Страна III

Страна V

Страна X

НА ИЗБОРНОЈ КОНВЕНЦИЈИ ДПС-а У ЗЕТИ ГРАДОНАЧЕЛНИК ПОДГОРИЦЕ

ПРИЗНАО ДА ЈЕ ГРИЈЕШИО

У СЕЛУ ПОТКОВАЧ СТОЧАРИ ПРЕТРПЈЕЛИ ОГРОМНЕ ШТЕТЕ

ДАРКО СТИЈЕПОВИЋ О СУНОВРАТУ ЗИМСКОГ ТУРИСТИЧКОГ ЦЕНТРА

МАНИФЕСТАЦИЈА НОЋ МУЗЕЈА ПРОТЕКЛАУ СЈЕНЦИ СТАЊА У НАШИМ УСТАНОВАМА

БИЈЕЛО ПОЉЕ - Мјештани Лијеске прије два дана опет су се окупили на извору ријеке Љешта-нице како би изразили протест против најављене изградње мини -хидроцентрале и узимање водо-захвата у дужини од око пет кило-метара. Нагласили су да ће плани-раном изградњом хидроцентрале вода Љештанице од изворишта ићи цијевима до сад већ постојеће хи-дроцентрале Врело.

Предсједник Одбора за одбрану Љештанице Вукоман Дамјановић каже да се свакодневно мјештани окупљају поред ријеке коју ће, како кажу, бранити свим могућим сред-ствима, те да неће дозволити да ос-тану без воде која им живот значи.

– Обраћамо се Уставном суду да преиспита одлуку коју су донијели о узурпацији наше имовине, и да ово можда најљепше парче зашти-те. Још једном поручујемо да неће-мо дати да воду из Љештанице воде цијевима. Наглашавам да не брани-мо да се на току Љештанице прави фабрика за флаширање питке воде или рибњак, али не дозвољавамо да село остане без ријеке- подвукао је Дамјановић.

Протесту мјештана Лијеске при-суствовао је и еколошки активиста Милорад Митровић, предсједник НВО „Брзница” из града под Го-лубињом. Митровић је истакао да је одушевљен љепотом Љештанице и њеним водопадом.

-Видио сам пуно водопада до-сад, од кањона Невидио, па даље, и тврдим да је овај на Љештаници најатрактивнији који постоји. Ту је и невејероватно разноврстан биљни свијет. Од јавора па до свих оста-лих заштићених врата, и оних који се налазе на црвеној Европској лис-ти, чији је опстанак сада упитан. Ово је нетакнути драгуљ природе, који треба да остане овој заједни-ци и овим људима- каже Митровић и додаје да надлежни у Општини Бијело Поље, очигледно ни не знају да овако нешто постоји.

-Ово је нешто што други немају. И треба сачувати за будуће гене-

рације, и не дозволити тајкунима да зарад својих личних интереса производе струју, за коју ћемо ми сви као потрошачи преко бројила плаћати субвенције. Треба све ово валоризовати на прави начин у ту-ристичке сврхе, а не ову планинску љепотицу, како су наумили, затво-рити у цијеви да би се производи-ла електрична енергија. Ваљда смо ових последњих година научили ко-лико је погубна изградња тих мини хидроцентрала и уништавање рије-ка-закључио је Митровић.

Мјештанин Милета Зејак, каже да је некад радио у предузећу,,Ра-доје Дакић‘‘ и да је учествовао у ру-шењу идеала комунизма да би до-вели Мила Ђукановића на власт, али „опет смо добили исто и сада послије Тита опет Тито”.

–Загазили су властодршци дебело и не презају ни од чега. Забраздили су дебело. Шумe које смо имали, које нам даје кисеоник, су посјекли и уништили. Путеве су нам униш-

тили и једва долазимо до својих кућа. Још ову воду што имамо да нам узму, па нека нас убију-каже Зејак, додајући да су дали ријеку Врело и добили обећање да ће бити струја за село и околину јефтинија и јача, али да је у стварности све другачије.

– Струја нам је скупља и слабија, а они уништавају наша села. Оси-ромашише и уништише сјевер-ис-такао је Зејак.

Мјештанин Милоје Ђачић каже да је рођен на извору ријеке Љешта-нице гдје, како каже, подиже и своју дјецу. Он наглашава да ће ријеку бранити свим могућим силама.

– Ако мисле да могу да то ура-де на силу нека дођу, али мо смо

чврсто ријешени да то не дозволи-мо-нагласио је Ђачић.

Миомир Крговић је истакао да је Љештаница „права природна љепотица”. Он је од, како је рекао, властодржаца затражио да им рије-ку оставе на миру.

–Ако нам узму воду остајемо и без живота. Не тјерајте нас са род-них огњишта-поручио је Крговић.

Подсјећамо да је завршена јавна расправа око изградње мини –хи-дроцентрале на Љештаници и из-вјештај са сугестијама грађана врло брзо биће упућен Министарству одрживог развоја и туризма, а онда ће се наћи и пред одборницима ло-калног парламента.

М.Нововић

МЈЕШТАНИ ЛИЈЕСКЕ ОРГАНИЗОВАЛИ ПРОТЕСТНИ СКУП ЗА ОДБРАНУ РИЈЕКЕ ЉЕШТАНИЦЕ И ПОРУЧИЛИ

Живот дамо, али воду не дамо

■ Још једном поручујемо да нећемо дати да воду из Љештанице воде цијевима. Наглаша-вам да не бранимо да се на току Љештанице прави фабрика за флаширање питке воде или рибњак, али не дозвољавамо да село остане без ријеке- подвукао је Вукоман Дамјановић

■ Ово је нетакнути драгуљ природе, који треба да остане овој заједници и овим људима- на-гласио је Милорад Митровић и додао да надлежни у Општини Бијело Поље очигледно ни не знају да овако нешто постоји

Мјештани Лијеске бране своју ријеку

У име фирме Синерџи која треба да гради мини - хидроелектра-ну на Љештаници Љубомир Бошковић је раније саопштио да се бојазан становника Лијеске да ће корито ријеке пресушити, неће обистинити.

-МНЕ Љештаница је пројектована да оставља варијабилни еко-лошки прихватљив проток, који на годишњем нивоу износи 9.000 литара у минути. И никад се не смањује испод 5.000 литара. Држа-ва је раније донијела Правилник о начину одређивања еколошки прихватљивог протока површинских вода којим се прописује која количина воде мора да остане у кориту након одвођења дијела воде у цјевовод. Све ће то бити испоштовано.

Наша компанија је досад, кроз реализацију пројеката Врело, Би-стрица и Мајсторовина, показала своју друштвену одговорност. Ту су мрестилиште, рибњаци, воденице, донација за лијечење, улич-на расвјете, електрификација катуна, вјерских објеката, спонзорства манифестација... истакоа је Бошковић и нагласио да мјештани имају бенефите у дијелу запошљавања, рјешавања имовинско-правних односа, рад локалних фирми у изградњи, смјештају и исхрани у ло-калним угоститељским објектима…

- И најбитније, концесиона надокнада од производње највећим дијелом иде локалној управи-казао је Бошковић.

Концесиона накнада иде локалној управиВодопади на Љештаници

Миго тражио опрост

Неадекватни услови „гуше” и експонате и

посјeтиоце

Страна IV

Угинуло преко 150

јагњади и оваца

Турбо фолк катаклизма на Жабљаку

regioni@dan.co.me; Тел: 020 481 588

недјеља, 20. мај 2018.ПодгорицомII страна

СА ТриБиНЕ грАЂАНСКог САВЕЗА ЗАПромЈЕНЕ иЗ ТоЛоША ПорУЧЕНо

Недомаћински однос према простору про-извео је узурпацију

државне имовине и бесправну градњу, чиме је у урбанистич-ки развој града унијет хаос од кога се подгоричка приградска насеља али и уже језгро града никада неће опоравити, оције-нио је Јово Пејовић, кандидат за одборника листе ДФ-СНП „Све за мој град!”.

–То што су моћни инвести-тори и тајкуни преузели улогу урбаниста и објекте цртали и градили по својим критерију-мима, довело је до нарушавања урбанистичког реда, о чему најбоље свједочи карикату-рални објекат тик уз један од урбанистички највриједнијих објеката у Главном граду – хо-тел Подгорица. Данас 75 од-сто насеља у Подгорици није прикључено на атмосферс-ку и фекалну канализацију, изградња главног градског колектора се најављује пуних

30 година. Зато ће најважнији задатак нове извршне власти бити да се у области урбани-зма и уређења простора учини

све да се заустави даља девас-тација простора, као једног од највриједних ресурса града, као и да се изврши легализа-

ција бесправно саграђених објеката, по условима и роко-вима прихватљивим за све, и тиме стави тачка на даљу де-вастацију простора – наводи Пејовић.

Он је додао да је умјесто ст-варања услова за бољи живот у граду стваран повољан прос-тор да у граду цвјета корупција и криминал, чији су главни протагонисти били носиоци главних функција или њихови блиски пријатељи. Јово Пејо-вић поручује да ће будућа власт приступити стварању услова за реализацију програ-ма у области стамбене полити-ке, индустрије, пољопривреде, саобраћаја, комуналне инфра-структуре и других капитал-них објеката важних за развој Главног града, али и реализа-цији пројекта „Подгорица на обалама својих ријека”, у циљу њихове заштите, али и укупно заштите животне средине.

Н.С.

КАНдидАТ ЗА одБорНиКА ЛиСТЕ дФ-СНП ЈоВАН ПЕЈоВиЋ оцЈЕЊУЈЕ

Тајкуни преузели улогу урбанисте

Пејовић

Со ци јал де мо кра те у на ред-ном пе ри о ду на ста виће са осни ва њем днев них цен та-ра у ра зним дје ло ви ма гра да уз пси хо-со ци јал ну по др шку струч них ли ца, по ру чи ла је Сло бо дан ка Ко при ви­ца, кан ди дат за од бор нка на ли сти „Со ци јал де мо кра те – Иван Бра јо вић – До сљед но за Под го ри цу”. Она је на ве ла да ће осно ва ти и ве ше рај, ка ко би ли ца ко ја ни су у мо гућ но-сти да оба ве са мо стал но ову ак тив ност има ла нео п ход ну по моћ.

–Фор ми ра ће мо и мо бил не ти мо ве за пру жа ње ин те грал-них услу га ста рим ли ци ма, по себ но на се о ском под руч ју. Пла ни ра мо и ре а ли за ци ју про-јек та „кар ти ца за пен зи о не ре”, са ко јом ће на ши нај ста ри ји

су гра ђа ни мо ћи да оства ре по пу сте у апо те ка ма, про дав-ни ца ма, оп ти чар ским рад ња-ма– по ру чи ла је Кли ко вац.

Н.С.

КАНдидАТ ЗА одБорНиКА Сд СЛоБодАНКА КоПриВицА ПорУЧиЛА

Планирали попусте за пензионере

Слободанка Копривица

Под го ри ци је нео п ход но да има дво ји цу до че тво ри цу спе-ци ја ли ста спорт ске ме ди ци не, оци је нио је Са шен ко Ће ра­нић, пред сјед ник Удру же ња спорт ских ље ка ра Цр не Го ре и кан ди дат за од бор ни ка УЦГ. Ће ра нић ука зу је да је на кон пен зи о ни са ња ко ле ге остао је ди ни спе ци ја ли ста спорт ске ме ди ци не у Под го ри ци.

–Са ма ова чи ње ни ца би тре-ба ло да под стак не за бри ну тост за здра вље на ших спор ти ста. Ста ње спор та у Под го ри ци је алар мант но са ме ди цин ске стра не гле ди шта. Је дан од нај-бо љих по ка за те ља ко ли ко др-жа ва нео д го вор но по сту па пре-ма здра вљу спор ти ста је сте и мој лич ни при мјер – мо бин гом се по ку ша ва ло да ме „пре ве ду” у ода бра не ље ка ре и ова кав бе-сми сао се прав дао слич но шћу спе ци ја ли за ци је са ме ди ци ном ра да, па је не ме ди цин ски ка дар у здрав ству од лу чио да нам ме-ди ци на спор та не тре ба – на вео је Ће ра нић.

Он је ука зао да је нео п ход но фор ми ра ти еду ка тив не цен тре у основ ним шко ла ма и на пра-ви ти спорт ско са вје то ва ли ште за дје цу.

–Нео п ход но је и еду ко ва ти спорт ски ка дар, вр ши ти кон-тро лу здрав стве ног ста ња дје це у шко ла ма. Ди јаг но стич ко-ре-ха би ли та ци о ни цен тар из гра-ди ти на ни воу Цр не Го ре из

ко га би се ко ор ди ни ра ла еду-ка ци ја, ре ха би ли та ци ја и еду-ка ци ја спорт ских здрав стве них рад ни ка. Од го вор на град ска власт, по ред хит не из град-ње и ре но ви ра ња спорт ских игра ли шта, мо ра да офор ми оп штин ски спе ци ја ли стич-ки еду ка тив но-ди јаг но стич ки цен тар. Цен тар би био по ла зна тач ка сви ма ко ји ула зе у сви-јет спор та. Рад цен тра би био у прав цу ди јаг но стич ких про-це ду ра, из да вач кој дје лат но сти у спор ту, на уч но-ис тра жи вач-ком ра ду, се ми на ри ма – на вео је Ће ра нић.

Ће ра нић до да је да ни јед на на ша ре пре зен та ци ја у др жа ви не ма пси хо те ра пе у та и хип но-те ра пе у та, те да се ра ди у не у-слов ним објек ти ма у ам бу лан-та ма и да је опре ма за стар је ла.

Н.С.

САШЕНКо ЋЕрАНиЋ, КАНдидАТ ЗА одБорНиКА Уцг, УКАЗУЈЕ

Фале специјалисти спортске медицине

Ће ра нић

Обновом независности није враћена слобода ћрађанима, односно држава не припа да сви ма. Упра во то је бор ба у Под го ри ци, по ру чио је Ран­ко Кри во ка пић, пред сјед ник СДП-а, са три би не Гра ђан ског са ве за за про мје не у То ло ши-ма.

– Бор ба да сло бо да бу де и на ули ца ма и у ме ди ји ма и у вр ти ћи ма, а да за по сле ње не бу де по ни же ње – по ру чио је Кри во ка пић.

Пред сјед ник ДЕ МОС-а Ми о драг Ле кић ис та као је ва жност Под го ри це у кон-тек сту укуп них про мје на у др жа ви.

–Уби је ђен сам да ће Гра ђан-ски са вез за про мје не, као гру-па ци ја озбиљ них љу ди, ко ји

по ли ти ку ви де као дје лат ност усмје ре ну ка оп штем до бру, да ти по се бан тон на сто ја њу да се из гра ди склад на власт –по ру чио је Ле кић.

Но си лац ли сте Гра ђан ског са ве за за про мје не Иван Ву­јо вић је на гла сио да се љу ди

раз ли ку ју по осје ћа ју сти да. Упи тао је имао и пи та ње за „ДПС па три о те”.

–Сти ди те ли се свих ва ших ми ли јар ди док на род гла ду-је, ва ших јах ти и ви ла док цр но гор ска мла дост од ла зи, ва ших кри ми нал них кла но ва од ко јих стра да ју не ви ни гра-ђа ни? Бо јим се да не, јер сте ви осје ћај сти да одав но из гу-би ли. По је ла га је ва ша по хле-па– на вео је Ву јо вић.

Кан ди дат за од бор ни ка Бу­ди мир Му го ша са оп штио је да би ра ди је го во рио о то ме ка ко про из ве сти до бар сир, пр шут или мед.

–Али нам не да ју да се ба ви-мо оним што зна мо и од че га мо же мо да жи ви мо. То зна чи да има мо мо гућ ност да ћу ти-

мо, да се од се ли мо, или да се бо ри мо. Ја сам ода брао да се бо рим – ре као је Му го ша.

Кан ди дат за од бор ни ка Ти­на Ра и че вић сма тра да сви има ју оба ве зу пре ма дје ци и њи хо вој бу дућ но сти.

Н.С.

Да запослењене буде

понижење

Кан ди дат за од бор ни ка Ја­дран­ка­Во­ји­но­вић пред ло­жи ла је не ко ли ко ино ва тив них рје ше ња за пре ва зи ла же­ње про бле ма не до стат ка пар кинг мје ста. она пред ла же да се уве ду мон та жни пар кин зи.

–ин ста ли ра ће мо мон та жне кон струк ци је ко ји ма ће се на мак си ма лан на чин ис ко ри сти ти огра ни че ни про стор ко ји је пред ви ђен за пар ки ра ли шта. Та ко ђе, уве шће мо ро та ци о ни пар кинг си стем ко ји функ ци о ни ше та ко што во зач са мо оста ви ауто мо бил на плат фор му ко ја во зи ло по ди же на го ре, оста вља ју ћи за со бом сло бод ну плат фор­му –на ве ла је Во ји но вић.

Услед не до стат ка пар кинг мје ста во за чи су при мо ра­ни на не про пи сно пар ки ра ње а ти ме су по го ђе ни дје ло­ви гра да по пут цен тра, ди је ла пре ко мо ра че, Ситy кварт и Ста ри аеро дром.

Инсталираће монтажне паркинге

Уз звуке староградске му-зике, на неколико локација у граду грађани су имали мо-гућност да пробају и уживају у патишпању, традиционал-ном колачу који се правио за сваку прилику, а који је потиснут пред великом по-нудом разних колача и торта. Традиционални колач, некада је био незаобилазни дио црно-горске трпезе, па су се вратила сјећања на непролазне вријед-ности и добар укус. Мада, ни пут до доброг укуса није толи-

ко тежак, уз три једноставна састојка - јаја, брашна, шећера али и љубави. Манифестацију „Дани патишпања” већ трећу годину организује Туристич-ка организација Подгорице, у сарадњи са подгоричким угоститељима из Бокешке и Његошеве улице, као и Капи-тал плазе.

Директор ТОП-а Тања По­повић казала је да ова тра-диционалана манифестација спаја све грађане Подгорице, шири радост али и доприноси туристичкој понуди.

– Оно што желимо је да на-шим суграђанима направимо једну радост, сви који се нађу нашем граду су добро дошли да пробају тај стари колач, па да покажемо да баштинимо старе традиционалне вријед-ности и да не заборавимо на колач који је красио трпезе на-ших баба. Све различитости нека се споје и нека патишпањ учини радосним све оне који га пробају - рекла је Поповић.

Члан фолклорног асамбла КИЦ-а Будо Томовић Милош

Дракуловић каже да ужива учествујући у манифеста-цији и да свако ко је пробао патишпањ није остао равно-душан. Међу онима која је посјетила манифестацију је Анђела Недовић.

–Не знам да правим па-тишпањ, али ћу се потрудити да научим јер је изварендан укус. Требало би још више оваквих манифестација да буде, некако кроз ово ужива-мо и чувамо нашу традицију - казала је Анђела Недовић.

М.М.Н.

ТрАдициоНАЛНА мАНиФЕСТАциЈА оКУПиЛА ВЕЛиКи БроЈ грАЂАНА

Улице мирисале на патишпањ

грађани уживали За вр ше не су ак тив но сти на ин те гра ци ји на се ља Ка ра бу-шко по ље у во до вод ни си стем ГО Ту зи и глав ног гра да ври-јед не ви ше од 600.000 еура. Укуп на ду жи на из ве де не во-до вод не мре же из но си пре ко 20 ки ло ме та ра, а за вр шет ком ових ак тив но сти, ка ко на во де из ПГ би роа, ство ре ни су пред-у сло ви за при кљу че ње око 700 до ма ћин ста ва на ор га ни зо ва ни си стем во до снаб ди је ва ња. Из ПГ би роа на во де да ће то ком на ред не сед ми це по че ти уград-ња во до мје ра

–Ра ди се о про јек ту за из-

град њу и по ве зи ва ње си сте ма Ка ра бу шког по ља на во до вод-ни си стем Ту зи, од но сно из во-ри ште Ми љеш, ко ји је по ди је-љен у дви је фа зе. За пр ву фа зу, ко ја је об у хва та ла из град њу ма ги страл ног цје во во да од во-до и зво ри шта Ми љеш до на-се ља Ка ра бу шко по ље, као и пр стен при мар не мре же око са мог на се ља, ин ве сти ра но је око 300.000 еура, док се дру га фа за од но си ла на из во ђе ње се-кун дар не мре же и при па да ју-ћих обје ка та у на се љу –на во де из ПГ би роа.

