o Leskovcu

1

2012 -2014

Strategija lokalne bezbednosti Grada Leskovca

Program PBILD Zajedniki program Ujedinjenih nacija Odranje mira i inkluzivni lokalni razvoj

2

UVODNA RE

Bezbednost u lokalnoj zajednici je jedan od tri prioriteta za sve anketirane graane u Srbiji. Zbog toga je Savet

za bezbednost grada Leskovca uz dobre usluge UN-Habitata odnosno PBILD-a pristupila izradi Lokalne dijagnoze, akcionih planova i Strategije za bezbednost grada Leskovca koristei metodoloke smernice PBILD-a i dobru praksu ostalih gradova u Srbiji.

Imajui na umu injenicu da je atmosfera u lokalnoj zajednici bez : nesigurnosti, nasilja, kriminala i rizinog

ponaanja osnovni preduslov za socijalni, kulturni, sportski, obrazovni i sveukupni ekonomski razvoj Grada, napravili smo ovaj strateki dokument. Njegova primena e u narednim godinama omoguiti : '' Bezbednije ulice za sve leskovane'' to je i moto celokupne nae kampanje za unapreenje opte urbane bezbednoati na teritoriji grada Leskovca.

Cilj je spreiti: porast kriminaliteta, nasilja, zloupotrebe alkohola i psihoaktivnih supstanci i ostalih oblika

rizinog ponaanja, kao i ugroavanje svih oblika ljudskih prava podvlaei znaaj nasilja u porodici, vrnjakog nasilja i rodne neravnopravnosti. Aktivnosti koje e dovesti do toga su pre svega iz preventivnog arsenala poput: promocije zdravih stilova ivota, edukacija o smrtonosnom dejstvu narkotika i tetnom efektu alkohola po mentalno i fiziko zdravlje, edukacija o nenasilnoj komunikaciji i ponaanju.

Neophodno je senzibilisati celokupno javno mnjenje, kole, decu, roditelje, itave porodice, sve graane da

prepoznaju, reaguju i prijave nadlenim organima i institucijama iz oblasti bezbednosti graana i graanki sve oblike ugroavanja line i kolektivne bezbednosti. Formiranjem zajednikog fronta u etvorouglu porodica, kole, institucije, javno mnjenje i civilni sektor jaa se insitucionalni okvir za efikasnije reavanje problema kojima se bavi Strategija za bezbednost grada Leskovca i Savet za bezbednost grada.

Time se obezbeuje atmosfera za SIGURNIJI, ODRIVI RAZVOJ svih drutvenih grupa, uz potovanje SVIH OB-

LIKA LJUDSKIH PRAVA i potovanja PSIHIKOG i FIZIKOG integriteta svih graanki i graana Leskovca. Predsednik Saveta za bezbednost grada Leskovca Dr Miodrag Miladinovi

3

Sadraj

UVOD ............................................................................................................................................................4

1. METODOLOGIJA .........................................................................................................................................5

1.1. Metodologija izrade procene lokalne bezbednosti ........................................................................................ 5

1.2. Metodologija izrade Strategije lokalne bezbednosti ...................................................................................... 5

2. PROCENA LOKALNE BEZBEDNOSTI GRADA LESKOVCA .................................................................................6

2.1. Profil grada Leskovca ................................................................................................................................6

2.2. Procena lokalne bezbednosti ....................................................................................................................7

2.3. Zakljuci / Preporuke .................................................................................................................................

2.4. Prioriteti ...................................................................................................................................................

3. VIZIJA, PRIORITETI, CILJEVI ..........................................................................................................................

4. AKCIONI PLAN .............................................................................................................................................

5.IMPLEMENTACIONE ODREDBE.....................................................................................................................9

Aneksi

4

UVOD

Kriminai je ozbiljan problem u gradovima irom sveta. Nasilje u urbanim sredinama proizvodi strah od krimi-

nala.Kriminal i strah od kriminala su ozbiljne pretnje stabilnoj drutvenoj klimi u gradovima, odrivom ekonomskom razvoju, kvalitetu ivota i ljuskim pravima.Nesigurnost jo vie utie na siromatvo, jer unitava drutveno ekonomske odnose i utie na pojavu socijalne iskljuvosti.

Gradovi imaju najvaniju ulogu u koordinaciji aktivnostima za borbu protiv kriminala.Lokalne vlasti se vide kao kljuni akteri u koalicijamazabezbednost i voe u razvoju inicijativa za prevenciju kriminala u okviru ireg drutva. Meunarodne konferencije kojekoje su odrane po svetu u poslednje dve decenije potvruju da je uloga lokalne vlasti kao voa u lokalnim partnerstvima od osnovne vanosti.Lokalna partnerstva i drugi faktori mogu da obezbede pre-venciju i konano eleminiu nasilje, kriminal i nesigurnost.

Naa optina, uz podrku PBILD Programa, je pratila strukturalni proces kreiran na poboljanju lokalnih ka-paciteta za prevenciju kriminala.Komponenta Bezbedniji Gradovi PBILD Programa i Evropski Forum za Urbanu Bezbednost EFUS su imali vano mesto u procesu formulacije Dijagnoze, obezbedivi motodoloku podrku i strukturne impute i upustva.

Proces je sainjavao: Identifikaciju i mobilizaciju kljunih aktera na lokalnom nivou, koji mogu efikasno da doprinesu sman-

jenju i prevenciji kriminala; Formiranje lokalnih koalicija za bezbednost; Procenu kriminala putem izrade Dijagnoze lokalnih stanja bezbednostina osnovu istraivanja i obrade

podataka, dobijenih od institucija i organizacija. Dijagnoza slui za identifikaciju i procenu prioritetnih pitanja bezbednosti.Isto tako slui za postizanje koncenzusa meu akterima;

Formulaciju i razvoj Lokalne Strategije Bezbednosti koja podrazumeva detaljni akcioni plan, obaveze i vremenski okvir, drutvene i institucionalne mere koje treba preduzeti;

Implementaciju Lokalne Strategije.Ovo podrazumeva seriju kratkoronih i dugoronih inicijativa i pro-jekte za prevenciju koji ciljaju na uzroke pretnji, manifestaciju i strah od kriminala;.

Institucionalizaciju i participativni pristup u prevenciji lokalnog kriminala.

5

1. METODOLOGIJA

1.1. Metodologija izrade Dijagnoze lokalne bezbednosti Dijagnoza lokalne bezbednosti je kljuni instrument za uspostavljenje proporcija kriminaliteta u gradu, njegovu

manifestaciju, uzroke, uticaj na drutvo, i javnu percepciju. Ona je isto tako alat za podizanje svesti i mobilizaciju raznih aktera. Cilj ovog procesa je bio da se dobije pouzdana slika lokalne situacije koja nije nuno nauna ali svakako pred-stavlja dobru osnovu za akciju. Ona je bazirana na razliitim tipovima informacija sakupljenih iz razliitih izvora, tj. godinjih izvetaja iz razliitih institucija kao Policije, Centra za socijalni rad, itd, ali isto tako i informacija iz upitnika i dubinskih intervjua koji su raeni poetkom 2011-te godine. Strategija za formulaciju Dijagnoze nije imala za cilj razumevanje ve prosto zadovoljenje najurgetnijih potreba za informacijama.

Dijagoza bezbednosti opisuje: Glavnu drutveno-ekonomske osobenosti zajednice; Karakteristike kljunih aktera; Nivo pruenih usluga od strane Lokalne vlasti i Policije; Postojee Strategije, politike i aktivnosti u odnosu na pitanja bezbednosti u gradu; Osnovne probleme po pitanju bezbednosti, osnovne manifestacije kriminala i nasilja, karekteristike rtava

i poinioca, strah i percepciju na kriminal kao i na oseaj nesigurnosti, ukljuujui pitanja (vienih) uzroka oseaja nesigurnosti u gradu.

Formulaciju Dijagnoze lokalne bezbednosti su sproveli Edukacioni centar iz Leskovca i ABC Centar za mir iz Vranja.U 13 optina i gradova Jablanikog i Pinjskog okruga, za potrebe dijagnoza bezbednosti i izradu stratekih pla-nova za unapreenje lokalne bezbednosti, sprovodeno je istraivanje kroz formu upitnika, sa strunjacima i profe-sionalcima iz institucija koje funkcioniu u optini i koje su lokalni servisi, kao i sa onim koje su ispostave centralnih vlas-ti. Ukupno je u svih 13 optina, 360 strunjaka i profesionalaca popunilo upitnike, a raspored ovog uzorka je bio srazmeran veliini (broju stavnovnika) optine. Dodatno je uraeno 52 dubinska intervjua u svih 13 optina sa vrhom upravljakih struktura Policijske uprave, Lokalne samouprave i Centara za socijalni rad.Svi dostupni dokumenti, strateki razvojni planovi, strategije razvoja socijalne zatite, akcioni planovi za podrku vunerabilnim grupama, izvetaji instituci-ja od vanosti za procenu bezbednosti (policiske uprave, pravosua, centra za socijalni rad, prosvetnih institucija, zdravstva i nevladinog sektora), ukupno 74 dokumenata, su bili izvor za rad na integraciji podataka, stavova i potreba, graana Jablanikog i Pinjskog okruga.

