Posleratna pravda i trajni mir u bivšoj Jugoslaviji

Tematski izvetaj

Posleratna pravda i trajni mir u bivoj Jugoslaviji

COMMISSIONER FOR HUMAN RIGHTS COMMISSAIRE AUX DROITS DE L'HOMME

Posleratna pravda i trajni mir u bivoj Jugoslaviji

Tematski izvetaj komesara Saveta Evrope za ljudska prava

Council of Europe Publishing

Za miljenja iskazana u ovom tekstu odgovorni su iskljuivo autori, te ona ne odraavaju obavezno i zvaninu politiku Saveta Evrope. Svi zahtevi u vezi s reprodukcijom ili prevodom dela ili celog dokumenta treba da se upute na Direkciju za komunikacije (F-67075 Strasbourg Cedex or publishing@ coe.int). Sva ostala korespondencija u vezi s ovom publikacijom treba da se uputi Kancelariji komesara za ljudska prava.

Tematske izvetaje objavljuje Komesar za ljudska prava, kao doprinos debati i razmiljanjima o bitnim tekuim pitanjima u vezi s ljudskim pravima. Mnogi od njih sadre i Komesareve preporuke za reavanje identifikovanih problema. Tematski izvetaji dostupni na Komesarovoj veb stranici: www.commissioner.coe.int.

Fotografije: zgrade u izgradnji; sudnica Savet Evrope, fotograf Sandro Weltin; Evropski sud za ljudska prava u Strazburu Savet Evrope; devojica koja dri fotografiju CICR/Paolo Pellegrini; obnova kua CIRC/Boris Heger; povratnik u unitenom selu OSCE/Lubomir Kotek. Korice i dizajn: Documents and Publications Production Department (SPDP), Council of Europe

Savet Evrope, februar 2012 tampa: Savet Evrope

SadrajKratki pregled ................................................................................................................5 Uvod ..........................................................................................................................................9 1. Mere za ukidanje nekanjivosti ........................................................ 111.1. Meunarodni krivini tribunal za bivu Jugoslaviju (ICTY)...................... 12 1.2. Domai krivini postupci ........................................................................................ 13

2. Obezbeivanje adekvatne i efektivne naknade tete za sve rtve rata ................................................................................... 192.1. 2.2. 2.3. 2.4. 2.5. Izbeglice i interno raseljena lica ........................................................................... 20 Izbrisani ....................................................................................................................... 22 ene rtve seksualnog nasilja u ratu ................................................................ 24 Obezbeivanje kompenzacije za rtve rata.................................................... 26 Zadovoljenje za rtve rata javnim izvinjenjem ili zvaninom izjavom ............................................................................................................................ 28 2.6. Zadovoljenje za rtve odavanjem poasti i komemoracijama............... 29

3. Potreba da se istina ustanovi i prizna......................................... 313.1. Genocid u Srebrenici ................................................................................................ 32 3.2. Operacija Oluja ......................................................................................................... 33 3.3. Pokuaji da se formira komisija za istinu i pomirenje u bivoj Jugoslaviji....................................................................................................................... 34 3.4. Inicijativa da se formira regionalna komisija za istinu (RECOM) ............ 35 3.5. Nestali .............................................................................................................................. 36 3.6. Civilno drutvo i iznoenje istine ......................................................................... 36 3.7. Mediji i iznoenje istine ........................................................................................... 37 3.8. Istina kroz kulturne manifestacije........................................................................ 38

4. Potreba za institucionalnim reformama kao garancijom neponavljanja...................................................................... 39 Zakljune napomene........................................................................................... 43 Preporuke ........................................................................................................................ 45

|

3

Kratki pregledOvaj Tematski izvetaj bavi se procesom posleratne pravde i naporima usmerenim ka uspostavljanju dugoronog mira u regionu bive Jugoslavije, nakon oruanih sukoba tokom devedesetih godina prolog veka, obeleenih etnikim ienjem i zverstvima kakva u Evropi nisu viena od Drugog svetskog rata. Izvetaj je usmeren na etiri kljune komponente posleratne pravde: na mere koje su neophodne da bi se ukinula nekanjivost, obezbeivanje adekvatne i efektivne naknade tete za sve rtve rata, potrebu da se ustanovi i prizna istina o tekim krenjima ljudskih prava i tekim krenjima meunarodnog humanitarnog prava koja su se deavala u regionu, te na to da se kroz neophodne institucionalne reforme uspostavi garancija da se to nee ponoviti. Mere za ukidanje nekanjivosti. Ovaj deo daje pregled rada Meunarodnog krivinog tribunala za bivu Jugoslaviju (ICTY), iji je pionirski rad koncentrisan na krivino gonjenje i izvoenje pred sud najvie rangiranih lidera povezanih s ratnim zloinima. Naglaena je supsidijarna uloga Tribunala, kao i potreba da se uspostavljaju i unapreuju delotvorni nacionalni pravosudni sistemi, koji e biti u stanju da delotvorno rade na ukidanju nekanjivosti u regionu, to predstavlja stalni problem, uprkos injenici da je veina zemalja bive Jugoslavije reformisala svoje pravosudne sisteme i ustanovila sudove koji su se specijalizovali za ratne zloine. Veliki broj predmeta je u vezi s ratnim zloinima koji jo nisu reeni, a suenja koja se odravaju u odsustvu bi, u principu, trebalo da se revidiraju, kako bi se obezbedili odgovarajui pravni lekovi za one koji su nepravedno osueni. Kosovo* je u tom smislu jo uvek najslabije, naroito u pogledu loe zatite svedoka.1 Obezbeivanje adekvatne i efektivne naknade tete za sve rtve rata. Bez obzira na to koliko je napora uloeno, jo uvek, nakon ratova tokom devedesetih, postoji nekih 438.000 izbeglica i drugih raseljenih lica, ukljuujui brojne Rome apatride. Neophodno je da se za te ljude nau trajna reenja. Razloga za nadu daju nedavni pokuaji u regionu da se obradi pitanje prisilne migracije i apatridstva, uz podrku UNHCR-a. Jo jedna specifina grupa rtava posleratnog perioda je nekih 25.000 koji su izbrisani u Sloveniji. Ono to je vlada do sada pokuala da uini da bi reila to pitanje nije bilo naroito uspeno, te je potrebno da se pokua jo vie uraditi na polju ljudskih prava. Uz to, ene koje su tokom ratova u regionu bile rtve* Svako spominjanje Kosova, bilo ono teritorijalno, institucionalno ili u smislu populacije u ovom tekstu se spominje u potpunoj saglasnosti sa Rezolucijom 1244 (1999) Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i bez predrasuda u vezi sa statusom Kosova.

|

5

seksualnog nasilja, a procenjuje se da ih je nekih 20.000, trae od drava da posebnu panju i mere usmere na naknadu tete, koja e ukljuivati i rehabilitaciju. Ovaj deo bavi se i razliitim oblicima u kojim moe da se pojavi naknada rtvama za ratne tete, ili se ve pojavljuje: plaanje kompenzacije (ukljuujui plaanje kroz zakladni fond za rtve, koji promovie Tribunal), zadovoljenje kroz javno izvinjenje ili zvaninu izjavu, te zadovoljenje kroz poasti i komemoracije. Potreba da se istina ustanovi i prizna. Ustanovljavanje i priznavanje istine jedna je od najznaajnijih komponenti procesa tranzicione pravde. Potrebno je da se uini jo na borbi protiv neznanja i negiranja tekih krenja ljudskih prava, koja jo uvek dominiraju javnim i politikim diskursom u regionu. Ovaj deo se bavi inicijativama za otkrivanje istine, kroz razliite komisije za istinu i pomirenje, komisije za nestale, kao i korienjem katalizatorske funkcije civilnog drutva, medija i kulture. ak i danas se takvi napori ozbiljno ometaju upornom etnikom polarizacijom i podelama izmeu politiara i stanovnitva, a situaciju dodatno pogorava slaba medijska aktivnost o tom pitanju. Vlade zemalja u regionu moraju delotvornije da podre inicijative za otkrivanje istine, te svoje aktivnosti koordiniraju kroz plan delovanja usaglaen na najirem osnovu. Potreba za institucionalnim reformama kao garancijom neponavljanja. Zemlje bive Jugoslavije morale su da prou kroz dve velike istorijske tranzicije: jednu nakon pada bive savezne socijalistike republike, a drugu nakon traginih dogaanja u godinama ratova tokom devedesetih godina prolog veka. Da bi se obezbedili stvarna posleratna pravda i trajni mir u regionu, te drave moraju da obave institucionalne reforme, poev od sopstvenih pravosudnih sistema, na kojima se zasniva vladavina zakona. Podjednako je neophodno da se osnae nezavisnost i delotvornost postojeih nacionalnih institucija za zatitu ljudskih prava (kao to su komisije za ljudska prava, ombudsmeni i druge srodne institucije). I na kraju, mora da se naglasi da je obrazovanje jedan od vitalnih sektora koje bi drave u regionu morale da reformiu, uz korienje strunih znanja Saveta Evrope, da bi se promovisao pluralizam i da bi se borilo protiv stalne etnike polarizacije i diskriminacije. Tematski izvetaj na kraju sadri zakljune napomene i odreene preporuke, meu kojima su i ratifikacija ili pristupanje svih drava sledeim meunarodnim ugovorima Saveta Evrope: Evropska konvencija o nevaenju zastare za zloine protiv ovenosti i ratne zloine iz 1974; Trei dodatni protokol uz Evropsku konvenciju o ekstradiciji iz 2010; Evropska konvencija o dravljanstvu iz 1997, te Konvencija Saveta Evrope o izbegavanju apatridstva u vezi sa sukcesijom drava iz 2006. Uz to, drave u regionu koje to jo nisu uinile trebalo bi da pristupe Konvenciji o kasetnoj municiji iz 2008.

6

| Posleratna pravda i trajni mir u bivoj Jugoslaviji

i Protokolu V iz 2003. o eksplozivnim zaostacima iz rata uz Konvenciju o zabrani ili ogranienju korienja odreenih vrsta konvencionalnog naoruanja koje moe da se smatra pretjerano tetnim ili onih s neselektivnim delovanjem (Protokol V o eksplozivnim zaostacima iz rata uz Konvenciju o konvencionalnom naoruanju).

Kratki pregled |

7

UvodProglaenje nezavisnosti Hrvatske i Slovenije 1991. godine bilo je poetak kraja Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, koji prate tri velika oruana sukoba: u Hrvatskoj (1991-1995), Bosni i Hercegovini (1992-1995) i na Kosovu (1998-1999). Uz to su voena jo tri sukoba manjih razmera, u Sloveniji (juni-juli 1991) i u bivoj jugoslovenskoj republici Makedoniji (januar-avgust 2001). Ti sukobi bili su u znaku tekih krenja ljudskih prava i ozbiljnih krenja meunarodnog humanitarnog prava, kakva nisu viena u Evropi od Drugog svetskog rata. Naroito su povezani s uspostavljanjem termina etniko ienje1 i za sobom su ostavili stotine hiljada rtava, od kojih su mnoge i danas bez naknade ratne tete za boli koje su pretrpele. Zaostavtina nasilne prolosti jo uvek lebdi nad regionom i ugroava potpuno uivanje ljudskih prava, demokratiju i vladavinu zakona. Nedostatak politike vizije, a donedavno i reenosti drava da se bave krenjima ljudskih prava u prolosti, dovodi do individualnog traganja hiljada rtava za istinom i naknadom tete, kao i neuspenih domaih postupaka o ratnima zloinima, dok su neki od optuenih za ratne zloine jo uvek na slobodi. Istinsko meuetniko poverenje i trajni mir u regionu bive Jugoslavije ne mogu da se postignu bez pravde. Posleratna pravda nije samo pravosudna i retributivna, usmerena na kanjavanje kroz pravian sudski postupak protiv onih koji su izvrili zloine. Ona je pre svega restorativna i preventivna, usmerena ka obezbeivanju pravnog leka za rtve i, usmerena ka ukidanju nekanjivosti, kao i tome da se obezbedi da svi ljudi u regionu prihvate prolost i ive u miru i bezbednosti u kohezivnim, pluralistikim demokratskim drutvima. Sredstva koja bi mogla da se koriste u te svrhe su i sudska i nesudska, poput inicijativa za krivino gonjenje, procesa traganja za istinom, programa reparacija, institucionalnih reformi, ili kombinacija svega navedenog.2 Cilj ovog Tematskog izvetaja je da doprinese onom to se trenutno radi na reavanju bolnih iskustava iz ratova u bivoj Jugoslaviji i na obezbeivanju naknade za sve rtve tekih krenja ljudskih prava. Struktura Izvetaja sledi etiri osnovna elementa posleratne pravde: mere koje su neophodne za ukidanje nekanjivosti, pruanje adekvatne i efektivne naknade tete za sve rtve rata, potreba da se istina ustanovi i prizna, te reorganizacija i1. Draen Petrovi, Ethnic cleansing An attempt at methodology, 5 European Journal of International Law (1994), str. 342-359. 2. Vidi: Generalna skuptina Ujedinjenih nacija, Analytical study on human rights and transitional justice, A/HRC/12/18, 6. 8. 2009, str. 4, pasus 3.

|

9

uspostavljanje efikasnih i odgovornih dravnih institucija, da bi se izbeglo da se ponove teka krenja ljudskih prava. Poslednji deo sadri zakljune napomene i odreene preporuke koje bi trebalo da datim dravama pomognu u naporima da ostvare posleratnu pravdu i pomirenje, uz potpuno i efektivno potovanje meunarodnih i evropskih standarda ljudskih prava.

