Страна III

Страна V

Страна IV

Страна XII

ЗАВРШЕНА ПРВА ЕТАПА МЕЂУНАРОДНЕ БИЦИКЛИСТИЧКЕ ТРКЕ „ТРОФЕЈ КУЧИ 2018”

НА ТРГУ У РОЖАЈАМА ПРИРЕЂЕН ИФТАР ЗА СВЕ КОЈИ ПОСТЕ МЈЕСЕЦ РАМАЗАНА

ТУЖИЛАШТВО ДА ИСПИТА ВИШЕ ГРАЂЕВИН-СКИХ ПОДУХВАТА ОПШТИНЕ ПљЕВљА

ИЗЛОЖБОМ „НОВИ СЈАЈ РЕНЕСАНСЕ” ПРО-СЛАВљЕН ДАН ДРЖАВНОСТИ И УСТАВА ИТАЛИЈЕ

ХЕРЦЕГ НОВИ - Сарадња у об-ласти туризма и

културе повезиваће убудуће Херцег Нови са руским градом Санкт Петербургом, договорено jе током посjете делегациjе Општине Хер-цег Нови, другом наjвећем граду у Русиjи. Представ-ници Херцег Новог били су почасни гости на отварању Међународног позоришног фестивала у том граду, а на позив Позоришта за младе, другог по величини театра у Санкт Петербургу.

Херцег Нови jе веома атрактивна дестинациjа за туристе из Русиjе, а Санкт Петербург као град од пре-ко пет милиона становни-ка jако емитивно тржиште и на тим чињеницама ће се заснивати сарадња ту-ристичких организациjа два града. Наjављено jе потписивање протокола о сарадњи, те да ће двиjе организациjе размиjенити промотивни материjал, па ће се каталози о Херцег Новом наћи у овом рус-ком граду већ током пред-стоjећег Свjетског првен-ства у фудбалу.

Представници Санкт Пе-тербурга били су посебно заинтересовани за намjеру Херцег Новог да развиjа спортски и здравствени туризам ван љетње турис-тичке сезоне. Како кажу, климатски услови у Херцег Новом веома су погодни

за потенциjалне госте из Русиjе и ово jе сегмент у коjем постоjи велики броj могућности за сарадњу на обострано задовољство.

Друга важна област бу-дуће сарадње биће култу-ра. Током посjете, начел-ник Комитета за културу Града Санкт Петербурга Константин Сукшенко именовао jе aмбасадорку за културу Санкт Петер-бурга у Херцег Новом, и то ће бити директорица Позо-ришта за младе Светлана Лавренцова. На оваj начин исказана jе jасна намjера за реализациjу конкретних проjеката у два града, а неки од предложених били су гостовања руских балет-ских трупа, опера, теата-ра...

Такође, потврђена jе до-бра сарадња херцегновске локалне управе са Амба-

садом Руске Федерациjе у Црноj Гори и њена спрем-ност да постиче и помаже повезивање два града.

У Санкт Петерсбургу

су боравили предсjедник Скупштине општине Хер-цег Нови Милош Биго-вић, начелник Кабинета предсjедника Владимир

Арсић, директорица Jавне установе културе Херцег Фест Гордана Поробић Крцуновић и Милутин Говедарица у име Турис-тичке организациjе. Они су током два дана посјете Санкт Петербургу раз-говарали са начелником Комитета за културу Кон-стантином Сукшенком, директорицом Туристичке организациjе Надеждом Петровом, замjеницом на-челника Комитета за раз-воj туризма Наном Гви-чиjом и шефицом Службе за међународне културне односе Еленом Воиновом. Домаћица посjете била jе директорица Позоришта за младе Светлана Лавренцо-ва. К.М.

ДЕЛEГАЦИЈА ОПШТИНЕ ХЕРЦЕГ НОВОГ ЗАДОВОљНА ПОСЈЕТОМ САНКТ ПЕТЕРБУРГУ И НАЈАВљЕНИМ АКТИВНОСТИМА

■ Наjављено jе потписивање протокола о сарадњи па ће се каталози о Херцег Новом наћи у овом руском граду већ током предстоjећег Свjетског првенства у фудбалу

■ Начелник Комитета за културу Константин Сукшенко именовао jе aмбасадорку за културу Санкт Петербурга у Херцег Новом, и то ће бити директорица Позоришта за младе Светлана Лавренцова

Пријем код директорице ТО Санкт Петерборг Надежде Петрове

Туризам и култура повезали два града

ХЕРЦЕГ НОВИ - Ученици првог и другог раз-реда Основне школе „Орjенски батаљон” Биjе-ла, подручна jединица Баошићи, са разредним старjешинама Бранком Тодоровић и Ратком Речевић, као гости JУ Музеj и галериjа Херцег Нови обишли су Музеj капетана Штумбергера.

Како обjашњаваjу у Градском музеjу, посjета jе уприличена кроз проjекат сарадње са херцег-новским основним и средњим школама кроз на-ставни план и програм, путем коjег jе омогућено упознавање младих са културним наслеђем гра-да.

Лиjепо приjеподне у друштву кустоса Сандре Башић jе доприниjело да организована посjету ученика Дому старог капетана Штумбергер у Ба-ошићу протекне весело и занимљиво.

Ученике су у музеjу Штумбергер дочекали директорица Ивана Паликућа и предсjедник Мjесне заjеднице Баошићи Ђуро Цвjетковић. Након обиласка музеjа у просториjама Мjесне заjеднице Баошићи jе организовано послужење за мале посjетиоце. К.М.

УЧЕНИЦИ ОШ „ОРJЕНСКИ БАТАљОН” ИЗ БИJЕЛЕ ИМАЛИ ЕДУКАТИВНИ ИЗЛET Посјетили Музеј капетана Штумбергера

Дјеца била одушевљена посјетом дому старог капетана

Пријем код начелника Комитета за културу Санкт Петербурга Константина Сукшенка

Побједник Андреј

Петровски

Вечера за 1.600 вјерника

Мостови за путеве у нигдје

Славље буђења, процвата знања

и умјетности

regioni@dan.co.me; Тел: 020 481 588

недјеља, 3. јун 2018.ПодгорицомII страна

У Булевару војводе Стан-ка Радоњића подигнут

је стамбени блок зграда, али само једно игралиште за дјецу. Малишани из десетак зграда, колико их је за сада направље-но, играју се на паркингу и улици јер простор за игру ин-веститори и планери нијесу планирали. Нема ни зеленила да бар на некој зеленој повр-шини малишани могу прово-дити вријеме.

Једино игралиште које је на-прављено је на брежуљку иза првог објекта до зграде Управе за некретнине. Са неколико иг-

рачкица на каменој подлози у близини пруге дјеца из преко десет зграда проводе вријеме. Ако желе да се клацкају морају чекати ред. Становници кварта огорчени су што нико није ми-слио на дјецу када су градили зграде. Они позивају надлежне да се постарају да малишанима обезбиједе простор за игру.

Игор Пејовић, станар из кварта, сматра да се игралиште мора направити јер дјеца не-мају гдје да проводе слободно вријеме.

–Нема ни зеленила, нема никаквих садржаја за дјецу. Сматрам да дјеци мора да се

обезбиједи једна површина гдје се могу играти, јер са-да је то паркинг и улица, па страхујемо. Има много зграда у овом дијелу, а садржаја за најмлађе нема. Ово је велико насеље, а нису размишљали да се засади и мало зеленила ма-кар због хладовине. Направили су све зграду до зграде и има довољно паркинга. Требало би инвеститори, када се крене у радове да планирају и простор за дјецу – рекао је Пејовић.

Истог је мишљења и Драган Грујић, становник овог кварта.

–Ја сам из оне генерације ка-

да смо се играли по ливадама и ту проводили слободно врије-ме. Сад је све мање простора за игру, а и паркови су руинирани. Треба дјеца да имају адекватно игралиште овдје, јер једно на почетку код подвожњака није довољно. Тако би квалитет-није проводили вријеме, а не само уз рачунаре. Има овдје неискоришћеног простора на којем се може направити иг-ралиште. Видим да дјеца сада немају гдје да се играју. Бар да направе привремено игра-лиште – казао је Грујић.

А.Д.

КВАрТ нА БУЛЕВАрУ ВоЈВодЕ СТАнКА рАдоЊиЋА имА ПрЕКодЕСЕТ ЗгрАдА и ЈЕдно игрАЛиШТЕ

На дјецу инвеститори и урбанисти не мисле

Кварт без зелених површина

Двориште вртића „Ђина Врби-ца” код Гинташа од јуче је бога-тије за нове саднице и парковски мобилијар који им је донирала НЛБ банка. У акцију уређења дворишта предшколске установе јуче је учествовало особље вр-тића али и 40 банкара.

Генерални секретар НЛБ бан-ке Јелена Вујовић саопштила је да су се за овај вид подршке опредијелили јер сматрају то дијелом друштвено-одговорног пословања, као и то да најмлађи заслужују да бораве у пријатном амбијенту.

–Размишљали смо која би то била активност гдје би смо могли

да укључимо наше запослене да помогнемо некој од институција у Црној Гори, што је свакако дио нашег друштвено-одговорног пословања. Организовали смо не-ко интерно гласање и највећи број запослених је рекао да би требало помоћи да овај вртић добије што бољи изглед. Онда смо разговара-ли са запосленима у вртићу, пи-тали их шта би то њима требало па су нам дали неке смјернице. Данас фарбамо, направили смо клупе, садимо цвијеће, чистимо двориште, садимо дрвеће, све то

да би смо створили боље услове у којим би дјеца могла да проводе своје слободно вријеме. НЛБ бан-ка подржава пуно пројеката овог типа, а радићемо много више на томе да укључимо и наше запос-лене, да дају активан допринос не само у новцу него и своје вријеме и рад- рекла је Вујовић.

Она додаје да желе да подста-кну и дају примјер другим пре-дузећима да се укључе што више како би дали свој допринос.

Пи ар ЈПУ „Ђина Врбица” Драгана Радуловић се захвали-ла менаџменту НЛБ банке и по-ручила да се нада даљој сарадњи и заједничким акцијама за ства-

рање што квалитетнијих услова за малишане вртића.

−У оквиру Еко-пројекта у по-следње вријеме, организујемо у свим нашим васпитним једини-цама акције уређења дворишта. Претходне недеље већ смо имали акцију у васпитној јединици „По-летарац 1” и васпитној јединици „Могли”. Данас имамо у вртићу „Ђина Врбица”, акцију уређења дворишта коју је подржала НЛБ банка на чему им од срца зах-ваљујемо - казала је Радуловић.

М.М.Н.

АКциЈА нЛБ БАнКЕ У ЈПУ „ЂинА ВрБицА”

Двориште богатије за саднице и мобилијар

радна акција банкара

играчке на неуређеном брежуљку

Специјалним попустима од 20 одсто на свим артиклима у Супер Волију у близини Дел-те, компанија Воли обиљежи-ла је 23. рођендан. Попусти су, како је саопштила Оли-вера Шушкавчевић, мар-кетинг менаџер компаније, обезбијеђени на свим про-изводима осим онима чија је цијена уређена законом као што су цигарете, електронске допуне и новине.