1.2. Metodologija izrade Strategije lokalne bezbednosti

Osnovna naela izrade Strategije navedena su u uvodnom delu. Ipak, nije na odmet pomenuti da smo se tokom izrade ovog dokumenta vodili prvenstveno naelima participacije, te u tom smislu u proces ukljuili sve rele-vantne lokalne aktere i zainteresovane strane. Participacijom se pre svega ukazuje na mogunosti saznavanja kako sa-gledati i uvaavati razliita miljenja, iskustva i znanja, biti otvoren i jasan u namerama, izvriti odabir uesnika, te po-deliti sa drugima struno znanje i iskustvo, pruajui mogunost i najugroenijim grupama da preuzmu odgovornost u odluivanju.Prvenstveno radi spreavanja pojave kriminala i nasilja, pokuali smo da identifikujemo i usmerimo se na uzroke navedenih pojava, faktora rizika koji ih povezuju, kao i da unapredimo bezbednost lokalne zajednice, fokusirajui se na snage, radije nego na slabosti.

Strategiju bezbednosti karakterie: prelazak sa relativno uskog fokusa prevencije kriminala, na iri aspekt bezbednosti lokalne zajednice

kao javnog dobra; prelazak sa opteprihvaenog stava da je bezbednost odgovornost policije, ka prepoznavanju potrebe

da lokalne vlasti i cela zajednica moraju partnerski da budu aktivno ukljueni u proces; prepoznavanje kljune uloge koju lokalni optinski lideri igraju u ovom procesu, kroz organizovanje,

podrku i motivisanje lokalne koalicije, odnosno Saveta za bezbednost; postizanje konsenzusa o potrebi da se bavimo socijalnim i ekonomskim uslovima, kao i faktorima rizi-

ka koji podstiu kriminal i viktimizaciju. U potrazi za reenjima problema kriminala i nasilja, lokalni akteri okrenuli su se proaktivnom, odnosno preven-

tivnom pristupu. Osnovna pretpostavka koje smo se pridravali je da je prevencija isplativija od represije. Bolje spreiti nego leiti je strategija koja se primenjuje u razliitim oblastima i procesima reavanja rastuih problema, a ovom sprovoenjem ove strategije promovisaemo taj pristup i u naoj lokalnoj zajednici.

6

2. PROCENA LOKALNE BEZBEDNOSTI GRADA LESKOVCA

U Leskovcu je anketirano 50 ispitanika, profesionalaca iz Centra za socijalni rad, Policijske uprave, Gradske up-rave, Zdravstvenog centra, Pravosudja. U izboru ispitanika u svakoj instituciji je anketirano minimum 30% manje zastupljenog pola. Svi ispitanici su zaposleni izmedju 35 I 55 godina sa VII stepenom strune spreme.

Dotatno izvreno je 4 dubinska intervjua sa managmetnom po dva intervjua Gradske uprave I dva Policijske uprave. Konsultovana dokumenta za Grad Leskovac:

RSEDP - Integrativni plan socio-ekonomskog razvoja Juna Srbija 2005-2007

Istraivanje Ekonomske aktivnosti na jugu srbije

Strateki plan razvoja Grada Leskovca,

Nacrt stratekog plana socijalne zatite Leskovac,

Godinji Izvetaji Centra za Socijalni Rad Leskovac, Policijske Uprave Leskovac, Zdravstvenog centra Leskovac, nevladinih organizacija.

U okviru istraivanje ukljueni su delovi Izvetaja sa istraivanja javnog mnenja ISTRAIVANJE ZADOVOLJSTVA GRAANA koje je za potrebe Programa evropskog partnerstva sa optinama PROGRES sproveo CeSID.

Javne rasprave u formi Validacionih radionica su sastavni deo konstruisanja dokumenta I smernice proistrekle sa javnih rasprava konano su usmerile definisanje prioriteta I strateskih pravaca.

2.1. Profil optine Generalno:

Grad Leskovac se prostire na jugu Srbije, sa znaajnim saobraajnim prolazima (koridor 10 i blizina administrativne granice sa Kosovom) to ovu optinu svrstava u vrlo znaajan geo-strateki centar.Grad Leskovac ima 150.653 stanovnika (na osnovu procene stanja Zavoda za statistiku u 2008.god.) i prostire se na povrini od 1025 km.2 sa prosenom naseljenou od 150 stanovnika na km.2 . Leskovac je administrativni centar Jablanikog okruga koji ima 229.430 stanovnika i koji obuvata pored Leskovca, jo pet optina: Lebane, Bojnik, Medvedja, Vlasotince i Crna Trava. U gradu Leskovcu postoji dugogodinje smanjenje broja stanovnika, pa tako imamo da je prema popisu iz 1991.godine bilo ukupno 159.478 stanovnika, dok je popisom iz 2002.godine bilo ukupno 156.252 stanovnika, da bi po poslednjoj proceni broja stanovnika, optina imala ukupno 150.653 stanovnika.

Starosna struktura stanovnitva je sledea :

Grupacija Starost Broj % ----------------------------------------------------------------------------------------------- deca i omlad. 0 19 33264 22,07 odrasli 20-59 83280 55,27 stari 60-99 4109 22,64

Udeo mladog stanovnitva iz godine u godinu belei usporeni rast, dok uee starog stanovnitva mnogo bre

raste, te je sada trenutno 23% stanovnistva starijeg od 60 godina u ukupnom broju stanovnika grada, to stanovnitvo grada Leskovca ini starim. U 2009.godini, broj ivorodjenih lica iznosio je 1.840, a broj umrlih iznosio je 1.350 lica. Znai da imamo pozitivan prirodni prirataj +490 lica, to do sada nije bila karakteristika naeg grada.Broj sklopljenih brakova, iznosio je 923, dok je broj razvedenih brakova u ovoj godini 234 (prema podacima suda) to je za 24% vise razvoda u odnosu na prethodnu godinu.Grad Leskovac ima 144 naseljenh mesta i prema tipu naselja, ukupno 68.327 stanovnika ive u gradu, dok 82.326 stanovnika ive u seoskim i meovitim naseljima.

7

Broj domainstava po popisu iz 2002.godine iznosi 46.583 i to : - sa 1 lanom - 6.515 - sa 6 clana - 3.900 - sa 2 lana - 10.751 - sa 7 lana - 1.185 - sa 3 lana - 8.183 - sa 8 lana - 372 - sa 4 lana - 10.408 - sa 9 lana - 120 - sa 5 lana - 5.052 - sa 10 lana - 97 Proseno leskovako domainstvo broji 3,23 lana, to znai da u domainstvu najee ive roditelji i deca, koji nakon zasnivanja svoje porodice, formiraju svoje domainstvo.Za potpuniju sliku socijalne situacije u gradu, relevantni su podaci o zaposlenom stanovnitvu, broju korisnika penzijsko-invalidskog osiguranja, iznosima zarada i drugih linih primanja. U 2009. godini na teritoriji naeg grada bilo je 104.241 radno sposobnih stanovnika: muko (od 15-64 god.) 55.518 lice i ensko (od 15-59 god.) 48.723 lice. Udeo radno sposobnog u ukupnom broju stanovnika iznosi 69%.Podaci o zaposlenom stanovnitvu na podruju grada Leskovca, pokazuju da se broj zaposlenih od 90-tih godina smanjuje, te je u 2009.g. iznosio 26.233 lica.Broj nezaposlenih lica u gradu Leskovcu iznosi 20.922 lica. Broj nezaposlenih je jo uvek jako veliki, to utie na socijalni status porodice i njenih lanova. Kada je rec o broju nezaposlenih lica na teritoriji Jablanickog okruga, ukupno 35.575 lica je na evidenciji Nacionalne sluzbe zaposljavanja.Prosecna neto zarada u gradu Leskovcu u novembru mesecu 2009. godine iznosila je 24.032,00 dinara. Prosena neto zarada u privredi iznosila je 19.489,00 dinara i u vanprivredi 31.068,00 dinara.

2.2. Procena lokalne bezbednosti

a) Analizom aktera u Leskovcu obuhvaeni su akteri ija ovlaenja, strunost, informacije i interesi imaju znaajan uticaj u oblasti bezbednosti i prevencije kriminala. Na osnovu izvrene analize, evidentno je da javni sektor ima visok interes i kljunu ulogu u procesu. Institucije javnog sektora imaju i operativne kapacitete i potrebne informacije za uspeno bavljenje prevencijom kriminala i kljuni su partneri za implementaciju strategije. Takoe je primetan nedostatak iskustva i kapaciteta i u privatnom i u civilnom sektoru, dok je za uspeno bavljenje ovim problemima neophodno njihovo aktivno uee.

Matrica uticaji-interesi

Mali uticaj Veliki uticaj

Mali interes

Odeljenje Regionalne privredne komore privatne firme koje se bave obezbeenjem Sportski save

Sredstva javnog informisanja Crkve

Veliki interes

Predkolska ustanova Osnovne i srednje kole Vie kole i fakulteti Savet roditelja pri kolama Udruenja graana, NVO aki parlament Crveni krst Omladinski savez

Gradonaelnik Gradske uprave MUP PU Leskovac Centar za socijalni rad Zdravstveni centar Zavod za javne zdavlje Tuilatvo Sudovi

b) Istraivanje Procena lokalne bezbednosti Grada Leskovca predstavlja: Analizu i integraciju podataka dobijenih putem dubinskih intervjua sa predstavnicima kljunih institucija, analizu i integraciju podataka iz objavljenih, javno dostupnih, ali i neobjavljenih pisanih dokumenata kljunih aktera koji uestvuju u bezbednost. Posebno su analizirani upitnici koje su popunjavali predstavnici kljunih institucija.