10


1. Mere za ukidanje nekanjivostiNekanjivost podstie izvrenje i ponavljanje zloina, izaziva dodatnu patnju rtava i negativno deluje na vladavinu zakona i poverenje javnosti u pravosudni sistem, naroito u sluajevima kad postoji zaostavtina ozbiljnih krenja ljudskih prava.3 Poinioci tekih krenja ljudskih prava ili ozbiljnih krenja meunarodnog humanitarnog prava trebalo bi da podleu delotvornim istragama, krivinom gonjenju i pravinom suenju.

3. Vidi: Komitet ministara Saveta Evrope, Smernice za ukidanje nekanjivosti za teka krenja ljudskih prava (Guidelines on eradicating impunity for serious human rights violations), usvojene 30. 3. 2011.Domai postupci za ratne zloine u veini zemalja u regionu bive Jugoslavije su generalno spori i suoeni sa ozbiljnim nedostacima. Fotografija Savet Evrope

|

11

S obzirom na to da je meunarodni pravosudni sistem po svojoj prirodi supsidijaran, borba protiv nekanjivosti bi trebalo, u principu, da se odvija na nivou drave. Naalost, takva mogunost je teka, ako ne i nemogua, u veini postkonfliktnih drutava, ukljuujui i bivu Jugoslaviju. Slab pravosudni sistem, nedostatak odgovarajuih zakona, ponekad i jaka podrka unutar zemlje radikalnim grupama i poiniocima tih dela, te nestabilni politiki i ekonomski uslovi, neki su od elemenata koji tom procesu nanose tetu ili ga zaustavljaju. Pravosue u bivoj Jugoslaviji neposredno nakon rata nije bilo u stanju da samo reava i krivino goni sloene predmete. Nove vlade ili nisu bile spremne, ili nisu bile u stanju da se nose s krenjima ljudskih prava koja su poinjena u prolosti. Prema tome, uspostavljanje Tribunala u Hagu bilo je najbolje reenje koje je moglo da se postigne. Mada je to bio nov meunarodni sud, koji je vremenom gradio sopstvena struna znanja, i mada je bio smeten daleko od stvarnog loci delicti, Tribunal je dosta uinio u pogledu pruanja zadovoljenja rtvama, ali i razvoja meunarodnog prava.

1.1. Meunarodni krivini tribunal za bivu Jugoslaviju (ICTY)Meunarodni tribunal ustanovljen je 1993. godine, Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija br. 827. Do septembra 2011. Tribunal je izdao optunice protiv 161 lica. Optunice se bave zloinima koji su poinjeni u periodu od 1991. do 2001. u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji, na Kosovu, te u bivoj jugoslovenskoj republici Makedoniji. Tribunal se prevashodno bavi liderima koji su najvie rangirani i osumnjieni da su odgovorni za zloine koji su u nadlenosti Tribunala, a predmete protiv srednje i nie rangiranih osumnjienih prenosi na nadlene nacionalne pravosudne strukture. Transfere predmeta prati i Tribunalova obuka ljudi iz pravne struke u bivoj Jugoslaviji, konkretno kroz projekat Pravda i ratni zloin, koji je zavren u oktobru 2011.4 U januaru 2012. u Pritvorskoj jedinici Tribunala nalazilo se 35 lica, a u toku je bio postupak za 35 optuenih. U postupcima koji su zavreni od 126 optuenih lica 13 ih je osloboeno, protiv 64 je izreena kazna, 13 je prosleeno u domau jurisdikciju Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije, a za 36 optuenih optunica je ili povuena, ili su oni preminuli.5 Tribunal je dao znaajan doprinos u odmicanju od negiranja i nekanjivosti, te u ustanovljavanju injenica i odgovornosti za zloine koji su poinjeni u bivoj Jugoslaviji tokom devedesetih godina prolog veka. rtvama ratnih4. Saoptenje za javnost Meunarodnog tribunala, 26. 10. 2011. 5. UN ICTY, Key Figures of ICTY Cases, 13. 1. 2012, www.icty.org/x/file/TheCases/ KeyFigures/key_figures_110913_en.pdf .

12


zloina ponudio je oseaj pravde jer je na odgovornost za ratne zloine pozvao pojedince, te predstavljao forum gde glas rtava moe da se uje, bez obzira na svoja ogranienja. Jedan od velikih uspeha Tribunala je rodno zasnovan pristup. Seksualno nasilje priznato je kao teko krenje etvrte enevske konvencije. U tom kontekstu korisno je da se pomene i inicijativa Tribunala da se, kroz jedan zakladni fond, slian onom koji postoji na Meunarodnom krivinom sudu, ustanovi sistem za pruanje pomoi i podrke rtvama zloina koji ulaze u njegovu nadlenost. UN i sve drave lanice trebalo bi da snano podre tu inicijativu. Tribunalove presude su u regionu povremeno viene isto brojano, kroz prebrojavanje koja je strana dobila vie godina zatvora, ali bez kritikog i iskrenog pristupa ljudskim pravima rtava. Neki od onih koji su odsluili kazne su u svojim drutvima doekani kao heroji i branioci nacionalnog interesa. Naprimer, po povratku iz zatvora 2009. Biljana Plavi6 je u Beograd sletela avionom vlade Srbije, koji su za tu priliku iznajmili zvaninici Republike Srpske.7 Takvi incidenti pokazuju da, bez obzira na znaajnu supsidijarnu ulogu koju je Tribunal odigrao u borbi protiv nekanjivosti i njenom ukidanju u bivoj Jugoslaviji, i nastavie je igrati sve do zavretka svoje izlazne strategije,8 na domaem nivou jo uvek moraju delotvorno da se reavaju ozbiljni izazovi povezani s nekanjivosti. Drave u regionu trebalo bi da rade na procesima koji e da podstaknu one koji su poinili ratne zloine da priznaju i prihvate svoju odgovornost, te da na taj nain pomognu drutvu u celini da postane svesno efekata odreenih dogaaja koji su delovali na to drutvo. Takvi procesi bi omoguili onima koji su poinili ratne zloine da pokau da se kaju, i tako im dali priliku da trae oprost.

1.2. Domai krivini postupciU poslednjih nekoliko godina unapreena je regionalna saradnja, kao faktor bitan za efektivno krivino gonjenje i kanjavanje s ratom povezanih zloina poinjenih na nacionalnom nivou.9 Unapreenje saradnje izmeu dravnih tuilaca, ukljuujui i sporazume o bilateralnoj ekstradiciji i priznavanju stranih presuda, doprinosi borbi protiv nekanjivosti u regionu. U februaru6. Biljana Plavi bila je jedna od vodeih politikih figura bosanskih Srba u BiH. Tribunal ju je 2003. osudio za zloine protiv ovenosti i izrekao joj kaznu od 11 godina zatvora. 7. Republika Srpska je jedan od dva entiteta u Bosni i Hercegovini, stvorenih Dejtonskim mirovnim sporazumom iz 1995. godine, koji je okonao rat u toj zemlji. 8. Rezolucijom br. 1966 (2010) Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija trailo je od Tribunala da preduzme sve mogue mere da se ekspeditivno okona sav njegov preostali rad, najkasnije do 31. 12. 2014. 9. Vidi: Rezolucija Parlamentarne skuptine Saveta Evrope br. 1785 (2011) o obavezi drava lanica i posmatraa u Savetu Evrope da sarauju u krivinom gonjenju ratnih zloina.

Mere za ukidanje nekanjivosti |

13

2010. ministri pravde Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije potpisali su bilateralne sporazume kojima se spreava zloupotreba dvojnog dravljanstva u postupcima ekstradicije. Meutim, jo uvek postoji zabrinutost zbog izvetaja koji ukazuju na to da Bosna i Hercegovina i Srbija zabranjuju izruenje svojih dravljana. Mora da se primeti i da odreeni broj drava u regionu jo nije pristupio Evropskoj konvenciji o nevaenju zastare za zloine protiv ovenosti i ratne zloine iz 1974,10 kao ni Treem dodatnom protokolu uz Evropsku konvenciju o ekstradiciji iz 2010, ije odredbe imaju za cilj da unaprede efikasnost i brzinu u krivinopravnom polju, te da na minimum smanje kanjenja kad se lice koja se trai saglasi s ekstradicijom.11 Posebno je zabrinjavajua neadekvatna koordinacija izmeu pojedinih zemalja u regionu kada se radi o reavanju problema u vezi s ratnim zloincima koji su u bekstvu i koji, navodno, putuju od jedne zemlje do druge. Takav primer je Radovan Stankovi, koji je prebaen iz Tribunala, a Sud Bosne i Hercegovine mu je izrekao kaznu zatvora od 20 godina. U maju 2007. pobegao je iz zatvora u Foi. Tuilac Tribunala u Hagu je iskazao svoju zabrinutost zbog toga to je malo koordinirane akcije izmeu Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije usmerene na hapenje ovog odbeglog ratnog zloinca.12 Stankovi je konano uhapen 21. 1. 2012. Tuilac Tribunala pozdravio je to hapenje i iskazao nadu da je to odraz vee reenosti vlasti Bosne i Hercegovine da podre proces izvoenja pred lice pravde onih koji su odgovorni za ratne zloine poinjene na njihovoj teritoriji poetkom devedesetih. Mada je u nekim zemljama u regionu bilo krivinog gonjenja za ratni zloin tokom rata ili neposredno nakon njegovog zavretka, kao to se desilo u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj 1993, odnosno 1996, sistematini pokuaji da se pred nacionalnim sudovima obrauje prolost zapoeli su tek nakon ustanovljavanja specijalnih odeljenja za ratne zloine u Bosni i Hercegovini (2005), Hrvatskoj (2003) i Srbiji (2003). Misija Ujedinjenih nacija za privremenu upravu na Kosovu dozvolila je 2000. godine meunarodnim sudijama, tuiocima i advokatima da rade, uz domae kolege, u pojedinanim predmetima ratnih zloina pred domaim sudovima. To je, nakon 2008, omoguila i Evropska misija za vladavinu zakona na Kosovu (EULEX). Za sada su domai postupci u veini zemalja u regionu generalno spori i imaju ozbiljne nedostatke. Nemaju potpunu politiku podrku, a neke od10. Do decembra 2011. tri drave u regionu koje su ratifikovale taj meunarodni ugovor su Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija. 11. Do decembra 2011. ovaj protokol je ratifikovala Srbija, a potpisala biva jugoslovenska republika Makedonija. 12. Izvetaj tuioca Tribunala u Hagu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, UN DocS/2011/716, 16. 11. 2011, str. 33, stav 67.

