1

ZA TO MNO TVO VERSKIH ZAJEDNICA? Analiza psiholo kih zamki i trikova raznih religioznih sistemaetvrto prepravljeno i pro ireno izdanje BEOGRAD 2002 Napisao: Milo Bogdanovi , milos@scnet.rs Lektor: Marija Bogdanovi Recenzent: dr Svetozar Sin eli Izdava : Milo Bogdanovi , 064-15-15-092 *** ZA TO MNO TVO VERSKIH ZAJEDNICA? PROVOKATIVNO PITANJE U svetu se svakim danom formira sve ve i broj verskih zajednica. U tom mno tvu ve i deo predstavljaju hri anske zajednice, od kojih svaka za sebe tvrdi da jedina na pravi na in sledi Isusovo Evan elje. Tako nam se name e vi e pitanja: Za to postoji tako mnogo razli itih tuma enja? Da li je istina daleko od oveka, ili se ovek trudi da bude daleko od nje? Za to postoje razlike izme u religija? I na kraju, za to uop te postoje razlike izme u ivotnih filozofija? FUNKCIONALNE RAZLIKE U poku aju da objasnimo prirodu razlika izme u religija, postoji opasnost da budemo povr ni - da se bavimo religioznom formom umesto njenim sadr ajem. Naime, postoje razlike izme u religija koje su samo formalne, koje ne podrazumevaju razlike izme u njihovih sadr aja. Me utim, postoje i one razlike koje su zna ajne, jer otkrivaju razli it odnos oveka prema dobru i zlu, prema njegovoj sopstvenoj ivotnoj odgovo rnosti i karakteru motiva koji ga pokre u. ovek je razumno bi e sposobno da razlikuje dobro od zla, a tako e i odgovorno bi e koga savest ukorava za zlo, kao i bi e slobodne volje, sposobno da se odupre isku enju zla. Religija treba da oveka u ini mudrim, sposobnim da razlikuje dobro od zla, a njegovu savest odgovornom, ali i rastere enom. Ona treba da ovekovu volju u ini slobodnom u izboru dobra, a njegovo srce o i enim od greha. Me utim, religija mo e da dobije i suprotnu funkciju ukoliko ovek ne eli da na sebi ponese odgovornost da razumno misli i postupa u skladu sa svojom save u. U su tini - religija, i uop te bilo koja druga ivotna filozofija, mo e da ima samo jednu od dve funkcije: ili da svojim moralnim idealima oveka uva od zla, ili da mu pru a izgovor za zlo koje e on da ini upravo u ime tih ideala. U srazmeri sa izopa enjem svoje funkcije sama religija trpi i izopa enje svoje nauke. Umesto da

2 pru i mudrost kojom e ovek razlikovati dobro od zla, ona pru a povr nost kojom ovek svoje zlo progla ava dobrim. Umesto da njegovu savest u ini odgovornom, ona mu pru a sistem za psiholo ku satisfakciju njegove ne iste savesti. Umesto da usmeri volju gre nika na pokajanje, ona ga navodi da svojom voljom samo sputava manifestacije zla u svom izra avanju. Umesto da ga navede na revnost onim motivima koji su plod duhovnog novoro enja, ona pobu uje fanati ne porive njegove gre ne prirode. Kako religiozno izopa enje obuhvata problem ovekovog razuma, volje, savesti i motivacije, glavna poglavlja ove knjige e se i baviti problemom gubitka zdravog razuma, pogre nom upotrebom volje, mehanizmima koje primenjuje ne ista savest, i fanatizmom ovekovih nepreporo enih motiva. Kako se ljudi razlikuju izme u sebe po oblicima i mehanizmima izopa enja, tako se razlikuju i njihova shvatanja religije, pa otuda imamo mno tvo razli itih verskih zajednica od kojih svaka okuplja ljude sa bar jednom zajedni kom formom religioznog izopa enja. Zato emo uz analizu pomenutih principa navoditi primere iz religioznog ivota i nauke raznih verskih zajednica. KRATAK OPIS SADR AJA KNJIGE PO POGLAVLJIMA PRIRODA GREHA U ovom poglavlju emo videti da oveka pokre u motivi pona anja nesvrsishodni njegovoj egzistenciji, te da je zato postojanje takvih motiva neobja njivo teorij om o prirodnoj selekciji i evoluciji. Analizom tih motiva uvide emo da oni u svojoj su tini sadr e elemenat obmane, tj. da oveku ne nude oveku istinsko zadovoljenje, slobodu, smisao i sve ostalo to obe avaju. ovek, pored razuma kojim je sposoban da uvidi iracionalnost i nesvrhovitost svojih motiva u odnosu na njegovo li no i op te dobro, ima i savest koja u svom zdravom stanju takve motive progla ava nemoralnim, tj. gre nim. Zatim emo analizirati zbog ega i kako se ovek opredeljuje za principe greha, kada njihovo postojanje nema nikakav smisao. Vide emo da je koren svakog greha u oholosti, tj. u ovekovoj iracionalnoj i potpuno besmislenoj nezavisnosti - "nezavisnosti po svaku cenu". Greh je jedino i najvi e to ovek mo e, u potrazi za sre om i smisl om, da ostvari nezavisno od Boga. Uvide emo da se ovek, oslanjaju i se na svoju gre nu prirodu, suo ava sa tri nere iva problema: ograni enim idealima, odsustvom elje za spasenjem i nesposobno u da ga ostvari. Ograni avaju i se svojim motivima i svojim iskustvom, ovek jednostavno niti zna, niti eli, niti mo e da sebi pomogne. Kako je ovek sklon da se bori za oslobo enje ne od samog greha, ve samo od njegovih simptoma na nivou pona anja i ose anja, postoji potreba da se greh defini e kao stanje koje je samo po sebi lo e, da bi se tako ovek svog problema mogao re iti u samom korenu. Zato je potrebno da govorimo o moralnom zakonu koji defini e greh kao kr enje, a pravu ljubav kao ispunjenje tog zakona. GUBLJENJE RAZUMA I AUTORITET BIBLIJSKOG OTKRIVENJA U nemo i da razumno opravda svoje gre ne porive pred svojom save u, ovek dolazi u isku enje da izgubi zdrav razum. Razum nam je dat da bismo shvatili svrhovitost dobrote naspram greha, te da bismo je tako, razlikuju i je od zla,

3 svojom slobodnom voljom izabrali. Za razliku od greha, prava bo anska ljubav je razumno shvatljiva, zato to je ona sama razuman i svrsishodan odgovor na zahteve Neba i potrebe bli njih. Kada bi gre ni motivi mogli razumno da se opravdaju, tada oni vi e ne bi bili gre ni. Zato, kada izabiramo greh, tada se bojimo da mislimo jer smo u opasnosti da raskrinkamo sopstvene motive kao gre ne. Od mudrosti be imo u povr nost, dok razum vi e nema funkciju da razlikuje dobro od zla, ve da zlo predstavi kao dobrotu pred na om save u. Kako je greh nemogu e opravdati razumnim argumentima, mi se pozivamo na iracionalne argumente: ose anja, autoritete, broj zastupnika ideje ... umesto na smisao, to izaziva gubljenje zdravog razuma. ovek iji je um ograni en iskustvom greha ne mo e ni da shvati ni da po eli uzvi enije iskustvo. Da bi imao slobodu volje, ovek prvo mora da ima slobodu uma. Slobodu uma nam pru a otkrivenje Bo jeg karaktera. Svestranom analizom emo ispitati da li je autoritet biblijskog otkrivenja dostojan na eg poverenja kao nadahnuto otkrivenje Bo je volje i istine. ETIRI RAZLIKE IZME U NA E PRIRODNE I HRISTOVE PRAVEDNOSTI U ovom poglavlju emo uvideti kako pogre no shvatanje o atributima ovekove pale prirode mo e da ugu i njegovu potrebu za Bogom i da potpuno obezvredi ulogu biblijskog plana spasenja. Bez visoke referentne ta ke koju predstavlja Bo ji moralni zakon, ovek ne uvi a razliku izme u psiholo kih i duhovnih potreba, izme u fanatizma i prave ljubavi, izme u samopravednosti i bo anske ljubavi. Tako e emo analizirati etiri osnovne razlike izme u bo anske i prirodne ljudske pravednosti. SUSRET SA BOGOM Mnogi poku avaju da spoznaju Boga na na in koji ih ne e u initi moralno odgovornima, koji ih ne e osvedo iti o potrebu za opro tenjem krivice i oslobo enjem od greha. Izbegavaju i susret sa Njegovim stvarnim karakterom, oni poku avaju da Ga osete i do ive i da tim do ivljajima umire svoju savest i ugu e e svoje du e. Oni poku avaju da Boga spoznaju kroz ose anja, da Ga izaberu svojim telesnim srcem, a da Ga zatim ive svojom voljom (samokontrolom), dok razum koriste samo da opravdaju ceo pogre an sistem verovanja. Me utim, Bog se spoznaje razumom, izabira voljom, ose a ose anjima, a ivi srcem. Samo razumno poznanje Boga kroz ispravnu predstavu o Njegovom karakteru mo e rezultovati osvedo enjem oveka o njegove duhovne potrebe. A osvedo enje o potrebe je uslov da bi ovek svoju volju pokorio Bogu i do iveo iskustvo duhovnog novoro enja. OPRAVDANJE VEROM ILI DELIMA Kao to je zbog svoje gre nosti ovek optere en sebi nim u ivanjima i drugim gre nim delima, tako je i zbog svoje krivice optere en svojim dobrim delima. Biblijski plan spasenja eli da nas oslobodi od obe vrste optere enosti: i od na e gre nosti i od na e pravednosti, te da nam pru i slobodu da volim o pravom ljubavlju. Kroz razne religije i kroz sva vremena mi vidimo ve iti sukob izme u fanati ne religije koja je odgovor na na u optere enost, i prave religije koja nas osloba a od optere enosti. Neizmirenost sa Bogom izopa ava funkciju na ih

4 dobrih dela, i mi ih onda ne inimo kao plod ljubavi prema Bogu i bli njem, ve kao opravdanje pred svojom save u i pred Bogom. PET VRSTA FANATIZMA Izopa ena religioznost se ne zadovoljava razumnim pozivom na dobrotu, jer on ne mo e da pokrene duhovno nepreporo e no srce. Zato ona tom pozivu dodaje iracionalni dodatak sra unat da u oveku pobudi fanati ne porive njegove prirode: krivicu, strah, gnev, sujetu i sentimentalna ose anja. Na taj na in izopa ena religioznost manipuli e ovekom preko njegovih slabosti. Uvi de emo da je bez razumevanja duha i smisla Bo jeg zakona ovek u isku enju da ne shvati razliku izme u prave ljubavi i fanatizma. Samo prava ljubav donosi rodove ivota koji su u skladu sa svih Deset Bo jih zapovesti moralnog zakona. PRIRODA GREHA GREH KAO PROMA EN CILJ Koren biblijskog naziva za greh na gr kom originalu ima zna enje "proma en cilj" ili "proma aj". U emu je "proma aj" greha? U odgovoru emo na i prihvatljivu definiciju greha. Isus ka e: "Svaki koji pije od ove vode opet e o edneti; a koji pije od vode koju u mu ja dati ne e o edneti doveka; nego voda to u mu ja dati bi e u njemu izvor vode koja te e u ivot ve ni!" (Jovan 4,13-14) OSE ATI ILI BITI Princip greha nikada ne mo e da pru i ono to obe ava - da zadovolji e ovekove du e. U grehu ovek mo e da ose a sre u, ali ne i da bude sre an. Nije isto ose ati sre u i biti sre an.

Ose anja sre e, ma kako bila sna na ili uzvi ena, nikada ne mogu da zadovolje, ve mogu samo da ugu e e ovekove du e. Ona mogu samo da potisnu svest o na em unutra njem nezadovoljstvu, ali ne i da ga otklone. Poku aj oveka da zadovolji e nje svoga srca u prijatnim do ivljajima je isto toliko besmislen koliko i poku aj ednog oveka da utoli svoju e tako to bi se polivao kofama sve e vode. Do ivljaj vla nog i mokrog niti ima funkciju da utoli ovekovu e , niti to mo e da postigne.

5 Kao to dar govori o darodavcu, tako i do ivljaj vla nog i mokrog samo govori da je re o vodi. Ali vodu treba piti, a ne samo ose ati da je mokra. Ose anja sre e mogu da govore o Bogu, ali ne i da Ga zamene. Ovim ne elim nikoga da ube ujem da njegova ose anja sre e ne mogu biti duboka i uzvi ena. Ali, elim da razumemo da postoji kriterijum koji e nam pokazati kako ona, ma kako dugo trajala i ma kako bila uzvi ena ili sna na, nikada ne e mo i da ispune funkciju koju im mi u stanju greha pridajemo.

Pretpostavimo da je ovek telesnim u ivanjima ili religioznim sistemom ostvario bla eno ose anje sre e. Ali ta pokazuje da je pored bla enog ose anja on i dalje nesre an u svojoj su tini? To pokazuju njegove pobude! On je i dalje sebi an. On i dalje tra i sre u. Da je u biti sre an, on sre u ne bi tra io, ve bi je davao, izra avao svojim ivotom. Ono to u ivotu ini, inio bi jer je sre an (zadovoljen), a ne zato da bi bio sre an. Umesto sebi no u, bio bi pokrenut pravom nesebi nom ljubavlju. Rastere en od unutra njeg nezadovoljstva on vi e ne bi bio optere en pitanjem kako se ose a, ve bi bio slobodan da odgovori na potrebe ivota drugih ljudi. ovek koji je u svojoj su tini nezadovoljen ne samo to tra i ono to nema sre u, ve pru a ono to ima - nesre u. Zato gre an ovek ima potrebu da se "psihi ki prazni". Samo psihi ki napeta osoba ima potrebu da se prazni. Ona lako prepoznaje negativan do ivljaj stvarnosti da bi u njemu na la povod za izra avanje svog unutra njeg nezadovoljstva. Sasvim je svejedno da li se ovek psihi ki prazni tako to se tu e, ili gleda kako se drugi tuku, ili se prazni kroz muziku sa nagla enim ritmom, putem humora ili na bilo koj i drugi na in.