–Компанија Воли про-славља 23. рођендан на тра-диционалан начин са својим потрошачима. Данас су на снази специјални попусти од 20 одсто на све артикле осим на оне чија је цијена законом уређена и то на цигарете, електронске допуне и новине. Оно што нас чини поносним је то да смо у фази пријема нових радника тако да се на-ша Волијева породица увећа-ва – навела је Шушкавчевић.

Она је додала да компанија Воли тренутно има 2.116 за-послених, а да очекују пријем још 200 радника.

–На подручју Шаса при-премамо једно пољоприв-редно добро које је у озбиљ-ном развоју што представља сјајну подршку одлучној понуди домаћих производа на нашем тржишту. Наши су грађани презадовољни. У данима који су претходи-ли рођенданском попусту грађани су нас контактирали

и мислим да су нашли начин да сјајно искористе попусте. Грађани су нас питали зашто нијесмо у свим маркетима организовали попусте али то је финансијски неодрживо па смо се одлучили за наш највећи објекат Супер Во-ли. У наредном пероду нас очекује отварање маркета у Доброј Води и маркета на Луштици – навела је Шуш-кавчевић.

Она је додала да су про-славу 23 године рада јуче употпунили кошаркаши Бу-дућност Волија.

Међу онима који су јуче тр-говали по сниженим цијена-ма била је Верица Кркотић.

–Ја сам чест купац у мар-кетима Волија јер сам задо-вољна цијенама које имају. Редовно имају попусте а то много значи за кућни буџет. Прехрамбени и сухомеснати производи су им увијек на акцији, избор производа је велики. Желим им да дуго послују – навела је Кркотић.

У ред за трговину стрпљи-во је чекао и Милисав Кова-чевић.

–Воли увијек даје попусте грађанима и то је по мени добро. Због тога се сви радо враћамо. Тргујем у свим њи-ховим објектима јер су по-вољни са цијенама, па нека тако наставе и убудуће. Нека и даље дају попусте – навео је Ковачевић. Н.С.

Љубазност на првом мјесту

„ВоЛи” ПоПУСТимА ПроСЛАВио23 годинЕ рАдА

Верица Кркотић

милисав Ковачевић

На зеленој пијаци у Гинташу тезге су пуне разноврсног воћа и поврћа,а понуда је богатија па продавци кажу да највише пролази пипун и лубеница, који су новиотети на тезгама. Купац Оливера Матовић каже да ку-пује на пијаци кад стигне, а нај-више воће.

–Па дођем често, највише ви-кендом кад год имам времена јер су ми маркети ближи стану. У задње вријеме највише купујем воће, дјеца ми воле па купим. Нијесу цијене толико високе, може се наћи квалитетно, свјеже воће и поврће- рекла је Матовић.

Продавци кажу да су у по-нуди лубеница и пипун, јер су врућине почеле па свако тражи освјежење.

Цијена воћа и поврћа је остала иста као претходних дана. Лубе-ница кошта еуро, док је пипун скупљи па килограм кошта два еура. Цијена брескве је два и по еура, колико кошта и килограм трешања. Килограм домаће ја-годе се може купити за два и по еура, док су малине педесет центи јефтиније, па коштају два еура. Купци су могли пазарити лимун за два еура, док је кило-грам кајсије два и по еура. По-моранџе коштају два еура, док су нектарине скупље за педесет центи, па килограм нектарина кошта два и по. Цијена банана је 1,20.

Осим воћа, на тезгама се мог-ло наћи разноврсно поврће. Ки-лограм шаргарепе је 1,30, док килограм паприка кошта два еура. Црни лук се могао купити за еуро и по, док килограм бије-лог лука кошта пет еура. Купци су могли пазарити килограм краставаца за један еуро, док је парадајз скупљи, па килограм кошта два еура. Купци су могли наћи три килограма кромпира за еуро, а килограм бораније је три еура.

М.М.Н.

Социјалдемократе Зете су на локалним изборима одржаним у недјељу оствариле одличан резул-тат, односно два и по пута више гласова у односу на парламентар-не изборе 2016. године, оцијенио је Саша Поповић, носилац листе „Социјалдемократе - Иван Брајо-вић - Досљедно за Зету”.

–Овим резултатом Социјалде-мократе су оствариле парламен-тарни статус у Зети и још једном

доказале да истинска социјалде-мократија живи у сваком дијелу Црне Горе, имајући у виду чиње-ницу да Социјалдемократе имају представнике у свим локалним парламентима у нашој држави. Резултат ће се из избора у изборе побољшавати, с обзиром на неза-устављив раст повјерења у поли-тику Социјалдемократа широм Црне Горе –поручује Поповић.

Н.С.

ноСиЛАц ЛиСТЕ Сд У гоЛУБоВцимА САША ПоПоВиЋ ЗАдоВоЉАн рЕЗУЛТАТимА

Парламентарни статус освојили у Зети

Пуне тезге

Пипун два еура нА ЗЕЛЕноЈ ПиЈАци У гинТАШУ

Запошљавају 200 радника

Велике гужве у „Супер Волију”

недјеља, 3. јун 2018. Подгорицом страна III

М акедонац Андреј Пе-тровски побједник

је прве етапе Међународне етапне друмске бициклистич-ке трке „Трофеј Кучи 2018”. Друго мјесто заузео је Грегор Матија Черне из Словеније, а треће Јанко Бенгер из Хр-ватске.

Симболика цијеле трке, коју је организовао Фонд за развој Куча „Марко Миљанов” и би-циклистички клуб Џада, а под покровитељством Главног гра-да, огледа се у два лика славне историје, представника пле-мена Куча и Љешанске нахије – војводе Марка Миљанова и мајора Симона Ивановог Вукчевића.

Прва етапа трке почела је из Суторине код Херцег Новог, мјесту у коме се војвода Марко

Миљанов упокојио 1. фебруара 1901. године. Од Суторине до Бартуне, гдје су побједницима уручене награде, такмичари су возили 108 километара.

Најближи потомак Симона Ивановог Вукчевића, Зоран Вукчевић саопштио је да и даље живи љешанско камење које прича и проповиједа при-чу о јунаштву и чојству Симо-на Ивановог Вукчевића.

–Симон Вукчевић је и поред забране књаза Николе дочекао на историјском Царевом лазу и спровео кроз Љешанску на-хију бесмртног војводу Марка Миљанова. Симон је изгубио чин војводе због тога што га је љубав према Марку натјерала да жртвује привилегије. Зато ће се његов примјер памти-ти вјековима, док буде сунце гријало и док буде људи који буду говорили српским језиком – навео је Вукчевић.

Предсједник Фонда за раз-вој Куча „Марко Миљанов” Радомир Прелевић захвалио

се такмичарима на спортском држању, али и организаторима, бициклистичком клубу „Џада” и покровитељима манифеста-ције.

Такмичари су јуче возили од Суторине, заливом преко Хер-цег Новог, Котора, уз Његуше, преко Цетиња до Барутане.

Други дан трке заказан је за данас, а такмичари ће кренути из Подгорице, па ће возити ста-рим путем за Даниловград, на главу Зете, на Богетиће, потом се враћају магистралом назад до Подгорице, заобилазницом иду преко Дољана и даље до Убала. М.М.Н.

Вечерас у градуБи­о­скоп­ Си­не­плекс – те ле­

фон за ин фор ма ци је 020 414 424

Дворац­Петровића­ излож­

ба њемачких фотографа Ериха­

Саломона и Барбаре­Клем

Перјанички­ дом­ изложба

Војислава­Клачара­

Музеји­ и­ галерије­ из­

ложба­Маје­Ђурић „одраз”

Галерија­ Центар­ Колек­

тивна изложба „многоли­

кост савремене умјетности”

Му­зеј­ Мар­ка­ Ми­ља­но­ва–

Стал но отво рен. За ор га ни зо­

ва не по сје те по до го во ру кон­

такт те ле фон 069 616 200

‣дежурне службеПозив у хитним ситуацијама ................ 112Полиција ................................................ 122Ватрогасци ............................................. 123Хитна помоћ ........................................... 124Тачно вријеме ........................................ 125Телеграми .............................................. 126Сигурност на мору ................................. 129СоС број за жртве трафикинга .... 116­666

‣ информације о бројевима претплатника и кол центарУниверзална служба за информације ........................................ 1180црногорски Телеком........................... 1181 ............................................................... 1500Теленор ................................................ 1189 ............................................................... 1700 м:тел ...................................................12768 ............................................................... 1600радио­дифузни центар .....................12712Telemach ............................................12755 ............................................................... 1800орион Телеком ..................................12777

‣сервисне службеЕлектродистрибуција ................... 633­979Водовод ......................................... 440­388Агенција за становање 623­493 067/266­663Чистоћа........................................... 625­349Погребно ........................................ 662­480Погребне услуге „Лазовић”......067­283­991

‣поЗовитедом наде ­ ванбрачне мајке ........ 646­090 ..................................................069­077­023Пријава корупције ..................020­245­666Сигурна женска кућа .............069­013­321ЈУ Какарицка гора ........................ 611­847и СоС инфо о третмануболести зависности ...............0800­82­000СоС­за жене и дјецу жртве насиља ................................ 232­253СоС­за жртве насиља у породици ..............................080­111­111Временска прогноза ..............044­600­200 царинска отвор. линија .........080­081­333центар за зашт. потрош. .............. 244­170Управа за антикорупцијску иницијативу ................................... 234­396 рдццг­квар на репетиторима .... 408­021

‣апотекеКрушевац (дежурна) ..................... 241­441Апотека м.С. (нон­стоп)................ 225­444рибница .......................................... 627­739Сахат­кула ...................................... 620­273"радовић" ....................................... 238­633"Лијек"............................................. 633­767"Бона фидес" .................................. 264­497"Подгорица" .................................. 230­798"медеонфарм" ................................ 248­922"SANATHEA" ................................... 248­677Свети Лука...................................... 272­303

‣болницеКлинички центар ........................... 412­412дјечја .............................................. 412­412домоВи ЗдрАВЉА Call центар ..........................................19816

‣ветеринарске станице"монтвет" ........................................ 625­713Јавна вет. станица ......................... 645­300"Анимавет"...................................... 641­651

‣такси службе„Наш такси" ........................................19709"Ало такси" .........................................19700"Хит такси" ..........................................19705"Бум такси" .........................................19703"Лукс" ..................................................19706„ред такси” .........................................19714„Екслузив” ..........................................19721„Сити такси” .......................................19711

‣инспекцијеУправа за инспекцијске послове ........................................... 234­421Комунална инспекција ..........067­245­799Комунална полиција 067­ 002 ­005

‣Хотели"Костас" ........................................... 610­000"Холидеј" ........................................ 611­411"Подгорица" ................................... 402­500"Амбасадор" ................................... 272­233"Европа" .......................................... 623­444"Ловћен" ......................................... 669­201"Амбијент" ...................................... 235­535”Хотел м” ........................................ 670­111

‣редакције 481­529 481­520

радио "д" ........................................ 481­560радио "д плус" ............................... 481­570маркетинг "дана" ......................... 481­555

020

Укупна потраживања предузећа Тржнице и пијаце у првом кварталу ове године износила су 7.258 еура и тај дуг налази се пред јавним изврши-тељима. Од тога износа, како је саопштио Ранко Јовановић, извршни директор Тржница и пијаца, наплаћено је 1.350 еура.