14


politikih partija vrile su otvorenu opstrukciju. Takva atmosfera stvara i ozbiljne probleme kad se radi o zatiti svedoka. Bezbednost svedoka je veliki problem kada je u pitanju rat na Kosovu 1998-1999, posebno u kontekstu istraga koje se vode na osnovu ozbiljnih navoda o transplantaciji organa, ilegalnom zatvaranju i ubijanju, dakle o onome to se deavalo uglavnom od 1999. nadalje.13 Pravosudni sistem u Bosni i Hercegovini pokazao je da je u stanju da pravino i efikasno sudi u predmetima koji su mu prebaeni s Tribunala u Hagu, to je potvreno i monitoringom nad tim postupcima, koji su vodili Tribunal i OSCE.14 Bez obzira na ove pozitivne ocene, postoje ozbiljni razlozi za zabrinutost u pogledu nedovoljnog napretka u sprovoenju Dravne strategije za rad na predmetima ratnih zloina (u daljem tekstu: Nacionalna strategija),15 prevashodno zbog nedovoljne koordinacije izmeu razliitih institucija sektora pravde na nivou drave, entiteta i Distrikta Brko, te zbog nedovoljnih sredstava za njeno sprovoenje. Savet ministara Bosne i Hercegovine usvojio je Nacionalnu strategiju u decembru 2008, a sam dokumenat govori o nekih 10.000 osumnjienih, od kojih je oko 1.300 pod aktivnom istragom. Strategija daje rok od sedam godina kao period koji je potreban za krivino gonjenje u najsloenijim i najprioritetnijim predmetima, a 15 godina za preostale predmete. Predvieno je da se uspostavi jedinstvena, centralizovana baza podataka, koja e da sadri informacije o svim predmetima koji su zavreni. Podjednako zabrinjavajui su i verbalni napadi na pravosudni sistem i negiranje ratnih zloina, koje izriu neki visoko pozicionirani politiari u zemlji. Takvi sluajevi potkopavaju ono to zemlja pokuava da uini kako bi se ostvarili posleratna pravda i pomirenje. to se tie Hrvatske, Zakon o primjeni statuta meunarodnog krivinog suda i progonu za krivina djela protiv meunarodnog ratnog i humanitarnog prava predvia, izmeu ostalog, da se uspostave specijalizovana odeljenja u upanijskim sudovima u Zagrebu, Osijeku, Rijeci i Splitu, za suenje u krivinim predmetima koji su povezani s ratom. Jedan od osnovnih ciljeva ovakve inicijative je da se svedoci zatite od pritiska i zastraivanja. Prvo prosleivanje predmeta specijalizovanom odelu desilo se 2006, zato to je glavni dravni tuilac bio zabrinut za nepristrasnost i zastraivanje svedoka u lokalnoj jurisdikciji.13. Vidi: Parlamentarna skuptina Saveta Evrope, Rezolucija 1784 (2011) Zatita svedoka kao kamen temeljac pravde i pomirenja na Balkanu, te Rezolucija 1782 (2011) Istrage o navodima o neovenom postupanju s ljudima i ilegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu. 14. ICTY, saoptenje za medije, 1. 11. 2011, dostupno na: www.icty.org. 15. OSCE BiH, Delivering Justice in BiH: An Overview of War Crimes Processing from 2005 to 2010, maj 2011, dostupno na: www.oscebih.org/documents/osce_bih_ doc_2011051909455767eng.pdf, poslednja poseta 26.1.2012.


15

Ministarstvo pravde je Komesara, tokom njegove posete Hrvatskoj 2010, obavestilo da su u proteklih pet godina postupci za zloine povezane s ratom voeni pred 21 upanijskim sudom, u sredini i u zajednici gde su se zloini i desili. Meutim, odreeni broj sudova nije imao ni strunost ni infrastrukturu da zatiti i podri svedoke. Naprimer, nisu imali odvojene ulaze za javnost, optuenike i svedoke. Sudovi sa specijalizovanim odeljenjima opremljeni su tako da, koristei video-konferencijske mogunosti, zatite svedoke. Pozitivno je i to to je 2009. godine usvojen Zakon o kaznenom postupku, koji predvia da mogu ponovo da se otvaraju predmeti u vezi s ratnim zloinom, tamo gde je suenje bilo u odsustvu. Predmeti mogu ponovo da se otvaraju ukoliko, bilo optueni bilo tuilac, predoe nove dokaze. Bitno je i to da optueni vie ne mora da bude prisutan, to je ranije bio sluaj. Meutim, ozbiljan nazadak desio se kad je Sabor Hrvatske 21. 10. 2011. usvojio zakon kojim su svi pravni akti u vezi s ratom 1991-1995. kojima su hrvatski dravljani osumnjieni, optueni ili osueni za ratne zloine, proglaeni nitavnim. Ovaj potez je usledio nakon to je Hrvatska od Srbije dobila spisak optunica protiv hrvatskih dravljana za ratne zloine. Hrvatski predsednik Ivo Josipovi javno je kritikovao ovaj zakon, kao neto to dovodi u sumnju reenost Hrvatske da krivino goni ratne zloince. Na Kosovu su 2005. ustanovljeni nezavisno Sudsko vee Kosova i Ministarstvo pravde. Mada postoje strukture, kosovski pravosudni sistem i dalje je slab na svim nivoima. Kosovski pravosudni sistem i Tribunal u Hagu identifikovali su i kanjavaju poinioce ratnih zloina tokom sukoba 1998-99, ali jo uvek ima dosta nereenih predmeta.16 Od decembra 2008, istrage u vezi s ratnim zloinima vodi EULEX-ova Jedinica za istraivanje ratnih zloina, koju ine meunarodni istraitelji. Sudije EULEX-a su nadleni da sude u predmetima zloina povezanih s ratom. Tako je tokom 2009. doneseno deset takvih presuda, a 2010. etiri.17 Jedno od lica koje je EULEX 2011. optuio za ratni zloin tokom rata 1998-1999. je i kosovski politiar i parlamentarac Fatmir Limaj. Izvetaj Parlamentarne skuptine Saveta Evrope iz 2011. o neovenom postupanju s ljudima i ilegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu, 1816. Vidi izvetaj komesara Hamarberga o Kosovu, 2. 7. 2009, CommDH(2009)23, odeljak III, kao i Rezoluciju 1784 (2011) Parlamentarne skuptine Saveta Evrope o zatiti svedoka kao kamenu temeljcu pravde i pomirenja na Balkanu. 17. Godinji izvetaj o pravosudnim aktivnostima EULEX-ovih sudija za 2010, str. 23, dostupan na: www.eulex-kosovo.eu/en/justice/judicial-functions.php, poslednja poseta 27.1.2012. 18. Dokument 12462, 7. 1. 2011; vidi i Rezoluciju 1782 (2011) Parlamentarne skuptine Saveta Evrope, Istraga o navodima o neovenom postupanju s ljudima i ilegalnoj trgovini organima na Kosovu.

16


od leta 1999. nadalje, dodatno govori o ozbiljnim tekoama s kojima se suoava pravda na Kosovu. Najznaajniji problemi na Kosovu su, kako se ini, neadekvatna zatita svedoka i nespremnost ljudi da svedoe protiv etnikih Albanaca koji su, navodno, uestvovali u ratnim zloinima. EULEX ima svoj Program za bezbednost svedoka, ali u ovom kljunom podruju ipak je potreban i vei i znaajniji napredak krivino-pravnog sistema. 19 Prijetnje i ubistva su kljuna prepreka u postupcima koji su u vezi s ratnim zloinima poinjenim na Kosovu. Ta situacija ima vrlo negativne posledine efekte na nivou meunarodne pravde, kako se i vidi na primeru Tribunalovog predmeta Ramu Haradinaj i drugi, koji se odnosi na trojicu bivih vodeih pripadnika Oslobodilake vojske Kosova. Njih se, izmeu ostalog, teretilo za zloine protiv ovenosti poinjene na Kosovu 1998. U aprilu 2010. albeno vee Tribunala naloilo je da se delimino ponovi postupak protiv ove trojice optuenih, s obzirom na kontekst ozbiljnog zastraivanja svedoka tokom postupka pred sudskim veem. Ozbiljni problemi koji i dalje postoje u sudskom sistemu bive jugoslovenske republike Makedonije posebno oteavaju borbu protiv nekanjivosti za ratni zloin. Pravosue te zemlje i domai i meunarodni akteri opisuju kao slabo. Da bi otklonila nedostatke u sferi pravosua, vlada je 2004. usvojila i strategiju i akcioni plan za reformu pravosua. Cilj je bio da se kroz sutinske zakonske reforme osnae nezavisnost i efikasnost pravosua, te da se njegov rad vie uskladi s meunarodnim standardima ljudskih prava. Od tada je sproveden odreeni broj reformskih mera. Posebno zabrinjavajua bila je odluka Parlamenta od 19. 7. 2011. da se Zakon o amnestiji iz 2002. primeni na sve predmete koje je Tribunal u Hagu tokom 2008. vratio dravi, da se vode pred domaim sudovima. Ako se ta parlamentarna odluka konano primeni, to e znaiti da su okonani postupci u etiri predmeta ratnog zloina, ime e se zadati ozbiljan udarac onome to se trenutno ini da bi se u regionu ostvarila pravda. U Crnoj Gori su 2008. pri viim sudovima u Podgorici i Bijelom Polju ustanovljena odeljenja koja su specijalizovana za postupke u vezi s ratnim zloinima. Tokom 2010. i 2011. voena su etiri predmeta ratnog zloina. U svim tim predmetima optueni su bili samo direktni izvrioci dela. Jedan od tih predmeta ticao se izbeglih bosanskih muslimana koje je policija u Crnoj Gori 1992. godine uhapsila i predala snagama bosanskih Srba u Bosni i Hercegovini, gde ih je veina ubijena. Grupa preivelih, kojima se prikljuila rodbina rtava, pokrenula je postupak i od crnogorskih vlasti19. Vidi EULEX, Otvoreno pismo o zatiti svjedoka (Open letter on witness protection), saoptenje za medije od 30. 11. 2011, dostupno na: www.eulex-kosovo.eu, poslednja poseta 27.1.2012.


17

2008. dobila naknadu. Krivine istrage i postupci koje je tokom 2005. pokrenula Kancelarija dravnog tuioca konano su se usmerili na samo pet nisko rangiranih slubenika snaga bezbednosti. Presudom koju je Vii sud u Podgorici izrekao u martu 2011. ti optueni su osloboeni, a albu su podneli i dravni tuilac i dve majke koje su izgubile sinove.20 Na kraju, to se tie Srbije, zakonom je 2003. ustanovljeno Vee za ratne zloine Okrunog suda u Beogradu, kao i Tuilatvo za ratne zloine Republike Srbije. Njihova nadlenost ukljuuje krivino gonjenje i voenje sudskih postupaka protiv izvrilaca ratnih zloina, genocida i zloina protiv ovenosti koji su poinjeni na teritoriji bive Jugoslavije nakon 1. 1. 1991. Kancelarija komesara Hammarbegra primila je izvetaje koji ukazuju da sporo napreduju postupci u vezi s ratnim zloinima. Prema informacijama Kancelarije tuioca za ratni zloin, do juna 2001. ukupno 383 lica krivino su gonjena za zloine povezane s ratom. Izreene su 22 konane presude, koje se odnose na 53 osuenika, a u tri predmeta s 15 optuenih albeni postupci su jo uvek u toku. Izvetaji ukazuju i na to da tuilac za ratne zloine i njegovi zamenici deluju u atmosferi pretnji i zastraivanja iz javnosti. Prema izvetajima, situaciju dodatno pogorava ograniena politika podrka, ak i opstrukcije nekih politikih stranaka. Kapacitet sistema za zatitu svedoka u Srbiji ogranien je i trpi zbog navodnog nedostatka poverenja samih svedoka. Pominju se i nedovoljni ljudski i novani resursi, nedostatak odgovarajue opreme, kao i nedostatak saradnje i koordinacije izmeu Jedinice za zatitu svedoka, Tuilatro za ratne zloine Vee za ratne zloine. Meutim, srpske vlasti pokazuju reenost da unaprede sistem zatite svedoka, tako to e se relevantne nadlenosti preneti na Ministarstvo pravde. Planira se da se potpuni prenos tih nadlenosti okona za dve godine, jer trai unapreenje domaih strunih znanja, kao i dodelu znaajnih finansijskih sredstava.21

20. Human Rights Action, Ljudska prava u Crnoj Gori 2010-2011, Podgorica, 2011, str. 566-590. 21. Vidi izvetaj komesara Hamarberga nakon posjete Srbiji, 22. 9. 2011, CommDH(2011)29, odeljak I.

18


2. Obezbeivanje adekvatne i efektivne naknade tete za sve rtve rataNasilni sukobi na teritoriji bive Jugoslavije ostavili su, na hiljadama ljudi koji su ih proiveli, velike negativne posledice, i mentalne i materijalne. Jedna studija, zasnovana na intervjuima obavljenim u periodu 20052006, s vie od 4.000 ljudi koji su preiveli ratove u regionu, pokazala je da znaajan broj uesnika (22,8%) pati od posttraumatskog stresnog poremeaja i depresije.2222. Stefan Priebe et al., Experience of human rights violations and subsequent mental disorders-A study following the war in the Balkans, Social Science & Medicine 71 (2010) str. 2170-2177.