Н.С.

ЗАВрШЕНА иЗгрАдЊА ВодоВодА ЗА КАрАБУШКо ПоЉЕ

Уградња водомјера следеће недјеље

недјеља, 20. мај 2018. Подгорицом страна III

Вечерас у градуБи­о­скоп­Си­не­плекс – те­

ле фон за ин фор ма ци је 020 414 424КИЦ­ „Будо­ Томовић”­

Велика сала, Концерт Божа­Врећа у 20 сатиЦНП- Велика сцена „Ек­

виноцијо” у 20 сатиДворац­ Петровића­ Из­

ложба њемачких фотографа Ериха­Саломона и Барбаре­Клем­Перјанички­ дом­ Излож­

ба „Молимо вас, додирните”Модерна­ галерија ­ Из­

ложба „Мириси калиграфије на путу свиле”Галерија­Центар­ Излож­

ба Радована­ГрујићаМу­зеј­Мар­ка­Ми­ља­но­ва –

Стал но отво рен. За ор га ни зо­ва не по сје те по до го во ру кон­такт те ле фон 069 616 200

‣дежурне службеПозив у хитним ситуацијама ................ 112Полиција ................................................ 122Ватрогасци ............................................. 123Хитна помоћ ........................................... 124Тачно вријеме ........................................ 125Телеграми .............................................. 126Сигурност на мору ................................. 129СоС број за жртве трафикинга .... 116-666

‣ информације о бројевима претплатника и кол центарУниверзална служба за информације ........................................ 1180црногорски Телеком........................... 1181 ............................................................... 1500Теленор ................................................ 1189 ............................................................... 1700 м:тел ...................................................12768 ............................................................... 1600радио-дифузни центар .....................12712Telemach ............................................12755 ............................................................... 1800орион Телеком ..................................12777

‣сервисне службеЕлектродистрибуција ................... 633-979Водовод ......................................... 440-388Агенција за становање 623-493 067/266-663Чистоћа........................................... 625-349Погребно ........................................ 662-480

‣поЗовитедом наде - ванбрачне мајке ........ 646-090 ..................................................069-077-023Пријава корупције ..................020-245-666Сигурна женска кућа .............069-013-321ЈУ Какарицка гора ........................ 611-847и СоС инфо о третмануболести зависности ...............0800-82-000СоС-за жене и дјецу жртве насиља ................................ 232-253СоС-за жртве насиља у породици ..............................080-111-111Временска прогноза ..............044-600-200 царинска отвор. линија .........080-081-333центар за зашт. потрош. .............. 244-170Управа за антикорупцијску иницијативу ................................... 234-396 рдццг-квар на репетиторима .... 408-021

‣апотекеКрушевац (дежурна) ..................... 241-441Апотека м.С. (нон-стоп)................ 225-444рибница .......................................... 627-739Сахат-кула ...................................... 620-273"радовић" ....................................... 238-633"Лијек"............................................. 633-767"Бона фидес" .................................. 264-497"Подгорица" .................................. 230-798"медеонфарм" ................................ 248-922"SANATHEA" ................................... 248-677Свети Лука...................................... 272-303

‣болницеКлинички центар ........................... 412-412дјечја .............................................. 412-412домоВи ЗдрАВЉА Call центар ..........................................19816

‣ветеринарске станице"монтвет" ........................................ 625-713Јавна вет. станица ......................... 645-300"Анимавет"...................................... 641-651

‣такси службе„Наш такси" ........................................19709"Ало такси" .........................................19700"Хит такси" ..........................................19705"Бум такси" .........................................19703"Лукс" ..................................................19706„ред такси” .........................................19714„Екслузив” ..........................................19721„Сити такси” .......................................19711

‣инспекцијеУправа за инспекцијске послове ........................................... 234-421Комунална инспекција ..........067-245-799Комунална полиција 067- 002 -005

‣Хотели"Костас" ........................................... 610-000"Холидеј" ........................................ 611-411"Подгорица" ................................... 402-500"Амбасадор" ................................... 272-233"Европа" .......................................... 623-444"Ловћен" ......................................... 669-201"Амбијент" ...................................... 235-535”Хотел м” ........................................ 670-111

‣редакције 481-529 481-520

радио "д" ........................................ 481-560радио "д плус" ............................... 481-570маркетинг "дана" ......................... 481-555

020

Један од пројеката Демо­крата и Грађанског покрета УРА јесте изградња Градске болнице, који ће бити апсо­лутни приоритет нове де­мократске власти у Главном граду. У најкраћем року ће­

мо створити потребне прет­поставке да кренемо у рекон­струкцију постојећег КЦ и изградњу новог другог блока КЦ за најсложеније здравс­

твене програме, са великим смјештајним капацитетима и операционим салама.

–Изградњом Градске болни­це, не би се само ријешио про­блем смјештајних капацитета у Клиничком центру, већ би

се отклонили и бројни дру­ги проблеми у црногорском здраству –поручују из коали­ције „Подгорица за 21. вијек”.

Н.С.

ПЛАНоВи КоАЛициЈЕ „ЗЕТА ЗА 21. ВиЈЕК”

Планирали градњу градске болнице

Ста ди он Тре шњи ца у Зе ти не ма уре ђе но пар ки ра ли ште, ра свје ту и сто ли це на за пад ној три би ни и за то но ва град-ска власт из гра ди ти пар кинг са сје вер не и ис точ не стра не ста ди о на, по ру чу ју из ко а ли ци је „Зе та за 21. ви јек”.

–из гра ди ће мо ра свје ту ка ко би се на ста ди о ну мо гле игра ти ме ђу на род не утак ми це. По ста ви ће мо сто ли це и из-гра ди ти кров на за пад ној три би ни– по ру чу ју из ко а ли ци је „Зе та за 21. ви јек”.

Градиће паркинг на Трешњици

У све ове четири године рада на овом радном

мјесту радио сам даноноћно до максимума мојих интелекту­алних и физичких капацитета. Било је ту и грешака, а знам да ће те ми их опростити, пору­чио је Славољуб­Стијеповић, градоначелник Подгорице са изборне конвенције ДПС­а у Зети.

–Неке ствари нијесам завр­шио и то ћете разумјети. Многе од вас нијесам успио да сретнем на начин како сам то раније ра­дио, биће времена, будите стр­пљиви. И то ми опростите. Ово вам говорим због следећег­ 27. маја вам нећу опростити ако дозволите да након мог мандата и мојих сарадника, Подгорица и Зета падну у руке оних који не воле ни Подгорицу ни Зету – поручио је Стијеповић.

Локални избори пред који­ма смо нијесу мање важни од државних избора и јако је ва­жно да власт у Голубовцима и Подгорици не оде у погрешне руке, поручио је Мило­Ђука-новић, предсједник ДПС.

–Нипошто не потцијенимо

значај локалних избора, не­мојмо ни случајно помислити да смо обавили посао на пред­сједниким изборима па сада можемо да се мало поигравамо на локалним изборима. Наша политика је политика отва­

рања шанси. Управу какву ви овдје будете жељели имаћете. Оно што грађани једне среди­не желе, ДПС ће то подржати. Ми се не представљамо видео игрицама него резултатима. Вјерујем да нам се 27. маја

смијеши нови изборни резул­тат –поручио је Ђукановић.

Ђукановић је саопштио је да се држава суочава са рас­том криминала који се, како је навео, обахатио.

–Имали смо прилику да то­

ком последњих мјесеци види­мо неколико бахатих испада у центру Подгорице и то није добра легитимација правно уређеном друштву какво је цр­ногорско. Здруженом акцијом ћемо се озбиљно позабавити тим питањем и показати сви­ма онима који мисле да се могу играти са државом да су у оз­биљној заблуд –навео је Ђука­новић.

Носилац листе ДПС­а у Подгорици Иван­Вуковић по­ручио је да нема дилему да ће доћи дан када ће Зета предста­вљати једно од најпожељнијих мјеста за живот на ширем под­ручју Подгорице.

–Ни на овим изборима наша политичка конкуренција овдје нема шта да тражи – навео Ву­ковић.

Предсједник ГО Голубовци Душан­ Радоњић, предсјед­ник ГО Голубовци навео је у претходна три мандата уло­жено преко 50 милиона еура у развој Зете, те да ће у наредном периоду завршити изградњу булевара, средњу школу, да ће наставити да улажу у путну ин­фраструктуру. Н.С.

НА иЗБорНоЈ КоНВЕНциЈи дПС-А У ЗЕТи грАдоНАЧЕЛНиК ПодгорицЕ ПриЗНАо дА ЈЕ гриЈЕШио

Миго тражио опрост

изборна конвенција дПС-а у Зети

У Горњој Горици јуче је от­ворен вишенамјенски објекат. Најзначајнији објекат који су Горњогоричани добили је Дом здравља у којем ће доктори у почетку ординирати неколико пута седмично.

–Овдје у Горњој Горици жи­ви око 15.000 грађана. Доња Горица и здравствени објекат је географски близу, али они са својим селима не може за­довољити потребe овог дијела града. За почетак овдје ћемо процијенити постојећу регис­трацију грађана и донијети одлуку да један тим изабраних љекара буде присутан стално. За почетак ће бити неколико пута недјељно. Али током љета ће почети да ради сталан тим. Планирамо пројекције да два тима буду у двије смјене што значи да ће имати радно врије­ме од седам до 21 сат увече. Све ће имати од садржаја, пре­гледи, преписивање терапије, ињекционо, интервенције, и мимо тога омогућићемо да се и лабораторијске анализе узи­мају овдје и да се патронажа остварује –рекао је Каварић.

Градоначелник Подгорице Славољуб­Стијеповић каже да је задатак ове градске уп­раве да равномјерно развија сваки дио града и услуге при­ближи грађанима.

–Ово подручје је тренутно највеће градилиште у граду. Недавно смо урадили и поли­гон, доњогорички булевар про­лази овуда и убрзаће саобраћај. За који дан започенмо југоза­падну обилазницу тада ће се квалитет живота побољшати,

а имања ће вам добити велику цијену –рекао је Стијеповић.

Директор Агенције за из­градњу и развој Подгорице Срђан­Раичевић казао је да изградњом вишенамјенског објекта и позиционирањем дома здравља и апотеке омо­гућава се квалитетан искорак у дијелу примарне здравствене заштите.

–Немјерљив је значај отва­рање поште али и просторија за пензионере гдје ће испуња­вати слободне вријеме. Нове просторије добиће и МЗ. Ради се о приземном објекту од 300

квадрата. Посебна захвалност породици­Раичевић­без чијег великог доприноса не би ус­пјели да изградимо овако брзо објекат –казао је Раичевић.

Градоначелник је уручио захвалнице породици Рис­та Божовог Раичевића, као и фирми архитектонском бироу Инг инвест Веселину­ Бату­Радуловићу.

На свечаном отварању више­намјенског објекта дошао је и носиоц листе ДПС­а у Подго­рици Иван­Вуковић, али и би­вши градоначелник Миомир­Мугоша. А.Д.

оТВорЕН ВиШЕНАмЈЕНСКи оБЈЕКАТ У горЊоЈ горици

Љекари ће долазити неколико пута седмично

НА ЗЕЛЕНоЈ ПиЈАци У БАЗАрУ

Наставља се пракса још од престављања листе дПС-а да подршку носиоцу листе ивану Вуковићу даје бивши градо-начелник миомир мугоша. Током отварања објекта у горњој горици један другоме су јуче правили друштво. Сво вријеме проведено на скупу искористили су за разговор.

Вуковић у Мугошином друштву

Блитва два еураОве не дје ље као и прет ход не

на зе ле ној пи ја ци у Ба за ру ра­зно вр сна по ну да во ћа и по вр ћа. Упр кос до број по ну ди, про да ја је ло ша.

Те зге пу не свје жег и ква ли­тет ног по вр ћа и во ћа би ле су на рас по ла га њу куп ци ма. Ки­ло грам ра шта на мо гао на ћи за еуро, док је бо ра ни ја ску пља, па ко шта два и по еура. Ци је на бли тве је два еура, док ки ло­грам зе ле не са ла те ко шта еуро и по. Куп ци су мо гли ку пи ти па ра дајз од еуро па до два, а ки ло грам кра ста ва ца ко шта еуро. Мла ди кром пир ко шта

1,20 док је па при ка ску пља, па се ки ло грам мо гао на ћи за два и по еура. Цр ни лук је ко штао еуро, док се би је ли мо гао па за­ри ти за пет еура по ки ло гра му. Куп ци су мо гли ку пи ти ки ло­грам ти кви ца за еуро, а ци је на ку пу са је 80 цен ти.

Ни ци је не во ћа се ни је су ми­је ња ле. Ки ло грам по мо ран џи је еуро и по, а ци је на ба на ни је од еуро до еуро и по. Ја го де ко шта ју два еура, а за исту ци­је ну се мо гао ку пи ти и ки ло­грам ли му на. Куп ци су мо гли па за ри ти ки ло грам ја бу ка за 1,20 еура. М.М.Н.

Брдска трка Подгорица 2018. коју организује Одред извиђача „Његош” под по­кровитељством компаније Мтел и Мтел Дигиталне фа­брике заказана је за 9. јун.

Како је саопштио Милан­По-ка­ Мијајловић, старјешина Одреда извиђача „Његош”, право учешћа имају пунољет­не особе које се до 1. јуна пријаве на телефон 069/ 046­

445. Котизација је 10 еура. Трка стартује у 17 часова код главне капије на Горици и иде преко Малог и Вељег брда до циља на Марези.

Н.С.

одрЕд иЗВиЂАЧА „ЊЕгоШ” оргАНиЗУЈЕ 9. ЈУНА

Трка од Горице до Марезе

недјеља, 20. мај 2018.РегиониIV страна

ДАН у Пљевљима

Епископ милешевски Ата-насије данас ће, након слу-жења Свете архијерејске литургије у храму Светог великомученика Георгија, ос-вештати и новопостављени мозаик на коме је представљен Свети Георгије како са копљем убија аждају. Мозаик је дјело Бисеније Терешченко, а да-родавац је Пљевљак Зорана М. Ђондовића. Терешченко је дипломирани академски сликар и и магистар мозаика и претходних година је Емир Кустурица био ангажовао на изради мозаика у Андрић граду, у Вишеграду. Бивши предсједник Србије Томис-лав Николић је предсједника Русије Владимира Путина даривао са мозаиком Пресве-те Богородице који је израдила Терешченко.

Терешченко каже да на мо-заику Светог великомученика Георгија у пљеваљском насељу Гуке, преовлађује природни

камен у више боја, освјежен италијанским стаклом, златом, а да се боје стапају са тонови-ма храма.

– Сан сваког мозаичара је да ради мозаик Светог Ђорђија на коњу на простору од десет квадрата. Ту има простора да се размахнеш и да се све при-каже у величанственој величи-ни. Дуго сам радила на скици, сабрала сам најљепше мотиве са разних православних ико-на, па су на мозаику пошто-вани сви канонски елементи, а опет се може рећи да је ова композиција уникатна - казала је Терешченко која је предво-ди тим у коме се налазе Соња Младеновић, Биљана Новко-вић, Брана Милутиновић и Весна Петрић.

Након што владика Атана-сије данас освешта мозаик, управа храма је планирала да се у црквеној порти одржи ве-лики народни сабор.

Б.Је.

Рад на мозаику

Сточари са подручја Мјес-не заједнице Потковач, али и неких других села на подручју општине Пљевља, суочени су са изненадним угинућем ја-гњади. Како сазнјемо, у поје-диним селима ова појава је по-примила озбиљне размјере па су сточарима напросто препо-ловљена стада. Највише штете су претрпјели сточари са под-ручја МЗ Потковач гдје нема домаћина а да у његовом стаду није угинуло најмање десетеро јагњади. У појединим стадима угинуло је и више од тридесет јагњади, а било је случајева и угинућа оваца.Сточари истичу да су претрпјели велику ште-ту коју не могу надокнадити, а ветеринари истичу да се ра-ди о пропусту, односно да је током прошле јесени изоста-ла вакцинација оваца против ентеротоксикемије, односно вакцином није заштићен плод који од разних болести може да оболи још док је у стомаку овце и да након јагњења угине.

– Вакцинација није обавез-на, али сточари имају могућ-ност да позову ветеринаре и да о свом трошку вакцинишу овце. Вакцинација једне овце кошта 70 центи и сматрамо да није превисока, а много значи у условима када се појављују многе болести које нападају плод - кажу ветеринари.

Ипак, сазнајемо да детаљна истраживања нијесу вршена, тако да се и не зна тачан узрок угинућа јагњади и оваца.

Сточар из села Страхов до Славко Дробњак каже да му је угинуло десетoро јагњади,

да она нијесу боловала, већ да би најчешће угинула пар дана након јагњења оваца. Каже, да је било случајева да јагње јед-ноставно угине када већ дос-тигне завидну тежину.

Сточар Василије Дробњак каже да је у његовом стаду угинуло 37 грла, од чега је 34 јагњади.У стаду Вука Јо-ловића ситуација је знатно критичнија, јер је угинуло око тридесет грла. Јоловић каже да тачно и не зна колико је јагња-ди угинуло, али истиче да му је угинуло тринаест оваца.

– Претрпио сам велику ште-ту, а угинућа јагњади нијесам ни биљежио. На почетку зиме

имао сам 48 оваца, а тренутно имам 23 јагњади. Значи уги-нуло је 13 оваца, али и преве-лики број јагњади. Ја кажем да је угинуло око 15 јагњади, али тај број је већи, јер нијесам ни желио да бројим сва - каже Јоловић.

Угинућа јагњади нијесу за-обишла ни тор предсједника Мјесне заједнице Потковач Обрада Ћеранића.

– Угинуло ми је око 20 ја-гњади. Угинућа су била заис-та честа и ради се о великој штети, али мора се даље - каже Ћеранић и објашњава да је као предсједник МЗ размишљао да тражи помоћ од државе, али да

је добио информацију да у Ми-нистарству пољопривреде не желе да накнаде штету.

– На изузетно малом прос-тору угинуло је преко 150 гр-ла и мишљења сам да држава треба да реагује, без обзира да ли се ради о кривици сто-чара што можда током јесени нијесу вакцинисали овце или о нечему другом. Ако би се пелцовањем спасила јагњад поставља се питања због чега је код великог броја наших сто-чара угинуо и велики број ова-ца - каже Ћеранић и додаје да су штете превелике и да нико у Потковачу ни шире не памти такав помор јагњади. Б.Је.

У СеЛУ ПоТКоВАЧ СТоЧАРи ПРеТРПЈеЛи огРоМне ШТеТе

Угинуло преко 150 јагњади и оваца

■ Сточари истичу да су претрпјели велику штету коју не могу надокнадити, а ветеринари истичу да се ради о пропусту, односно да је изостала вакцинација оваца против ентеротоксикемије, односно заштите плода, али сазнајемо да детаљна истраживања нијесу вршена, тако да се и не зна тачан узрок угинућа јагњади и оваца

■ на изузетно малом простору угинуло је преко 150 грла и мишљења сам да држава треба да реагује, без обзира да ли се ради о кривици сточара што можда током јесени нијесу вакциниса-ли овце или о нечему другом - каже обрад Ћеранић и додаје да су штете превелике и да нико у селу Потковач ни шире не памти такав помор јагњади

Сточари страхују од угинућа јагњади

Према подацима из извјештаја о раду из прошле године, шест локалних предузећа, остварило је губитак од 570 хиљада и 992 еура. Наиме, највећи губитак је имало предузеће „Комуналне услуге”, које је остварило гу-битак од око 150 хиљада еура. На другој позицији се налази „Водовод” са губитком од 125 хиљада еура, на трећем мјесту је „Гријање“ са 116 хиљада, док су на четвртом и петом мјесту

предузећа „Чистоћа” и „Локални путеви” који су остварили губи-так у износу од 83 и 74 хиљаде еура. На последњем мјесту је Агенција за станбено пословни фонд са годишњим губитком од 65 хиљада еура.

Занимљиво је да ни једно пљеваљско предузећа није без губитака, али и да су укупни аку-мулирани губици пет милиона и 657 хиљада еура.