6

Jasna veza koja postoji izme u na eg iskonskog zadovoljenja i na ih osnovnih motiva pona anja pokazuje da biblijska podela motiva na dobre i gre ne nije proizvoljna, niti relativna podela, ve sasvim razlo na i funkcionalna. Deset Bo jih zapovesti kao kriterijum karaktera na ih pobuda jesu i kriterijum na eg iskonskog zadovoljenja ili nezadovoljenja GREH JE U POGRE NOJ FUNKCIJI OSE ANJA Jedan sve tenik predlo io je jednoj majci da svoga sina po alje u srednju teolo ku kolu. Naime, kao dete razvedenih roditelja, u siroma noj porodici, njen sin je do ao i pod veoma lo uticaj maloletnih prestupnika. Njegova majka je na dobronameran poziv odgovorila: "Ne mogu da ga dam! Ja ga mnogo volim!" Sve tenik je nastavio: "Zar ne verujete da e va e dete imati mnogo bolje uslove ivota u teolo koj koli nego ovde?!" "Verujem, ali ja njega mnogo volim! Ne mogu da ga napustim!" Ova majka je imala jako ose anje ljubavi prema svome sinu, pa je ipak zauzela stav koji nije u skladu sa pravom nesebi nom ljubavlju i dobrotom. Da li je problem u preteranoj ja ini njenih ose anja? Ne, ve u njihovoj funkciji! A funkcija ose anja zavisi od duhovnog stanja u kome se osoba nalazi, od motiva koji je pokre u. Sna no ose anje ljubavi predstavlja samo povod za izra avanje duhovnog stanja u kojem se ovek nalazi: bilo za manifestaciju prave nesebi ne ljubavi, bilo za manifestaciju sebi nosti.

7 Ose anja treba da budu adekvatan odgovor na stvarnost koja nas okru uje, da usmere na u pa nju, te da pru e povod za na u reakciju, manifestaciju na e ljubavi, a ne greha. Me utim, ako nemamo prave ljubavi u sebi, ako smo prazni i nezadovoljeni u svom srcu (zbog duhovnih razloga), tada postajemo robovi na ih ose anja jer imamo potrebu da se njima opijamo da bismo ugu ili svest o sopstvenoj ispraznosti. Dokle god su ose anja objekat na e sebi nosti, dotle e i da upravljaju na im postupcima. Zato, dokle god smo sebi ni, nama je va nije kako se ose amo, nego da li je ono to radimo dobro (bilo za druge, bilo za nas same ). Naravno da nije greh u samim neprijatnim ili prijatnim do ivljajima, ve u neispravnoj funkciji koju oni dobijaju zbog na e odvojenosti od Boga. Dokle god su e nje na eg srca nezadovoljene, dotle e nam i prijatni i neprijatni do ivljaji predstavljati isku enje (povod) da padnemo u greh ili da izrazimo greh u kome se i ina e nalazimo. Dokle god smo u lo em duhovnom stanju, prijatni do ivljaji predstavlja e nam isku enje da prema njihovom izvoru postanemo sebi ni, a neprijatni da izgubimo mir, da postan emo zabrinuti, gnevni i sl.

Na primer, samo ose anje zadovoljstva pri jedenju ukusne hrane nije greh, ali je greh poku aj da njime zadovoljimo e nje na eg srca. Nije greh ose ati se voljenim, ali je greh kada tim ose anjem poku avamo da ispunimo prazni nu svoje du e. Greh je kada ose anja imaju funkciju uzroka sre e u nama, umesto povoda za njeno izra avanje. Nije greh ose ati tugu i gnev zbog nepravde koju vidimo, ali je greh ukoliko na ose anje tuge i bola reagujemo brigom ili gnevom. Nije greh ose ati strah u opasnosti, ali je greh biti kukavica.

8 Normalno je da ose amo strah u opasnosti, ali na njega treba da odgovorimo hrabro u umesto kukavi lukom. Normalno je da ose amo gnev prema izvoru nepravde, ali treba da reagujemo kroto u, a ne gnevljivo u i mr njom. U nevolji je normalno da ose amo tugu, ali treba da odgovorimo starateljstvom i poverenjem, umesto brigom. Sasvim je ispravno da u blagoslovu ose amo radost, ali treba da reagujemo zahvalno u, a ne sebi no u. Dakle, postoji razlika izme u ose anja i motiva kojim odgovaramo na odre ene do ivljaje. Re enje nije u izbegavanju prijatnih i neprijatnih ose anja, jer su oni sastavni deo na e ivotne realnosti. Problem nije u onome to ose amo, ve u onome to jesmo (u na im pobudama), jer u odgovaraj u im ose anjima na a priroda samo nalazi povod za svoje izra avanje. Samo onda kada su e nje na eg srca zadovoljene u Bogu, kada u svojoj biti jesmo zadovoljeni, tada nam realni do ivljaji ne e biti isku enje, ve e biti povod za izra avanje prave ljubav i. Na do ivljaj stvarnosti treba da bude realan, adekvatan stvarnosti. Ukoliko se trudimo da taj do ivljaj ulep amo da bismo njime zadovoljili e svoje du e, mi emo ili postati robovi stvarnosti (jer od nje zavisi na do ivljaj sre e), ili emo poku ati da pobegnemo od stvarnosti (da bismo do ivljaje sami kreirali). Prvi princip bi mogao da se nazove materijalisti kim, dok bi drugi mogao da se nazove idealisti kim principom. Postoji i tre i princip kada neprijatnu stvarnost prihvatamo da bismo je tek u svom umu raznim trikovima sebi "ulep ali" i "opravdali" (racionalizovali) tako da nam ne predstavlja nikakvo isku enje. Mir mo emo ostvariti na raznim nivoima na eg odnosa sa stvarno u, a da taj mir ne obuhvati reformu pobuda na eg srca. Umesto da ulo e napor da promene sebe - gre ne motive svoga srca (duhovno re enje) mnogi poku avaju da promene 1) svet oko sebe (mir materijalizma), ili 2) predstavu o stvarnosti u svom umu (mir koji donosi zabluda), ili 3) svoja ose anja (mir koji donosi opijanje). Psiholo ke potrebe iz kojih je ovek sklon da sebi izmi lja imaginarne idole kao objekte svog obo avanja svakako spadaju u domen ovekove psihopatologije. injenica da su najve a zla u istoriji u injena u ime Boga i vere, tako e skre e na u pa nju na potrebu za analizom funkcije ovekove ivotne filozofije. Svojom opravdanom kritikom umi ljene religioznosti i zla koje se u ime Boga ini, svaki ateista govori u prilog ovekove velike potrebe za Spasiteljem. oveku je potreban Spasitelj, ali ne spasitelj k oji e da odgovori na one psiholo ke potrebe zbog kojih ovek sebi izmi lja bo anstva, ili koje ima ovek ne iste savesti zbog svog zla, ve Spasitelj koji e da oveka spase od njegove potrebe za objektima psiholo ke sigurnosti i od njegovog sopstvenog zl a. Pojam psiholo ke potrebe razlikujemo od pojma duhovne potrebe. Psiholo ka potreba je nuspojava nezadovoljene duhovne potrebe. Neispunjena duhovna potreba rezultuje dubokim unutra njim nezadovoljstvom, koje te i da izbije u ovekovu svest i njegova ose anja. Potreba da se ugu i svest o unutra njem nezadovoljstvu ra a psiholo ku potrebu. Psiholo ke potrebe svoje ispunjenje nalaze u ostvarenju odre enih ose anja, za razliku od duhovnih potreba koje svoje ispunjenje nalaze u ostvarenju odre enog duhovnog stanja (u promeni su tinskih motiva). Zbog svoje su tinske razlike, psiholo ke i duhovne potrebe su me usobno suprotstavljene po svojim ciljevima:

9 psiholo ka potreba ima za cilj da opije i ugu i ovekovu svest o njegovom problemu, dok je duhovna potreba i zraz razumne svesti o potrebi za promenom ovekovog stanja. ------- po etak okvira ------RAZLIKA IZME U PSIHOLO KIH I DUHOVNIH POTREBA Duhovna potreba je analogna potrebi bolesnog oveka za lekarom, dok je psiholo ka potreba analogna potrebi bolesnog oveka za uklanjanjem posledica njegove bolesti (ose aja bola, iscrpljenosti, itd). Kao to tableta protiv bolova ne uklanja uzrok bolesti, tako ni odgovor na psiholo ku potrebu ne re ava su tinu ovekovog duhovnog problema. Potrebno je oti i kod lekara i re iti problem u korenu. Da li emo poverovati u ovekovu tvrdnju da je zdrav, ukoliko on govori: "Ja sam zdrav, ali ipak moram da uzimam tablete protiv bolova!" Sama potreba za tabletom otkriva da problem nismo re ili. Psiholo ke potrebe same po sebi otkrivaju nere en problem na duhovnom nivou. Iako mnogi godinama rade na "re avanju" svog duhovnog problema, oni zapravo, imaju za cilj da ostvare odre eno ose anje, a ne odre eno duhovno stanje (karakter). Onaj ko sledi psiholo ke potrebe sve vreme slu a svo je srce, ta bi ono elelo da ose a, dok onaj ko je svestan duhovnih potreba postavlja pitanje (Bogu) kakva potreba zaista jeste. Razlika izme u psiholo ke i duhovne potrebe na primeru odnosa majke prema sinu bi mogla da izgleda ovako: Ukoliko bi majka izj avila: "O, toliko volim svoga sina da ne mogu ni jedan dan da budem bez njega!" to bi svakako bilo izraz njene psiholo ke potrebe (sebi nosti), jer je njen odnos sa sinom u slu bi njenog Ja. A kada bi majka izjavila: "Htela bih da imam vi e strpljenja prema svome sinu!" to bi moglo da otkriva njenu duhovnu potrebu, jer ona ho e da odgovori, ne na potrebe svoga sebi nog Ja, ve na potrebe svoga sina. U prvom slu aju ona ima potrebu za promenom ose anja, a u drugom potrebu za promenom karaktera. U svetlu te razlike treba razumeti odnos izme u la ne i zdrave religioznosti. La na religija je odgovor na sebi ne i samopravedne potrebe gre nog Ja, a prava religija nas osloba a od tih potreba i osposobljava da odgovorimo na realne potrebe ivota. ------- zavr etak okvira ------MATERIJALIZAM Iskonsko nezadovoljstvo ini oveka zavisnim od situacije u kojoj se nalazi. Zbog toga to njegov do ivljaj sre e zavisi od sre nih okolnosti, on mora da ih odr ava takvima. Zato je gre an ovek optere en. Njegova volja nije slobodna. On ini da bi bio sre an, a ne jer je sre an i zato njegov ivot postaje moranje, prinuda, ropstvo. Umesto da promeni sebe, on poku ava da promeni svet oko sebe, kao da je problem u svetu, a ne u njegovom sopstvenom srcu. U ivotnoj borbi za izgradnju vrednosti koja e mu pru iti ose ajnu satisfakciju, ovek, zbog same brige da je ostvari, gubi unutra nji mir i postaje sve nesre niji. Da bi umirio svoju savest pred svojim ivotnim neuspehom, ovek sni ava svoje ideale, izmi lja relativne kriterij ume istine, ili priznaje svoje unutra nje nezadovoljstvo i poku ava da ga opravda:

10 "Dobro je to sam nezadovoljan, jer je to pokreta ka snaga koja me navodi da radim, da stvaram i da posti em uspeh!" Ako ovek mo e biti pokrenut unutra njim nezadovoljstvom, za to ne bi mogao da bude pokrenut i unutra njim ispunjenjem, koje eli da izrazi i podeli sa drugima kroz rad, stvarala tvo i slu bu drugome?! Tako e, mo emo postaviti pitanje: ta je va nije - unutra nje ispunjenje, sre a i mir, ili formalni uspeh? ta e oveku sav uspeh i sva blaga ovoga sveta ako je on u svojoj biti i dalje nesre an? ovek je va niji od onoga to ini, i njegova unutra nja sre a od spolja njeg uspeha. Prete nije je pitanje da li se brinemo, nego ono zbog ega se brinemo. Radnik je va niji od svog zaposlenja i student od svojih studija. "Jer kakva je korist oveku ako zadobije sav svet a du i svojoj naudi?" (Marko 8,36) Mo da e neko re i: "Ali uspeh koji ja ostvarujem predstavlja blagoslov za moju okolinu!" Mo da mi zaista ostvarujemo uspeh i ono to stvaramo predstavlja vrednost, ali uspeh isuvi e esto izaziva zavist, dok njegove vrednosti bivaju zloupotrebljene. Zato je va nije ovekovo unutra nje, nego spolja nje blagostanje. ak i ako ne ije nezadovoljstvo rezultuje trenut nim blagostanjem njegove okoline, moramo imati na umu da takvoj osobi uspeh i blagoslov za okolinu nisu cilj, ve samo sredstvo zadovoljenja sopstvenih sebi nih poriva. Dovoljno je da se prilike promene, pa da ti isti sebi ni porivi do u u sukob sa interesima drugih i tako postanu prokletstvo za okolinu. ak i da gre na motivisanost nekoga predstavlja konstantan materijalan blagoslov za njegovu okolinu, on sam e biti na njeno duhovno prokletstvo. Negativan uticaj nezadovoljenog oveka predstavlja mnogo ve e prokletstvo, nego to njegov uspeh mo e predstavljati blagoslov za ovaj svet. Pogledajmo biblijsku preporuku: "Bolje je malo sa strahom Gospodnjim, nego veliko blago s nemirom. Bolje je jelo od zelja gde je ljubav, nego od vola ugojena gde je mr nja." (Pri e 15,16-17) Da bi neko mogao da bude zaista na blagoslov ovome svetu, da bi druge iskreno hteo i mogao da u ini sre nim, i on sam ve mora biti sre an (zadovoljen). Po to je nezadovoljen, gre niku je glavni motiv ivota tra enje ose anja sre e (sebi nost), a ne davanje sre e (ljubav), i zato je njemu va nije kako se ose a, nego da li je ono to on ini - dobro. ovek mora biti rastere en da bi svojim ivotom mogao otkriti Boga, Njegovu nesebi nu ljubav i samopo rtvovanu dobrotu. Mnogi psiholozi smatraju ispravnim i normalnim ovekovu psiholo ku potrebu za ose anjem vrednosti, uspeha, mo i, pripadnosti, posedovanja i sl. Me utim,