Povratnik u unitenom selu. Fotografija OSCE/Lubomir Kotek

|

19

Kako naglaavaju UN-ovi Principi i smernice iz 2005, adekvatna, efektivna i promptna reparacija ima za cilj da promovie pravdu, tako to prua lek za teka krenja meunarodnog prava ljudskih prava i ozbiljna krenja meunarodnog humanitarnog prava. Reparacija treba da bude proporcionalna teini krenja i pretrpljenoj teti.23 Reparacija, u svim dolje navedenim oblicima, mora da bude zasnovana na principima nediskriminacije, pravinosti i nepristrasnosti. Mada osnovna dunost jeste na datim dravama, trebalo bi da meunarodna zajednica, ukljuujui Evropu, efektivno podri, i to svim raspoloivim sredstvima, pravdu koja ne moe da se ostvari bez adekvatne naknade tete rtvama. Tri grupe rtava iz perioda rata u bivoj Jugoslaviji koje su posebno ranjive trae posebnu panju, a razmatraju se u daljem tekstu su: izbeglice i interno raseljena lica, ukljuujui Rome, ene rtve seksualnog nasilja tokom sukoba, i izbrisani u Sloveniji.

2.1. Izbeglice i interno raseljena licaSukobi koji su se desili tokom devedesetih godina prolog veka prouzrokovali su prisilnu migraciju skoro tri miliona ljudi, unutar regiona bive Jugoslavije i van nje. Mada je veina tih izbeglih uspela da se vrati ili pronae razumnu alternativu, u novembru 2011. bilo je jo nekih 438.000 izbeglica i drugih raseljenih lica iji legitimni zahtevi jo uvek nisu bili zadovoljeni, a za koje trajno reenje jo uvek nije pronaeno. Meu najranjivijim pripadnicima raseljene populacije unutar i van regiona i dalje su Romi, koji su i jedna od grupa koja trpi najveu diskriminaciju. Duboko usaene predrasude prema Romima i nedostatak politike volje spreavaju pronalaenje trajnih reenja za teke i dugotrajne probleme u vezi s ljudskim pravima tog dela stanovnitva bive Jugoslavije, kao i ostatka Evrope. Posebno su zabrinjavajui prisilni povratci Roma iz zapadnoevropskih zemalja na Kosovo, u postkonfliktno drutvo koje se bori s posledicama oruanog sukoba. Odreeni broj proteranih Roma vratio se u olovom zagaene logore esmin Lug i Osterode u severnoj Mitrovici, gde ive romske porodice, ukljuujui decu, koje trpe teke posledice po zdravlje.24 Prvi regionalni sporazum o trajnim reenjima za raseljena lica nakon Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. je Sarajevska deklaracija, koju su23. Stav 15, Osnovni principi i smernice o pravu na pravni lek i naknadu tete za rtve tekih krenja meunarodnog prava ljudskih prava i ozbiljna krenja meunarodnog humanitarnog prava, UN GA Res. 60/147, 16. 12. 2005. 24. Vidi: Deca postaju rtve kad su porodice prisiljene da se vrate na Kosovo (Children victimised when families are forced to return to Kosovo), komentar komesara Hamarberga o ljudskim pravima, 9. 7. 2010.

20


31. 1. 2005. potpisale Bosna i Hercegovina, Hrvatska i (tadanja) Srbija i Crna Gora, nakon regionalne ministarske konferencije o povratku izbeglica. To je usledilo nakon zajednike ministarske deklaracije o zaustavljanju raseljavanja i obezbeivanju trajnih reenja za ugroene izbeglice i interno raseljena lica, koju su 7. 11. 2005. potpisali ministri spoljnih poslova Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Srbije. Ovakvi pohvalni napori da se okona dugi raseljeniki status ljudi u regionu podrale su meunarodne organizacije, ukljuujui UNHCR, Savet Evrope i Evropsku uniju. Posebno su znaajne velike obaveze koje su ove etiri drave preuzele na osnovu Zajednike deklaracije iz Beograda 2011: treba da se obezbedi da sve izbeglice koje su smetene u kolektivne centre dobiju adekvatan stambeni smetaj; treba da se sagledaju stambene potrebe ranjivih lica, ukljuujui bive nosioce stanarskog prava koji spadaju u tu kategoriju; treba da se olakaju procedure za pribavljanje line dokumentacije za sve raseljene; treba da se da garancija za slobodan i obaveten izbor trajnog reenja za sve raseljene. Oekuje se da e Zajedniki regionalni viegodinji program biti predstavljen na meunarodnoj donatorskoj konferenciji poetkom 2012, a da e biti sproveden u periodu od pet godina. Jedna od velikih i stalno prisutnih prepreka za povratak izbeglica i raseljenih lica u svoje domove je to to su velika podruja, ukljuujui plodnu obradivu zemlju, zagaena minama i kasetnom municijom, kao i eksplozivnim ostacima konvencionalnog naoruanja, zaostalim iz ratova tokom devedesetih. Ekspertni izvetaji ukazuju na to da zaostale protivpeadijske mine i kasetna municija jo uvek ugroavaju stotine hiljada ljudi i njihove zajednice u regionu, posebno u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji i na Kosovu.25 Te drave i vlasti moraju da deluju u smeru raiavanja zagaenih podruja i zatite ljudskih ivota, u skladu sa standardima Meunarodnog ugovora o zabrani protivpeadijskih mina iz 1997, Konvencije o kasetnoj municiji iz 2008,26 Protokola V iz 2003. o eksplozivnim zaostacima iz rata uz Konvenciju o konvencionalnom naoruanju,27 te nita manje bitnog lana 2 Evropske konvencije o ljudskim pravima (pravo na ivot).25. Vidi izvetaj o stanju zagaenosti minama po zemljama, dostupan na: www.the-monitor. org, poslednja poseta 27.1.2012. 26. Ti ugovori zabranjuju korienje, skladitenje, proizvodnju i transport protivpeadijskih mina, odnosno kasetne municije, te daju rokove u kojima drave potpisnice moraju da oiste ugroena podruja i unite takvo naoruanje, te prue pomo rtvama. Sve drave su do decembra 2011. pristupile prvom pomenutom ugovoru, a drugom jo nije pristupila jedino Srbija. 27. Protokol V konkretno predvia obeleavanje, raiavanje, uklanjanje ili unitavanje eksplozivnih zaostataka iz rata koji potiu od konvencionalnog naoruanja, a nisu pokriveni Ugovorom o zabrani mina ili Konvencijom o kasetnoj municiji. Predvia i saradnju drava ugovornica i drugih drava i organizacija u ovom domenu. Do decembra 2011, sve drave iz regiona osim Srbije i Crne Gore pristupile su Protokolu V.

Obezbeivanje adekvatne i efektivne naknade tete za sve rtve rata |

21

Mora da se naglasi da je dugotrajno raseljavanje iz bive Jugoslavije i unutar nje direktno povezano s apatridstvom. Prema procenama UNHCR-a, vie od 18.000 ljudi u Jugoistonoj Evropi su ili apatridi, ili su izloeni riziku da to postanu. Mnogi koji jesu apatridi su Romi. Procenjuje se da u Italiji ivi nekih 15.000 Roma koji su apatridi poreklom iz bive Jugoslavije. Postoje neki regionalni pokuaji da se ti problemi delotvorno reavaju. Jedna od poslednjih inicijativa je Zagrebaka konferencija o pribavljanju linih dokumenata i prijavi roenja u Jugoistonoj Evropi, kojoj je, u organizaciji UNHCR-a i OSCE-a, domain bila Hrvatska. Zagrebakom deklaracijom, usvojenom 27. 11. 2011, uesnici, ukljuujui sve drave u regionu bive Jugoslavije, predlau i preporuuju odreeni broj korisnih mera na lokalnom i regionalnom nivou, a nastavak se oekuje u martu 2012, kad e se u Skoplju sastati Dekada Roma. Na kraju mora da se napomene da ima drava u regionu koje jo nisu pristupile Evropskoj konvenciji o dravljanstvu iz 1997, kao ni Konvenciji Saveta Evrope o izbegavanju apatridstva u vezi sa sukcesijom drava iz 2006.28 Oba ova meunarodna ugovora sadre pravila i procedure od ogromnog znaaja za efektivno uivanje ljudskog prava na dravljanstvo u Evropi. Neke od osnovnih odredbi predviaju: osnovni sveobuhvatni princip nediskriminacije u zakonu i u praksi; specijalnu zatitu koju drave moraju da prue deci koja su roena na njihovoj teritoriji, a koja roenjem ne stiu dravljanstvo neke druge zemlje; restriktivne uslove pod kojima neko moe da izgubi dravljanstvo ex lege; te dunost drava da obrazloe i pismeno dostave sve svoje odluke u vezi s dravljanstvom.

2.2. IzbrisaniSlovenaka vlada je 24. 2. 1992. iz evidencije stalno nastanjenih u Republici Sloveniji izbrisala 25.671 dravljana bive Jugoslavije. Ta mera bila je rezultat primene Zakona o strancima iz 1991, koji je predviao da dravljani bivih jugoslovenskih republika koji nisu bili slovenaki dravljani dravljanstvo Slovenije mogu da steknu ako zadovolje tri uslova: da su status stalnog boravka u Sloveniji stekli do 23. 12. 1990 (datum plebiscita o nezavisnosti); da su zaista nastanjeni u Sloveniji; te da su se za dravljanstvo prijavili u roku od est meseci od dana stupanja na snagu Zakona o dravljanstvu iz 1991. Svi koji nisu podneli zahtev za dravljanstvo u skladu s tim zakonom u roku od tri meseca izbrisani su iz evidencije stalno nastanjenih lica.28. Do decembra 2011. prvi ugovor su ratifikovale Bosna i Hercegovina, Crna Gora i biva jugoslovenska republika Makedonija, a drugi je ratifikovala samo Crna Gora.

22


Prema zvaninim statistikim podacima slovenake vlade, 24. 1. 2009. godine, od 25.671 izbrisanih lica, njih 13.426 nije bilo reilo svoj status u Republici Sloveniji i njihovo trenutno boravite je nepoznato. To brisanje imalo je ozbiljne negativne posledice po uivanje osnovnih ljudskih prava izbrisanih ljudi, ukljuujui pravo na privatni i porodini ivot, kao i ekonomska i socijalna prava.29 Mnoge porodice su se razdvojile, neki su se nali u Sloveniji, a drugi u nekoj od zemalja koje su nastale raspadom bive Jugoslavije. Prema izvetajima, meu izbrisanima je bio i odreeni broj maloletnih lica. Neki od izbrisanih koji su ostali u Sloveniji gurnuti su na marginu socijalnog ivota. Oni nisu u stanju da napuste zemlju jer ne mogu u nju ponovo da uu bez vaeih dokumenata. Tekoe u zadravanju posla i vozakih dozvola, te u pribavljanju starosnih penzija, samo su neki od problema s kojima se izbrisani susreu nakon brisanja. Izvetaji ukazuju na razliite fizike i mentalne probleme koje izbrisani trpe zato to nemaju zdravstveno osiguranje, ali i zbog socijalne marginalizacije s kojom su se suoili na osnovu injenice da su izbrisani. Ustavni sud Slovenije je 1999. doneo svoju prvu odluku o tom pitanju, kojom je proglasio takvo brisanje nezakonitim, a relevantne odredbe Zakona o strancima iz 1991. neustavnim. Posledica te odluke je da je u julu 1999. slovenaki parlament usvojio Zakon o zakonskom statusu dravljana drugih zemalja naslednica bive Jugoslavije u Republici Sloveniji (Zakon o zakonskom statusu). Po tom zakonu, boravine dozvole izdate su ex nunc onima koji su ispunjavali uslove. Ustavni sud je 2003. doneo drugu odluku o tom pitanju. Zakljuio je da je Zakon o zakonskom statusu po raznim osnovama neustavan, a jedan od osnova bio je taj to nije obezbedio da e statusi koje bi izbrisani stekli u skladu s njim imati retroaktivno delovanje. U martu 2011. slovenaki parlament usvojio je izmene Zakona o zakonskom statusu (izmenjeni Zakon), da bi se u potpunosti provela odluka Ustavnog suda. Do maja 2011. samo je 120 izbrisanih podnelo zahteve po osnovu izmenjenog Zakona. Razlog za tako mali broj prijava je, kako se ini, u materijalnim odredbama izmenjenog Zakona, te u odreenim nedostacima u njegovoj primeni. Posebno je zabrinjavajua odredba izmenjenog Zakona po kojoj izbrisana lica koja su iz Slovenije odsustvovala vie od deset godina nakon odlaska, a nisu u stanju da dokau da su pokuala da se vrate u Sloveniju s ciljem da se trajno nastane, ne ispunjavaju uslove da dobiju stalni boravak. Isto tako, neke kategorije izbrisanih iskljuene su iz zakona,29. Vidi: Evropski sud za ljudska prava, presuda u predmetu Kuri i drugi protiv Slovenije, 13. 7. 2010.


