Ljubo Madid

NISKOUGLJENIČNA ENERGETSKA TRANZICIJA -OKVIR I OPCIJE ZA SRBIJU

Beograd, 16. 10.2019.

1

S A D R Ž A J

• Aktuelno stanje - lignit i hidropotencijal osnova srpskeelektroenergetike

• Niskougljenična tranzicija – okvir i inicijative Za Energetsku zajednicu i Srbiju

• EU praksa; primer: Poljska

• Kuda idu globalni investicioni trendovi u energetici?

• Kojim putevima može srpska energetika?

2

AKTUELNO STANJE –LIGNIT I HIDROPOTENCIJAL OSNOVA SRPSKE

ELEKTROENERGETIKE

3

4

Povoljna struktura domadih resursa za proizvodnju električne energije

Srbija se ceo vek, od početaka korišdenja električne energije, oslanja na hidropotencijal (1/3) i domadi lignit (2/3). Time je obezbeđivana:• energetska sigurnost – u proseku nema uvoza električne

energije (najviše zahvaljujudi tome ukupna energetika Srbije je samo oko 30% uvozno zavisna; EU 54%),

• niska cena električne energije,• dobra, fleksibilna struktura proizvodnih kapaciteta,• direktna ili indirektna uposlenost oko 50 hiljada ljudi.

Ali – nepovoljna strana je uticaj transformacija lignita na životnu sredinu i visoka emisija CO2

NISKOUGLJENIČNA TRANZICIJA – OKVIR I INICIJATIVE ZA ENERGETSKU ZAJEDNICU I SRBIJU

5

GLOBALNO

• Pariski sporazum o klimatskim promenama; (Srbija ga ratifikovala 2017); dostavljeni nameravani nacionalni doprinos (INDC) Srbije smanjenju emisije do 2030. je 9,8% u odnosu na 1990;

EVROPSKA UNIJA

• Ugovor o osnivanju Energetske zajednice (EnZ);

• novi reformski paket „Čista energija za sve Evropljane“ -operacionalizuje nove politike u okviru formiranja Energetske unije, uključujudi energetske i klimatske ciljeve za 2030. godinu;

SRBIJA primenjuje medjunarodne propise i aranžmane kroz:

• Zakon o energetici;

• Strategiju razvoja energetike Republike Srbije;

• izvršavanje obaveza u okviru pristupanja Evropskoj uniji i dr.

Opšti medjunarodni okvir za tranziciju ka niskougljeničnimenergetskim tehnologijama

6

EU energetski i klimatski ciljevi za 2030.

% od nacionalnih potreba

smanjenje / povedanje (%)

capacity

Ne primenjuje se u EnZ Primenjuje se u EnZ

7

Strateške aktivnosti koje mogu temeljno menjati strukturu i uslove razvoja energetike Regiona su u toku ili u najavi:

1. usvajanje nacionalnih zakona o klimatskim promenama idonošenje strategija niskougljeničnog razvoja (pokriva period do 2050.);

2. utvrđivanje energetskih i klimatskih ciljeva i u EnZ za 2030. (inicijativa Evropske komisije i Sekretarijata EnZ) u okviru prihvatanja dela novog EU energetskog paketa - predloženi rok: 2019;

Sadašnje aktivnosti koje mogu bitno uticati na razvoj energetike Regiona

Paralelno:• Podrška Ministarskog saveta EnZ iz dec. 2017. deklaraciji Evropske

komisije o uključenju klimatskih propisa u EnZ;

8

U okviru navedenih aktivnosti različite institucije razrađuju za period do 2050. scenarije razvoja energetike u jugoistočnoj Evropi, kao i za potpisnice Ugovora o Energetskoj zajednici i za Srbiju.

Bitni elementi su:

• analogna primena energetskih i klimatskih EU ciljeva;

• primena EU sistema trgovine CO2 tj. karbon emisijama – ETS od 2025 ili 2030.

