OŠ „Rade Dodić“ Milutovac

Izveštaj o realizaciji aktivnosti programa „Eko škola“ i projekta

„Ekomotivacija“

Naziv aktivnost: Javni čas fizike – Obeleževanje svetskog dana energetske efikasnosti

Datum

realizacije: 04.03.2016.

Realizatori: Vesna Radić, profesor fizike

Broj učenika u

realizaciji: 74 učenika (5. i 7. razred)

Kratak opis aktivnosti:

U uvodnom delu javnog časa nastavnica fizike je objasnila istorijat i značaj obeležavanja ovog dan. Predavanje

nastavnice se nalazi u prilogu izveštaja.

Nastavnica je potom uputila učenike da pogledaju video klip „Energetska efikasnost u Srbiji i zaštita prirode“

(https://www.youtube.com/watch?v=gHCblCENg6I) i da sagledaju mogućnosti GDE sve trošimo energiju i na

koji način. Na osnovu odgledanog video klipa učenici su diskutovali gde se sve troši energija i na koji način i

na koji način oni mogu da utiču na lokalnu sredinu da bi de racionalno koristila energija.

Potom je nastavnica najavila sledeće video klip „Energetska Efikasnost - Čas na energetsku efikasnost i zaštitu

životne sredine“ (https://www.youtube.com/watch?v=roMPLy7L9Ng) i „Energetska efikasnost u stanu“

(https://www.youtube.com/watch?v=NlezdrizblM) u kojima su učenici trebali da analiziraju KAKO i KOLIKO

trošimo energiju. Kroz edukativnog „tatu štedišu“ učenicima je bilo lako da predlože mere kojima će uticati na

„trošimire“. Učenici su kroz sagledavanje opšteg stanja potročnje energije i diskusiju predložili mere štednje

energije u domaćinstvu, koje mogu i sami primeniti:

Štednja energije pri osvetljenju:

- ne ostavljajte upaljeno svetlo kada izlazite iz prostorije

- zamenite sijalice štedljivim sijalicama.

- koristite što više prirodno svetlo.

Štednja energije pri grejanju:

- Prilikom gradnje ili renoviranja stana dobro je postaviti izolaciju spoljnih zidova i krovne površine

- Prozore i vrata sa lošim dihtovanjem potrebno je zameniti ili obložiti zaptivnim trakama.

- Obezbedimo što bolje strujanje vazduha oko grejnih tela.

- TA peć treba puniti kada je jeftina stuja.

- Potrbno je redovno održavati grejnu instalaciju.

- Umerenim uključivanjem električnih grejnih tela može se uštedeti najviše energije.

Štednja energije u kuhinji:

- Ne držati frižider otvoren više nego što je potrebno, ne postavljajte ga blizu grejnih tela redovno

uklanjajte naslage leda uštedeli električnu energiju i sačuvati ispravnost uređaja.

- Ringlu štoreta treba birati prema veličini posude za kuvanje, koristite poklopac pri kuvanju, ringlu

podesite na manji stepen jer tako trošimo manje energije i skraćuje vreme kuvanja.

Štednja energije u kupatilu:

- Mašinu za veš uključiti kada je puna, prati veš na što nižoj temperaturi jer time štedite energiju, a i

novac.

- Pri kupovini novih električnih uređaja birajte najviši energetski razred (A), jer on odgovara najmanjoj

potrošnji energije.

- Termostat bojlera podešavamo na temperaturu od 50 do 60°S, uključivati ga samo po jeftinoj tarifi, jer je

tada četiri puta jeftinija struja. Isključite bojler kada na duže vreme napuštate stan, redovno čistite

kamenac na grejačima jer ćete smanjiti račune za struju.

Zatim je usledio video klip „Obnovljivi izvori energije“ (https://www.youtube.com/watch?v=QzQ6Z2HhkP4).

Kroz ovaj video učenici su trebali da uoče prednost korišćenja obnovljivih izvora energije. Nastavnica je

naglasila da je energetska efikasnost u tesnoj vezi sa ublažavanjem klimatskih promena i korišćenjem

obnovljivih izvora energije, kad i gde je to moguće.

Posle emitovanja video klipa učenici su diskutovali na temu obnovljivih izvora energije i definisali prednosti

ovih izvora energije u odnosu na neodnovljive izvore.

Prednosti energije vode:

u pogon pri potrebi.

Prednosti energije sunca:

Prednosti energije vetra?

Prednosti energije biomase:

otpad se može koristiti kao biogorivo

električne energije

menskih prilika, pa se može koristiti u svakom trenutku.

Nastavnik tehničkog Miroljub Milosavljević je podsetio učenika da je obeležavanje ovog dana u direktnoj

korelaciji sa nastavom iz tehničkog i informatičkog obrazovanja u 5 i 7. razredu iz oblasti „Energetika“ i naveo

mogućnosti za korišćenjem obnovljivih izvora energije u našoj zemlji.