Б.Је.

ПРеМА иЗВЈеШТАЈУ о ПоСЛоВАЊУ ШеСТ ЛоКАЛниХ ПРеДУЗеЋА У ПРоШЛоЈ гоДини

Губитак преко пола милиона

Из Службе заштите и спасавање апелују на грађане да више воде рачуна о паљењу ватре на отвореном како не би дошло до есклације шумских пожара. Наглашавају да приликом интервенција троше велика материјална средства, те да је посебан про-блем што од пожара на отвореном увијек пријети опасност како за материјална добра, тако и за људе.

– Од почетка године до првог маја имали смо 109 интервенција, од чега су 52 интер-венције биле на гашењу пожара на отворе-ном - саопштено је из Службе заштите и спасавња уз напомену да се радило о по-жарима у којима су гореле шума, ливаде и ниско растиње. Наглашавају да се годишње на одржавање механизације, гашење пожара и друге интервенције потроши око 70.000 еура и да једна интервенција на гашењу по-жара на отвореном кошта најмање 100 еура.

– Током прошле године имали смо 489 ин-тервенција од чега су 252 интервенције биле на гашењу пожара на отвореном - наводе из Службе заштите и спасавања.

Б.Је.

оД ПоЧеТКА гоДине До 1. МАЈА

Један од шумских пожара(архивски снимак)

На Сајму пољопривреде у Новом Саду међу бројним награђеним пољопривредни-цима, сточарима и пчеларима нашли су се Радослав Зече-вић и Мирјана Бељкаш из Пљеваља. Зечевић је добит-ник двије медаље за поли-флорни врцани мед и чисти

матични млијеч. Мирјана је добила велику златну медаљу за пљеваљски сир.

Сајам се затвара у по-недјељак, 21. маја, па се може очекивати да буде још награда за пољопривредне произвођа-че из Пљеваља.

Б.Је.

нА САЈМУ ПоЉоПРиВРеДе У ноВоМ САДУ нАгРАЂени

РАДоСЛАВ ЗеЧеВиЋ и МиРЈАнА БеЉКАШ

Медаље за мед и сир

Забиљежена 52 пожара на отвореном

У ХРАМУ СВеТог ВеЛиКоМУЧениКА геоРгиЈА У нАСеЉУ гУКе

Мозаик са ликом Св. Ђорђија

недјеља, 20. мај 2018. Региони страна V

ЖАБЉАК – Жабљак је прије 30 година био најзначај-нији планински центар СФРЈ источно од Словеније. Осам-десетих су хотели на Жабља-ку награђени највећим југосло-венским годишњим наградама у планинском туризму - са три „сребрне пахуље”. Аеродром је изграђен 1954. године, 1971. је донесен урбанистички план града, а 1972. је изграђен ас-фалтни пут до Мојковца (70 км) кроз кањон Таре, подсјећа

Дарко Стијеповић, изврш-ни директор Центра за развој Дурмитора на златно доба жа-бачког туризма. Додаје да је 1961. први страни инвеститор отворио своје француско еко насеље у Кужном долу близу Црног језера. Седамдесетих година је, каже, направљено осам великих и малих хотела, од којих данас нема ниједног.

-Дурмитор и Тара су Унеско свјетска баштина од 1980, а 1987. године НП „Дурмитор” је добио највишу награду Унеска. Данас Ђукановићеви хармоникаши и рибокрадице диригују нашом туристичком планинском турбо фолк ката-клизмом. Шта су изградили Ђукановић и његова камари-ла што ће да траје и служи не 45 година него пет година? Њихове улице и тротоари се већ послије пет година само-разграђују због,,квалитета‘‘ радова. За 30 година су успје-ли да све што су генерације стицале унаказе и поломе. Хотел,,Планинка‘‘ (400 ле-жаја) је ликвидиран прошле године као задњи траг озбиљ-ног размишљања о туризму на Жабљаку. Остале велике

хотеле и систем жичара Ве-лики Штулац спржили су ра-није. Хотел „Дурмитор” ма-сакрирају ових дана. Статис је купио културну и духовну историју црногорску. Руши заштићено културно добро и обећава ново још старије и љепше, истиче Стијеповић.

Према његовим ријечима, владин Развојни фонд троши 5.000.000 еура за реконструк-цију жичаре-шклопоције у Са-вином куку да би послије шест

мјесеци скаламерија на полазу сагорела.

-Сада с тим угљешом, тим живим гвозденим фосилом, Ђукановић трчи туристичку утрку. Осамдесетих година број ноћења туриста прелазио је 120.000. Данас не смију да кажу колико је ноћења било на Жабљаку 2017 године. Фијаско је тоталан. Некада су се днев-ни пазари хотела предавали у банку у пластичним кесама из супермаркета, а данас днев-ни приходи свих хотела могу стати у кесицу за лијекове из апотеке. Квалитет туристичке понуде и приходи од туризма су се срозали до дна. Брђански локални челник дозволио је се-би да каже да се на Жабљаку тражи кревет више и да му се због тога смије читава држава, тврди Стијеповић.

Како истиче, премијер „тела-ли” о страним инвестицијама, а у периоду од 2006. до 2010. на Жабљаку је изграђено око 2.000 викендица, тј уложено је најмање 70.000.000 еура.

– Да ли је то мало? Мало је, јер нема довољно бјело-свјетских шпекуланата и ли-хвара да покажу црногорски

патриотизам куповином цр-ногорске земље. Да ли се све морало овако сурвати? Да ли је морало пропасти и ових 50-70 милиона, па нека су дивље викендице? Колико још тре-ба „страних инвеститора” да би се нешто покренуло на Жабљаку? Дивљачком незна-нијом и непоштовањем закона и планова сваке врсте сав тај новац је завршио у јами без-даници неодрживог инвести-рања. Простор је унакажен, инфраструктура разбуцана. Већ годинама нас премијер разгаљује бајком осам мили-она уложених у развој Жабља-ка. Уложено је осам милиона у пропале пројекте који су постали примјер корупције

и инвестиционих промашаја и воденични точак о врату Општине. У међувремену је мјесто доживјело урбани фијаско и економски слом, на-род егзодус, а НП,,Дурмитор‘‘ суноврат, истиче Стијеповић.

Наводи да у читавој општи-ни сада живи око 2.000 грађана од којих 70 пензионера.

– Школа броји око 200 ђака. Прошле године је рођено де-сет беба. Старији становници се окупљају на сахранама, а њихово потомство на Фејсбу-ку, јер печалбаре по Америци, Енглеској, Њемачкој, Норвеш-кој, Финској, Русији, док на Жабљаку коло воде Ђукано-вићеви следбеници и партнери, казао је Стијеповић.

диРектоР центРа за Развој дуРмитоРа даРко СтијеПовиЋ о економСком СуновРату зимСког туРиСтиЧког центРа

■ Фијаско је тоталан. некада су се днев-ни пазари хотела предавали у банку у пластичним кесама из супермаркета, а данас дневни приходи свих хотела мо-гу стати у кесицу за лијекове из апотеке, тврди Стијеповић

Рампом на свјетску баштину

Раскопане улице на Жабљаку

Хотел ,, дурмитор‘‘ порушен

БИЈЕЛО ПОЉЕ - Демократе и ГП УРА имају идеју да од Бијелог Поља направе општину која промовише спортски тури-зам, и да спортске активности постану дио туристичке понуде града. Са тим у вези, на локацији код моста који повезује два велика насеља Прушка и Лознице, Демо-крате и Грађански покрет УРА ће идејним рјешењем предложити изградњу објекта риболовачког друштва и кајакашког клуба.

– На мјесту које се претворило у дивљу депонију, реализацијом пројекта нићи ће

веома атрактиван и уређен спортско-ре-креативни комплекс. У низу локација за одмор, уживање и рекреацију ова ће бити нарочито интересантна љубитељи-ма риболова, али и кајакашког спорта. Осим тога, реализацијом овог пројекта створиће се услови да се организују и међурегионална такмичења, која ће при-влачити спортисте, али и туристе како из региона, тако и шире. Веома је важно да Црна Гора ствара услове за развој свих спортова и да својим инфраструктурним

пројектним рјешењима константно изла-зи у сусрет интересовању младих. Један од таквих пројеката је управо овај који презентујемо, а који ће уједно сасвим за-служено бити и дио туристичке понуде. Оживјети локације и осмислити простор на начин да подигнемо на већи ниво и валоризујемо сваки педаљ наше општине задатак је одговорних људи, људи за 21. вијек. Зато, 27.маја бирајте „Бијело Поље за 21. вијек”- поручују Демократе и ГП УРА. М.Н.

БИЈЕЛО ПОЉЕ - Канди-дат за одборника листе 8 - За наш град Бијело Поље, Црно-горска-СПП, Едис Пачариз, изјавио је да су правда, по-штење и складан живот људи различитих вјера и политичких опредјељења основни принци-пи за које се залаже.

– Када има правде онда су људи задовољни макар живје-ли у сиромаштву. Они који су сиромашнији, а у друштву влада правда, онда знају да имућнији нису богати на њи-хов рачун - изјавио је Пачариз.

Он је додао да у Бијелом Пољу има много грађана који се не могу помирити ни са ло-повлуком ни са криминалом ни са намјештеним тендерима ни

са оним грађанима који служе само као гласачка машинерија.

– Желимо да у политику и живот свих нас у Бијелом Пољу вратимо значај поштеног рада и дјеловања. Лако је вла-дати кад су поштени на власти. Када има поштења онда има и повјерења. Када се обезбије-ди поштење онда сигурност и повјерење долазе по себи. Али када имате одводе, рупе, када сипате воду у решето нормал-но је да нема довољно новца и да умјесто напретка срља-мо у даље сиромаштво. Ми то хоћемо да мијењамо и зато смо се укључили у политику и кандидујемо се овим изборима у Бијелом Пољу – подвукао је Пачариз. М.Н.

БИЈЕЛО ПОЉЕ - Члан предсједништва и предсједник Општинског одбора Уједиње-не Црне Горе др Никола Рао-сављевић каже да је локалне изборе ишчекивао са нест-прљењем, те да су након нешто више од двије године његовог активног бављења политиком, ово први избори у којима ће учествовати као неко ко није само пасивни посматрач, него као неко ко је носилац једне изборне исте. У разговору за „Дан” Раосављевић каже да је пристао да се прикључи Ује-дињеној Црној Гори вјерујући да може допринијети бољем животу грађана Бијелог Поља.

– Из садашње перспективе схватам да сам донио исправну одлуку. У том кругу људи сам упознао бројне политичке ис-томишљенике, али што ми је лично још важније стекао сам велики број пријатеља и људи којима слобода, достојанство и моралне вриједности и даље нешто значе. Међу тим људима нијесам срео оне који су ушли у политику да тврде пазар, оне који пристају на ћутање и не замјерање, само по одређеној цијени -каже Раосављевић и наглашава да није једноставно рећи које су главне политичке поруке јер су свима пуна уста демократије, правде, поми-рења, антикорупције.

– На све стране се најављују крупни пројекти. Наравно да нијесмо против тога, али није у томе суштина наше политичке борбе јер се политиком бавимо озбиљно- каже Раосављевић и додаје да ће клуб одборника УЦГ бити на услузи грађани-ма.

–Пажљиво ћемо ослушкива-ти и анализирати проблеме на које упућују и указују грађани и управо ћемо њима посвети-ти највећу пажњу. Званични извјештаји о раду одборника у локалном парламенту упућују да су подједнако неактивни и одборници власти и опозиције. То се мора промијенити. Доби-ти повјерење од грађана значи обавезати се да и у наредним годинама препознајемо про-блеме и да дамо допринос у њиховом рјешавању- подвлачи Раосављвић и наглашава да до-садашња власт није имала ни-какав концепт развоја града, те да и оно што нуди у предизбор-ној кампања је опсјенарство.

– Немојмо заборавити да су

скоро исте планове предлага-ли и раније. Нарочито када је у питању валоризација Бјела-сице, већ 15 годину једна те иста прича. Прича о валори-зацији Ђаловића пећине траје већ 10 година. Испод те приче о наводној изградњи, крије се уградња- констатује Раосавље-вић и наглашава да и сам назив листе УЦГ говори да они нуде озбиљне људе за озбиљан град.

– У нашем концепту при-оритет су обични грађани и њихов квалитетнији живот. Јавне службе морају бити њи-ма на услузи а не локалним тајкунима. Нудимо концепт одговорног управљања гра-дом кроз модерне институције. Стојимо иза тога јер имамо оз-биљне људе, а људи чине ин-ституције- подвлачи Раосавље-вић и наглашава да очекују да ће сарађивати са колегама из опозиције, а према власти ће се држати строго критичке дистанце.

– Примарни мотив због којих се људи у УЦГ баве политиком није мешетарење и погодбена политика и сигурно је да ће-мо бити трн у оку власти, што смо заправо већ и постали јер показујемо да се не уклапамо у шаблоне досадашњег односа власт-опозиција. Иначе, ни ова кампања се ни по чему не раз-лику од многих досад. Оно што је међународна мисија која је посматрала предсједничке из-боре назвала „институционал-на предност” заправо говори о злоупотребама државних ресур-са и службених овлашћења. То је заправо функционерска кам-пања чији смо сви свједоци – за-кључује др Раосављевић. М.Н.

демокРате и гП уРа ПРедЛаЖу идејна РјеШеЊа за Развој БијеЛог ПоЉа

кандидат за одБоРника ЛиСте цРногоРСка – СПП едиС ПаЧаРиз нагЛаСио

дР никоЛа РаоСавЉевиЋ, ПРедСједник одБоРа уједиЊене цРне гоРе за „дан”

Објекти за промоцију спортског туризма

Залажемо се за правду

Озбиљни људи за озбиљан град

др никола Раосављевић

-некад су радници Ски-центра,,дурмитор’’ боравили у аустрији, италији и Њемачкој на студијским путовањима, а сада премијер и његова камарила иду у азербејџан на тури-стичко ски -просвјетљење. министар Радуловић отишао је у кан да понуди дурмитор на пазар. Свјетска баштина унеска на пазару. нема ту љеба, господо драга, истиче Стијеповић.

Унеско баштина на пазару

Турбо фолк катаклизма на Жабљаку

недјеља, 20. мај 2018.РегиониVI страна

ХЕРЦЕГ НОВИ - Пред у зе-ће „Во до вод и ка на ли за ци ја“ Хер цег Но ви се ни зом ак тив-но сти при пре ма се за ула зак у пу ну ту ри стич ку се зо ну. Тимови раде на са на ци ји ква-ро ва, уре ђе њем ре зер во а р ских про сто ра, по себ но огра ђи ва-њем и уре ђе њем ре зер во а ра „Кан ли ку ла“, при пре мом за са на ци ју и ис пи ра ње ре зер-во а ра „Бањ ски 1”, и еду ка-тив ном кам па њом за очување ка на ли за ционе мреже.

– У са ни ра ње ква ро ва на во до вод ној мре жи ан га жо ва-на су че ти ри ти ма во до ин ста-ла те ра. У про те клом мје се цу от кло ње на су 142 ква ра. Сед-мич ни учи нак је 40 ква ро ва у про сје ку. По да ци о ква ро ви ма се ре дов но ажу ри ра ју у ба зу по да та ка пред у зе ћа са крај-њем ис хо дом о упо зна ва њу са рад ном ди на ми ком али и ври јед но сти ма из вр ше них ра-до ва. Од 1. ју на би ће уве ден

дво смјен ско рад но ври је ме за опе ра тив це за от кла ња ње ква-ро ва на мре жи.

На сли чан на чин же ље ли би да функ ци о ни ше и сек тор ка на ли за ци је, али то не ће би-ти ла ко да се ре а ли зу је због акут ног про бле ма са не до стат-ком рад не сна ге. По ве ћан је и обим по сла због ра до ва на чи-шће њу ре шет ки пумп них ста-ни ца и дје ло ва ко лек то ра ко ји је ста вљен у функ ци ју или то тек тре ба да бу де, са при кључ-ним објек ти ма или се кун дар-ном мре жом - са оп ште но је из херцегновског предузећа Во-

до вод и ка на ли за ци ја.Са ни ра ње ста рог бањ ског

ре зер во а ра, ка ко на во де, би ће вје ро ват но, од ра ђе но на кон пра зни ка. Гра ђа ни то не ће при мије ти ти у по гле ду пре-ки да снаб ди је ва ња во дом. У пред у зе ћу се на да ју да ће на овај на чин ус пје ти да „вра те“ у си стем до 0,5 л/с во де ко ја се ра чу на ла у тзв. нео бра чу-на ту ко ли чи ну и при пи си ва ла гу би ци ма.

Та ко ђе су не дав но са ни ра ли и ква ро ве на ди је лу цје во во-да на Лу шти ци, (ко ји је дав но до ве ден из прав ца Кум бо ра).

– Кам па ња за ка на ли за ци ју је дио озбиљ ног еду ка тив ног про гра ма у ци љу скре та ња па-жње ста нов ни штву и ту ри сти-ма на то шта не сми је или не тре ба да бу де ба че но у ка на-ли за ци ју, ни у то а лет ну шо љу, ни у шахт. Сми сао кам па ње је плод раз ми шља ња и по тре ба на стао у во до вод ном пред у-зе ћу. Идеј ни тво рац кам па ње је Ан то ни је Пу шић, али јас Рам бо Ама де ус, ди зајн и ли-ков на об ра да цр те жа је рад ака дем ског сли кара Дар ка Вла о вића. Кам па ња ће има-ти сво ју ши ро ку афир ма ци-

ју пу тем ме ди ја и ре клам ног ма те ри ја ла, а по пра зни ци ма ће би ти упри ли че на кон фе-рен ци ја за штам пу - по ру чу ју из хер цег нов ског Во до во да и наглашавају да је у МЗ То пла одр жан са ста нак Тех нич ке слу жбе Водовода и Слу жбе за шти те и спа са ва ња са пред-став ни ци ма скуп шти на ста на-ра стам бе них згра да То пла 2, То пла 3 а у ве зи про бле ма са не до вољ ним или пре ве ли ким при ти сци ма у мре жи, или пак, у не до стат ку хи дрантске мре-же или цри је ва за слу чај га ше-ња по жа ра. К.М.

ХеРЦегноВСКи ВоДоВоД КРенУо У ЗАХТЈеВне РАДоВе АЛи и СиМПАТиЧнУ КАМПАЊУ

■ Кам па ња за ка на ли за ци ју се односи на скре та ња па жње ста нов ни штву и ту ри сти ма на то шта не сми је или не тре ба да бу де ба­че но у ка на ли за ци ју, ни у то а лет ну шо љу, ни у шахт. идеј ни тво рац кам па ње је Ан то ни је Пу шић, али јас Рам бо Ама де ус, ди зајн и ли­ков на об ра да цр те жа је рад ака дем ског сли­кара Дар ка Вла о вића графички приказ кампање за очување канализационе мреже

Седмично отклањају по 40 кварова

Радови на санацији резеровара Канли Кула

БАР - На трибини листе „Ра-домир Новаковић Цакан - Бирам Бар” у Вирпазару разговарано је са грађанима о проблемима овог дијела барске општине.

Домаћин трибине био је Не-над Петрановић Бадањ, који је спремио мапу Вирпазара на којој је сликовито приказао проблеме који муче становнике овог дијела општине Бар.

– Неки од проблема који му-че Вирпазар могу се ријешити једноставно. Рецимо, фали 12 стубова са сијалицама како би пут од аутобуске станице до уласка био освијетљен. Паркинг је хаотичан и није регулисан уопште. Пружни прелаз је по-себно опасан за стране турис-те који се не сналазе најбоље. Много проблема се рјешава једним саобраћајним и једним комуналним полицајцем. Ипак, за све што смо до сада тражили од Општине Бар добијали смо исти одговор, „не може” - казао

је Петрановић.Према ријечима Зорана Мис-

товића овдје се окреће велики новац, али он не остаје у Вирпа-зару, јер се људи баве нечим три

или четири мјесеца, а затим се врате у своје домове у Бар или Подгорицу.

– За то вријеме ми пишемо пројекте, али их неко препише и добије паре намијењене за Вирпазар - казао је Мистовић.

Новаковић је на крају скоро двочасовног скупа закључио да „уколико не задржимо дух Вир-пазара изгубили смо”.