Podataka dostupnih o direktnim ili indirektnim bezbednosnosnim rizicima osim nezaposlenosti, zdravstvenoj bezbednosti, zdravstvu i siromatvu (podaci NZS, ZZJZ i NVO-a), - maloletnika delinkvencija (nasilje u kolama, medju navijakim grupama), ekoloka bezbednost, narkomanija, bezbednost na rad-nom mestu i saobraajna bezbednost, trgovina ljudima, ugroavanje manjinskih prava, pristup informaci-jama od javnog znaaja, policijske slube i bezbednost, bezbednost u sudovima, korupcija, nisu sistemati-zovani i nisu dostupni za organizacije i pojedince van institucija.

c) Rezultati istraivanja na osnovu podataka dobijenih putem ankete koja je sprovedena u javnim ustanovama formirane su tri grupe, zaposleni u socijalnoj zatiti, u policiji i u slubi hitne medicinske pomoi::

8

ta najvie brine stanovnike grada, na prvom mestu ?

Kao glavni uzrok i na prvom mestu nebezbednosti i zabrinutosti se u Leskovcu izdvaja nezaposlenost i prisustvo droge i psihoaktivnih supstanci to je inae karakteristika celog juga srbije, ali se ovde apostrofira nezaposlenost kao uzrok koji generie i koji e u budunosti odredjivati kretanje naruavanja bezbednosti i raznih oblika devijantnog ponaanja, naroito kod mladih na ulici i po pitanju nasilja u porodici.

ta najvie brine stanovnike grada, na drugom mestu ?

Kada je u pitanju procena nebezbednosti na drugoj listi prioritetnih tema, izdvajaju se podjednako alkohol,

droga i socijalna nesigurnost koja u najvee broju sluajeva je generisana nezaposlenou. Ovi pokazatelji jasno ukazuju, i kod pitanja nebezbednosti na prvom i na drugom mestu, da su nezaposlenost i prisustvo psihoaktivnih supstanci generatori prisutne i oekivane nebezbednosti u gradu.

ta bi unapredilo borbu protiv nesigurnosti na lokalnom nivou i prevenisalo kriminal ?

Medjutim percepsija ispitanika je da prvenstveno bolja koordinacija izmedju razliitih aktera bi unapredila

borbu protiv nesigurnosti. Profesionalci iz institucija procenju da nije samo nedostatak finasiskih sredstava razlog odsustva efikasnijeg rada na poveanju bezbednosti, ve, aktvniji rad i umreavanje institucija kao i kreiranje sadraja za aktivni pristup u prevenciji devijantnog ponaanja.

9

Kod ispitanika koji su odgovarali kroz dubinske intervjue najee se ponavljala potreba za struktuisano provodjenje vremena mladih van kue i kole, esto se spominju kulturni i omladinski centri kao logistiki alat koji bi svojom ponudom mogao da unapredi sadraje za provodjenje slobodnog vremena u zamenu za, trenutno jedino dostupno, kafie, kockarnice, kladionice, kafane i igraonice.

Ukupno stanje bezbednosti se moe oceniti zadovoljavajuim. Leskovac je bezbedan grad. Stanovnici grada se oseaju sigurno u odnosu na lokalnu bezbednost. Pojedinani sluajevi ukazuju da treba nastaviti sa aktivnostima koje poveavaju bezbednost ali su kljuni akteri zadovoljni celokupnom sadanjom situacijom.

d) Stanje bezbednosti prema podacima i izvetajima kljunih gradskih institucija: Policijska uprava Leskovac je organizaciona jedinica ministarstva unutranjih poslova koja je na osnovu zakona

i drugih podzakonskim aktima direktno ukljuena u sam postupak bezbednosti ljudi i njihove imovine, kao i u postupku represije prema svim onim licima za koje postoje osnovi sumnje da su izvrili neko krivino delo ili prekraj i to u predkrivinom postupku kojim rukovodi nadleno tuilatvo. Slubenici policije su na dunosti 24 sa osnovnim zadatkom zatita bezbednosti lica, njihove imovine, unapreenje bezbednosti saobraaja, ouvanje javnog reda i mira, kao i servisiranje prava graana u oblasti upravnih poslova. Manifestacije kriminala:

Evolucija bezbednosti i kriminala u poslednje etiri godine, generalno, je ostala otprilike na istom nivou. Mali je broj krivinih dela koja bi uznemirila javnost.

U protekle etire godine konstantno je poveanje krivinih dela sa elementima nasilja ali su poveane i aktivnosti na suzbijanju kriminala, vei broj programa, edukacija i preduzetih konkretnih aktivnosti. Znatno je povean broj krivinih dela nasilje u porodici, krivinih dela vezanih za zloupotrebu narkotika i iz oblasti privrednog kriminala.

U protekle etiri godine izraena su krivina dela vezana za zloupotrebu slubenog poloaja kroz proces privatizacije, gde su svi pokuavali da prisvoje tuu imovinu, neke katastarske parcele koje su pokuavali prometovati. Privatna lica koja koriste stanove ili lokale koji su u dravnoj svojini, ne izmiruju obaveze prema gradu, dravi, stvorili su dug od dva miliona dinara gradskih sredstava.

Glavne manifestacije kriminala vezane su za zloupotrebu narkotika i krivina dela iz oblasti privrednog kriminala, zloupotrebu slubenog poloaja, korupcija i maloletnika delinkvencija. Najvei broj krivinih dela su imovinskog karaktera, sitne i teke krae- 40 % od ukupno izvrenih krivinih dela. U pogledu strukture najbrojnija krivina dela su zloupotrebe slubenog poloaja, prevare u privrednom kriminalu, falsifikovanje slubenih isprava i pronevere, dok su prijave podnoene protiv nosioca javnih i pravosudnih funkcija, prosvetnih radnika, predsednika i lanova upravnih odbora i vlasnika i odgovornih lica privatnih preduzea.

FORME KRIVINIH DELA

2009

2010

Broj dela na 10.000

stanovnika

Naruavanje javnog reda i mira Broj povratnika 155 311 20

Nasilniko ponaanje Broj krivinih dela 7 17 1,2

Dela protiv ivota i tela Laka telesna povreda 67 62 4

Teka telesna povreda 15 32 2

Ubistvo 2 0 0

Ubistvo u pokuaju 2 3 0,2

Prostitucija Broj sluaja 1 0 0

Distribucija i zloupotreba PAS Broj krivinih dela Neovlaena proizvodnja, dranje i stavljanje u poromet opojnih droga

84 94 6

Nasilje u porodici Broj sluajeva 136 115 7,5

Krivina dela protiv imovine Ukupno krivinih dela 400 418 25

Saobraajni prekraji Ukupno nezgoda 602 441 27

Izazivanje opte opasnosti Broj sluajeva 8 12 0,8

Korupcija Dela Zloupotreba slubenog poloaja 112 131 8,5

Zaplena opijata (grama) Marihuana 439.12 2896.41 X

(izvor: Izvestaj Policijske uprave Leskovac)

PU Leskovac je dobila Oktobarsku nagradu za 2010-u godinu, lokalna samouprava je nagradila policijske slubenike. Optina prua maksimalnu podrku kod organizacije raznih skupova pripadnika ministarstva, ne samo u smislu obezbeivanja prostora za odravanje seminara i edukacija kadrova ve i pruanju finansijskih sredstava.

10

Policijska uprava je od optine dobila donaciju od oko 15 000 e za spreavanje i unapreenje borbe protiv kriminala. Kompanija Zdravlje Aktavis je kroz angaovanje gradonaelnika obezbedilo tehnika sredstva, kompjutere, za MUP.

Puno dobrih rezultata dale su akcije na polju suzbijanja visokotenolokog kriminaliteta i piraterije.

Nasilniko ponaanje- uglavnom usmereno prema policiji, nisu zabeleeni sluajevi organizovanja po grupama.

Kriminalne aktivnosti- se najvie registruju u samom centru grada,u kafiima, restoranima i diskotekama gde se okupljaju mladi,( naruavanje javnog reda i mira, zloupotreba psihoaktivnih supstanci) i u naselju Duboica i Radnikom naselju( sluba hitne medicinske pomoi registruje povean broj poziva narkomana ), naselje Zele Veljkovi, okolina O Vuk Karadzi.

Dela protiv ivota i tela - lakih telesnih povreda je bilo 84, teke telesne povrede 44, 1 ubistvo i 3 dela ubistvo u pokuaju.

Prostitucija - jedan sluaj u toku prole godine.