• rapidno smanjenje proizvodnje električne energije iz uglja, pa npr. praktično i gašenje u jednoj opciji i od 2035. godine;

• zamena uglja prirodnim gasom u manjoj ili vedoj meri u prelaznom periodu do 2050, do kada bi i gas uglavnom bio supstituisan neugljeničnim tehnologijama.

Veoma je veliki uticaj razmatranih promena na privredni rast, zaposlenost, socijalna pitanja i cene energije za krajnje kupce, potrebne investicije…

Scenariji niskougljeničnog razvoja za jugoistočnu Evropu i Srbiju (1)

9

Izvor: South East Europe Electricity Roadmap Reginal report, REKK and… 2017

Scenariji niskougljeničnog razvoja za jugoistočnu Evropu i Srbiju (2)PRIMER: mogude promene veleprodajnih cena u Jugoistočnoj Evropi

U svakom od ova 3 scenarija EU ETS se primenjuje na sadašnje EU nečlanice od 2030.

Cene: od 33,5 €/tCO2 u 2030 do 88 €/tCO2 u 2050.

Koliko su ovakvi scenariji u skladu sa EU praksom i globalnim trendovima i da li bi to moglo biti održivo u našim uslovima?

10

11

Poređenje sa jednim od globalnih scenarija -promena strukture proizvodnje električne energije

Svet

Evropa OECD

EU PRAKSA+

PRIMER: POLJSKA

12

EU nacionalni rokovi za zatvaranje elektrana na ugalj

Izvor: AGORA

13

14

EU ugljarski regioni – moguci gubici radnih mesta do 2030

Projekcija proizvodnje el.energije u Poljskoj (Energy policy of Poland)

Ugalj i posle 2040.

15

Finansijska podrška restrukturiranju i zatvaranju rudnika uglja

JRC, EU coal regions: opportunities and challenges ahead

Zaposleni u termoelektranama

Zaposleni u rudnicima uglja

Indirektni poslovi

UKUPNO

Poljska 13000 99500 88000 200500

EU 52000 185000 215000 452000

Povlačenje iz pogona TE i gašenje rudnika je pradeno obimnim programima postepenog restrukturiranja, razvoja novih delatnosti, otvaranja alternativnih radnih mesta, pomodi zaposlenima, zatim saradnjom lokalnih i centralnih vlasti i, što je veoma važno, EU i nacionalnom finansijskom podrškom.

Zaposleni u rudnicima uglja i na povezanim poslovima

16

KUDA IDU GLOBALNI I REGIONALNI INVESTICIONI TRENDOVI U ENERGETICI?

17

Izvor: IEA

Globalne investicije u energetiku u 2018 i promene u odnosu na 2017.

Total: USD 1750 billion

18

Izvor: IEA

Globalne investicije u elektroenergetiku po tehnologijama

19

20

Kapaciteti elektrana na ugalj i gas za koje su donete finalneinvesticione odluke – global

Izvor: IEA

Promene kapitalnih troškova za nove kapacitete

21

Obnovljivi izvori energije – broj zaposlenih po tehnologijama, global

22

KOJIM PUTEVIMA MOŽE SRPSKA ENERGETIKA?

23

Podaci: RZS

Udeo vrednosti uvoza energije u BDP-u u EU je ispod 3%

Makroekonomske dimenzije uvozne energetske zavisnosti: saldo uvoza i izvozaSrbije i energija u odnosu na ukupnu spoljnu trgovinu i u odnosu na BDP

24

Iz uglja se proizvodi dve tredine električne energije i to je najbitniji činilac relativno visoke emisije CO2 u Srbiji:

SMANJENJE EMISIJE GHG

Emisija CO2 od sagorevanja goriva u 2017.

Zašto su za Srbiju bitni dobro postavljeni klimatski i energetski ciljevi?

