmehom na licu, ugurao se u soibu s paikovianj'em piiva od šest limenki. Zastao je i za- blenuo u Leslija. To je trajalo nekoliko delića sekunde, a po­tom se osme'h vratio natrag.

— Boga m'u — reče Taibasko —• mislio sam da j'e sa nekim drugim, pa da mu naguram svi'h šest u grlo. . .

— Znam ja da imam pravog anđela— čuvara — sme jala se Sumiko.

— Pitao biih te zašto si za­kasnio — nastaivi Tabasko od­lažući pivo na sto, ali nadomak svoj'B ogromne šaike — al;i no verujem da si; prespavao let?

— Spavao sam u letu — od­govori Lesli. — Posle toga sam imao kratak susret sa braćom Hiroši,

— Brača Hiroiši? — uozbilji se Pi(t. — Zar je onaj proklet- nik imao braću? Sta su hteli?

— Osvetu — kratko odgovori ninđa.

— D,o đavola, a nisi leteo za Japan?

— Imaili su bazu ovde, u Zaliivu. Jedna od onih poikretnih baza Jabuza, koji se pojave, a onda nestanu i niknu na dru­gom kraju. *

. — Nisi povređ-en? — dotače mu rame devojka.

Leslii odmahnu glavom. Isto­vremeno, otvaraič na limeniki glasno puknu pod Pitovim nok tom. Da ne bi iscurio ni gram pene, Tabasko limenku hitro stavi na u:sta. I tako ju je dr­žao sve dok je nije iskaipio.

— Ima li to veze sa tvojim putovanjem? — pitala je Su­miko.

— Nema, ali ovo ima — od­govori ninđa i stavi na sto je­dan prime rak novina sa oglas­nom stranom. Jedan oíalas bio je zaokružen crnim, detbelistn flomasteroim..

— Kakve su ovo novine? — uipita Taibasko, mršteći se. — Ne razumem nijedniu reč.

— Novine su nemačke... A oglas otprilike ovako glasi: »Ako voiite pustolovine za do­bru platu, javite se na ovaj b r­oj. Uslovi: dobri mišići i glava bez jezika.«

— G'lava bez jezika? — pro­trlja bradu Pit. — Što m u... šta to znaiči?

— Da ćutiš i zaiboraviš sve što vidiš — reče ninđa. — Ali,detalji nisu važni. Javio sam se na taj broj.

— I? '

36 N IN Đ A 104

— Jedan od regrutacionih centara plaćenika — objasni Lesli, preonišljajući usput pred ogledalom da li da se obrije ili to ositavi za kasnije. — Ima ih u Evroipi, ima ih i ovde. Ba.š ovde!

—■ U Frišku?Ninđa Mimnu glavom.— Sta hoće? Gde ima sada

rata? — upita Sumiko.— Ima ga — slegniu rameni­

ma ninđa. — Pokazali su meni i još dvojici video-kasetu sa ne kog ratišta, negde na jugu Ev­rope, kraj o'bale.. . Video sam gadne prizore: zaklane ljude svih doba starosti, ubijene voj­nike bez glave, udova, bez oči­ju, nataknute na žicu.. . Doca bez roditelja, žene i devojčice silovane. . . A vojsika? Ima 'ih na desetine u raznim uniforma ma i na raznim stranama. I stalno se puca. . .

— Ja sam mislio da to rade samo Arapi i . .. — mrjTiljao je Tabas'ko, otvarajući novu li­menku piva. — i u čemu je ca­ka, Les?

— Jedna strana, ona malo slabija, ima no>vca, ali nema do voljno Ijiudi, zapravo profesio­nalaca. I spremni su da plate dobro za svakog plaćenika, iz bilo kojeg kraja sveta. Uslov

je da bude spreman da ubija bez milosti, i svakoga — bez razlike.

— Sa one druge strane?— Tačno. Ko im pristupi,

postaje član njihove »Zelene garde« i specijalnim transpor­tom se prebacuje na liniju fron ta. Međutim, pošto sam ja pri­znao da sam Amerikanac, oni su me uputili da se javim ov­de. O'vde postoji Centar, koji posluje pod firmom neke far­maceutske korporacije, a ovde se ,i regrutuju oni najsposobni­ji i naj'Suroviji.

— Ako su tu ume-šani lekovi, onda je tu i . . .

— Droga? — 0‘smehnu se nin đa. — I ja m islim .. . A li tu tre ba biti oprezan. O.prezniji od njih samih.

— Zar nije onaj m om :^... Luk Porter? Zar nije pominjao u »Paradizu« fabriku lekova? I zar ga nisu jurili da ga likvidi­raju po savku cenu? — umeša se Sumiko.

— Da, ona dva pajkana. .,— priseti se i Tabasko. — Ma­da mi je onaj ličio na pajkana kao moja tetka na, poglavicu S OŠ ona,

— Mislim da mogu da vas slušam — prekide ih ninđa.

N IN Đ A 104 37

— I osečam da ima tu nešto... zajedničko.

Lesli je slušao njihovu priču nopoikretan. Lice mu nije oda­valo nikakva pose*bna osećanja, niiti Je rca.^ruvao na izvesno či­njenice i čudne okolnosti. Ve- rovatno je u svom moz iiu skla pao mozaik od šturih podataka.

— Su'jLm-all — oi^lasi sc' naj- /Hid ninđa kada ji> Sumiko za­vršila priču prekidana Pitov-

upadicama i srkanjem piva.— Sli^nali. . . Ima tu nešto. Bi- l(j je sličnih načina, up;radi se mini'jKilur.ni odašiljač pod kožu11; kosit i ž.ri.va .nema ša'nsi da. Lunakne. Uvele sc> odaje gde je...

— Momak je bežao, ali uza- IlkI. Po'licajci.. ,

■— Nisu biHi polaca.jci — sa si,q,'urn()š6u u i lasu je rekao Le- sli. — Oni se ne ponašaju tako i ne puoaj'u u masu kao hipno- tisan.i.' — Možida i jesiu bili hipno-

l i sa ni? — otvori usUi Tabasko pred novim saznanjem. — Baš je tako izgledao, kao hipnoti- san. .. ili lud!

— Mo^ramo malo zaviriti u tu lekariju •— reče ninđa. — I- mam adresu i naziv — zavu­kao je ruku u džep i izvukao presavije,n papirić. Glasno je

pročitao: KALD ERAS — ME- D IK A L KO. San Ardžento.

— Nikad čuo — reče Pit..— Evo prilike da to malo

bolje Lipo/jnaš! — reče ninđa.Ta.basko Pit je nekoliko ča-

sakii .Ljiedao u svois? prij.aitelja i zaštitniika. Onda mu se usta razvukoše u zadovoljan osmeh, a šake skupiše u dva topovska đula.

— Kad krećem? — upita.— Polako, moramo biti op­

rezni ponovi ninđa. —- Ra­diées ona.ko kako ti ja kažem, ništa na svoju ruku.

— Cak i ako me zasv.rbe pe­snice?

—• PočeSi ih po svom nosu— nasmeja se i ninda. — Ima­mo susret s nepoznatom, ali o- p.asnom oriban izaći j om. Z.a vre- me dok ti budeš tamo izigravao još neobučenog pilačenika, ja ču bili u blizini.

**

Kad se iz San Franciska pre­đe čuveni GoHen Gejt most, na drugu straaniu, severno a za­padno od Riomonda. asfaltna traka poreid beskrajiniih plaža polako ali sigurno zalazi u te-

38 N IN Đ A 104

rein s brežu'lflcioma i stenama. Niizovd palimo'VO'g lišća od jedinom presta,] lu da štrče prema ne»bu i sa 'gHav.nog puta mjioigi se rač­vaju prema udailj enim poluo- sitrvima i laigunama.

Ogromni crna bliinidirani »ilin- koln« sa šestorO' vrata i zatam- njenim statkliima graibio je je­dnim takvim putem uidalj>ava- jući se od Zailiva kao ogromna crna buiba zaisfcrašeaia penuša- vim talasima.

Točlcoivi sa divo'vslk'im giume- nim šarama kao da soi topili asfalt i'Sipod sebe. Tallas] praiši- ne nepre'ki'dlno su ostajali za njima, a gum.e su akiriipale tek pokoji put kaida je vozač savla­đivao krivinu u usponu ne ski^ daijući nogu s gasa.

No, mi'ris mora je i dalje bio prisutan u vazduihu.

»'Linkoln« je istom brzinom savladao krivinu, odakle je p>o- činjao deo Čuidnog profila: ma­lo trave s kraja puta, dosta pe- sika, a po njemiu steaie kao gru- menovi zjgrušenog sira. Vozilo je još jednom skrenulo s glav­nog puita i našlo se na tvrdoj podlozi presvučenoj šljunkom, betonom i makadamom, zaivisno oid područja kroz koje je putvijugao. Oči'gled'nio, bio je toprolaz 'građen samo za ličnu

potreibu, dovoljino širok i do- vdljno izfdržiljiv za laka i teška vozila i njihovo raiZ:mimoijlaže- nj:e.

Velilka tabla, bila je pnvl zn­ak gde se nalazite. Pisalo je drečavilm, crno-žutim slovima: »Kalderos-Medikal Ko. Priva­tan posed. Zabranjen ulaz«.

Iza talble nalazila se mala, zidana kućica, s prozorčetom okreoiutim prema pultu. Do ku­ćice se nalazio poikretni meha­nizam rampe, elektronstki pode­šen, s metalniom šiipikom koju bi retko moglo prolomiiti bilo šta manje od šllepera. Covek, ili stražar, koji je iskočio iz nje, odeven u zelenu odeću sa čudnom belom beretkom, stao je sko.ro mirno doik se ranapa podizala i »liinkoln« nasitavio put dalje, gde je počimrjao re­jón šumskog rasti'nija.

Stražar je ispratio pogledotm kola, namcsltio oipasaič i »mag- num« u žutoj kožnoj futroli, i ušao u kućicu. Tu je podigao tdlefonisku slušalicu i neš,tio krat ko raportirao.

»Linkoln je usporio isipred velikog beito^niskog prostora, o- dakle su počinijala zdanja. Og­roman natpis s fluorescentnimcevima slovima KALDEROS-M EDICAL KO, domlaidirao je

N IN Đ A 104 39

srediišniiim zgradama, A zgrade? :Vtoižda bi *tiu nelko aoeki'vao mo deriii diizaijin, stakilieni prostor, staklene liitove, ple'ksigllas kajn celartijie, oigromine zeileine (površi ne po h'od'oivima, minošitvo belilh manitila,..

■Zgrade su bile onislke, žtuto ofairlbane, omiške, bez sipraitova. Orno što ih je čimiilo visokim, bio je komipUeiks od više sMmh de lova, -Uigrađe.ni'h u bndo. Prvi red bio je, naravnio, niajn.iži, za njim je dolazio druigl, pa treći, a svi Siu se nekako ».naslanjaH« na ooiaj prvi i tako stvarali s'H- k/u vi'šes)p:raitin.iioe. Ndko'liko dimi njaka, zdepastih i siviih, u'zdizali siu se Tua samo jiedmom krajlu. Spoilja »Kold'ero's Medicall Ko« nije ličio Jii na šta.

A li'.. .BiOilj.i po:simatra€ otkriće za

kratko vreme i neke detalje. Na primer, nekoiLilko televizij­skih anttena i »‘tanijira«, sme- štenih na svim nivoima, a na trećem, poslednjiem, .najvilše. Odatle je poičimijallia vi&dka ži­čana oigrada koja je oipasivala ceo go'rn,ji komiplleks, po kome su se .smenjivali šumarci i vi­soko stenje, izbrazdani uidolji- cama i isušenim koritima, po­toka. K'rov trećeig nivoa bio jie samo malo iskošen, a po njego­

vim zaravmjienim ivicama s vre m'ena na vreme isikrsavale bi senke maonužandih Ituidi. Svako je imao svoj poiožaj i svoj pre gled terena. U svakom j 'uičajiu, tnuidili su se da budu što neiu- padljiviiji, bar prelko dana.

Ako j e » Kald'eros-iMedika',K o« bila fabrika lekova, onda su im aipobekari sa oružjem bi­li zaista čiuidno osotolije?

No, kada je u pitanjiu priva­tan posed, svako je imao pravo da ga čuva onako kako on sma­tra da je najlboilje.

O tome je svakalko vodio ra­čuna i njjen vtlasmik, Vito* Kal- deros. Njeigov bliindirani »lin- koln« saičetkao je da se isipred gilavinog ulaza komipaniije ¡podi­gne beitoniski »ipolklopac« i da vozilo 'Sk lizn e specijialinom sta­zom u podzemlje.

»iPoikllioipac« se zatvorio za kolima i opet kao da ničega naročit'oig nrjie bilo tu. Za tc vreme, »Linkoln« se olbreo u prostrainoj podzemnoj garaži i bešuimmo se parkirao fuz po­kretni lift. Prvi' je Otvorio vra­ta vozač. Bio je to visok, atleit- ski graiđen momak u tamnom, miodiernom odeliu na dva reda, širokiih panitalona i lalkovamihciipela. Korak mu je bio gibak,pokreti sračum'arti i nikad su-

40 N IN Đ A 104

višni. Iz iTbavilke je pokretao gila viu na sve strane, ne bi li ot­krio i najmanji siumsnvjiv šuišanj. ImaiO je diužu, crvariikasitu ko­su i leipe crte lica, ali ništa v i­še od toga. Cak ni bie^ka u oči­ma.

Otvo'rio je vraita i skoro sepokliOTliO.

Jedina njoga, ukradena i oip- točena s dvema metalnim šijp- kama sa sitrane, dodirnula je tle. Onda .je s prikriveniim na.- porom iza'Šlo tei'O omanjeg čo- veka, čija je glava bila usađe­na siko.ro odimah u ramenia. Gla va čoveka šezdesetiih goidina, možda i nešto više, glava sa puniO diubokih bora, sa očima koje nekako stalno siuze i uta­pa,j:u se u ogromne podočnja­ke, glava čo'veka sa zailizanom, sedom kosom i velikim veštač- kim ziu'bima u velikim usitima.

Prugasto odeilo kao u gang­stera trideseitiih godina, bele nu kavice i štap, oa koji se osla­njao dok je hodao i hramao. Desno rame bilo mu je nešto izdligniutiije od levog, no to je vešt krojač prilično dobro pri­krio.

Sa zadnjeg sedišita izašla su taikođe dva. visolka i snažna momka.. Imali SiU duige, tanke mantile, pod kojima siu mogli

komotno da niose kratke auto­mate i u svakoj siifcuaciiji reagu- je onako kako ih je V ito Kal- deros pHaćao, znači trenfutrsio i sm'rtoTDosino.

Na ulaKU u lift sačelkao ih je čovek za glavu viši od svih, od Kalderosa pogotioiviu.

Cetvntasta glava i kratko po d'šišana kosa, ii lave boje, ne ve­ća od dva centimeitra. Lice? Ne što između evropske i aizijatslke musikuilatiune: iz,ražone jagodice, nešto kose oči i tanika usta, sna žna vilica i krajevi usana koiji se nikada ne smeškaju. Glatko izbrijani obrazi i telesina na kojoj bi mu i bibllijisiki Hertoul pozaviideo.

Na sebi je imao neku vrstu maskitrane, šarene unifiorme te sno sk/rojene uz telo. Vojtmičke čiizme do pola listova, a za de- sniom dršlka velikog »raimlbo« noža u koricama prilleipiljieiniiim za unuitrašnju saru. Preko po­jasa nosio je širok opasač sa specijialinom navlakom za aiuto- mait M-15, koji je na tom divu izgledao kao nonmalan koHt na beidrima, davnih kauboja D iv­ljeg zapada. Košiulja mu je bi­la puna džepova, a u džespovi- ma sitnice čiju je naraeniu i značenje veroivaitno samo on znao.

N IN Đ A 104 41

Oko vrata je nosio' debeo zlat ni lanac sa modaljomom u ob­liku krsta, sa malim Isusom ra zapetim na njemu.

Piraćen svajiim ličnim tclo- hraniiteIjima, Vito Kalderos je došepao do lifta i vrhom .štapa ku'cniu't) grmalja u uindiormi, ato je trebalo da bude i po^d.rav i znak dobrog rasipoloženija.

— Luiburic? — proii^o'vorio je Kalderos malo pTom ulklim i Ia- som čoveka ko;jd stailino ima bo Ijtoe sa g.rlom. — Stiv Lubuiric, kao i 'Uvek na usluzi. .. Dakle? Sve je u redu?

Covek je sikoro u stavu nnir- no odgovorio:

— Sve je u redu, gospodiinc.— Novosti?— Imamo inekoliko novih

kanidi'daita po oiglaisu — rekao je Luiburic. Na njeigovom licu samo su se usita malo pomera- la, ništa više.

— Kakvih? — Jedain je dobar.

— Ostali su »zečevi«? Uostalom, ti •odabiraš, m o m č e .___

— Hoćete li da pogledamo na monitoru.. .?

Kaldeiros odmahmi r/ukom, dok je Lfluburic poikretao lift.

— Kasnije — reče. — Saida imamo sasitanak — poigledao jie

u sat i raizvuikao usta u širok osmeh. Koža na licu bila mu je poipuit gume, pa se .i osmeh razlio po njoj kao da se neće zausta'vljati. — Je li holiodrom raščišćen?

— Da.— Ne sme ni ptica da pro­

makne — klimniuo je glavom Kalderos.

— Da, gospodine.— Video-sala je spremna?— Koliko ja znam, svi su na

svojim mest'ima, gospodine.— Odlično, Štive.L ift se bešiumno zaustavio na

vrhu brega. NJ.egoiv deo sa ka­binom samo je štrcao u vazdu- hu, a odatle se odmah iskorači valo na betonsku .stazu.

Heiliodrom, ako se tako mo­gao naz'valti prostor raskrčen u šumi, bio je načiinjen od jed­nog kružnog komada zemlje sa betonskim pločama. Na sredini se nalazilo veliiki beli krug kao puitoikaz heli!koipterima.

Okolo se nalaiziila šuma, neš to niskog rasltinja i dosta valo­vitog terena. I sve to zagrađe­no viso*kom žičanom ogradom, a na pojedinim punktovima sta j.aili su naoružani momci u ze­lenim uniformama i beretama. Trudili 9U se da budu što ne- upaidljiviji, ali ipak dovoljino

42 N I N Đ A 104

vid ljivi da na KLalderosovom licu izatzoviU zračak zadovotlij- stva,

Kaldeiros je po'gledao još je­dnom na sat.