– Желимо једноставну ствар, да људи који су успјешни буду још успјешнији. Зато кажемо да ми нисмо проблем Бара, ми смо рјешење проблема које Бар има. Ми нисмо партијски послуш-ници, који морају да питају за све централу у Подгорици, већ одлуке доносимо заједнички - подвукао је Новаковић.

Д.С.

ЛиСТА „РАДоМиР ноВАКоВиЋ ЦАКАн - БиРАМ БАР” оДРЖАЛА ТРиБинУ нА ВиРПАЗАРУ

Проблеме рјешавати по приоритетима

новаковић у Вирпазару

БИЈЕЛО ПОЉЕ - Мату-ранти Средње стручне школе јуче су на величанствен начин прославили крај свог четво-рогодишњег школовања. Уз пјесму су загрљени стигли из насеља Прушка, гдје им је ина-че сједиште школе, до градског трга, гдје је тек настало право славље. Праћени погледима и аплаузима својих суграђана, уз

традиционалне трубаче, кад су овакве прилике у питању, сла-вили су и тако се на прави на-чин опростили од школе којој су посветили четири своје по-следње године. Након праве слављеничке атмосфере поно-во су се праћени звуком труба вратили у двориште своје вас-питно-образовне установе.

М.Н.

Матуранти прославили крај школске године

МАТУРАнТи СРеДЊе СТРУЧне ШКоЛе ПРоСЛАВиЛи КРАЈ ШКоЛоВАЊА

Растанак уз трубачеБАР - Исламска заједница

Бар, организација Спириту-ални иницијатор и Спортски коњички клуб Будућност, орга-низовали су излет за 28 учени-ка са посебним потребама који наставу похађају у основним школама „Југославија” и „Мек-сико”. Спортски коњички клуб Будућност, поред такмичарских активности, спроводи и Хипо-рехабилитационе третмане на-мијењени дјеци са сметњама у развоју, гдје се коњ користи као терапеутско средство. У сврху социјалне инклузије, клуб орга-низује инклузивне радионице у комбинацији са терапијским јахањем.

Према ријечима предсједни-ка Исламске заједнице Ћазима Алковића, руководство коњич-ког клуба им је понудило прија-тељску сарадњу, и своје капаци-тете ставило на располагање за организацију излета за дјецу са посебним потребама из барских основних школа.

- Уз помоћ друштвено и хума-нитарно активне баранке Фери-де Перочевић, која је повезала

Исламску заједницу и руко-водства школа „Југославија” и „Мексико”, брзо је склопљен договор за реализацију излета у Подгорицу. Исламка зајед-ница је била спремна да плати све трошкове путовања, али се одмах јавила друштвено одго-ворна компанија „Зејдин турс, и изразила спремност да бесплат-но обезбиједи превоз аутобусом до Подгорице и назад. Пекара

„Монтенегро” је обезбиједила бесплатан доручак за дјецу, а вјерници џамије у Печурицама сносили су остале трошкове хране и пића за дјецу - каже Алковић, додајући да су у два дана 22 ученика Основне шко-ле „Југославија” и шест учени-ка ОШ „Мексико”, заједно са наставницима, асистентима, родитељима и представницима Исламске заједнице Бар, били гости Коњичког клуба Будућ-ност.

- Изузетно љубазни и преду-сретљиви домаћини су за дјецу припремили посебан програм, из којег се мора издвојити те-

рапијско јахање. Сва дјеца су уживала јашући мирну и по-слушну кобилу Зека. Кобили су приступали са страхом и неповјерењем, али након само десетак метара јахања неповје-рење је прелазило у усхићење и изливе позитивних емоција. Дирљиво је било гледати како готово сва дјеца са посебним емоцијама милују и приступају мирној кобили, којој је очиглед-но пријала њихова љубав - ис-тиче Алковић који је Коњичком клубу Будућност уручио захвал-ницу за успјешну и пријатељску сарадњу.

Д.С.

иСЛАМСКА ЗАЈеДниЦА оРгАниЗоВАЛА иЗЛеТ ЗА ДЈеЦУ СА ПоСеБниМ ПоТРеБАМА

Терапијско јахање посебан програм

Посјета Коњичком клубу

ПЕТЊИЦА – Бихорци који живе у иностранству спроводе ових дана акцију сакупљања новца за асфалтирање пута Рад-манце – Понор. Према ријечима Зена Растодера, члан одбора за сакупљање средстава, акција је премашила очекивања.

– Досад смо сакупили више од 60 хиљада еура, што нас све чини изузетно поносним на на-шу дијаспору и ово је најбољи

примјер како се воли и ради за свој крај. Сви имамо прилику да дамо свој допринос за развој нашег Бихора и нема потребе да чекамо било ког другог. И остали људи из дијаспоре треба да направе нешто слично као дијаспора из Понора. Посебно бих се захвалио донаторима који нијесу директно везани за По-нор, а дали су велика средства – нагласио је Растодер. Д.Ј.

ДиЈАСПоРА ДАЈе ПоДРШКУ АСФАЛТиРАЊУ ПУТА РАДМАнЦе – ПоноР

Сакупили 60 хиљада еура

Алковић предаје захвалницу

недјеља, 20. мај 2018. Региони страна VII

ПЕТЊИЦА – Из Странке правде и помирења (СПП) ју-че су најавили да ће се и ове године, поводом Дана незави-сности, у понедјељак 21. маја, у мјесту Ханишта, одржати скуп са кога ће се затражити да се између Петњице и Тутина отвори гранични прелаз према Србији. Казали су да је ини-цијатива наишла и на одобра-вање дијаспоре, невладиних организација и политичких субјеката и да је крајње врије-ме да се она преточи у дјело.Казали су да је свима поста-ло јасно да би успостављање граничног прелаза позитивно утицало на проток људи, роба и капитала за све становнике Бихора и цијелог Санџака.

– Локалне управе Петњи-це и Тутина су упознате са иницијативом која се тиче ус-постављања граничног прелаза на Пештерској висоравни. То питање је предочено и вла-

дама Србије и Црне Горе, јер европски стандарди налажу да се између држава омогући адекватан протока људи, роба и капитала. Оне треба да схва-те да је поменута иницијатива

вишеструко оправдана и да из дана у дан добија све већу подршку људи који живе у на-значеном граничном појасу. Ти људи траже да Пештерска висораван постане слободна

зона без икаквим администра-тивних баријера - нагласио је одборник Странке правде и помирења у петњичком пар-ламенту Алмир Муратовић.

Д.Ј.

иЗ СПП нАЈАВиЛи ДА Ће Се У ХАниШТиМА оДРЖАТи СКУП РАДи УСПоСТAВЉАЊА гРАниЧног ПРеЛАЗА иЗМеЂУ ПеТЊиЦе и ТУТинА

Уклонити баријере са Пештерске висоравни

■ Поводом Дана независности, у понедјељак 21. маја, у мјесту Ханишта, одржаћемо скуп са кога ћемо затражити да се између Петњице и Тутина отвори гранични прелаз, каже одборник Странке правде и помирења у петњичком парламенту Алмир Муратовић

Мјесто Ханиште на којем би требало да се успостави гранични прелаз

БИЈЕЛО ПОЉЕ - Пред-сједник Општине Бијело Поље Петар Смоловић посјетио је јуче Општу болницу у Бијелом Пољу, чијем је породилишту и Одјељењу интезивне ње-ге Општина донирала клима уређаје. Смоловић је истакао важност повећања нивоа пру-жања здравствене заштите и стварање што бољих услова за пацијенте и запослене. Пред-сједник Смоловић је обећао

подршку и помоћ Општој болници и наредном периоду, у складу са могућностима ло-калне управе.

На донацији се захвалила директорица ове здравствене установе Бисерка Булатовић, која је истакла, да је локална управа увијек помагала Општу болницу. Она је и овом прили-ком представила приорите и планове здравствене установе.

М.Н.

БИЈЕЛО ПОЉЕ –Удружење произвођача Слоу Фуд- Бјеласица Комови и Проклетије ће учество-вати на манифестацији коју орга-низује Слоу Фуд Интернационал под називом Тера Мадре Балканс у Бриселу од 21. до 23.маја. Тера Мадре (Дан мајке земље) се орга-низује по пети пут, а ове године је одлучено да то буде у Бриселу, у просторијама Европског парла-мента и да буде организовано у виду изложбе. Прије двије године ова ма-нифестација је одржана у Тирани.

Поред Црне Горе, на овом до-гађају биће присутни и преставници из БиХ, Хрватске, Србије, Косова, Албаније, Македоније, Бугарске и Румуније. Очекује се више од 60 делегата.

–Циљ организације овог догађаја у Бриселу је да се Европском пар-ламенту презентује богатство које Балкан нуди у гастрономском смис-лу и на тај начин скрене пажња на будуће пројекте који би били упуће-ни европској комисији. Ово је за нас велика прилика да промовишемо нашу земљу, наш град и наравно наше произвођаче-каже Сабина Рамовић, власница и директорица Агенције Рамс, са којом ће у Брисе-лу бити и Ивана Милићевић Ка-лић. Регионалну развојну агенцију Бјеласица Комови и Проклетије ће представљати Јелена Кривчевић, Министарство одрзивог развоја и туризма Анка Кујовић, те кувар Елдин Хајровић из Бијелог Поља који ће спремати национална јела.

Организација овог путовања, смјештаја и организације свих ак-тивности је финансирана од стра-не једног броја чланова Европског парламента.

–На локалном нивоу имамо изу-зетну сарадњу са ТО Бијело Поље која је и овог пута препознала значај појављивања на овом скупу, те фи-нинсијски подржала све припремне активности у вези са поласком, као и трошкове локалних трансфера у Бриселу. За путовање до Тиране и назад, одакле је лет до Брисела,

добили смо подршку од Сллоу Фуд Интернатионал-казала је Рамовић.

Директорица Туристичке органи-зације Бијело Поље Виолета Обра-довић каже да су препознали актив-ности Слоу Фуда, зашта је потврда и плакета за најбољу иновацију у туристичкој понуди Бијелог Поља која им је додијељена у оквиру ак-ције „Бирамо најбоље у туризму и угоститељству”.

-С обзиром на то да се Бијело Поље позиционирало на туристич-кој мапи као рурална дестинација, ово је најбољи примjер повезивања туризма и пољопривреде које су једне од наших главних стратеш-ких грана. Битно је и додати да су чланови удружења Слоу Фуда учес-ници Бјелопољског базара од осни-вања. Ми ћемо увијек промовисати њихове производе кроз сличне ак-тивности као и до сада-нагласила је Обрадовић.

Ивана Милићевић Калић каже да ће у Бриселу организовати двије дегустације хране.

–Једна ће бити у самој кантини Европског парламента коју запосле-ни користе а друга у једном рестора-ну у Бриселу. Запослени Европског парламента као и клијенти рестора-на у Бриселу ће бити у могућности да пробају лиснати сир Вучка Пе-шића из Томашева, крављи качка-ваљ Кенана Растодера из Петњице, козији сир са травама произвођача Небојше Станковића из Берана, димљени сир са маслинама Милете Дачевића из Никшића, затим шум-ски и ливадски мед Вељка Ђуро-вића из Бијелог Поља, кукурузно брашно од аутохтоне врсте кукуру-за – од јарика, произвођача Рефка Хаџибеговића из Бијелог Поља, хељдовно и јечмено брашно произ-вод Авдула Адровића из Петњи-це. Ови производи ће бити негдје употребљени као састојци за нека национална јела (качамак, хељдовна пита, приганице, урмашице итд..) а негдје само изложени у свом ориги-налном облику за дегустацију- каже Милићевић Калић. М.н.

БАР - Господар се на пригод-ном коктелу дружио са подани-цима. У дворском парку, а гдје друго? Пригодан предизборни коктел, али није баш све било пригодно. Прије инаугурације, Господар је показао како ће на-редних година владати - прије подне грађански, после подне партијски! Све може, кад Гос-подар каже. А он то не крије. Поштено! Да знамо на чему смо, саопштили су из барског одбора Демос након посјете Мила Ђукановића граду под Румијом.

–Међу својима се Господар баш опустио, и онако успут, као да тјера муве, осврнуо се на васколику опозицију:„до-датни оптимизам пред локал-не изборе улива кратак осврт на нашу политичку конкурен-цију”, „сигуран сам да грађани Бара ни убудуће неће подржа-ти авантуристе из опозиције”, „незанимљивости кампање до-приноси неквалитет политичке и изборне понуде опозиције”, „анимозност према нама вје-роватно због дугогодишњих траума због изборних пораза претворила се у мржњу која их је заслијепила”... Стани мало, Господару! Не узноси се то-лико. Опозиција, истина, није онаква какву бисмо жељели, могло би то много боље, али није тако неквалитетна као што кажеш. А није, на жалост, ни јединствена. Знаш и сам да ДПС протекле четири године не би владао Баром, да навод-ном опозиционару, господи-ну Цакану, није била важнија власт од опозиционих циљева и идеала - истиче се у саопштењу барског одбора Демос и додаје да би сложна опозиција ДПС прилично уздрмала, можда и скинула са власти.

–Да сте ви, господо из ДПС-а, тако сигурни у побје-ду, опуштени како се трудите да изгледате, не би паре и енер-гију трошили на гламурозне скупове, разноразне промо-ције и прославе отварања све-га и свачега. Не би радили и оно што никад нисте. Подјела пакета испред џамије поводом Рамазана. Господе Боже! Баш згодно вам дошао празник. Јед-ва чекамо да видимо да ли ћете дијелити пакете „пријатељима и комшијама” кад дође Божић, а избори не буду на видику. Или можда процјењујете да у Бару тако мора да се ради. То је једна од ријетких ставки

око које можемо да се сложи-мо. Заиста вам је нужна пер-фектна реклама у овом граду и општини, која се нагледала ваших „великих достигнућа”. Молимо вас, не хвалите се. Могло би се некоме омаћи да вам постави нека питања. На примјер, сјећате ли се каква је била барска општина прије него што сте је ви и ваши са-телити „освојили”. Гдје су нам „Прекоокеанска пловидба”, „Приморка”, „Румијатранс”, „Избор”...? Памтите ли каква је била Лука Бар прије ваше при-ватизације? Шта се десило са „Маљевиком” и „Краљичином плажом”? Откуд толики дугови у некада једној од најбогатијих општина у држави- саопштили су из барског одбора Демос и додали „Не ласкај себи, Госпо-дару, да гласове добијате зато што вас већина грађана Бара и Црне Горе обожава и диви се вашим дјелима. Знаш и сам да није тако. Гласају зато што морају“!

– Вараш се, Господару, не мрзимо вас, никога не мрзимо. Само желимо да се ваша, скоро три деценије дуга владавина, коначно заврши. Регуларно и демократски. Просто, није природно и није здраво да не-ко влада више од четврт вије-ка. Хипотетички, могло би се догодити невиђено чудо да на новим изборима будете једини на политичкој сцени. Да Црна Гора постане једнопартијска држава?! Балканска Кореја! Да ли можете то да замисли-те? Европа, којој тежимо, била би луда од среће да нас такве пригрли у свом крилу! Не зна-мо за вас, али ми то, наравно, не желимо, а сигурни смо да ни народ не жели. Ми се боримо и залажемо за Црну Гору у којој избори нису „питање живота и смрти”, у којој је политичко и свако друго одређење приватна ствар. Ми у Бару знамо како се то ради, научили су нас преци. Желимо да живимо у земљи у којој се људи неће запошљава-ти по партијској припадности, већ на основу успјеха у школо-вању, талента и одговорности. Можда вама ове жеље личе на научну фантастику. Можда ст-варно мислите да је опозиција на измаку снаге и да вам не може ништа. Не надај се, Гос-подару! Знаш како каже народ, ничија није до зоре горела - за-кључује се у саопштењу барс-ког одбора Демос. Д.С.

ПеТАР СМоЛоВиЋ ПоСЈеТио оПШТУ БоЛниЦУ

УДРУЖеЊе ПРоиЗВоЂАЧА СЛоУ ФУД- БЈеЛАСиЦА КоМоВи и ПРоКЛеТиЈе УЧеСТВУЈе нА МАниФеСТАЦиЈи У БРиСеЛУ

Спремају за европске парламентарце

нАКон ПоСЈеТе МиЛА ЂУКАноВиЋАБАРУ иЗ ДеМоС-а ПоРУЧиЛи

оШ „РАДоЈе ЧиЗМоВиЋ” оБиЉеЖиЛА ВАЖАн ЈУБиЛеЈ

Успјешних 120 година рада

НИКШИЋ- Пригодном свечаношћу, коју су при-редили ученици, и уз присуство бројних званица Ос-новна школа „Радоје Чизмовић” из никшићког насеља Озринићи обиљежила је изузетан јубилеј, 120 година од оснивања. Јубилеј је круна, казао је директор уста-нове Раде Кривокапић, заједничког рада запослених и свих ђака којих је сваке године све више. Кривокапић је додао да је школа у Озринићима јединствена је у Црној Гори јер једина има „екоремедиациони систем” који уједно служи као едукативни полигон из области екологије за све школе у држави. Јединствени по томе што у школском дворишту имају еко башту и врт о који-ма брину наставници и ђаци, а установа је укључена и у пилот пројекат „Еко школа” гдје су се већ пријавили за „зелену заставу“ као међународно признање у тој области. Наставници школе реализују пројекат „Хипо”, међународно такмичење из енглеског језика за централ-

ну регију Црне Горе, а од организатора тог такмичења добили су и престижно признање као школа која је оку-пила највећи број такмичара од свих земаља учесница.

. На подршци су, истакао је Кривокапић, захвални многобројним, али и Мјесној заједници Озринићи, и мјештанима попут др Стевана Чизмовића који је по-водом јубилеја донирао средства за школску библиоте-ку, те бившим ђацима школе, Саши Вујковићу, као и Мигу Вујковићу власнику фирме „Рас прес”. Мљекара „Срна” њихов је велики партнер, а та фирма је раније основала награду за набоље ђаке школе под називом „Срна”. Ове године то признање добили су Лучоноше Василија Шћепановић, Горан Вујковић, Ирина Ра-ичевић и Јелена Ковачевић. Награду, коју чини ди-плома и скроман новчани износ, ученицима је уручио представник Мљекаре „Срна” Митар Мушикић.

Б.Б.

Стани мало, Господару

Породилишту на дар клима уређај

Са прославе јубијела оШ“Радоје Чизмовић“

недјеља, 20. мај 2018.РегиониVIII страна

КОТОР – Медицински трет-ман особа са инвалидитетом, конкретно параплегличара, зах-ваљујући разумијевању дирек-тора которског Дома здравља др Игора Кумбуровића, је побољшан увођењем патро-нажног физиотерапеута чија је активност првенствено везана за постоперативне пацијенте. Истина, физиотерапеут је и осталим параплегичарима та-кође на услузи, али само десет дана третмана од по пола сата, што је недовољно, јер је овим пацијентима потребна конти-нуирана њега и вјежбање.

– Нама је то јако мало и ини-цираћемо разговор са др Кум-буровићем, уз предлог да се упосли више физиотерапеута, а за неколико пацијената који су лежећи тражићемо конти-нуирани третман, казала је „Скала“ Радију секретарка Уд-ружења параплегичара Љуба Шљука. Упитана да ли имају приоритет у медицинским ус-тановама, Шљука је одговори-ла да је параплегичарима дос-тупан прилаз Дому здравља, али да на неким одјељењима у болници још немају адеква-тан приступ. Она се нада рије-шењу овог питања.

– Проблем представља пи-тање рехабилитације јер ове године, за разлику од прошлих, Удружењу параплегичара није одобрен пројекат ни од игара

на срећу, а ни од Општине Ко-тор, којим су аплицирали за патронажног физиотерапеута, неопходног, прије свега, ле-жећим пацијентима - навела је она.

Из општинског Секретарија-та за друштвене дјелатности образложено је да не финанси-рају здравствене услуге. Међу-тим, објашњава Шљука, пара-плегија није више болест. То је стање које стално треба одржа-вати уз потребну дневну бригу и његу. Фрустрирајуће питање

је, како је казала, набавка но-вих помагала, а за поправку колица нема могућности јер се у Котору нико тиме не бави.