11 dokle god je ovek optere en, on ne mo e da voli. Optere en zadovoljavanjem svoje psiholo ke potrebe, on nema ni vremena ni volje da voli ni sebe ni druge. Stavljaju i na sebe zadatak da ivi radi sre e, a ne iz sre e, ovek stavlja na sebe zadatak koji ga onesposobljava da se pona a svrsishodno tu em i sopstvenom dobru. Zato to je sebi an, njemu je va nije kako se ose a, n ego da li je to to on radi dobro. Da nema greha, ne bi bilo ni bezumnog pona anja: Jedna gospo a na svom radnom mestu otvorila je jogurt. Ali, zauzeta razgovorom, zaboravila je da ga popije. Sutradan ga je na la na stolu. Kada ga je prinela ustima, primetila je da se pokvario. Uzviknula je: "Ne mogu da ga popijem! Ukiselio se! Mora u da ga bacim! ... Ali, kako da ga bacim, zar ga nisam skupo platila?! ...Ali, ako ga popijem, razbole u se!" I tako se neko vreme dvoumila, da bi na kraju ipak popila bajat jo gurt. Smatra se da ovek ne mo e da se posveti duhovnim potrebama, dokle god nisu zadovoljene njegove egzistencijalne potrebe. Upravo je obrnuto. Vidimo kako pona anje ove gospo e nije svrsishodno njenim egzistencijalnim potrebama, zato to je zanemarila svoje duhovne potrebe, pa je zbog toga sebi na. ovek e rtvovati i svoje zdravlje i svoju egzistenciju da bi zadovoljio svoju optere enost (sebi nost). Mi dodu e svakodnevno mo emo sresti osobe koje kukaju zbog, kako one ka u, "ugro ene" egzistencije, ali ne treba nam puno mudrosti da bismo uo ili da se radi samo o izgovoru za njihovo sebi no nezadovoljstvo. Dok se ale na "ugro enu" egzistenciju, te iste osobe pu e i piju, i tako pokazuju da im u stvari do egzistencije nije stalo. Dokle god je oveku va nije da hrana koju jede bude ukusna, nego da bude zdrava, nema govora o tome da ga pokre u motivi svrsishodni njegovoj egzistenciji. Tvrdnja da tek onda kada zadovolji svoje ni e (egzistencijalne) potrebe, ovek mo e da se posveti vi im (dru tvenim, intelektualnim, ....) potrebama, ne otkriva ni ta drugo nego tra enje novog izgovora za ovekovo unutra nje nezadovoljstvo. Sasvim je svejedno da li sebi nost pro ima na e biolo ke, socijalne ili religiozne sfere ivljenja. Ona, iako se pred ovekovom save u na to poziva, nikada nije svrsishodno usmerena ka ovekovim stvarnim interesima. Vidimo kako je ovek sklon da rtvuje i svoje zdravlje i svoju egzistenciju da bi zadovoljio svoje sebi ne porive koji su sami sebi cilj. Pro drljiv ovek e rtvovati svoj eludac radi hrane, kao to e samoljubiv ovek biti sklon da izvr i samoubistvo zbog povre ene sujete. Nacionalista e rtvovati naciju radi svojih nacionalnih vrednosti, kao da ovek postoji radi svojih vrednosti, a ne one radi njega. U Svetom pismu Isus ukorava religiozni fanatizam, obja njavaju i sa vi e starozavetnih primera kako ovek nije na injen radi Bo jeg zakona, nego je Bo ji zakon na injen radi oveka (Marko 2,25 -26.27). Kako nas prirodni motivi pokre u da volimo sebi nom ljubavlju, koja uv ek tra i razlog zbog koga volimo, bi emo skloni da rtvujemo i sam objekat ljubavi radi razloga zbog koga ga volimo. Me utim, kada smo pokrenuti pravom ljubavlju, razlog za to nekog volimo nije u njemu (njegovim vrednostima), ve u nama, u samoj ljubavi

12 kojom volimo. Tada njegove vrednosti, kao i slabosti, predstavljaju samo povod za izra avanje ljubavi prema toj osobi. Vidimo kako prirodni motivi pona anja, zbog svoje iracionalnosti, osporavaju teoriju o prirodnoj selekciji i evoluciji. Prirodna selekcija nikada ne bi ostavila u ivotu jedinke koje su pokrenute motivima nesvrsishodnim njihovoj egzistenciji. Drugim re ima, da je princip prirodne selekcije i evolucije zaista formirao osobine vrste, ovek nikada ne bi postao gre an. Opstanak nije uslovljen samo sposobnostima koje vrsta poseduje, ve i motivima kojima je ona pokrenuta. ovek ima mnogo vi e sposobnosti nego to to od njega zahteva puka egzistencija, ali mu to ni ta ne vredi kada su te sposobnosti pokrenute patolo kim motivima i zloupotrebljene protiv same njegove egzistencije. Na primer, sposobnost upotrebe razuma e biti zloupotrebljena od strane njegovih sebi nih motiva u cilju njihovog zadovoljenja, a na ra un ovekovih stvarnih egzistencijalnih potreba. injenica da ovek ipak poseduje razu m ohrabruje nas jer nas suo ava sa uzvi enim saznanjem: ako ne bi postojala mogu nost da razum bude pokrenut pravom nesebi nom ljubavlju, tada on ne bi imao smisla da postoji, jer bi imao samo negativnu funkciju, a samim tim on nikada ne bi ni nastao. Tako nam postojanje razuma ukazuje na to da je on stvoren da funkcioni e pokrenut motivom prave nesebi ne ljubavi, to nam opet ukazuje na postojanje same prave nesebi ne ljubavi. Tada razum ima ispravnu svrhu da navede oveka da ini ono to e proizvesti da on BUDE dobro, a ne ono to e proizvesti da se on samo OSE A dobro. IDEALIZAM Mnogi postaju svesni besmislenosti materijalisti kog principa ivota. Postaju svesni nesigurnosti i ropstva koje donosi vezanost za njegove vrednosti. I na kraju, postaju svesni njegove nesvrsishodnosti ostvarenju ovekovih stvarnih interesa. Zato ga odbacuju i prihvataju idealisti ki princip ivota. Oni be e od ru ne stvarnosti u svet svojih do ivljaja, koje, bar se tako nadaju, niko ne e mo i da im pokvari. Idealisti ki princip "re enja" ovekovog ivotnog problema je karakteristi an za isto nja ke religije. Po budisti kom shvatanju, problem je u patnji. Raznim sistemima treba izbe i vezivanje za materijalni svet da bi se izbeglo mogu e ose anje patnje. Neki budisti ki redovi idu ak dotle da izbegavaju svaki fizi ki kontakt sa svetom, pa ak i samo rukovanje. Takve ivotne principe sre emo i u nekim granama hri anstva. U Gr koj postoji mona ki red iji se sledbenici nikada ne kupaju. Oni kupanje smatraju isku enjem. ta mo e mo misliti o njihovoj pobedi nad isku enjima? Umesto da se odreknu svojih greha mnogi se odri u samo situacija koje bi pokazale da se nisu odrekli svojih greha. Odgovoriti na Hristov nalog da se odreknemo sebe i svojih greha ne zna i pobe i od isku enja, ve pobediti isku enje. "Kad raste bogatstvo, ne dajte da vam srce prione za njega." (Psalam 62,10) Zapazimo da Sveto pismo ne vidi problem u bogatstvu, ve u ovekovom odnosu prema bogatstvu. Ono ne ka e "kad raste bogatstvo, nemojte ga vi e imati", ve

13 "ne dajte da vam srce prione za njega". Ja se mogu odre i svega to imam i biti na ivici egzistencije, pa da opet budem pohlepan i sebi an, gre an i kriv. Odricanje od privatne svojine, to je program nekih religioznih pokreta, ne otkriva ni ta drugo nego izbegavanje ivotne odgovornosti. Su tina duhovne nezrelosti je u poku aju oveka da iz svoje svesti ukloni povod za manifestaciju njegovih gre nih motiva, umesto da iz svog srca ukloni sam greh. Mnoge osobe su ostvarile vrhunac duhovne nezrelosti onda ka da su, po svom li nom uverenju, ostvarile najvi i nivo svog duhovnog iskustva. Mnoge od njih, pre nego to su postale religiozne nisu pokazivale toliki strah od stresnih situacija, kakav sada pokazuju. One se boje da slu aju predavanja svojih duhovnih neistomi ljenika ili se boje da izlaze na mesta gde izlaze oni koji ne dele njihova religiozna uverenja. One su sklone da se od isku enja uvaju raznim religioznim zabranama i pravilima ivljenja. Vide i isku enje u samom ivotu i prilikama i neprilikama koje on donosi, one pokazuju da nisu pobedile greh svoga srca, ve je njihovo re enje zasnovano na poku avaju da od svog problema pobegnu. ZAKLJU AK Mi treba da budemo spremni da se suo imo sa do ivljajima koji odgovaraju stvarnosti koja nas okru uje. Nije problem u samim neprijatnim ili prijatnim do ivljajima, ve u neispravnoj funkciji koju oni dobijaju zbog na eg iskonskog nezadovoljstva. Dokle god su e nje na eg srca nezadovoljene, dotle e nam i prijatni i neprijatni do ivljaji predstavljati isku en je. Prijatni do ivljaji predstavljaju nam isku enje da prema njima postanemo sebi ni, a neprijatni da izgubimo mir, da po nemo da se brinemo i gnevimo. Re enje nije u izbegavanju prijatnih i neprijatnih do ivljaja, jer su oni sastavni deo na e ivotne realnosti. Problem nije u onome to ose amo, ve u onome to jesmo, jer u odgovaraju im ose anjima na a priroda samo nalazi povod za svoje izra avanje. Tek onda kada su e nje na eg srca zadovoljene u Bogu, kada u svojoj biti jesmo sre ni, tada nam realni do ivljaji ne e biti isku enje, ve samo povod za izra avanje ljubavi. RACIONALIZACIJA Mnogi su svesni slabosti materijalisti kog i idealisti kog pristupa ivotu. I zatim poku avaju da budu realni - da se suo e sa stvarno u kakva jeste, ali ne i sa do ivljajima koji su joj adekvatni. Da bi to uspeli, oni primenjuju mehanizam (trik), koji psiholozi nazivaju racionalizacijom, a religiozni spoznajom. Da bih jasnije objasnio prirodu ovog mehanizma, poslu i u se primerom. Ako je neko grub prema nama, na primer, ako nas esto udara granom po glavi, to e nam verovatno predstavljati isku enje da se iznerviramo, tj. da reagujemo grehom. Ali, ako smo pokrenuti pravom ljubavlju, na a reakcija e biti svrsishodna: najverovatnije emo se skloniti iz prisustva takve osobe. Mi emo ose ati tugu i ak mo da gnev prema neprijateljski raspolo enoj osobi, ali ne emo reagovati mr njom, ve kroto u. Ne emo izgubiti mir duha i krotost karaktera, ve emo ih jo vi e utvrditi.