Naveo je pogodne lokacije ya izgradnju vetroelektrana: Istočni delovi Srbije – Stara Planina, Vlasina, Ozren,

Rtanj, Deli Jovan, Crni Vrh, zatim Zlatibor, Žabljak, Bjelasica, Kopaonik, Divčibare su planinske oblasti gde bi

se mogle utvrditi mogućnosti za izgradnju vetrogeneratora, Panonska nizija, severno od Dunava je takođe

bogata vetrom.

Srbija ima dobre uslove za korišćenje solarne energije. Sunčeva energija se potencialno najbolje može iskoristiti

za sanitarne vode i grejanje prostora i to na lokaciji Južne Srbije. EPS planira da izgradi 10 MW postrojenje na

Zlatiboru.

Geotermalni izvori energije kod nas su u Vranju, Šapcu, Kuršumliji, Raškoj i Apatinu. Ukupna toplotna snaga

koja bi se mogla ostvariti korišćenjem izvora termalne vode u Srbiji iznosi oko 216 MWt, što je jednako

količini od oko 180.000 tona ekvivalentne nafte.

Hidroenergetski potencijal u Srbije se najveći u odnosu na druge izvore energije. Nastavnik je potom podsetio

učenike na hidroelektrane koje u Srbiji godišnje proizvedu око 9.180 GWh: Dunav (Đerdap I, Đerdap II),

Drina (Zvornik, Bajina Bašta), Lim (Bistrica, Potpeć), Uvac (Uvac1, Kokin Brod), Zapadna Morava (Ovčar

Banja, Međuvršje), Vlasina (Vrla).

Čas je završila nastavnica fizike sledećim rečima: „Energija je danas važna priča u Evropi, a vi u njoj imate

glavnu ulogu. Tako je lako – jednostavnim gašenjem svetla i električnih uređaja možeš pomoći u borbi protiv

klimatskih promena i sačuvati energiju za budućnost. Budite energetski efikasni ui utičite na vaše najbliže da

vam se priključe u toj misiji. Razmislite...“

Predavanje – javni čas fizike

Svetski dan energetske efikasnosti

Energetska efikasnost podrazumeva NIZ MERA koje se sprovode kako bi se na što bolji način

iskoristila energija i to tako:

- da posledice po životnu sredinu budu što manje,

- da se iskoristi što je moguće manje energije za zadovoljenje potreba,

- da se postigne što bolji osećaj prostora (oblast građevinarstva) u kom se energija koristi.

Ovo se postiže poboljšanjem procesa, kogeneracijom- istovremena proizvodnja električne energije i

toplote, reciklažom, rekuperacijom- prikupljanje i iskorišćavanje sporednih proizvoda proizvodnje, korišćenjem

čistača i pametnijom potrošnjom- korišćenje samo energije koja je zapravo potrebna.Iako stručnjaci kažu da je

ulaganje u EE značajan trošak, to se brzo isplati kroz manje račune za struju i grejanje. Ipak, pre svega treba

podići SVEST građana o neophodnosti štednje energije.

Kako bi se energija mogla efikasno koristiti, potrebno je znati:

- GDE je trošimo - u zgradama, automobilima,...

- KAKO je trošimo – za grejanje, hlađenje, kuvanje,...

- KOJI energent trošimo

- KOLIKO energije trošimo.

Kada se dobiju odgovori na ova pitanja, napravljen je prvi korak do efikasnog korišćenja energije. Tada

se mogu preduzeti male ili veće mere EE. Male mere su one koje se isplate do 3 godine i obično nisu finansijski

jako zahtevne, dok veće mere podrazumevaju veće zahvate ili promenu tehničkih sistema. Kako bi bile

isplative, mišljenje je da se ovakva investicija isplati nakon 8-10 godina. Ostale često zanemarene koristi od

efikasnog upravljanja energijom su udobnost i sigurnost – nove tehnologije donose i ugodniji boravak u

prostoriji, ili vožnju automobilom, ili čitanje uz pravilno osvetljenje i slično.

Konačno, bez obzira na isplativost u životnom veku čoveka i našem trenutnom poimanju korisnosti,

ODGOVORNIM korišćenjem energije i prelaskom na obnovljive sisteme pomažemo očuvanju čitave planete za

buduće generacije.

Značaj sprovedene aktivnosti:

- Korelacija nastavne teme i povezivanje nastavnih sadržaja iz fizike, TIO sa vannastavnim

aktivnostima

- Razvijanje svesti kod dece o racionalnom korišćenju energije

- Sagledavanje problema i posledice koje izazivaju klimatske promene, kao i načine kako da

usporimo tu posledicu.

- Upoznavanje sa načinima i mogućnostima korišćenja obnovljivih izvora energije.

