2
Нови дан Прохладно, сиво јутро, споро се протеже. Својим хладним, влажним прстима склапа ми очи, кваси образе, мрси косу и уздрхтало срце стеже. Ноћ је била дуга. Комарно. Као језеро, зелене очи, див!а, црна коса. "азговор без речи. #аморно. Неизречене мисли, уздаси, стреп$а, померају зидове, соба је мала. #авеса нае мале представе је пала. %еко дием. &стина разара, боли. &стина јеца. 'ве за!уб!ене дуе, две са$алице, два главна глумца сада су два пајаца. (исли се множе, бучне као рој пчела. Са усана попут меда речи клизе, кап!у. "ечи без звука, без одјека. )снуле, безгласне речи. Стид!иве речи, дуе без одела. (ного смо могли, много смо хтели, планови, речи, дела... *ли на путу ка Сунцу наа крила су спржена, изгорела. Слом!ен, уморан, празан+ Седим, ћутим.

NOVI DAN - 12.9.2013

Embed Size (px)

Citation preview

, , . , , , . .. , , , . .. , , , , . .

. , . . , , . , . , . , ., . , . , , , , ... , ., , , .

, , . . , .

. , . . , . . , . , . , .

. . , , . .

, . . . . . . , ., , . , . , . .