1

i i

ji ji li

l ij . ji j ji i i i

,

l j , i ij t lj

l l t j i lj ji i i t ji j i

ti t t . iti

if

t i

ij

ij t lj, i t lj j i

ij t lj i i ti i ji i

j

K i ij t lj ; j j l , t i i P i P i t li i l i

l

i

t i i t , j ti ilj i ili i i j j. K i i t t j i il i ij . ij t lj ji j ij . t i i j t j l i iB i i t i li j , . l j j j ti i i l i t l t ti l i t l t i i t i, t i t j : i l l lj i ti li , i lj j . j f

ij i i lj i ti i t t i

t ti ti ti j t, ti, ij t lj t i

i ti i li

j t j t . j i t t

ij j t i

i ! K j j i i i j

i

ti t i t l i!

j

j

!

ij : i ji i i j t t if t ij j i lj ! j i lj i ti

l , i i , j . i i ,

15 du evnih problema su zasnovana na uklanjanju povoda (kompleksa, traume, frustracije ...), umesto uzroka (greha). Psiholog mo e biti veoma analiti an u pronala enju su tinskih povoda, i veoma uspe an u njihovom uklanjanju. Ali, povod nije uzrok. (Psiholozi uklanjaju povode, a psihijatri simptome problema.) Da bismo postali svesni uzroka samog problema, potreban nam je pravi kriterijum koji e ukazivati da je uzrok sam po sebi lo , umesto povr nih kriterijuma koji nas navode da povode i simptome nazivamo problemima koje treba re iti. Tra eni kriterijum je - Bo ji moralni zakon. On defini e na e stanje greha kao stanje koje je samo po sebi lo e. (Upravo zato postoji potreba da o takvom kriterijumu govorimo u poglavlju "Greh kao bezakonje") Pomenut mehanizam racionalizacije nas navodi da formiramo izopa enu predstavu o Bogu, svetu i sebi, samo zato to zbog svog iskonskog nezadovoljenja nismo spremni da se suo imo sa do ivljajima koji odgovaraju stvarnosti koja nas okru uje. Mi poku avamo da se suo imo sa stvarno u, ali je u su tini tuma imo na takav na in koji u nama ne e izazvati ne eljene do ivljaje i reakcije. U slede im poglavljima emo analizirati mehanizam racionalizacije po datoj tablici njegovog funkcionisan ja. IZOPA ENA PREDSTAVA ZBOG GREHA (O BOGU, OVEKU I DUHOVNIM POJMOVIMA) IZOPA ENA PREDSTAVA O BOGU Kada mi je na po etku duhovnog iskustva neko postavio pitanje "Kako zami lja Boga kada mu se moli ? Kako On izgleda?" na trenutak sam postao iznena en i zbunjen. Iznena en, jer Boga nikako nisam zami ljao, a zbunjen zato to zbog toga nisam prime ivao nedostatak vere. Kada sam to pitanje ponovio osobama bogatim duhovnim iskustvom, ustanovio sam da niko od njih ne zami lja Boga. Uskoro sam u Bibliji na ao odgovor: "A Mojsije re e Bogu: Evo, kad otidem k sinovima Izrailjevim, pa im re em: Bog otaca va ih posla me k vama, ako mi reku; kako mu je ime? ta u im kazati? A Gospod re e Mojsiju: Ja sam onaj to Jest. Tako e kazati sinovima Izrailjevim: Koji jest, on me posla k vama." (2.Mojsijeva 3,13-14) Mi nemamo potrebe da zami ljamo Boga zato to On Jeste. Da li nekada idemo ulicom i imamo potrebu da pri tome zami ljamo sebe kako idemo ulicom? Ne! Nema potrebe, zato to mi stvarno ve idemo ulicom. Ako imamo potrebu da zami ljamo Boga, to otkriva da ga ne poznajemo, da nemamo stvarnu zajednicu sa Njime. I nalazimo se u ozbiljnom isku enju da formiramo umi ljenu veru u izmi ljenog boga. Mnogi se boje ostvarenja stvarne zajednice sa Bogom. Boje se da bi ih u zvi ena predstava o Njegovoj dobroti i pravdi ukorila za njihove grehe i ponizila pred sopstvenom oholo u. Oni se trude da sami stvore takvu predstavu o Bogu kakva ne e uznemiravati njihovu savest, pred kojom se ne e ose ati obaveznim i odgovornim. Tako poku avaju da pobegnu od Boga koji jeste, pa zami ljaju boga kojim e kod sebe izazivati ose anje sre e, sigurnosti i mo i. Ono to nemaju u svojoj biti, poku avaju da nadoknade u sferi do ivljaja i ose anja. U svojoj religioznosti, oni stalno podra avaju s voja ose anja: bilo religiozno -magijskim

16 ritualima, bilo zloupotrebom slika, kipova ili muzike, meditiranjem ili mo da ne im drugim. Oni stalno ubacuju ne to svoje izme u Boga i sebe, to e im pru iti psiholo ku sigurnost. Psiholo ka sigurnost ih ometa da se zaista predaju Bogu, jer ih ini samozadovoljnim. (Oni ne razlikuju duhovnost i du evnost.) Na a zajednica sa Bogom se mo e manifestovati u na im ose anjima, ali se ona nikada ne sme zasnivati na njima, jer onda prelazi u perfidan oblik idolopoklonstva, kao to je to slu aj kod ri inmoja: "Ve ba kontemplacije: murke. Poku ajte da zamislite zlatno bi e i poku ajte da osetite da je ono beskrajno lep e od najlep eg deteta koje ste ikada videli na Zemlji. To bi e je va Voljeni Gospod Svevi nji. Vi ste onaj koji voli Boga, a zlatno bi e je va Voljeni Gospod Svevi nji. Potom poku ajte da zamislite da je va e bi e kao i bi e va eg Voljenog Svevi njeg na vrhu Himalaja ili na dnu Pacifika - kako vam vi e odgovara. Kad to osetite, sme ite se u sebi." ( ri inmoj, MEDITACIJA, 67) ovekov odnos sa idolima je uvek zasnovan na ose anjima, dok je odnos oveka sa biblijskim Bogom zasnovan na veri. Ukoliko nismo zadovoljni jednostavnom verom, ve tra imo ose anja kao njenu potvrdu, to pokazuje da nemamo stvarnu zajednicu sa Bogom. Vera zasnovana na ose anjima je ista sebi nost (usmerena prema Bogu). Ako se dr imo uputstva Bo je re i, tada emo izbe i isku enja koja se name u izme u Bo jeg i na eg lica, i koja tako postaju prepreka uspostavljanju zajednice sa Bogom (2.Mojs..20,4-5). Nemogu e je da formiramo umi ljenu veru u Boga ako Ga prihvatamo takvog kakav je On otkriven u Bibliji, jer ne ispunjava osnovne psiholo ke uslove da bi mogao dobiti funkciju idola. ovek nikada ne bi mogao da izmisli takvoga Boga, jer nikako ne odgovara sklonostima njegove gre ne i samopravedne prirode. Ne samo da ga ne bi mogao izmisliti, ve mu takva predstava o Njemu veoma smeta. Zbog greha nam je strana predstava o Bogu koji nije idol, a zbog krivice nam smeta predstava o Bogu koji je pravedna li nost, jer se pred njom ose amo odgovornim. Mislim da bi svaki razuman psiholog ateista, posle ovih redova, doveo u pitanje svoja ateisti ka shvatanja. Jer, ako biblijski Bog nije izmi ljen, onda je stvaran. Onaj ko ne veruje u postojanje stvarnoga Boga, opet mora da izabere nekog la nog boga, jer nema ni ta drugo na raspolaganju. ovek mora imati objekat svog uzdanja: ili psiholo ki (u sebi, drugima, u izmi ljenom bogu ...), ili stvarni . Samo stvaran Bog mo e da zadovolji e na e du e i da nas oslobodi od na e potrebe za la nim bogovima. Samo ako su na e e nje u su tini zadovoljene, mi emo biti slobodni od psiholo kih potreba za ose anjem sre e, sigurnosti, voljenosti, pravednosti ili bilo koje druge vrednosti. "Dr se dakle Boga i mir e sa tobom biti, i sre e e da se nau iva . Primi iz usta Njegovih pouku, i u srce svoje me i re i Njegove. Vrati e ti sre u svoju Svemo nome ako se povrati , ako izbaci zlobu svoju iz atora svoga. Baci zlato u prah, zlato Ofirsko u pesak od potoka, i Svemo ni bi e zlato tvoje, srebro tvoje i bogatstvo tvoje. Tada e se radovati o Gospodu, podignu e k Bogu lice svoje. Moli e mu se i usli i e te... ." (O Jovu 22, 21-29)

17

IZOPA ENA PREDSTAVA O

OVEKU

Zapazimo kako Isus govori o ovekovoj prirodi: "Kad dakle vi, zli budu i, umete dobre darove davati deci svojoj, koliko e vi e Otac nebeski dati Duha Svetoga onima koji i tu u Njega." (Luka 11,13) Kada apostol Pavle govori o svojoj prirodi, tada ka e u Rimljanima 7,18 -21: "Znamo, naime, da u meni, to jest, u mome telu, dobro ne obitava; jer hteti - toga ima u meni, ali initi dobro - toga ne nalazim. ... ele i, dakle, da inim dobro, nalazim da za mene va i zakon - da je zlo u meni." Za razliku od biblijskih, drugi duhovni autoriteti imaju ponek ad zaista neobi nu predstavu o oveku i planu spasenja: "Ovo je jedini na in da postignemo cilj; re i sebi i svima ostalima da smo savr eni. I dok budemo ovo stalno ponavljali, dolazi e snaga. Neka va e telo pro ima ova jedina ideja: Ja sam apsolutno ist o, sveznaju e, svemogu e, ve ito blistavo Ja, koje se ra a i ne umire!" (Vivekananda) Ponavljajte u mislima: Ja nisam telo, niti um, niti ose anja. ... Telo je omota vlastitog Ja koje je isto i savr eno. Ja sam beskrajna, neograni ena, ve ita bit. Ja sam uvek slobodni, ja sam ve no prisutni. Ja Sam koji Jesam." (S.Jesudijan, Joga i zdravlje, str.273) Ako ja nisam svoje telo, onda zbog gre nosti svoga tela ne gubim svoju su tinsku moralnu vrednost. A za to mi je to va no? Zato to takvim "trikom" poku avam da nadomestim nedostatak prave ljubavi prema sebi i drugima. Zbog toga to svojom sebi nom ljubavlju ne mogu da prihvatim ljude (ni sebe ni druge) takve kakvi jesu (gre ne i krive), moram da na em neku vrednost (razlog) u njima da bih mogao da ih volim. Tu vrednost nalazim u njihovoj "bo anskoj su tini". Tako mogu svakoga da opravdam, i svakome da oprostim da bih mogao da ga volim: "Taj ubica i kriminalac je u su tini jako dobar ovek. Samo to je to mnogo duboko u su tini njegovog bi a, pa ne mo e da do e do izra aja! Nije on lo , ve samo telo, koje je omota njegovog savr enog bi a!" Tako, na primer, ri inmoj savetuje: "Sada bezgrani no voli svoje dete. A po to bude meditirala nekoliko godina, vole e ga jo vi e, jer e ose ati prisustvo Boga u njemu. Sada ne ose a sve vreme prisustvo Boga u svom detetu. Ako je ono nevaljalo ili ne to slomi, ne misli vi e da u njemu deluje Bog. Razjarena si, pa ka e : "Ne, ne, to nije Bog, to je otelovljenje avola". Do i e, me utim, vreme kad e u svom s inu stalno videti Boga, bez obzira ta on radio ili rekao." ( ri inmoj, MEDITACIJA, str.127) "Tad emo svakoj osobi svesno slu iti zato to znamo i ose amo da je Bog u njoj. Ako ne vidimo Boga, istinu i svetlost u svojim delima, na fizi ki um mo da ne e biti uveren u vrednost onoga to radimo. Danas emo slu iti nekom, a sutra emo re i: "O, on je prava budala. Nema te nje, nema dobrih osobina. Za to bih mu slu io?"" ( ri inmoj, MEDITACIJA, str.179)

18

Ukoliko u drugima moramo da prona emo razlog za ljubav prema njima, to otkriva da smatramo da i Bog nas voli sebi nom ljubavlju. To pokazuje da smo optere eni i sami sobom. Smatramo da Bog tra i u nama ne to vredno da bi mogao da nas prihvati i voli. I onda zaklju ujemo da razlog svoje ljubavi prema nama Bog nalazi u na oj "bo anskoj su tini" ili nekoj drugoj "vrednosti". . Mnogi hri ani smatraju da Bog voli ceo svet zato to u svima vidi svoju decu. Me utim, Biblija nas u i da nisu svi Bo ja deca, ve samo oni koji tvore pravdu i vladaju se po duhu Bo jem: "K svojim do e, i svoji ga ne primi e. A koji ga primi e dade im vlast da budu sinovi Bo ji, koji veruju u ime Njegovo." (Jovan 1,11 -12) "Vidite kakvu nam je ljubav dao otac da se deca Bo ja nazovemo i budemo; zato svet ne poznaje nas, jer Njega ne pozna. Ljubazni, sad smo deca Bo ja, i jo se ne pokaza ta emo biti; nego znamo da kad se poka e, bi emo kao i On, jer emo ga videti kao to jest. I svaki koji ovaj nad ima na Njega, isti se kao i On to je ist. Svaki koji ini greh i bezakonje ini: i greh je bezakonje. I znate da se On javi da grehe na e uzme; i greha u Njemu nema. Koji god u Njemu stoji ne gre i; koji god gre i ne vide ga niti ga pozna. De ice, da vas niko ne vara: Koji tvori pravdu pravednik je, kao to je On pravedan. Koji tvori g reh od avola je, jer avo gre i od po etka. Zato se javi sin Bo ji da raskopa dela avolja. Koji je god ro en od Boga ne ini greha, jer njegovo seme stoji u njemu, i ne mo e gre iti jer je ro en od Boga. Po tom se poznaju deca Bo ja i deca avolja: koji god ne tvori pravde, nije od Boga, i koji ne ljubi brata svojega. ... I znate da ni jedan krvnik ljudski nema u sebi ve noga ivota." (1.Jovanova 3,1 -10.15) "Jer svi koje vodi Duh Bo ji, ti su sinovi Bo ji. Niste naime primili ropskog duha da opet strahujete, nego ste primili Duha usinovljenja, kojim vi emo: Ava, O e! ... To zna i da sva telesna deca nisu deca Bo ja, nego deca obe anja smatraju se kao pravo potomstvo." (Rimljanima 8,14-15; 9,8) Bog, opet, voli sve. "Jer On zapoveda svome suncu, te obasjava i zle i dobre, i daje da d pravednima i nepravednima." (Matej 5,45) Vidimo da Bog prihvata ljude kakve oni zaista jesu, bez poku aja da ih izgovori ili da ubla i njihovu krivicu. "Jer Hristos jo kad slabi bijasmo umre u vreme svoje za bezbo nike. Jer jedva ko umre za pravednika; za dobroga mo e biti da bi se ko usudio umreti. Ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama to Hristos jo kad bijasmo gre nici umre za nas." (Rimljanima 5,6-8) Na osnovu ovoga nam postaje jasno da Isus prema gre nicima nije zauzimao stav pra tanja zato da bi mogao da ih voli, ve zato to ih voli. Ni mi ne treba da se trudimo da ljude razumemo da bismo mogli da ih volimo, ve treba da ih razumemo zato to ih volimo.