– Параплегичар сваких пет година има право на нова коли-ца с обзиром да се она година-ма похабају. Да би добили нова колица мора се проћи страшна процедура, од комисија у Спе-цијалној болници у Рисну до Социјалног, Дома здравља итд. Зашто је све то тако компли-ковано и отежано када закон децидно каже да пацијент до-

бија колица сваких пет година. Параплегичар за то вријеме не може бити боље, и по закону он би требао након пет година одмах и без икаквих процедура да добије колица. Иста је про-цедура и са набавком ортопед-ских ципела, рекла је Шљука подсјетивши на хуман гест др Ивана Илића, директора ко-торске Опште болнице који је новчана средства од прошло-годишње награде града Котора „21. Новембар” донирао овом Удружењу. Б.М.

иЗ КоТоРСКог УДРУЖеЊА ПАРАПЛегиЧАРА нАЈАВиЛи иниЦиЈАТиВУ

Траже упошљавање више физиотерапеута

■ Параплегија није више болест, то је стање које стално треба одржавати уз по-требну дневну бригу и његу. Фрустрирајуће питање је набавка нових помагала, а за поправку колица нема могућности јер се у Котору нико тиме не бави, каже Љуба Шљука

Параплегичари у Котору

ПЕТЊИЦА – Професори и ма-туранти Средње мјешовите школе у Петњици први пут су организо-вали акцију добровољног давања крви. Истичу да је акција успјешно спроведена и да је том приликом прикупљено око 20 јединица крви.

– Ове године на наставничком вијећу сам предложила да и ми покренемо акцију добровољног

давања крви, што су моје колеге и подржале. Тако смо, уз ангаж-ман стручне медицинске екипе из беранског Центра за трансфузију крви, прикупили двадесетак једи-ница крви. На овај начин смо по-могли младима да препознају зна-чај добровољног давалаштва крви – казала је професорица Елмаза Муратовић. Д.Ј.

ХЕРЦЕГ НОВИ - Ду-го очекивано и више пута најављивано асфалтирање херцегновске ривијере, от-почело је јуче.Радове изводи подизвођач, фирма Царинвест и креће се из правца Бијеле према Кумбору.

Општина Херцег Нови оче-кује да се радови на асфалти-рању заврше у року од 10 дана.

Иако је, како саопштавају, било мањег кашњења, радо-ви ће бити завршени прије почетка званичне туристичке сезоне и грађани Херцег Но-вог, а посебно новске ривијере, напокон ће дочекати госте са

уредним и новоопремљеним прилазним путем.

– Поред асфалтерских ра-дова, у претходна два мјесеца извршена је реконструкција комплетне јавне расвјете у дужини од 5 километара, гдје су постављени нови каблови и уземљење. Такође, на овом појасу је санирано преко два километра парапетних зидо-

ва, а све у циљу да се ова дио општине уреди на најбољи могући начин. Поред ангажо-вања комуналног предузећа Чистоћа које врши кошење и појаса магистралног пута, али и кроз насеља Кумбора, Ђено-вића, Баошића, Бијеле и Каме-нара, планирали смо и уређење неколико улица у овом дијелу општине. Са фирмом Царин-вест договорили смо да се после асфалтирана ривијере, изврши и асфалтирање цен-тралне улице у Бијелој поред мјесне заједнице и поште, затим у насељу Жагер, као и у Баошићима - казала је пот-

предсједница Општине Херцег Нови Данијела Ђуровић при-ликом јучерашњег обиласка терена.

Такође, један дио Његошеве улице на прелазу Игало-Топла биће асфалтиран наредних да-на. Све наведене активности су усмјерене у циљу припреме за званичан почетак туристичке сезоне. К.М.

АКЦиЈА У ПеТЊиЦи ДонАЦиЈА ПРеСТониЦе ШКоЛАМА нА ТРеШЊеВУ и У РиЈеЦи ЦРноЈеВиЋА

На дар 20 бицикала

ЦЕТИЊЕ - Престоница Цетиње и Туристичка ор-ганизација града донирали су 20 бицикала ученици-ма основних школа „Шуња Пешикан“ у Трешењеву и „Боро Вукмировић“ у Ријеци Црнојевића, као и Цен-тру за дневни боравак.

Градоначелник Цетиња Александар Кашћелан казао је да је школа у Трешњеву добила девет бици-кала, школа у Ријеци Црнојевића осам, а Центар три бицикла која ће користити особље те установе.

– Желимо да да будемо друштвено одговорни према друштву и дјеци која су нам најважнија. Да их учини-мо задовољнима. Донација је наш мали допринос то-ме, а трудићемо се да их буде још - казао је Кашћелан.

Директор Туристичке организације Оскар Хутер позвао је школе да се укључе у организовање разли-читих манифестација и догађаја од јавног интереса, како у граду, тако и у околним мјестима.

– Престоница и Туристичка организација спремни су да пруже подршку свим вашим активностима, али су нам потребне ваше иницијативе и креативни кон-цепти - рекао је Хутер.

Осим донације у бициклима, Престоница је школа-ма у Ријеци Црнојевића и Трешњеву уручила и едука-тивно-радионичарски материјал. З.П.

оТПоЧеЛо ДУго оЧеКиВАно АСФАЛТиРАЊе ХеРЦегноВСКе РиВиЈеРе

Професори и матуранти дали крв

обећавају да ће све бити готово за 10 дана

нови асфалт у Бијелој

Радови кренули из Бијеле

БИЈЕЛО ПОЉЕ - У галерији бјело-пољског Музеја отворена је 32. изложба „Ликовно стваралаштво ученика основ-них школа”. Приказан је 121 ликовни рад ученика из 12 основних школа са територије општине Бијело Поље. Пред-сједник жирија, просвјетни савјетник у Заводу за школство, Жељко Кораћ отва-рајући изложбу казао је да је било теш-

ко одлучити коме ће припасти награде, јер су радови, како је истакао, изузетно квалитетни.

Одлуком жирија, прво мјесто равноп-равно дијеле Мајда Мекић (ОШ „Душан Кораћ”), Мелиха Омеровић (ОШ „Павле Жижић”) и Ђурђа Кнежевић (ОШ,,9 мај”). Друго мјесто освојиле су Адиса Авдић (ОШ „Годуша”) Божица Кљаје-

вић и Бојана Шуковић (ОШ „Марко Миљанов”). Треће мјесто дијеле Ната-лија Лутовац (ОШ „Рифат Бурџовић Тршо”), Анђела Гојачанин (ОШ „Мла-дост”) и Татјана Гаговић (ОШ „Браћа Рибар”).

Награда за најбољу опремљеност и укупан дојам припала је Основној школи „Браћа Рибар” из Затона. М.Н.

нА 32. иЗЛоЖБи „ЛиКоВно СТВАРАЛАШТВо УЧениКА оСноВниХ ШКоЛА” ПРеДСТАВЉен 121 РАД

Прво мјесто дијеле Мајда, Мелиха и Ђурђа

недјеља, 20. мај 2018. Маркетинг страна IX

Gradjani sa Udruženjima i klubovimaRibolovaca i Ronilaca Crne Gore

GGGradjani sa Udružženjjiiima i klubovima

Stop uništavanju Jadrana!!!Dosta je!!!www.facebook.com/krivolovcg krivolovcg@gmail.com

недјеља, 20. мај 2018.КултураX страна

БИЈЕлО ПОЉЕ ПрЕДСтаВИлО ДИОСВОЈЕ МуЗЕЈСКЕ БаШтИНЕ

И зложбом радова Роз-мари Трокел, jедне од

наjинтригантниjих савремених њемачких умjетница, на Це-тињу jе почео програм коjим Народни музеj Црне Горе и ове године обиљежава међународ-ну културну манифестациjу „Ноћ музеjа” и Међународни дан музеjа.

Публику у Црногорскоj гале-риjи умjетности „Миодраг Да-до Ђурић” поздравила jе руко-водилац Умjетничког музеjа Мирjана Дабовић Пеjовић која је рекла да је ова изложба jедна у низу програма коjе jе НМЦГ остварио захваљуjући изванредноj сарадњи са ИФА Штутгарт и Гете институтом из Београда.

– Вечерас вам представља-мо изложбу умjетнице коjа jе позната по склоности да преи-спитуjе улогу жене у савреме-ном свиjету у коjем jе и даље доминантан значаj мушкарца. Она критичким дjеловањем обара стереотипе, уз употребу минималистичког jезика и раз-

личитих средстава – казала jе она.

Изложбу jе отворио амба-садор Њемачке у Црноj Гори Ханс Гинтер Матерн коjи jе наjавио отварање Гете инсти-тута у Црноj Гори.

– До сада jе културни ин-ститут Гете из Београда водио културне активности у Црноj Гори али са сигурношћу вам

потврђуjем да савезна влада њемачке жели да учврсти и оjача културну размjену са Црном Гором, па jе у том смис-лу у будућности планирано и отварање Гете института, за почетак не великог већ нешто мањег – казао jе амбасадор.

О презентованим цртежима, фотографиjама, сликама и ви-део радовима као и уопште о

стваралаштву Розмари Трокел говорила jе кустоскиња излож-бе Ен Пенхоjзен коjа jе у окви-ру пратеће програма одржала и стручно вођење кроз изложбу као и предавање о берлинскоj умjетничкоj сцени.

У наставку програм под на-зивом „Дан и ноћ Музеjа” уп-риличени су броjни забавни, историjски и умjетнички садр-жаjи за све генерациjе међу коjима и сусрет пензионера – чланова клуба „Слободно вриjеме”, мини изложба фото-графиjа и перформанс „Кућни љубимци на Двору” као и ра-дионица за наjмлађе „Абецеда музеjских предмета” у склопу коjе су дjеца кроз забаву и игру слушала приче о музеjс-ким предметима. Приређено jе и предавање „Стећци – дио средњевjековне културе Црне Горе„ као и програм „И jа сам антифашиста” коjи jе одржан у Историjском музеjу у простору посвећеном НОБ-у, а уз уоби-чаjену праксу отворених врата музеjа до касних ноћних сати, посjетиоци манифестациjе би-ли су у прилици да присуствуjу и разговору музеjских радника о стању у музеjима.

Директорица НМЦГ Вjера Борозан казала jе да jе циљ ове дискусиjе да скрене пажњу на проблеме у тоj установи, не са-мо на оне коjи су везани за ре-визиjу музеjских збирки коjа jе у току и коjа треба да утврди да ли и колико експоната недос-таjе, већ, приjе свега, на лоше

и неадекватне услове у коjима се чуваjу и излажу вриjедне музеjске збирке.

Са тим се сагласио и њен помоћник Милош Вукановић коjи jе указао на неповољне ус-лове у централном депоу гдjе се чува огромно благо Црне Горе, проблем у изложбеним просторима и немогућност механизама заштите обjеката и предмета коjи се у њима на-лазе.

– Када кроз ревизиjу дођемо до коначних резултата и утвр-димо стање у нашим збиркама, уколико се услови у коjима се ти музеjски предмети чуваjу и излажу коначно не промиjене, ми то расипање никада нећемо зауставити – казао jе он.

Ревизиjа у Умjетничком музеjу биће завршена за два мjесеца и представљена на-длежнима и jавности, а руко-водилац тог музеjа Мирjана Дабовић Пеjовић указала jе на

проблем неклиматизовованих простора у коjима се налазе музеjски предмети али и гости.

– Jер, ако ви имате ситуациjу да вам усред туристичке сезоне у галериjи у коjоj jе неприjат-но боравити долазе гости коjи забораве зашто су дошли, jер не могу ту да бораве дуже од 15, 20 минута jер им jе вруће, онда можете замислити како се „осjећаjу” предмети у тим силним промjенама коjе их за-тичу сваке године, од хладноће током зиме до продирања воде, jер кров на поjединим мjести-ма ниjе сасвим сигуран, до то-га да током љета имате високу температуру и исушен ваздух – казала jе Дабовић Пеjовић, а сличне проблеме у своjим jе-диницама изниjели су и руко-водиоци Историjског, Архео-лошког и Етнографског музеjа Љиљана Караџић, Митра Церовић и Маjа Рогановић.

З.П.

ОБИЉЕЖЕНа НОЋ МуЗЕЈа ШИрОМ ЦрНЕ ГОрЕ: На ЦЕтИЊу МаНИФЕСтаЦИЈа ПрОтЕКлау СЈЕНЦИ ДИСКуСИЈЕ О СтаЊу у НаШИМ МуЗЕЈИМа

Неадекватни услови „гуше” и експонате и посјeтиоце

■ уколико се услови у коjима се музеjски предмети чуваjу и излажу коначно не промиjене, ми њихово расипање никада нећемо зауставити

разговор музејских радника

Награђени ученици

Манифестациjа коjа се обиљежава широм Европе и свиjета, Ноћ музеjа, обиљеже-на jе с неколико програма и у подгоричкоj JУ Музеjи и гале-риjе. Ово jе био 10. пут да су се подгорички Музеjи и галериjе придружили обиљежавању овог значаjног културног и умjетничког дешавања коjе се истовремено догађа у 120 зе-маља. Обраћаjући се присут-нима Сеад Ђокаj, директор Музеjа и галериjа jе рекао да jе ово уjедно прилика да се посjе-тиоцима приближи дjелатност ове установе и да се упознаjу како са сталном музеjском по-ставком, тако и са програмима специjално осмишљеним за ово вече.

– Посебно ми jе задовољство што се вечерас Ноћ музеjа обиљежава промоциjом књи-

ге „Лирске народне пjесме”, из старе црногорске периодике”, ауторке Зорице Мрваљевић, чиjи рад и стваралаштво jе остало забиљежено у многим до сада написаним књигама, чиме jе несумњиво обогаћен музеjски фонд и на таj начин остављен у насљеђе будућим генерациjама. Ту jе и актуелна изложба „Фотографи на црно-горском двору” ауторке Маjе Драгићевић Рогановић, коjа представља фотографиjе из живота посљедњег црногорс-ког владара и његове породице настале у интервалу од 1896. до 1912 године – рекао jе он.

Позвао је посjетиоце да се придруже програму у галериjи „Арт”.

– У галериjи „Арт” jе отворе-на изложба младе историчар-ке умjетности Нине Ракоjе-

вић под називом „Руке”, гдjе имате могућност да ликовна умjетничка дjела коjа су запо-чета од стране умjетника дос-тупним материjалом довршите и на таj начин изразите своjу креативност. У Куслевовоj кући jе постављена изложба

слика младог умjетника Пе-тра Боровинића, под називом „Мозаици”, коjи jе већ изла-гао наведену поставку, а коjа jе у претходном периоду била одлично посjећена – рекао jе Ђокаj, отвараjући Ноћ музеjа.

Ж.J.

И МуЗЕJИ И ГалЕрИJИ ПрИДруЖИлИ СЕ ПрОСлаВИ

Директор Ђокај отворио Ноћ музеја

Поводом Међународног да-на музеја, обиљежавањем ма-нифестације која је уврштена у програм Европске године културне баштине 2018. годи-не, у бјелопољском Музеју су прексиноћ запослени са при-сутнима подијелили вишевје-

ковно историјско културно насљеђе и на необичан начин присјетили се важности по-стојања ове установе. Богатим културно-забавним програ-мом „У Акову моје злато”. У дворишту Музеја посјетиоци су уживали у извођењу канта-утора Маринка Павићевића и Бјелопољских тамбураша, али и изведби драматурга Драгише Симовића.

– Вече је заиста било лије-по и надам се да су присутни уживали. Ми смо се наравно

придружили обиљежавању ове манифестације и вјерујем да смо успјели анимирати наше суграђане да што више посјећују ову веома значајну установу – казао је руководи-лац Музеја Жељко Раичевић.

Он је додао да и у наредном

периоду планирају организо-вање сличних манифестација, које имају за циљ промоцију културне баштине и наслеђа Бијелог Поља

– Вјерујем да ћемо ускоро успјети и да организујемо Ликовну колонију, чиме би заокружили ликовни живот у нашем граду – истакао је он. У оквиру манифестације јуче су од 10 до 18 часова посјетиоци могли да погледају сталне по-ставке музеја.

М.Н.

Презентација за суграђане

Представљање књиге „Лирске народне пjесме, из старе црногорске периодике”, у издању подгоричких Музеjа и галериjа, а коjу jе припредила мр Зорица Мрваљевић, одр-жано jе у оквиру манифестациjе Ноћ музеjа у њеноj матичноj установи. Након три књи-ге, коjе се баве етнографским и фолклорним стваралаштвом из Црне Горе, Мрваљевићева је додала jе и лирске пjесме. Како jе наjави-ла, планира да приреди и пету књигу, коjа ће бити посвећена епскоj поезиjи, митовима и легендама из Црне Горе.

– Иако сам случаjно ушла у оваj посао, задовољна сам jер jе уродило великим резул-татима, и било би ми жао ако не успиjем да урадим и пету књигу посвећену епским пjес-мама, легендама и предањима. Велики дио умотворина jе расут по штампаној грађи, и различитим периодичним публикациjама коjих jе много, а коjе сам током ових 40 година прегледала. Ако не стигнем да урадим ту пету књигу, надам се да ће некоме другоме ове коjе сам jа приредила бити мотивациjа - рекла jе Мрваљевић обраћаjући се публици на краjу

представљања ове књиге. О значаjу књиге говорио jе мр Новица Вуjовић, истичући да се вриjедност ове књиге огледа у чињеници да се скреће пажња на народно усмено ства-ралаштво коjе jе данас углавном скраjнуто, о коме се мало говори и пише, и коjе се jош мање чита. „Вриjедан допринос афирмациjи и изучавању наше усмене књижевности пред-ставља ова књига”, каже Вуjовић, додаjући да приређивач, мр Мрваљевић, строго прати и поштуjе све изворе везане за грађу коjу jе прикупила и обjединила. Ж.J.

ПрЕДСтаВЉЕНа КЊИГа Мр ЗОрИЦЕ МрВаЉЕВИЋ

Након лирике спрема се епика

Обиљежавању Међународног дана музеjа и Европске Ноћи музеjа придружио се и Музеj новца гдjе jе отворена изложба „Новац као украс” коjом су ученици цетињске Средње ли-ковне школе „Петар лубарда” одговорили на истоимени наградни конкурс Централне банке Црне Горе. На изложби jе представлjено 15 ра-дова младих умjетника, а наjболjим jе прогла-

шен рад „Хубос” Николете Ћоровић коjа jе уз диплому добила и новчану награду у износу од 300 еура. Другу награду у износу од 200 еура освоjио jе рад „талант” Вука Шћепановића, док су трећу награду у износу од 100 еура подиjелили Катарина Марђоновић за рад „Сврсисходност” и Тодор Ковачевић за рад под називом „Мање кошта”.

Најбољи са конкурса СЛШ „Петар Лубарда”

Занимљиве поставке и радионице

недјеља, 20. мај 2018. Култура страна XIИНтЕраКтИВНИ ПрОЈЕКат „КарГО“

ПрИВуКаО БрОЈНу ПуБлИКу

Вече гусала, поезије и изворног мелоса под називом „Жена у епској поезији”, које су организовали млади гуслари Гусларског друштва „Војвода Мина Радовић” из Подго-рице, уприличено је пред бројном публиком у крипти Саборног храма Христовог васкр-сења у Подгорици.

У више него занимљивом програму насту-пили су млади и изузетно талентовани гусла-ри Крсто Анђелић, Ранко Бојић, Миомир Вујадиновић, Максим Војводић, Саво Јововић, Милан Марковић, Јанко Мили-кић, Огњен Мићевић, Божидар Пауновић, Марко Сандић, Гојко Рнковић, Стеван То-доровић, Бојан Чабаркапа, као и Матија Шћекић.

Иначе, вече је замишљено као ниска стихо-ва од почетка до краја, без формалних увода и говора како би поезија непрестано била у првом плану, што је подгоричка публика поз-дрављала бурним аплаузима.

Талентовани гуслар Максим Војводић, изразио је задовољство уприличеним про-грамом.

-Као представник групе, желим да изра-зим посебну част што смо своје умијеће показали релативно новој и младој бројној публици, што нас веома радује и говори нам недвосмислено да су гусле, као инструмент, ипак живе и да се све више и више слушају.