23

kao to su deca izbrisanih koja su roena u inostranstvu i iji su izbrisani roditelji preminuli. Da bi pokrenuli postupak po izmenjenom Zakonu, izbrisani moraju da plate administrativnu taksu u iznosu od 80 evra. Oni koji ispunjavaju odreene kriterijume u vezi sa socijalnim statusom mogu da trae izuzee od administrativne takse, isto kao i u svim drugim upravnim postupcima. Postoje izvetaji koji ukazuju na to da je generalno mali broj onih koji uspevaju da dobiju takvo izuzee. Ova taksa je po regionalnim standardima izuzetno visoka i moe da obeshrabri izbrisane koji ive u zemljama bive Jugoslavije da se prijave. Na kraju mora da se pomene da zakon za izbrisane ne predvia bilo kakvu reparaciju, ukljuujui bilo koji oblik kompenzacije. ini se da su svi postupci za kompenzaciju koji su pokrenuti pred domaim sudovima rezultirali negativnim odlukama. Otean pristup pravdi i efektivnim pravnim lekovima ini nemoguom reparaciju za izbrisane, ime se otvara pitanje nekompatibilnosti sa standardima ljudskih prava. Slovenaki premijer potvrdio je u junu 2011. da je njegova vlade reena da ispravi nepravdu koju trpe izbrisani.30

2.3. ene rtve seksualnog nasilja u ratuene koje su doivele seksualno nasilje esto su zanemarena grupa rtava rata. Procenjuje se da je vie od 20.000 Bonjakinja, Hrvatica i Srpkinja koje su pripadnici vojske i paravojnih jedinica silovali, ponekad i seksualno porobljavali i prisiljavali na trudnou u logorima za silovanje.31 Takozvani Basijunijev izvetaj iz 1994. godine, podnesen Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, ukazao je na to da su u bivoj Jugoslaviji postojale 162 lokacije za pritvor u kojima su ljudi pritvarani i seksualno zlostavljani. Od 1.100 sluajeva koji su prijavljeni Ekspertnoj komisiji Ujedinjenih nacija, oko 600 ih se desilo na takvim lokacijama pritvaranja. Ti sluajevi ukazuju na politiku barem tolerisanja silovanja i seksualnog nasilja ili namernog nepostupanja komandanata logora i lokalnih vlasti na uspostavljanju komande i kontrole nad osobljem koje im je bilo podreeno.32 Obim seksualnog nasilja tokom ratova u bivoj Jugoslaviji postaje jasan i na osnovu injenice da je do sredine 2001. godine 78 pojedinaca, odnosno30. Vidi pismo komesara Hamarberga premijeru Slovenije, gosp. Borutu Pahoru, od 10. 5. 2011, i njegov odgovor od 2. 6. 2011, dostupne na: www.coe.int/t/commissioner/Activities/ countryreports_en.asp, posednja poseta 27.1.2012. 31. Vidi Rezoluciju Parlamentarne skuptine Saveta Evrope br. 1670 (2009) o seksualnom nasilju nad enama u oruanom sukobu, kao i relevantni izvetaj, odeljak IV. 32. UN Doc. S/1994/674/Add.2(Vol. V), 28. 12. 1994, Prilog IX, odeljci I.A i I.D.

24


48% od 161 lica koje je optueno pred Tribunalom za bivu Jugoslaviju, u optunicama imalo i take optube za seksualno nasilje; 28 lica osueno je zbog odgovornosti za zloine seksualnog nasilja; etiri lica su dodatno osuena zato to nisu spreila ili kaznila poinioce tih zloina.33 U presudi u predmetu Furundija iz 1998, prvoj presudi Tribunala koja se u potpunosti odnosila na optube za seksualno nasilje, Tribunal je rekao da silovanje ne predstavlja samo zloin protiv ovenosti, kako to jasno predvia njegov Statut, ve moe krivino da se goni kao teko krenje enevskih konvencija i krenje zakona i obiaja ratovanja. Uz to, Tribunal je potvrdio da silovanje moe da se koristi i kao sredstvo genocida, ako su zadovoljeni potrebni elementi. U svojoj Rezoluciji br. 1670 (2009) o seksualnom nasilju nad enama u oruanom sukobu, Parlamentarna skuptina Saveta Evrope iskazala je zabrinutost zbog kontinuiranog nekanjavanja u regionu bive Jugoslavije, kao i zbog injenice da rtve jo uvek ne mogu da ostvare pristup pravdi i dobiju naknadu tete. Postoje izvetaji koji ukazuju na to da je broj krivino gonjenih sluajeva u Bosni i Hercegovini za sada izuzetno nizak, posebno u poreenju s navodnim brojem takvih dela, koji iznosi nekoliko hiljada.34 Brojni izvrioci dela seksualnog nasilja u ratu esto ive u istoj zajednici sa rtvama. Izvetaji ukazuju na to da mnoge ene koje su rtve ratnog zloina seksualnog nasilja i dalje ive u siromatvu, ne mogu da nau zaposlenje, jer trpe fizike i psihike posledice svojih ratnih iskustava. Mnoge rtve koje su preivele seksualno nasilje u ratu pate od posttraumatskog stresnog poremeaja i drugih psiholokih i fizikih problema. Psiholoka podrka koja se prua preivelim rtvama ratnog seksualnog nasilja je neadekvatna, a mnoge ene rtve ne mogu da ostvare pristup sistemu zdravstvene zatite. ini se da su jedine institucije koje rtvama nude psiholoku podrku, zapravo, lokalne nevladine organizacije, kao to je Medica Zenica u Bosni i Hercegovini. Trebalo bi da drave u regionu podre njihov rad. Da bi se ova situacija promenila, potrebno je da se enama da jai glas. Karakteristino je da su ene inile samo 18% svih svedoka koji su se pred Tribunalom pojavili izmeu 1996. i 2006.35 Drave u regionu moraju da33. ICTY, Zloini seksualnog nasilja, statistiki podaci dostupni na: http://www.icty/org/ sid/10586, pristupljeno 27.1.2012. 34. Vidi izvetaj komesara Hamarberga nakon posete Bosni i Hercegovini, 29. 3. 2011, CommDH(2011)11, odeljak III. 35. Nicola Henry, Witness to rape: The limits and potential of international war crimes trials for victims of wartime sexual violence, International Journal of Transitional Justice, br. 3, 2009, str. 114-134 na str. 120.


25

ponu da rade sistematino, mogue u kontekstu nacionalnih akcionih planova za ljudska prava i/ili komisija za istinu i pomirenje, te da usvoje efektivne mere usmerene ka naglaavanju ranjivosti ena rtava rata, prue podrku tim rtvama, te unaprede njihov drutveno-politiki poloaj. Kako je naglaeno u Rezoluciji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija br. 1820 (2008), ene i mir i bezbednost, ene bi trebalo da uestvuju u diskusijama koje su u vezi s odravanjem mira i bezbednosti, kao i postkonfliktnom izgradnjom mira. Trebalo bi i da drave omogue jednako i potpuno uee ena na nivoima na kojima se donose odluke.

2.4. Obezbeivanje kompenzacije za rtve rataDa bi mogle da trae i dobiju kompenzaciju za nezakonitu tetu koju su pretrpele, trebalo bi da rtve zloina poinjenih tokom oruanih sukoba u bivoj Jugoslaviji imaju efektivan pristup pravdi. Tribunal za bivu Jugoslaviju je traio da se formira fond za rtve zloina koji su u njegovoj nadlenosti, slian onom koji postoji pri Meunarodnom krivinom sudu. Da bi ispitao naine na koje se uspostavlja primeren i ostvariv sistem pomoi rtvama, Tribunal se povezao s Meunarodnom organizacijom za migracije.36 to se tie mogunosti postupaka za kompenzaciju na domaem nivou, primeri prikazani u daljem tekstu ukazuju na to da, bez obzira na do sada uloene napore, nacionalni sistemi u nekim zemljama u regionu pokazuju da ima ozbiljnih nedostataka: Vlasti u Bosni i Hercegovini nisu uspele da uspostave efektivan mehanizam koji bi obezbedio nadoknadu ratne tete za sve rtve zloina i njihove porodice. Postojei sistem pojedinanih isplata kroz sheme socijalne zatite i invalidnine u Federaciji Bosne i Hercegovine ne tretira adekvatno potrebe takvih rtava. Relevantni zakoni na entitetskom i kantonalnom nivou, kojima je cilj da obezbede naknade tete rtvama rata, znaajno vie idu u korist ratnih veterana nego civilnih rtava. Uz to, vlasti onima koji su preiveli ratni zloin seksualnog nasilja do sada nisu dale adekvatne reparacije, kakve bi im omoguile da ponovo izgrade ivot. Po Zakonu o ratnim tetama iz 2005, vlasti Republike Srpske izgradile su generalnu shemu kompenzacije za ratne tete. Meutim, nepostojanje formalne sheme reparacija navelo je mnoge rtve da u periodu od 1999. do 2005. pokrenu redovne parnine postupke kroz koje su traili kompenzaciju za materijalnu i nematerijalnu tetu. U tom periodu, sudovi u Republici Srpskoj donijeli su oko 9.000 presuda kojima se Republici Srpskoj nalae da oteenima isplati ukupno nekih 70 miliona evra plus zatezne kamate.36. Vidi obraanje predsjednika Tribunala Generalnoj skuptini Ujedinjenih nacija, 11. 11. 2011, dostupno na: www.icty.org, poslednja poseta 27.1.2012.

26


Te presude ekaju na izvrenje od 2002, u skladu sa zakonom koji predvia sheme za namirivanje potraivanja i plaanje glavnice i zateznih kamata u godinjim ratama.37 Hrvatski zakon predvia mogunost da rtve rata i njihove porodice podnesu odtetne zahteve protiv drave. Zakon o odgovornosti za tetu nastalu usled teroristikih akata i javnih demonstracija, kao i Zakon o odgovornosti Republike Hrvatske za tetu uzrokovanu od pripadnika oruanih i redarstvenih snaga tijekom domovinskog rata stupili su na snagu 2003. Meutim, ini se da, mada neke rtve jesu dobile kompenzaciju za ratne zloine,38 pokuaji lanova porodica brojnih rtava da privatnim tubama protiv drave dobiju kompenzaciju za tetu nastalu gubitkom lanova porodice ostali su bez uspeha.39 U Srbiji ne postoji mehanizam reparacije za sve rtve zloina povezanih s ratom. Vaei zakoni predviaju administrativnu kompenzaciju za ogranien broj rtava, to ne ukljuuje rtve povreda ili gubitka ivota izazvanog aktivnostima srpskih dravnih agencija. Pravo na kompenzaciju imaju lica s invaliditetom izazvanim ratom, te porodice lica ubijenih u oruanim sukobima, ili onih koji su preminuli od posledica povreda pretrpljenih u vezi sa sukobom. Bivi logorai, rtve seksualnog nasilja i rtve muenja ne mogu da koriste administrativnu kompenzaciju, osim ako rezultat zlostavljanja koje su doiveli nije fiziko oteenje iznad odreene granice. rtve iz ovih iskljuenih kategorija naknadu za materijalnu i nematerijalnu tetu mogu da trae sudskim putem. U praksi, domai sudovi primenjuju visok standard dokazivanja, a u mnogim sluajevima je zastara onemoguila rtvama da trae i dobiju kompenzaciju za fiziku i psihiku bol. Vrhovni sud Srbije je 2004. zauzeo stav da, u vezi s dogaajem koji je izazvao navodnu tetu, potraivanje od drave mora da se pokrene u roku od pet godina. Taj rok od pet godina istekao je za rtve tekih krenja ljudskih prava poinjenih tokom devedesetih.4037. Vidi izvetaj komesara Hamarberga nakon posete Bosni i Hercegovini, CommDH(2011)11, 29. 3. 2011, odeljak III. 38. Vidi Evropski sud za ljudska prava, Skendi i Krznari protiv Hrvatske, presuda od 20. 1. 2011. 39. Vidi izvetaj komesara Hammarberga nakon posete Hrvatskoj, CommDH(2010)20, 17. 6. 2010, odeljak II; Evropski sud za ljudska prava, Popara protiv Hrvatske, presuda od 15. 3. 2007, i sedam drugih predmeta koji ekaju na nadzor Komiteta ministara nad izvrenjem, dostupno na: www.coe.int/t/dghl/monitoring/execution/Reports/pendingCases_en.asp. poslednja poseta 28. 1. 2012. 40. Vidi izvetaj komesara Hammarberga nakon posete Srbiji, CommDH(2011)29, 22. 9. 2011, odeljak I.