19 Razlog za to je Bog prema nama milostiv ne nalazi se u nama, ve u Njemu, u Njegovoj ljubavi: "Ljubim te ljubavlju ve nom, zato ti jednako inim milost." (Jeremija 31,3) Kada budemo voleli ljude pravom ljubavlju, tada emo mo i da ih prihvatimo onakvim kakvi jesu. A jedino tada im i mo emo pomo i, kada smo svesni nj ihove gre nosti i krivice, dakle, kada smo svesni njihovih stvarnih duhovnih potreba. Tvrdnja da ovek mo e da se pona a gre no a da istovremeno ima ispravnu (pravednu) su tinu svoga bi a je besmislena tvrdnja, "jer od srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, kurvarstva, kra e, ..." (Matej 15,19). U ovekovom umu i ose anjima se nalaze samo povodi za izra avanje greha, koji ima izvori te duboko u njegovom srcu. Ako je srce pravo, ovekova dobrota ne e mo i da se sakrije: "Vi ste videlo svetu; ne mo e se grad sakriti kad na gori stoji." (Matej 5,14) Dakle, ako elimo da saznamo kakav je ovek po svojoj prirodi (u svojoj su tini) da li je njegova priroda bo anska ili gre na, pogledajmo kako reaguje u isku enju. Uslov je da ga analiziramo onda kada postupa "linijom manjeg otpora" jer nas zanima reakcija njegove prirode, a ne njegove volje. (Zato je, mo da, najbolje uzeti za primer spontanu reakciju neiskvarenog deteta, koje jo nije razvilo odbrambene mehanizme.) Tada emo primetiti da ovek pod uticajem prijatnih i neprijatnih do ivljaja spontano reaguje grehom (sebi no u i brigom), umesto ljubavlju (zahvalno u i dobrotom). ovek reaguje onim to nosi u sebi, dakle grehom. Da je ovekova priroda bo anska, tada bi isku enja spontano izgra ivala, a ne uni avala njegov karakter; od njegovog ro enja ona bi razvijala u njegovom srcu ljubav, a ne greh. IZOPA ENO PREDSTAVLJANJE DUHOVNIH POJMOVA Greh ograni ava ovekovu sposobnost pravilnog razumevanja duhovnih pojmova. U raznim verskim u enjima se susre emo sa istim duhovnim pojmovima, ali se oni u svom sadr aju tuma e razli ito, te su me usobne sli nosti samo formalne prirode. LJUBAV Pojmom ljubavi se uglavnom nazivaju razne vrste sebi nosti (samoljublje, idolatrija, nacionalizam ...), kao i fanatizam iz ose anja (ose anje zaljubljenosti, la na duhovna iskustva ...). Ne samo to zbog svoje gre nosti i potom nastale povr nosti ovek naziva ljubavlju ono to nije ljubav, ve nije sposoban ni da uvidi ljubav tamo gde ona zaista postoji. Tako se mnogim osobama enskog pola ne svi a biblijski opis stvaranja po kome je Eva na injena od Adamovog rebra. One se pred njim ose aju poni eno. Eva je mogla biti stvorena, kao i Adam, od praha zemaljskog. Ali, Bog je eleo da taj in pro me ljubavlju i Eva je na injena od Adamovog rebra. Kada je ugledao Evu, Adam je uzviknuo: "Sada eto kost od mojih kosti, i telo od mojega tela. Neka joj ime bude ove ica, jer je uzeta od oveka." (1.Mojsijeva 2,23)

20

Srce ispunjeno oholo u nije u stanju da shvati i prihvati karakter prave ljubavi. Prava ljubav je definisana duhovnim stanjem koje je u skladu sa Bo jim moralnim zakonom. "Ljubav je ispunjenje zakona" (Rimljanima 13,10). GREH Predstava koju ve ina sveta ima o pojmu greha ne prevazilazi predstavu o grehu koju imaju pripadnici crkve satanista: "Greh nije greh ukoliko se izra ava na prirodan na in, i ukoliko ne ugro ava druge." (Anton andor La Vejv, osniva crkve satanista) Sveto pismo defini e greh kao kr enje Bo jeg moralnog zakona "Greh je bezakonje" (1.Jovanova 3,4), bez obzira da li mi inili spolja dobra ili lo a dela. Kao to emo videti, Bo ji moralni zakon gleda na srce (pobude). SRE A Pod sre om se obi no misli na prijatne doga aje, ali i na prijatne do ivljaje. Ranije smo zaklju ili da nije isto ose ati sre u i biti sre an. Ose anje sre e ne mo e da zadovolji e du e. Spolja na sre a nema nikakvoga smisla ako smo mi u biti i dalje nesre ni. Samo Bog mo e da zadovolji e nje na eg srca. Kriterijum prave sre e (ili na eg zadovoljenja) je u pobudama koje nas pokre u. A one su definisane Bo jim moralnim zakonom. "Neka se ne rastavlja od usta tvojih knjiga ovoga zakona, nego razmi ljaj o njemu dan i no , da dr i i tvori sve kako je u njemu napisano; jer e tada biti sre an na putevima svojim, i tada e napredovati." (Isus Navin 1,8) SLOBODA Pod pojmom slobode se naj e e misli na slobodu izra avanja sopstvenih misli, ose anja i postupaka. Me utim, ona nema nikakvog zna aja ako su misli, ose anja i postupci pod vla u unutra njih ograni enja. Duhovna sl oboda je prete nija od spolja nje. ovek je u duhovnom ropstvu dokle god ne to mora. A on mora dokle god je u svojoj biti nezadovoljen. On mora da tra i sre u. Samo ako su e nje na eg srca ve zadovoljene, mi smo slobodni. Ono to onda inimo, inimo jer smo sre ni, iz sre e, a ne da bismo bili sre ni. Za razliku od slu be idolima koja je pokrenuta sebi no u (da bismo do li do sre e) i koja zato predstavlja ropstvo, slu ba Bogu je pokrenuta pravom ljubavlju (iz sre e) i zato predstavlja izraz slobode. Bo ji moralni zakon (Deset zapovesti) je kriterijum na e slobode, zato kriterijum na eg iskonskog zadovoljenja i na ih pobuda. SMISAO to je

21 "Nakupio sam srebra i zlata, i bogatstva kraljeva i pokrajina. Birao sam peva e i peva ice, i slast najve u sinovima ove jim, mnogo sam ena imao. Postadoh veliki, ve i od svih onih koji su pre mene u Jerusalimu bili. ... to su god elele o i moje, ne branjah im, niti uskratih srcu svome bilo koje zadovoljstvo, jer je srce moje u ivalo u svakom radu mome, ... I ja stadoh razmi ljati o svim delima ruku svojih i o trudu koji ulo ih da ih izvedem, i gle, sve je to ta tina i tr anje za vetrom, i nikakve koristi nema od onoga to se pod suncem radi." (Propovednik 2,10-11) Smisao svog postojanja ovek vidi u tra enju sre e, a smisao postojanja drugih ljudi, stvari i stvorenja, pa i samog Boga, on obi no vidi kao odgovor na svoje sebi ne porive. Kada kona no shvati da ivot ne ispunjava njegovu predstavu o smislu, on u svom o aju pomi lja i na samoubistvo. On time kao da ho e da ka e: "Bo e, nisi mi pru io ispunjenje smisla mog postojanja! Ja nemam svoje mesto pod suncem! Nemam ni ta od svog postojanja i truda, ni od Tvoje ljubavi!" Me utim, pitanje koje ta osoba poku ava da ugu i, i koje joj postavlja i sama njena savest, glasi: "A ta si ti u inio za ovaj svet da on bude lep i i bolji? Ako je svuda oko tebe mrak, za to ti nisi onda videlo? ... Ako tra i sre u u ivotu razo ara e se! Stvoren si da je ima u Bogu i da je pru a drugima, a ne da je tra i od drugih!" "Blago onima kojima je sila u tebi, i kojima su u srcu putevi tvoji! Idu i dolinom pla evnom pretvaraju je u izvore, i da d je odeva blagoslovima." (Psalam 84,5 -6) Sve to je stvoreno ima jednu jedinu svrhu svoga postojanja, a ta svrha je da voli - da slu i, i da tako svojom dobrotom otkriva i slavi Boga. "A koji ho e prvi me u vama da bude, da bude svima sluga. Jer sin ove ji nije do ao da mu slu e, nego da slu i, i da da du u svoju u otkup za mnoge." (Marko 10,44-45) Me utim, u stanju greha, mi nemamo ra dosti u nesebi noj slu bi drugima. Nismo sposobni da drugima pru imo ni ta vi e od sopstvene bede - od sopstvenog nezadovoljstva. Pod formalnim smislom ivota obi no iznosimo izgovor za na e sebi ne i samopravedne motive pona anja. ZAJEDNI KA KRITERIJUM SU TINA SVAKOG DUHOVNOG STANJA I NJIHOV

U ropstvu se nalazi samo ona osoba koja je duhovno nezadovoljena, a osoba koja je nezadovoljena ne mo e da voli pravom ljubavlju jer je optere ena svojim tra enjem zadovoljenja. Tako e, njeno nezadovoljenje se manifestuje u njenom ivotu kroz gre ne pobude pona anja. Osoba koja nema ljubavi, i koja je umesto ljubavlju pokrenuta grehom, ne ispunjava predvi eni smisao svoga postojanja, a to je da voli (slu i). Takva osoba zaista nema nikakav razlog da postoji, jer je i u ropstvu, nesre i, grehu i besmislu. Sa druge strane, osoba koja je duhovno zadovoljena je slobodna osoba. Ona je pokrenuta pravom ljubavlju i ima smisla da postoji za sva vremena. Mo emo primetiti kako postoji zajedni ka su tina pojmova, sa jedne strane ljubavi, sre e, slobode i smisla (pravednost), i sa druge strane - greha, nesre e,

22 ropstva, i besmisla (nepravednost). Ta dva duhovna stanja su definisana Bo jim moralnim zakonom (Deset zapovesti): ljubavlju - to je ispunjenje zakona, i grehom - to je kr enje zakona. IZOPA ENA PREDSTAVA ZBOG KRIVICE ivot mnogih religioznih i nereligioznih ljudi izgleda perfektno, jer su svoje grehe uspeli da ve to kamufliraju i sublimiraju u religioznu ili humanu aktivnost. Me utim, problem greha rezultuje je dnim drugim problemom koji se ne mo e tako lako sakriti - nere enom krivicom. Kao to greh pro ima i "boji" sve na e aktivnosti, tako to ini i krivica zbog greha. Ona nas optere uje potrebom za ose anjem sopstvene pravednosti. Krivica nas tako e, kao i greh, navodi da formiramo izopa enu predstavu o Bogu, sebi i duhovnim pojmovima. IZOPA ENA PREDSTAVA O BOGU Bog eli da nam otkrije istinu o sebi. Svojim Svetim Duhom On deluje na na um, srce i savest da bi u duhovnim pojmovima mogli da prepoznamo duhovn e istine. Me utim, mi ugu ujemo rad Svetoga Duha kada duhovnim pojmovima pridajemo zna enje koje oni nemaju, a odri emo ono koje imaju. Tako predstava koju imamo o Bogu otkriva na stvarni odnos prema Njemu. Kakvu predstavu o Bogu ima ateista? On veruje da Bog ne postoji. To je najo igledniji poku aj oveka da izbegne suret sa svojom ivotnom odgovorno u koju ima pred Darodavcem ivota. Pretpostavimo da nam je neko poverio na uvanje i staranje malo dete. Ono je u sebi sadr alo ogromne potencijale. Mo glo je da postane veliki blagoslov za ovaj svet. Ali svojim neodgovornim pona anjem mi smo unizili njegove mo i za dobro. Obesmislili smo njegov ivot. I ono nema atributa zbog kojih bi moglo biti ovekove eno za ve nost. Nismo li odgovorni za ono to nam j e povereno? Bog nam je poverio na uvanje i izgradnju na ivot, sposobnosti i mo i, vreme i mogu nosti, da ih svojim izborom ovekove imo za ve nost ili unizimo do smrti. Nismo li odgovorni za sebe pred Onim koji je dao ivot na im du ama? I naravno da elimo da se sakrijemo od Njegovog lica. Imamo potrebu za Njegovim odobravanjem. Ali se bojimo susreta sa svojom (ne)odgovorno u. Bojimo se da emo biti progla eni za sopstvene ubice. Zato poku avamo da ga zaboravimo, a kada to ne uspevamo, onda se trud imo da ga uni timo. Ponekad smo se borili protiv Onoga za koga smo istovremeno tvrdili da ne postoji. Lak e nam je da verujemo u majku prirodu nego u Boga Oca, zato to je majka priroda bezli na a mi pred njom neodgovorni. Mo da smo otkrivenjem istine bili "primorani" da priznamo Boga kao li nost, ali i dalje sa Njim nismo izmireni. Tada nastavljamo da izopa avamo predstavu o Njemu, ali na drugom nivou:

23

Njegov karakter poku avamo da predstavimo u takvom svetlu u kakvom se sami ne bismo prepoznali kao krivci. Izopa avamo ga pridaju i mu sopstvene moralne vrednosti. Kada govorimo o Bo joj ljubavi, predstavljamo je kao razne enu sentimentalnost koja ne pravi razliku izme u dobra i zla. Tuma imo je kao Bo ju spremnost da zadovolji na e sebi ne porive. Na a srca se ne raduju pred otkrivenjem Bo je svetosti, veli ine i pravednosti koje nalazimo u Bo joj re i. To su za nas "mra ni" delovi Biblije. Bojimo se opisa Bo je pravednosti i Bo jeg zakona. Za to nam oni ne predstavljaju radost? Zato to se zbog svog kompromisa sa grehom jo uvek nalazimo pod njihovom osudom. IZOPA ENA PREDSTAVA O OVEKU

Prisustvo krivice zbog greha se manifestuje i u onim filozofijama koje potpuno negiraju njeno postojanje. Tako Sai Baba ka e: "Uzrok masovnog nemira me u ljudima je u tome to nemaju pravu predstavu o svojoj prirodi. Nemojte sebe nikada nazivati gre nikom ili krivcem!" Kako bi ljudi mogli da izgube mir ukoliko ga stvarno imaju ako su zaista moralno pravi? Mir mo emo izgubiti samo ukoliko je on prividan, ako se u poj mu gre an i prepoznajemo kao krivci. Pravi mir nije zasnovan na nekakvom ube enju ili uverenju, ve na stvarnoj istoti srca i namera. Sai nam je pomogao da shvatimo da je uzrok masovnog nemira me u ljudima upravo u njihovoj krivici zbog greha. Sai nam je tako e pomogao da shvatimo jedan mehanizam odbrane od krivice. Predstavio nam je sistem ugu ivanja i potiskivanja krivice. Kako taj "trik" funkcioni e? Da se ne bi mogli prepoznati kao krivci mnogi izopa eno predstavljaju svoju prirodu, kao da u dubini svo je du e nisu gre nici, ve im je su tina pravedna (bo anska). Tako Sai Baba ka e: "Voli svoj posao ak i ako te mrze, jer je u tvojoj prirodi da voli i pra ta .: Ne istu savest zbog svojih greha ovek je sklon da ugu uje podra avanjem ose anja sopstvene pravednosti. Iz njegovog srca izviru sebi ni i samopravedni porivi. Umesto pravom ljubavlju, na a prirodna pravednost je pokrenuta samoljubljem, oholo u, krivicom, sentimentalnim ose anjima ili nekom drugom fanati nom snagom. ovek eli da te patolo ke m otive legalizuje kao iskru bo anstva u sebi. On poku ava da izgradi lepo mi ljenje o sebi i svojim pobudama. Tek kada bi upoznao karakter prave bo anske ljubavi, shvatio bi da je sva njegova pravda samo prljava haljina. Shvatio bi da je ona u sukobu sa Hristovom pravdom i da joj je neprijatelj. Zato se ovek okre e od Boga ka samom sebi, gde ograni en svojim gresima nema referentne ta ke na osnovu koje bi shvatio svoje pravo stanje.

24 Da se ne bi prepoznao odgovornim pred Bogom, ovek je sklon da formira shvatanje kako je on zapravo samo deo Boga. Tako izopa enim predstavljanjem svoje prirode ovek izopa ava Bo ju prirodu. Iako se Bo ja sila mo e manifestovati u nama, Bog nije tvar, niti smo mi Bog. Bog je Stvoritelj vremena i prostora, a mi smo stvorena bi a, predvi ena da ivimo i delujemo u vremenu i prostoru. IZOPA ENO PREDSTAVLJANJE DUHOVNIH POJMOVA Oni koje odlikuju sistemi ugu ivanja krivice skloni su da prilikom izra avanja upotrebljavaju eufemizme. To je pojava upotrebe pojmova koji ne sadr e kategoriju odgovornosti u svom zna enju. Ona otkriva ovekovu nezrelost za susret sa svojom li nom odgovorno u. Na primer, lopovi umesto pojma "kra a" esto upotrebljavaju pojam "pozajmica". Neodgovorni politi ari umesto pojma " trajk" koriste pojam "obustava rada", a umesto "kriza" - "slo eno stanje", itd. Kada se upotreba eufemizama manifestuje na duhov nom planu, ona otkriva duhovnu patologiju. Takve osobe, optere ene svojom samopravedno u, ne smeju da koriste pojam greh ve ka u "gre ka". Umesto izgubljen upotrebljavaju pojam "nesavr en"; umesto spasenje -"prosvetljenje" ili "vi i stupanj duhovnog razvoja", a umesto krivice koji pojam upotrebljavaju? Nijedan! To je upravo ono od ega i poku avaju da pobegnu. O problemu krivice oni uglavnom ute, ali se zato taj problem na njima vidi. Zajedno sa oholo u, ona je mnogima glavna snaga njihove "duhovnosti". Bez bo anskog plana spasenja oni mogu uspeti da se oslobode ose anja krivice, ali ne i same krivice. Ona ostaje i nastavlja da se manifestuje u njihovom ivotu i njihovoj ivotnoj filozofiji. Kada bi stvarno imali mir, vi e ne bi bili optere eni ostvarivanjem "vi eg stupnja duhovnog razvoja", niti bi koristili eufemizme. ZAKLJU AK Problem greha i krivice nas optere uje i onemogu ava da se suo imo sa do ivljajima koji odgovaraju stvarnosti koja nas okru uje. Uklanjaju i iz svesti povode za manifestaciju greha i krivice, mi ne uklanjamo uzrok problema, ve samo povod za njegovu manifestaciju. Potrebno je re iti problem u korenu, tj. promeniti duhovno stanje u kome se nalazimo. uveni nau nik Blez Paskal prime uje: "U srcu svakog oveka postoji vakuum koji jedino Bog mo e da ispuni." Onoga trenutka kada e nje na eg srca u Bogu postanu zadovoljene, mi emo postati spremni da se suo imo sa realnim do ivljajima, a da nam oni ne predstavljaju isku enje. Rastere eni od psiholo kih potreba mi emo biti ospo sobljeni da volimo. U takvom duhovnom stanju objektivan sud o stvarnosti pru i e nam povoda da ispunimo smisao svog postojanja, da odgovorimo na potrebe bli njih konkretnim delima nesebi ne ljubavi.

25

GREH KAO IRACIONALNA NEZAVISNOST Sada nam se name e pitanje: Kako je ovek dospeo u stanje greha? Kako je mogao da izabere principe greha kada su oni potpuno besmisleni i nesvrsishodni njegovoj egzistenciji? Za to bi u inio takvu besmislicu? Slede e razmatranje e nam pokazati da je greh nastao kao posledic a oholosti. Greh je jedino i najvi e to ovek mo e da uradi u svom poku aju da ostvari sre u i sigurnost nezavisno od Boga. PRVA KU ANJA I PAD Bog je stvorio svet iz ljubavi i radi ljubavi. "Tada pogleda Bog sve to je stvorio, i gle, dobro be e veoma." (1.Mojsijeva 1,31) Prvi edemski par Adam i Eva su stvoreni savr eni. Njih je ispunjavala ljubav prema svom Stvoritelju. Iz ljubavi Bog nije stvorio oveka samo sa onim to on jeste, sa njegovom tada bo anskom prirodom. Tada bi on bio samo poslu ni automat. ovek je stvoren sa mogu no u da postane i ono to ho e. Njemu je data slobodna volja da donosi odluke mimo svoje prirode. On mo e, ako to ho e, da se odvoji od Boga i da tako izabere greh. U pravoj ljubavi nema moranja. Bog prihvata samo drago voljnu poslu nost. Zato je u edemskom vrtu Bog stvorio drvo kojim je pru io oveku povoda da izrazi svoj slobodni izbor: "I zapreti Gospod Bog oveku govore i: Jedi slobodno sa svakoga drveta u vrtu; ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; j er u koji dan okusi s njega umre e ." (1.Mojsijeva 2,16-17) Jedno bi e u svemiru je ve izabralo greh. Za Lucifera Bo ja re ka e: "Ti si pe at savr enstva, pun si mudrosti i sasvim si lep. Bio si u Edemu, vrtu Bo jem... Ti si bio heruvim, pomazan da zaklanja ; i ja te postavih, ti be e na svetoj Gori Bo joj, hoda e posred kamenja ognjenoga. Savr en be e na putevima svojim od dana kada se rodi dokle se ne na e bezakonje na tebi." (Jezekilj 28,12-15) Uzrok Luciferovog pada je u njegovom samouzvi enju: "Srce se tvoje ponese lepotom tvojom, ti pokvari mudrost svoju svetlo u svojom." (Jezekilj 28,17) Blagoslovi koji su trebali da njegovo srce ispune zahvalno u i divljenjem prema Bogu, preokrenuli su se u prokletstvo, zato to im je pridao funkciju samoobo avanja.

26 "Kako pade s neba, zvezdo danice, k eri zorina? Kako se obori na zemlju koji si gazio narode? A govorio si u srcu svom: Izi i u na nebo, vi e zvezda Bo jih podignu u presto svoj ... izjedna i u se s Vi njim." (Isaija 14,12 -14) Lucifer je odlu io da se izjedna i sa Bogom ne po karakteru Njegove ljubavi ve po Njegovom vrhovnom autoritetu, ina e bi bio ponizan, umesto da te i samouzvi enju. Isus Sin Bo ji, Druga li nost bo anstva, dok je bio na zemlji, "Ako je i bio u obli ju Bo jemu, nije se otimao da se isporedi s Bogom, nego je ponizio sam sebe uzev i obli je sluge, postav i kao i drugi ljudi i na o i na e se kao ovek; ponizio sam sebe postav i poslu an do same smrti, a smrti krstove. Zato i Bog njega povisi, i darova mu ime koje je ve e o d svakoga imena." (Filibljanima 2,6-9) Zbog svoje oholosti Lucifer je postao sotona ("klevetnik") - neprijatelj. "I posta rat na nebu. Mihailo i an eli njegovi udari e na a dahu, i bi se a daha i an eli njeni. I ne nadvlada e, i vi e im se ne na e mesta na nebu. I zba ena bi a daha velika, stara zmija koja se zove avo i sotona, koji vara sav vasioni svet, i zba ena bi na zemlju, i an eli njezini zba eni bi e s njom." (Otkrivenje 12,7 -9) Sotona se u edemskom vrtu nije pojavio kao an eo, jer bi tako izazvao podozrenje, ve je upotrebio telo zmije kao medijum za komunikaciju sa ovekom. "A zmija be e lukava mimo sve zveri poljske, koje stvori Gospod Bog; pa re e eni: Je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakoga drveta u vrtu? A ena re e zmiji: Mi jedemo roda sa svakoga drveta u vrtu; samo roda s onoga drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete. A zmija re e eni: Ne ete vi umreti; nego zna Bog da e vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti o i, pa ete p ostati kao bogovi i znati ta je dobro ta li zlo." (1.Mojsijeva 3,1-5) Zapazimo kako sotona laska Evi da e, ako okuse zabranjen plod, ona i Adam ostvariti vi i stupanj duhovnog razvoja: "Nego zna Bog da e vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti o i, pa ete postati kao bogovi." (1.Mojsijeva 3,4.5) Kao ranije Lucifer, tako je sada i Eva po elela da postane sli na svome Stvoritelju. Zar je greh postati sli an Bogu? Mi treba da postanemo sli ni Bogu, Njegovom karakteru ljubavi, dobrote i pravednosti. Na i preci Adam i Eva su i bili na injeni po Bo jem obli ju. Ljubav je bila karika koja je spajala Boga Stvoritelja sa Njegovim stvorenjima. Me utim, kao i mnogi religiozni ljudi dana njice, Eva je po elela da postane sli na Bogu po atributima koji su isklju ivo bo anski i koji su besmisleni za stvorena bi a u vremenu i prostoru.