Наравно, да би се привукла пажња на гусле, нашу традицију и уопште епску поезију, о којима данас постоје разне лоше предрасуде, неопходно је их је на ваљан и близак начин добро представити савременој публици – ка-зао је, између осталог, у изјави за наше нови-не гуслар Максим Војводић, који је прошле године и објавио це-де гусларских пјесама. Војводић је такође добитник неколико зна-чајних награда и признања на престижним гусларским фестивалима и такмичењима у земљи и региону.

Он је открио да је због жеље да на нов начин публици приближе народни мелос и гусле, управо и организовано ово вече за-нимљивог назива „Жена у епској поезији”.

-Зато смо, по први пут у Црној Гори, орга-низовали вече под овим називом и изабрали пјесме захваљујући којима ћемо допријети до срца наших мајки, сестара, дјевојака, жена и свих других особа љепшег пола којима је вече било посвећено. Након ове вечери, увје-рио сам се да луча традиције још увијек сија у нашој земљи, и то све јаче и гушће – казао је, између осталог гуслар Максим Војводић.

Он је додао да на овом програму неће ста-ти, те да и за наредни период планирају да реализују сличне пројекте и одушеве публи-ку у Подгорици и Црној Гори.

-Убијеђен сам да ће, на основу ових проје-

ката, гусле добити заслужено мјесто на пољу умјетности – мишљења је Војводић.

На питање откуд љубав према гуслама, Војводић истиче да се она родила у најра-нијем дјетињству.

-Гуслам откад знам за себе, отац ми је ре-довно куповао гусле, ја их ломио и тако се учио. Водио ме је стално на гусларске вечери и фестивале на којима сам пратио гусларе и тако заволио гусле. На самом почетку сам био члан друштва „Лазар Сочица”, а сада сам у друштву „Војвода Мина Радовић” – казао је Војводић. Он је додао да је напредовао из наступа у наступ, што су примијетиле и ње-гове колеге.

Етно појац Бранка Зечевић и рецитаторка Јана Копривица, својим гласом дирнуле су срца публике, док су чланови Изворне групе „Пече” громким и снажним наступом подсје-тили на нека давна времена и прилике.

У програму је наступио и пјесник, књижев-ник и изузетан познавалац епске поезије и гусала хаџи Љубисав Бјелић Морачки, ау-тор књига „Сађенуто Сузилиште”, „Прогнан камен”, „Упријесно вријеме”, „Плач гусала”, „Морачке струне”... иначе члан УКЦГ, док је модератор програма био млади пјесник, студент Миљан Живковић, аутор књига „Стазом тамјана” и „Незаборавне приче”.

А.Ћ.

ВЕЧЕ ПОД НаЗИВОМ „ЖЕНа у ЕПСКОЈ ПОЕЗИЈИ” ОДрЖаНОу ПОДГОрИЧКОМ СаБОрНОМ ХраМу

Сија луча традиције

Са наступа у крипти Храма Христовог Васкрсења

Једна од најзанимљивијих и најпосјећенијих регионал-них изложби у протеклој го-дини, интерактивни пројекат „Cargo“, аутора Љиљане Пе-тровић, костимографкиње и редовне професорке београд-ског Факултета примење-них уметности и фотографа Александра Костића, сни-матеља, директора фотогра-фије и ванредног професора Факултета драмских умет-ности из Београда, отворена је у Галерији солидарности, у присуству бројних љубитеља визуелних умјетности, уз пит-ке мелодије гитаре и пјесму двојца „Друмски пркос”-Ис-идора& Александар Мили-војевић. Посебна атракција

био је дрвени сандук, у коме су настајале изложене фото-графије, а који је добио нову улогу- сценографије за фото-графисање заинтересованих посјетилаца. Поставку чине радови-фотографије са диги-талним принтом на платну и акварел папиру, са текстил-ним ручно рађеним аплика-цијама и аутентичним везом, као и стерео фотографије биљежене апаратом старим 50 година. Специјално за Ко-тор, Петровић је урадила још два ручно рађена цртеж-веза, инспирисана мапом Старог града. Александар је, такође, направио још фотографија, са мотивима воде. Аутори из-ложбе су већ сутрадан почели са радом у креативним ради-оницама, које ће до 24. маја бити одржане у КЦ „Никола Ђурковић”.

-Интерактивни умјетничи пројекат „Cargo“...својеврсно је скровито складиште два аутора, путовање у машти, умјетничко истраживање ди-слокације идентитета, са ју-нацима, актерима ове изложбе – који су затечени и заточени у својим немогућностима, на путу, у раскораку својих сно-ва. Умјетнички карго ове из-ложбе много мање је терет,

а много више оптерећење: сновима, жељом, надањима (Укус је карактер, а карактер судбина),...унутар ширег кон-текста у коме ово умјетничко дјело има још једну интер-текстуалну димензију: у својој артистичкој мисији оно путује регионом, али и овим нашим контрадикторним свијетом, сатканим од неподношљиве лакоће постојања, малог кофе-ра али великих путева – казао је отварајући изложбу реди-тељ Никола Вукчевић.

Он је казао да је „карго” ријеч мушког рода, која оз-начава товар, пуњење, превоз материјалних вриједности, на трговачким бродовима, сандук са садржајем који има

своју поруџбеницу и адресу приспијећа, а „у души карго је свијетао и колоран, отворен, плодан, неомеђен, потентан, са тежњом ка ширењу, са тежњом да се полети... без поруџбенице и адресе”. За умјетнике XX вијека карго је и асоцијација на дрвени сандук писца Томаса Вулфа – појас-нио је Вукчевић, честитајући граду Котору „на труду да Cargo стигне и у ову луку, да се овдје претовари умјетнич-ки садржај, да Котор и Црна Гора, уз малу помоћ и ове из-ложбе, буду станица претова-ра духовних вриједности, са циљем трајног ширења”.

Пројекат,,Cargo“ је у фе-бруару на 10. Фестивалу ви-зуелних умјетности у Техе-рану (Иран) у конкуренцији 10.650 пријављених умјет-ничких радова из 53 државе, добио главну награду,,Златно дрво“ -,,Golden Tooba“. Умјет-ници су изразили захвалност што их је угостио град Котор, посебно Љиљани Поповић Мошков, на чију је иниција-тиву изложба допутовала у Котор, Срђану Ковачевићу, директору ОЈУ,,Музеји“ Ко-тор, Марини Дуловић, Пеђи Јанковићу...

М.Д.П.

Складиште духовних

вриједности

- Ми смо фотографисали наше пријатеље у једном сан-дуку „карго“, обучени су у моје костиме које сам креира-ла и ја сам радила интервенције – ручни вез на свим тим фотографијама, каоапликације. александар Костић је фотографисао и то је била једна иста визура камере, ис-то свјетло и специјално направљен сандук, објаснила је Љиљана Петровић за „Дан“ и додала да су модели на фортографијама умјетници, везани својом професијом или дјелом за путовања: глумци Бранка Катић, Срђан Милетић, Игор Ђорђевић, графички дизајнер Јана Оршолић, Никола томашевић, првак балета, близнакиње, кћерке њихових пријатеља-дизајнера, алла Королкова из Харкова, вајар Зоран Ивановић, Јана Костић, Мирјана Дружетић и други...

Умјетници за умјетнике

Тиватска позоришна пуб-лика имала је прилику да на сцени бившег Дома Војске погледа представу „Сумњиво лице”, Окрет театра из Бео-града. Представа је рађена по једном од најпознатијих дјела Бранислава Нушића, а улоге тумаче Марко Николић, Да-нијела Танасковић, Марија Ћеранић, Никола Крнета, Милан Вранешевић.

„Окрет театар” је позоришна трупа основана 2012. године у Београду са жељом да својим представама дјеци и младим људима приближи свијет лек-тире.

Трупу чине дипломирани глумци са искуством стеченим кроз бројне остварене улоге у београдским позориштима „Бошко Буха”, „Позориште на Теразијама”, „Југословенско драмско позориште”, „Народ-но позориште”, „Мадлениа-нум”, као и у телевизијским играним серијама, дјечијим телевизијским програмима и

играним филмовима. У глав-ној улози Јеротија Пантића, појављује се глумац Марко Николић.

– Ми смо основани 2012. го-дине у Београду са жељом да млађим генерацијама прибли-жимо свет класичних домаћих текстова и да кажем опет лек-тире. Представа „Сумњиво ли-це” рађена је по тексту Бранис-лава Нушића. То је наша друга представа из програма за осми разред. Урадили смо и предста-ву Кир Јања са којом се надамо да ћемо доћи у Тиват у неком наредном периоду. У предста-ви поред мене игра четворо колега, наравно у изворном облику има ту још неких се-дам-осам ликова. Ми смо на-правили поставу од 7 ликова, тако да троје колега игра по две улоге –каже Николић.

Он истиче да су у Тивту пет-наести пут одиграли ово позна-то Нушићево дјело које су први пут поставили у новембру про-шле године у Установи културе

Палилула у Београду.– Играли смо широм Србије,

ево имали смо прилике да иг-рамо пред публиком у Херцег Новом, Котору и Бијелом Пољу у Црној Гори. До сада стварно су реакције феноменалне свуда где год да смо играли. Гедали

су нас и ученици основних и средњих школа али и старији грађани„, истиче Николић који глуми главну улогу Кир Јање у Стеријиној „Тврдици”.

– Те неке њихове лоше осо-бине су стављене у први план. Кир Јања је да кажем себичан и оличење тврдичлука просто у том неком економско-финан-сијском лош карактер. Јеротије Пантић је човек који је мало нижег сталежа, сујетан, амби-циозан. Таква лица постоје и у данашњем друштву. Ово дјело написано је једно 20 година прије него што је први пут по-стављено.је Нушић мало овај што се каже повукао ручну је није могао одмах да изађе на сцему са њим. Али од кад је изашло више од 90 година се изводи и увек ће да буде акту-елно јер ћемо увек имати такве односе и ликове. Нажалост то је део живота – каже Николић и додаје да су позоришту „Ок-рет” у плану нова гостовања по региону и Мађарској. Ж.К.

БЕОГраДСКО ПОЗОрИШтЕ „ОКрЕт” ИЗВЕлО КОМЕДИЈу у тИВту

Сумњива лица свуда око нас

Марко Николић

Представници Регионалног фестивала фантастичне књижевности РЕФЕСТИКОН из Бијелог Поља представили су се на 40. СфераКону, који је одржан у Загребу. Јубиларно издање ове научно фанатстичне конвенције окупило је више од три хиљаде посјетилаца са неколико десетина учесника и више од стотину сати програма.

– У склопу пројекта РЕФЕСТИКОН јед-на од активности је и учешће и промоција на партнерским фестивалима и конвенција-ма у државама окружења. Стога је изузет-но значајно што смо били гости јубиларне

научно фантастичне конвенције која већ 40 година окупља угледне књижевнике и теоретичаре из цијелог свијета и бројне љубитеље овог жанра – наводи организатор јединог фестивала ове врсте у Црној Гори Драгић Рабреновић.

Он додаје да је ово била прилика да се остваре контакти са писцима, уредницима часописа и збирки у региону и организато-рима других сродних манифестација које се организују у региону.

– У Загребу смо представили пет фести-валских збирки кратких прича и још шест

осталих наслова из наше библиотеке. Међу-тим, имали смо контакте са представници-ма бројних конвенција из Београда, Славо-нског Брода, Ријеке, Пазина и Сплита, као и са издавачима и многе од њих очекујемо као госте у Бијелом Пољу средином јуна – нагласио је он.

У оквиру 40. СФераКона промовисана је и збрирка „Трансерали”, у којој се нашла и прича „Шољица чаја са Фаустовим потпи-сом” Драгића Рабреновића, првог црного-рског аутора који је објављен у хрватској СФераКонској збирци. М.Н.

рЕФЕСтИКИОН у ЗаГрЕБу

Представљен на СфераКону

недјеља, 20. мај 2018.КултураXII страна

Р еномирани камерни ор-кестар Осла са великим

успјехом представио се подго-ричкој публици у оквиру кон-цертног циклуса „Камерна му-зика” КИЦ-а „Будо Томовић”. Музички сладокусци уживали су у једносатном наступу овог ансамбла који је спремио за нашу публику допадљив али захтјеван програм, дјела Грига, Хаjдна, Менделсона, Пjацоле и Бонеа, што је награђено апла-узима.

Камерни оркестар Осла је посебан музички састав. наи-ме, састављен је углавном од аматера музичара. У њиховим редовима има професионала-ца, али је више оних који се ба-ве музиком посредно - као му-зички педагози, композитори, музико-терапеути, концертни организатори. Остали су про-фесионално ангажовани у раз-личитим дjеловима норвешког друштва као професори, пjес-ници, стручњаци за животну средину и здравство, грађевин-ски инжењери, библиотекари. Сви заjедно чине разноврсно друштво коjе уjедињуjе ве-лика енергиjа и љубав према музици, као и према публици. Управо су то демонстрирали на концерту у Подгорици.

– Били смо веома изненађе-ни бројем слушалаца. То нас је одушевило, нарочито зато што ми овдје никад нисмо наступи-ли, дакле непознати смо вашој публици. Уживали смо у реак-цијама публике, а то је доказ и да смо изабрали програм по

укусу овдашњих слушалаца – казао је Кјел Тореби из Камер-ног оркестра Осла.

Уз оркестар су наступили солисти норвешки виолини-ста Бjарне Магнус Jенсен и виолончелисткиња Мариjа Алеjандра Цонде из Венецу-еле.

Бjарне Магнус Jенсен jе свестрани норвешки виолини-ста коjи наступа као солиста, камерни музичар и вођа ор-кестра. Иако jе концентрисан на репертоар класичне музике, изводи и друге жанрове као што су џез и танго. Наступао jе по Европи, Азиjи, Африци, Jужноj и Сjеверноj Америци, као и у оквиру многих фести-вала: фестивал камерне музи-ке у Рисøру, интернационални фестивал у Бергену, фестивал камерне музике у Ослу, интер-национални музички фестивал у Кjоту и фестивал Цервантино у Мексику. Jенсен jе такође био ангажован као гостуjући кон-цертмаjстор у многим Мариа Алеjандра Цонде jе млада ви-олончелисткиња из Венецуеле, гдjе jе започела своjе музичко образовање у оквиру програма „Ел Система”. Четири године jе била солиста у Омладин-ском оркестру Каракаса, на-кон чега jе наставила студиjе у Канади. Преселила се затим у Норвешку да би студирала код свjетски познатог челисте Трулса Морка. Освоjила jе пр-ву награду за камерну музику са триjом „Немесис” 2016. го-дине, на Норвешкоj музичкоj академиjи. Учествовала је на

норвешким и европским фес-тивалима, наступила jе и на Европскоj академиjи камерне музике. Иако jе посвећена на-ставку мастер студиjа, Мариjа налази времена да наступа са елитним норвешким класич-ним музичарима, као и неким џез ансамблима у Норвешкоj.

Овај ансамбл основан је 1957, а прошле године jе прославио шездест година постоjања. Од самог почетка изводио од че-тири до осам концертних про-грама годишње. Програм овог оркестра се састоjи од барокне до савремене музике. Неколи-ко норвешких композитора jе посветило своjа дjела овом ор-кестру попут Антонија Бибала, Тора Бревика, Торе Брунборга, Вагна Холмбоа, Сигурда Берге, Вигдис Jохнсен... Овај ансам-бл се бави и промоцијом му-зичких талената, па су многи млади диригенти и солисти сарађивали са њим протеклих година, од којих су неки сада

интернационално познати.Овај оркестар деценијама

наступа по свијету, од Евро-пе, Азије, до обје Америке и Африке. Каже да му искуство говори да људи на свим мер-дијанима „имају исти осјећај” за музику.

– Радио сам у Индији, Кини, а наступали смо по цијелом свијету и могу вам рећи да сви људи без обзира на своју националну културу осјећају музику на исти начин – објас-нио је ова члан ансамбла који је по професији дипломата. Концерту у Подгорици прису-ствовао је и дио дипломатског кора, принц Никола Петровић Његош, жене предузетнице из скоро свих земаља Балка-на коjе тренутно учествују на конференциjи „Моћ жене” коjа се одржава у Подгорици. Кам-нерни оркестар Осла синоћ је наступио и у Котору, у Кате-драли Светог Трипуна.

С.Ћ.

КаМЕрИ ОрКЕСтар ОСла ОДуШЕВИО ПОДГОрИЧКу ПуБлИКу

Музика за све меридијане

У Дворцу краља Николе, у оквиру Зимске сцене „Барског љетописа”, одиграна је пред-става „Брашно у венама” Са-рајевског ратног театра САРТР и МЕСС-а, копродукција из 2015. године. Ова представа је од свог премијерног извођења добијала искрене аплаузе ши-ром нашег региона, а тако је би-ло и у Бару, у коме је представа одиграна први пут.

Представа говори о емо-ционалном и идеолошком јазу генерација и суочавањем са прошлошћу као битним сег-ментом будућег живота. То је комад о породици коју је рат расуо по свијету, а која се на-кон више од 20 година среће на свом исходишту. То исходиште

не представља само породични дом кога су давно напустили, већ и простор Балкана на ко-ме су ратови креирали живот друштва, породице, појединца, и оставили у њима неизбрисив траг - брашно у венама, које симболички указује на трош-ност, пролазност, варку и муку.

– За нас нема лијека, ми смо једном добили своју дозу брашна, и она је остала у на-шим венама. Али надајмо се да нове генерације неће морати да приме ту дозу која је невољно припала њиховим родитељи-ма, већ да имати чисту крв која циркулише. То је брашно нека мука коју смо у себе унијели. Желим да живот нових генера-ција прође без те врсте муке,

коју су ови несретни простори преживјели – истакао је Изудин Бајровић, који у представи ту-мачи сина Владимира.

Лик кога Бајровић тумачи у представи побјегао је од рата у Америку, а његова жеља да живи по повратку одредила га је као кукавицу.

Редитељ Борис Лијешевић истиче да је у питању драма повратка, сусрета, прогова-рања, кривице, превазилажења, расплета и на крају помирења.

– Колико год представа болно подсјећала на прошлост наших простора и препознавала њене одјеке у нашој садашњости, она најприје поставља основ-на идентитетска питања, попут оног „Ко смо ми” – навео је он.

Осим Бајровића, улоге у представи тумаче Мики Три-фунов, Каћа Дорић, Адмир Гламочак, Селма Алиспахић и Јасенко Пашић. Текст је написао Игор Штикс. Његово „Брашно у венама” редитељ Борис Лијешевић је интер-претирао као малу породичну драму која се одиграва за по-родичним столом, блиско ок-руженом са све четири стране публиком, чиме се сваком гле-даоцу понаособ даје прилика да непосредно учествује и осјећа интимност и набој атмосфере, и евентуално идентификује себе са неким од ликова, који су ску-па помало слика свих породица на Балкану.

Д.С.

На СЦЕНИ БарСКОГ ЉЕтОПИСа

Одиграна представа „Брашно у венама”

У оквиру обиљежавања jубилеjа 130 година од проглашења Општег имовин-ског законика за Књажевину Црну Гору, у свечаноj сали ЦАНУ академик Радомир В. Ивановић одржао jе предавање „Боги-шићев допринос развоjу фолклористике (с посебним освртом на бугарштице)”.

Наjприjе jе присутнима предавача пред-ставио проф. др Зоран Рашовић, секре-тар Одjељења друштвених наука ЦАНУ.

Богишић jе мање познат по доприно-су у фолклористици, посебно по збирци пjесама дугога стиха тзв. бугарштица и десетерачких пjесама, записаних краjем XVII и почетком XVIII виjека, навео је академик Ивановић.

– Још као дjечак Богишић се занимао за народно стваралаштво и дубровачку књижевност, а у доба бечког ђаковања Вук Караџић му jе био не само `учитељ енергиjе` него и узор коjи не тамни. Са-купљене пjесме обjавио jе у чувеноj збир-ци под називом „Народне песме 1878” у едициjи Српског ученог друштва. Као што jе познато, у тоj децениjи припрема сакупљања, проучавања и мjестимичног обjављивања, Богишић jе располагао свим потребним предиспозициjама. Ст-варалачки формиран у Вуковоj епоси, као и епоси илиризма и реализма, активно

учествуjући у препороду друштвених и хуманистичких наука, антологичар посте-пено, али видно, остаjе важан судионик у породици jужнословенских и европских фолклориста и филолога – истакао jе ака-демик Ивановић.