— Ne volim zakašnjenija — promrmljao je.

Stiiv Lulbu'ric ni'je odgovorio ndSta, On je oidgovarao samo kada ga pitajiu, i to ne svi. Stajao je malo rasfcreičenih no­gu, sa nukama na leđima, pogile da uipntog u neku taöku. Ličio je na koripulenitinog vijletnam- skog naredTiiika iz amieričkih fi Imova, a možda je tako i želeo da icagleida. Niko nije znao nje govo pravio poreklo, možda ni pravo ime. Odakle ga je Kalde ros isikopao, to je znao samo on. Međutim, očito da mu je vre- deo više nego ostali, bar ¡u delu posla itza fasada mediciinskih zi doiva.

Dva pratioca u dugim manti lima sltajali su iza nlj ega na tač no određenom .raatojanjiu.

Uskoro se začuo poznati zvuk.Svi su potgfledi bili uiprti pre

ma nebiu, osim Luburicovog: on je gledao isipod sebe, ali vero- vateio je mogao da drži pod sopsitivenim vidokrugom ceo pro stor ograđen žicom.

HeMkopter je izronio iz pred večernije iKma(gT.i!ce kao gigan­

tski komarac, dignutoig :repa i uzvitilaniiih krilaca. Bio je na­prosto beo, kao soegom zatrpan. Nijedan metalni deo na nje­mu, osim stakla na kabini, nije bio bez belog premaza. Sa Obe strane, bočne, bio je nacrtan velMIki' crveni krst, a i:sipod krs­ta sitnijim slovima pisalo je ime komip'amje — »Kalderos medi- kafl' Ko«.

Helikopter je napravio polu­krug iznad svog odred išita za ateriranje, a omda se postavio tačno iznad nijega. Ne>koliko ča saka ,se tako održavao u vazdu hu, a poitom j e počeo da se spiu- šta naniže u vertikali, koju mo gu da izvedu samo piloti dostoj ni svakog poštovanja.

Vazdub uskovililan od snaž­nih zamaha propelera sikoro je povdo lj(ude ispred lifita. Kailide- roB se svom snagom odupirao nalletiu vetra, ne želeći da po­kaže koliko mu smeta noga op­točena metalniim šiipkaima. Nje govi Ij'Uiđi, naravno, nisu sm'dli hi prstom da mrdinu da mu po-m'Ognu da ostane usipravan. Šore ćom, priopeleri su počelli da us­porava ju i na kraju su sasvim prestali da se okreću.

Kalderos nesvesno zagladi ko su koju je vetar mailo isipretum bao. Z'a to vreme, kabina se

N IN Đ A 104 43

otvodla i iz nje su izašla dva čovdka, priidržavajući šešire na glavama. Dnuiga ruika bila i.m je zau®eta .ta;n'ki'm, kožnim pos­lovni,m toirbama.

Qba gofS;po.dinia bila su po sve­mu slična. Izdaliéka su se p o - istovećivala i odećom i zaipre- minom: isti kaipu'tii, od kockas­tog tviida, isite kravate i boja košulje, jedino su s.e razliikova- Ji LI boji pantalon a. Jedam je nosio crne, a druigi sivo.

Iizibliza, i laik bi za'kljiuičio da se radi o braći.

Široika Jica sa četvrtastim braidama, maJio podigojeni s vid Ijivirn podvoljcima, sitmih oči­ju i kratko podšiša'ni. Koža im je büla bela, zategnuta na obra­zima, s tom razlikom što je je ­dan od njiih, valjda da hi se razlliiikovao, dozvoljavao da mu narastu retki, ali ipak v id lji­vi bnčići.

Omi koji su manji laici, za­ključili bi da Kallderosovi gosti nisu Amenikanci.

Fi/no vasipiltani ljudi ¿kin/uli su svoje šešire dok su se ru­kovali sa Kall'dierosom.

— Braća Bri'zek? — podigao je oibrve Kalderos dok i'h je od meravao. — Jed'an j-e Franc, drugi Karl.

— Ja sam Franc — re'kao je onaj. s brčići/ma.

— Bravo! — kazao je Kalde­ros. — Po tome ću vas lakše pamtiti. Kalko ste doiputovali?

— UglavniOm doibro — oid'go vorio jie Karl, nCšto mladi brat.

— Z.ašto ».uigllavnom«?— P a .. . znate kako je, gos­

podine Kallderos. Kad su ovak­vi posliovi u piltanj.u, nikada ne znaite da li vas neko prati.

— Sa ove strane?— Ne, sa one... evropske.

Ali, mislim da nema proble­ma.

— Kad vas je moja koimipa- nija preuzela pod svoje, ne mo rate da razmišljate o siguimoslti. Pet m i liorna dolar u našem po­slu zaihteva izuizetniu qpreznost— rekao je ICaildiero'S, vodeći svoje goste prema liftu. — Da li smo se doibro raiZiumeld? Pet milio'na »čistiih« dioilara, gospo­do?

— Sasvim — rekao je Franc Brizek.

— Početak je doibar, gosipo- do — nasmejiao se Kalderos.— Ako vaša ze. . . vaša repuib- lika buide zahtevaLa dodatne na pore, mi smo sipremni na još veću saradnju.

Posle nekoliko trenutaka, ku pola lifta iščezla je sa gornjeg

44 N IN Đ A 104

deila zemljišta na kome se na­lazio heModrom.

L ift se zauJsta.vio na dr.iigom nivou »Kalderos Medikala«.

USli siu u hodnik obasjan ne onskom svetlošču i s prilično dobro razmešteniim klima-ure- dajima. Ne određenim mestima biie stu. postavljene kamere, biu dino prateći sve što se u tom pr.o'stoiru dešavaio. Dva telohra niiteilja koračala su ispred glav­nih gostijiu. Sasvim pozadi išao je Stiv Luiburic. U saiblasno pra znom i dugom hodniku njihovi koraci odzvamjali su takvim zvukom da se činilo, naročito braći Brizek, da bi im najviše prijalO' da se otvore neika vraita i da im sG stopala sklone sa tog mcsta.

Zaustavili su se ispred jed­nog zida.

Na prvi pogiled, na njemiu ni je bilo ničega. Međutim, Vito Kalderos je ispružio vrh svoga šitapa, istovremeno priitiskujiućl maili senzor pod palcem. Odje- dnoim se u zidu ukazao pravoiu- gaonik i, bešumino, oitvor je postajao sve veći i razgovetni- ji. Sad su se već razaznavali oblici ulaza u novu prostoriju: još jedina ulazna »preipreka« ko ja se rastvarala na dodir tela sa nevidljivim zracima, a svet-

lost pred únujima billa je već neš­to prirodnija i toipMja.

Sada je bila poliikružna. Na vrhu svoda nalazila se ogrom­na četvrtasta fliuorescerijtina pio ča, a po zidovima nekoliko ma­njih, u nežno ,plaivoj boiji. Zid ispred bio je načičkan ekrani­ma i podnu ekrana nalazio se veliki sto sa ugrađenim aipara tima, piuLtiovima za viisoku teh­niku snimamja i reprodiikova- nja, kointrolfnom tajblom i još nekim čudnim dodacima koji su treperili i li svetluioaili. Sto je takođe bio polu'kružnog oiblika sa jednom jeditnom »koman­dnom« stolicom za kojom je se­deo čovek u belom mantilu.

Iza zida sa ekranima i iza sitoila nalaiziilo se nekoliko oMo- bnih fotelj'a, a pored svake ma li sto, na koji se mogila staviti pepeljara, čaiša sa pićem ili deo opreme, kao što su torbice, aipa raiti, spisi...

Covek za komandnim stolom se podigao i okreniuo.

Bio bi to lep čovek da je imao više kose osim ono malo dlaka oko ušiju. Nosio je nao- čari sa debelim tamnim okvi­rom i savrxseno vezanu kravatu na svetioplavoj košuiljd. Lice m<u je bilo uzano, ugta mesna­ta i mala, oči iza stakala preve

N IN Đ A 104 45

like, što je bio siguran zinaik da je i dioptrija iznad s v ^ e nor- male. Najnužnije na njemu bile su uši, velike, posuvraćene i do lovale su kao dve male dečje šake sastavljenih prstiju koje bi da viim mahnu, a ne mo­gu. ..

Osmeh kojd mu se ukazao na licu, bio je krataik znak pozdra va. Bio bi i to, taikođe, lop deo lica da nije bio hladan i na- montiiran.

— Ovo je Paj'k Ditrih — pre- d stil vi ga Kalderos svoj im go­stima, braći Briize'k. — Naš hc- m ičar... i koordinator akcija. Daikle, čovek za .sve u ovom de- ]u zgradi}. Mali bog.

Ditrih se ncmo naldoni.— Ovo siu braća Brizelk, pre

dstavnici vlade koja nam šalje pet milio/na dolara za navše us­luge — zadovolj'no je Kalderos pred'stavio svoje go. ite. — Oni su tu, ti si tu .. . pa da vidimo šta imamo da pon-udimo ovom delu stare doibre Evrope.

0;n se okrenu prema svojem telohraniitelljima.

—• V i napolje — kratiko im naredi. — Ti, Luiburic, ostani ako bude trebalo neko dodatno objašnjenje. Ali, kasete sve go­vore. Pre toga...

On dade znak glavom Ditri- hu, a ovaj pritisnu dugme na svom stolu.

Kao iz zida, s druge strane, božanstveno građena devojika u kratkoj suknjici i na viso­kim štiklama, izg'urala je mali sto s pićem. Imala je duigu pla­vu kosu i, naravno, beli mamtii preko. Bila je disikretno na'šmi-n kana, širokog, prijartJnotg osme- ha i malo pospanog poigleda.

Kalderos je razviuikao lice u ružan osmeh.

— Gospodo, prvo piće, pa posao. A onda. — namignuo je— može sve ostalo kao doda­tak. Po želji.

— Imate lepe .službenice —— primeti Karl Brize<k.

— Slažem se — odgovori Kal doros. — Lično ih biram i ra­spoređujem. U poverenju — sniizio je glas — ova nema poj ma o herniji i mediikamentima. Ali, zato zna sve drugo... Ha- -ha-ha.. .

Brača Brizek se pridruždše njegovom smehiu i kao da se malo oiprusitiše.

Za to vreme, Pajk Ditrih je stajao i čekao na zna'k svog po­slodavca. Bez njegovog znaka ništa nije moglo da zopoone a, verovatno, ni da se okoniča.

46 N IN Đ A 104

Devojika je ostavila stočić sa pićem i vraitila se istim putem. Za njom je opet ostaio samo zid i d.ug pogded KanLa Brizelka, što nije promalkilo lukavom Vlasnii- ku »Kalderos Medilkala«.

Kalderos 'kMimjnuu glavom i Pajk Diitdh se okrenu sivom sto lu. Sveila u prostorija uitihniu- še, ostalLa su samo dva na kra­ju oba zida. Istovremeno, zid sa ekranom se razdvoji, a u sre dini, kao iz kafcvog carstva mraka, izbi veliki ekran i pos­tavi se pred njima, zaoizimajućL zapreimitniu od najmanje četiri metra.

— Mali ekrami kontrolišu najvažnije piunkitove u fabrici i oko nije — reče Kalderos. — Trenutnio smo :h islključiili da nam nie skreću pažnijiu, ali dm- ga kontrolna soba ima iste ova kve u sl'učaju da ovde nešto za­taji.

— Imipre'sivno — reče Franc Brizek. — Priznaj'em, ovo sam viđao samo u filmovima.

— Da, adi na filmu postoje kulise i trikovi, ovde je sve sa­vršeno sitvarno — uzvirati za- dovoljino Kalderos. — Uloženo je dosta kapitala, ali se isplati lo. Mi ZA ISTA pravimo leko- ve, gospodo — doidao je uver-

Ijivo — aild to je samo dvadeset od.sito naišeg pravog posila.

■—• S'hvaltamo.— Pa, da kreniemo... — na

kašlja se ICalderos. Desnu no­gu je držao ispr.uženiu i uknu- Ć0nu, dok je štap naslanjao na levo kolem), ne želeći nijedn.og trenu,tika da se odivoji od njie- ga. Bilo je to i norimailno, jer, osim šfco se poštapao, ova stvar čica je imatla još nekoliko pred- nc'Sti: neikoiliko sonzora za spe­cijalne uipoitreibe u poseibnim prositorijama, a na vrbu pose­ban otvor za protok laserskog zraika pod kojim se svo savija, seče ili topi.

— Kaseta broj jedan — reče Pajk Ditrih moinioiloniim gla­som.

— Možeš da sedneš, Pajk —— reče mu Kalderas.

— Hvala, goapod'ine.— Kaseta broij jedan — po­

novio je i Kallideros najavu avog poverljivog čoveka. — To je inteirni snimak svega onoga što pripremamo za prevoz, gos pođo... Naručen kontigent naj modernijeg lakog naoružanja. Prvi tranisiport je brodom, a fi- nailini avionom jedne afričike komipainije. Biićete (na vreme oibavešteni koje i u kqje vre­me. ..

N IN Đ A 104 47

Dok je giovoirio, na velikom ekranu b ili su priikaizani izbliza moiđeli revolvera, pušaika, la­kih minobaca'ča, boimibi, mina... čitavog arsenala za borbu izbdi- za.

Braća Brizek au naipreig'n.uto posmatrala sninake.

Kalderos se smeij.uiljio.— Sve je taćno u gram — re

kao j'e. — Sve će bi'ti smeiSteno u zaidnjem deilu »boiniga«, a is­pred će bitii sa;niduci sa lekovi- ma za izbeglice i iranjeniike, da kle sive ono što podiraziumeva humanitarna pomoć, ha-^ha- -ha... Lekovi će biti zaista pra vi, gospofdo, j.er će vam bitd po- trelbni tamo. Vaše je samo da ajvion sačekate na pisti 1 preuE- meite tovar. Ostalo je moija bri­ga.

— Zvulči veoma pros:to i la­ko — primelti stariji Brizek.

— Tako i tre^ba da se radi— sloiži se Kalderos. — Da nije tako, ovde ne bi pisailo »Kalde­ras Medikai«, nego, recimo, »Kaldercng groblje« ili slićno, ha? Sve je uraćuinato u vašu sumu, gospodo. Obezbeđenje, kontroila na pristaništu, kontro la M a. Dolari svuida š-ušite, ia­ko nema vetra ... To je posebna miuizika.

— To je muzika koju i mi vollimo — reče Franc Brizek— aid, sada nam j>e draža muzi ka pušaka, goapoidiine. Hitno nam je potirebna da savladamo okuipaitore i napadaiče, žestoko— stisnuo je peisnim i zulbe.

— Znam — podigao je umi- rujuće ruku Vilto Kalderos. — Sve mi j'C pozinaitio. Shvatam va še roldoljuiblije, gospado, aili ja saim samo običan poslovan čo­vek.

— U pravu ste — umeša se mladi Brizeik. — Lekovi su tu, a li. ..

— I to znam — smejuUjio se Kailderos. — U lekovima je i deo plaćene droge, gosipo'do. Po tretona je kao stimulans na fr- on/tu, kako sam raizumeo? Uba cio Silim je u piilule, u spre^jove, u najbanalnije medikamente, gospodo. Lako ćete je izdvojiti kaida tamo stigne. Žao mi je šfto niste u mogulčnoslti da na- rućite veću količinu...

— Za sada ne — reče Franc Brizek. — Uskoro ćemo imaiti v iše .. . A nadamo se i kanali­ma sa Istoika, preko juižne gra­nice. Imamo prijatelje koji će nam je doturti, da je prera'dd- mo i prodamo.

— Tako treiba — sioži se Kal ders. — Biiznis je biznis.

48 NINĐA 104

— Druga kaseta, Ditrih — naglasio je Kalderos i dao znak svom čoveku da zamena slike na ekraniu. — Gosipodo, ovo je dT.ugi deo vaših miliana: plaće nici. I to najlbolji. Odaibrani. Za to vam garantiuje Stiv li'U- buric — pokazao je prema krat ko podlšiišanom džinu u maski- rnoi u-naformi.

— Kase ta. nešito duže tra’ e4

— primetio je Di.tri'h.— Im-aimo vremena ——— rece

Kalderos. — A goispoda će u- živati, nadam se.

Ekran se popuni slikom .šu­me. .. Oči'gledino da su dve ka­mere beležille sekvenice, jedna iz VKizduha, iz helil'^opteira, a druga, ruična, n;nlazila se biliže događaj] ima i sve stavljala u krupnija plan.

Jedan momak trčao je prop­lankom. I beK proipraitnog .tek­sta, videlo se da je u paničnom begu. Kamera iz vaziduha se potom oibrušavalla malo dalje, gde su .se videli isto tako odeve ni momci, ali s tom razlikom što su bili naoružani.

■— Naš odabir je jed nosit a van— olbjašnjavao je Kalderos. —■— Pireko oglasa u B\Topi i ov­de skupljamo kandidate. Pre­dočavamo im opasnosti i rizike, i ako reše da ostanu za obeća-

niu platu, podležu testoivim.a. Oni jači autoimaitski postaju deo naše »zelene gande«, a oni sUa- Diii su »zečevi«. Oni su osuđeni

4

na smrt.—■ Na smrt? — kao eho po­

novi Karl Brizek.— Pa, tako uvc'k ispadne —■

— keizio 5je Kailderas. vom nosi u nema mi

- U o-, gospo

do. »Zečevi« im iijiU šansu da prežive ako uspejiu da. poibegnu po'iteri. Dajemo im pet minuta fore, ali teren po kojem se kreću opasan je žicom. I svuda su stra.že. Dakle, šanse su im jedan prema milion. Pre nego što ih »pustimo«, ugradimo im mali odašiljač na 1 oba,nj u. Ta­ko ne mogu nig.de a da ili ne nađemo, ha-ha-ha.

Na ekranu siu se smenjivali kadrovi. Ručma kamera je bi'Ia besposlena, ako se tako m'>že nazvati prostor koji je ispunja­vala šuma i neodređeni zvuci. Druga kamera praitila je uzaliu dan beg momka bez oružja. Krug oko njega se sužavao sve više i sve nemilosridnije.

— Sta se s n;jima dešava?— pitao je stari jii Birizek.

— Vide ćete — mirno j e re­kao Kalderas. — Hoćete praveborce? One koji ne zarobljavaj.u? One koji nemaj .u srca? Evo,

NINĐA 104 49

u siU pred vama. Oformi'čamo četiu od ba<r triidesetak mjfbo- jih za let preko okean>a. Po- i leidajtc. ..