27 ( ta bismo, na primer, rekli za jednu kravu koja je optere ena eljom da dobije krila za letenje i sposobnost da re ava zadatke iz matematike?! Zaklju ili bismo da ona svakako nije normalna, jer ona ve ima svoje mesto pod suncem, gde pase travu, daje mleko, itd. i tako ispunjava predvi eni smisao svog postojanja.) Kada je Eva pojela zabranjen plod, njenim telom je prostrujalo neobi no uzbu enje. Na licu joj se video bla en osmeh. Kao da su ve nost i sva znanja bili sto eni u nju. "I re e Gospod Bog: Eto, ovek posta kao jedan od nas znaju i to je dobro, to li zlo." (1.Mojsijeva 3,22) Eva se ose ala bo anski. Me utim, poku avaju i da se izjedna i sa Bogom po atributima po kojima mu ranije nije bila sli na (moralni autoritet, sveznanje ...), izgubila je atribute po kojima mu je bila sli na (ljubav). I njen ivot definisan vremenom i prostorom izgubio je svaki smisao. Ona vi e nije imala dela ljubavi. Po to vi e nije ispunjavala predvi eni smisao svoga postojanja, po to vi e nikome i ni emu nije slu ila, na la se pod osudom Bo je pravde. Sve to je stvoreno ima jednu jedinu svrhu svoga postojanja, a to je da slu i. Sve ne emu slu i. Uzmimo na primer jedan cvet: Svojim nektaro m hrani insekte, osloba a kiseonik neophodan ivom svetu, a svojim prijatnim mirisom i lepotom izgleda ini radosnim bi a u svojoj okolini. A da li smo ja i ti na ve i blagoslov ovome svetu od jednostavnog i skromnog cveta? Za razliku od cveta mi smo pred vi eni da pru imo mnogo vi e - da volimo. Slu iti iz motiva prave nesebi ne ljubavi zna i ispuniti predvi eni smisao svoga postojanja. Ako odbacujemo princip ljubavi, tada odbacujemo jedini mogu i razlog svoga postojanja. Ono to ni emu ne slu i, to nema razlog svoga postojanja, to i ne treba da postoji. Duh samodovoljnosti i nezavisnosti jeste duh oholosti. Takav duh se suproti duhu ljubavi i dovodi oveka u stanje besmisla i smrti. Organizam funkcioni e sve dok njegove elije i organi slu e jedni drugim a. Kada elija ili organ po nu da rade samo za sebe, tada se odvajaju od itavog sistema i sami sebi prepisuju smrtnu presudu, jer su i oni sami zavisni od itavog organizma. Tako i ovek, stvoren da ivi i deluje u vremenu i prostoru, gubi smisao ivota kad postane pokrenut oholo u. On ne prepoznaje svoje mesto pod suncem. Smeta mu zavisnost koju ose a zato to zavisi fizi ki od sredine, a duhovno od Boga. Upravo ta biolo ka, socijalna i duhovna zavisnost koja normalnom ljudskom bi u pru a mno tvo povoda za izra avanje i prihvatanje ljubavi, oholoj osobi predstavlja sna no i neprijatno isku enje. ovek, kome je oholost pomra ila um, ose a svoje telo kao "zatvor du e" i eli da pobegne u neku dimenziju van vremena i prostora. Umesto da shvati da ga njegov duh ini neprikladnim za ivot, on zaklju uje da je problem u uslovima ivota, a ne u njegovom oholom duhu. Svako de avanje definisano vremenom i prostorom deluje mu kao ropstvo i kao forma; kao ropstvo zato to od njega tra i da voli a on nema ljubavi, ka o forma zato to on sam nema sadr aj koji bi mogao da joj pru i. Tako se formiralo shvatanje da ovek pre svog duhovnog pada nije koristio re i, ve je navodno komunicirao telepatijom. "Za to bih koristio re i, nepotrebnu formu, ako mogu telepatski da ose tim mi ljenja i potrebe drugih?" ka u zastupnici

28 takvog shvatanja, zaboravljaju i da su i oni sami i svako de avanje u vremenu i prostoru forma. Sve to je stvoreno je forma koja, ili svojim postojanjem otkriva sadr aj ljubavi i tako slavi Boga, ili ako to ne ini, zaista nema razlog da postoji. Svojim padom u greh ovek je izgubio svoje bo ansko obli je: htenje za Bogom po svojoj prirodi, i uro enu besmrtnost. Poku avaju i da ostvari sli nost sa Bogom po osobinama po kojima mu nije bio sli an, izgubio je osobine po kojima je sa Bogom bio sli an. ovek je postao gre an i smrtan. Da gre nik sa svojom izobli enom prirodom ne bi bio ovekove en, njemu je zabranjen pristup drvetu ivota. U 1.Mojsijevoj 3,22-24 itamo: "Ali sada da ne pru i ruke svoje i uzbere i s drveta od ivota, i okusi, te doveka ivi! ... I izagnav oveka postavi pred vrtom Edemskim heruvima, s plamenim ma em, koji se vija e i tamo i amo, da uva put ka drvetu ivota." PRE I SAMOG SEBE "Hri anstvo se razlikuje od mnogih drugih religija po tome to ne laska ljudskoj prirodi u njenoj grehovnosti, u palom stanju, jer hri anstvo ima potrebu za ovekom herojskog samoopredeljenja." Nikolaj Ber ajev Adam i Eva su morali da donesu odluku mimo svoje savr ene prirode, da bi u inili greh. Njihova p riroda je zatim postala gre na. Mi smo potomci njihove prirode, i ako elimo biti verni Bogu, moramo doneti odluku tako e mimo svoje prirode; moramo se uzdati u Hrista i osloniti na Njegovu pravednost. Mi mo emo izgraditi odluku za Hrista samo u svetlosti Bo jeg lica; u sebi nikada ne emo na i snage i motiva za takvu odluku, zato to je na a priroda buntovna prema Bogu. Da ovek svojom prirodom zaista eli Boga, da su na e prirodne potrebe zdrave, a ne patolo ke, Isus bi rekao: "Ako ko ho e za mnom i i nek a na e sebe," Me utim, Isus ka e suprotno: "Ako ko ho e za mnom i i neka se odre e sebe" (Matej 16,24) Ako u tra enju spasenja prepustimo na oj prirodi da nas vodi, bez obzira kako lepim re ima te principe nazivali, prepusti emo se onim principima kojim a su Adam i Eva podlegli. " ivite u Duhu pa ne ete izvr iti po udu ploti /tela/. Jer plot udi protiv Duha, Duh protiv ploti. Ovo se jednome drugome protivi, da ne inite to biste eleli." (Galatima 5,16-18) Bog nam je dao razum da razlikujemo dobro od zla, i slobodnu volju da izabiramo ono to je dobro, bez obzira to se na a priroda buni protiv takvog izbora. Zato je molitva (razgovor sa Bogom) svestan in u kome razumno donosimo odluke mimo svoje prirode, za razliku od meditacije gde se bezumno (bez razmi ljanja) prepu tamo sebi nim i samopravednim potrebama na e prirode: "Kad se molimo, tra imo od Boga ono to elimo. A kad meditiramo, Bog nas blagosilja svime to nam je potrebno." ( ri inmoj, MEDITACIJA, 75)

29 Bez razuma ovek nikada ne bi bio u sta nju da donese odluku mimo svoje prirode, zato to gre na priroda ograni ava njegovo htenje gre nim iskustvom. Oni koji se bave meditacijom, pa i mnogi koji se mole, imaju takvu (izopa enu) predstavu o Bogu da u njemu nalaze odgovor na svoje prirodne patol o ke motive. Oni mogu re i: "Meni se Bog otkriva preko prirode!" ili "... preko duhovne muzike!", ali je tu veliko pitanje stvarne uloge du evnih do ivljaja, kojima oni naj e e samo ugu uju svoje nezadovoljene duhovne potrebe. Muzika, priroda i drugi izvori prijatnih do ivljaja mogu da govore o Bogu, ali ne smeju da Ga zamene. Oni ne smeju imati funkciju uzroka sre e u oveku, ve samo funkciju povoda za njeno izra avanje. Upravo zato nam je potrebna Bo ja re - Biblija, da bismo mogli da uvidimo razliku i imali razuman temelj odnosa sa Bogom (1.Jovanova 5,20). Ukoliko nam biblijsko razumno otkrivenje deluje "prazno", "nedovoljno" i "dosadno", to sa sigurno u pokazuje da u do ivljajnim senzacijama tra imo uzrok svog zadovoljenja. Jednostavan poziv Bo je re i upu en na zdrav razum u nama nema ta da pokrene, jer smo duhovno mrtvi, i zato tra imo pomo ni sistem kojim emo kod sebe da pobudimo du evne senzacije (Pri e 18,2). Zato to nemamo stvarno poverenje u Boga da je On ljubav i da e ispuniti svoja obe anja, mi izgra ujemo veru u sebe i svoje samoube enje zasnovano na ose anjima progla avamo verom u Boga. Ali ako i takvi do emo Bogu u molitvi, u svetlosti Njegovog svetog i neukaljanog karaktera otkrivenog kroz Sveto pismo, posta emo svesni da nas na a p riroda ini optere enima. Sam Bog nam tada daje obe anje: "Koji dolazi k meni ne u ga isterati napolje. ... Jer Bog ne posla Sina svojega na svet da sudi svetu, nego da se svet spase kroz Njega." (Jovan 6,37; 3,17) POSLEDICE UZDANJA U SEBE Ako se uzdamo u sebe, prepu taju i se sami sebi, i ograni avaju i se svojom gre nom prirodom, nikada ne emo znati, eleti i mo i da ostvarimo spasenje svoje du e. Kada bi biljka poku ala da prona e energiju za ivot u sebi, i zato po ela da svoje listove uvija k sebi, vrlo brzo bi uvenula. Njena jedina nada je da svoje listove dr i stalno otvorene ka Suncu. Tako je i sa nama. Na a jedina nada je da gledamo u Onoga koji je "Videlo istinito koje obasjava svakoga oveka koji dolazi na svet" (Jovan 1,9). Mi nismo sveznaju i kao to je to Bog, zatim, mi ne volimo sebe kao to nas Bog voli i nismo mo ni kao Bog (ne mo emo da sebe izbavimo od greha i krivice). Vidimo da je zaista besmisleno uzdati se u sebe i svoju prirodu jer se tada suo avamo sa tri nere iva problema: ogra ni enim idealima, odsustvom prave elje za spasenjem i nesposobno u da ga ostvarimo. NE ZNAMO

30 Na i ideali su ograni eni na im iskustvom, na om prirodom. Ograni eni smo sopstvenom bedom. Ne znamo za bolje, pa ni ne te imo boljem. Ne mo emo ostvariti vi e od onoga to (kvalitativno) ve jesmo. Kriterijumi dobra i zla su izopa eni zajedno sa na om prirodom, te nismo svesni ni dubine na ih duhovnih potreba, ni korenitosti zahvata koji nam je potreban. Uzdaju i se u sebe, mi ograni avamo svoju sposobnost da uvidimo lepotu istine i da shvatimo karakter prave ljubavi. Dela prave ljubavi i dobrote ne mo emo druga ije da objasnimo nego pridaju i im gre nu pozadinu, zato to smo sami dobri iz gre nih motiva. "Telesni ovek ne razume ta je od Duha Bo jega; jer mu se ini ludost i ne mo e da razume, jer treba duhovno da se razgleda." (1.Korin anima 2,14) Samo Onaj koji je ljubav mo e da nam otkrije ljubav, i da nas u ini svesnim potrebe za spasenjem. NE ELIMO Nama je stalo da uklonimo posledice greha (neprijatn a ose anja, bolest, stradanje, smrt) zato to smo pokrenuti sebi no u, ali nam nije stalo do stvarnog spasenja, jer, kao to smo ranije videli, mi nemamo prave ljubavi prema sebi. "Ni jednoga nema pravedna, ni jednoga nema razumna, i ni jednoga koji tra i Boga." (Rimljanima 3,10-11) Mi mo emo ak razumno biti svesni te ine stanja u kome se nalazimo, ali u sebi nikada ne emo na i motiva i snage da iza emo iz takvog stanja. Samo Bog svojim Svetim Duhom mo e u nama za eti delo spasenja. I ako na taj poziv odgovorimo, Bog e odgovoriti na e nju koju je Sam pokrenuo u na oj du i. Upoznaju i veli anstven Bo ji karakter u nama e se javiti elja da na otkrivenu Bo ju ljubav odgovorimo tako e ljubavlju. NE MO EMO Uzdaju i se u sebe nemo ni smo da pomognemo sebi ak i ako bismo bili svesni duhovnih potreba, ak i kada bismo stvarno eleli spasenje. Mi nemamo mo i da promenimo na a srca (pobude determinisane na im genima), niti da se iskupimo za svoje grehe. Samo Bog mo e da u ini udo dobrote u na em srcu i ivot u. On nas poziva k sebi i ka e: "Rasu u kao oblak prestupe tvoje, i grehe tvoje kao maglu; vrati se k meni, jer sam te izbavio." (Isaija 44,22) NAJVA NIJE PITANJE Prvo pitanje koje se oveku nametnulo kada je iza ao iz ruke svoga Stvoritelja bilo je upu eno prvom licu koje je tada ugledao. Po to je stvoren, Adam nije ugledao sebe u ogledalu i upitao se: "Ko sam ja? Odakle sam? Kuda idem? Za to postojim?" Pitanje "Ko sam ja?" (2.Mojsijeva 3,11) je postavio Mojsije kada ga je Bog pozvao da izbavi Izrailj iz egipatskog ropstva. Mojsije se upla io svog ivotnog