25

Intenzitet emisije CO2 EPS-a u odnosu na EU elektroprivrede

• Svakih 10 €/t cene emisije CO2, uvedava trošak TE na lignit za oko 1 €c/kWh (sadasnjacena emisije je oko 25, a očekivana >30 €/t). 30 €/t uvedalo bi godišnje troškove EPS-a za oko 700 mil.€;

• Ulazak u EU, a time u EU sistem trgovine emisijama CO2 (ETS), pogoršava tržišnu poziciju EPS-a, zbog visokog udela lignita;

• Pri sadašnjoj ceni gasa (oko 300$/hilj.m3 i pri ceni emitovanog CO2 od oko 40 €/t, gas postaje konkurentan lignitu;

• Prihodi iz ETS mogu se koristiti za pokrivanje podsticaja za OIE i energetsku efikasnost.

Mere za smanjenje emisije prašine, deSOx, deNOx… uvedavaju troškove proizvodnje za >10%.

EPS

VISOK SREDNJE NIZAK

26

Primena sistema trgovine emisijama CO2 – ne samo u EU!

Izvor: ICAP Status Report 2019 27

Sekretarijat Energetske zajednice je upravo objavio tender za izbor konsultanata zapripremu studije o uvođenju takse na emisijeCO2 u ugovornim stranama EnZ (rok završetka: septembar 2020).

Sekretarijat Energetske zajednice je upravo objavio tender za izbor konsultanata zapripremu studije o uvođenju takse na emisijeCO2 u ugovornim stranama EnZ (rok završetka: septembar 2020).

Koliko, koje i kada mogu biti realne opcije zamene lignita?

• Pretežna zamena lignita prirodnim gasom bi značila:– dodatni uvoz od cca 4 mlrd. m3 gasa (dvostruko više od sadašnje ukupne

potrošnje);

– proizvodnu cena takve električne energije od oko/preko 6 EUR centi (na to se dodaju mrezarine, porez, akciza…);

– povedanje troška uvoza gasa od preko 1 mlrd.USD, po sadasnjim cenama gasa;

– povedanje ukupne energetske zavisnosti Srbije sa oko 30% na preko 50%;

– nove rizike vezane za sigurnost snabdevanja;

• Korišdenje OIE ima svoje različite limite, do sistemskih;

• Mogude povedanje korišdenja hidropotencijala je veoma ograničeno,

• Nuklearne elektrane mogu biti tek daleka i neizvesna opcija;

• Povedan uvoz električne energije nije poželjna opcija;

• Treba pokriti i povedanje potrošnje električne energije

• Nacionalni ili regionalni pristup. 28

Na kraju…

• Srbija ne može izbedi globalnu tranziciju ka niskougljeničnoj energetici, ali je može dimenzionisati, strukturno i vremenski, na način koji je za nju dugoročno najpovoljniji;

• Makroekonomski i socijani aspekti su ključni elementi svake opcije;

• Stav prema uglju se sve intenzivnije menja u nepovoljnom smeru u sve više zemalja i institucija. Potreban nam je plan za što efikasnije korišdenje rezervi uglja, uklopljen u razumno postavljene energetske i klimatske ciljeve i strategiju niskougljeničnog razvoja.

• Međutim, Srbiji nisu dostupna sredstva EU fondova za podršku energetskoj tranziciji (npr. smanjivanju korišdenja uglja). Ta se činjenica mora uvažavati u pripremi ciljeva, politika i strategija.

• Nema dobrih odluka za srpsku energetiku bez kontinualnog oslanjanja na sopstvene istraživačke i stručne kapacitete.

• I u najboljim vremenima mi smo krupnu opremu kupovali dobrim delom iz inostranstva. Medjutim, strateška, sistemska i najvaznija pitanja vezana za razvoj i funkcionisanje energetike, bila su rezultat našeg, domadeg znanja.

29

| ПРУЖАМО ДРАГОЦЕНА РЕШЕЊА || PROVIDING INVALUABLE SOLUTIONS |

Kralja Milana 16Beograd 11000 | SrbijaT: +381 11 361 3417E: ljubo.macic@ecinst.org.rsW: www.ecinst.org.rs

Hvala na pažnji!

Ljubo Madid

30