Kamera je lepo praitida hvala nje nestrećnog 'begunca. Heliko ptcr .s kamerom je stajao u vayjdiuhu, čekajući d'a se grupi pri'bliiiži kamerman .na terenu. Omda se prešlo na krupni plam.

Moimaik je lurlao, ali snažne šake zatviorile su mu usta i za­gušile krike. Onda mu je jedan oid goniiča, u uniformi i sa be- ;.om »apotekarsikom« beretkom, za'bacio glaviu. Sevinuo je nož... Gledajiući drsko u kamaru, čo- vd i je jednim potezom prere­zao grlo žntvi. Krv je prsnula... ali kamera nije prestajala da snima.

— Nije to sve — zaustavio je Kailderos pokret Karla Bri- zeka. — Imamo video-snimke masakra. Citkidanje ruku i no­gu, cepainje loibanja apeeijalmm sekiTama, ve šainje o mesa»rske kuke. . . Gospodo, sve ste to na nuičili, zar ne? Ja samo radim svoj posao.

Nastavili s.u da gledaj,u. Opet je kamera u vazduhu krenula u lov, diok je zaklani momak os;tao na travi. Njegovi dželatisu počeli da tragajiu za preosta­lim »zečevima«. Ručna kamera.

pak, ovog puta ih je praitila u s'tiOipu, namirisavši da će ubrzo biti još posla za sniima'telja. M,ontaža je bila veoma aiverljl va, smenjaijući i stapaijući kad­rove sa zemlje i iz vazdiuha, krupne i total planove, sve'tlos na poigravanja i originalne zvu ke, lo.mljenje gra.nčica, povike među goniocima, dahtanje u tfku.

Kamera je, međutim, ovog puta malo zakasnila, jer je dru ga grupa već završila »posao« oko nove žrtve. Ležao je mo- maik, na leđima, iskopainih oči­ju i .rasporenog grkljana. Na rukama nije ,imao nijcidain prst, dok su mu iz raščerečcnog tr­buha virila creva.

Ali, i. to je Ireballo snimiti. ovoli:ni? — oikrenuo

se Kalderos prema svojim go­stima. — Ako insistirale na novim snimcima, imamo i je ­dan akt naibijanja na.. .

— Dovoljaio je — klimnraglavom Frainc Brizek. — Ovim.omci povra'tiće samopouzlda-nje našim ratnicima tamo. .. • /

Volim da gledam ljude koji maju milosti za protivn'iičike svinje!

— Naš ceotar za ob.uku nemoze V • •'lesme'škao Kalderos.

];no se Pogoito-

50 NINĐA 104

vu kad je L'ulburk glavni. Zair ne, Stiv? Kod teibe nema gre'š- ke?

Kalderos nije d)dbio odgovor. Skamenjeno Mice idžioovskog gaindiiste moglo je .da znaičii i potvrdan odlgovor, ali možda i skrotmnioist koja se odaje ćuta- njem..

Međuitim, vtlasmika »Kalderos medikala« biilo je te'šiko zava­rati.

— Buidite nam gosti — naj­zad je pokrenuo mišice na svom zaiteigniLDtotm Ji'cu. Koža se po­novo olialbavila i beskrajni os- meh nabrao je olbcraize. — Do uijultriu. Onda ćemo razgovara­ti o oisitalim detaljiima, gosipo- do. Nadam se da ćemo sutra- dain biti iz've'šteni od na'še ban­ke da je novac stigao... po do­govoru.

— Polovi/na — napomenu F'ranc Brizelk.

— Ah, da., naravno. O'stalo sti'že čim naš transiport krene prema Eviroipi. Uostalom, za­što nam slliuže koanipjiuteri i te- .eksi? Mi smo sa svakim vaišim

korakom. I obrniuto.On dade znak... i ona ista

vraita kroz koja je malo ranije prošla zgodna devojka u belommanitiliu, ¡ponovo se otvoiriše.Ista devojka, ovog puta obuče­

na u providniu, d^koltovaaiju ha.ljin;u, sa istim osmehom i is­tim h0,di0im, pipišla je braći Biri- zek i lalkim polkreitom ruke po­zvala da je praite.

On] se zgiled<aiše.— Samo iidite — reče Kail­

deros. — Ja čiu osltati j'Oiš malo ovde. Vidimo se za doručlkom, gospodo. Oipustite s e ... i leipo sanijajlte.

— Ovaj deo dana ostaje me­đu nama? — polkušao je da bu de diuhovijt Karl Briizek.

— Kao da me niiste videlii, gosipodo! — odgovorio je Kal- d'erois.

Braća Brizek staviiše svoje šešire na glavu i bez mnogo oklevianja krenuše za .daim’Om.

Kada su njihovi koraci ne­stali, u prostoriji je izavladao m'ulk. Pajk Dilbrih je sedeo za sviOfliim »koimandinim« stollom u iščelkiivanjiu sledećeg Kaldeiro- sovog poknelta. Gorostasnii Stiv Liulburic stajao je u ipozadini, rasikrečeniih nogu i sa rukama na leđima. Sto se Kalderosa tiče, on je sedeo sa šakama is­pred lica, sasitavi'vši prsite. U njegove misli bilo je teiško pro nikiniuti, ma koliko vremena proveli sa njim kao najjbliiži saradmici i Ditriih i Lulbuiric. U-ostalom, njihovo je biilo da ra-

NINĐA 104 51

de svoj posao. Znalo se 'ko o svem u m isli, odluičujie i od're- liiije su’dib'i;niLi.

Samo ma.Ia promem kažipr­sta desirie riiike bila je doivoljna Ditrihu da mu saoipšti da je vreme da se veliki ekran povu­če i ustupi mesto ostalim, ma n.j'im, ko:ji SiU kontroilisali Ka - clcn)'.s'.)vo carstvo iz svih ui lo- va.

— stiv? — najzad se oi.i lasiKaldero'š-

— Da, i — iispiravi rameina Luiburic.

— Nešto nije lu redu?Zavkidao je tajac.— Mislim da jie sada sve u

rodu, gospodine.— Sada?— Da.— A pre ovog »salda«?Kalderos nije trpeo nikakva

odugovlačenja sa odigovorima kad je postavljao pitanja. Po- diigao je svoj štap i žestoko u- dario po naslionu fotelje.

— Idiote! — zaunlao je, lica izmeinjenog u pravai demo'nsiku masku. Oči su mu bile izbulje- ne, uista razjaipljena, a zuibi iz- bačeini kao za ujed. — Zar mi­sliš da sam šlep? Nešto .nije u redu, znam! Govori!

— Imali smo jedan problem, ali smo ga neutralisaili — od­govorio je Lulbiuric.

Kalderas prestade da nadima pluća i snažnom voljom savla­da svoje emocije. Na kraiju kra jeva, nije želeo da pokaže da

le.ga nest e 1 IZ.Bar ne ako je u pitanju trivi­jalna sitnica.

— Pričaj — rekao ie mnoigoJ • i #

blaže.— Još ispitujemo kako je

uspeilo jednom »zecu« da se domogne prositora iza kruiga — rekao je Lutouric. — Neki I-iuk Porter. . . Umakao je i doko­pao se Čak samog San Franci- sika.. .

ii^alderasovi prsti se stegošc oko glave štapa.

— Je li bio »obeležen«? — Uipi'ta.

Da. Imao je V • T • V •:iac ]praltili smo ga. Berit ga nije ski dao s traga. Jedan od vozača, Smajt Rasel, bio je sve vreme sa njiim.

—■ I?— Begunac je uipao u resto­

ran »Paradizo« i tu je likvidi­ran.

— Berft?— B ert... i on je likvidiran.

Rasel je na vreme utefkao. Po­licija je bila na licu mesita, ali

52 NINĐA 104

osiim glupi'h svedoika nemajiu ni'šita.

— Baš zgodno, ha? Svi su likvidirani, samo treba da ope­remo ruke i sednemo za ba.r— jetko se nasmejao Kalderos.— Obećao si da neće biti greš­ke, Stiv — pridd'gao se malo u foteilji kako bi krajičkom oka odmerio svog saraidniika. — Na­ša akii'vno'sit mora ostati u stro gim okviirima oive kormpanije. I u stroigim pravilima. 2 i vi »ze­čevi« ne sme ju odavde ni po koj'U cenu dokle god postoji inleresovanje za regnutovanje odabranih plaćeinika za male raitove.

— Da, gospodine.— Ovo je tvoja prva greš­

ka, Stiv. Nadam se i posledmja.— Da, gospodine.— Kad kažem poslednja, oin

da je posilednja za tebe, ne za mene.

— Da, gospodi'ne. Više se neće ponoviti.

Kalderos iz uniutrašnjeg dže pa izvuče malu bočicu, iz nje na dlam izruči dve male bele tablete i strpa ih u usta. On­da popi malo vode i zaftvori oči, kao da je očekivao reaikci- iu u sebi.

— Š'ta imamo dalje? — naj­zad se javi — izmenijenim gla­som.

— Novi kandidati, gospodiine— reče Lubu;ric,

— Da?Neparan broij, gospodine.■ ■ • p ^ ^ » .

Po mom miišlj enjiu, četiri »ze­ca« i tri kamdidata za »zelenu gardu«. Prošli su prve testove. Jedan je izuzetan.

— Imaš na monitoru, Pajk?— Broj dva, gospodine.Ekran je zasvetleo, a ondia

se pojavila slika, luz kratiko tre perenje. Ukazala se prostoiri'jia, ili deo nje, ša golim ziidom s jedne strane i ogromnim pro- zoriana s dr^uge. Jedan deo zi­da popunjavalo je nekoliko me talnih adi savitljivih stolica s kožnim nasilonom. Iza njih na- iaizila su se dva velika fikusa U' betonskim saksijama elipsa- stog oblika.

U prostoriji su se nalazila tri čoveka.

— Prilbliži ih, Pajk — nare­di Kailderos.

Kamera je »zumirala« lice prvog kandidaita. Rošavi obra­zi, gruibe crte i guste oibrve, duga crna i masna* kosa čiji su se krajevi spiuštali na širokasnažna ramena. Nosio je crniumajicu i bio je tako . opaljen

NINĐA 104 53

suincem đa je podsećao na pra­vog Indijanca. Preko čeia' je nosio traku bele boje i stalno je u ustima preturao žvakaću gumu. Gleidao je oiko sebe s do sadom, ali naoružan striplje- njem.

— Imena nisu važna, možda ih izmišljaju — javi se Lubu- ric. — Dobno mkuie auitioma-tom, sve fiziSke vežbe je pro­šao sa doibrom ocenom, najbo­lje se snalazi u veštini boksa. Na strelištu je »¡uibio« 467 kru­gova. Od poikretnih meta »iz­gubio« je samo jednu. Baca odlično nož. Javio se na oglas preko »iMo'rning Poista«.

— Ima li dokumenta?— Nije poneo n.išta.— Pametno — saglasi se Kal

deras. — Test inteligencije?— Vrlo nizak.— Lepo — ^opet se sagilasi

Kalderas. — Čovek koji ništa ne pita pravi je čovek.

— Piitao je .samo za pJatu— napomenu Luiburic.

— I to mi se sviđa. Idemoae.

Kamera prilbliži novo lice. Nasuprot piTvom, ovaj kan­

didat je imao glavu bez kose. Ili je zaiste nije imao, ili juje pažljivo i redovno brijao.Tek, sijala se kao ogromna bi­

li jarska kuigla. Na levom uhu nosio je srebrnu minđušu u oib- liku troiugla, sa tačkom u sre­dini. Lice mu je bilo široiko, nos mesniait i .iilubljen kao u boksera, donja vilica izbačena, a sitne oči žmirkale su i sika- kale s preidmeta na preidimet u očekivanju' da se nešto dogodi, bilo šta osim sedenija i Ziure- nja u krug kamere postavljene u uglu zida kraj prozora.

Ispod džiins jakne nije imao ništa, samo mišiće i dobar deo kože pod tetoivažom.

— Počni od tesla inteligen­cije — javi se Kalderos.

— Ispod svakog nivoa — re­če Luburic. — Ne zna ni da se potpiše, iako lepo izsgleda. U- glavnom radi na prostim poslo­vima. Prosečan strelac, ali zna karate i ume da trpi bol. Ma-

' terijall koji brzo lUČi;, ako mu se malo posveti pažnjia.

— Daješ mu šanse?— Da, gosipodine.— Dal jie...Kad se ukazalo treće lice,

ramena Vitka Kalderosa kao da se skupiše. Nagnuo se malo više napred, ali bez primedfoi i komentara.

Kamera je »uveličala« lice Tabasiko Pita!

54 N IN Đ A 104

Puno plave kose, ramena kao od buldo^žera, majica s priuga- ma, farmerice paltike. . . Nešto tiu nije štimalo, razmišljao je Kalderas dok ie proučavao cr­te trećeg kandidata. P it je se­deo. ili bolje reći ležao, jer je noge ispružio skroz ispred se­be i samo se pleokatma osla­njao 0 naslon. Dužima mišića­vog tela mora da je merila bar sedam sitopa,

— Za ovoga mislim da je izuzétain — oglasi se L'uiburic.

— Zašto? .— promrmljao je Kalderas.

— Brz, okretan, ijiprkos te­žini, odlično boksuje i udara kao maljem. Poznaje karate i n'ošto malo kung-fua. Strelac prve klase, 497 krugova, sve po'kreltne me'te je izbacio iz »igre«. Test inteligencije iznad prošeka. Mislim da se nije tru­dio da pokaže da može da bu­de i pamcitmiji.

.— Talko sam i mislio — mr­mljao je Kailderas.— Gospodiine?— Nastavi — nervozno ga

preikide ovaj.— Tio su osnovni padaci, go­

spodiine. Prava provera biće ako ih uključimo u poteru za »zečevima«. Ko to ne podnese.

automatski prelazi na drugu stranu i postaje žrtva.

Kalderos je ćutao i zurio u lice Talba^bo Pita. Ovaj je, sa svoje strame, pomalo ironično gleidao u kameru j kao da se poigravao s pogleidom vlasnika »Kailderos Medi'kala«.

— Nije re'kao ime? — upi­tao je.

— Ne. Obično ih i ne pita­mo, kasnije iim dajemo svoja, za lažne isprave.

— To znam, budalo — od­jednom prasnu Kalderos. — Činilo se da ga ponovo obuzi­ma nek'i pritajeni bes. — Tra­žim tvoj lični uitisak o ovom. . . ovom čove'ku.

— Ja samo procenjujem nje gova fizička preimiuć.stva, go- spodiniC. Test inteligenicije je programiran na papiru, a sve ostalo n'ije u imom domenu.

Kalderos se tnaijmeja.— Izgleda da se kolebaš, Sti

ve? — upita. — Kad' osetiš da se meni nešto ne doip^da, više nisi siguran ni u seibe?

— Nisam primetio da vam se ne dotpada, gospodine.

— Jesi! —■ zaurla Kalderas.— Ona prva dvojica možida mo gu da prođu kod mene. .. Ovaj treći me.

N IN Đ A 104 55

■Luiburic nije niišta rekao na to.

— Ne znam zašto — nastavi vlasnik kompanije — ali ose- ćam da nešto nije u redu s njim. Izgleda meko, ali je iz­nutra tvrd. Postoji neki zid ko­ji ffa opasuje. Ne volim taj ose- ćaj kod sebe, jer me nikada ni­je iznaverio.

— Sta predlažete, gospodine?— upita Luibiuric.

— Liikvidacijiu.— Da ga staivdmo u »zečeve«?— Ne! Utb'ijte ga odmah!Ovog pUta su se zigledaili i

Luibiuric i Di'trilh. No, to je bilo više iinafcinktivno, jer svako oipi- raruje naredbi Vita Kalderosa značilo bi kraj karijerama o- bojice. A možida i sasvim nesla van feraij.

— Čuo si. Štive — okrcniu se Kalderas prema svom vođi gardista.

— Da, gospodine.

* ^

Iako su seideli u istoj prosto­riji, nisu razgovarali među so­bom.

Momak duge kose i sa tra­kom oko čela, ne prestajTDČi da

»uibija« žvaku vdlkama, na­lazio je selbi raizonodii otorta- njiem sopstvene zlatne naruli- vice oko prsta. S vremena na vreme okrznuo bi pogledom preostalu dvojiou, ali. to je bi­lo sve. Ve/Tovatno su, uostalom, sva trojica bili u staaiiiiu nape­tog iščekiivanja. Osećali su da ih ne^ko posmatra sve vreme, ali nisu imali pojma ko, zašto i — doMe?

Ćelavi grmalj je cuipkao no­gom i kružio pogledom po ko zna koji put po svim uglovima. Sa velikog prozora moglo se samio videti brdo zaraslo u ra- stinje" i drveće. I malo neba, koje je siumrak činio gustim, mračnim i smrbnutian. Avetin j- ska svetlost iz malih sijaličlnih mesta na svodu činllla je pro- stoirliju kao ognomniu zaitvore- ničiku ćelijiu. Nedostajala su samo vrata sa rešeitkama i na­rogušeni ouivari.

Sto se Pita tiče, on se trudio da se naoruža strpljienjem do krajnjih granica. To bi mu, sva kako, u ovoj situaciji preporu­čio i njegov prijaltelj, beli nin­đa. MoižJda je Lesli Eldridž bio na drugom kraju Zaliva, ali osećao je njegov du)h uz seibe. Bio je toliko stvaran da je po- želeo da s njim izimenja i ne-

56 NINĐA 104

'ioliko reči. No, na v,reme bi se trg'ao i osmehnuo u sebi.

Doil'aza'k u ovaj fanmaceutski dekor nije bio opasian. Napro­tiv, prošao je lako i glavriiu ram piu, a prijem je bio više nego jednostavan. No, testovi kroz 'ioje j*e prošao bili su pomalo nieoičeikivand', naročito kad se ra di'lo 0 testiu inteligencij'e. Tu je morao da bude oiprezan, isto onoliko koliko i u vatrenim ve­sti nama, kada je morao da se dobro iisikaže ne bj li zadobio pove.renije i ušao u onaj uzani \ru:g kandidata za »zelonu gar du«.

A li dalje, šta?Koliko će još sede ti u ovoj

hladnoj solbi, u društvu belo-■ '.■etskih manijaka, koji za dn- i-.u platu mogu da urade sve . 1:» im so naredi?

Kako bi mu prijala neka li­menka piva!