Distribucija i zloupotreba psihoaktivnih supstanci- je jedan od najveih problema. U toku 2010-e podneto je 115 krivinih prijava protiv 159 izvrioca . U odnosu na 2009-u godinu zabeleeno je poveanje za 34 krivina dela. Postignuti su izuzetno dobri rezultati na polju suzbijanja narkomanije i presecanja vercerskih kanala. Zaplenjeno je 6 kg droge to takoe predstavlja znatno poveanje u odnosu na 2009-u god. Kada je zaplenjeno oko 1,2 kg. Mera policijskog zadravanja prema izvriocima ovih krivinih dela primenjena je prema 116 lica. U nizu uspeno izvedenih akcija policija je procesuiral 5 kriminalnih grupa koje su na organizovan nain vrila prodaju i promet opojnih droga.

Primenjivanje novog zakona o bezbednosti saobraaja doprineo je da se smanji broj saobraajnih prekraja i krivinih dela vezanih za bezbednost saobraaja.

U toku 2010-e god. Ukupno je registrovano 622saobraajnih nezgoda, od kojih su 330 sa nastradalim licima. U saobraajnim nezgodama poginulo je 15 lica, dok je 425 tee ili lake povreeno. Otkrivenih saobraajnih prekraja je bilo oko 12000, oko 10000 u grupi lakih saobraajnih prekraja. Osnovni uzroci su:

neprilagoena brzina,

neustupanje prava prvenstva prolaza,

vonja pod dejstvom alkohola

nepropisne radnje u saobraaju.

Izazivanje opte opasnosti- prisutno je izazivanje saobraajnih nesrea, izazivaju ih neispravni automobili ili bahata vonja, dobri, jaki automobili koje voze najee mladi. Ugroavanje okoline, prirodnih resursa je prisutno i ogleda se u tome to ljudi zagauju ivotnu sredinu isputanjem fekalnih voda, najee po selima. Npr. ljudi iz sela Velika Kopanica dobili su 20 opomena tj. Upozorenja pred pokretanje sudskih postupaka da prestanu sa isputanjem fekalnih voda u potok i na putevima.

Bilo je nekoliko poara na objektima u kojima poginulih i povreenih nije bilo.

Odrana su 1094 javna skupa na kojima je bilo prisutno oko 430 000 uesnika ali za vreme odravanja nije bilo sluajeva teeg remeenja javnog reda i mira.

Korupcija jedan od velikih problema. Otkriveno je 509 krivinih dela privrednog kriminaliteta, zloupotrebe slubenog poloaja, falsifikovanje sliubenih isprava.

PU je lan Saveta za vanredne situacije. Izuzetno dobra saradnja sa Odborom za borbu protiv narkomanije i bolesti zavisnosti. PU je lan Saveta za bezbednost.Cilj da se stvori to kvalitetnija saradnja gradskog pravobranilatva sa svim gradskim upravama, i sa pojedinim slubama, npr slubom za imovinsko-pravne poslove, slubom za graevinske i komunalne poslove, inspekcijskom slubom, direkcijom za izgradnju.Poseban aspekt posvetiti prevenciji i zatiti naih najmlaih lanova, ukazivanjem na tetna dejstva nekih inilaca.

Po podacima iz Slube hitne medicinske pomoi koja je ukljuena u bezbednost zdravlja stanovnitva u vanrednim situacijama i u sluaju akutnog oboljevanja i povreivanja, moe se konstatovati da je javnost zainteresovana za kriminal, nesigurnost i nasilje to se ogleda u prijavljivanju sluajeva kriminala i njihove spremnosti na pomo u vanrednim situacijama. U spreavanju kriminala sluba hitne medicinske pomoi se ukljuuje na taj nain to prijavljuje sluajeve povezane sa kriminalom, nasilnim ponaanjem i ugroavanjem bezbednosti, policiji ili Centru za socijalni rad. lan je Saveta za bezbednost optine, ija je funkcija rad na spreavanju pojava tetnih po stanovnitvo i materijalno dobro, otklanjanje posledica neeljenih dejstava i elementarnih nepogoda. Sastanci se organizuju po potrebi i pozivaju se svi za koje se smatra da e u odreenim okolnostima biti od koristi. Od osnivanja Saveta bolja je saradnja sa drugim slubama ali se moe unaprediti saradnja sa civilnom zatitom, policijom, putnom ifrstrukturom, Zavodom za javno zdravlje i dr. lan Saveta je i CSR ije miljenje je da se sastanci ne sprovode redovno i da je potrebno aktivnije uee svih institucija i bolja koordinacija.

11

Centar za socijalni rad ima znaajnu ulogu u realizovanju svih nivoa drutvenog reagovanja na prestupnitvo mladih, od prevencije, preko posebnih mera zatite do uea u izvrenju pravnih mera. Prema Zakonu o izvrenju krivinih sankcija prema maloletnicima zadaci Centra odnose se na faze rada sa maloletnikom, njegovim roditeljima, sredinom u kojoj se kree i ostvaruje svoje obaveze. Posebne zadatke Centar ika kada se radi o upuivanju u vaspitnu ustanovu (priprema, izbor zavoda, odvoenje, praenje, izvetavanje suda, prihvat po povratku iz ustanove i dr.). CSR obavetava PU i VJT o postojanju nasilja u porodici, podnosi krivine prijave protiv poinioca nasilja kod VJT; informisanje rtve i posredovanje kod drugih institucija, usmeno i pismeno upozorenje vriocu nasilja, savetodavni rad sa vriocem nasilja na nenasilnom ponaanju. Broj neodlonih intervencija:

Starosna grupa Vrsta neodlone intervencije Broj intervencija

Deca i omladina

-izdvajanje dece iz porodice - smetaj u Prihvatilite -sasluanje mal.lica u prisustvu radnika CZSR -smetaj u Prihvatnu stanicu u Niu

ukupno 55

Odrasli -zbrinjavanje inval.lica od strane rodbine -prisustvo CZSR u toku saslusanja stranke u PU-Leskovac

2

Stariji -zbrinjavanje na neurologiji -zbrinjavanje u srodnickoj porodici

4

Ukupno 61

to setie prekraja, u toku 2010-e godine otkriveno je 724 prekraja verbalnog naina izvrenja ( psovanje, vreanje).

Nije bilo naruavanja javnog reda i mira u veem obimu. Naruavanje javnog reda i mira , nasilno ponaanje prisutno je posebno kod maloletnika, na evidenciji CSR je za 20% vie dece i omladine sa poremeajima u ponaanju u odnosu na prethodnu godinu.

Na nivou okruga podnete su 1328 prijave protiv 1641 osoba. Prekraji koji su najee vreni su nepristojno, drsko i bezobzirno ponaanje, ugroavanje sigurnosti drugih lica, kao i vreanje, zlostavljanje i vrenje nasilja. U pogledu strukture izvrioci su najee mukog pola, sledee starosne strukture:

- Lica starija od 40 god. (654) - Lica od 30-40 god. ( 356) - Lica od 21-30 god. (375) - Lica od 18- 21god. ( 175)

Uzrok je siromatvo, velika nezaposlenost. Veina mladih je nazaposleno to stvara veliko nazadovoljstvo i bunt protiv drutva.Stvaraju se drutveni slojevi, izdvaja se jedan broj izuzetno bogatih ljudi i upravo te razlike u socijalnom statusu stvaraju nezadovoljstvo. Uzrok lei i u samom vaspitanju, u porodici i koli. Roditelji i kola trebaju pomoi mladima u organizovanju slobodnog vremena, mogu ih ukljuiti u sportske, kulturne vannastavne aktivnosti. Struktura dece i omladine sa poremeajem u ponaanju:

Maloletnici 2008 2009

Sa asocijalnim ponaanjem 10 12

Krivino neodgovorni (ispod 14 god.ivota) 23 4

Odgovorni za krivini prestup 58 70

Odgovorni za prekraj 379 266

UKUPAN BROJ MALOLETNIKA 470 352

Vandalizam- ne postoje organizovane grupe:

U Leskovcu je podneto 718 prekrajnih prijava. Najee je to nepristojno, drsko ponaanje, vreanje, uestvovanje u tue. Najee se deavalo na ulicama (362) i u kuama, stanovima ( 308). Uglavnom kada su javne manifestacije u pitanju, kada se organizuju masovni skupovi ili za vreme praznika. Ono sto karakterise ovaj izvestajni period jeste smanjenje broja krivicno neodgovornih maloletnika za 83% i maloletnih ucinioca prekrsaja za 30% u odnosu na prethodnu godinu.

12

Maloletnika delikvencija: Broj maloletnika koji su reaktivirani ili novoevidentirani i broj maloletnika iji je dosije odloen u pasivu u toku 2009. godine

Maloletnici Reaktivirani Novoevidentir. pasiva

Sa asocijalnim ponaanjem / 12 5

Krivino neodgovorni / 4 1

Odgov. za kriv delo 18 52 47

Odgov. za prekraj 17 249 240

UKUPAN BROJ MALOLETNIKA 35 317 293

Broj zahteva suda i sudije za prekraje

Broj zahteva 2008. 2009.