–Преостали дуг је у процедури и очекујемо на-плату након што поступак буде до краја спрове-ден–навео је Јовановић.

Јовановић наводи да захваљујући систему на-

плате који континуирано спроводе, могу костато-вати да Тржнице и пијаце постижу изузетно добар проценат наплате потраживања.

–У појединачним случајевима, када је то нео-пходно, односно уколико претходна упозорења и опомене које доставимо закупцима не резултирају наплатом, као крајњу мјеру спроводимо принудну наплату, подношењем приједлога за извршење код јавног извршитеља–поручује Јовановић.

Н.С.

дУгоВАЊА ЗАКУПАцА ТрЖНицА и ПиЈАцА СТигЛА НА ПриНУдНУ НАПЛАТУ

Извршитељи наплатили 1.350 Иако је у изградњу Трга

Бећир Бега Османагића и рес-таурацију Сат куле уложено 400.000 еура овај дио Старе вароши се уопште не одржава и не чува. Недавно је осванула поломљена корпа за отпатке, а

и друге су обишли вандали. Несавјесни грађани све мање воде рачуна о мобилијару, а све чешће се „обрачунавају” са њим. Надлежне службе треба-ле би оваквом чину да стану на крај. А.Д.

Накривљена корпа

Код САТ КУЛЕ

Поломљена корпа

мАЛиШАНи ВрТиЋА „ЛЕПТириЋ” ПоСЈЕТиЛи ордиНАциЈУ „ВУЛЕКоВиЋ”

Наставља се експроприја-ција непокретности за потребе изградње аутопута Бар-Бољаре па ће због измјене девијација трасе аутопута бити одузето 365 квадрата непокретнот-ности у катастарским општи-нама Клопот и Лијева Ријека. Поступак експропријације спровешће Управа за некрет-нине.

У КО Клопот биће одузето

177 квадрата непокретности. Миливоју Кековићу биће експроприсано 79 квадрата некатегорисаног пута, док ће Блажу Грујићу бити одузето 30 квадрата шуме и осам ква-драта ливаде.

У КО Лијева Ријека плани-рана је експропријација код Божидара Лакушића којем ће узети 248 квадрата шуме.

Н.С.

НАСТАВЉА СЕ ЕКСПроПриЈАциЈА ЗА ПоТрЕБЕ АУТоПУТА У Ко КЛоПоТ и ЛиЈЕВА риЈЕКА

Узеће 365 квадрата ливада и шума

Дјеца млађе васпитне групе „Лептирић” посје-тили су педијатријску ординацију „Вулековић” у оквиру мјесечне теме „занимања”. Доктор Си-ниша Вулековић је кроз игру дјеци приближио своје занимање објаснивши им које инструменте користи, за шта служе и прегледао их. Дјеца су, ка-ко наводе из ове васпитне јединице, била у улози и пацијента и доктора гдје су прегледали једни друге па и доктора и тиме се дјеца ослободила страха од посјете доктору.

–Док је група дјеце била у улози доктора друга група дјеце са медицинским сестрама се кроз игру упознала са мјерењем температуре, вагањем тежи-не и давањем ињекције. Активности у амбyланти

су биле пропраћене игром и смијехом а на крају су дјеца у чекаоници која је била уједно и играоница испуњена играчкама, коцкама, пузлама и великом таблом за цртање уживала у игри. Дјеца су уручи-ла доктору слику групни рад и стихове које су сас-тављали заједно са васпитачима –наводе из вртића.

Доктор Синиша Вулековић је задовољан што је угостио дјецу.

–Посебно је задовољство што је посјета била замишљена да дјецу ослободи, што је могуће више страха од љекара.Уживао сам у њиховом друштву и спонтаности, а на крају сам видио да су се заиста опустили тако да је моје задовољство било потпу-но – навео је Вулековић. Н.С.

Ослободили сестраха од посјете доктору

ЗАВрШЕНА ПрВА ЕТАПА мЕЂУНАродНЕ дрУмСКЕ БициКЛиСТиЧКЕ ТрКЕ „ТроФЕЈ КУЧи 2018”

Побједник Андреј Петровски

Петровски

Побједници на трону

Уручење награда

недјеља, 3. јун 2018.РегиониIV страна

ДАН у Пљевљима

Из Мреже невладиних ор-ганизација Сјевера кажу да се не могу сакрити недостаци бројних пројеката рађених у периоду од 2006. до 2011. го-дине и траже од државног ту-жилаштва да покрене истрагу како би се утврдила одговор-ност представника општин-ске управе, извођача радова и надзорних органа који су кон-тролисали квалитет урађених послова. Из ове организације поручују да ће наставити са прикупљањем података о овим пословима, да ће јав-но да публикују ко су били извођачи радова, ко чланови надзорних одбора, као и ко је у име Општине Пљевља скла-пао послове. Из Мреже НВО Сјевера саопштавају да ако се добро погледају пројекте који су се односили на реконструк-цију Улице Саве Ковачевића, израду тротоара у улицама у насељу иза градске Поште, из-градње мостова преко ријека Везишнице и Ћехотине, све личи на организовани крими-нал који су починили финан-сијери радова, у овом случају Општина Пљевља, извођачи радова и чланови надзорних одбора.

–Тужилаштво има обавезу да испита како су ови посло-ви рађени и дали је било до-говора између представника Општине, извођача радова и надзорних органа, а све на штету грађана Пљеваља чијим се новце финансирају помену-ти послови. Постоји основана сумња да је у периоду од 2006. до 2011. године постајала ор-ганизована криминална гру-па, која је радила ове послове

на штету грађана и то тужи-лаштво мора да расвјетли - на-води се у саопштењу Мреже невладиних организација Сје-

вера уз појашњење да су про-пусти видни и да их тренутно нико не може да оспори.

-У Улици Саве Ковачевића

радови су коштали преко два милиона еура, а сада се испоставља да сливници на коловозу нијесу повезани са атмосферском канализацијом. Значи, сливници су урађени формално али нема цијеви која воду одводе из истих. У овој улици спорна је и шири-на коловоза, као и цјелокупан квалитет изведених грађевин-ских радова.Још трагичнија је ситуација са квалитетом тротоара и ивичњака у насељу иза градске Поште. Практично ивичњаци су се распали годину дана након што су поставље-ни. Сада се опет раде, а нико не поставља питање ко је крив за послове који су тако лоше урађени- саопштавају из Мре-же НВО Сјевера и сугеришу да је потребно преиспитати улогу надзорних органа.

Као посебну злоупотребу напомињу мост преко ријеке Ћехотине, који је саграђен на локацији гдје пројектом то није било предвиђено, па исти још увјек није ни стављен у функ-цију. Слична је ситуација са

мостом преко ријеке Везиш-нице који је грађен општин-ским парама а води у приватно имање.

-У случајевима мостова, већ смо неколико пута јавно пози-вали тужилаштво да реагује, али се надлежни понашају као да су и глуви и слијепи. Са-градити мост на погрешном мјесту и не тражити ничију од-говорност прсто је несхватљи-во. Притом и птице на гранама

пјевају да је грешка намјерна и да је мост у Жидовићима грађен на ужем дјелу корита Ћехотине, како би се разлика у новцу ставила у џепове,Све наведно проткљепљује наше сумње да је у поменутом перио-ду успјешно радила криминал-на група у којој су били увеза-ни представници општинске власти, надзорни органи и извођачи радова- истичу из Мреже НВО Сјевера. Б. Је.

МРеЖА нВо СЈеВеРА ТРАЖи ДА ТУЖиЛАШТВо иСПиТА СиТУАЦиЈУ оКо ВиШе гРАЂеВинСКиХ ПоДУХВАТА ПРеДСТАВниКА оПШТинСКе ВЛАСТи оД 2006. До 2011. гоДине

Мостови за путеве у нигдје

Мост преко Везишнице води до приватног имања

Сливници у Ул. Саве Ковачевића

Мост у ЖидовићимаПодсјећамо, у периоду од 2006. до 2011. године на челу општине налазио се Филип Вуковић, а локална власт на челу са Милојем Пуповићем (СнП) која је 2011. године до-шла на чело општине, поднијела је кривичну пријаву про-тив Вуковића и секретара за финасије Мустафе Клепа, јер је постајала основана сумња да су исти противзаконито по-ступали приликом располагања са новцем општине Певља. Прошле године тужилаштво је пријаву одбацило јер је про-шло пет година од извршених радњи и овај случај је заста-рио. Решење о застарјевању случаја потписала је помоћница тужиоца у Пљевљима Сања Голубовић, супруга Игора Голубовића који је у периоду од 2006. до 2011. године био менаџера општине Пљевља и директора Службе за развој и изградњу.

Кривична пријава одбачена због застаре

■ Постоји основана сумња да је у периоду од 2006. до 2011. године постајала организована криминална група која је ра-дила многе послове на штету грађана као што су радови на реконструкцији Улице Саве Ковачевића, те градњу мостова на Ћехотини и Везишници

У пљеваљским насељима Го-лубиња и Злодол услед недостат-ка спортских игралишта и терена млади баскет играју на коловозу у Улици 37. дивизије. Обећање да ће се у овим насељима из-градити спортски терен никада није реализовано. Истини за вољу означена је локација гдје ће се игралиште градити, али се од тог корака даље није макло. Наравно ово није једина невоља младих, јер им је Комунална по-лиција прије неколико година, по пријави становника помену-тих насеља, уклонила кош. Он

је опет постављен, а опасност од аутомобила и Комуналне по-лиције и даље вреба.

– Све ћемо учинити да се мла-дим људима у нашој заједници помогне, односно да се изгради прикладно спортско игралиште, казао је предсједник МЗ Го-лубиња Васо Кнежевић и појас-нио да је заиста неприхватљиво да ова насеља немају простор за игру младих. Б. Је.

У неДоСТАТКУ СПоРТСКиХ игРАЛиШТА

Улица као игралиште

Баскет на улициИако је зима и грејна сезона

већ одавно прошли, а на помо-лу је љето, Пљевљаци још увјек нијесу добили субвенцирани пе-лет за прошлу зиму. Истини за вољу један дио пелета је током зиме подијељен, али око 120 тона још увјек није. Из локалне упра-ве тврде да ће фочанско предузеће „Ловћен-трајд“ испоручити пре-остале количине.

– Потребно је да фочанско пре-дузеће испоручи још 120 тона пелета, односно да пелет добије још 120 грађана - речено нам је у локалној управи.

Фочанско предузеће „Ловћен-трајд”, укупно је требало да испоручи око 850 тона пелета. Поменуте количине пелета су требале да буду испоручене за 476 домаћинстава, а цијена тоне пелета износи 104 еура.