Proteglio je ruko i mišiće na njima, razgi'bao zglobove ni\ ša kama, suočen sa osećanjem bli ske opasnosti. Možda to nije bio »ha rage i« kao u ninđe, ali, dru'žeći se sa Lesld;jem, nešto j.e od toga bilo pireneto i u njego­vu psihu.

S vremena na vreme osluš-nuo bi, u nadi da će s dnuge strane začuti korake, ili bar

neike glasove. Međutim, ostali su prepurštend tilšifni u potluos- vetljeinoj prositoriji.

M'om'ak ,s trakom preko čela je najzad odliučio da ustane. Vr teći narukvicu o ko prsta, od- šetao j,e do suprotnog ziida, vra tio se do stolice, a onda nači­nio još neko liko koralka gore- -dole. Delija obrijane glave naj zad je mogao na nečemu da za­ustavi svoj poi^led. Cak se či­nilo da mu Je to koračanje bi­lo smešno, pa je isikrivio levi kraj usta u prezrivu grimasu. To nije pramakio momku sa trakom. Zaustavio se pred njim i prestao da vriti narukvicu.

— T.©bi je smešno, a? — upi tao je. Odjednom je glas u pro storiji odjeknuo trostruko.

— Pa? — slegnuo je rameni­ma obrijani.

— Pa? — iron'ičino je pono­vio žestoki i nervoizni diugoko- si momak. — Dobro su nas is­prašili, namučili, iscedili... i šta sada? Zašto nam bar nekažu koja je lova u pitanju?

— Zavisi šta ćeš da iradiš ■—slegnu ponovo ramenima oibri- janko.

— Radiću sve što mi kažu... ako dobro plate.

— Rekli su da je lo<va onkej.

NINĐA 104 57

— Možida. Iipak volim da je viidim. Misliš da će nas posla­ti negde dalje? Jiižna Am eri­ka? Afrika?

— Meni je sve jedino.Taibasko Pit se nije meišao u

ovaj izneniadn'i dijaioig. N ije že leo ničim dia skreće pažnju na sebe, ni da se u nečemu previ­še ističe. A to što su ih pustili ovde da čame više od dva saita, to je verovaitno bio deo neke »igre«, iid provera živaca, ko zna?

— St'a ti misliš o svemu? — osetio je da se njemu uipuićuje pitainje.

Gilumeći ravnodušnost i ne- zainteresovamost, Taibasko je mrdnuo desnim ramenom kao da otresa sa sebe d'osadnu muVIU.

— Rekli su da ne mislimo ni šta — odigovoiri.

— Bah! — stisnu usta mo­mak s trakom. — Ako ne mi­slim, onda loše radim svoj po­sao?

— Ne misli, nego pamti šta ti kažu.

— Ti si mnogo pametan, a?— žmirniu momak očima l«io da odmerava svakiu Pitoivu reč.— Možda znaš neštO' imapred? Dokle ćemo ovde da blejimo u

zidove? Gde su ostali? Šta će bijti s na<m!a?

— Tražio si gostoprimstvo, bratac, i dojbio si ga.

— Šta ,ti to znači?— Naipolje više ne možeš,

eto Sita! — skoro se nasmejaoPit. Ovd'e ćeš ili zarađivatidolarski kolač, ili će te pustiti malo napolje da laješ dok te ne srede.

— Mene da srede? O čemu ti to?-

Tab asko odm ahnu' r uk o m. Momak je iiz.gleda počeo da sklanja sa. sebe Ij'uštunu samo- poiuzdainja, bivao je sve nervo zniji. Uostiailom, bolje s njim da se bakću nego s njegovom malenkošću.

— Rekli su nam ćutimo i če kamo — javi se olbrijani sastrane. Pokazao je glavom pre­ma objektivu kamere na zidu.— Možda nas gledaju i slušiaju. A 'ti se samo bacakaš okolo...

Ovo kao da je upalilo. Mo­mak je ponovo poičeo da okre­će narukvicu olko prsita i vratio se na svoju stolicu. Pri tom je ne bez prezira pogledao u ka­menu. Said mu se činila kao džinovs'ka oko nevidljivog sudi- je, ko'ji mu kroji sudbinu ilikaiz nu.

Spolja se čula poonjava.

58 NINĐA 104

Ciula se v.e'O'ma bXilz'u.— Do đavola, šta je to? —

pitao se đuigotoosi, preataj.uići đa melje »žvaiku« u ustima. K re­nuo je prema prozoru. Obrijam ko je učinio to isto i što se Ta- basllia tiče, zadovoljio se samo time da se m alo islkrene prema prozoru, A sa durige strain'e, ukazala se senika čo<veika, U su-- mrakia, bila j'e i nejasna i ne­stvarna; viukla je noge, ali sa sil'nom željom da ne paidnie i oíítane na tlu.

Kao da je veiliiko prozorsko staMo koje se ukazalo prieid njim ipreds'tavljalo neki deo drugog sveta, neiko spasenje na koj'e može da računa ako ga dotakne Saikama. Probijao se kroz šifpražj'e vođen m'ut'nim svetlom sa ovoig prostora, šepa­jući sve više, ali gralbeći sve bliže i bliže.

‘Mom'ak sa trakom i moimak obrijanie glave stajaili su lica piñilj'ubljenog na glaitkoj povr­šini, iskreno iznenađani i puc­njima 1 senkom koja je dolajzila prema njima.

Već su moglli da ga razazna­ju, skoro dečak, možda ni dva deset nije st'iigao da olbeteži, hramao je raskrvavljene noge.Osvrtao se iza sebe, ali nadau svetleći prozor kao da miu je

udvositručiviala snagu. Moada je miisliO' da au to neka vrata 'koja će mu se sama otvor^iti. Kosa miu se leipila po čelu, a sa leV'Og oibratza pružala se kr­vava brazgotina oid metka. I levi rukav mu je bio natopljen krvljiu.

— Do đavola! — ponovo je rdkao dugolkos'i.

— Kakvo mu je to muvanje?— pitao se obrijani.

Dečalk je dohraiiTLao do pro­zora, ali mogao je da ga dota­kne samo rukom. Donja ivica nalazila m.u se do ramenia a ni gde nije imao ispupčenj'e ili otvor da stavi zdravu nog\u i da zai'upa jače. Otvarao je us­ta u samrtnom grču, n-ešito je vi kao, vapio, urlao, m olio... no izolacija je bila dovoljno neđo stupna da miu se reči ouj'u. Pa ipak, bilo j'e oičigledno da je zastrašen, 'da je suočen sa ne­čim jezivim iza sdbe.

— Pa ovo ne može da se otvori? — koni^tatoviao je mo­mak sa trakom, razgledajiućiravne površine prozorskih ok­vira.

— Možda može, aiko neko sa strane komanduje — seti se

ani. — Šta ovaj 'klinac hohKJi

će? Zašto ga j,ure? — Ko ga jiuri?

NINĐA 104 59

Ood tamo — poidiže iruikiu ■aini.

Iz tame su isikočila dvojica. Im'aili siu zeleiiiožiućkaste maski- raine uniforme i direčavoibele bereitlke. Držali su u. rukama knit'ke automate M-15 s tanT kim rukohvatom i iklaisimim okvirima za saržere.

— Da nije ovO' neko snima­nje filma? — upitao se diugoko si.

— Nema reflektora — seti' se ohri jani.

Tabasko Pit samo kratko uz­dahnu.

Deicaik više nije pružao ruke prema staklu. N ije ni mogao više dallije. Jedina nada za spa sienje ostala je zajtvoTena pred njim. Gonioci su malo stajali u poibedniSkom položaju, na uzVišenjiu, po'smaitraj'ući svoju žrtvu kako .sksuplija noige kao da je želela da se što više srna nj i ili nejsitaoe.

Možda nisiu nd videli svedo- ke s drugie strane prozora, a možda i jesu. U svakom sluča- jiU, niisu marili, za to. Jedan je os'tao na' istom mestu, sa upe­renim i otkoioeinim automatom, dok je druigi sišao diole sa isuka nim no'žem.

Dečak je podigao glaivu, ne prema, goniocu n^^o prema pro

zoru. U polutami, njegove oči bile su bez sjaja, lice bez obli­ka. Mo/glo se samo naslutiti s ioiliko očaja posmatra posled-

nju sveifclost ispred sebe.»Zeleni gardista« ga je do-

gralbio za kosu i zavrniuo gla­vu. Sevnuo je nož i na vraitu se rascvetala krvava pruga. Još jedan potez... i glava je na- piustila telo. Ostala je u rUka- m'a gariste. Tek tada je pogle­dao prema prozoriu i iscerio se. Da, isoer'io se, jer su mu ziulbi zalbelaisaHi kao niz neobrušenah bisera.

— P a ... ovo je ludo! — re­kao j'e dugokosi.

Moimak obrijane glave je bez reči seo na svojiu stolicu. Ako ie neišto i osećao, nije želeo da to pokaže. Za Tabasko Pita pri zor je bio stravičan. Ali, on je umeo seibe da kontroliiše, čak i sadia. Viđao je on leševe, i obezgOavljene, i raskomadane, i presečene.. . A li to su bili le­ševi ubica, kriminalaca, mafi­jaša. A ovaj leš, dole, pripadao je dečaku. Jednom od onih ko ji nisu znali šta ih čeika ovde ako ne polože ispiit.

Postajali su žrtve.2rtve na kojima su se vežlba-

li plaćenici i štiioeriici »Kalde­ros Medikala«.

60 NINĐA 104

Pitove šaike su se skupLIe i poibelele na zglavciima. Samo je to moigiao tremutno da učini. Op'činjen prizorom kome se za is'ta nije naidao, dugokosi mo­mak sa trakom preko čela v i­deo je kaiko gardiis:ti odlaze. Je dam mu j-e čaik mahnuo rUkom u znak pozdrava. A dečd^... telo i glava ostali su dole, u ve čeri bile su to dve mrlje, veća i mainja.

— Svašta! — promrmljao je poitom, odvajajiuči se od prozor skog sitaikla kao da je naeliektiri samo.

— Video si sebe — dobaci mu Tahasiko.

— Seibe? M isliš...?— Naravno. Ko jo p.roSao te

stove, mo.ra da postane takav a.ko već nije: brutalam, surov, bez grama sažaljenja. Puška i nož.

— Kaiko ti sve to znaš? — upita ga dugokosi.

Pit slegnu ramenima.— Imaš neko drugo oibjašnje

— reče.— Znam da mi je samo mu

ka — odgovoirio je ovaj i po­gledao prema ofejektivu kame­re. — Ali, tako je prvi put — dodao je malo glasnije kao dase pravda za malopređašnju rečeniciu.

— Misliš da nas i vido i ču­ju? — ujpitao ga je Taibasiko.

— To siigumo — procedi o- va j.

— Pa daj da im malo skre­nemo pažnjiu? — preidloži.

Onda jie ustao, protegao no- i e i ramena, podiigao matailniu stolicu kao da je od slame i ivi com naslona smrskao »oko« liamere. Učimio je to u jedinom potezu: hitnuo je stolicu, jer objektiv nije mogao dodiirn'uti sa poda, ali po'godak je bio vr­lo precizam i vrlo efdktan. Od »oka« kamere ostala je samo tamna rupa, a dole nelidliko ko mada ^sočiva.

— Sta ćemo sad? — upitao• • •

le— Reći ćemo da smo nervoz

ni kada nas posmatrajiu, a ne pitaju za dozvolu — odgovorio je Piit.

— Ne izgled a jiu mi oni du­hoviti kao ti — reče dugokosi.

— Jedam. stari Japanac dav­no je rekao: »Proceni dobrosvoje mogućnosti, a pošto ih procesniš, onda više ne sumnjaj u mjiih«.

— Sta to trabunjaš, pla voj- ko? — narogiuši se dugokosi, zaboravljajući da pusti u »po-goin« žvaku u ustima. — Kaikveveze ima taj Japatnac sa ovim?

NINĐA 104 61

Nema niikaikve... ali ima njihoviih karaik'tera ili razmiš-sa mnom.

— Kalko to?— Cuj'eš li nešto?OslušniuJli su olbojica.— Niišta... Šta bismio moigll

da čujemo?— Kora'ke pred vratima —

— odigovori Pit i malo se pri­bliži supr'oitin'om zidu. — Tvom stnpljenij'u je kraj, bratac. Mo­žeš da pođeš i zaradiš svoju platu.

— Ti samo trabuni...Zastao je u pola rečenico.

Zaista su se vrata •otvo'rila, sko ro b^šumno. Kao da su iskočila iz zida i ostala u njemu otvo- rena do sledećo komando ili pokreta, »Verovatno .su mogla da se OitvoTe samo spolja«, po misli Taibasko,

Ušla su trojica.Bili su skoro istovotni; istih

diimenzija, iste visino, istog oib- lika glave, krat'ko podši;šani, beziizrazni, naučeni da urado samo ono što im se naredi, niš­ta više i iništa dalje. Gumeni donovi na čizmama jedva su im odavali koralke. Moižda su u nekim posebnim prostorij ama mogli i da le^bde u vazduhu. U svakom slučaju, usađena disci plina bila je stostruko jača od

li angia.Kao po komandi, pogledali

su prema razbijenom objektivu kaimere u uglu zida.

I, kiio po komandi, i dugoko­si i obrijanko upreše po prst u njoga,

— On jo to uradio — rekoše uglas,

Tabasko Pit so na to samo nasmejao. Možda jo i očekivao talkvu reakciju posle svega onog što su videli kroz voliki prozor, sada i sa>mi uplašeni za svoj opstanak.

— To je gilupii greška — re­kao je jedan od gardista,

— Svaka greška se plaća — odgovorio je Pit. U vazduhu je odjedoom, poput dima, prostru jao oseoaj oipasnositi. N ije bilo u .redu da dolaze trojica. Za poziv bilo gde u bilo koji deo ■companije, bio je dovoljan sa­mo jedan stražar, ili kako se sve zovu ovi namaskirani ma;- muni. Zašto su došla baš troji­ca?

Dugokosi i obrijani, stisnuti jedan pored drugog, odjednom su se udaljili o d svog trećeg kompanjona, i sami možda sve sni da, ako nekome preti bilo kakva kazna, onda će stići oivog

62 NINĐA 104

plavušama s brdom mišića i de- čjieg lica.

Gardista koji je sa Pitom iiz- menio samo jedrnu rečenicu, dao je znak jedniom od svojdh ljudi. On je stao ispred dugo­kosog i obriijaoag i glavom im pokazao pravac pirema vratiima.. Taj ipozlv izostao je za Tabasko Pita.

Pogleidavši prema Pitu, njih dvojica s'u žu'rno napustila pro storiju.

Ono što je i očekivao, deša­valo se baš Pitu. A očekivao je da s njim na neki način nisu bili zadovoljni. I da nisu birali mesita za likviidacijiu. Nisu imali i nam'eriu da ga izvedu negde napolje. Zaišto bi, kada su nje­gov leš mogli posle mimo da odivuku napollje i zakopaju kao crknutog psiv.

Sve je ipredosećao. Pokret la kta desne ruke kaida se iizibaou- je u stranu u nameri da se auto mat ispravi i podesi u vodora­van položaj. Pokret leve ruke kada šaka žuri da se dokopa okvira aujtomata i oružje zadr-- žj u pravovremenom i stabil­nom položaju za alkciju. I po­gled uvežibanog gardiste koj'i se lepi za žrtvu i bira mestokoje će najbrže i naijeiikasmijeskratiti život.

Sve je to Tabasko Pit pređo sećao., a to je bilo ono na šta ond nisu računali.

Negde je nastao »iprekid« iz­među njegove misije i gazda ovog farmaceutskog cirkusa. Malo je bilo verovatno da su ga raskrinkali. N ije umeo da od- goneitne taj preokret. Jar, .na probi i testoivima viideo je da su zadovoljni, naroči'to onaj glavni, kamenog lica i goril- ske građe. Gde je nastao pre­kid? U čijoj se glavi izroidiki pomisao da naredi smrit?

Pogle/dao je / prema vratima. Bila su i dalje otvorena prema hodniku, kojim su se udfaljavali njegova dva kompanjona i je ­dan od sitiražara. Viiše se nisu videH. Iza ugla, koliko se se- čao, bio je .ulaz u lift. Bio je to jedini ulaz, ali i izlaz iz ove be tons!ke grobnice.

Iskoračio je natrag, samo je­dan korak, koliko da uzime za­mah. Ne, njegova telesina mož da ne bi iz,držala let kroz vaz- duh do nj .ih, jer miu nisu bili na domaiku. Zaito se odlučio na

I

jednostavniji potez: bacio se na pod i o'tklizao u njihove noge! Kao đule u kuiglani..

Prvi gardisita je sa zaiprepaš-ćenjem konatatofv'ao da mu no­ge otlkazujU' da mu ruke, umes

NINĐA 104 63

to ka omžjiu, lete u vaj&duih pr­ema' pod’U kaiko bi (iiiblažiile pad.Bolan udarac po donjem délu cevanice upoitpiunio je Pitov la ka/t, koji mu, se luašao u slabi- jiama i piTieiseikao vaizduh u plu- ć ima..

Zvuik odlbačeoiiog automata i sudar dva tela za treoutak su paralliisali drug¡oig stnažara.

No, dok se Pit dizao sa poda, on je već smakao sa ramena oružje. Rukama nije mogao da ,L;a dohvati i zadiavi. I možda bi se sve loše zaivušilo po bivšeg mornara da se M-15 prvoig gar diste u me'du’vremeinu nije od­bio od zida i vraitio se pravo pod Pitoivu šaikiu!

Uapeo je da mu uhvati cev i zavitla ma sitražara koji je već pritiskaso prst na obaraču.

Udarac o lobanju bio je že- stoik i nimalo nežan. Glava gar diste kao da se okrenula za s't.o osa,mdeset síteipeni; beretlka jo odíetela, automat je ispao, noge su otkazale i sve je bilo brzo o'otovo. Covek je ostao nepo­mičan; na glavi nije imao tra.£ <rvi, samo crvenu, naraistajuću loptu od podliva.

No, p/rvi garfdista je nekako ustpeo da se diofcoipa zida i uspravi noge. Uspeo je samo toiliko.Onda ga je gvozdena šalka Ta­

basko Pita zgraibila za oikovrat nik bl-uae talkvom žesitinom da je izigubio dah.

— Nešto ste hteli sa mnom, je li? — upitao je Pit, popuš­tajući stisalk ne Idí li brže čuo odigovor. Međutim, iskusni i is- treoirani gardisti nisu imali na meiPu da daju odgovore na bilo kakva pitanja stnanaca.