Научници коjи су се сериозно бавили анализом Богишићевог значаjног опуса унисоно тврде да се ради о типу радозна-лог истраживача, до краjњих интелекту-алних, креативних, интуитивних граница моћи посвећеног науци током пуне четири децениjе, казао је он.

– Ради се о ствараоцу и мислиоцу не-исцрпне радне енергиjе, захваљуjући коjоj jе у европским размjенама постављао значаjан центар научне инициjациjе, тj. о прегаоцу коjи на чудесан начин доводи у међусобну везу различите области духов-них дисциплина и различитих института у њима, залажући се за веома широк и разноврстан спектар и научних открића и претпоставки садржаних у њима – казао је на крају академик Радомир В. Ивано-вић. � С.Ћ.

ОДрЖаНа трИБИНа „ОПШтИ ИМОВИНСКИ ЗаКОНИК За КЊаЖЕВИНуЦрНу ГОру 1888-2018” у ЦаНу

Објединио горштачки дух

Са предавања

Књига „Туризам и мека моћ”, аутора др Срђана Мило-шевића, недавно је објављена у издању подгоричког „Уни-рекса”. Рецензенти књиге су проф. др Драгица Томка, проф. др Васо Јегдић, као и проф. др Иво Жупановић.

„Бавећи се савременим то-ковима и визијама развоја туризма на глобалном плану, смјело могу да сугеришем да овај материјал уноси значајне новине у теорију и методо-лошки приступ проучавању туризма. За очекивати је да ће резултат ове студије отворити просторе за полемике, дубља истраживања и корекције (о којима и аутор говори), али који ће доводити до видног повећања значаја који туризам има, не само у пракси, што је видљиво, него и у теорији, гдје је још увијек запостављен. На крају желим да истакнем да је млади аутор, као научник уско-стручне туризмолошке оријентације, смјело отворио „пандорину кутију” и позвао научнике, практичаре, али и државне органе и политичаре да о туризму почну активно размишљати не само када би-рају дестинацију за одмор и сабирући приход од ино тури-зма, него и при пројекцијама развоја не само туризма нег и у глобалним пројекцијама”, забиљежила је у рецензији, из-међу осталог, проф. др Драги-ца Томка. Проф. др Васо Јегдић истче да презентовани рукопис

монографије „Туризам и мека моћ” аутора др Срђана Мило-шевића, представља савремени приступ обради специфичне проблематике одрживог раз-воја туризма у контекстуи-зградње „меке моћи” држава вишеструке међузависности ова два феномена у условима глобализације. Проф.др Иво Жупановић закључује да се ра-ди о „цјеловитом и оптимално структурираном дјелу, чија је највећа вриједност инкорпори-рање научних знања из других научних подручја у области туризма”. Књига је настала као резултат вишегодишњег истраживања током рада на докторској дисертацији, а у њој се сваки читалац може лако упознати са савременим тенденцијама развоја туризма. Сви они који су заинтересова-ни за област међународних односа и за област туризма, могу да пронађу одговоре на многа питања, што књизи даје епитет пионирска у односима јавне дипломатије, меке моћи и туризма.

А.Ћ.

НОВО ИЗ „уНИрЕКСа”

Туризам и мека моћ

Поводом манифестације „Дани Котора у Новом Саду“, која се од 18. до 20. маја одржа-ва у Новом Саду директор КЦ Новог Сада Бојан Панаото-вић и директорка КЦ „Никола Ђурковић“ Котор Марија Бер-нард потписали су Споразум о сарадњи двију установа. Спо-разум је парафиран на пријему који је Панаотовић приредио представнике КЦ из Котора, а којем су присуствовали и сопранисткиња Тамара Рађе-

новић, професорка из Лондо-на и корепетиторку Caroline Dowdle и Тања, менаџерка и мајка младе црногорске опер-ске пјевачице. Уприличен је пријем за представнике котор-ског КЦ-а и учеснике: Душа-на Давидовића, предсједника Савјета КЦ Котор, Марију Старчевић, руководиоца Градске библиотеке и чита-онице Котор и ауторку књи-ге „Добротске пјесмарице“, Александру Томовић. Б.М.

ДаНИ КОтОра у НОВОМ СаДу

Културна сарадња

недјеља, 20. мај 2018. Фељтон страна XIII

Ш та, у ствари, ради Мијо Мијушковић,

пита се у једном есеју Зоран Глушчевић, књижевник и књи-жевни и ликовни критичар, за-дивљен његовим вајарским дје-лом, и одговара: он ослушкује камен, „схвата” његове ритмове, а његови ритмови ниjeсу само одређени седиментима, слојеви-ма и односима између њих, него једном структуром коју он, на волшебан начин, види.

Ову Глушчевићеву мисао је развио и унеколико допунио и употпунио пјесник и есеjиста Јован Растегорац:

– Мијова скулпторска умјет-ност, увијек у дослуху са архе-ологијом и геологијом, почела је умијећем ослушкивања и посматрања природе (то је била његова Академија!), затим је до-шло распознавање и издвајање (што је једнако чину стварања), да би данас доспио до најсло-женије фазе: до продирања у структуру, у душу камена, до неке врсте сецирања његове материје и до анализе његових неодгонетаних нутарњих слоје-ва, све до оног од њих у коме је

скривена „идеја”, мисао...А пјесник и есејиста Мома

Димић, сматра да се Мијушко-вић надахнуо Транстремеровом пјесмом „Клесар црних плани-на”, коју је славни Швеђанин посветио једној од својих посјета Црној Гори, а чији завршни стих гласи: „У планинама горе, мора плавет дохвата небо” (ријеч је о Томасу Транстремеру, писцу, пјеснику и преводиоцу, добитни-ку Нобелове награде, напомена Б.С).

– Мијо је, заправо, начинио чи-тав један свој циклус скулптура инспирисан овим пјесником и само једном његовом пјесмом. Баш као што је и све оно друго што је Мијо сачинио дио исте каменоискричаве душе те исте Црне Горе – вели Димић.

Чини се, ипак, да је један од најкомплетнијих судова о

Мијушковићу, суд који је издр-жао решето времена, дао Мла-ден Ломпар још 1986. године у Монографији посвећеној четр-десетогодишњем јубилеју Удру-жења ликовних умјетника Црне Горе:

– Од преданог изворног ст-вараоца израстао је у скулпто-ра особеног израза. У почетку је обрађивао чапурове нађене у камењарима. Велики ритам природе, којим пулсира Мијово умјетничко биће, има суптилну интерпретацију и у драматич-ној симбиози чапура и камена, у коријењу што је умрло везано „жилама за камен”.Ту је затекао бића „што истински никад и не

живјеше у очима нашим” и да-леку источњачку мисао о реин-карнацији човјековој, о његовом преобраћању у дрво, цвијет, биље. Та мисао нашла је радом овог умјетника своју потврду у драми природе и њеним несва-кидашњим облицима. Сва ње-гова бића су пуна осјетљивости,

грчева, загрљаја, нагости, човје-коликости...

Тих година је и Весна Мали-шић записала једно помало нес-вакидашње запажање да Мијо Мијушковић „нигдје не жури, а свуда стигне”. Колико год то изгледало парадоксално и невје-роватно пред стотинама његових

дјела, поготову онима који добро знају како је вајање мукотрпан и пипав посао, ипак је то велика и света истина коју увиди свако ко иоле боље упозна овог чудесно упорног, непоколебљивог и својој умјетности толико монашки пре-даног и посвећеног човјека.

Мијо Мијушковић се, по при-лици, доследно држао оне на-родне мудрости: не жури да не затрајеш. Журио је док је трагао и лутао по беспутима и недохо-дима у којима је природа крила своја остварења, док је у њему сазријевала идеја и инспирација, а онда је на тенане почињало његово „духовно славље”. Ужи-вајући у сваком удару чекића у длијето, у сваком потезу бруси-лице или шлајферице, у умивању и полирању, „узимао је од при-роде да би јој враћао”; то што је нашао и доживио у природи отјелотворивао и претварао у умјетничка дјела непролазне вриједности, чувајући у њима и биљеге, знакове природе, али и снажно наглашавајући племе-нитост својих чудесних визија. Сјутра: ПрИЧа О

КаМЕНу На КаМЕНу

И мајући у виду чињеницу да се према Саборској поруци,

ипак, одредио предсједник Републике Србије као шеф државе и једини учес-ник у тзв. спољашњем дијалогу са Хашимом Тачијем уз посредовање Европске уније, треба рећи неколико ријечи о његовом одговору Цркви и јавности.

Прво, Вучић је, како је пренио „Блиц”, навео да ”у декларацији СПЦ о Косову није видио шта је рјешење” (непримјерено је свођење Саборске поруке на „декларацију”, јер деклара-ција у правном и политичком животу означава политички акт законодавног органа). Нико до данас од њега није чуо шта је његово виђење рјешења ко-совско-метохијског питања. Пажљиво читам његове изјаве и најаве. Једино уочавам несигурност, хаос и тума-рање. Уз то, још увијек нијесмо до-били одговор: зашто је предсједник Вучић 24. јула 2017. године, кроз обзнану тзв. унутрашњег дијалога, покренуо „рјешавање” косовско-ме-тохијског питања у ово недоба? Срби чекају одговор на то питање. Не ми-слим да је ријеч о, како неки говоре,

псеудомесијанским разлозима. Бојим се да су у питању обавезе које значе – власт!

Не бих се сложио са Вучићем да Црква није понудила рјешење у Са-борској поруци о Косову и Метохији, али уважавам чињеницу да он „није видио шта је рјешење”. Ипак, не бих рекао ни да је то у питању, јер је у на-редној реченици демантовао себе твр-дњом да је „у ставу СПЦ (видио) само то да треба да останемо у замрзнутом конфликту и чекамо боље вријеме”. Сабор је, на основу вјековног иску-ства Цркве, понудио рјешење, али је указао и на то шта никако није и шта не може бити рјешење по питању Ко-сова и Метохије.

Израз „замрзнути конфликт” нигдје није употребљен у Саборској поруци, па се само може говорити о Вучиће-вој, случајној или намјерној, али свакако погрешној интерпретацији Саборске поруке. Никако се не може говорити о „замрзнутом конфликту” ако Српска црква сматра да је питање Косова и Метохије „српско црквено, национално и државно питање првог реда” и ако указује да се „проспери-тет Србије не може градити на де-зинтеграцији онога што представља камен темељац њеног идентитета и њене историје и државности”. Ника-ко се не може говорити о „замрзну-том конфликту” ако Црква, ријечима патријарха српског, апелује на наше државнике да никада не смију да дају своју сагласност на отуђење Косова и Метохије.

Никако се не може говорити о „замрзнутом конфликту” ако Црква указује да ће се „проблем, створен најприје оружаном побуном албан-ских сепаратиста, а потом окупацијом

Покрајине, ријешити искључиво мир-ним путем на начелима правде и пра-ва” и да је „мир неопходан услов да би косовско-метохијски Срби могли да живе слободно, без страха за голи жи-

вот и да правда за њих истовремено буде и правично рјешење за тамошње Албанце и за све заједнице које живе на Косову и Метохији”.

(НаСтаВИЋЕ СЕ)

Самоникли геније из Сувог потока: запиС о вајару мију мијушковићу (8)

(2)

ПИшЕ: БудОСИМОНОВИЋ

ПИшЕ: ПрОтОјЕрЕј- СтаВрОфОр

др ВЕлИБОр ЏОМИЋ

Мијушковић 80-их година 20. вијека

апел Светог архијерејСког Сабора о ким каокоСовСко-метохијСки одговор алекСандру вучићу

■ „Црква није понудила никакво рјешење, став им је нереалан, да не употребим неку тежу ријеч”, портал „Блиц”, 11. мај 2018.

Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић

Одговор без садржине

■ Држећи се свете народне поуке: не жури да не затрајеш, Мијо Мијушковић никад и никуд није журио, а ипак је стигао да створи и по обиму и по квалитету грандиозно вајарско дјело

Скулптура из „острошког циклуса”

– У утроби чудесних скулптура Мија Мијушковића заточен је звук, сунце и вријеме. А све што је код њега исклесано у љепоту замрзнутог покрета, отвара се у нама као страшна драма човека и времена: Мијушковић је пророк који се сјећа праоблика – сматра Жарко команин, знаменити писац и племеник Мија Мијушковића.

– Пред Мијушковићевим скулптурама се понекад осјетим као да сам пред по-четком нашег постојања, а у исти мах као пред рађањем новога света после једне трагедије – није своје дивљење Мијушковићевим остварењима крио ни по-знати српски пјесник и ро-манописац, есејиста и мис-лилац душан матић.

Пророк који се сјећа праоблика

Задивљеност Душана Матића

Дио чудесног свијета Мија Мијушковића

Клесар црних планина

недјеља, 20. мај 2018.ШаренаXIV страна

Б ајага и „Инструктори” одржали су промоцију

новог 12. студијског албума „У сали лом” пред загребачком публиком у „Luckia Casinu”. Познати телевизијски и ра-дијски водитељ Далибор Пет-ко бираним ријечима најавио је Бајагу и његове „Инструк-торе”, док је директор „Croatia Recordsa” Желимир Бабогре-дац у емотивном говору на-гласио како му је драго да је дошло вријеме да прволигаши раде са прволигашима и како се радује наставку сарадње са Бајагом. Истакао је како дијеле најљепше успомене са почетака својих каријера, кад су сарађивали у студијима и на концертним турнејама.

Угледни музички критичар Хрвоје Хорват осврнуо се на Бајагино рок пјесништво, закључивши како ће Бајага изазвати „у сали лом” сваком одсвираном пјесмом.

Момчило Бајагић Бајага творац је највећих рок хитова и са својим „Инструкторима” је на албуму „У сали лом” снимио девет нових пјесама које су фанови широм реги-она једва дочекали. Ношене препознатљивим Бајагиним

вокалом и непогрешивом рок поетиком изведене пјесме „У сали лом”, „Може да те убије гром”, „Северац”, „Било би лако” и „Никад те више нећу звати” испраћене су уз оду-шевљење окупљених.

Горан Баре, Бранимир Јо-вановац и Дарко Бакић из бендова „Опћа опасност” и „Буђење”, Иван Зак, музички критичар Бојан Мушћет, те-левизијска водитељка Уршу-

ла Тољ, Силвестар Драгоје Шоми и бројни пријатељи и сарадници, као и вјерни фа-нови Бајагиног раскошног рок опуса, окупили су се у „Luckia Casinu” гдје су уживали у сјај-ној атмосфери и гостоприм-ству домаћина. За крај званич-не промоције албума Бајага и „Инструктори” извели су свој велики хит, рок евергрин „Ти-шина”.

Да подсјетимо, на новом ал-

буму „У сали лом” аутор осам текстова је Момчило Бајагић, осим пјесме „Ноћима сањам” коју је написао драмски писац Душан Ковачевић. Такође, Бајага је радио и већину ком-позиција, изузимајући мело-дије за пјесме „Северац” (Жи-ка Миленковић) и „Кад месец проспе…” (Драгољуб Црнче-вић, Поинт Бланк).

С.М.Фото: КруМе ИвановСКИ

ПрОМОЦИЈа нОВОГ аЛБУМа БаЈаГе И „ИнСТрУКТОра” У ХрВаТСКОЈ

У својој тријумфалној годи-ни, у којој је други пут освојио титулу Најбољег великог ев-ропског фестивала, Егзит не престаје да привлачи пажњу свјетских медија, посебно оних са глобалним дометом и немјерљивим утицајем. CNN је недавно поново означио Егзит као једну од незаобилазних ставки за посјету Србији и њеним природним љепотама, док је „бизнис библија“, аме-рички Forbes магазин, издвојио овогодишњи програм Егзи-та као његов главни адут, уз имена као што су Grace Jones, Ziggy Marley, Fever Ray, Alice Merton, Nina Kraviz, Solomun и бројни други. Forbes је посеб-но издвојио тренутно најпре-познатљивији хип-хоп састав тренутно Migos, али и најпо-пуларнијег DJ-а данашњице Davida Guettu, прогласивши Егзит мјестом које би свјетски џет сет требало да доживи. И други од три најважнија свјет-ска економска медија, угледни

Financial Times у ширем члан-ку о Србији, због којег је њихов фамозни уредник Lionel Barber провео дан у Новом Саду и обилазио Петроварадинску тврђаву, за Егзит је у чланку навео да је фестивал попут „Гластонберија на Дунаву”. Популарне британске новине Daily Mail у опширном чланку о најбољим свјетским надо-лазећим туристичким дести-нацијама предлажу Егзит као замјену за чувено шпанско острво Ибица и истичу: „Ако су вам досадили позери и гуж-ве на Ибици, букирајте себи карту за Егзит”, истичући Петроварадинску тврђаву као импресивну средњевјековну локацију.

И престижни The Guardian

почетком године саставио је опсежан текст о врхунским проводима за 2018. годину по мјесецима, па иако је јул тра-диционално крцат музичким дешавањима, Егзит је издвојен као обавезна ставка у глобал-ном календару дешавања. А лист Mirror је отишао корак даље од Гардијана и осим што су наш фестивал уврсти-ли међу најбоље, објавили су и опширан чланак посвећен само Егзиту, написавши „Пр-ве најаве силовитог програма Егзит фестивала продрмаће српску тврђаву овог љета!”, а нису штедјели ријечи хвале ни за овогодишњу „All-Star” поставу мтс Dance Arene. Са друге стране, водећи европски музички магазин NME по-нудио је читаоцима посебну апликацију која им предлаже идеалан фестивал, а међу пред-лозима су се, природно, нашли Егзит, али и Си Стар.

Ирски Irishexeminer у не једном, већ два чланка издваја

Егзит, а у наслову реторички пита „Да ли је Егзит најви-ше кул фестивал у Европи”, док њихов главни конкурент Daily Edge издвојио је Егзит као љетњу дестинацију која се не смије пропустити. У истом тексту Daily Edge помиње и Си Стар у Хрватској, такође у организацији Егзит тима који од премијерног издања номи-нованих за најбољи нови фес-тивал у Европи. Водећи свјет-ски туристички водич Conde Nast Traveller на својој листи најбољих свјетских фестивала, издваја јединствене активис-тичке почетке Егзит фестива-ла, а GQ магазин у свом ита-лијанском издању Егзит назива једним од најбољих фестивала у Европи. а.Ш.

ВОДеЋИ СВЈеТСКИ МеДИЈИ ПОрУЧИЛИ

Умјесто Ибице право на Егзит

Музички гост друге вечери новог хер-цегновског фестивала МОРЖ биће Мики Солус, популарни загребачки кантаутор познат по необичним, уврнутим стихови-ма и шлампавом, али виртуозном свирању клавира. Мики ће концерт одржати 2. јуна, на платоу Степеништа 28. октобар, испред кафеа Просторија.

Шансоњер, џезер и репер, 3у1, Мики иза себе има три студијска албума „Музика сумњиве квалитете”, „Музика за дјецу и пензионере” и „Музика о ногомету, јаззу и палачинкама”.

- Гитару свира сваки клошар на Фило-зофском. Исфуран је инструмент тотално. Хтио сам створити оригиналну звучну естетику, па сам зато изабрао клавир - ре-као је Мики Солус у интервјуу који је дао Балканроцку.

„Хипстер”, „Пун куфер”, „Мртав је Јох-ннy”, „Златан Ибрахимовић” неки су од пресимпатичних хитова младог Загреп-чанина.

Микијеви концерти увијек су на рубу перформанса, приступ музици му је нон-шалантан, а у текстовима својих пјесама воли да деконструише поп сцену с по-стјугословенског простора.

Да подсјетимо, прве вечери Моржа кон-церт ће одржати Dukat Stray, кантаутор и лидер бенда Stray Dogg. Увод у фестивал представљаће и изложба двадесетак веома занимљивих постјугословенских визуел-них умјетника. У филмском програму ор-ганизованим у сарадњи са Црногорском

кинотеком, гледаоци ће моћи да виде ост-варења седме умјетности која за тему или сценографију имају море - „Life aquatic” Wes-a Anderson-a; „Дворишта” Херцегно-вљанина Ивана Мариновића; „Седми кон-тинтент” јединог југословенског и црно-горског Оскаровца Душана Вукотића; „To catch the thief” Alfred-a Hitchcock-а, као и култни документарац о сурфу „Endless summer” Bruce-a Brown-а.