Током зиме многи грађани су морали да купују пелет на другим адресама и да га плаћају по цијени од 230 до 250 еура. Пљевљаци су могли ипак да купе нешто повољ-

није пелет у Републици Србији, односно у Пријепољу, плаћајући једну тону по цјени од 187 еура.

Не треба заборавити да је греј-на сезона званично у Пљевљима почела 1. октобра, као и да су у локалној управи најављивали да ће се допремање пелета из Фоче нормализовати од првог децем-бра, али се то није десило па ево и до љета Пљевљаци чекају обећа-ни и поручени пелет.

Подсјећамо, крајем 2014. го-дине Влада Црне Горе је у окви-ру краткорочних мјера помоћи Пљевљима, због изузетно високог загађења животне средине, опре-дијелила новчана средства којима се субвенционише цијена пелета, а све са циљем да би што више грађана користили биомасу за гријање, односно како би се угаљ искључио из употребе. Прве го-дине се каснило са расписивањем тендера за набавку пелета, а то-ком прошле године очигледно је изабран лош понуђач.

Б.Је.

КАСни иСПоРУКА БиоМАСе ЗА ЗАгРиЈАВАЊе ПРоСТоРиЈА

Пелет чека још 120 грађана

Када се у Руднику угља мини-ра, онда се Пљевља тресу. Међу-тим, често Пљевљаци и не виде

да минирање у коповима Рудни-ка угља изазива толику праши-ну и да она пада по граду. Сви

у Пљевљима чују детонације из копа, јер се приликом минирања земља под ногама тресе, али се истовремено не примјећују об-лаци прашине које минирање подиже.

Наравно у надлежним инспек-цијским службама, у првом реду еколошкој инспекцији, не реа-гује, јер она и нема свог испекто-ра у Пљевљима. У Руднику угља на овакве појаве не реагују, јер прашина свакодневно долази из

копа Потрлица и пада по граду, па се понекад облаци прашине не могу ни примијетити.

У сваком случају на фотогра-фији се може видјети како то изгледа када се минира у у ко-повима Рудника угља. Наравно, овакво стање не треба да изне-нађује, јер су Пљевља једини град у чијем се градском језгру налази површински коп неког рудника.

Б.Је.

облаци прашине након минирања

Град се тресе и гуши од прашинеКАД Се МиниРА У КоПУ РУДниКА

недјеља, 3. јун 2018. Региони страна V

ПЕТЊИЦА - Комунална полиција обавијестила је ста-новнике петњичке општине да је забрањено извођење радова на јавним површинама без са-гласности надлежног органа, а на основу одлуке о комуналном реду СО Петњица. Комунална полиција је ставила до знања и да је забрањено прљање или оштећење јавне површине, од-лагање чврстог и течног отпада у рјечна корита и водотоке као и одлагање отпада поред кон-тејнера.

- За непоштовање одредби одлуке о јавним површинама прописане су казне, за правна лица и предузетнике новча-на казна од десетоструког до стоструког износа минималне зараде у Црној Гори, а за фи-зичка лица од двоструког до десетороструког износа ми-нималне зараде у Црној Гори – навели су из локалне управе.

Подсјетили су да се под јав-ним површинама се подразу-мијевају: путеви, улице, тро-тоари, рјечна корита, тргови, површине јавног саобраћаја, травњаци, зеленило дуж са-обраћајница, површине око зграда, спортско забавни тере-ни, неизграђено градско грађе-винско земљиште и заједничка дворишта зграда. Д.Ј.

РОЖАЈЕ – За више од 1.600 вјерника који посте Рамазан, истанбулска Општина Бајрам-паша, приредила је ифтар (вечеру), која је организована на градском тргу у Рожајама. У име општине Бајрампаша, поздраве од предсједника и премијера Турске пренио је Мунир Дилер.

– Имате поздраве од Реџепа Таипа Ердогана и Биналија Јилдирима. Захвални смо што сте дошли у оволиком броју чиме сте показали захвалност према турском народу – казао је Дилер.

Присутнима се у име Ис-ламске заједнице и реиса Ис-ламске заједнице у Црној Гори обратио Рејхан Хот, истичући да сваки вјерник који је постио побиједио је своје страсти и прохтјеве.

–Побиједио је оно што је ниско и што се налази у нама. Ми овдје окупљени побиједи-ли смо предрасуде и разлике, побиједили смо границе, јер братство не познаје границе. У име Исламске заједнице у Цр-ној Гори захваљујем се Општи-ни Бајрампаша, турској Репуб-лици и турском народу за све

оно што чине за све муслима-не свијета. Имао сам прилику боравити у Палестини и видио присуство наше браће Турака који помажу Палестинцима. Зато вас позивам да учите дове за Турску и њеног лидера Реџе-па Таипа Ердогана, јер учећи дове за њега, ми помажемо и Палестину – рекао је Хот.

Предсједник општине Ејуп Нурковић је захваљујући Општини Бајрампаша, казао да је помоћ коју сваке године

пружа вјерницима који посте Рамазан веома важна за Рожаје.

– Овим чином показана је љубав и солидарност између Општине Бајрампаша и наше општине, које имају добру са-радњу, као што је имају Републи-ка Турска и Црна Гора, што је из-узетно важно за грађане на овим просторима – казао је Нурковић

Вјерницима се обратио и ам-басадор Турске у Црној Гори Ферхат Галип, истичући да се конвој из Бајрампаше који

обилази балканске земље, са собом носи снажну поруку мира, пријатељства, братства и солидарности.

–С поносом истичем да су односи између Турске и Цр-не Горе на највишем нивоу. Турска ће наставити да подр-жава Црну Гору. Захваљујем се предсједнику Општине Бајрампаша и другима који су дали допринос да се овај про-грам реализује – казао је амба-садор Галип. В.Ра.

КоМУнАЛнА ПоЛиЦиЈА

УПоЗоРиЛА гРАЂАне

нА ТРгУ У РоЖАЈАМА ПРиРеЂен иФТАР ЗА СВе КоЈи ПоСТе МЈеСеЦ РАМАЗАнА

Не дирајте јавне

површине

Вечера за 1.600 вјерника

ифтар на градском тргу у Рожајама

БАР - У оквиру регионалне кампање Туристичка организа-ција Бар је организовала једно-дневну промоцију туристичке понуде у Крагујевцу, граду са којим је Бар побратимљен. Промоција је реализована је у сарадњи са Нациналном ту-ристичком организацијом и туристичким организацијама Будве, Тивта и Херцег Новог, као и туристичком привредом. На главном градском тргу одр-жана је промоција на којој је дистрибуиран рекламно про-пагандни материјал, и пруже-не информације о понуди за предстојећу љетњу сезону. За најмлађе Крагујевчане био је уприличен забавни програм, у склопу кога је наступила Леонтина Вукомановић са хором „Чаролија”, а анимато-ри и кловн су дијелили бало-не. Организована је наградна игра за грађане Крагујевца, а

љетовање у трајању од 7 дана за двије особе обезбиједили су хотели „Сато” и „Ловћен”. У ресторану „Панорама”, у присуству бројних медија и туристичких агенција, о туристичкој понуди барске општине за сезону 2018. го-ворила је в.д. директора ТО Бар Сања Митровић, која је представила комлетну понуду барске општине, са посебним акцентом на панорамску руту „Између двије чаробне обале”. Митровићева је истакла значај понуде активног одмора у за-леђу барске општине, као што су бициклизам, пјешањење, крстарење језером...

Презентација Бара и Црне Горе након Крагујевца на-стављена је на главном град-ском тргу у Чачку, те Суботици и Скопљу, а слиједу 6. јуна у Сарајеву и 8. јуна у Бања Луци.

Д.С.

БИЈЕЛО ПОЉЕ -Полазни-ци Јавне предшколске устано-ве „Душо Басекић”, њих 271, у петак вече су плесом на град-ском тргу одушевили бројне суграђане. Све је реализовано у оквиру манифестације „Рас-тимо уз плес - предшколци на

трговима” која је међународног карактера и која је прерасла у традиционалну. У реализацији пројекта ове године учествује 13.700 дјеце из Црне Горе, Ср-бије и Босне и Херцеговине.

Како је казала Ида Ћетко-вић, директорица вртића „Ду-шо Басекић”, дјеца уз плес лак-ше уче, више и квалитетније се

друже, али и ослобађају треме.–Прије седам година из Црне

Горе, Србије и Босне и Херце-говине плесало је 4.600 дјеце, а податак да их је данас скоро три пута више, довољан је до-каз колико је ова манифеста-ција успјешна и значајна. Она

је замишљена као испраћај предшколаца, па им ја овим путем желим срећан полазак у основну школу-истакла је Ћет-ковић.У обиљежавању манифе-стације учествовали су предш-колци васпитних јединица из Расова, Недакуса, Сутивана, Његњева, Затона, Томашева и Павиног Поља, и сви заједно

доказали да су украс свијета.Васпитачица Елида Џоговић, каже да су током цијеле године вјежбали кореографије.

– Заиста је било дивно. Трг је имао посебну љепоту украшем нашом дјецом. Надам се да су сви уживали. Сигурна сам да

ће и наредних година ова ма-нифестација бити одржана у нашем граду-додаје Џоговић.

Манифестацију „Растимо уз плес - предшколци на тр-говима” у Црној Гори реали-зовало је девет предшколских установа из Бијелог Поља, Подгорице, Колашина и Пље-ваља. М.Н.

НИКШИЋ - У Основној школи „Душан Бојовић“ у Жу-пи никшићкој приређена је све-чаност у оквиру које су уруче-не дипломе „Луча“ најбољим свршеним основцима, као и захвалнице свим оним који су у претходној години помагали рад те установе. Школа је ис-пратила једну у низу добрих генерација у којој је било 45 полуматураната, међу којима и пет „лучоноша”. Жана Ра-дуловић, Милица Мандић, Горана Мушикић, Јована Јаредић и Милица Ћипра-нић. Најбоље ученице школе у Жупи осим дипломе „Луча” добиле су на дар по комплет књига, као и новчане награде од по 200 еура које су подјед-нако обезбиједили Мјесна заједница Жупа, „Градња ин-жењеринг”, Милисав Ћиро Ћипранић и Црногорска ко-мерцијална банка. Пригодан поклон од МЗ Жупа добила је учитељица Данка Шундић Делибашић која је свих пет лучоноша учила прва четири разреда у Подручном одјељењу Ливеровићи. Посебну награду за изузетно залагање на афир-мацији школе у Жупи добила је ученица Жана Радуловић која је своју школу промовисала и освајањем бројних награда на такмичењима и учешћем на манифестацијама.

– Оно што бих нагласила су постигнућа наших ученика. Гдје год су учествовали дошли

су са неким од прва три мјес-та. У реализацији програмских садржаја имали смо велику по-моћ од МЗ Жупа, локалне уп-раве Никшића, донатора и од пријатеља школе на сваки мо-гући начин. У години реформе школства помоћ смо имали и од представника Министарства просвјете и Завода за школство - казала је директорица школе Весна Мијушковић.