P it stisnu jače. Covek zako­luta očima.

— Da mi se ne žuri — pro- cedio je — davio bih te malo- -pomallo do jutra. Ovako.. .

0!n ga odalami drugom ru­kom tako da je odjieknulo u proistoriji kao prelom daske. Co vek je otprve bio .u carativu snova. Pi t mu zad ade karate- -udarac po vratu i spusti ga kraj nogu kao kalkav dronjalk.

Onda je pogledao prema ka­meri. Da, tamo više niko nije mogao da kontroliše ovu prosto riju, a vrata su i dalje biila ot-vorena. S.amo s druge strane mogao j.e neko da ih zatvori a on to nije želeo da sačeka.

Ipak.. ,Teišlko je mogao proć] kroz

sve ove lavirinte i zamike a)ko se bude šepurio u svojim fatr- mericama, patikama i maijiici.Kaid je već kamera »ćuitala« ikad još niigde nije dat signal ni

64 NINĐA 104

za kaikvai luziburm, mogao je da baci sa sobe svoje dirage prinje i priihvati šairenu uiniformu. Onesveš6ento(g i osalkaćemog gar ddstu ostavio je samo u donjem rulbljiu. Svoje stvari baidio je uugao, a on, oibuičen u maskirnu unifoirmu, isitina pretesnu ali dovoljino prilagodljivu da u njoj mo'že da korača — krenuo sa automatom kroz vrata u hod nitk.

Dok su ga sa ostalom dvojli- com vodili u ovu prositorijiu, re gistrovao je rasipored brojki na automatsikom otvaraču provid­nog lifta. To miu je pomoglo da oproiba svoju memoriijiu. Uspe­lo mu je odmah; vraita su se otvorila i on je uisikočip unutra. L ift je biio prazan i sada je tre- bailo kreniu'ti.

D ole... ili gore?Kada otkrij'u njegov beig, mo

ždia će blokirati baš one izlaze koji vode na glavnu kapij'u, prema putu za Zaliv. Biće alair miirani straž ari na elektronskoj rampi, piustiće u pogom sva vo­zila i podiići prvi stepen budno sti stražama oikolo. I, što je naj verovatnije, kreinuće u lov na njega. Biće to pravi, istinski lov za opasnim beguncem.

Pa, ako baš vole, promrmljao je u sebi Tabasko Pit dok se

lift bešumno kre'tao prema vr­hu.

Gurnuo je svoj ogromni bu­sen plave kose poid beloi beret- ku i oprezno iskoračio u mrak. Na nesreću, heliiotdrom je bio pust. A talko bi mu doibrodoišao jedan mali, sladak helikopter-V t ^ Icic!

Tama nije dugo potraj.ala. Sa najmanje tri mes!ta nadiola- zili su mlaizevi svetlosti od ve­likih reflektora kojiima je sitra- ža »Kaldeiros Medikala« kontro lisala ovaj deo sops'tvenoig zem-

Sniopovi svetla kružili su krošnjama drveća, sipuištali se na zemlju, talasali pireiko ras- tinja i rasipali se o žičanu o- graidu, da bi se potom vratili natrag os tavljiajiući iza sebe još pottpunijii mrak.

Taibasko Pit je stajao i r.az- mištljao na koj'u atraniu da po­krene telo. Morao je da vodi raičuna da ga ne dohvati jedan od mlazeva reflektora, a da sene oda.. Jer, na kraju krajeva,treiba lo je da se ponaša prirodno kadia je u njihovoj odeći ipropisno .naoružan. Samo, dali je »prirodno« da se j.edan odgardista muva po heliioidromuu to doba? Ako su imali tačan

NINĐA 104 65

raspored kreitanja i tačno vre­me, zar neće izazvati sominjii?

— Ne nnmdaj! — čuo je glas iza seibe.

■ProlkLetstvo, zaj: su mu pri­šli neoipaženo? Moguće, ako je s večeri trava vlažna a oni ču­čali na svojim mestima i pro- cienijiivali da li da ga obij'u od­mah ili pre toga pro vere ličini

Poidigni nulke! — .rakao j e iSiti glas. — Sta radiš ovde? Zar nemaš svoje mesto?

— Imam — prom'umlao je Pit, dižući ruike sa s've automa­tom. — A li stigla jie narediba da imamo begunca. . .

— Kalkvog beguinica?— Kako da ti odgovoTim pre­

ko glave?— Okrani se. . . polako.Taman je pomlisilio da je do­

šao trenutak, kada ga taj glas poidseti da se nekada mo'že i prevariti:

— Prvo sipiusti oružje. . . la­gano.

Učinio je i to, ne zinajući ko­liko ih ima sa lUiperenim aoito- ma'tiima.

Do đaivola, pomislio! je u se­bi, jedina jedina bitanga koico- perila se sa otkočenim M-15 ikrojila mu suidbinu. Bio je tovisok momak, visok .taman ko­

liko i ostali, kao da su iz j edne epiruvete izvađeni, širokiih ra­mena i do grla zakopčan. O po­jasu je imao teški »magn^uim«.

m ,• V •Lice mu je biilO', po

sveže olbrij'ano, a kosa kratko poldšilšana. Lice kakva se teško mogu detaljno opisati, pogoto­vu alko nose uniformu i kreću se u gomiila. Ciim se iz gomile izdvoji jedan, počinjete da sh­vatite koliko su SV;i sličn!!.

— Nemamo oibavdštenje da je nekO' u bekstviu — rekao je taj' momak.

— Poibegao je iapređ mene— uveravao ga je Pit.

— Jedan oid »zečeva«?Tamain posla da se sad zale­

ti! Ti »zeičevi« sigurno nisu dr­žani kao kamdildatii za masaik- rirainje, a ako kaže da je po- begao jedan od ubica, verovaće mu kao svojoj pratoaibi iz pro­šlog veika.

— Nije takav — reče.— A ni ti ni;si baš pri sebi

— reče ovaj i malo luzmaoe. Automat mu se spusti naniže, priavo u stomak. — Reci ml broj i sektor.

— Broj? Imam saimo broj u banci...

— Da nisi oid onih novih?— E, taj sam. Kako si po­

godio?

66 NINĐA 104

— Novi doibij»aj.u broj L selk- tor posle prve aikcije — odgo­vorio je momaik, ne kaneći da skloni cev u straou. — Aili, ne­što s totbom nije u re'du. Ni u- nifonma ti ne priistaje.. . . Ne mrdaj! Oidvešću te kod kape- tana za svaki slulcaj.

— Kapetan mi se ne sviđa— reče Pit.

Omda mi je dužnost da teprvo ubijem, a oinida odv:uičem gde treiba. Identlifiikaicija je obaveizna.

I on podiže automat.Taibasiko P it ufvidie da je vxiag

odneo šalu. Sto je najigore, mo ma'k je bio podosta udialjen da bi mogao da ga dohvati šakom ili stopalom. Snop sveitlositi sa udaljenog refidktora prelete preko njihovih glava. U tirenu- tku dok jo odLetao kroz vaz- duh na drugiu stranu, mom<ik sa automatom iznen-aida pusiti uzfdalh.

Pit vide kalko oDU'žje i:z n je ­govih šalka klizi niz kulkove na zemlj'U, onda se telo lagano po­vija napred i posle toiga nastu­pio je paid.

No, čim je on pao, iza nje­ga asitala je druiga senka.

Sva u crnom.Zaikra/t)ko se zalbelesalo seči-

vo ka.tana. Oinđa je d'uigi mač

nestao 'U koricama na leđima i tihi smeh ispomd veče.

— Baš si neoiprezan, prijate­lju — - čuo je Pit poznati gilas.

— Nisi došao liftom — naj­zad osieti olakšanje i Talb«vsiko— ali’ dobro došao alko si i iz palkla', dragi moj!

— IJ pia)kl'u smo obojica — reče niinđa. — Nairočilto ti utom odelu od perja detlića.

Tabasiko pogleda u paloig mo mka kraj nogu. Mač mu je razrezao lobanju i prosu mali mozak po vratu, Deo kičimo bio je presečen u deliiču .ssekun de i gardista se nije miuičio,

— Niko te nije video? — u- piita Pit.

— Još ne — odigovori Lesli. Cak i u tami, kro¿i luzani pr(j- rez crne kapuljače, sijale .s-u njegoive oči. Siiguiran znak da borba teik počinjie i da je on centar to'g sveta koji se pokre­će i'Z napada u saimoodbranu. Da nije bilo tog proreiza, Pit bi pomislio da pred sobom ne­ma ništa. Ali, on je ZNAO đa . e Lesli Eldridž u tom potip-uno crnom kostimu od guste i de- bole svile i sa istom takvom kapuljačom na glavi. -

Ako ga nilko nije video, mo­gao je najizad z-aihvalčiti i svom u/meću iZijednačavanja sa oko-

NINĐA 104 67

inom, U Oipasjnii'jim Siiitu'aclija­ma, ikada je treibalo ostati ne- primećen, niinđa je znao da se »izjodnaiči« sa olkoldnom priipi- jaju'ći so uz drvo, ogradu, šiib- Ij'C, steniu, kamen, biilo šta što miu se našlo na putu. Leđa je obično o'kretao neprijatelju pri čamu bi mu »luši postajaile oči«. Dešavalo se đa neprijatelj, Ro­nilac i tragač, nije uspevao da razazna ninđlu priijulbljenoig uz podloigiu čak i ako je baš glo­dao u to mesto!

Samo je ninđa' to moi^aio.• i ^

;-'Bdlo je to izjedn'ač.ava'njo sa oko'linom, Tii, ako preciznije ho ćete, ili prosi-ijo, »n.i'nđa koji se sakriva«.

— Pre neigo .sto odleti« —šapatom m,u se ohi-ati Taibasiko— recii šta ćemio sad a?

— Ja znam šta ću — odigo-——— A ti. . .vorio je ovaj-.

— Á ja?— Ti se vrati.— Sta? Da se vratim dole?

Ijiiftoim? Misld'š da mi nisiu na tragu?

— Jesu, ali ti si sada njiho­va » l b ©retka«. M,oraš da nađeš nj ih 0 v'u 1 aibo r ator iijiu.

— Jeđinio ako mi je nacrtaš— promrmlja Pit.

— Naći ćeš je, po miris'u.Sasvim dole u prizemlju. Ta­

mo spremaju leikove. .. ald i drogu. Tu mora da budu i :ka- mJioni za transport.

— To je sve?— Tamo me sačekaj.

Doći ću ., . možda noćas, možda i ujiutru.

— Kako ću znaiti?— Z n ać e š. , .I jno.slađo.

Taibasiko Pit je nctkoliko ča- saka z'u.riio u nioć, a ond,a zavr­te glavom, uhvati le'š gard'iiste za noge i odvuče ga u šiprag. Jediva je stigao da se prući is­pred zraika rel‘lekto,ra i ostame neprimećen. Sačekao je još ne­koliko trenutaka, a potom ule- teo u lift.

Ipaik bi miu prijalo da ostame naipolj u.

Sada se vraćaio. Bilo bi za­ista veselio da mu se otvore vra ta na liftu, a tamo odbor za doček, sastavljen od tuceta gar dista., na čijem je čelu ona gr­dosija zvana Luiburic.

Mahinalmo je oipipao džepo­ve bluze. U levom unuitrašnjem napipao je nelšto duguljasto i tvrdo. Nalazilo se u apecijalinio ši venom džepu sa dqpilom po­stavom, taione dužine koiliko je taj predm'Ot zahvatao. Izvukao ga je sa dva prsta i podigao

68 NINĐA 104

obrve. Dobar znaik da ima ne­što što mu prij.a.

'Bio je to priigiulsivač za nje- aultomat.

lOdjieid'nom miu se činilo da lift pojačava brziinu, no to j.e bio samo utisak, s olbzirom da je žurio da prigiušivač što brže zavrne na cev.

Učinio je to u pQsleidnj,em času.

L ift j.e stao i vrata se bešuim- no otvoriše. Naišao se oči u oči sa dvojiiccm igaridista. Izigledii da. su oni svuda iis*!! u ,paru, pomisli, doik su onii staijalii s oružj.em na gotovs. Ali, 'kalko su imali nameru da luđu .unu­tra, .poldiiglli su cevi.

— Sta kažiu gore? — upitao je jedan o,d njih.

— Kaižu da se vratiite — od-goivori Pii.t.

— Nije gore?— ' Niije.— Omda je ovde neigde?— Ma naravno, eno trči ta­

mo. ..Gde?

Biudalle, pomisli Pit. Okrenu­li su se kaO' na komandu, ali, naravno, tamo nije bilo niko­ga. U prostoru osv.e;t'lj'enoim sve tlošću s poda, stajao je samoveliki »liinkoln«. Nekoliko vra­ta razmeštenih po ziidovima,

iza kojih se nalaziilo hilj.adiu neipoznaitih činjenica. Trebalo je otkriiti samo jednu, a za to je potreibno i dosita sreće.

Dva 'kratika, zagu'šena pucnja uklonila su prviu prepreku. Gpir di.sti su palii, ne shvatajući šta ih je to sinašilo. Mora da nisu bili tačno obavešteni da je be- giunćic preoibučen u njihoivo ».perjie«, .Imače bi ga provera- vali, a ne nasedali na otrcani trik.

Tabasiko preskoči njihova te­la.

Možda bi nasumce i pojurio prema ¡privim vratima, aili mu nešito neoibično priiviuče pažnju. Zastao je kao ukopan. Sta se to u magnovenju zasoklo u nje gov mozak doik je prolazLo po­red teškog luksuznog vozila, koji je .u polutami podisećao na mirtvačlki san'dulk?

Pollako se vratio, ali sa dru­ge strane.

Pa, to je, dalkle!Za volanom crvenokosi mo­

mak sedeo je u m.alo komotni­jem položaju. Spavao je vero­vatno, j.er je i imao pravo na to. Bio je to jedan od dvojice Kaliderosovih vozača .koj;i su imali strogo naređenje da bu­du u kolima i da stantuju na vS'vaki dati znak. Neki neobični

NINĐA 104 69

siig'nalni Uiređaji na ittistmment- tabli verovatno su bili uMju- čeni da bi registnovali lu daitom momentu brzo tačno i efikas­no.

Crvenokosi momaik je otvo­rio oči, ali glavu' nije .usipeo da poimeri. Jer, pad giilom mu je bila cev automa;ta'.

Bila je to velika gireška, to Sito nije za sobom zaključao vrata. Ali, šta znači sve to, ve­rovatno se pitao, .kod je kra­jičkom dka prepaznao poznatu gaiidiosku iuniforimii, mada Ilica nikaid nije ni usipevao da iz- dviojii. Oisim Lu!buricovog.

Pošao je rukom prema jed­nom crvenom diugm«tu.

— Ruike pod zadinjicu, me-— na :uho mu nairediZ'imce!f

Tabaisko,— Šta... šta to zna-či?— Da govoriš tiho... . i .j.as-

no.— Sta je ovo?— Ovo? — inalbra oibrve Pit.

— Ovo je cev s.a prigušiva­čem. ., Kaid opalim, metak iz­lazi na teme i probijia sa sve tvojim mozgoim ovaj lepi. kož­ni tpaciriinig. I, što je najlepše, niko ne čuje. Pap! I gotovo. ..

— Ko si ti?■ — Kreten koji s toibom raz­

govara — zdrolbi mu Pit dru­

gom rukom hrsikavicu na nosu i zali mu usne krvlju. Da vo­zač one bi jauiknuo, pritisnuo miu jie vrat vrhom cevi. — Mo­žeš mi verovati da žurim, ba- raibo! Gde je lalboiratoriija?

— Ne, .. ne znam, ..pomeri cev, pritiisikajuai

mu obraK, Vrh aiutomata i pri gušivač nalazio se tik uz oči. Oiružje je samo mia'lo poslkoiči- lo, a zrno se zahilo u gornji deo »liinlkolna«. Momak je sti­gao samo da stisne oči i pre- bledii..

Piit vrati cev pod grlo.— Dalkle?— Ja samo vozim. . , — za-

s t enja o j e c rven olkosi,— Onda poizidravi svO|je u

p alMu!'— Neeee. . .— Odlično! — rekao jir Ta­

baisko i izv^ukao moimka iz »Idn- ko‘kia« kao vrećicu, — Pokaži mi samo vrata i sloibodan si!

— Ti si iTig.,, Nećeš živ iza­ći oidavidie! — uveravao ga jecrvenokosi.

— Ako budem mrtav, biću posle te“be! Kreni!

— Ne možeš tamo ući — za- koiprcao se Kalderoso'V vozač kada su stigli pred jedna dvo- krilna vrata, bez ikakve brave.

70 NINĐA 104

Otvarajiu se izirmtra. Sipolj-a mo že samo še f...

— Zar nema neka šiifra?— )Ne.— Dobro, momiče, hvaila ti

na iioisliiuzi...I odalami ga 'U .potiljaik tvr­

dim otkvirom za metke.Momaik se prući po podu.

Taibasiko Pit ga ođigura u stra­nu, onda se vraiti natrag i us­koči u »linkoO-in«, Bi'lo mu j.e važno samo da ga stavi u ¡po­kret. N ije imao ključ, ali negde je postajao jitarter — automa- tik, vuđao je to po salonima skuipocenib i moderndih drums­ki/h ajkula.

To je biila jediina šansa da u laboratoriju uđe ma »'veluika virajta«.

Motor je zaurlao pod pritis­kom Tabaslkove noge. Gume su cijuknule pod smažniim nale tom prve brziime. Okranuo je volan i .us)merio vozilo na vra­ta. N ije dirao memjač, pusltiio je da ga snažna mašina ponese pod jedmoni brzinom. »Biće to lep sudar«, pomisli Pit. Sudar između dva oplemenjena čeid- ka. Razlika je bila iipak u to­me što je jedna strama jurila, a druga stajala i čekala..,

‘4; ili

ireci »mifvo« Kalideraisiove kompamije bio je oibeizlbeđen ogradom i stražarskim punkto vima. Svalkii punkt imao je po­sadu od dv'oijiice gardiiista, sna­žan reilekitor za noćnO' nadigle- danje i teški mlitraljez zako­van za polkretnu beltonskiu po- dloigu. Kvadrat nepromočivog plaitna razapet na dve metalne šipke i prilčviišćen na tle obi- čndm kočiičima, sUužio je stra­ža,rima za zaklom od nevreme­na.