Suda 58 78

Sudije za prekraje 379 283

UKUPAN BROJ ZAHTEVA 437 361

Broj prijava u toku 2009. godine

roditelja 2

kole 2

MUP-a 5

OJT 2

NVO /

Nekog drugog 1(psihijatrija) Kada je u pitanju nasilje u porodici najee su to dela u kojima je prisutno fiziko nasilje mukarca nad enama i to 90%. To se moe povezati sa alkoholizmom mua, loim ekonomskim prilikama ali i nezrelou ljudi koji stupaju u brak. Ranije se manje panje obraalo na nasilje u porodici i to se zatakavalo a sada se otvoreno pria o tome i ene su se osnaile da potrae pomo i zatitu, ali kad sve dodje do suda one uglavnom odustaju moda iz straha ili iz saaljenja. Struktura porodica prema nainu otkrivanja porodinog nasilja Nain otkrivanja Broj porodica Prijava lana porodice 39

Prijava drugog lica van porodice 1

Prijava ustanove (kola, dom zdravlja, vrti....) 1

Prijava MUP-a 11

Zahtev suda /

Prijava nevladine organizacije /

Organ starateljstva po slubenoj dunosti 1

UKUPAN BROJ PORODICA 53

Struktura porodica prema lanovima koji su rtve nasilja

rtve nasilja su Broj porodica

Samo deca 3

Samo brani partner 38

Deca i brani partner 12

Deca i neki drugi lan porodice /

Drugi lan porodice /

Ostale kombinacije /

UKUPAN BROJ PORODICA 53

Krivinih prijava za nasilje u porodici u 2010-oj je bilo 141 a prole godine 166.

Nasilje u porodici,dece nad roditelja je posebno izraeno kroz socijalne razlike, deca imaju sve vee zahteve od roditelja koje roditelji zbog socio-ekonomske situacije ne mogu da im priute. Veliki problem predstavljaju i nereeni imovinski odnosi, roditelji pokuavaju da zadre panju dece time to ne reavaju pitanje imovine.

Seksualno nasilje procesuirana su dva dela silovanja i 6 dela silovanje u pokuaju.

Razbojnitvo je prisutno, u toku 2010-te evidentirano je 30 takvih dela, i 2 razbojnike krae.

Krivino delo ubisvo jedno i ubistvo u pokuaju 3;

Upotreba razliitog oruja- nedozvoljeno dranje 59 sluajeva u toku 2010. god.

13

Centar za socijalni rad ima saznanja o kriminalnim aktivnostima kada su u pitanju maloletni izvrioci prekrajnih i krivinih dela. Centar sprovodi odgovarajui tretman, prua savetodavno terapijske usluge i strunu pomo korisnicima, pa je tako u toku prole godine bilo 308 dece i omladine sa poremeajima u ponaanju; tanije 36 sa asocijalnim ponaanjem, za krivino neodgovorne maloletnike, 76 poinioca krivinih dela i 175 poinioca prekraja. to se tie dece i omladine iz porodica sa poremeenim porodinim odnosima bilo ih je 69.Posebna panja u Centru za socijalni rad se posveuje zatiti dece od svih oblika zlostavljanja i u tom cilju se preduzimaju posebne mere kao to su: preventivni i korektivni nadzor vrenja roditeljskog prava, pokretanje krivinog postupka za zlostavljanje dece, pokretanje postupka za potovanje roditeljskog prava, smetaj u Prihvatilite za rtve nasilja, smetaj u hraniteljsku porodicu.Inicijative na planu prevencije kriminala, u CSR od 2006. godine postoji Prihvatilite za ene i decu rtve porodinog nasilja. Radi se i sa maloletnim poiniocima krivinih dela, sa nasilnicima i rtvama. Edukacije u cilju promene svesti kod graana uglavnom sa Policijskom upravom. Edukacije po kolama. Redovna saradnja sa elektronskim i tampanim medijima u cilju podizanja svesti graana i prepoznavanja nasilja.Saradnja suda, CSR, policije i tuilatva je odlina ali uvek moe da se unapredi, da se pojaa rad na prevenciji kriminala, ukljuivanjem kola, grada i gradskih uprava i dr vladinih i nevladinih organizacija. Da bi se nivo lokalne bezbednosti poveao neophodno je da se definie i precizno uredi protokol o saradnji izmeu institucija koje se bave tim pitanjima, u kome e precizno biti definisane uloge svih institucija iz oblasti svoje nadlenosti.

e) Reakcije zajednice na bezbednosnu situaciju Policijska uprava:

Pojaane su policijske kontrole na javnim mestima i u saobraaju

Uvedeni kolski policajci u kole Lokalna samouprava:

Formiran Savet za bezbednost optine kole:

Razni preventivni programi

Osnovani su aki parlamenti i savet roditelja Zdravstveni centar:

Rad Savetovalita za bolesti zavisnosti

Rad patronane slube Centar za socijalni rad:

Prihvatilite za ene i decu rtve porodinog nasilja

Preventivni rad strunog tima za zatitu dece i imladine i zatitu odraslih lica

Savetodavni rad sa porodicom i mladima u riziku Snage i mogunosti lokalne zajednice: Kadrovski potencijal

Izrada strategije za unapreenje bezbednosti

Izrada protokola o saradnji razliitih drutvenih institucij a( Policije,Centra za socijalni rad,Tuilatva, Prekrajnog i Vieg suda, lokalne samouprave, nevladine organizacije, Domom Zdravlja, kola,...) koji bi obezbedio:

1. Koordinaciju rada kljunih ustanova 2. Uspostavljanje jedinstvene baze podataka 3. Unapreene standarde i procedure u postupanju poev od evidentiranja, meusobnog izvetavanja,

planiranja, koordinacije aktivnosti,... 4. Organizovanje preventivnog programa

Slabosti i prepreke lokalne zajednice:

Materijalna i tehnika neopremljenost dravnih ustanova

Slaba saradnja kljunih aktera

esta promena rukovodioca kljunih ustanova, aktera

Nepostojanje strategije za prevenciju kriminala, bolesti zavisnosti, nasilja u porodici

Slaba saradnja sa medijima, nezainteresovanost medija za pojedina pitanja

f) Reakcije gradjana na bezbednosnu situaciju Izvetaj sa istraivanja javnog mnenja ISTRAIVANJE ZADOVOLJSTVA GRAANA

*Rezultati preuzeti iz istraivanja koje je za potrebe Programa evropskog partnerstva sa optinama PROGRES sproveo CeSID. Ovo istraivanje su finansijski podrali Evropska unija i Vlada vajcarske.

14

Percepcija rairenosti korupcije u optini: Nepovoljne ocene o radu lokalne vlasti, po pravilu su skopane i sa odreenom visokom percepcijom korup-

tivnog ponaanja. U ovm istraivanju najvei deo ispitanika nam je rekao da oni ne mogu da ocene kakvo je stanje sa korupcijom u optini, dok je kod onih koji imaju stav prema ovom pitanju pretegao broj ispitanika sa negativnim stavo-vima. Tako je 7% reklo da su svi korumpirani, 10% da je to veina slubenika, a 9% da je to manji deo slubenika. Na suprotnoj strani je 8% graana Leskovca koji tvrde da je retko koji slubenik korumpiran, dok samo 1% tvrdi da ni jedna slubenik nije korumpiran. Prema Vaem miljenju, koliko je korupcija rairena meu slubenicima u optini?

Percepcija korupcije je stav i nije u skladu sa relanim stanjem. Tako nam je na kontrolno pitanje o tome da li su

oni davali novac za neku uslugu u optini 96% njih reklo da nije dalo nita, dok je 4% reklo da je davalo neke sitnice, a manje od 1% da je davalo novac. Ako se uporedi ovaj procenat sa brojem korumpiranih koje su ispitanici naveli, dobijse viestruko vei broj korumpiranih slubenika. Da li ste ili niste dodatno platili neku uslugu optinskom slubeniku?

15

Procena bezbednosti

Ipak, nije nevano da je 15% Leskovana reklo da se osea nebezbedno u svom gradu. Odredjeni stepen rela-tivne bezbednosti osea jo 19% ispitanika.

Nikakav problem sa bezbednosti nema dve treine ispitanika, odnosno ne nalaze znaajnije povode koji ugroavaju njhovu fiziku bezbednost.

Od onih koji su nam rekli da se u odreenoj meri oseaju nebezbedno najvei starhovi ima potiu od kriminala (34%), potom opasnosti od pasa lutalica (31%), kao i od narkomanije i pojava koje su uz nju skopane (20%).

S Strategija lokalne bezbednosti Grada Lesovca

2.3. Zakljuci / Preporuke

Razlozi nebezbednosti:

Alarmantne take kriminalnih aktivnosti koje zahtevaju hitnu intervenciju su: u samom centru grada,u kafiima, restoranima i diskotekama gde se okupljaju mladi, i u naselju Duboica i Radnikom naselju, naselje Zele Veljkovi, okolina O Vuk Karadzi.

glavni uzroci kriminalnih aktivnosti su velika nezapoljenost, lo socioekonomski status i u veini sluajeva poremeeni porodini odnosi, disfunkcionalna porodica.

uzrok pojave kriminala su i neuspene privatizacije i takoe, nebriga pojedinih struktura vlasti u smislu da je neophodan zakon tj decentralizacija u smislu da se lokalnoj samoupravi prenese imovina koja joj je data na korienje i da se omogui da grad raspolae njome.