27

2.5. Zadovoljenje za rtve rata javnim izvinjenjem ili zvaninom izjavomJavno izvinjenje, ukljuujui potvrdu injenica i prihvatanje odgovornosti, jedan je od naina zadovoljenja koji rtve moe da utei. Uprkos njihovom velikom politikom i moralnom znaaju, javna izvinjenja se esto ne daju, ili se daju sa zakanjenjem. Kad dravni zvaninici priznaju zverstva poinjena u prolosti, to vodi ka promenama u stavu ljudi i pomae u pomirenju, jer se tako daje poruka da su vlasti u stanju da se otrgnu od politika koje su njihove drave vodile u prolosti. Meu stanovnitvom se, generalno, takvo priznanje vidi kao traenje oprosta, to mijenja percepcije drugih etnikih grupa. U zemljama regiona je dosta dravnih zvaninika koji su uputili takva izvinjenja. Naprimer, predsednik Boris Tadi je u Sarajevu 2004. uputio izvinjenje u ime Srbije. Svetozar Markovi iz Crne Gore, bivi predsednik Dravne zajednice Srbije i Crne Gore, tokom posete Srebrenici 2006. izvinuo se Bonjacima i Hrvatima, nakon to se Srbima izvinuo hrvatski predsednik Stjepan Mesi.41 Tokom posete Hrvatskoj 2007, srpski predsednik Tadi javno je uputio svoje izvinjenje u ime srpskog naroda. Meutim, ta pohvalna izvinjenja nisu bila praena bilo kakvim merama, npr. javnom kampanjom koja bi unapredila svest javnosti i generalno senzibilizirala stanovnitvo. Reakcije politiara i javnosti nakon izvinjenja ukazuju na potrebu da, da bi javnost postala svesna koliko znae takvi inovi za mir i drutvenu koheziju u regionu, mora da se deluje sistematino. Za sada takva izvinjenja ne prihvataju posebno ni rtve, ali ni svest one javnosti u ije ime ih upuuju dravni zvaninici. Naalost, izvinjenja se ne pominju u kolskim udbenicima, niti postoji neki plan da ih se ukljui u obrazovni materijal na svim nivoima. to se tie parlamentaraca, hrvatski Sabor je u junu 2006. usvojio Deklaraciju o Oluji.42 Mada sama deklaracija sadri osudu svih zloina koji su se desili prije i nakon vojnih operacija, same operacije su predstavljene kao pravine i u skladu s meunarodnim pravom. I na kraju, nakon Rezolucije Evropskog parlamenta o Srebrenici, usvojene 15. 1. 2009, skoro sve drave bive Jugoslavije usvojile su relevantne rezolucije. Jedini izuzetak je Bosna i Hercegovina, zbog navodnog snanog protivljenja politiara iz Republike Srpske.41. Central & Eastern Europe Watch, dostupno na: www.despiteborders.com/clanok_an. php?subaction=showfull&id=1192819244&archive=&start_from=&ucat=35,36,41& poslednja poseta 27. 1. 2012.. 42. Vidi: Jelena Subotic, Hijacked Justice, Dealing with the past in Balkans, New York, Cornell University Press, 2009, str. 97-100, poslednja poseta 27.1.2012.

28


2.6. Zadovoljenje za rtve odavanjem poasti i komemoracijamaU celoj bivoj Jugoslaviji, spomenici posveeni sukobima iz devedesetih odaju poast samo rtvama veinskih grupa. Ni jedna od zemalja nije sponzorisala spomenik ili neto slino za rtve sopstvenih oruanih snaga. Ni jedan glavni grad nema spomenik koji je posveen rtvama drugih nacija. Predsednici Srbije i Hrvatske su u novembru 2010. po prvi put zajedno posetili spomenik hrvatskim rtvama u Vukovaru, gde su uputili svoja izvinjenja. Ta poseta je bila istorijska, a izazvala je razliite reakcije u Hrvatskoj i Srbiji,43 isto kao i poseta predsednika Srbije Srebrenici 2005. i 2010. godine. Nevladine organizacije u regionu organizuju komemorativne skupove, izlobe i okrugle stolove, s ciljem da unaprede svest javnosti i seanja na rtve i dogaaje iz prolosti. Ekstremne nacionalistike organizacije ih dosta esto prekidaju ili napadaju. U proteklih nekoliko godina takvi skupovi se tretiraju kao visoko rizini, i ini se da je dravna policija spremna da ih titi. Takva situacija potvruje da su to jo uvek, uprkos pohvalnim naporima mehanizama pravde civilnog drutva u regionu, samo napori u bazi, koji do sada nisu uspeli da se probiju i deluju i na veinsko stanovnitvo i najire politiko rukovodstvo.44

43. Vidi: BBC News Europe, Serb leader Tadic, apologizes for 1991 Vukovar massacre, 4. 11. 2010, dostupno na: www.bbc.co.uk/news/world-europe-11689153. 44. See Olivera Simi, Kathleen Daly, One pair of shoes, one life: Steps towards accountability for genocide in Srebrenica, International Journal of Transitional Justice, br. 5, 2011, str.. 477-491.


29

3. Potreba da se istina ustanovi i priznaJedna od najvanijih komponenti procesa posleratne pravde je da se ustanovi i prizna istina u vezi s tekim krenjem ljudskih prava vezanim za rat. Taj deo procesa bi mogao konano onima iji se glasovi jo nisu uli da d priliku da progovore, da ih se prizna kao rtve, te da dobiju priliku za socijalnu reintegraciju. Uz to, iskazi preivelih svedoka su izuzetna prilika da se prikupe dokazi za borbu protiv nekanjivosti i za strukturiranje preporuka za osmiljenu transformaciju drutva.

Devojica dri fotografiju na kojoj je lan porodice koji je nestao u toku rata. Fotografija CICR/ Paolo Pellegrini

|

31

U raznim zemljama u svetu uspostavljane su komisije za istinu i pomirenje, s ciljem da istrae, utvrde i priznaju istinu. Naprimer, u Junoj Africi je komisija za istinu i pomirenje45 zakonom ustanovljena 1995, nakon ukidanja aparthejda, kao zamena za pravosudne organe. Radei na promociji nacionalnog jedinstva i pomirenja, komisija je stvorila i program zatite svedoka, a svoje istrage ograniila na odreeni vremenski period i na istrage tekih krenja ljudskih prava koja su poinile sve strane u sukobu. Junoafrika komisija za istinu i pomirenje ponudila je forum na kom su ljudi po prvi put imali priliku da iznesu svoja iskustva, esto na javnim sasluanjima, i da predstave one koji vie nisu mogli da govore. Predsedniku Mandeli je 1998. godine predat izvetaj u pet tomova u kom su bile analize, zakljuci i preporuke komisije za istinu i pomirenje, usmerene ka unapreenju procesa pomirenja nakon sukoba u zemlji.46 Jedna od poslednjih komisija za istinu i pomirenje je Nacionalna komisija za istinu, zakonom ustanovljena u Brazilu u novembru 2011. Ova komisija, koja je predviena brazilskim Nacionalnim programom za ljudska prava iz 2011, ima mandat da promovie pravo na istinu i javno saznanje, kao i razumevanje krenja ljudskih prava koja su se deavala u Brazilu od 1946. do 1988. Mora da se napomene da je, uz zakon kojim je ustanovljena komisija za istinu i pomirenje, da bi se komisiji omoguilo da injenice i informacije uini dostupnim javnosti, usvojen i Zakon o javnom pristupu informacijama.47 Potreba da se istina ustanovi, prizna i uini javno dostupnom u bivoj Jugoslaviji jo nije postala u potpunosti prihvaen princip. Dva sluaja koja slede ilustruju potrebu da se formira odgovarajue telo s mandatom da ustanovi istinu.

3.1. Genocid u SrebreniciSrebrenica je bila bezbedna zona, u kojoj je vie od 40.000 bosanskih muslimana bilo pod zatitom snaga UN-a. U julu 1995, za samo deset dana, vojska bosanskih Srba pobila je njih oko 8.000. U jednoglasnoj, istorijskoj odluci iz 2004, u predmetu Tuilac protiv Krstia, albeno vee Tribunala je potvrdilo da je srebreniki masakr bio delo genocida. Ovakvu odluku potvrdio je i Meunarodni sud pravde. Meunarodni sud pravde je 2007. godine doneo presudu u predmetu Bosna i Hercegovina protiv Srbije,45. www.justice.gov.za/trc, poslednja posjeta 27. 1. 2012. Predsedavajui ove komisije za istinu i pomirenje bio je nadbiskup Desmond Tutu. 46. Teresa Godwin Phelps, Shattered Voices, Philadelphia, University of Pennsylvania Press, 2004, str. 114. Druge primjere komisije za istinu i pomirenje u svijetu vidi kod: UN General Assembly, Human Rights Council, raniji navod, str. 6-9. 47. Vidi saoptenje UN OHCHR-a o ovom pitanju, 18. 11. 2011, dostupno na: www.ohchr.org.

32


koja, izmeu ostalog, kae da Srbija nije direktno odgovorna za genocid u Srebrenici, ali jeste odgovorna za to to nije spreila zloin, kao i za to to u to vreme jo uvek nije Tribunalu izruila generala Ratka Mladia, optuenog za genocid i sauesnitvo u genocidu. Uprkos potvrdama koje su dali relevantni meunarodni pravosudni organi, meu odreenim politiarima postoji nedostatak volje da se to zverstvo prizna. Mada su visoki zvaninici Srbije, ukljuujui i predsednika Borisa Tadia, jasno priznali i osudili ono to se desilo u Srebrenici, drugi politiari esto umanjuju i relativizuju ratne zloine, ukljuujui genocid u Srebrenici.

3.2. Operacija OlujaAnte Gotovina je bivi general-pukovnik Hrvatske vojske, koji je uestvovao u ratu 1991-1995. Tribunal ga je 2001. optuio za zloine protiv ovenosti i krenje zakona i obiaja ratovanja, koje su njegove jedinice poinile 1995, tokom vojne ofanzive u Krajini, poznate pod nazivom operacija Oluja. Anti Gotovini, zajedno s Mladenom Markaem, bivim pomonikom ministra unutranjih poslova koji je bio zaduen za pitanja specijalne policije, sueno je kao navodnim uesnicima udruenog zloinakog poduhvata s ciljem da se trajno ukloni srpsko stanovnitvo iz regiona Krajine, upotrebom sile ili prijetnjom silom, to je predstavljalo i podrazumevalo deportovanje, prisilne transfere, te progon kroz nametanje restriktivnih i diskriminatorskih mera, nezakonite napade na civile i civilne objekte. Gotovina je uhapen u decembru 2005. na Kanarima. Tom prilikom je u Splitu organizovan skup kome je prisustvovalo nekih 40.000 hrvatskih veterana i graana.48 Hrvatski premijer Ivo Sanader pozdravio je to hapenje, rekavi da niko nije van dometa pravde i kako i penzionisani general treba da izae pred sud. Meutim, u januaru 2006. hrvatski premijer se sastao s advokatima odbrane hrvatskog generala pred Tribunalom, da bi usaglasili zajednike mere odbrane.49 Hrvatski sabor je u junu 2006. usvojio Deklaraciju o Oluji, kvalifikujui je kao pobjedu i naglaavajui imperativ da se sauva seanje na nju.50 U aprilu 2011. sudsko vee Tribunala u Hagu osudilo je Antu Gotovinu i Mladena Markaa za zloine protiv ovenosti i krenja zakona i obiaja48. Vidi: Meunarodni centar za tranzicionu pravdu, Hrvatska: Selected Developments in Transitional Justice, 2006, str. 10. 49. Vidi: Jelena Suboti, Hijacked Justice, Dealing with the past in Balkans, New York, Cornell University Press, 2009, str. 97-100. 50. Deklaracija dostupna na http://zakon.poslovna.hr/public/deklaracija-o-oluji/396204/ zakoni.aspx.


33

ratovanja, koje su hrvatske snage poinile tokom operacije Oluja.51 Meutim, neki od najvie rangiranih hrvatskih politiara u to doba su, prema izvetajima, iskazali svoje neslaganje s tom presudom. U Hrvatskoj su uprilieni i javni protesti protiv presude.