31 zadatka zato to je po ao od pogre nog pitanja. On je razmi ljao o sebi, svojim moralnim vrednostima i svojim sposobnostima, te se obeshrabrio. Ali svojim odgovorom Bog je pokazao da, kada je On tu, pitanje "Ko sam ja?" nije od zna aja: "A Bog mu re e: Ja u biti s tobom," (2.Mojs. 3,12) Nije va no ko smo i kakvi smo mi, ve kakav je na Gospod. Za to ograni avati sebe sobom i svojim slabostima, kada nam na raspolaganju stoje Bo ja milost i Njegova snaga?! Bog govori svakom srcu koje ose a svoju slabost: "Dosta ti je moja blagodat; jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvim." (2.Korin anima 12,9) "Tvoja snaga nije u mno tvu, niti mo tvoja u silnicima, nego si ti Bog poniznih, pomo nik si malenih, potpora slabih, uto i te napu tenih, spasitelj o ajnih." (Jd.9,11) Kada izgubimo poverenje u sebe, podignimo pogled gore. Kada dozvolimo Bogu da na a slabost postane Njegova snaga, tada emo zajedno sa apostolom Pavlom re i: "Zato sam dobre volje u slabostima, u ru enju, u nevoljama, u progonjenjima, u tugama za Hrista; jer kada sam slab onda sam silan." (2.Korin anima 12,10) Zato najva nije pitanje glasi "Ko si Ti, Gospode?" (Dela 9,5) To pitanje je postavio budu i apostol Pavle na prekretnici svoga ivota. Strpljivi i milostivi Bog mu je odgovorio: "Ja sam Isus kojega ti goni ," (Dela 9,5) U odgovoru na najva nije ivotno pitanje ovaj gre an ovek je shvatio sebe i svoje mesto u odnosu sa Bogom. Ali ni to to je sebe prepoznao kao Bo jeg neprijatelja nije zna ilo kraj njegovog ivota, ve upravo njegov novi po etak. Za razliku od pitanja "Ko sam ja? Odakle sam? Kuda idem?...", koje optere uje, poznanje odgovora na pitanje "Ko si Ti Gospode? Za to si bio na Zemlji? Kada e ponovo do i? ..." zna i ivot: "A ovo je ivot ve ni da poznaju tebe jedinoga istinitoga Boga, i koga si poslao Isusa Hrista." (Jovan 17,3) Kada se Mojsije molio "poka i mi put svoj da te poznam" i "poka i mi slavu svoju" (2.Mojsijeva 33,13.18), Bog mu je u usli enju molitve otkrio svoj karakter: "Jer prolaze i Gospod ispred njega vika e: Gospod, Gospod, Bog milostiv, alostiv, spor na gnev i obilan milosr em i istinom. Koji uva milost tisu ama, pra ta bezakonja i nepravde i grehe, koji ne pravda krivoga..." (2.Mojsijeva 34 ,67)

32 Onaj kome je "milina sa sinovima ljudskim" (Pri e 8,31) poziva nas na spasonosan susret: "Skupite se i do ite, pristupite svi ... Pogledajte u mene, i spa ete se svi krajevi zemaljski; jer sam ja Bog, i nema drugoga. Slu ajte me koji ste uporna sr ca, koji ste daleko od pravde. Pribli ih pravdu svoju, nije daleko, i spasenje moje ne e odocniti." (Isaija 45,20 -22; 46,12-13) Za razliku od bavljenja sobom koje nas optere uje (neuspesi nas obeshrabruju, a uspesi navode da na sebe uzmemo teret ponosa, itd), imamo tu ast da na e misli uzdignemo k Bogu. Tada nas neuspesi navode da se potpunije oslonimo na Boga, dok nas uspesi ispunjavaju zahvalno u prema Njemu. GREH KAO BEZAKONJE Videli smo da se na e iskonsko nezadovoljstvo manifestuje u na em pona an ju kroz gre ne pobude, dok se zadovoljenje na ih e nji u Bogu manifestuje kroz pravu bo ansku ljubav. Tako e, videli smo da u svojoj prirodi nosimo principe suprotne smislu i ivotu koji se manifestuju kroz na u potrebu za iracionalnom, ili drugim re ima, potpuno besmislenom i nesvrsishodnom nezavisno u. Hteli tu istinu sebi da priznamo ili ne, ona se svakom otkriva preko njegove savesti, na ovaj ili onaj na in. Svojim Svetim Duhom Bog opominje oveka, ukazuju i mu da njegovo pona anje otkriva njegovo st anje greha i da mu je potrebna reforma koja e zahvatiti su tinu problema. Kako odgovaramo na to osvedo enje? Naj e e se trudimo da ugu imo to osvedo enje nekom svojom akcijom, koja e pred na om save u izgledati kao delo pravde, a koja e samo simpto matski da nam pomogne i tako da nam pred save u pru i uverenje da je "sve u najboljem redu". H T ET I Trudimo se da na silu budemo dobri, da bi "ispravnim" pona anjem uskladili svoj odnos sa glasom savesti i sa okolinom. Mo da u tome formalno i uspevamo. Ali najvi e to mo emo u initi jeste da promenimo na e pona anje. Na a priroda ostaje ista; mada sputano u svom izra avanju na e srce ostaje gre no. Vremenom dolazi samo do sublimacije starih motiva u nove oblike na ih misli i pona anja. Postajemo spremni da u inimo dobra i po rtvovana dela, ali smo na to pokrenuti krivicom, samoljubljem ili nekim drugim gre nim motivom. Sveto pismo govori o uzaludnosti ovekovih poku aja da promeni svoje srce: "Mo e li Etiopljanin promeniti ko u svoju ili ris a re svoje? Mo ete li vi initi dobro nau iv i se initi zlo?" (Jeremija 13,23)

DEFINICIJA MORALA

33

K j

t j fi i ij l ti . l i i , l . t l j ,i i .

j

i j i l j

f , li i , li i

i , il

j . V t j i j ij j i i t

j , i t

Sl i, i lj Pi i i l i li

i i l iKi t, j i i j ti,

t ii j .

i t j

t Ki ti ili il t j j i i t , l j i ti i j j

t , j

t j Bi liji

ij ,

li ti .

i . i l t j t l i it i lj i i

j i i t t .

t i l j t j ,

t i il ti t i : j , j tl ... i

t

j

t

t

j ti j

j j SE A i ji t

i I

li it li f , ili , l i j

i t . j li i i i t

i i ti , . j

ij t i li i t ti,

j l l lj l

i , i

34 pod ti j oji ose anja ini o dobra dela. e uti , dobrota pokrenuta ose anji a je pristrasna dobrota. na nije svrsishodna ovekovi stvarni interesi a. joj je ilj da se onaj ka kome je usmerena oseti sre nim, ali ne i da postane sre an. ako e prijatelj prijatelju, i ose anja ljubavi, ponuditi drogu ili alkohol. n e eleti da sa bli njim podeli ose anje sre e, ali ne i samu sre u jer je nema). ako je pod uti ajem odu evljenja Eva ponudila abranjen plod Ad amu. o je bio prvi slu aj fanati ma i ose anja.

E I I I A

A A

anati am i ose anja ne ahteva odri anje od greha, jer je asnovan na promeni ose anja, a ne na promeni na e su tine. ato on ne donosi plodove koji su u skladu sa svih eset apovesti Bo jeg moralnog akona. ato njegovi nosioci i begavaju da citiraju ekalog. ni se pozivaju na zapovesti koje glase sa jubi... jer omogu avaju povr no tuma enje, kao da se tada misli na ose anja. e utim, i nepravedno srce je sposobno da ose a ljubav. anatik pokrenut ose anjima grehom naj e e naziva svoja negativna ose anja. ato on svoju duhovnu borbu vodi na pogre nom planu, nesvestan da se problem krije dublje od njegovih ose anja u njegovim pobudama. BI I

i mo emo svojom voljom uticati na sadr aj na ih misli, ose anja i postupaka, ali na taj na in ne mo emo uticati na sadr aj na eg srca. jegove pobude i dalje ostaju gre ne. Izbegavaju i negativne misli i ose anja, kao to smo ve primetili, mi samo uklanjamo povod za manifestaciju na e gre ne prirode i tako samo

35 be imo od problema koji i dalje nosimo u dubini svoje du e. uvr eno shvatanje u mnogim religioznim u enjima. a primer: e utim, to je

apamtite da sam do ao da pomognem ove anstvu da se o isti od negativnih ) Va a sposobnost da ose ate ljubav, kombinovana sa va om ose anja. slobodnom voljom, ini vas novom vrstom u ovom delu Kosmosa. ) ova rist ) u enja za ove anstvo koje se budi a bi ovek bio sre an i imao ljubav, potrebno je da do ivi promenu onoga to jeste svoje su tine. Svrh svega to se uva uvaj srce svoje, Pri e , ) er od srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, kurvarstva, kra e, la na svedo anstva, atej , ) Pou avanje i vaspitanje imaju svoje mesto, ali su na hule na Boga. ovom planu potpuno nemo ni. Samo Bog mo e da promeni pobude na eg srca i da u njega upi e svoje zapovesti. a u vas o istiti od svih ne istota va ih i od svih gadnih bogova va ih. I da u vam novo srce, i nov u duh metnuti u vas, i izvadi u kameno srce iz tela va ega, i da u vam srce mesno. I duh svoj metnu u u vas, i u ini u da hodite po mojim uredbama i zakone moje da dr ite i izvr ujete. I ...bi ete mi narod i ja u vam biti ) Bog. ezekilj ,

E I I I A

A A

Kada su e nje srca zadovoljene u Bogu, ovek vi e nije optere en gre nim i samopravednim motivima, i on tada voli Boga i bli njeg.

36 Da bi mogli da proverimo da li smo zaista pokrenuti pravom bo anskom ljubavlju, a ne mo da nekom gre nom motivacijom, nama su neophodni moralni kriteriju mi. Moralni pojmovi - ljubav i greh - definisani su moralnim zakonom. Uskla enost sa zakonom je ljubav , a kr enje zakona je greh: "Ljubav je ispunjenje zakona." (Rimljanima 13,10) "Greh je bezakonje." (1.Jovanova 3,4) Da li je Bog negde otkrio oveku svoj zakon? U Starom Zavetu imamo otkrivenje Bo jeg moralnog zakona sa eto izra enog kroz dve zapovesti, koje defini u na odnos prema Bogu i na odnos prema bli njem: "Ljubi Gospoda Boga svoga iz svega srca svoga i iz sve du e svoje i iz sve snage svoje." (5.Mojsijeva 6,5) "Ljubi bli njega svoga kao samoga sebe." (3.Mojsijeva 19,18) Da li Bo ji zakon sa eto izra en kroz dve zapovesti osu uje idolopoklonstvo, nesvetost, nepo tovanje, blud, pohlepnost i ostale oblike pona anja koji su plod na e odvojenosti od Boga (i na eg iskonskog nezadovoljenja)? Da li je takvo definisanje zakona dovoljno jasno da ne bi moglo biti povr no shva eno? Naravno da nije! Na osnovu tako sa ete definicije zakona apostol Pavle svakako nije mogao da ka e: "Jer ne znadoh za elju dok zakon ne kaza: Ne za eli." (Rimljanima 7,7) O igledno da je oveku potrebna dublja definicija zakona osim kroz dve zapovesti, i o igledno je da ona postoji kada se na nju poziva apostol Pavle. BO JI MORALNI ZAKON DESET BO JIH ZAPOVESTI Prilikom veli anstvene objave na Sinaju, Bog je moralni zakon izgovorio Svojim glasom i na kamenim plo ama ispisao Svojim prstom. Prve etiri zapovesti govore o na em odnosu prema Bogu, o na inu izra avanja na e ljubavi prema Njemu, a ostalih est o na em o dnosu prema bli njem: I Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje Misirske, iz doma ropskoga. Nemoj imati drugih bogova uz mene. II

37

Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike od onoga to je gore na nebu, ili dole na zemlji, ili u vodi ispod zemlje. Nemoj im se klanjati niti im slu iti; jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grehe ota ke na sinovima do tre ega i do etvrtoga kolena onih koji mrze na me; a inim milost na tisu ama onih koji me ljube i uvaju zapovesti moje. III Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega; jer ne e pred Gospodom biti prav ko uzme ime njegovo uzalud. IV Se aj se dana od odmora da ga svetkuje . est dana radi, i svr uj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu; tada nemoj rad iti nijednoga posla, ni ti, ni sin tvoj, ni k i tvoja, ni sluga tvoj, ni slu kinja tvoja, ni ivin e tvoje, ni stranac koji je me u vratima tvojim. Jer je za est dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i to je god u njima; a u sedmi dan po inu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga. V Po tuj oca svojega i mater svoju, da ti se produ e dani na zemlji, koju ti da Gospod Bog tvoj. VI Ne ubij. VII Ne ini preljube. VIII Ne kradi. ID Ne svedo i la no na bli njega svojega. D Ne po eli ku e bli njega svojega, ne po eli ene bli njega svojega, ni sluge njegove, ni slu kinje njegove, ni vola njegova, ni magarca njegova, niti i ta to je bli njega tvojega. (2. Mojsijeva 20,2 -17) DUH ZAKONA U svojoj propovedi na Gori blagoslova Isus je prikazao moralni zakon u svom pravom, dotle zanemarenom svetlu. Da zbog nagla avanja duhovne prirode

38 zakona ne bi bio pogre no shva en kao da ukida zakon, Isus je potvrdio da je zakon ve an i nepromenljiv: "Ne mislite da sam ja do ao da pokvarim zakon ili proroke: Nisam do ao da pokvarim, nego da ispunim. Jer vam zaista ka em: Dokle nebo i zemlja stoji, ne e nestati ni najmanjega slovca ili jedne title iz zakona dok se sve ne izvr i. Ako ko pokvari jednu od ovih najmanjih zapovesti i nau i tako ljude, najmanji nazva e se u carstvu nebeskome; a ko izvr i i nau i, taj e se veliki nazvati u carstvu nebeskome. Jer vam ka em da ako ne bude ve a pravda va a od knji evnika i fariseja, ne ete u i u carstvo nebesko." (Matej 5,17 -20) Fariseji i knji evnici su bili poznati po strogom i slepom dr anju Bo jeg zakona, pa opet, Isus im ka e: "Ne dade li vama Mojsije zakon i niko od vas ne ivi po zakonu? Vi ste oni koji se gradite pravedni pred ljudima; ali Bog zna srca va a; jer to je u ljudi visoko ono je mrzost pred Bogom." (Jovan 7,19; Luka 16,15) Nije dovoljno da sa zakonom budu uskla ena samo na a ose anja, misli i pona anje. Reforma mora po eti iz srca. "Blago onima koji su istoga srca, jer e Boga videti." (Matej 5,8) Fariseji su zbog svog formalnog i povr n