Iznad njihovih glava senka čoveka izrasla je kao zgusmuiti crni

Ilzgledallo je da ne dodiruje zem\ju. Da lebdi u vazduhu. Siguran u se'be i u svoje moći, nimđa je stajao i posmatrao slt- ražare, ne žureći sa svojom od lukom da im poidari brzu smrt.

Na japanskom »I no £ue«, značila je veštinu pravljenja zvulkova. Tako je go'vorifla le­genda, ali za pravog ninđiu le- lenđa nije prošloslt ili samo pri ča. Om je mogao da prodizvoidi iz seibe takve zvučne talase ko je razo-ružavaju iii omamljujuprotivnike. Snažnim 'pomera-njem vaizduha u stomaku, ndm-

NINĐA 104 71

de stivaT,a(j.u ta k v e zv-ulkove pred kojim svaki neprijatelj mora da poklekne. Za tako nešto bio je portreiban prazan želuidac i U'vežiban i .stomačni mišići. Nj i havim pokretanjem proiizvodio je od.ređenje zvuke koje je u’s- meravao prema .neiprijatelj'u, čak i kadia soi bili skriveni i

#

IvamiuiUrani, i primoravaio ih da se otkriju.

Taj prodoran, priguišee i ne- mo:guič zvižiduk iz stomafl^a za- ta!lasao se iznaid gilava 'gardi­sta i skoro ih zatetuirao.

Bila je to stravičina oipomena coje nisu bili svo.sni. Covek za refLekiloiroim sklonio je šalke sa poluige i uhvati’O oibema šaka­ma iglkivu.

— Sta. . . je to? — prom'Uicao je.

— Ne zmam — odgovorio jedrugi, instinktivno dohvatajućimentalni kundak mi'traljeza. — Nešto gadh'O. . . Ne znam oda­kle idc aizi. ..

— Uibij ga! — zaiurlao je prvd.

— Ne vidim šta je! Gospo­dine!. ..

Ninđa je pođiigiao ruke.Obe šake držao je na saiblji.

Vrh je bio uperen prema plat­nenom piolkrovu. Saimo tih, kra­tak, prodoran z’';tuk koja seče

vazduh. A potom seče sve na svom iputu.

Sečivo je prošlo kroz lotoa- njiu, kroz gilkljan, kidajući .tki­va, žiille i krvne sudove u deli- ću sekunide. Bela beretka obo­jila se u crveno i kada se ka­tana povukao naipolje, krenula je sa sečivom. Otvorenih usta, s krvlju po liou i očima, gar­dista nije ni pao; ostao je tako u nekom čudnom sedećem po­ložaju, pred očima sivoig zapre- paišćenoig i olbuzetog komipaooo na.

'Bila je to čudna, neočekiva­na, zagotneitna smiDt, u koju kao da nije verovao soipst’venim o- čima. Bio je svestan samo to­ga da je platno puklo, da je bl'93niula neka metalima, oštra zmija i ulete la u glavu straža.- r.a kao u buter. Samo je zvuk lomljecnja kosti označio da je svemu kraj.

Grozan, munijevilt k ra j.Lesli opisa knug katanom iz

naid glavie.Pod poničn.im kretnjama dru

gog gardiste reflektor se iskri­vio i poslao snop u nebo.

Uhica koji nožem zaseca gr­la nemjoćnih žrtvi, u suočen ju sa sopstvenim krao em i ne pnuža otspor. On je jiednostavnoskamenjen od sitraha i sve mu

72 NINĐA 104

se vidi u očima, A očigarddlste bile su groziničavo otvo­rene i praizniO. U njima je pre­stao' da protiče žiivot i pre ne­go šito j e riuka niinđe oipisala dvostruki krug u vazfduihu i od vojiila irame od virata i glave.

DrSkom ka!ta.na ninđa razibi sitak'lo reflektora i taj deo šu­me uitoinai u mirak.

■0!bo:reni voki-ltoki uzaluid-no je primao siiginale sa dnugog s,tražarsEi;og oibjekta. Gašenje reflektora nije iizmakllo pažnji oistalih. Lesli je pretipostavljao da će se zvaitd pomoć iz 'iinu- traišnjosti zgrada, jer sitražari nisiu smeli da naipuištaj'u svo'ja mesta ni po kojoi ceniu. Breitpo- stavljao je, takođe, da će sno­povi reflektora ostala dva me­sta salda pojačati temipo kruže­nja po šumi. Zato su njegovi sikokovii 'bili s‘kladn:i, giiplki i diu gi, Izgiledalo je da preskače sveltlosne zamike, nestaje u tra­vi, a potom kroE lišće hoda kao preko vodenih plićaka.

Garidiisti na diruigom krajiu, smeateni sa reflektorom i mi- tiraljezom između dva poseče- na stabla, .ukotpaini, u mali rov dO' pojasa. Preko glava imali su šatoirska krila, s obzirom da sekroiz vazđiuh spuštalla neobičnakiišna izmaglica, retka za ovo

doba godine. Njihovi svetlosni si'gnali najvilše soi bili liipravlje ni prema »zaneimelom« trećem stražarskom objektu, poikiulšava jući da osvetle bar neke pokre­te u tom delu.

— Vidiš li nešto? — pitao je jedani, nervoznO' odbacujući od seibe voki-ltoki. Njim e nije mo gao da situipi u kontakt sa stra- žairskim mestom, a ponuka ko­ju je poslao u Cenitar biila je na razmatranju.

— Ništa — o d g o v o rio je d ru gi-

— Puicaj na sve što se kreće.— Ne kreće se ništa.

Ali, neištO' tamo' n i je u r e ­du.

— Nije ni ovde — zapilj*us- nu ih glas sa strane.

'Gand.iista pokuša da okrene svetlost na tu straniu. Poku­šao je, ali nije sitigao. Obema ruikama pokuišao je, međutim, da dohvati zlokobni zvuk koji se sjuirio vazidiuhom do njego- voig vrata.

Suriken, izibačen iz ninđinie šake, zario se u stiraižarev vrat takvom sililnom da je iz mesa i tkiva ostaio da strci samo je­dan kraj. K rv je šilknula i čo­vek je, sa šakama na vratu, pao pod noge svom kolegi.

NINĐA 104 73

U'vežiba:ni gardista je pritis­nuo O'bar.ač miitrallj.eza pravo u sen'tou. AU, sernke viiše nij'e bi-0 t-amo. Lesli je skokom ,pre-io glav.e sitopailima naipiipao tle na druigom krajiU' i našao se gairdüsti iza leđa. Katana nije opisalo knuig iznad glave; po­vukao je sečivo malo natrag, a zatim ga iposilao do poloviin-e stražaru u ki:čmu.

I još jedan reflektor uitrnu...On obrisa raskrvavljeno se­

čivo 0 odeiču .ubijenog j vrati mač u koriice. Zatim čučnu i s'kliznu po travi pnema stalbli- ma zapadnog dela šume.

Istovromeno, u donjim nivo-1 m a Kailder os o v o k orip o r a c ij e, nešt0‘ se dešaivalo. Njegova ču la uhvatila su zvuk neke neo­bične eksplozije. li'čiilo je n.a teži raspad metali a ili ograde. A onda su kratiki, naizmeni¡áni

iujući signali iz pođzem-nih pr-oistorija oznaičili najzad uzbunu. Biče to duga noć za nekog.

Noć kaltane, ,'Ninđa polako prekrsti noge

i sede. OstaO' je u tom položa­ju kao duhom oidisutan. Obe šake držao je na kolenima, a pogled, uprt negde ispred, ga­sio je sjaj ženica i- preseljavao

misli u neki druigi prostor ili vreme.

Sedeo je, naizgled nesves- tan činj'enice da se iz dionjih nivoa pokrenuo lift, a to je značilo da je ispunjen gardisti ma. Sedeo je, a Kallderosovi o- smaltrači u belim mantilima pre bacivali su se stepenicama sa oba kraja prema šumi, uvere- ni da su svi prolazi protivniku time zatvoreni, osim ako nema krila. AmeiriSki ninđa je sedeo i čekao.

Kupola lifita izronila je na povirišintu.

■Poáledniji reflektor, kružio je oikOliinom, ali bez ikakvio«g reda i smisla.

Izm ileli su Ka'ldorosijvi pla­ćenici, sa velikim baterijskim svetiljkama u rulaima i noć je postala kao svetHećim mačevima isečena.

Lesli se podiže. Oekao je da ga ugledaju.

P rv i gomioci su zastali pred neoibičnim prizorom. 'Covek o- deven u crno od glave do pete miinno je dočekao desetak sve- tlosnih snopova na sebe. Iznad glave šltrčala je velilka i . duiga drfška katane, dok mu se za pojasom nalazio »valkizaši« iplatnena toiribica s neophodnimpriborom koji ninđe nose u ak-

74 NINĐA 104

ci'jiu: šiurikeDDi, dámne 'bamlbice, »'kainidže« od métala, šiuiko, ko­je .se nose na šakama pri pe- nijaaijiu. .. Preko ramena bilo mu je obmioitanio tanko, skoro nevidljivo svileno u'že sa ku­kom na krajiu, pomoću koje je m'oigao da se dokofpa bilo koj'e viisinie.

— Pucaj! — zaiurlao je ine- ko poczaidi.

Prvi' rafailii lotcllutali su u prazno.

4

iNinđa j.e napravio skok u stran'U, a potom se u zvezda- skokovima otkotrlijiao u mrak. Srvatlost bater\jtskiih laimpi kre nula je za. nijim, ali naišla je samo na sitaibla drveća i senke. Stotiine senki, a međiu njiima je, možida, bila i senka tog cr­nog đavola.

— Eoi'o ga! — po vikao je je­dain gard'iislta.

‘Niin'đa na drugoj strani po­novo na,pravi skoik, ovog pulta preko glave unatraig. Meci su zapraištiali po lišću i 'kori; dirve- ta, ali semke su se ponovo na- množile i nikaikvo telo niije pa­lo pod auitomats'kom vatrom M-15. ,

— Bfuidale! — uirlao je ne­ko. .— Po'ubiiaćete se među-solbno!

— Ne viidimo ga v iše ...

— A A A A A A A ! — odjeknuo je krik.

— Pioigoldilii sm'O ga?— Vraiga! Ovo' je naš... Uh,

gnozino !'Jedan garđisita već je bio

eliimini'san. Sečivo katana smr- kalo 'm'U je loibanj'u po verti­kali, prepolovivši i beretku na dva dela. Traiva se obojila krv­lju, ikoja je u nioći bila bakar- noizaigasita, smešana sa osltaci- ma moziga.

I'zinad' glava kao' da im je piroletela ogromna ptičurina.

Da li je to mogiuće, pitaili su se zapanjeni gonioci, dosllovce verujtići svoljim očima kako čo vek u crnom raširenih ruku preleće drveće?

I dok su okretali cevi svog oriužja, ničega vi'še nije bilo gore. Ali, zato se Lesli Eldridž »meko« dokopao zemlje, s ka­tanom .u irukama.

Dva Kalderosova »apoteka­ra« u 'bellim manitilima zapa­njeno su gSl'edali u stvorenje ko je je palo s nëba. Ko zna: ka­kvog S’U neprijateLja i uljeza očekivali ovde, ovakvog svaka ko ne. Ninđa apuisti ma!č, kao neko kome je svega dosita i že­li da se preda. Međuitim, nisuprimetili da miu se plnića nadi-malju, da mu se viliiani mišići

NINĐA 104 75

šine i zatežu.. . a za-tim je iz rtjegoviih u'vSta bila ispalij'eina. ma la iglica sa otrovin.2im • vrhom. Projdkti'l, nevidiljiv i beišumaai, zariio .se jedmiom od čuvara u oko.

Nesreenjiik je pokuišao da to izvuče, ali je paio sa ruikama oiko glave. Noge s'u mu se zgrči le ne^kolilko pUita, a onidia se smi rio. Zajbezieikniuit, njegov feompa njon je ispustio svoj već otlko- čeni »luizi« i naidao se u bag. Ni je Želeo istu suidibiinu, jer nije mogao da zna kako i odakle ta brza smrt poigada. Lesli je sa­mo upoltrelbio »fiulki^bairi^iciu«, vešti'nu izibacivanja malih ig li­ca koje pogađaju snažno, tačno i simrtoino'sno. Momaik je pohi­tao prema liftu, afli tamo su već bila dvojica gardista, sa o(tkoče nim automatima.

— K'uiđa će;š ti?! — viknu li ■S'U na njega.

Presltraišeni ».aipoteikar« poka­zao je negde iza sebe.

— Ono tam o,.. Ono je ta­mo. . , — m'ucao je,

— Vraćaj se! — dreiknu gar dista i podiže oružje.

Kalko se ovom nijje dopalo to naređenje, pokušaio je da šmu­gne polkraj njih. No, irafal gaje P'reselkao na pola, beila tlka-nitna miantila olbojiila se čim je

telo dottalklo tle i priti'slo izre- šetasne ongane tribuišne diuplje,

— Kukavica! — s prezirom je rekao lükvidaíto;r, — Takvi nam samo smeltaju!

'Olkirenuo se da požuri svoig koleg>u, ali nj>ega više nije bi­io, bar ne na nogama.

— S ta ...?Umeslto gaondiste uiglledao je

cnn>cig đavola.Istoig časa., Leslii napravi kir-

ug ,na peti leve noge, da bi m'Uisikoišetno stoipal'o idesnie pronaš10 put do naijo'setljiivijiih tačalkia na gardistlinom. 1ÍQU. Prasak,ko stiju, krik, aili to nije bilo do­voljno. Ne spuštajući nogu, ni nđa je zadao završni udarac vr­hom sttoipalla na potiljkiu, lome­ći vratne pršljenove kao da su od keramike.

iPucnjava u blizini naitera ga da odskoči. Meci su zadofoova-11 pored samih noigu. Video je jiednog od goniilaca na uzviše- nju kako nišani ponovo u oje- ga, a u isto vireme novi slapovi svetlosti sjurilli su se u ntjeigo- vom pravcu. On iz viuče šurijken i zavitla ga.

Ne ceikajući da viidi rezultat, Lesli napravi nékolliko ti/grov- sikih skokova prema sienkamadrveća. Covek sa šurilkenom načelu padao je sa uizvišanja pra­

76 NINĐA 104

vo među zatrčale gardiste, o.bo riv'ši dvojicu sa sobom.

A diole neigide, na doinjdm n'i- voima, odijekivale su neke čudne, ;iL( • h l ]e 1 ofpormiris hemiikalija počeo je da pirodiiie i prema zelenilu. Dim se pro'Vllaičio kroz lift 'kojeg još ni(ko nije upotrebiio, niti doz- vao. Stajao je tu, otvoren i za- boraivljein.

Najbliži liftu dobili su ošitru komaind'U da ne dozivole niko­me da se pri,bliz i tom mesitiu.

Ninđa krete pravo na njih.. .

Izolovain od spoljin.ih šumovai bulke. Vito Kalderos je u sv­om apartmanu mogao jedino da primi signal na videofonu, sa­mo u izuizetoim sluičajeviima.

Apartman je imao radini deo, sačinjen od veili'kog stola sa vi- đeofoinom i ekranom najvećih dlmenelja, sa neikoliiko telefon­skih p/riiklj'Uičalka, sa internim megafonom i poseibnom karto­tekom, koja se oitvarala samo šifrom. Bila je smeštena u pro viđam sef u zidiu. Kožna fo»teljabila je specijalno pravljena zaKaMeroso'vo i's'kriviljeno telo, a

mali bar sa picima i frižiiđeroim otvaraio se na pritisak diugm-e-ta ispod i\vice stola.

Signali nije prestajao da is­punjava pros'toTi'j'U. U dirg.om delu apairltmaina nalaizdlo se luk suzan braičin.i .krevet sa pumo jas tuka, noćnim ormarićem puinim cveća i nizom bočica sa parfe­mima, uljima, mirivsima i dezo- doransima. Veliko o'. llcd'alo na tavanici valjda je služilo vlas­niku »Kalderos Medilkala« da uživa u samom sebi dok leži na leđima, kao sada, a rasna i prsa ta plavu'ša jaiše po njiagovom mllohavom, iz'bo'ranom i osaka­ćen om teliu.

Plavuša je zabaciivaila glaviu, dahtala, cičala, jaukala i nadmo sila bradavice pod mjegoive zu­be. Možda bi Kalderos i pove- rovao u te uizdaihe, da ga sig­nali iz radmiog dela nisu vratili u stvarnost.

— Prestaini da gluimiš, kurve proderao se odj.edmom.

2ema je odmah, prestala sa zabaci'vaimjem zadm.j.ioe i očelki- vala dalje naredlbe. Taj nagli preokret kao da je iznenada uz buidio Kalderosa jer jie odjed­nom počeo đa se isteže i proipi- nje.

— Sad! — zastenjao je.

NINĐA 104 77

2ena zabrza, Cove'k otvore- n.ih uslta poče da koluta oičiima, .iao da guibi vaziduh. Onda se olbema ša kaima »obesio« o naib- rekle, čvrsite dojike i zablejao, kao .pre'Mani omn.

— Eeeee'Miih!Posle toga je klonuo.Ostao je nqpolkr,Đtan možda

pola miniuta, ne više. Posle bla- ženo'g izraza lica, maska okru­tnog i nemiloisridnoig vladara po novo se navukla^ tamo gde joj je uveik mesto. Žena se bojaž­ljivo poivuklla s njega, izraza koji ni'šila nije pokazivao.

— Dodaj mi ogrtač, gliupa- čo! — dreknuo je.

Zatim je vezao kaiš oiko stru ka, navukao piiipuiče i dohvatio se svog štapa.

— Marš napolje dok te ne pozovem!

Plavuša navuioe nelki penjo- a,r i, onako gola goilcata, zama če za jedna uzana vrata.

Kaldejrios priđe radnom sto­lu. Pritisnuo je dugme i naekranu se ukaza Luburiicovanjiuška.

• I

— Ako si me badava zvao,id io te — lep o g a » p o z d ra v i«vlasnik kompanije — daću da te se'kiu deo po deo kao »zeca«. Sta se desili0?

— Provala, gospodine — od­govorio je Luiburic. Prv.i put Kailderas je osetio da njegov glavonokomandiuj ući plaoom'č- ke garde nije uobičajeno miran.

— Provala? Gloiperđo, ovo nije banka da se u nju prova­ljuje. ..

— Ipak je neko gore, gospo­dine. Neki duh...

— Ti si poluđeo, Sltive? Ka­kav duh?!

— U orniom.. Na heliodro-mu ,1«. Izgulbrli smo najmanje osam ljudi, a giubimo još ...