3.3. Pokuaji da se formira komisija za istinu i pomirenje u bivoj JugoslavijiBilo je nekoliko pokuaja da se na dravnom nivou uspostave komisije za istinu i pomirenje. Predsednik Savezne Republike Jugoslavije je 2001. ukazom formirao komisiju za istinu i pomirenje.52 Meutim, zbog nedostatka uea javnosti u tom procesu, tri najuglednija lana te komisije odmah su podnela ostavke.53 Komisija do kraja 2002. nije odrala niti jedno javno sasluanje, te je konano 2003. rasformirana. I u Bosni i Hercegovini je bilo nekoliko pokuaja da se ustanovi komisija za istinu i pomirenje. Formirane su dve: Komisija za istragu o dogaajima u Srebrenice i oko nje izmeu 10. i 19. jula 1995, te Komisija za istragu o opsadi Sarajeva, ustanovljena 2006. Rad prve komisije doveo je do identifikacije 32 masovne grobnice i oko 1.500 tela.54 Druga komisija okonala je rad 2007, bez bilo kakvih rezultata. Nakon brojnih prekida u radu i promena u sastavu, Komisija za Srebrenicu konano je uspela da zaustavi negiranje i minimalizaciju genocida u Srebrenici meu zvaninicima Republike Srpske. Mada zvaninici u Republici Srpskoj jo uvek nisu voljni da koriste termin genocid, priznali su injenicu da se u Srebrenici jesu desila masovna zverstva. Jedan od znaajnih iskoraka bilo je javno izvinjenje zvaninika Republike Srpske 2004. godine, nakon to je Komisija zavrila izvetaj. Izvetaj koji je Komisija izradila navodi 17.342 vojnika osumnjiena za opsadu Srebrenice i zverstva koja su usledila.55 Meutim, 2010. pojavio se izvetaj u kom vlada Republike Srpske dovodi u pitanje nepristrasnost Komisije i validnost njenog izvetaja.5651. Oba osuena su pokrenuli albene postupke, koji su u decembru 2011. jo uvijek bili u toku. 52. Objavljeno u Slubenom listu SRJ, 30. 3. 2001. 53. Vidi: Centar za ljudska prava Beograd, Human Rights in Yugoslavia 2002, dostupno na: www.english.bgcentar.org.rs/images/stories/Datoteke/human%20rights%20in%20 yugoslavia%202002.pdf. 54. www.justiceinperspective.org.za/images/bosnia/Srebrenica_Report2004.pdf. 55. Vidi: Robert Bideleux i Ian Jeffries, The Balkans, A post- communist History, New York, Routledge, 2007, str. 392. 56. B92, Dodik o broju ubijenih u Srebrenici, 19. 4. 2010, dostupno na: www.b92.net/eng/ news/region-article.php?yyyy=2010&mm=04&dd=19&nav_id=66584, poslednja poseta 28.1.2012.

34


3.4. Inicijativa da se formira regionalna komisija za istinu (RECOM)Regionalna koalicija nevladinih organizacija (Koalicija) pokrenula je 2008. inicijativu da se formira jedna regionalna komisija za istinu (RECOM). Koaliciju ini mrea od oko 1.500 nevladinih organizacija, udruenja i pojedinaca. Inicijativu su pokrenuli predstavnici civilnog drutva iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske sa znaajnim iskustvom u posleratnoj pravdi. Koalicija je 26. 3. 2011. usvojila Nacrt Statuta za meunarodni sporazum ija se ratifikacija trai od drava bive Jugoslavije, ime bi Statut postao deo meunarodnog pravnog sistema. Statut predvia i da se uspostavi zvanina, nezavisna komisija, koja bi proaktivno istraivala sve navode o ratnim zloinima i krenjima ljudskih prava poinjenim tokom ratova devedesetih. Na kraju dvogodinjeg mandata komisija bi izdala izvetaj koji bi sadravao ustanovljene injenice, te preporuke u smislu reparacija, neponavljanja i daljih koraka koji bi trebalo da se preduzmu. Komisija bi formirala i arhiv, otvoren za javnost. Koalicija je elela da prikupi milion potpisa graana celog regiona, kao znak podrke formiranju pomenute komisije. Do sredine 2011, Koalicija je prikupila oko pola miliona potpisa, koje je predala Predsedniku Hrvatske, Predsednitvu Bosne i Hercegovine i Dravnom sekretaru vlade Slovenije. Do sredine februara 2011. podrku Koaliciji iskazali su Parlament Crne Gore, predsednici Srbije i Hrvatske, Evropska komisija, Potkomitet Evropskog parlamenta za ljudska prava, te Skuptinski odbor za evropske integracije Srbije. U aprilu 2011. odreeni broj politikih stranaka, zastupljenih u Skuptini Srbije, i Premijer Crne Gore iskazali su podrku uspostavljanju RECOM-a. U maju 2011. su i predsednik Slovenije Danilo Trk i predsedavajui Parlamenta Pavel Gantar iskazali svoju podrku ovoj inicijativi. Meutim, izvetaji ukazuju na to da postoje drugi vodei politiari u regionu koji su protiv ove inicijative. Inicijativa RECOM je jedina regionalna inicijativa koja je prikupila tako iroku podrku znaajnog broja predstavnika civilnog drutva, udruenja rtava i pojedinaca iz svih zemalja bive Jugoslavije. Inicijatori su organizovali i nekoliko javnih kampanja u regionu. Kampanje su intenzivirane tokom prikupljanja potpisa za RECOM-ov Statut i nesumnjivo su doprinele tome da narodi u regionu shvate znaaj procesa pomirenja. To je, samo po sebi, pohvalan i preko potreban doprinos.


35

3.5. NestaliSkoro 40.000 ljudi je nestalo tokom sukob devedesetih godina prolog veka. U decembru 2011. njih 13.439 vodilo se kao nestali: 9.309 lica u sukobima u Bosni i Hercegovini; 2.335 u sukobima u Hrvatskoj; i 1.795 u sukobima na Kosovu.57 Postoji potreba da se, promptnim i efektivnim istragama, ree otvoreni predmeti lica koja su nestala u ratovima na teritoriji bive Jugoslavije i da se okona akutna agonija njihovih porodica. Drave u regionu imaju obavezu da u tom domenu usvoje proaktivnu politiku rada, u skladu sa standardima koji su sadrani u meunarodnom humanitarnom pravu, Meunarodnoj konvenciji o zatiti svih lica od prisilnog nestanka iz 2006, kao i u skladu s l. 2 i 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima.58 Mada je svaka drava u regionu javno iskazala svoju odlunost da reava sluajeve onih koji su nestali u sukobima tokom devedesetih, politizacija i nedostatak regionalne saradnje su prepreke u takvim naporima. Komisije i institucije formirane u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji, te na Kosovu, rade na rasvetljavanju sudbine i pronalaenju lokacija nestalih, kao i na lociranju i identifikaciji njihovih ostataka. Ohrabruje to to je nedavno odrano nekoliko sastanaka predsednika Srbije i Hrvatske, koji su visoko na dnevnom redu imali temu nestalih. Radna grupa za nestale na Kosovu, kojom predsedava Meunarodni komitet Crvenog krsta (ICRC), koja za istim stolom okuplja predstavnike vlasti iz Pritine i Beograda, radi na istim ciljevima. Ti napori mogu i treba da budu osnaeni time to e sve zemlje koje to jo nisu uinile pristupiti Meunarodnoj konvenciji o zatiti svih lica od prisilnog nestanka iz 2006. (stupila na snagu u decembru 2010), kao i primenom, na nivou drave, relevantnog domaeg zakonskog okvira, te usvajanjem odgovarajuih podzakonskih akata.

3.6. Civilno drutvo i iznoenje istineVrlo ivo civilno drutvo u regionu bive Jugoslavije, zajedno s grupama strunjaka i rtava, od samog kraja sukob podstie na to da se traga za istinom i rasvetli sudbina nestalih. Nevladine organizacije prikupljaju dokaze, otkrivaju prie koje su dugo bile skrivene, organizuju okrugle stolove i nude forume na kojima rtve imaju priliku da javno ispriaju svoje prie. Tri najznaajnije organizacije za ljudska prava koje se bave prolou Centar za humanitarno pravo iz Beograda, Istraivako-dokumentacioni centar iz57. Informaciju Kancelariji komesara Hammarberga dao ICRC, aurirano u decembru 2011. 58. Vidi presude koje je Evropski sud za ljudska prava doneo 20. 1. 2011. u predmetima Julari protiv Hrvatske i Skendi i Krznari protiv Hrvatske.

36


Sarajeva i Dokumenta iz Zagreba, u saradnji i uz finansijsku podrku drugih lokalnih i meunarodnih organizacija ve vie od decenije prikupljaju informacije, otkrivaju dokaze, sarauju s nacionalnim i internacionalnim institucijama, organizuju edukativne kampanje, pruaju podrku rtvama i promoviu odgovornost i pomirenje.

3.7. Mediji i iznoenje istineSlobodni, nezavisni i pluralistiki mediji su kamen temeljac aktivnog demokratskog drutva. Oni imaju potencijal da igraju kljunu ulogu u promovisanju interkulturalnog razumevanja i pomirenja. Meutim, i dalje je u regionu problematino provoenje liberalnih zakona o medijima. tavie, nasilje, u rasponu od ubistava do uznemiravanja i zastraivanja, usmereno protiv novinara, u nekim zemljama bive Jugoslavije je uobiajena pojava, ime se ugroava sloboda izraavanja, kao i pravo javnosti da bude obavetena o svemu to joj je od interesa.59 Sve drave moraju da se obaveu da e nasilje protiv novinara tretirati kao zloin usmeren na potkopavanje javnog reda i demokratske vlasti. Nakon ratova, ini se da skoro i nije bilo nikakvog sistematskog pokuaja medija u regionu da doprinesu procesu traganja za istinom. Nakon to je Slobodan Miloevi 2001. svrgnut s vlasti, dravna televizija Srbije emitovala je BBC-jev dokumentarni film o srpskim zloinima u Srebrenici, koji je isprovocirao negativnu reakciju ire javnosti. Slian odgovor isprovociran je 2005. u Hrvatskoj, kad je jedan od najpopularnijih dijalokih programa razmatrao pitanje ratnih zloina koje su poinili Hrvati, te ulogu u tome pokojnoga predsednika Tumana.60 Dravne televizije Bosne i Hercegovine i Srbije prikazuju suenja pred Tribunalom u Hagu, ali ak ni takvi programi nisu garancija da e javnost dobiti neophodne informacije o zloinima iz prolosti i ulozi Tribunala. Pristrasne informacije, esto plasirane kroz programe vesti, uzrok su to javnosti nedostaju osnovna saznanja o predmetima, Tribunalu za bivu Jugoslaviju i prolosti. Vesti uglavnom detaljno razmatraju izreene kazne, a ne okrutnost krenja ljudskih prava, ljudska prava rtava i dunosti u ime drutva koje je bilo ukljueno u sukob.59. Komesar Saveta Evrope za ljudska prava: Tematski izvetaj, Zatita novinara od nasilja (Issue Paper, Protection of Journalists from Violence), 4. 10. 2011, CommDH/IssuePaper(2011)3; Predstavnik OSCE-a za medije, Prva OSCE-ova konferencija o medijima u Jugoistonoj Evropi, deklaracija Na putu ka slobodi medija, Sarajevo, 14. 10. 2011. 60. Vidi: Meunarodni centar za tranzicionu pravdu, Hrvatska: Selected Developments in Transitional Justice, 2006, str. 9.


37

3.8. Istina kroz kulturne manifestacijeKultura je most izmeu naroda bive Jugoslavije koji je u najveoj meri preiveo krizu. Upravo zato je kultura jedna od najveih vrednosti koja bi mogla da se koristi za izgradnju veza i uzajamnog razumevanja prolosti. Jezike slinosti tu saradnju ine loginom i lakom. Dosta je regionalnih kulturnih projekata koji su bili uspeni. Saradnja na takvim projektima uglavnom zavisi od pojedinanih inicijativa i dobro funkcionie na tom nivou, naroito u filmskoj i muzikoj industriji. Kultura je definitivno podruje koje obeava i koje mora da se koristi kao deo tranzicionog procesa. Meutim, nedostatak strateke i sistematine podrke vlada u tom podruju za sada ovaj potencijal kulture uglavnom ostavlja neiskorienim.61

61. Balkaninsight, Sound of music heals wounds in former Yugoslavia, decembar 2007, dostupno na: www.balkaninsight.com/en/article/sound-of-music-heals-wounds-in-formeryugoslavia# , poslednja poseta 28.1.2012.

38


4. Potreba za institucionalnim reformama kao garancijom neponavljanjaIzgradnja institucionalnih kapaciteta je od kljunog znaaja za ostvarivanje postkonfliktne pravde i odrivog mira u regionu. Zemlje bive Jugoslavije morale su da prou dve istorijske tranzicije, a prole su ih uspeno, i obe su traile ogromne napore: jedna nakon propasti bive federalne socijalistike republike, i druga nakon traginih godina ratova tokom devedesetih. Sve su pristupile Savetu Evrope izmeu 1993. i 2007.