- Predlaganje mera na koji načim i mi sami možemo biti energetski efikasni.

- Podučavanje i drugih da štede energiju.

Prilozi:

predavanje, fotografije, video klipovi, objava na facebook strain škole

(https://www.facebook.com/groups/35387160126/ )

Energetska efikasnost je u tesnoj vezi sa ublažavanjem klimatskih promena i korišćenjem OBNOVLJIVIH

IZVORA ENERGIJE, kad i gde je to moguće. Obnovljivi izvori energije, nekada označavani i kao trajni

energetski izvori, predstavljaju energetske resurse koji se koriste za proizvodnju električne energije ili toplotne

energije, odnosno svaki koristan rad, a čije rezerve se konstantno ili ciklično obnavljaju. Sam naziv obnovljivi,

kao i trajni, potiče od činjenice da se energija troši u iznosu koji ne premašuje brzinu kojom se stvara u prirodi.

Neki put se međuobnovljive izvore energije svrstavaju i oni izvori za koje se tvrdi da su rezerve tolike da se

mogu eksploatisati milionima godina. Ovo je u suprotnosti sa neobnovljivim izvorima (fosilna goriva),kojima

su rezerve procenjene na desetine ili stotine godina, dok je njihovo stvaranje trajalo desetinama miliona godina.

Obnovljivi izvori su po pravilu ekološki besprekorni.Sva energija na Zemlji potiče iz četiri izvora:

1. SUNČEVA-SOLARNA ENERGIJA potiče od zračenja Sunca. Ono nastaje kao posledica termonuklearne

reakcije unutar Sunca koje se ka Zemlji prenosi kao čitav spektar elektromagnetnog zračenja;

2. NUKLEARNA FISIJA- raspad izotopa teških elemenata; dobijanje energijena ovaj način je praćeno

ozbiljnom količinom opasnog otpada, uz problem trajnog bezbednog odlaganja;

3. GRAVITACIONA ENERGIJA- kao posledica kretanja planeta, koja se na Zemlji manifestuje kroz energiju

PLIME I OSEKE.

4. GEOTERMALNA ENERGIJA dolazi iz toplote zemljine unutrašnjosti čija temperatura je približna onoj na

površini Sunca. Postrojenja-IZMENJIVAČI TOPLOTE zagrevaju vodu za grejanje ili u industrijske svrhe.

Zalihe ove energije prevazilaze ukupne zalihe fosilnih goriva i uranijuma. Prednost je i zanemarljivo mali

negativni uticaj na okolinu.

5. SOLARNA ENERGIJA u širem smislu se na planeti Zemlji manifestuje DIREKTNO, kao neposredan i

najveći izvor energije. Sunčeva energija je takođe prisutna i INDIREKTNO, kroz više vidova energije i to kao:

- HIDROENERGIJA, pod kojom se obično podrazumeva samo energija vodotokova (energija REKA), pošto su

energija glečera i morskih struja u ovom trenutku tehnički zahtevne za korišćenje i neisplative;

- ENERGIJA VETRA ili EOLSKA ENERGIJA potiče od kinetičke energije vazdušnih masa;

- ENERGIJA TALASA, obično se navodi zasebno, jer originalno potiče od energije vetra;

- TOPLOTNA ENERGIJA HIDROSFERE – TOPLOTA MORA potiče od termalnog gradijenta u morima i

okeanima;

- ENERGIJA BIOSFERE – BIOLOŠKA ENERGIJA, nastala fotosintezom, energija biomase, biogasa i uopšte

biogoriva.Energija Sunca je takođe akumulirana u fosilnim gorivima u obliku hemijske energije, ali su to

neobnovljivi izvori energije.Koliki je potencijal solarne energije govori činjenica iz proračuna da samo JEDAN

SAT SUNČEVOG ZRAČENJA koje stiže na našu planetu poseduje energiju dovoljnu da zadovolji POTREBE

CELE PLANETE NA GODIŠNJEM NIVOU! Sa primenom direktnog korišćenja počelo se još sredinom

osamdesetih godina dvadesetog veka; u SAD,u pustinjama Kalifornije i Nevade otpočeo je PROJEKAT

PUSTINJSKE SOLARNE ENERGIJE. Tehnologija je krajnje jednostavna: na ogromnim sunčevim poljima

postavljaju se parabolična ogledala koja usmeravaju sunčeve zrake na rezervoare sa vodom, koja postaje

pregrejana vodena para i pokreće parne turbine. Na taj način se proizvodi električna energija bukvalno

NEPRESTANO.Iz svega navedenog, može se izvesti ZAKLJUČAK da Čovečanstvo ne treba da brine za

IZVORE ENERGIJE. Nauka i tehnika nalaze potrebna rešenja za eksploataciju. Mi treba „SAMO“ da se

postaramo za sopstvenu SVEST, SAVEST I RAZUM