Фестивал МОРЖ биће одржан од 1. до 3. јуна у Херцег Новом. а.Ш.

ЗаГреБаЧКИ КанТаУТОр ДОЛаЗИ на нОВИ ХерЦеГнОВСКИ ФеСТИВаЛ

Манифестација „Kotor May Rock“, у организацији ТО Ко-тор, одржаће се данас и сјутра од 21 сат на Тргу светог Трипу-на, испред катедрале.

Током дводневног програ-ма наступиће шест бендова. Догађај ће прве вечери поче-ти наступом дубровачког alt-dream састава Embassy 615, препознатљивог по квалитет-ном ауторском стваралаштву унутар концептуалног пројек-та. Публика ће након њих имати прилику да се подсјети старих хитова Генерације 5 као што су „Долазим за пет минута“ и „Ти само буди довољно далеко“ уз Ђорђа Давида и Death Saw, који ће извести и нумере настале у новом саставу. Прва концертна

ноћ завршиће наступом бенда Канда, Коџа и Небојша, једног од најпрепознатљивијих на овом подручју. Другу концерт-ну ноћ отвориће которски бенд Light Under the Black Mountain, након кога слиједи наступ ник-шићког панк бенда Друштво скривених талената, чијим пјесмама се указује на снагу појединца и жељу за бољим животом. Завршница мани-фестације припашће Николи Врањковићу и алтернативном звуку уклопљеном у ванвре-менску, а увијек актуелну пое-зију којом се осврће на тмурну стварност уз наговјештај оп-тимизма, што ће бити прво из-вођење нумера са албума „Ве-ронаутика“ у Котору. а.Ш.

KOTOR MAY ROCK ДанаС И СЈУТра на ТрГУ СВеТОГ ТрИПУна

Шест бендоваза два дана

Мики Солусна Моржу

Рок прволигаши одушевили Загреб

недјеља, 20. мај 2018. Полуматуре страна XVПолуматураНтИ оШ „ВлаДо мИлИЋ” И оШ „СаВо КаЖИЋ” ПроСлаВИлИ малу матуру

Ученици ОШ „Владо Милић” и ОШ „Саво Кажић” прије двије

ноћи прославили су заврше-так деветогодишњег школо-вања. У дугоочекиваној ноћи славило се другарство, будуће побједе, а љепота је посебно обиљежила ноћ. Наставници су својим ученицима дијели-ли савјетe и жељели им да ис-користе знање које су стекли и буду бољи чак од оних од којих су учили.

-У овој генерацији је би-ло само три ученика, једна ученица и два дјечака. Ово је једно одјељење које је дало свој допринос школи. Испо-штовали су све оно што сам тражила од њих као дирек-тор установе. Његовали смо другарство, разумијевање, са-радњу све оне позитивне осо-бине које красе дијете, па он-да човјека. Мислим да имају све предиспозиције да у јед-ном наредном периоду само

наставе тамо гдје смо стали, а темељ који су они добили не сумњам да ће освијетлити образ у средњој школи. Оно што им ја поручујем је да буду срећни, да увијек буду дјеца у души, њихов свијет да буде ружичаст и да буду успјешни људи – казала је Дарка Ђука-новић, директор ОШ „Са-во Кажић” -Ово је једна од бољих ге-нерација у суштини, желим им само да уваже све оно че-му смо их ми научили, да у предстојећим годинама сво знање које су стекли и ми им пружили буде јака основа за даљи рад и труд. Има мно-го талентоване дјеце, па су освојили и различите награде на државним и међународним такмичењима, сигуран сам да ће наставити тако и даље- казао је Драган Бојановић, професор књижевности ОШ „Владо Милић”. М.М.Н.

За будући ружичасти свијет

Весело у незаборавну ноћЊегују другарство и разумијевање

У сусрет новим побједама

недјеља, 20. мај 2018.МатуреXVI страна

III-10возач моторног возила

/инсталатер санитарних уређаја гријања и

климатизације одјељенски старјешина

Веско Рашковић

Вуксан ДедивановићЛазар ЈоцовићАмар КољеновићИгор ЛазовићАднан ЛекићПавле ЛончарАнтон МицаковићНикица МиликићМишко РадованићМилорад РадуновићМилан РакочевићМиодраг ВујадиновићФилип ЧелебићГоран Ђуричковић

III-9аутомеханичар

одјељенски старјешина Светозар Шофранац

Миливоје АнђушићКрсто БојановићНикола ДамјановићСтефан ДаниловићДејан ДрагојевићДраган ИвановићДејан КликовацЖарко КнежевићРадован КордићИлија КукуличићМилован МанојловићВук МилошевићИлија ОстојићБорко ПерковићМарко РакочевићСлавко РнковићАдис ТурковићСтефан ВукчевићАлдин ЂоковићМихад Шахмановић

уЧеНИЦИ СреДЊе СтруЧНе ШКОЛе „ИВаН уСКОКОВИЋ”

IV-1техничар за копјутерско конструисање и управљање/

машински техничар за енергетику одјељенски старјешина Живко Главинчевски

IV-3техничар друмског саобраћаја

одјељенски старјешина Зоран ЛакушићДајана АсановићИван БојовићАнђело БрајовићВладимир ДевићЈован ДујовићЈелица ГлавичанинУрош КривокапићСава КрушчићРадован Мандић Лазар МартиновићАндрија МашковићМилена МихаљевићАлекса Милић

Бојана НедићТеодора ПејовићМарко ПеровићВладо ПеровићАлекса ПоповићДанило РаичевићМилош РаичевићРастко СекуловићЛазар ТерзићБорис ВлаховићМилош ВукчевићНикола ЋетковићМирослав Ђуровић

Бобан БобичићАлександар БрковићМаријана БулатовићМилорад ИвановићДалибор ЈовановићЛазар ЈовановићЛука ЈововићЗоран ЈововићБогдан КукуличићСрђан Павловић

Милош РадиновићДраган РадоњићАнђела РадуловићПетар РакочевићФилип СекуловићМилош СтанковићСаша СтанковићМарија ВојводићДамјан Ђуровић

Славили знање и васпитањеШкола за средње и

више стручно об-разовање „Иван

Ускоковић” испратила је још једну генерацију успјешних матураната. На матурској ноћи у СЦ „Морача”, окупи-ло се око 250 ученика четвр-те године, који су до касно у ноћ славили. Да су спрем-ни да направе први корак у свијет одраслих ученици су доказали како знањем тако добрим васпитањем. Уз так-тове музике плесало се, пје-вало и веселило, па је ноћ обиљежена добрим располо-жењем и другарством. -Желим да им поручим да на-

ставе да буду добри људи као што су били кроз ово наше школовање, да раде на даљој едукацији и да буду као што смо их ми спремили за жи-вот, не само кроз васпитни гдје смо заједно са породи-цом успјели да их научимо на том дијелу, него и едука-тивно могу да се ухвате у ко-штац са проблемима. Уз по-моћ тога могу да самостално раде и зараде своју кору хље-ба, а они који желе да студи-рају даље могу равноправно да наставе са својим вршња-цима- рекао је Жарко Боро-винић, директор.� М.М.Н.

Другарство и после матуре

недјеља, 20. мај 2018. Матуре страна XVII

IV-6поштанско логистички

техничар одјељенски старјешина

Виолета Шћекић

Ђорђе БогдановићФилип БожовићАндреја БулатовићКатарина БучевацЕрвина ЦикотићАрнела ФетићНађа ЈањушевићВук МарковићИгор МеденицаМилка МилисављевићЛазар МиљанићДалибор НоваковићБиљана НуцуловићСлађана ПајовићАнђела ПантовићЈелена ПавловићМихаило ПејовићНемања ПејовићНемања ПековићЈелена СекулићМарко СекуловићЈаков СинђићЈована ВлаховићГоран ВулетићКристина ЧађеновићЂорђије Шћекић

ПрОСЛаВИЛИ КраЈ ЧетВОрОГОДИШЊеГ ШКОЛОВаЊа

IV-7саобраћајно транспортни техничар/техничар вуче

одјељенски старјешина Тања Раковић

IV-5шпедитерско агенцијски и царински техничар одјељенски старјешина Драгана Ковачевић

Јована АнђићНиколина БјелановићДушан БогојевићНина БољевићИгор ДармановићОстоја ГрбаАмар ХасанагићЂорђе ИвановићРадован ЈанковићВук ЈанковићРадомир КажићЕлдин КијаметВалентина КоленовићКристина КрковићЛејла КукуљацПетар МарковићИвана НиколићБалша ПајовићКристијан ПаљушевићМилена ПрелевићМарија РадоњићМилица РадовановићБалша СпаићМатија СтијеповићАнђела ВидићАнђела ВлаховићКсенија ВуковићВук ВуковићЛука ВуксановићВојин ВучетићНиколина ЗечевићТијана ЗечевићСтефан ЋорсовићЕмил ШкријељМилица Шћепановић

IV-4техничар друмског

саобраћаја одјељенски старјешина Радомир Прелевић

Анастасија АџићМарија БањевићСава БаровићБојана БојићЗоран ДраговићДраган ГолубовићНемања ЈосиповићСпасоје КараџићВладимир КековићИван КнежевићМилош КнежевићНикола КнежевићКрсто КостићНикола ЛазовићМилош МарковићАнђела МедвидовићАлександар ПеровићТамара ПетровићАмел ПиранићЛазар РакочевићДобрица ТатарНемања ВлаовићСретен ВујошевићЛука ВучковићИвона ЂукићБалша ШошкићНемања Шукић

Милован АлигрудићСтефан АлигрудићВојин АнђушићДимитрије БајчетићИвана БојовићИван БољевићМило ДракићМилан ФатићДалибор ГојакМилош КалуђеровићПетар КликовацЗоран КликовацИгор КнежевићНенад МилачићОгњен МирановићНиколета Мујовић

Марко ПеличићДанило ПеровићЗеко ПинчићМиодраг ПоповићДанило РакочевићРаде РакочевићВукојица РудићАмер СијарићМарко СкробановићДино ТоковићМилош УлићевићНикола ВулетићАрмин ЗороњићАлекса ШушкавчевићДејан Шћекић

Пријатељство за цијели живот

IV-2аутомехатроничар

љенски старјешина Нела Радуловић

Милета БулатовићСтефан БулатовићАднан ФрључкићПавле ГвозденовићДејан ИрићИван ИвановићСтефан ЈанковићМилош ЈоксимовићЈован ЈоксовићНебојша ЈовановићСимо КркотићАмир КрнићФилип КрстовићАндрија ЛаловићПредраг ЛековићМарко ЛукачевићВукић МеовићЈован МилићНемања МирановићБојан ПавићевићПетар ПеровићВељко ПоповићБогдан ПотпараИгор ПотпараДражен РадевићБорко РадиновићРанко РадосавовићЉубомир РадовановићВасилије РадовићЈован РадуловићЛука РадуловићАлан ТурковићНемања ВарагићОгњен ВујачићЂорђије Шарчевић

Добро расположење за посебну ноћ

недјеља, 20. мај 2018.МаркетингXVIII страна

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

ЕКРАН

ТВ програм недјеља 20. мај 2018.

т е л е в и з и ј е з а д р ж а в а ј у п р а в о и з м ј е н е п р о г р а м с к е ш е м е

06:00 радио Црне горе-Будилник07:00 доБро јутро Црна горо07:00 вијести08:00 вијести 09:00 вијести11:00 агросазнаЊе12:00 инаугураЦија мила ЂукановиЋа 12:30 аБс13:00 стил13:30 запис: сарајево14:00 вијести 14:05 нове теХнологије у оБразоваЊу-Бетшоу15:05 укуси јутра15:30 дневник 1 16:00 нво сектор 16:25 путеви живота16:50 регионална мрежа17:20 мостови18:00 вијести18:10 монтенегро алл ин оне18:40 арт, р19:05 ради право19:20 тв тека19:30 дневник 220:00 политиЧки маркетинг20:30 серија: рај и сезона21:20 оквир 22:30 дневник 322:50 спортски дневник23:05 политиЧки маркетинг23:35 Филм: са земЉе мјесеЦа 01:30 оквир 03:00 путеви живота03:30 регионална мрежа04:00 мостови04:40 нво сектор 05:10 стил

07:00 стил р07:30 конЦерт08:00 тв арХив, р09:00 анимирани Филмови 09:45 дјеЧије поподне, р10:30 политиЧки маркетинг музика11:00 серија: велики и мали12:00 политиЧки маркетинг12:40 анимирани Филмови, р13:00 спортска суБота, р14:00 Филм: ана кареЊина 15:55 Филм: гаБо магија17:30 политиЧки маркетинг18:00 проФил 18:50 седми континент

19:30 конЦерт20:05 серија: велики и мали 21:00 политиЧки маркетинг21:30 Филм 23:05 ФиФа: пут до русије23:30 Филм01:15 проФил 02:00 серија: велики и мали03:00 регионална мрежа, р03:30 стижу БеБе , р04:00 конЦерт05:00 погледи из домовине, р05:30 регионална мрежа, р06:00 проФил

05:10 звезде гранда спеЦијал (р)07:30 Филм, невоЉе у рају (р)09:15 Филм, полиЦијска академија 4 (р)10:40 како вријеме пролази (р)11:30 вреле гуме 12:00 никад није касно (р)14:00 жива истина 15:00 звезде гранда, спеЦијал17:45 еXклузив Бест оФ 18:20 истјериваЧ митова (р)19:00 журнал 19:30 Филм , полиЦијска академија 5 21:00 Филм, Хари потер и дворана тајни 23:45 уБиЦе мог оЦа (р)00:30 еXклузив (р)01:00 жива истина (р)02:00 Филм, Хари потер и дворана тајни (р)04:30 кад лишЋе пада (р)

07:00 маша и медвјед 07:25 продавниЦа намаЊиХ ЉуБимаЦа 07:30 инвизималс 08:00 трансФормерси 08:20 пЧелиЦа, р 08:50 БејБлејд 09:20 гастро09:25 криза, р 12:00 вијести у 1212:05 метео Центар у 1212:06 криза, р 12:40 снови, куЋа, дом 13:10 стар , р 13:35 м:теЦХ, р 14:00 вијести у 214:05 метео Центар у 2 14:07 наЧисто, р 15:40 живот са морем

16:30 вијести у пола 5 16:38 метео Центар у пола 5 16:40 за воланом 17:10 дневниЦа, р 18:30 вијести у пола 7 19:07 метео Центар 19:10 лоза20:00 директно 21:15 док. серијал22:00 вијести у 10 22:13 метео Центар у 10 22:15 спорт22:30 Филм, р00:00 реприза програма

07:06 дјеЧији програм07:30 оБразовни програм 08:30 телешопинг09:00 вијести у 909:07 тако су говорили наши преЦи 09:14 музиЧки програм - гусле 10:00 дјеЧији програм, р10:24 српски језик11:00 вијести у 1111:05 тако су говорили наши преЦи 12:00 огледало, контакт емисија, р 13:00 вијести у 1313:07 тако су говорили наши преЦи14:00 дуХовни портрети, р 15:00 вијести у 1515:05 тако су говорили наши преЦи15:07 документарни програм16:00 српско становиште, р17:00 телешопинг17:30 новости 117:50 тако су говорили наши преЦи19:00 телешопинг19:20 оБразовни програм - српски језик19:30 дјеЧији програм20:00 седмиЦа плус 21:00 драмски програм 22:00 новости 222:20 тако су говорили наши преЦи22:30 Филмски програм00:35 седмиЦа плус, р01:00 реприза програма

06:30 Ћерке, р08:00 Централни дневник, р08:30 жикина шарениЦа

11:30 тв продаја11:50 спортисимо Цг 1212:03 I LOVE MY CAR12:33 метео плус12:45 CITY м13:03 БиЉана за вас14:00 премијера викенд спеЦијал16:05 капитал

16: 20 шиФра деспот, р17:00 елиФ, р17:45 CITY м18:00 Централни дневник18:30 ексклузивно све у 619:03 спортисимо Цг 18.3019:10 метео плус19:13 елиФ20:00 Ћерке

21:03 шиФра деспот22:00 пинкове звезде23:40 задруга преглед дана00:30 задруга уживо06:00 CITY м06:15 метео плус06:30 I LOVE MY CAR, р

07:00 Филм за дјеЦу09:00 дјеЧији свијет, продукЦија твнк10:00 снага села10:35 мали огласи11:00 серија за дјеЦу11:30 серија-слатко срЦе-р12:00 из арХива13:00 мали огласи13:10 серија-росела-р14:00 моторспорт магазин14:20 Филм-р16:00 Храна и вино16:50 мали огласи17:00 дјеЧији свијет-р 18:00 винк 118:20 снага села-р18:50 мали огласи19:00 серија-росела 20:00 винк 2 21:00 викенд серија 22:00 винк 322:20 мали огласи 22:30 Филм

07:00 промо тв Будва 07:00 музиЧки програм07: 53 мали огласи 07:55 епп08:00 широм света (р) 08:30 широм света (р) 09:00 дружина плави делФин 09:30 епп09:35 дјеЧији вал (р) 10:05 спортско поподне 10:50 најава програма10:52 тв Будва промо10:53 мали огласи, инФо10:55 епп 11:00 емисија: Ферал 11:55 епп 12:00 серија: Бандолера (р) 12:55 док. серија: култура Џеза 13:55 епп 14:00 перспектива 14:30 емисија: кокиЦе 14:53 мали огласи, инФо14:55 епп 15:00 Филм

16:30 музиЧки програм16:55 Биоскопске најаве 17:00 најава програма 17:02 епп17:07 тв Будва промо 17:10 прелаз (р) 17:40 серија18:40 тв Будва промо 18:42 Цртани Филм: ноди 18:52 мали огласи, инФо 18:55 епп 19:00 зелена патрола 19:30 епп19:35 музиЧки програм 20:00 серија21:00 емисија: Ферал 21:55 епп22:00 глас америке22.30 епп22.35 музиЧки програм 23:00 Биоскопске најаве23:05 викенд Филм 01:00 конЦерт

08:00 календар 08:05 више од вијести08:30 маркетинг08:35 Цртани Филм09:00 родитеЉијарије09:25 ЦврЧак на сат10:30 моБил ауто (р)11:00 стем 01111:30 аБс12:00 календар12:05 дневник радио светигора12:30 пролог13:00 више од вијести 13:25 маркетинг13:30 вјенЧаЊе од а до да14:00 наша недјеЉа15:30 атлас16:00 у жижи (р)17:55 каленар18:00 новска седмиЦа 18:25 маркетинг18:30 нешто ново19.00 радио светигора дневник19:30 пролог19:40 музиЧки програм:20:00 календар20:05 нијесмо ми од јуЧе 20:30 ријеЧ више21:15 мувиленд22:00 новска седмиЦа22:25 маркетинг22:30 ауто мото магазин23:00 дневник радио светигора23:30 пролог23:40 стем 01100:10 ауто мото магазин

Најгори филм ове године

пројекцију новог филма дан-ског редитеља ларса фон трира „кућа коју је изградио Џек” на овогодишњем Филмском фести-валу у кану обиљежио је излазак више од стотину посјетилаца. Црнохуморнии трилер са метом дилоном и умом турман прати уби-лачки поход серијског убице кроз неколико деценија. особе које су филм видјеле прије пројекције у кану рекле су да је филм препун сцена садистичког насиља и бруталности, а директор фестивала тјери Фрему рекао је да се филм бави „толико контро-верзном темом” да се се може при-казивати једино ван такмичарског програма. шеф њујоршке редакције часописа „варајети” рамин сетод је путем твитера написао да је више од 100 људи изашло с пројекције филма у којем се може видјети сакаћење жена и дјеце. „ово је најгори филм филм који сам гледао у биоскопу. гори је чак и од `смеђег зеца`”, написао је и при-ложио фотографије људи који из-лазе из дворане.тјери сматра да је до изласка пу-блике довела сцена у којој главни лик из пушке пуца на двоје мале дјеце, разносећи им главе. уз сце-ну чедоморства постоји и сцена где се лику одрањује дојка, али и сце-на у којој дијете пачету маказама уклања ногу.