Ekonomska zavisnost najee supruga i odrasle dece, nereena imovinska pitanja unutar porodice,

Naruen sistem vrednosti u drutvu, nepostojanje zdravih stilova ivota, zatvaranje ustanova kulture, uestalost krivinih dela,

Patrijarhalni model porodinih odnosa,

Ekonomska zavisnost ena,

Needukovanost ena o svojim pravima

Neinformisanost ena o savetovalitima, nepostojanje SOS telefona

Nejasna procedura zatite lanova porodica od nasilja

Razlozi vezani za disfunkcionalnost porodice

Kako bi se poveao nivo bezbednosti potrebno je:

Poveati materijalna ulaganja u sve javne slube, u tehnikom i kadrovskom smislu

Edukacija, kako upoljenika u javnim slubama tako i graanstva,

Preventivni rad u cilju prikupljanja informacija o genezi kriminala

Bre i odlunije reagovanje svih slubi u sluaju kriminalnih radnji

Poboljanje vertikalne i horizontalne komunikacije izmeu slubi koje se direktno ili indirektno bave kontrolom i suzbijanjem kriminala

Da se definie i precizno uredi protokol o saradnji izmeu institucija koje se bave tim pitanjima, u kome e precizno biti definisane uloge svih institucija iz oblasti svoje nadlenosti( bolja koordinacija)

Pojaana kontrola privrednih subjekta, spreavanje vrenja krivinih dela vezanih za privredu, razliite zloupotrebe u smislu otuenja, nezakonitog prisvajanja tue imovine, neplaanje obaveza prema dravi.

Ograniiti rad kafia i diskoteka do 1.

Kontrolisati prodaju alkohola maloletnim licima

Raditi vie na prevenciji i borbi protiv narkomanije

Poboljati komunikaciju izmeu dece i roditelja, prevelika okrenutost roditelja ka zaradi i obezbeivanju sredstava za egzistenciju porodice dovode do toga da se deca preputaju sama sebi ili grupama koje vre negativni uticaj.

Poveati efikasnost pravosudnih organa, vezano za sankcionisanje i rokove u kojima odluuju.

Ministarstvo i Optina bi trebalo da izdvoje vea materijalna sredstva kako bi vei broj strunih radnika CSR, PU i drugih institucija zavrilo edukacije i mogao upotrebiti teorijske i praktine novine u svojoj oblasti.

Oblast rada budue strategije za prevenciju kriminala trebalo bi da bude informativno- edukativni rad i obezbeivanje materijalnotehnikih uslova za takav rad( npr kada je u pitanju sluba hitne medicinske pomoi, sanitetska vozila, medicinski aparati, sredstva veze,...) Neophodno je obezbediti neophodne prostorne i tehnike uslove, ime bi se stvorili preduslovi za realizaciju ovih zadataka.

Strategija lokalne bezbednosti Grada Leskovca 1

2.4. Prioriteti

Tokom sprovedenih javnih rasprava i diskusije nacrta Procene javne bezbednosti, uvida u urgentnost reavanja

odreenih problema i raspoloivih resursa, na sednici Saveta za bezbednost usaglaeni su sledei prioriteti kojima e se u narednom periodu baviti lokalna samouprava radi unapreenja bezbednosti

PRIORITET

1

Bolesti zavisnosti

2

Nasilje

u porodici

ulino

na manifestacijama

vrnjako

nasilje u kolama

3

Saobraaj

prelazi

ahte

4

Zoohigijena

psi lutalice


VIZIJA:.

Bezbedne ulice za sve Leskovane

Leskovac, centar Jablanikog okruga, grad bez

droge, nasilja u porodici, na ulici, na

manifestacijama i u kolama, bezbednog

saobraaja i pasa lutalica gde e se svaki gost i

stanovnik oseati bezbedno, sigurno i

zadovoljno, sa eljom da da zauvek ostane u

ovom gradu

1.PRIORITET:

Bolesti zavisnosti CILJ: Smanjenje pristupanosti i dostupnosti i korienja PAS meu mladima...

2. PRIORITET: Nasilje CILJ: Zaustavljanje svih oblika i nivoa nasilja...

2.1. Spreavanje nasilja kroz razvoj

preventivnih mera i aktivnosti

2.2. Jaanje poverenja rtava

nasilja u celokupnu zajednicu i

institucije sistema...

1.1. Smanjenje broja novoregis-trovanih korisnika PAS medju

mladima za 20% ...

1.2. Unapreenje saradnje,

koordinacije i zajednikih ak-

tivnosti ...

2.3. Unapreenje saradnje,

koordinacije i zajednikih ak-

tivnosti relevantnih institucija...

3. PRIORITET:

Saobraaj CILJ: Poveanje bezbednos-ti svih uesnika u saobraaju...

3.1. Stvaranje uslova za smanjenje

broja pasa lutalica...

3.2. Unapreenje bezbednosti u

saobraaju smanjenjem broja

nezgoda...

3.3. Doslednija primena zakona...

4. PRIORITET: Zoohigijena CILJ: Unapreenje bezbed-nosti gradjana...

4.1. Stvaranje uslova za smanjenje

broja pasa lutalica....

4.2. Poboljanje tehnikih uslova

za efikasniji rad na smanjenju

broja pasa lutalica

3.4.

4.3.

4.4.


4. AKCIONI PLAN

PRIORITET 1: Bolesti zavisnosti Opti cilj: Smanjenje pristupanosti i dostupnosti i korienja PAS meu mladima, uspostavljanjem novog sistema vrednosti, bezbednog i podsticajnog okruenja, promocijom zdravih stilova ivota kroz preventivne aktivnosti, partnerstva, mobilizaciju i organizaciju zajednice, linim primerima i efikasnijom primenom zakona

Specifini ciljevi

Aktivnosti Nosioci realizacije Vremenski okvir

Izvori finansiranja

Indikatori

1.1. Smanjenje broja novoregistrovanih

korisnika PAS medju

mladima za 20%

promovisanjem zdravih

stilova ivota, boljim

organizovanjem i

mobilizacijom zajednice

1.1.1

- Edukacija prosvetnih radnika

- Edukacija Zdravstvenih radnika

- Edukacija roditelja

- Edukacija uenika

- Organizacija dve javne tribine za

stanovnitvo

- Organizacija sportskih

manifestacija

- Obeleavanje svetskog dana

borbe protiv droge

- Provera prisustva PAS u kolama

- Upotreba drame u vidu

vrnjake edukacije

- Medijska kampanja

- Organizacija kulturnih

manifestacija

2012

1.1.2


1.2. Unapreenje

saradnje, koordinacije i

zajednikih aktivnosti

relevantnih institucija

radi jaanja

preventivnih aktivnosti

u okviru bolesti

zavisnosti i otrije

primene zak. normi

1.2.1 Unapreenje saradnje sa

SLD

1.2.2 Potpisivanje sporazuma o

saradnji tela zaduenih za

bezbednost na nivou okruga


PRIORITET 2: Nasilje Opti cilj: Zaustavljanje svih oblika i nivoa nasilja kroz prepoznavanje nasilja i podizanje svesti o mogunostima zatite i kanjivosti dela (zatita rtava nasilja kroz pojaanu kaznenu politiku) i jaanje poverenja u institucije.

Specifini ciljevi


Izvori finansiranja

Indikatori

2.1. Spreavanje nasilja kroz razvoj preventivnih

mera i aktivnosti

2.1.1

- Edukacije rtava nasilja i svih

ostalih koj uestvuju u lancu

nasilja

- Javne tribine o znaaju

prepoznavanja nasilja

2.1.2 Formiranje i obuka timova

za bezbednost u kolama

2.1.3 Organizovanje sportskih i

kulturnih manifestacija sa

ukazivanjem na znaaj

oprepoznavanja i speavanja

nasilja

2.1.4 Realizacija predstava na

temu nasilja

2.2. Jaanje poverenja

rtava nasilja u

celokupnu zajednicu i

institucije sistema

2.2.1 Promocija SOS telefona

2.2.2 Unapreenje kapaciteta

Sigurne kue

2.2.3 Anonimna podrka strunih

lica rtvama nasilja


2.3. Unapreenje saradnje, koordinacije i

zajednikih aktivnosti

relevantnih institucija

radi jaanja preventivnih

aktivnosti i otrije

primene zakonskih normi

2.3.1 Potpisivanje sporazuma o

saranji na nivou okruga


PRIORITET 3: Saobraaj Opti cilj: Poveanje bezbednosti svih uesnika u saobraaju kroz unapreenje saobraajne infrastrukture, kontrole, znanja i podizanjem nivoa saobraajne kulture.