За постигнут одличан успјех током школовања награде су уручене и ученицима: Сари Костић, Милици Лончар, Јо-вану Митровићу и Драшку Костићу. Похвалу и награду од школе добили су диригент хора Горинка Бакрач и Ран-ко Зечевић који води секцију Црвеног крста. Захвалнице за подршку акцији да сви жуп-ски полуматуранти и ове, као и прошле године, заједно от-путују на ескурзију добили су Мјесна заједница Жупа, фирме „Унипром метали”, „Рубежа”, „Рамел”, „Велетекс”, „Рапакс”, „Сава осигурање”, „Абакус компутинг”, „Рудкоп”, „Градња инжењеринг”, „Миловић ком-пани”, Црвени крст Црне Го-ре, Нешко Томић и Арсеније Бато Шундић. Невладина организација а „Жупа у срцу“ добила је захвалницу јер је пројектом обезбиједила школ-ској библиотеци више од 700 књига, а НВО „Друмовања” за донирани лап-топ подручном одјељењу у Моракову. Б.Б.

ПРоМоЦиЈА ПонУДе БАРСКе РиВиЈеРе У гРАДоВиМА РегионА КРенУЛА иЗ КРАгУЈеВЦА

У БиЈеЛоМ ПоЉУ РеАЛиЗоВАнА МАниФеСТАЦиЈА МеЂУнАРоДног КАРАКТеРА

оШ „ДУШАн БоЈоВиЋ“ иСПРАТиЛА ЈоШ ЈеДнУ УСПЈеШнУ генеРАЦиЈУ

Позивница за активан одмор

Предшколци плесали на тргу

„Луче” и награде за пет најбољих ђака

Са манифестације у Бијелом Пољу

најбољи ученици оШ „Душан Бојовић“ и њихови наставници

■ имате поздраве од Реџепа Таипа ердогана и Биналија Јилдирима. Захвални смо што сте дошли у оволиком броју чиме сте показали захвалност према турс-ком народу – казао је Мунир Дилер

■ У име исламске заједнице у Црној гори захваљујем се општини Бајрампаша, турској Републици и турском народу за све оно што чине за све муслимане свијета, нагласиo је Рејхан Хот

недјеља, 3. јун 2018.РегиониVI страна

ХЕРЦЕГ НОВИ – У ок-виру пројекта „Активна агро јавност”, у Херцег Новом је протекле седмице одржана округли сто под називом „Одр-живо управљање зеленим от-падом из пољопривредне про-изводње”. Основни закључак састанка био је да док год ло-калне управе и комунална пре-дузећа не буду имале развије-ну свијест о томе да се путем компостирања смањују зелени отпад и за себе остварују ве-лика корист, пројекат не може

заживјети у пуном капацитету.Савјетница за заштиту жи-

вотне средине у Општини Херцег Нови Јованка Матко-вић је објаснила да се проје-кат „Активна агро јавност” реализује у оквиру програма подршке Европске Уније - Одржива пољопривреда за

одрживи Балкан.– Кроз овај пројекат се у

протеклих 12 мјесеци радило на информисању и едукацији доносиоца одлука, пољоприв-редних произвођача, јавност и свих релевантних актера о значају и предностима ус-постављања одрживог упра-вљања зеленим отпадом из пољопривредне производње као и на успостављању ефи-касаног механизама сарадње између удружења пољоприв-редних произвођача и локал-

них управа у Котору, Тивту и Херцег Новом - објаснила је Матковић и нагласила да је захваљујући ангажману НВО Еко центар Делфин пољоприв-редницима подијељено 20 компостера и да је свих 20 пољопривредника започело процес компостирања.

Менаџер пројекта „Активна агро јавност” Љиља Радуно-вић је објаснила да је пројекат, вриједан 19.500 еура, обухва-тио општине Тиват, Котор и Херцег Нови и 60 пољоприв-редника којима су подијељени компостери запремине 400 литара.

Истакла је, да је током трајања пројекта изражено велико интеровање маслина-ра, који желе да од маслинске комине, добију маслински ком-пост.

– У Тивту имамо велики број заинтересованих пољоприв-редника, који желе да се баве компостирањем као привред-ном дјелатношћу. Општина Тиват, већ сада је донијела уредбу, која треба проћи СО, а која ће омогућити оваквим пољопривредницима, који

професионално желе да се баве компостирањем као привред-ном дјелатношћу, опредјељи-вање средстава из буџета - ка-зала је Радуновић.

Предсједник НВО Еко Цен-тар Делфин Жељко Радуло-вић указао је на значај плат-форме коју су су потписале општине Тиват и Херцег Нови, а коју ће 11.јуна потписати и општина Котор.

– Платформа даје одговор и инстутуционални оквир, којим се показује одговоран однос локланих управа и комунал-них предузећа према себи, грађанима и околини- рекао је Радуловић и изразио жаљење, па и како је истакао и љутњу, што састанку у Херцег Новом нису присуствовали представ-ници Комунално-стамбеног предузећа. Указао је и на па-радокс да су успјели да ани-мирају 19 одсто школа у Црној Гори да производе компост, а да компостана у Котору, која би требала да обрађује зелени отпад из четири општине, није заживјела на задовољавајући начин.

Бојана Лазић и Мили-ца Берберовић, које су зах-ваљујући пројекту добиле компостере, изразиле су задо-вољство њиховом корисношћу. Оне сматрају да нема логике да наша држава увози компост ка-да због бујне вегетације може да га производи.

Иначе, компостери се могу наћи и у специјализованим продавницама у Црној Гори, увезени су из Италије, коштају између 40 и 50 еура, а њихов вијек трајања је 10 година.

К.М.

о оДРЖиВоМ УПРАВЉАЊУ ЗеЛениМ оТПАДоМ иЗ ПоЉоПРиВРеДне ПРоиЗВоДЊе РАЗгоВАРАно У ХеРЦег нOВоМ

Умјесто да производи држава увози компост

■ основни закључак састанка био је да док год локалне управе и комунална преду-зећа не буду имале развијену свијест о томе да се путем компостирања смањују зелени отпад и за себе остварују велика корист, пројекат не може заживјети у пуном капацитету

Учесници састанка у Херцег новом

ХЕРЦЕГ НОВИ – Пред-ставници Општине Херцег Нови и НВО „Машкаре” Иван Пеулић и Дамир Баки-ца учествoвали су на 38. Кон-венцији федерације европских карневалских градова, којој је домаћин био град Шабац.

Како је казао Пеулић, који је и иницијатор учлањења Херцег Новог у ову међународну ор-ганизацију, делегација Херцег Новог је током званичног дије-ла најавила 50. Празник мимо-зе и искористила прилику да позове на сарадњу чланове ев-ропске карневалске породице.

Овогодишња конвенција, 38.

по реду, окупила је преко 180 учесника из цијелог свијета. Поред стандардне процедуре рада, обиљежио је избор новог одбора директора, који ће водити ову међународну организацију у следећем четворогодишњем ман-дату и постављати нове стандар-де у карневалским свечаностима.

Херцег Нови присуствује као дио ФЕЦЦ Црна Гора, који предводи предсједник Бранко Ђурица, а учесници конвен-ције су и представница Будве Марија Пјеротић, представ-ник Тивта Горан Божовић и представник Котора Василије Бајровић. К.М.

ЦЕТИЊЕ – Поводом обиљежавања Свјет-ског дана борбе против пушења у Основној школи „Ловћенски партизански одред” при-ређен је програм под слоганом „Реци НЕ ду-вану”. Замјеница директорице школе Марија Татар казала је да није примјећено да ученици ове школе конзумирају цигарете.

– Заиста имамо велику срећу, јер никада нисмо примијетили да наши ученици користе дуван. Ми се трудимо да их кроз разне ради-онице на вријеме подучавамо о штетности ци-гарета и осталих порока. Данас смо кроз разне активности у које су укључена дјеца нижих и

старијих разреда на симболичан начин обиљежили Свјетски дан борбе против пушења и указали на штетност дувана – казала је Татар.

У склопу манифестације која је организована у сарадњи са Се-кретаријатом за културу, спорт и младе Престонице и НВО „Мој пут” приређен је разноврстан кул-турно – забавни програм у оквиру којег и изложба ученичких радова на тему „Реци Не дувану”. Школу је посјетио и представник НВО „Препород” Јован Булајић који је одржао предавање о штетности конзумирања дувана. З.П.

БИЈЕЛО ПОЉЕ - Пе-тодневна кампања „Заузми став и буди здрав”, усмјерена на борбу против наркоманије, завршена је јуче одржавањем поетеке манифестације у из-вођењу ученика ОШ „Душан Кораћ” у великој сали Цен-тра за културу. Кроз поезију, бесједу и глуму ученици су на занимљив начин казивали о штетности наркоманије.

Предходно је представљена Радна група за израду локал-ног акционог плана за борбу против наркоманије, форми-ране од стране локалне упра-ве. За кампању је била заду-жена Општинска канцеларија за борбу против наркоманије. Одржано је више догађаја и активности превентивног и едукативног карактера, како би младима указали на све опасности и проблем до који доводи употреба наркотика и опојних средстава.

– Циљ ове кампање је био да скренемо пажњу јавности на овај проблем, који све више узима маха, као и да што више родитеља мотивишемо и под-стакнемо да се укључе у наше превентивне програме, јер са-мо заједнички можемо дати допринос у рјешавању про-блема наркоманије. Надам се да смо у томе успјели-истакао је Драгослав Шебек, само-стални савјетник у општинској Канцеларији за превенцију наркоманије.

Шебек је саопштио да су ученици ОШ „Душан Кораћ” изложили своје стрип радове на тему „Дрога, моје виђење проблема”, на градској улици, док је на полигону школе „Рис-то Ратковић” одржана фудбал-ска утакмица.Организована је и дискусија „Ја бих да питам”, а ученици су имали прилику да питају све што их занима као и да чују стручна мишљења и

савјете од Драгслава Шебека, др Мирјане Врагић и Османа Еровића.

У оквиру кампање „Заузми став и буди здрав” одржан је и први конститутивни састанак Радне групе за израду Локал-ног плана акције за превен-цију наркоманије. Секретарка Секретаријата за Локалну са-моуправу Саида Чикић је на-гласила да је Бијело Поље прва општина у Црној Гори која има радну групу која ће донијети овакав стратешки документ. Она је подсјетила да је Општи-на основала Канцеларију за превенцију наркоманије 2010. године, као и да је на државном нивоу успостављена мрежа општинских канцеларија које се баве овом проблематиком.

–Канцеларије су значајан инструмент за спровођење пре-вентивних и едукативних ак-тивности, наравно уз сарадњу са осталим институцијама на локалном нивоу. Наставници, ученици, родитељи, психоло-зи, социјални радници, љека-ри, запослени у полицијским испоставама, медији и невла-дине организације сарађују и допуњују својим активностима дјеловање општинских Канце-ларија за превенцију-казала је Чикић, истичући и улогу медија у борби против наркоманије.