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu. Fotografija Savet Evrope

|

39

Da bi se spreilo da ponovo kre ljudska prava, da bi se zakljuio proces tranzicione pravde, te da bi se stvorili socijalna kohezija i mir, date drave moraju da prou kroz proces institucionalnih reformi, poev od svojih sistema pravosua, na kojima se zasniva vladavina zakona. To je neophodan, ali teak i dugoroan zadatak, iji uspean zavretak trai vremena.62 ini se da javnost u svim zemljama u regionu pravosue vidi kao predmet korupcije. Isto tako, u veini zemalja veina javnosti vladine aktivnosti na borbi protiv korupcije generalno vidi kao nedelotvorne.63 Neke drave imaju koristi od znaajne pomoi u polju unapreenja vladavine zakona, naroito od Evropske unije ili drugih meunarodnih organizacija. Relativno velika sredstva dravnih budeta dodeljuju se razvoju sudskog sistema u tim zemljama. To je, recimo, sluaj s Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom.64 Uprkos reformama koje su se desile, u dosta zemalja u regionu sudski sistemi pokazuju ozbiljne slabosti. Te zemlje su postepeno, od 1994. nadalje, pristupale Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. Evropski sud za ljudska prava je od 2000. poeo da donosi presude protiv tih drava. Do kraja 2010. Sud je doneo ukupno 509 presuda protiv est zemalja u regionu, utvrdivi najmanje po jedno krenje Evropske konvencije o ljudskim pravima u odnosu na svaku od zemalja. Znaajan broj tih presuda tie se krenja prava na pravino suenje: Bosna i Hercegovina: 7 (od ukupno 14), Hrvatska: 51 (od ukupno 154), Crna Gora: 1 (od ukupno 3), Srbija: 14 (od ukupno 46), Slovenija: 2 (od ukupno 220), biva jugoslovenska republika Makedonija: 16 (od ukupno 72). Drugi znaajan broj presuda tie se predugih sudskih postupaka (i nepostojanja efektivnih domaih lekova), to je specifina kategorija krenja prava na pravino suenje: Hrvatska: 80, Srbija: 18, Slovenija: 211, biva jugoslovenska republika Makedonija: 47.65 Jedan deo tih predmeta pokazao je i da u nekim zemljama postoji sistemski problem neizvravanja domaih sudskih odluka, to predstavlja ozbiljnu pretnju vladavini zakona i pravdi. To je posebno sluaj u Bosni i Hercegovini i Srbiji. Obe drave priznaju ovu62. Trebalo je 15 do 30 godina cela jedna generacija da se u 20. veku dvadeset zemalja s najbrim reformama u svom institucionalnom uinku izdigne s nivoa jako krhkog do otpornijeg; vidi: Svetska banka, World Development Report 2011, Facts and Figures, str. 2, dostupno na: http://wdr2011.worldbank.org/fulltext, poslednja poseta 28.1.2012. 63. Transparency International, Global Corruption Barometer 2010, str. 43-47; vidi i UNODC, Corruption in the Western Balkans, 2011, naroito brojke na str. 44. 64. Savet Evrope, Evropska komisija za efikasnost pravosua (CEPEJ), Evaluation Report of European Judicial Systems Edition 2010 (podaci iz 2008), str. 22, dostupno na: www.coe.int/t/dghl/cooperation/cepej/evaluation/default_en.asp, poslednja poseta 28.1.2012. 65. Evropski sud za ljudska prava, Annual Report 2010, statistiki podaci na str. 156-157.

40


sistemsku greku i sarauju s Komitetom ministara Saveta Evrope u pravcu uklanjanja relevantnih nedostataka.66 Podjednako bitna za promovisanje i zatitu ljudskih prava, socijalnu koheziju i pravdu u regionu je izgradnja nezavisnih, efikasnih i efektivnih nacionalnih institucija za ljudska prava (komisija za ljudska prava, ombudsmen ili srodne institucije).67 Sve ove drave uspostavile su irok spektar nacionalnih institucija za ljudska prava. Meutim, od samog poetka morale su da prevazilaze znaajne prepreke. U nekim sluajevima su se smanjivali budeti, to je dovelo do smanjenja efikasnosti tih institucija. Jo jedna prepreka u efektivnosti rada nacionalnih institucija za ljudska prava je neizvravanje njihovih odluka. U tom smislu, tim institucijama treba ira politika podrka, konkretno od dravnog rukovodstva, koje bi trebalo da ih potvruje kao vredan doprinos naporima zemlje da obezbedi potpuno potovanje i zatitu vladavine zakona i ljudskih prava. Na kraju mora da se pomene obrazovanje kao jo jedan izuzetno znaajan sektor u kom su neophodne reforme da bi se ostvarili postkonfliktna pravda i mir. S obzirom na upornu etniku polarizaciju, sve drave u regionu mogle bi u tom sektoru dobro da upotrebe struna znanja Saveta Evrope, i da tako unaprede svoje obrazovne sisteme, prevashodno u polju ljudskih prava, demokratskog graanstva i kulturne raznolikosti. U tom kontekstu treba da se podsetimo na Preporuku Parlamentarne skuptine Saveta Evrope br. 1880 (2009) o nastavi iz istorije i postkonfliktnim podrujima, koja naglaava znaajnu ulogu koju nastava iz istorije igra u pomirenju u postkonfliktnim situacijama. Stvarno poznavanje istorije otvara put razumevanju, toleranciji i poverenju izmeu pojedinaca, posebno mlae generacije, kao i izmeu narod. Sve ove zemlje imaju stvarnu potrebu za podukom iz istorije i trebalo bi da je ostvaruju bez pribegavanja jednostranom tumaenju dogaaja. Samo kroz otvoren dijalog, poznavanje istine i istinsko promiljanje, pripadnici postkonfliktnih demokratija u Evropi mogu da ostvare socijalnu koheziju i sauvaju svoj priroeni, vrlo vredan pluralizam.68

66. Za Bosnu i Hercegovinu vidi Memorandum CM/Inf/DH(2010)22, 20. 5. 2010; za Srbiju vidi Memorandum CM/Inf/DH(2010)25, 20. 5. 2010, dostupno na: www.coe.int/cm. 67. Vidi Preporuku Komiteta ministara Saveta Evrope br. R (97) 14, o uspostavljanju nezavisnih nacionalnih institucija za promovisanje i zatitu ljudskih prava. 68. Vidi i Preporuku Komiteta ministara Saveta Evrope br. CM/Rec(2011)6 o interkulturalnom dijalogu i slici drugoga u nastavi iz istorije.

Potreba za institucionalnim reformama kao garancijom neponavljanja |

41

Zakljune napomeneProlo je vie od decenije od kraja oruanih sukoba koji su harali regionom bive Jugoslavije. Velika teta je to su drutva u nekim zemljama tog regiona i dalje izuzetno polarizovana po etnikom osnovu, i to brojne rtve rata ni do danas nisu dobile adekvatne reparacije za tete koje su pretrpeli. Klju je u pravdi, i to u pravdi koja mora da bude bez razlika. Evropljani su iz istorije nauili da su mir i bezbednost koji se ne zasnivaju na principu pravde izuzetno krhki i kratkog veka. Posleratna pravda, usmerena ka meuetnikom pomirenju i socijalnoj koheziji, dugoroan je i sloen proces koji, da bi bio uspean, trai zrelu politiku klimu koja ga podrava i koju bi trebalo da karakteriu volja i odlunost politikih lidera. To je naroito bitno u ovom regionu, gde su neke zemlje direktno implicirane i moraju da sarauju otvoreno i konstruktivno. Uprkos svim naporima i ostvarenim uspesima, nekanjivost za zloine u vezi s ratom jo nije ukinuta, a jo uvek nije razjanjena ni sudbina nekih 13.500 nestalih. Hiljade ena koje su doivele seksualno nasilje i dalje nemaju adekvatnu pomo. Jo uvek ima i nekih 438.000 izbeglica i drugih raseljenih iji legitimni zahtevi za naknadu tete jo nisu zadovoljeni i koji su bez trajnih reenja svoje situacije. Uz to, hiljade apatrida, naroito Roma, unutar regiona i van njega, i dalje postavljaju ozbiljna humanitarna pitanja i pitanja ljudskih prava, na koja treba efektivno da se odgovori. Nedavne regionalne inicijative, uz podrku UNHCR-a, usmerene ka reavanju pitanja prisilnih migracija i apatridstva u bivoj Jugoslaviji, daju nadu da e se u skorijoj budunosti videti napredak. Ne sme da se zaboravi da u pozadini svih ovih injenica stoje dugotrajna ljudska muka i patnja. Ozbiljni izazovi koji jo uvek postoje trae, iznad svega, mudru viziju i odluno politiko vodstvo. Konstruktivni koraci koje vlade u regionu ve preduzimaju, uz podrku meunarodne zajednice, vrlo su bitni i daju razloga za nadu. Pokazala se hrabrost da se upute zvanina izvinjenja i razmenjuju znaajne informacije da bi se ustanovila istina, prevazilo naslee nasilja u prolosti, te da bi se gradila odriva demokratska drutva. Takve inicijative zasluuju iroku podrku, a Evropa u toj podrci ima posebnu ulogu.

|

43

PreporukeMere za ukidanje nekanjivosti Sve drave unutar regiona bive Jugoslavije i van nje trebalo bi da daju prioritet eliminisanju nekanjivosti za teka krenja ljudskih prava i da na tome efektivno sarauju. Pozivaju se da koriste, efektivno sprovode i iroko distribuiraju, naroito kod svih nadlenih vlasti, Smernice Komiteta ministara Saveta Evrope o ukidanju nekanjivosti za ozbiljna krenja ljudskih prava, usvojene 30. 3. 2011; Domai sudovi treba da se osnae, ako je potrebno, da bi moglo da se nastavi sa voenjem suenja za zloine u vezi s ratom; Sve drave bi trebalo da omogue krivino gonjenje i ekstradiciju svih lica kojima se na teret stavljaju krivina dela u vezi s ratom, bez bilo kakve razlike; Domai sistemi zatite svedoka u regionu trebalo bi da se ojaaju dodelom odgovarajuih ljudskih i finansijskih resursa, pod nadzorom autonomnog organa koji e davati garanciju nezavisnosti od policije ili krivinih istraitelja, uz korienje smernica koje nudi Rezolucija Parlamentarne skuptine Saveta Evrope br. 1784 (2011) o zatiti svedoka kao kamenu temeljcu pravde i pomirenja na Balkanu; One drave u regionu koje to jo nisu uinile trebalo bi da pristupe Evropskoj konvenciji o nevaenju zastare za zloine protiv ovenosti i ratne zloine iz 1974, te da ratifikuju Trei dodatni protokol uz Evropsku konvenciju o ekstradiciji iz 2010, koji za cilj ima unapreenje efikasnosti i brzine reavanja krivino-pravnih pitanja; Da bi se spreilo ponavljanje slinih dogaaja u budunosti, ekstremisti koji podstiu etniku ili druge vrste mrnje moraju da budu krivino gonjeni u skladu s meunarodnim pravom; Mediji u regionu bi trebalo da preuzmu svoju odgovornost i promoviu meuetniku toleranciju i pravo svih rtava na pristup pravdi. Sve drave bi trebalo da vrsto deluju protiv govora mrnje koji dolazi od medija.

Obezbeivanje adekvatne i efektivne naknade tete za sve rtve rata Sve drave u regionu trebalo bi da preduzmu odgovarajue mere da obezbede adekvatnu i efektivnu reparaciju rtvama, te da nastave da rade na unapreenju mehanizama naknade tete koji treba da budu dostupni svim rtvama i njihovim porodicama, ukljuujui besplatnu

|

45

pravnu pomo, koja bi omoguila efektivan pristup pravdi i ostvarivanju naknade; Sve drave se pozivaju da aktivno podre napore Tribunala za bivu Jugoslaviju da se formira fond za rtve pod jurisdikcijom Tribunala; Drave u regionu se pozivaju da, u saradnji s UNHCR-om, pojaaju napore da se okona dugi raseljeniki statusa izbjeglica i drugih raseljenih lica, te da im prue pravedna i trajna reenja; Date drave bi trebalo da pojaaju napore da se raiste velika podruja koja su jo uvek zagaena protivpjeadijskim minama i kasetnom municijom, kao i eksplozivnim ostacima konvencionalnog naoruanja koje je zaostalo iz rata, u skladu sa standardima Ugovora o zabrani mina iz 1997, Konvencije o kasetnoj municiji iz 2008, Protokola V o eksplozivnim zaostacima iz rata uz Konvenciju o konvencionalnom naoruanju