Kalderos sede u fotelju. Po- !,aiko je skupio šake, sastavio prsite i zaitvorio oči. Morao je da se koncenltriše i da »svari« ove prve, iznenađujuće i lude reičendce.

— Stiv, da li sam ja budan?— upitao je nešto mirnijom glasom.

Da, gosipioidiine.Ondia... reci mi sve po

redu, ali polako. Sta se dešava?— Jedan od kandiidata za

— počeo je Luiburic, aliipalk brže nego što je Kalderos žeileo — izmakao nam je paž­nji, gospodine. Savladao j€ dva sitražara i umakao.

— Ne može da umakne — pisnu Kalderos, još uveik u na-

78 NINĐA 104

por ima da se savlajda. je sada?

Gde Gosipode — sede Kalderos

— U laiboratoriji. Ulelteo jesa »linkolnom«, uništio jedandeo, a pri tom iislkoičio jz vozila. Sto je 'najgore, gosipodiee... —zaSrtao je Lu!buri'C — plamen seširi prema magacinu.

Kalderos se izdiže iz fotefl'je.— S.ta to pričaš, budalo?! —

zaikr*kljao je. — Ubiću te! Zna'š '..i šta je tamo? ZNA;S LI?

— Znam, gospodine. Spremi šte sa m'umcijom i oružjem ko­je se utovaruje u šlepere. Moji ljudi če ga uhvaititi.

— A vatra?— Sikoro je 'Ugaišena. Kalderos protdlja lice ša-

kom, kao da raizamzuj'e kremu po sebi.

— Dolazim odmaih — reče.— Ili — zastao je — i'li ima još ne'šfto, Štive?

— Gore, na heliodromu, je­dan čove'k uibijia moje Teško iga je uhvatiti, gospodi­ne. Pravi đavo, alko zna.te štahoću da kažem. . .

— NE ZNAM !!! — urlao je Kalderos.

— Ima samo saiblju... I seče sve redoim. Otići ću lično gore dia m'u poilomim vrat, gosipodi- ne.

i —ponov'o u SVOJU lateriu, dno zibunjen', aili pomalo i za- plašen. — Pa, ko j'C to, dođavo- la? Jedan jedini čovek? Sita to znači?

— Mislim da je ninđa, gospo dine.

— Ni. . . Ninđa?! Kaikav nin­đa na Za,padnoj 'obali? Kakve su to bajlke, kretenoi? Odmah da si ga uhvatio, i to živog!

— Da, gosipc^dine!— Proikiet bi'o! Govorio s.i da

ovde niko ne može da uđe, a sad mi raiportiralš sve same ka­tastrofe! Sta se dešava? Zar sam po'luiđeo? Da li sanjam ili se to sitvarno meni dešava? Po šalji sve Ij'Uide u poteiru, ali naj važnije mi je da se siačuva tran spor*t, idioti! Tri milliona dola­ra i dva puta tolilko u drogi ko­ja se prerađuje. .. Maaaarrrrlš!!

I on besno š alkom poklop'idugme. Stiv Luiburic išioezniu sa ekrana, ali njegoiv lilk kao da je joLš titrao u tamnom okA/iiru.

— Ninđa? — miumlao je Kalderos tražeći svoj.e odelo. —— Trice i kučine! Jedan čovek

0

proltiv cele armije? Nemo'guće! To je neka sabotaža iznutra... Ubiću Lu'buiri'ca! Gde li je D i­triih?

NINĐA 104 79

On priitisinu novo dugme i uikaiza se video-saila. Pajjlk Diit- rih, koji je brisao atakla na svojim cvlikerima, trgao se na si'gnal talko da siu mu se ogrom ne 'klemipave uši prosto zatela- sale.

— Paj'k!!! — drečao je Kail­deros. — Šta imaš pod kointro- Jom, ćora'vii idiote?

— Gospadine, šesit kamera je u kvaru', mislim... oištećene s<u silom, fiziSki... Ostale au još u rediu... — mucao je ova\j.

— Gde su braća Brizek?— S devojkama, tamo. . . Mi

sl im da no št a n,c čuju.— Zalbavljiiju se, a? Pa n.eka

se tamo i' .saihraine, do vraga — urlao je Kalderos. — Dolazim dole.

Dve Kalderosoive senke, te- lohrainitel/jl u mantilima., čellia-ii au ispred vraita gluvi za sve što se oko njih događa, osim za gazdine naredbe. Ka)lideros je krenuo, a oini su ga jedva su­stizali. Iako hrom, vlaanilk »Kal deros Medikala« šeipao je tako hitro i brzo da su se njegovi ljudi samo zgleidali.

Pajik Di'trih sačeikao je svog poslodavca s vidnom nervo­zom, I lice i ćetla bili su muorošend ziniojem, a pucketao jeprstima kao nervozni dirigent

preid veliku predatavu. Dioptri­ja njegovih naočara činila je njegoive oči kao u velike žabe, oči koje ne trepću, ali tupo zu­re aamo u jiedinu tačbu — u Kal derosa.

— Sve ih uključi, Paijk! —— grmnuio je Kalderos i sru­čio se na sitolicu;

— Odmah, goapodine...Ekrani su zasvetMi, neki su

već radili, neki su bili totalno »m rtvi«. Kalderos se naže na­pred, dok je Diltrih pažljivo mo trio pravac njegovih poigleda i ta>mo »zumirao« kadrove preko svog uređaja na komandnom stolu.

— Šlta imamo, Pajik? — upi­tao je Kalderos.

— Laiboratori'ju, srednji ni­vo, ulaz u falbriku, hel i odrom, ali on je u mraiku... Salbirmi centar »zečeva «...

— Daj laboratoriju!Slika kolju je Kaldero's. video

bila je šokanitna. Ogromna pro storija sa stolioviima, posudama, teglama i uređajima ličila je na ratiiate. Regali sa uzorcima bdli su pofoibarand, po podu je Idizila tečnost, a gusti dim leb deo je vaziduhom tdliko gust da se nije ni pomerao. Nekistolovi ležali su podbairani, pu­no je stakla bilo po podu, a pre

80 NINĐA 104

ko njega m povaremeno trčali izbezumljeni hemičairi i radini- ci. Beli mantili lejprišali su kao saiblasni rekviziti kaikvog stra­vičnog filma.

A nia krajiu, »M^nlkoln«, još uvek neoštećen, stajjao ye priko šeći vatri. Veliiki zid do njega bio je načet, .tamain tolilko da dim i zaipaljena tečno«st sa po­da krenu prema nasilagama san duka... Sanduka sa oružjem!

— Nebesa! — kriknuo je Ka', deras šireći ruke. — Pa ko to tamo gasi? Gde su?

— Dim je sve oitrovniji. gos-• «• / C #

podine. . . Svi beže! — objasnio je Ditri'h. Kalderos ,ga poigleda kao criknuiLoig psa, aili ništa vi­še nije mogao. Grozničavo je razm.i'šljao šta da preduzme. Trebalo je hitmo lUJbaiciti kroz venltilacione otvore što više čis tog vazduha sipoi|,ja, Međutim, ventilacija kao da je biia prese čena ili nečim zatiripana.

— Sta je OVO? — drhtavim glasom je pitao, prsitom poika- zujući prema ,iednom luđaku u masikirnoj uniformi koji je u skokovima prllaziio »linkolnu«.

— Sta oivaij hoće?Ditrih nije, naravno, znao

odgo'vor.Ga»rdista je uleteo u vozilo,

koje niije prestajallo da radi i

pokrenuo ga. Moitor je zauirlao. Vozač je kreniuo u ri/kverc dr> kraja zida, a ondia lusltremio »li nkoln« prema, načetom zidu s naorufžainjiem.

— On je lud!!! — zakreštao je Kalderas. — Tamo je oruž­je. .. Tamo su sanduci s lekovi ma i. . . i. .. drogom... Tri mi- 'iona dolara!!!

— Odleteće u vazduh! — us­tuknuo jc i Ditrih od ekrana, kao da se sve to dešćiva nado­mak njih.

»Linkoln« zabruja i krcte svom žestinom. I, dok je bio u pokretu, jedno telo iskoči iz njega, zagreha po podu i jurnu prema izlazu. Kalderos pokri oči .rukama da ne gleda sve to. Istog časa odj'dkniula je eksplo­zija, a onda je nesltalo sQi'ke.

— Kamera je uni'atena — re če Ditrih.

I mi smo, idiote! — skoiro šapatom zaključi Kailderos. V i­še nije imao glasa, ni koncen­tracije. Imao je utisaik da - se sve ruši pred njim. I to tako, da nije bio svesitan kako, zaš­to, čim e... Odjednom su po­pucale sve nejgove niti kotjiima je vladao. Tako lako su pirođrli u njegoivo carstvo da je mogaoda bira: ili da se onesvesti i dase proib'udi u neukom boiljem sve

NINĐA 104 81

tu i leipšem stanjiu — iii da se polkreaie i poibraži ^as oidaitle.

U tom sl'učajiu trebalo je hit­no uičiini'ti dve stviari: ipokuipiti svu ffotoviniu i pozvalti helikotp tor.

Još jedain etkram je utrnu'o.— Pajik, poizotvi mi letilicu!

— nareidi Kalderos.— Oidmah, gospoidine!■Ditrih po,diže jednu siliuSalicu.

Nekoliko časaka je čeika,o vezu, a onda izdade kratka naređenliaHt

U slušalicu. Potom se okreniuo prema svom šefu.

— Helikopter sitiže za deset miniuta »a oibale, gospoidine.

— OiiPično, Pajk — osmeh- nu se o.vaj i podiže štaip.

Lice Pajka Dlitriha oibli ble-' dilo. Šakama je grčevilto s-teza o ivicu svog komandnog stoila, sliuteći da mu neće poći ru­kom da utekne.

— Ali, gospodine.. .— Zbogom, idiote! — reče

Kalderos i ■prilti'snu na Stapu senzoir sa laserom. Bešuman zrak pogodio j.e nesre*ćnika u grudi; padajući, poviukao je za sabom neke gajtaine, a onda mu telo priiti,snu talbKu sa bez­broj svetlucaviih kvaidratića. Po tom se neki signali .isiključiše,drugi ukiljučiše, sa dkrana sunesltale sve slike i zid poče da

se pomera, praveći mesto agrom neon eikrainiu.

K aide ros odm ahnu >rukom i krenu naipolje. Njegovi teliohra nitellji su neipomiičnio sitajali. kraj vrata, s druge strane.

— O'Sifcaniite tu! — na redi im Kalderos, žureći prema svom apartmanu.

Sad su se već sve bliže čuli pucnji, a dim je štipao za oči.

.¡5

Tabasko Piltu u unifoirmi ze­lene ga.rde nije bilo te'Sko da se pomeša sa gomilom usipani- čenih »s'tanoivnika« Kalderoso- ve ko'rporacij.e. Po'što se iskotoe ljao iz krša stakla, drvelta i me­tala kojim ga je zasuila prva eksploizija, uspeo je da se doko pa -izlaza. Iza njega ostao je u pilameiruu vele lep ni »linkoln«, a povremene detonacije ukaziva­le su da u skldilštu iza ila'bora- torijje ne pucaju tablete i peni ciliini, već nefato mnogo strašni'- je i mnogo oipasnije.

Više nije hilo ni straže na kapijama; samo mdtež. Nije bi lo čoveka koji bi tome stao naput i poku'šao da organizuje kakav-takaiv red, Lesli je, po

82 NINĐA 104

svoj prilici, os,tao na trećem ni vou, s:uoČ6n sa najvećim bro­jem Kaliderasovi'h pSliaćenika i čuvara. A ni oni ndsu više i,maili kud — dole je preti.o vatreni paikao, a gore je kaitana crnog demona sekla sve pred s£)ibom.

Nagarfavlijenog Irca i is^kida- ne o,deće, Ta!ba,siko Pit je poku­šao da »dozove« liflt, ali svi, nje govi pozivi os,tali su neuzvra­ćeni. N’eglde je m-oirao da bude prolaz na gornje nivoe, u noir- maHniim zgiradama to SiU bile požarne sitepenioe, aili O'Vide.. .

Jedan unezvereni m€,mak, u belom mantilu, naleteo je na Pita i sikoro se zadavio pod n'je govom šalkom. Iskolalčio je oči i ziakrkljao', malo od di,ma više od stiska.

— Kako ,mo!gu gore? — upi­tao je Piit.

— G ore.. .? — zaka'šljao sečovek. Gore nema ništa...

— Govori ili ÓU da te . .. Covek očima pokaza desno

od seibe.— Ima stepenišite... A li ta­

mo niko ne sme, osim...— Ma daj! — o,dbrusi P it i

složi ga jednim tačmim krdše- om.

Presikalkao je po tri s'teipend- ka, da bi se iznenada na'ša,o pred voljniičkim čizmama na vr

hu. Podigao je glavu i ugledaokrupnog gairddistu sa vene em crne brade i sa automaitom upe renim u njegovu glavu. »Ovo mi. se u poislednje vreme sve čeišće dešava«, zaklj'uiči Pi't. »'Stalno neko diže oružje na, me ne i stolno moram da dokaz'U-jem koliko me to nervira«.

— Kuda Ćeš? — uipitao jegaridista.

— Rečeno mi je sitraža treba da bude udvosltruičena — od(go vorio je Pit.

— Ko je to rekao? Nama ni-•I .

je ndko...— A li jesste meni.— A ko si ti?— Tvoja pdkoijina baba... Ce

ka te gioire!Malo izinenaden ovim odgo-

voirom, gardisita je i,sikolliačio oči u neverici. To je bilo' dov,0iljirL0 da miu za delić sekunde popusti pažnja i da ga Pitoiva šaka zgrabi za noigu i povuče na­pred. U padu, gardista j,e isipa- lio rafal u tavanicu, posle čega je mirno sklopio oči, s masni­com na sle.pooičnici.

P it pokuipi aiutomat i kreite hodnikom koji je bio, uzan, ta­man koliko da se razmimodđiu. dva čoveka. Sa desne sltranebio je zid sa neikoliko oitvorakoji su, valjda, trebalo da budu

NINĐA 104 83

proizoTi, a sa leve odieljenjja iz­dvojena jaikim, metalniim (rešet kama. Video je zatiim desetine šaka na njima i glasove je čuo, nerazgovetine, uspla'Mregie i oča j ndičke.

Odjednom su svi ućuta li ka­da se om pojavio.

Velilka prostorija bila je ispu njena momcima, mladim momci ma u majraziliičditiijoj odeći. Svi su bili u košulijama, beiz kaiše- va na pa.n)talomama, bez pertli na cipelama i patikama, bez satova, nariukvica... Stajali su tako omemelii i poivuičeni na dru gi kraj zida,. Bilo ih je možda dvadesetak. Gledali su ga po- glediima koji su pitali, moilili, mrzeli, pirezirali ili se mirili sa sudtoim;om.

— Ko ste vi, do đavola? — iskreno se iznenaidio Pit.

— Zna§ ti ko smo — odjied- nom ist'Ujpi jedan mršavi, ali žilav momaik s bradom i du­gom kosom. — Mi smo vaši »zečevi«, a ti si taj koji nasuibi'ja.

— Ma šta piriičaš? — podiže— Eia niste vi u zalt-Pit oibrve. —

voru?M'Oimak se oikrete prema svo

jim sapaltnicima, ali naišao je

Odjednom s drugog kraja ■ukaza se j'OŠ jedan gardista. Taj je sigurno čuvao druigi kraj prolaza i, verovaitno, kretao se u suprotnom pravcu da se sret­ne s drugim s'tražarem i taHvo potvrdi da je sve u redu što se njiihovog dela tiče.

Pita očigledino nije pozna­vao,

— Ti tamo. .. — po vi kao je.Automat M-15 u Pitovim ru

kama ličio je na igračku. Po­digao ga je jednoan rukom, ok­renuo i opalio kraitaik rafal, Gar dista je poidiigao ruike, pao na zid, a odatle se oidbio i sitroipoš- tao na poid.

— Hoćete napolje, momci?— upita Pit zatvorenike.

— Ko si' ti?Sta te briga? Napolju je

samo na e ramenmia.

■. * * ■r

gusito, vrvi od gardista... Ima nešto oružja, uzimite i' trik na- polje — odgovorio je Pit i no­vim rafalliom pokidao tešiku bra vu na vratima. Kao po koman­di, rulja je jiurnula napollje još uvek nesvesma da imajjai šansu da prežive sve ono što im je bilo namemjeno.

Ako je stepenište za druigi niivo bilo na krajiu zJgralde, sli­čno je bilo i sa trećim. Piitanijeje bilo samo na kojoj će se starani šume naići?

84 NINĐA 104

Stepenište na kraj'u hodnika počinjalo je svoj ¡usipon novim meprililkama. Opet dvoijica. ,£5ar- disita, ali ovog puita bili su po- mirlljivi[jd' nego prethodnici, I nisfu ni'šit'a sumiinjali,

Tabasko Pit je zasitao,— Gde s«u ostali? — upitao

je jedan od njih, — Sta se dole dešava? Gore je klamica, ., Ne moižemo sami.

— Idu za minom — odgovo­rio je Pit.

— Koliko ih je?— Deseitak moižda. Ali, i dole

treba pomoć. Zar vas nije gaz­da poizvao?

— Gazida nikad ne zoive, bu­dalo, samo kapetan — prasnu o:vaj na to. — Kreni za nama!

Čim su mu okrenuli leđa. Pit se nasmejao.

— Kako bi biilo da baci'te te igračke?! — viknuo je za nji­ma.

Zasitali su. Nisu se okretali, ali se nis'U ni odvajali od oinuž- ja.

— Neću da ponavlj^am. Pu­cam — .rekao je Pit.

Auitom.ati skliiz.niuiše na stepe inike.

Taibasko im priđe i sa dva gromovita udarca po potiljkusloži zaprepašćeme Kalderoso-ve plaćenike i njihovim telima

zakrči puit iza sebe, O'S'tatak piu ta bio je slobodan. Izašao je odjednom na svež, noćni vaz­duh. Jedan refleiktor u blizini ša.rao je po drveĆU' i rasitinju, tražeći nekoga ili nešto, ali, su deći po tome kako se kretao, sigurno da ga nije našao.

Noga miu zaikači za nešto. Sa gmuo se i iraza.znao nečije telo. Mirit'vac, u istoij .uniformi kakvu je i on nosio, s to-m raz'liikom što je ovaj bio skoro bez glave. Vis.iila. je samo' na vratnim pr- šlj ©novima i s'traihovdito miu se kezila u lice.