Кампању „Заузми став и буди здрав” реализовали су Канце-ларија за превенцију наркома-није, а пројекат су подржали ЈУ Центар за културу, НВО „Клуб културе”, Гимназија „Милоје Добрашиновић”, ЈУ Средња стручна школа, Средња елек-тро-економска, Центар безбјед-ности Бијело Поље, Основне школе „Душан Кораћ”, „Ристо Ратковић”, „Марко Миљанов”, Школа за основно музичко образовање, Канцеларија за младе, као и бјелопољски Дом здравља. М.Н.

ПРеДСТАВниЦи оПШТине ХеРЦег ноВи и нВо „МАШКАРе” УЧеСТВоВАЛи нА нА КонВенЦиЈи

еВРоПСКиХ КАРнеВАЛСКиХ гРАДоВА

ПоеТСКоМ МАниФеСТАЦиЈоМ ЗАВРШенА КАМПАЊА „ЗАУЗМи СТАВ и БУДи ЗДРАВ”

Најавили јубиларни Празник мимозе

Заједнички у борби против дроге

Радна група за израду ЛАП- а за превенцију наркоманије

Реци „не” дувану

Са манифестације у оШ „Ловћенски партизански одред“

Малишани цртали поруке

МАниФеСТАЦиЈА У оШ „ЛоВЋенСКи ПАРТиЗАнСКи оДРеД”

недјеља, 3. јун 2018. Региони страна VII

ПЛАВ – У Основној школи „Хајро Шахмановић” у Плаву, за најбоље ученике –полума-туранте, директор школа мр Игор Вуканић уручо је 15 диплома „Луча”.

Диплому „Луча“ добили су ђаци генарције Џејлана Дрешковић и Едил Срдано-вић, затим Еланда Цановић, Џенис Цановић, Амел Ђеше-вић, Ален Тошић, Амила Ја-шаревић, Џенан Цириковић, Мерис Дешић, Амина Нико-чевић, Миљан Јокић, Вања Љутић, Стефан Г. Рајковић, Стефан С. Рајковић и Ањеза Хасанђекај.

Директор Вуканић је иста-као да овогодишња генерација свршених полуматураната броји 15 лучоноша и о њима

најбоље говори баш ово прес-тижно признање.

– То су ученици који су током девет година учења у овој школи показали највећи могући ново знања, рада, дисциплине и свега другог што их је за нијансу издигло изнад осталих. Стара је пракса да се диплома „Луча” уручује најбољима, али сви ћемо се сложити да ниједна петица није иста, ниједна четворка није иста,,,, ниједан ученик није исти. Сви одлични уче-ници су у некој равни –казао је мр Вуканић, честитајући лучоношама на дипломи, а ђацима генерацијепоред „Лу-че” као поклон уручио је и по књигу.

Н.В.

У оСноВноЈ ШКоЛи „ХАЈРо ШАХМАноВиЋ“ У ПЛАВУ ДоДиЈеЉено 15 „ЛУЧА”

Ђаци генерације Џејлана и Едил

награђени ученици

ПЛАВ – Млади предузетни-ци, ученици деветих разреда ОШ „Хајро Шахма-новић”, на челу с професорицом Нуром Мустафић, у кафеу „Тимм”, на крајње необичан начин, пред-ставили су пројекат „Планински чајеви -производ и услуга“ -свој једногодишњи рад из изборног предмета „Предузетништво”. Присутни су могли да погледају видео-презентацију, да чују из-лагања ученика и стручњака, али и да пробају чајеве са тери-торије Плава и Гусиња, и тиме да учествују у хуманитарној ак-цији за Дина Пјетровића, коме је потребна помоћ за лијечење.

Како је у саопштењу за јав-ност навела професорица Мустафић, ученици су се, изу-чавајући предмет „Предузет-ништво”, упознали са свијетом предузетништва и искористили могућност да спознају најва-жније појмове и процесе у тој области, „што је резултирало високим нивоом мотивисаности од стране будућих интелекту-алаца “.

– Ученици су теоретски сте-чена знања брзо пренијели у праксу и то је био почетак ре-ализације бизнис идеје „Пла-нински чајеви; производ и ус-луга”. Истражујући тржиште и могућности, утврђено је да домаћих планинских чајева на тржишту нема, као и да треба скренути пажњу на то. Јер, Плав с околином обилује љековитим биљем и чајевима, има огро-ман природни потенцијал који

је и даље неискоришћен, неа-декватно валоризован и готово никако промовисан у оквиру природног амбијента Црне Го-ре. Процес до презентације пла-нинских чајева са дегустацијом

имао је неколико фаза: анализа тржишта и могућности, избор бизнис идеје, израда бизнис плана, истраживање о чајеви-ма, сакупљање чајева, вјежбе усменог излагања, паковање чајева, ручна израда етикете с називима, израда видео-презен-тације, планирање промоције чајева, сарадња с локалном заједницом, тражење спонзора

за рекламни материјал -навела је Мустафићева.

Она је додала да су учени-ци на веома јединствен начин објединили предузетништво, сарадњу са локалном заједни-

цом и хуманитарну акцију. Тиме су жељели показати да правом предузетнику профит ника-да не смије бити једини циљ. Пратећи елементи морају бити позитивне промјене у друштву, иновативност, хуманост.

– Комплетан приход са промоције и дегустације пла-нинских чајева усмјерен је за Дина Пјетровића -за потребе

његовог лијечења, чиме су ови млади људи потврдили да су највећи ресурс коме треба пос-ветити максимум могућности. Захваљујемо се управи школе „Хајро Шахмановић”, као и професору Алену Чекићу на несебичној подршци и помоћи у припреми за реализацију пројекта. Огромну захвалност дугујемо и власнику и особљу кафеа „Тимм” на уступљеном простору и феноменалној са-радњи. Захвални смо и Турис-тичкој организацији Плав и директору Едину Јададићу за техничку и финансијску помоћ око брошуре, те власнику бо-таничке баште „Велемун” Ми-лутину Мићу Прашчевићу за стручну помоћ, као и фирмама „Бријест“ и „Цановић градња“ за финансијску подршку у изра-ди брошуре, и свима онима који су на било који начин подржали и допринијели реализацији на-ше идеје која је, надамо се, тек почетак једне лијепе приче-ис-такла је Мустафићева. Н.В.

УЧениЦи оШ „ХАЈРо ШАХМАноВиЋ” иЗ ПЛАВА ПРеДСТАВиЛи ПРоЈеКАТ „ПЛАнинСКи ЧАЈеВи -ПРоиЗВоД и УСЛУгА“

Комплетан приход са промоције и дегустације планинских чајева усмјерен је за Дина Пјетровића -за потребе његовог лијечења, чиме су ови млади људи потврди-ли да су највећи ресурс коме треба посвети-ти максимум могућности

Са презентације

Спојили предузетништво и хуманост

ЦЕТИЊЕ – Осам фирми са Цетиња које се баве произ-водњом пршута формирале су кластер „Црногорски пршут” који ће ускоро на тржишту представити истоимени први брендирани производ који ће карактерисати смањен салани-тет, минимална старост годину дана и висок квалитет произ-водње. Према ријечима коор-динатора кластера Илије Ше-ваљевића који је и секретар Привредног клуба Цетиње, кластер су основала предузећа „Мартеx“, „Интерпродукт“, „Миања”, „Зрножит”, „Монт-стате”, „ДДР Цомерце”, „Нани Пром“ и „СЊГорнич“.

- Ријеч је о највећим произ-вођачима пршута са подручја Престонице који произво-де скоро 300 хиљада комада прушта годишње, што пред-ставља скоро 80 одсто укупне

производње пршуте на црно-горском тржишту – казао је Шеваљевић.

Он је истакао да су, по-ред одбране интереса ознаке „Црногорског пршута”, оси-гурања квалитета географске ознаке и управљања оз-наком квалитета, циљеви које кластер „Црногорски пршут“ настоји да оствари и промоција и управљање ланцем снадбијевања, ст-варање услова за стабил-ну производњу и пласман „Црногорског пршута” те унапређење производње и усклађивање производ-ног процеса са захтјевима дефинисаним савременим стандардима производње.

– Циљеви су нам и стручно усавршавање чланова Удружења из подручја технлогије про-

изводње, хигијене произ-водње, маркетинга и инвес-тирања као и дефинисање политике промоције, услова стављања производа на тр-жиште и дефинисање страте-гије управљања количинама заштићеног производа. Уз то намјеравамо да стварамо ус-лове за подстицање развоја и раста чланова као и међусобне сарадње и заједничког наступа на домаћем и иностраном тр-жишту – навео је Шеваљевић истакавши да је у току процес добијања бренда „Црногорски пршут”.

Он је подсјетио да први про-извод са географском зашти-том квалитета на нивоу Црне Горе назива “Његушки пршут” ту ознаку посједује од децем-

бра 2016. године, али да је “Његушки пршут” у жељи да заштити своје чланове и иско-ристи погодности географске ознаке квалитета, јавно иста-као намјеру да ће сваку зло-употребу тог имена правно процесуирати.

– Зато су остали произвођа-чи пршута из Црне Горе, а поготово са Цетиња гдје је и највећа концентрација, били принуђени да своје производе пласирају под другим именом - појаснио је Шеваљевић и ис-такао како ће нови производ Црногорски пршут задовоља-вати високе европске стандар-де безбједности хране и бити конкурентан на домаћем и иностраном тржишту.

-Потврда квалитета нашег производа стигла је и са недавно завшеног Ново-садског сајма гдје су про-извођачи који чине наш кластер освојили велики број златних медаља за квалитет производа. То је и резултат примјене стандарда попут ИСО и ХАССАП који су важни за производњу - рекао је Шеваљевић и нагласио да је постојање кластера значајно и за црногорску економију јер је у фирма-ма које га чине запошљено више од 400 радника.

З.П.Бренд Црногорског пршута

илија Шеваљевић

Ускоро брендирани Црногорски пршут

оСАМ ФиРМи СА ЦеТиЊА КоЈе Се БАВе ПРоиЗВоДЊоМ ПРШУТА ФоРМиРАЛе КЛАСТеР

БАР - На састанку Актива биолога Бара анализирана су питања и резултати са Олим-пијаде знања, која се сваког маја организује на Природ-но-математичком факултету у Подгорици, у организацији ПМФ и Друштва математича-ра Црне Горе, а под покрови-тељством ЦАНУ и Универзи-тета Црне Горе.

Према ријечима предсјед-никa Актива барских биолога Мирјане Вучинић, углавном су задовољни постигнутим.

– Ове године је било страш-но тешко припремати учени-ке, имајући у виду да се у VIII и IX разреду биологија реализовала са једним часом седмично, умјесто досадашња два - казала је она.

Из биологије је, на нивоу

основних школа у категорији VIII разреда, учествовао 41 кандидат, од чега из барских основних школа седам уче-ника. Прво мјесто је освојио Алекса Кнежевић из ОШ „Блажо Јоков Орландић”, под менторством Миланке Шки-пине. У категорији IX разре-да учествовало је 40 канди-дата, од којих три такмичара из барских основних школа. Треће мјесто - другу награду освојила је Милица Ћорић, ученица ОШ „Југославија”, а шесто мјесто Ива Обрадовић из исте школе, обје под мен-торством Мирјане Вучинић. Једанаесто мјесто је освојио Орхан Количић из ОШ „Мек-сико”, чији је ментор била Ра-миза Јоха.