Specifini ciljevi


Izvori finansiranja

Indikatori

3.1 Unapreenje

bezbednosrti u

saobraaju smanjenjem

broja nezgoda za 30%

kroz podizanje nivoa

saobraajne kulture

3.1.1

3.1.2

3.2 Unapreenje

bezbednosti u saobraaju

smanjenjem broja

nezgoda za 30% kroz

poboljanje saobraajne

infrastrukure

3.2.1

3.2.2

3.3 Doslednija primena

zakona kroz bolju

saradnju i koordinisanu

aktivnost lokalne

zajednice

3.3.1

3.3.2


PRIORITET 4: Zoohigijena Opti cilj: Unapreenje bezbednosti gradjana reavanjem problema pasa lutalica

Specifini ciljevi


Izvori finansiranja

Indikatori

4.1 Stvaranje uslova za smanjenje broja pasa

lutalica kroz poboljanu

koordinaciju relevantnih

institucija radi doslednije

primene zakona)

4.1.1

4.1.2

4.2 Poboljanje tehnikih

uslova za efikasniji rad na

smanjenju broja pasa

lutalica

4.2.1 Proirenje azila za pse JKP Komunalac

4.2.2


5. IMPLEMENTACIONE ODREDBE

Sprovoenje Lokalne strategije za bezbednost obavljae se na osnovu operativnog dela dokumenta Akcionog plana, u kom su definisane aktivnosti, vremenski rokovi, nosioci realizacije i izvori finansiranja za jednogodinji period, na osnovu koga se planiraju budetska sredstva, kao i identifikuju potencijalni izvori finansiranja. Akcioni plan e se raditi na godinjem nivou do kraja vremenskog okvira predvienog za realizaciju strategije, odnosno za period od naredne tri godine od datuma usvajanja strategije. U sluaju da se prilikom izrade narednog Akcionog plana uoi da strateki ciljevi strategije ne odgovaraju okolnostima i mogunostima za realizaciju, mogue je izvriti reviziju ciljeva u strategiji i prilagoditi ih trenutnoj situaciji.

Gradsko/optinsko savetodavno telo u domenu lokalne bezbednosti (Savet, dbor i sl.) imenovano od strane grada/optine, zadueno je za:

Definisanje projektnih zadataka, koji su usklaeni sa Lokalnom strategijom za bezbednost; Obezbeivanje budetskih sredstava na ime doprinosa projektima; Donoenje predloga reenja o imenovanju Nosioca svakog pojedinanog projekta, koje u krajnjoj instanci

donosi gradonaelnik/predsednik optine; Pruanje podrke nosiocima projekata u realizaciji aktivnosti: obezbeivanje neopohodnih dozvola, usvajanje

relevantnih odluka, obezbeivanje logistike podrke, sprovoenje postupka javnih nabavki u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama u sluaju kada je nosilac projekta grad/optina, uspostavljanjem odrivih institucionalnih mehanizama saradnje izmeu nosioca i partnera, medijaciju eventualnih spornih situacija i sl.);

Savet/Odbor a bezbednost je zaduen da podri i projekte koji nisu definisani u Lokalnoj strategiji za bezbednost, a za iju realizaciju postoji realna potreba i mogunost privlaenja znaajnog obima finansijskih sredstava, pod uslovom da je usklaen sa ciljevima strategije;

U sluajevima kada je grad/optina vodea organizacija definisana Lokalnom strategijom za bezbednost, Savet/Odbor za bezbednost je ovlaen da formira projektne timove od strane relevantnih predstavnika institucija/organizacija, definisanih Akcionim planom;

Reviziju Lokalne strategije za bezbednost u sluaju odstupanja stratekih ciljeva utvrenog nakon usvojenog izvetaja o realizaciji kao i prilikom izrade Akcionog plana za narednu godinu.

Za potrebe Izvetavanja o sprovoenju Lokalne strategije za bezbednost, Savet/Odbor za bezbednost e

podnositi gradskom/optinskom veu ili skuptini godinji izvetaj o sprovoenju strategije, koji e za potrebe Saveta/Odbora za bezbednost pripremiti nadlene slube, na osnovu podataka dostavljenih od nosilaca realizacije aktivnosti definisanih u Akcionom planu, uz praenje postavljenih indikatora iz Akcionog plana za svaku pojedinanu aktivnost.


ANEKSI

Aneks 1:

ISTRAIVANJE ZADOVOLJSTVA GRAANA *Rezultati preuzeti iz istraivanja koje je za potrebe Programa evropskog partnerstva sa optinama PROGRES sproveo CeSID. Ovo istraivanje su finansijski podrali Evropska unija i Vlada vajcarske.

Aneks 2:

Forme evidentiranih krivinih dela koriene u Dijagnozi bezbednosti *Podaci dobijeni od Policijske uprave Leskovac

Forme svih evidentiranih krivinih dela

Na pitanje: Da li mislite da je atmosfera na vaem radnom mestu: pijatna, korektna ili teka, ispitanici su odgovorili :

Na pitanje : dok ste na poslu, moete ree: oseam se vrlo sigirno, retko imam oseaj nesigurnosti, ponekad se oseam

nesigurno i esto se oseam nesigurno, ispitaici su odgovorili:

Na pitanje: Da li bi rekli da je oseaj nesigurnosti na lokalnom nivou: kao i ranije, poveava se ili opada, ispitanici su

odgovorili:

0%

57%

43%

CSR

Prijatna Korektna TekaPrijatna

14%

Korektna 72%

Teka 14%

Hitna pomo

28%

43% 0%

29%

CSR

osecam sevrlo sigurno

14%

43% 29%

14%

Hitna pomo

osecam se vrlosigurno

43%

43%

14%

CSR

kao I ranije

povecava se

opada

57% 29%

14%

Hitna pomo

kao I ranije

povecava se

opada


Na pitanje: Da li imate oseaj da su zahtevi graana za intervenciju drave u odnosu na sigurnost kao i ranije, poveava

se ili opada, ispitanici su odgovorili:

Na pitanje: Da li imate oseaj da su zahtevi graana za intervenciju lokalne samouprave u odnosu na sigurnost: kao i

ranije, poveava se ili opada, ispitanici su odgovorili:

Na pitanje: Da li smatrate da je oseaj sigurnosti na ulici u najveem broju sluajeva: dobar, uglavnom dobar, lo ili

veoma lo, ispitanici su odgovorili:

14%

72%

14%

CSR

Kao i ranije

Poveava se

Opada

71%

29%

0%

Hitna Pomo

Kao i ranije

Poveava se

Opada

43%

57%

0%

CSR

Kao i ranije

Poveava se

Opada

71%

29%

0%

Hitna Pomo

Kao i ranije

Poveava se

Opada

14%

57%

29%

0%

CSR

Dobar

Uglavno dobar

Lo

Veoma lo

28%

29%

43%

0%

Hitna Pomo

Dobar

Uglavno dobar

Lo

Veoma lo


Na pitanje: Da li smatrate da je oseaj sigurnosti u vaem komiluku u najveem broju sluajeva: dobar, uglavnom

dobar, lo ili veoma lo, ispitanici su odgovorili:

Na pitanje: Da li smatrate da je oseaj sigurnosti u vaoj kui u najveem broju sluajeva: dobar, uglavnom dobar, lo ili

veoma lo, ispitanici su odgovorili:

Na pitanje: Da li smatrate da je oseaj sigurnosti za vau decu u najveem broju sluajeva, kada su na ulici: dobar,

uglavnom dobar, lo ili veoma lo, ispitanici su odgovorili:

29%

57%

14%

CSR

Dobar

Uglavno dobar

Lo

43%

43%

14%

Hitna Pomo

Dobar

Uglavno dobar

Lo

83%

17% 0%

CSR

Dobar

Uglavno dobar

Lo71%

29%

0%

Hitna Pomo

Dobar

Uglavno dobar

Lo

50% 33%

0% 17%

CSR

Dobar

Uglavno dobar

Lo

Veoma lo

43%

43%

14% 0%

Hitna Pomo

Dobar

Uglavno dobar

Lo

Veoma lo


Na pitanje: Da li smatrate da je oseaj sigurnosti za vau decu u najveem broju sluajeva, kada su u koli: dobar,

uglavnom dobar, lo ili veoma lo, ispitanici su odgovorili:

Na pitanje: Da li smatrate da je oseaj sigurnosti za vau decu u najveem broju sluajeva, kada su na mestima gde se

drue dobar: uglavnom dobar, lo ili veoma lo, ispitanici su odgovorili:

Na pitanje: da li mislite da je prisustvo policije u mestu gde ivite prekomerno, adekvatno, nedovoljno ili ne postoji,

ispitanici su odgovorili:

33%

33%

17%

17%

CSR

Dobar

Uglavno dobar

Lo

Veoma lo

57%

43%

0% 0%

Hitna Pomo

Dobar

Uglavno dobar

Lo

Veoma lo

16%

50%

17%

17%

CSR

Dobar

Uglavno dobar

Lo

Veoma lo

29%

71%

0% 0%

Hitna Pomo

Dobar

Uglavno dobar

Lo

Veoma lo

0%

67%

33% 0%

CSR

Prekomerno

Adekvatna

Nedovoljno

Ne postoji

0%

86%

14% 0%

Hitna Pomo

Prekomerno

Adekvatna

Nedovoljno

Ne postoji


Na pitanje: ta mislite koje dve stvari najvie brinu stanovnike vaeg kraja, ispitanici su odgovorili: Na prvom mestu:

Na drugom mestu:

Na pitanje: da li mislite da su naini na koji Vas kriminal i nesigurnost dotiu na lokalu: veoma zadovoljavajui,

uglavnom zadovoljavajui, uglavnom nezadovoljavajui i nezadovoljavajui, ispitanici su odgovorili:

50%

7%

31%

6% 6%

Nezaposlenost

Alkohol

Droga

Socijalnanesigurnost

Zagaenje

8%

23%

23% 23%

15%

8% Nita posebno

Alkohol

Droga

Socijalnanesigurnost

0%

50%

33%

17%

CSR

Veomazadovoljavajui

Uglavnomzadovoljavajui

Uglavnomnezadovoljavajui

Nezadovoljavajui


Na pitanje: Da li smatrate da su razliiti dravni servisi na lokalu ( plicija, sudstvo): veoma zadovoljavajui, uglavnom

zadovoljavajui, uglavnom nezadovoljavajui i nezadovoljavajui, ispitanici su odgovorili:

Na pitanje: Da li smatrate da su razliiti servisi lokalne samouprave koji se tiu bezbednosti na lokalu: veoma

zadovoljavajui, uglavnom zadovoljavajui, uglavnom nezadovoljavajui i nezadovoljavajui, ispitanici su odgovorili:

14%

43% 29%

14%

Hitna Pomo

VeomazadovoljavajuiUglavnomzadovoljavajuiUglavnomnezadovoljavajuiNezadovoljavajui

60%

13%

20%

7%

CSR

Veomazadovoljavajui


14%

43% 29%

14%

Hitna Pomo

Veomazadovoljavajui



16%

67%

17%

0%

CSR

Veomazadovoljavajui



14%

57%

29%

0%

Hitna Pomo

VeomazadovoljavajuiUglavnomzadovoljavajuiUglavnomnezadovoljavajuiNezadovoljavajui


Na pitanje: ta je to to bi po Vaem miljenju unapredilo borbu protiv nesigurnosti na lokalnom nivou i prevenisalo

kriminal, ispitanici su odgovorili:

28%

43%

29% Vie finansijskihsredstava

Usmerene akcije naspecifine grupe

Bolja koordinacijaizmeu razliitih aktera


Forme svih evidentiranih krivinih dela

FORME KRIVINI DELA Leskovac 2009 2010

Broj prekraja 504 718

Privedeno lica 63 124

Zadrano lica 1 5

Broj maloletnika 41 73

Naru. javnog reda I mira Broj povratnika 155 311

Nasilniko ponaanje Broj krivinih dela 7 17

Dela protiv ivota I tela Laka telesna povreda 67 62

Teka telesna povreda 15 32

Ubistvo 2 0

Ubistvo u pokuaju 2 3

Prostitucija Broj sluaja 1 0

Distribuci.i zloupotr. PAS Br. krivi. dela Neovla. proizv., dranje i stavljanje u porom.opojnih droga 84 94

Broj dela Omoguavanje uivanja opojnih droga 9 15

Nasilje u porodici Broj sluajeva 136 115

Mukarci poinioci 132 109

ene 9 12

Broj krivinih prijava 134 115

Broj prekrajnih prijava 44 21

% sluajeva uz upotrebu fizike sile 89 116

Nasilje u porodici (deca nad roditelj) Broj sluajeva 9

2 2

Nasilje u porodici (rod. nad decom) Broj uinioca maloletnici deca 5 5

Seksualno nasilje Broj krivinih dela protiv polnih sloboda 4 12

Krivina dela protiv imovine Ukupno krivinih dela 400 418

Teka kradja 185 213

Razbojnika kradja 2 2

Razbojnitva 23 25

Prevara 36 52

Iznuda 4 8

Neovlaeno korienje vozila 12 7

Trgovina na crno nedozv.trgov. predmetima Broj krivinih dela piraterije 7 7

Zaplena opojnih droga (po tipu u gramima)

Trgovina ljudima Broj krivinih dela

Nedozvlj.a trgovina orujem Broj komada oruja 32 32

Falsifikati Broj dela falsifikovanje isprave 16 43

Broj dela falsifikovanje novca 4 3

Broj krivinih dela falsifikovanje slubenih isprava 129 130

Saobraajni prekraji Ukupno nezgoda 602 441

Broj poginulih 10 11

Broj teko povredjenih 73 84

Broj lako povredjenih 277 207

Broj krivinih dela iz oblasti bezbednosti saobraaja 157 128

Nedozv. dranje oruja i eksplozivnih materija Broj krivinih dela 42 32

Izazivanje opte opasnosti Broj sluajeva 8 12

Korupcija Dela Zloupotreba slubenog poloaja 112 131

Dela primanje mita 11 1

Dela Davanje mita 1 0

Dela Pronevera 15 30

Zaplena opijata (grama) marihuana 439.12 2896.41

heroin 95.17 1111.00

kokain 7.48 17.01

ostalo u komadima 239 264.00

10 boica metadona 10

lsd komada 10


Anex c) Analiza zainteresovanih strana ANALIZA AKTERA U LESKOVCU

U procesu utvrivanja Procene lokalne bezbednosti, identifikacija i mobilizacija aktera je prva, moda najvanija, aktivnost i zasniva se na njihovom aktivnom ueu. Akteri su one institucije ili organizacije ija stanovnitva, informacije, strunost i ovlaenja imaju znaajan uticaj i tiu se prioritetnih pitanja urbanog razvoja. Posredno ili neposredno oni mogu da utiu na sam projekat Bezbedniji gradovi, komponente PBILD programa, isto kao to i projekat moe da utie na njih (pozitivno ili negativno ).

U procesu izrade analize aktera definisane su relevantne grupe u okviru javnog, privatnog i civilnog sektora, koje poseduju neophodne informacije, resurse i strunost. Javni sektor

Lokalna samouprava: o Gradonaelnik, o Gradske uprave:

za finansije,

za obrazovanje, deiju, socijalnu i zdravstvenu zatitu,

za inspekcijske poslove,

za opte poslove ( pruanje pravne pomoi),

za pruanje usluge graanima Gradski usluni centar

Agencija za razvoj grada Leskovca,

Agencija za lokalni ekonomski razvoj,

MUP Policijska uprava Leskovac: o Odeljenje kriminalistike policije, o Poslovi:

Suzbijanja i spreavanja maloletnike delinkvencije, Suzbijanja i spreavanja distribucije i korienja narkotika, Suzbijanje krvinih i seksualnih delikata, Zlostavljanje u porodici prema maloletnicima, Policajac u lokalnoj zajednici, kolski policajci,

Centar za socijalni rad,

Prihvatilite za rtve porodinog nasilja,

Predkolska ustanova,

Sve osnovne i srednje kole, o Strune slube pedagog, psiholog, o aki parlament,

Vie kole i fakulteti,

Zdravstveni centar, o Hitna sluba, o Neuropsihijatrijska sluba, o Deiji dispanzer,

Odeljenje za bolesti zavisnosti, Pedijatrijska sluba, Savetovalite, Patronana sluba,

Zavod za javno zdravlje,

Tuilatvo Pravosudni sistem , o Osnovni sud, o Vii sud, o Prekrajni sud,

Regionalna privredna komora,

Sportski savez,

Leskovaki kulturni centar


Privatni sektor

Sredstva javnog informisanja, tv Leskovac, Naa re,...

privatne firme koje se bave obezbeenjem,

Hemijska industrija Zdravlje aktavis Civilni sektor

Savet roditelja pri kolama

Nevladine organizacije, udruenja graana: o Narodni parlament, o Edukacioni centar, o Resurs centar, o Odbor za ljudska prava, o ene za mir, o Udruenja paraplegiara, o Udruenje distrofiara, o Centar za samostalni ivot invalida,

Crveni krst,

Crkva. Matrica uticaji-interesi

Mali uticaj

Veliki uticaj

Mali

interes

Odeljenje Regionalne privredne komore privatne firme koje se bave obezbeenjem Sportski savez

Sredstva javnog informisanja Crkve

Veliki interes

Predkolska ustanova Osnovne i srednje kole Vie kole i fakulteti Savet roditelja pri kolama Udruenja graana, NVO aki parlament Crveni krst Omladinski savez

Gradonaelnik Gradske uprave MUP PU Leskovac Centar za socijalni rad Zdravstveni centar Zavod za javne zdavlje Tuilatvo Sudovi


Analiza aktera prema uticaju, interesu i operativnim kapacitetima

KO

UTICAJ

INTERES

OPERATIVNI KAPACITETI

JAVNI SEKTOR Gradonaelnik 3 3 3

Gradska uprava 3 3 3

Policijska uprava 3 3 3

Centar za socijalni rad 3 3 3

Predkolska ustanova 1 2 1

Osnovne i srednje kole 2 3 2

Visoke kole i fakulteti 1 3 1

Zdravstveni centar 2 2 2

Zavod za javno zdravlje 1 1 2

Tuilatvo - pravosue 3 3 3

Odeljenje RPK 1 1 1

Sportski savez 1 2 1

PRIVATNI SEKTOR

Sredstva javnog informisanja 3 1 3

PP koja se bave obezbeenjem

1 2 2

Kompanija Zdravlje Aktavis 2 1 1

CIVILNI SEKTOR

Savet roditelja pri kolama 2 3 1

aki parlament 2 3 1

Udruenja graana, NVO 2 3 2

Crveni krst 2 2 2

Crkva 3 1 2

Skalom od 1-3 ocenjen je svaki pojedinani akter i to: 1=nisko, 2=srednje i 3=visoko Na osnovu izvrene analize, primetno je da javni sektor ima visok interes i kljunu ulogu u procesu. Institucije javnog sektora imaju i kapacitete i informacije za uspeno bavljenje prevencijom kriminala i kljuni su partneri za implementaciju strategije. Takoe je primetan nedostatak iskustva i kapaciteta i u privatnom i u civilnom sektoru, dok je za uspeno bavljenje ovim problemima ipak neophodno njihovo aktivno uee.

Documents

o Leskovcu