Lesli se, dakle, nalazio -u bli­zini,

O'stavllijao je vidljive tragove svog pris'usltva,

Isipred je nešt.o .svetlliucalo. KTen'uo je prema tom izvorusveitlosti, između stabala, gaze ći vlažnu travu kao omađijan. Sita se to tamo dešavalo? Dese­tak baterijskiih, j.alkih la;mipi bi­lo je složeno na zemlju, a sno- pO'Vi njihoive svetlosti slivali su se samo na jedan pirostor. A u tom proiStoriu nalazila su se div,a čoveka, dkremuti j.edan prema drugom, dok siu os;tali kao kipo vi sta.jali po strani i nemo pos maitrafli.

NINĐA 104 85

Sad' je ¡mogao jasino i da vi­di tu dvojiciu: kapetam, Stiv Lu buric prottiv amedičk'Gig niinđe!

— Gde ćeš itamo? — preaiu ga glas. Par je moigao da buide toliiko nesanotren. da ne oseti nečije ¡priisu'stivo u blizini.

— Ja...— Da, :ti‘ — skoro šajpaltom

je reikao glas. — Oni n©6e niko da se mesa. Kaipetan je tako nareidio. Niko da se ne meša doik ne zgazi ovu maskiranu

■iííP it malo iskrenu glavu. Da­

kle, tu je bio jedan od svedo- ka. Približio mu se sasvim pri

i. Be'liu beretku bio jezakalčio za epo-letu na ramenu a automait zabacio na rame, ok- reniuvši cev prema zemlji.

— Ja se klad im na kapetana— reče čovek. — A ti?

— Ja na tebe.— Na mene? Kako na mene?— Pa, kladim se da nećeš vi

deti pobedlni'ka. — reče P it i za- vulče mu lakat u slabine. Covek samo jeknu, dok ga drugi uda­rac, ali ovog puta metalne cevi automata, ne posla u dubok saá.

P it se okreniu oko sebe, ali ¡ráko ¡náje bio u blizinj da to v i­di'. ZaJto se» približio j<^ vi'še tom kruigiu sveitlosti. Protivnici

su stajali i merili jedan drugo ga. Ogromind, nesrazimerno ve­liki Stiv Liulburic, s »maginu- mom« na ,pojasu¡, i ninđa sat­kan od' mižiića i umutraišnje sna ge sa kaltainom u koricama.

Trelbalo je dia sve to- reše ru­ke i noge.

— Trebalo je da se kladim— promirmljao je Pit sebi u bradu.

Leslii je stajao kao ukopan, dok je Luiburic lagano kružio okolo i ispitivao i sebe i protav nika. Cak mu je bio zašao i iza leđa a da. ovaj niije reagovao. Bila je to ledenai, zasitrašiujuća mirnoća čoveka koji je sves- tan svoje snage, čoveka koji je dostojan svakoig pošltovanja.

'Ne, nije želeo da ga napad­ne s leđa. Ponovo je Luburic nastavio svoje knuižen'je sve dok mu se nije naišaio licem u lice po druigi put. Onda je kre­nuo na njiega, opulštenih rulku. On je verovao u svoje ša:ke, u svoje d'robilice, kako im je po­nekad tepao dok je proverar- vao kanldidate za svoju gairdu. Jedina nevolja bila je u tome što u te »droibilice« nilko pame­tan nije Želeo, bar ne iz čista mira.

Luburic zaméhmfu. Lažan po tez levom, jer. je mislio da će

86 NINĐA 104

miu desna munjeviiito naći put kad maiskirani buide eskiivirao. Ali, desi se čudio: ninđa nije ni pomerio gilav.u. Pesnica Sitiva Lulburica p.roihuij aha je pored nj.e(ga u praizno, kao da ju je neka tuđa sila naivoidila poigireš- no!

Nemoigiuće!Men'talni tallasi koje je »emi

tovao« nimiđa za trenui'bak suzlbuinili g-oro'stasin'oig plaćenika. Odij'ednioim je shvatio da više ne sme da gleda u ta'j pro rez, ddakle su se blistave oči pro­tivnika pojiaivUijivale kao dve čeliiane, plamteiče loipte.

Njiegova noiga nevero(vaitn,o hiitro za tu težiniu, izbacila je stopalo preima ninđi. I opet u prazno. Naravim), jeir Lesli je samo odskočio onalo uvis i na­šao se tri stope dalje. Ali, da ne bi pcivredio protiivrnika time što će ga po'nižavati skakuta- nijiem i salltom, Lesli skoiči uvis, peitom leve noge dodiruj.ufći bu tinu desne, dok je desmu (upra­vio prema liou Sitiva Lxiiburica.

Pulklo je, grmalj se zaneo, ali nije pao. Samo je otresao glav.om i ostao na nogama ne­koliko čaisalka koliko da se pri­bere.

Luburic nasrmiu ponovo. Ras poe nijiegovih ruku bio je zai­

sta silan, ali na otivorenom nin­đa nema premca. Oidbio je naid lalkitiocm ■n,jegov strahoviti u- dar pesnice, a potom ga nogom saselkao po kolenai. I Oipet je Luburic ostao na nogama, ali ovog puta imnogo nesigurMije. Calk se čulo i nešto užai nbanrj e disain.je. Morao ie sve da uložiO '09

U to da prottivnika dohvati u šake. Svako oduigovlačenje od­nosilo miu je deo snaige i kon- cenitraciije, jer ovaj protiivindk bio je nešto što on nije sreo u životu. Ne'što neuihvaitljdvo a ta ko bojimo...

Ratovao je Stiv Luihuiric u Jmnoj Americi, bio je pod raz nim zastaviaima u Africi, muivao se po Evropi, ali svi su protiv­nici iimali ista iili slična obelež- ja u stulkobima. Jedino ovaj duh u crnom prkosi svim zakoinima fizilke. Nikada nijje imao kon­takta s ninđamai, iako je o nji­ma ponešto sliuišao.

I salda, u ovom deliu šume, okružen svojim preostalim pre živelim Ijudimia, obasjan šlkr- tim mlazeivima svetlosti iz ba- teTijskih lampi — biviši koman dos i surovi bezbožnik osetio je da gubi!

Ali — nema predaje!I Lesli Elidridž je osetio da

će nijegov glomazni i snažni

NINĐA 104 87

prolfci'vaai'k pre dozvoliti sebi smr tnu presuidu nego poklekniuti i moiliti za milost. Svi uidarci ko je mu je uipuitio, slomili bi o- biično, čovelka. AHi, ovaj ije iz­držao sve. Ako je osetio bol, to siu m/u pokazivale samo oči, ni'žta drugo. Lice je ostajalo ka­meno, telo 'UiSipravno', a snaga se obnavljala sa željom da tri- jumfuje.

Lesli krenu prema Luib,uricu onim karalkiteristi'činiim klizećim korakom niniđi koji naizgled trenutno guta prostor. Hodao je na prstima^ a. čimiilo se d'a ne dotiče zemlju. Obe šake bile su mu sastavtljeine u vrhovima pr sitiju kao kltjiuinovi ptica graib- Ijiivica dok je r«uke držao sa­vijene u laiktu pod uiglom od devedeset stepeind.

Luiburic je bio malo zibunjea-i činj^enicom da ninđa više ne uzmiče kako bi iznenada, upu­tio uidairac. Sada je ujsporio kre tanje i očekivao ga, na neki način' pozivao k seihi. Krećući se pr a volimj ski, svest am svoje ogromne snage, Lutoric je zgr čio prste za pirvi, iMinski do- miasaj. Začudo, i ninđa to pri­hvati. Ruke su im se dokopale i zakovale jadne za drtugu. I,dok je Luiburic trijiuimfoviao usvojoj stoprocantinoj siigurmioistti

da iz njegovog »zagrljaja« ne­ma lizmicanja, telo Leslija El- dridža odjednom je nestailo ne kud dole! Za delić sakuinde za­tečen, Luiburic oseiti da ga dve snažne ruke vuku napred. Ist- oviremeno, dok se nagdnijao, be tonisko stopalo zaibilo mu se u stomak i podiglo uvis. Leteo je preko glave čitavu večnost sve dok njegovo teško, glo- maizno telo nije palo o tle i skoro uzdrmalo prostor milju unaokoilo!

Uprkos težini, Luiburic se is- krenuo na lakat i saivio . desno koleno da se uspravi. Onda je nešito sevinulo ispred očijiu. Ne­ki zvuk je bio stopljen sa tim bleskom. Mdlion iskrica gruruu- io je u z'aitamnjenoj podisvesti, a desna strama glave kao da viiše nije postojala na ramenu.

Lesli je zasitao i čekao.Huli ja neće izdržati poštenu

boirtbu, znao je.Ako je imao krvi, Luiburic

nije dao da istekne najpolje, je dnostavno ju je gultao. I taj ukus kao da je u njj'emu razbu­dio zalkratko potisnutu zlu krv najammiika i uibice.

Pridigao se i, cereći se, do­hvatio dršku svog »magnuma«.Izvukao ga je sa očitim zado-voljsltvom. Verovao je da će

88 NINĐA 104

se ninđa latiti svoig mača, ali, ako već n ije .. . to je bio nje­gov problem.

Luiburic podiže rukiu. Sjaj metala na duigoj cevi kao da se preneo u prorez crne kaipu- ljače. Sevinuilio je oiko Leslija Eidrid/.a i to nije bila do voljna opomena za komandanta Ka - derosove garde.

Suriken jo sklizinuo u Lesli- jeve prste. Umeslto u lice pro- ti'vniEia, ninđa je gledao u nje­govu .šak'U. U prst na obaraou, prsit koji se greio. Onda mu se ruka isipruižiila takvoim brzinom da je i Taibasko Pitu promakao taj itirzaj.

Čelični kraci oipasne zvezde žarili siU se u mišicu Štiva Lu- buri'ca. Dovoljno da ga sprečo đa Z'adirži nišan, već jo grčonje ruke promenilo pravac ccwi i hitac je odileteo u nebo. S kri- ivom koji ledi krv u žilama, Lesli je posJkočio uviis vadeći kat ama. U vazduhu su mu se stopala sasitaviJia i rasltavila tek kada je dotakao tle, ali uz sa­mog prdtivnika.

Sevnulo je seciivo, sevnule su ženice i ruka Štiva Luibuirica pade u travu. Fijuk kaitana po­novio se još dva puita: jednomje voidoskok krvi šiknuo iz ra­se čenog vrata, a druigi put le

z'acvrčala utrolba dok je katanaprodirao u meso, i^bi jao na druigi kraj i vraćao se naitrag, natoipljen krvlju.

I sve jo trajailo dve ili tri sekunde.

Luibuiric je pao na kolena. Tek sada je imao nešto ljudsko na licu: oseć'aj bola, straha i groznog 'predosećainja. Umirao jc ina kollenima, iako se trudio da ustane. Ni'šita viiše nije mo­glo da gii vrati natrag.

Taibasiko Pit osmotri zaneme e gairdiste okolo. Aiko se osve-

sie i priipucaiju, zaliultali metak možda bi našao put do njego­vog prijateilja. Zato je upravio cev prema položenim svdtlijka- ma i ispraiznio ceo okvir. La­mpe su poskakivale, neke su se gasile, a neke dkretade mlaze- ve na suprotne strane, tako da ; e niinđa za tren progutao mrak.

— Bežimo! — povilkao je neko. A kao odigovor na to, iz duibina prvog nivoa ponovo je odjeknula eksplozija i kao daje cela šuma zatreperila. Gar­disti su se zigomiilali oko lifta, sve dok ih jedan nije počeo da vraća, vičući da je 'dole vatra i da će svi iz5goreti. Jedini spas bila je oigrada, a kroz nju ne­kako što dalje odavde.

NINĐA 104 89

Taibasko Pi't ianenada oseti na raoneniU nečijU' šaku. Pod tim dodirom kao da malaiksa i klonu. Onda se zaiou smielh.#

— Pri'jatel'jiU', jesi 11 za pi'vo?

'N'ajizald, kaida ye već pomislioda se neće dokoipati heliodro-ma, liflt je proiraidio. Mora da je gore bi'o nečim Mdkirain, pa ndje reaigovao ma pozive. Metež koji je trajaO' nelko vreme, iz­nenada je luitihniuo; ljudi su ne kalko izibegli najigore i sada su se nailazili na plaitou isrpred kompanije, ne znajući šlta da učine ni sa solbom, a kamoli sa fabrikom.

Vi.t'0 Kallderos potapš'a kožnu ta'šnu pod svojom mišikom. Sve dok je imao taj noivac kod se­be, mogao je izmiova da krene sa poslo'm. Poiicijai če, na kra­ju kraljeva, otkriti da je veliku eksiploziju prouErokoivala veli­ka količina municije i oružja. A za tako nelšlto famiaceutska koripofraicija nije bila ni pirija- vljema, a ¡ni naldležna. Mutne poslove pripiisaiče nekom dru­gom, ne nijamu. Ali, doik se to desi, on će biti daleko. Regru-

tni cenifcar piaćenika, droga, oružje... sv'e je to oltiš'lo u diim i pepeo j'ádnim lUldarcem.

Možda, je to bila sudbina. Jednom' je moralo da se desi, víreme je za nove poslove. No­va dokimiienita, novo lice i no­vo mesto boravka.

'Lift je krenuo gore.Znao je tačno kada stiže na

treći niivo. Samo da helikopter stigne na vreme, ili, a:kjo je stigao, da ga sačelka. Vozač je bio njegov po'verlji'v čovek i čim stigne ta)mo' kuda je nau­mio, nag'Padiće ga za ćutanje. Laserom iz štapa, kao i Pajka Diltriiba.

L ift je stao, vrata su se au­tomatski otvorila i sveži noćni vazdiuih zaipalhnu .oznojeno čelo vlasnika »Kallderos Medikala«. Ugledao je helikopter, bio je spreman za pokret ne gaseći motore. Ne haijiući. za leševe o- ko sebe, Kaldeiros ih je pre­skakao i grabio ¡prema letilici.

Vetar koji su stvarale elise malo ga je zaneo, ali ispod he­likoptera dve snažne ruke ga povuikoše gore i on se, majizald, nađe na sigurnom.

'Glasno: je oda'hnuo.— Džeri, poleći odmaih —

rekao je i izvadio maramdcu da obriše čelo.

90 NINĐA 104

— Na kojiu Sitrainu hoćete?— uipitao je pilot.

Kalderas se trže. Okreinuo se i licem rriíU se razli bleditlo.

— P a ... pa ti nisi D žeri.. .? Ko si ti?

— Vaš pilot, ser — rdkao je Lesili Elidrid'ž, još uve'k .u ode­ći od crne svile. Lice mu se nije videlo, ali su mu oći' bile tdliko sjajne da Kalderosa po- diđe jeza.

Kalderos stisnu tor<bu uza se, sipreman da se od nje od­voji samo mrtav. Istoviremeno je malo pomerio štaip, ne bi li Uisipeo da ga uipotirdbi u pra­vom m'omenitiu. Ninđa pokrenu hellikoip'ter i on se uz vi pnait ta- mnoig néba.

— Ko si ti? — biiO je utpo- rain Kailderos.

— Sudiija i porota, ubico — o/dig'ovorio je ninđa. ——— Imam ovlalšćenje onih pdklain'ih mo- maika dole, koje si ti slkuipio za žrtve tvojim plaćenicima.

LetelLca se inalazila naid Za- i.ivom. Pogled dole bio je is- timslki gadan. Tamno more, ta- rmii talasi, a hdikopter se ni­je trudio da požuri premia o- bali.

— Vodite me u policiju? — uipiltao je Kalderas i uhva/tio štap šakom.

— Ne znam na kojoj j<e stra­ni policija — uzvraiti Leslii.

— Ja ću vam pdkiazati — ne- rvozmo se nasmqja ovaj. — Ho ćete novac? Imam ovde dovolj­no. . . — lupio je šakom po tor bi.

— Kaid da ga gurnem, Los-?— izroni pozadi Piitova glava zarasla u plavu kosiu kao u žuć kasti žbum. Kailderas (prestra­šeno zalkljući da je priitešnjjen.

— Daću vam sav novac — počeo je da cvili. — Imam ov­de mili om... ne, dva mi'liona... Sve ću vam dati!

— Da ga gurnem. Les? — pitao je Taibasko.

— Možda ne z-na da pliva?— pitao se Lesli.

— Ne zinam, stvairno ne znam— zaklima glavom Kalderos. Tu više nije bilo iniišta od onoig osionoig, vlad-ajućeig gosipoidana jedne koimipainije, čija je reč bila zakon, a pdkreit rufke pre­suda .

— O'nda ga baš treiba gurnu­ti — zaključi Piit.

— Ne, nemojte — z'aipflaika hulja.

Međutim, dok se prenema- gao, zgrabio je štaip sa senzo- riima i nekako ga upravio uninđiu. Samo jedan mali dodiri jedan mali, uzaini ali razara-

NINĐA 104 91

jiUĆi ztra/k. Niinđa levom niiikom oidibi taj poklon i iskrenu heli- kopter. Kafljderas se zanjiiiha, doik je Piit uslužno oitvarao vra ta.

— Aaaaaia!... — bilo je sve što je ostalo iza Vita Kaldero­sa. Poleteo' je u mračni aanlbis, goloruk, bez igde ičega. Čak nije umro ni sa svojim krva­vim novcem, jer je torba osita- la u Pitoivim šafema. Jedino š'to je poslao za njim bio je njegov štojp.

Lesli ispravi helikopter i o- kreniu ga prema sivetlima San Frainc i sika.

Tabasko Pit se 'Uvuče na se- diište koje je do maločas zau­zimao KaldieirOiS. Sitisnfuo je pe- sniau, podigao je, a onda uspra vio palac.

— Stvarno me vodiš na pi­vo? — luipitao je.

San Arđento dimio se pcuput tek ■ugasenoig kratera.

— Misliš da primajiu niinđe u restoran? — upita ga Lesld.

— Ja ću te preporučiti — na smeja se Tabasiko. — A ako ti| je baš neprijatno, dadaću ti jednu konzervu na drvo. Ta­mo te niko neće videti. Pa ni j a . ., Ha-ha-ha.

K R A J

aMONTEX

Gornji Milanovac

Telefoni: 032/714-163711-170

Telefax: 710846

SPEC IJALIZO VAN PROIZVOĐAČ SPORTSKE OPREME ZA SVE BORILAČKE VEŠTINE

I

Narudžbenica na 96. strani