Д.С.

АКТиВ БАРСКиХ БиоЛогА ЗАДоВоЉАн РеЗУЛТАТиМА ПоСТигнУТиМ нА оЛиПиЈАДи

Основци показали завидно знање

ХЕРЦЕГ НОВИ - Одлука о забрани ложења и употреби ватре на отвореном ступила је на снагу 1. јуна и важиће до 30. сеп-тембра. То значи да је у наредна четири мјесеца на пољопривред-ним земљиштима, камповима и другим отвореним просторима могуће ложити ватру искључиво уз одобрење и дозволу Ватрогас-не јединице.

- Сви субјекти који у наведе-ном периоду намјеравају ложи-

ти и употребљавати ватру на отвореном дужни су најкасније три дана прије извршења радње обавијестити Ватрогасну једини-цу Општине Херцег Нови, под-ношењем пријаве ради добијања дозволе. Правна и физичка лица која својим несавјесним радњама изазову појаву и ширење ватре биће кажњена сходно одредбама Закона о заштити и спашавању- саоштено је из Општине Херцег Нови. К.М.

нА СнАЗи ЗАБРАнА ЛоЖеЊА ВАТРе нА оТВоРеноМ

Нема паљења без дозволе

недјеља, 3. јун 2018.РегиониVIII страна

ГУСИЊЕ –У башти Еко-ка-туна Павићевић у Гребајама, Планинарски савез Црне Горе, уз подршку спонзора и прија-теља, у петак вече отворио је Планински фестивал „Прокле-тије 2018”, на ком је учешће узео велики број планинара из Црне Горе и региона. Како је истакнуто, циљ фестивала је да се на најбољи могући на-чин презентују и афирмишу планинарске активности и да се промовише планински ма-сив Проклетија, те природне и културно-историјске вриједно-сти општина Плав и Гусиње.

Предсједница Општине Гусиње Анела Чекић пожеље-ла је добродошлицу планина-рима истакавши да су Гусиња-ни увијек и свугдје препознати као људи великог срца и велике душе, људи који раширених руку и отворених домова при-хватају госта, знајући да су људска доброта, част и хума-ност најзнаменитија каракте-ристика људског рода.

– Желим вам да се овдје у Гусињу, у Гребајама, осјећате као код своје куће. Као што видите и као што су се многи од вас небројено пута увјери-ли, долина Гребаја представља један небрушени дијамант на мапи природних љепота, не само Црне Горе, већ и Европе и шире. Једна оаза тишине и величанствености нетакнуте природе. Гусиње са својом прекрасном околином, раз-новрсности флоре и фауне,

представља природу какве ма-ло гдје има и даје нам најбољу туристичку препоруку. Сигур-на сам да ћемо заједничким акцијама НП „Проклетие“ и ЛТО, себе позиционирати на туристичкој мапи Европе и на тај начин представити природна богатства нашега краја и наше државе, у чему подршка локалне самоупра-ве неће изостати. Планински фестивал „Проклетије 2018“, будући фестивали, пројекти и окупљања сличне намје-не, сигурно ће допринијети бољој туристичкој промоцији

гусињских природних потен-цијала –истакла је Чекићева.

Предсједник Планинарског савеза Црне Горе проф. др Драган Булатовић поручио је да ће ПСЦГ, са својих 47 пла-нинарских клубова, предано радити на промоцији и афир-мацији планинарства.

–Да ли ко заслужује планин-ски фестивал ако га не заслужује Црна Гора, земља која је и име добила по својим црним пла-нинама. Од 250 врхова са пре-ко 2000 метара, колико их има Црна Гора, вјеровали или не, више од 120 се налази на Про-

клетијама, како је то пажљиво анализирао Мијо Ковачевић, доајен нашег планинарства. Проклетије су први откривали странци. Било је то тридесе-тих година прошлог вијека. Са захвалношћу и задовољством сјећамо се чувеног хрватског академика проф. др Браними-ра Гушића, који је пажљиво обилазио и истраживао готово све планине Балканског полуос-трва, али су га посебно опчи-ниле Дурмитор и Проклетије и увијек им се поново враћао са истим истраживачким жаром –нагласио је Булатовић.

Он је истакао, да су највећи допринос планинарском от-кривању ових планина да-ли алпинисти београдског Радничког. Они су, додао је, педесетих година на челу са чувеним алпинистом Бран-ком Котлајићем, препењали прве алпинистичке смјерове из красних долина Ропојане и Гребаје, поставивши прве смјерове на Каранфилима, Очњаку... Истакнуту улогу ка-же имао је и чувени београдски алпиниста Звонко Блажина.

–Међутим, нијесу они у том откривању били сами, пома-

гали су и домаћи љубитељи природе и црногорски плани-нари. Овом приликом посебно поздрављам Рифата Мулића, који више од 40 година обилази планине и који је своје богато планинарско искуство прето-чио у двије књиге -два плани-нарска водича. Ту је наравно и Мићо Прашчевић, власник Ботаничке баште планинске флоре Проклетија –истакао је др Булатовић и закључио да се мора водити рачуна о граница-ма прихватног капацитета „да нам се не би десило оно што се десило неким дестинација-ма, да се туризам претвори у ‚ждерача‘ оних својих основ-них ресурса и да се изгубе оне вриједности због којих туристи заправо и долазе“.

Присутнима су се обратили

и директор НП Проклетије Адмир Лалић, те представник Охајо Универзитета САД проф. Денис Вили, који је овдје са студентима присутан десе-так година. Он је захвалност у сарадњи исказао бившем директору НП „Проклетије“ Енесу Дрешковићу.Говорио је и легенда црногорског пла-нинарства Мијо Ковачевић, азтим свјетски познати алпи-ниста Драго Вујовић, који је заједно и са својим друговима из ПСК „Јаворак” Ђорђијем Вујичићем и Марком Бле-чићем, досањао сан да стане на кров свијета Монт Еверест и горе, међу звијездама, златним словима упише своје име у ис-торију црногорског алпинизма. Он је коментарисао и презента-цију са подвига те експедиције.

Промовисан је и часопис Планинарског савеза Црне Горе, број 6, који излази два пута годишње, а о којему су говорили професор Дарко Брајушковић и др Мирко Јаковљевић. О богатсву фа-уне Проклетија говори је Енес Дрешковић и истакао жаљење да ријетка врста „Балкански рис“, вјероватно више не по-стоји на овим просторима, ка-ко бар показује документарни филм „Траговима дивљачи до скривеног свијета Прокле-тија”, или пак он није ушао у опсег камере.

Програм је зналачки и на-дахнуто водила Данијела Прашчевић, планинарка која је уз оца Мића са седам го-дина закорачила планинским беспућима Проклетија. Н.В.

■ од 250 врхова са преко 2000 метара, колико их има Црна гора, вјеровали или не, више од 120 се налази на Проклетијама,а први су их откривали странци–нагласио је проф. др Драган Булатовић

отварање Планинског фестивала у долини гребаје

БАР - Ученици и професори Средње стручне школе, који су учествовали у квизу „Црна Гора и њена слобода”, били су гости Удружења бо-раца НОР-а и антифашиста Бар, које је за њих организовало крстарење по Скадарском језеру.

Предсједник Удружења Ђуро Марковић, пред спомеником палим Црмничанима у НОР-у и револуцији 1941-1945, у кратким цртама под-сјетио је на Тринаестојулски устанак, који је по-чео управо на Вирпазару, као и на прву жртву устанка Ђока М. Лековића.

Едукативни карактер имало је и дружење на броду, јер им је водич ТО Бар Сара Јовиће-

вић Ракочевић изнијела бројне занимљиве информације о овом језеру, које је 1983. године проглашено за национални парк, а од 1995. је уписано на свјетску листу мочвара од међуна-родног значаја.

Ученици су обишли Грможур, Старчеву Гори-цу, Мурићку плажу, острва Морачник и Бешку, те утврђење Бесац које је саграђено у 15. вијеку, а санирано и конзервирано прије двије године.

Како наводе из УБНОР-а, крстарење је организовано у оквиру Програма рада и ус-постављања сарадње са Средњом стручном школом. Д.С.

САРАДЊА СРеДЊе СТРУЧне ШКоЛе и УБноР-а

Крстарење Скадарским језером

Средњошколци имали предавање о ноР-у

генерални секретар СУБноР-а и антифашиста Црне горе, пу-блициста Драган Митов Ђуровић, између осталог, казао је да има обавезу да у име Зувдије Хоџића, предсједника борачке организације, позове на скуп 17. јуна у подне јер је СУБноР Црне горе домаћин Централне прославе 75. година битке на Сутјесци.

Прослава 75. година битке на Сутјесци

УЗ УЧеШЋе ПЛАнинАРА ЦРне гоРе и РегионА У гРеБАЈАМА оТВоРен ПЛАнинСКи ФеСТиВАЛ

Промоција Проклетија

недјеља, 3. јун 2018. Маркетинг страна IX

недјеља, 3. јун 2018.МаркетингX страна

недјеља, 3. јун 2018. Култура страна XIНаКОН 14 ГОДИНа раДаБалЕтСКЕ ШКОлЕ у Бару

В ечерња сцена подгоричког Градског позоришта добила jе jош jедну у пра-

вом смислу риjечи ангажовану представу. Jер, поглед на свиjет из женског угла, онаj феминистички, феминин, али не поглед и глас неке политичарке или активисткиње, већ жене коjу сусрећемо сваки дан у лифту или пиљари, с коjом испиjамо кафу, и сада, након 100 година откако су жене и офи-циjелно добиле право гласа, испаде да jесте и те како ангажован и то, ни мање ни више него у 21. виjеку. До те мjере ангажован и женски (без ограде, у наjбољем смислу те риjечии) да су премиjери комада „Пепељу-гино масло“ коjи jе по текстовима колумни Тене Штивичић режирала Алиса Стоjано-вић, у сали Додест КИЦ-а „Будо Томовић“, углавном присуствовале жене. Е, овдjе већ може ићи и знак питања, а можемо рећи и да jе то небитно. Да ли jе, остаjе да се види на краjу... Или jе у питању субверзиjа, и то женска?

Стоjановићева jе улоге повjерила Дубравки Дракић, Ивани Мрваљевић, Маjи Шаренац, Ивони Човић Jаћимо-вић и Деjану Ђоновићу, а њихови моно-лози, диjалози, реплике, односно драмско уобличење текста дjело су драматуршкиње

Милице Пилетић. Сценограф jе Дарко Недељковић, коjи се вjешто поиграо род-ним стереотипима, као и костимографкиња Тиjана Тодоровић. Притом, поигравање симболима родног одређења у костиму ниjе сиво, безлично, или мрачно, већ на-против, врви од боjа, и хумора, док jе све-дена (празна) сцена вjештим кориштењем jедноставних реквизита – љестви, конопа за вjешање веша, застора, обичног платна или корпе за веш, кухињског прибора, адеква-тан „оквир“ за причу. Композитор музике jе Иван Бркљачић, а пети глас (снимак), и то буквално, jесте Тена Штивичић коjа наjављуjе сваки од призора – колумни коjе слиjеде.

Одговараjући на питање, коjе се увиjек поставља, о чему се ту ради, наjjедностав-ниjи одговор jе „о свему” - свему ономе што нас окружуjе, с чим се сусрећемо и боримо, некад више, а некад мање успjешно сваки дан. Али, увиjек као жене. Jер, чак jе и при-рода направила ту дистинкциjу у физичком смислу, као и друштво у коме те жене живе и раде, рађаjу, чисте, перу, гледаjу телевизиjу, шопингуjу… привређуjу, покушаваjући да остваре (сањану) равноправност. Но,оно што jесте занимљиво, чињеница jе да jе Стоjановићева успjела да избjегне да све ове

теме, коjе нису само теме жене из Велике Британиjе, мегаполиса као што jе Лондон, већ и теме неке Подгоричанке, не буде нека врста манифеста, памфлета, прокламациjе. Не, пронађена jе мjера коjа оставља довољ-но простора гледаоцу, да се у релативно брзом слиjеду измjена тема, поистовиjети или не сложи, да осjети срж поруке, да jоj се гласно насмиjе или да га растужи, осjети неку врсту горчине. Jер, ето, „ни данас нис-мо успjели да спасимо Африку”, али jе зато смрт jедне жене у Ирскоj, због чињенице да доктори ниjесу хтjели да изврше абор-тус, довела до тога да данас у Ирскоj жене имаjу право самостално да о томе одлучуjу, а право су добиле на недавно одржаном ре-ферендуму. Или, ко више осуђуjе жене коjе се напиjу, и колико jе то партнера допустиво да jедна жена током живота има… И зашто се боjимо бора и старости, и мора ли старост нужно бити стерилна од свега онога што се веже за младост, и можемо ли испеглати своjа искуства? Хоћемо ли, када се отопе Арктик и Антарктик имати довољно гуме-них чамаца, као егзиланти из Азиjе и Афри-ке коjи с њима покушаваjу дохватити копно Европе, да се спасемо? А, питање jе и како смо дошли до тога да jош увиjек морамо да се придржавамо стереотипа о вредницама Пепељузи И Сњежани, коjе наравно чекаjу принце да их спаси, па, да бисмо избjегли таj стереотип долазимо до маниjакално-ау-тистичних хероина ТВ сериjа. Но, иако оне спашаваjу свиjет и уништаваjу зликовце, нису ни до кољена – принцу… И зато, на краjу, кад нас редитељка, драматуршкиње и глумице питаjу зашто волимо „Секс и град” и кад нам даjу одговор – зато што jе то прича о четири жене, наравно И о њиховим муш-карцима, али коjи су овдjе ипак споредни ликови, и о томе како умиjу упркос свему и свима коjи их окружуjу да пронађу срећу и да буду срећне, и малим стварима као што jе балон од сапунице, глас jавног мњења, мушки глас каже – чиста субверзиjа! А, можда jе то И разлог, што су, иако jе И ово jедан од могућих стереотипа, на премиjеру, похрлиле управо и наjвише (СУБЕРЗИВНЕ) жене. Ж.J.

ПрЕМИJЕрНО ИЗВЕДЕН КОМаД ГраДСКОГ ПОЗОрИШтаПОДГОрИЦа „ПЕПЕЉуГИНО МаСлО”

Субверзија балона од сапунице

Након 14 година рада и 18 година рада Балетског сту-дија, Балетска школа „Прин-цеза Ксенија” затворила је јуче своје просторије у Бару. Директорица школе Вања Пантовић каже да је ова об-разовна установа потекла из Бара, и у својој краткој ис-торији исписала странице за понос свих учесника у овом пројекту. Као разлог затва-рања школе она наводи да министар просвјете Дамир Шеховић није испоштовао законске одредбе, нити од-луку Скупштине Црне Горе, која је у децембру изгласала повратак на буџет, иначе, како каже, јако скроман. Пантовић подсјећа да школа постоји у три града, Бару, Подгорици и Никшићу.

– Министар Шеховић нам је одузео буџет, без икаквог објашњења, не поштујући од-луку Скупштине Црне Горе, и то је врло необично понашање за једног младог министра који се бави реформама. Наша школа по концерту не говори само о класичном балету, и то није кључна мисија ове шко-ле. У питању су еманципова-ни образовани људи и будући грађани Европске уније. Шко-ла је прави примјер једног интернационалног духа, који се сјајно интегрисао са гене-рацијама. Бар као прекрасан град мора да има надоградње, да има нешто кључно, а то су једино култура и образовање, што би повукло град добрим правцима и смјеровима. Ова-ко, мислим да они шаљу лошу поруку. Иако је ово тужно и трагично, неће нас поремети-ти у ономе што су наши већ зацртани циљеви – каже Пан-товићева.

Према њеним ријечима, три године су имали највеће пре-поруке највећих ауторитета из области умјетности, много адреса, пошто у ЦНП играју по три представе у два дана, да би примили своју публику.

– Толики су били притисци на министра Шеховића, и то никад није дало резултат. Од-бор у Скупштини је гласао, и замислите да министар Шехо-вић није поштовао ту одлуку Скупштине. То је по мени забрињавајуће, посебно ако тај министар најављује рефор-ме, можда много тога још има да и он сам научи да би могао да све то валоризује и адекват-но сагледа. Нама никад нико није требао ништа да пома-же. Ми смо створили школу и ишли у складу са процеду-рама које су садржане у зако-нима ове државе. Али, могли су бар да нам не одмажу, да нам не стављају сваки пут баријеру, да нас не спотичу – каже она, наглашавајући да би одлука била промијењена једино ако би министар Ше-ховић промијенио радикално свој став, и примијенио закон-ски оквир.

Један од родитеља, Дарин-ка Шкулетић, мајка ученице школе Радмиле Шкулетић, је подсјетила да се школа го-динама бори за свој опстанак, те да она има велики значај за цјелокупан образовни систем Црне Горе.

– Замолила бих Министар-ство просвјете да још једном на објективан и реалан начин сагледа значај школе на цјело-купан образовни систем Црне Горе. Сви законски услови су испуњени да се законски ова школа подржи - наводи она.

Д.С.

Шеховић затворио „Принцезу Ксенију”

Мастер класом Фредерика Дешампа у Галерији љетњиковца Бућа и концертом побједника у Тивту је завршен Осми међу-народни „Хармоника фест”.

– Потрудили смо се да и ове године у Тиват доведемо најбоље умјетнике на хармоници. Имали сте прилике да чујете Сергеја Осокина који спада у ред највир-туоизнијих интерпретатора на клавирској хармоници. Он је свирао врло разновстан репертоар и публика је била одушевљена. Желимо да афирмишемо младе црногор-ске снаге. Организовали смо концерт у љетњиковцу Бућа и већ имамо већи ни-во свирања и музицирања. Професори и угледни чланови жирија пријатно су из-ненађени високим нивом интерпретације младих црногорских хармоникаша. И Фредерик Дешамп, предсједник свјетски најпрестижнијег такмичења за хармонику Свјетски Куп, је био очаран и квалитетом музичког програма и нивоом свирања хар-монике у Црној Гори. Захваљујем се на помоћи пријатељима фестивала и спонзо-рима који су нам помогли да организујемо овако једну престижну међународну му-зичку манифестаицју. Све је више умјет-ника из свијета који желе да наступе на на-шем фестивалу. Чланови нашег жирија су угледни умјетници. Високу позицију наш фестивал заузима на просторима региона. Ми сада не заостајемо за фестивалом у Пули, који је досад био број 1 у региону – рекао је Предраг Јанковић, оснивач и организатор фестивала „Хармоника фест”.

Побједник у преткатегорији је Алексан-дар Срдановић УШМБ „Васа Павић”, у првој категорији Вук Јанковић УШМБ „Васа Павић”, у другој Павле Ђурић, та-кође из ове подгоричке школе. Најбољи у трећој категорији је Алекса Перовић МШ „Др Милоје Милојевић” (Крагујевац), четвртој категориј и Лазар Јањушевић УШМБ „Васа Павић”, петаој Владимир Аџић УШМБ „Васа Павић”, Подгори-ца, шестој Милош Краљ МШ Требиње, седмој Криштоф Полник - Прземyсл из Пољске, осмој Дамир Буковац МШ Пр-

вог и другог ступња из Мостара, а деве-тој Душан Чегањац, студент Факултета уметности у Нишу.

У првој категорији за камерну музику побиједили су Владимир Куч (флаута) и Лаура Миладиновић (клавир) из ШО-МО Бијело Поље, у другој Тања Бардек (виолина) и Софија Вујичић (клавир) из ШОМО Херцег Нови. У трећој категорији најбољи је био трио „Трио Фераверто” којег чине Криштоф Полник (хармони-ка), Александра Башак (виолончело) и Кинга Хорочовик из Прземyсла. Ж.К.

Награшени млади музичари

У оквиру фестивала „Маштаниjе” вечерас у 20 ча-сова на Великоj сцени ЦНП-а наступиће Словенско народ-но гледалишче из Марибора.Извешће Еурипидову „Ме-деjу” коју је режирао Оливер Фрљић. Познати хрватски позоришни редитељ бирао је и музику, драматургију поти-сује Горан Ињац, сценографију Игор Паушка, косимографију Сандра Деканић, а лектор Jа-нез Бостић. У представи иг-раjу Наташа Матjашец Рошке, Бранко Jордан, Петер Боштjан-чич, Давор Херга, Маша Жи-лавац, Ивица Кнез, Матиjа

Стипанич, Моjца Симонич и Виктор Меглич. Нова продук-циjа Еурипидове „Медеjе”, коjу jе Оливер Фрљић поста-вио у Народном позоришту Марибор, истражуjе позициjу протагонисте кроз сасвим сло-жен спектар односа са другим ликовима у представи, у ве-ликоj мjери усредсређуjуц́и се на наjjасниjе и маргиналне међудржавне констелациjе. Прича о Медеjи ослања се на емпириjско посматрање свиjе-та, коjе протагонисткиња нец́е прихватити - стога се она ак-тивно ангажуjе како би jе про-миjенила. С.Ћ.

ФЕСтИВал „МаШтаНИЈЕ”

„Медеjа” на Великоj сцени

Висока интерпретација младих талената

ЗаВрШЕН ОСМИ МЕЂуНарОДНИ „ХарМОНИКа ФЕСт” у тИВту

недјеља, 3. јун 2018.КултураXII страна

И зложбом „Нови сјај Ренесансе” отворе-

ном у препуном Дворцу Пет-ровића у Подгорици, на Кру-шевцу, Амбасада Републике Италије и новоименовани амбасадор Лука Зелиоли про-славили су Дан државности Италије и 70 година од прог-лашења Устава.

Иза назива „Нови сјај Рене-сансе” крије се спектакуларна изложба одјевних предмета, које су вриједне руке ита-лијанских ткача, шнајдера – рукодјеља свих профила и врста, реконтруисале на осно-ву ренесанских слика које су оставили италијанској и свјет-ској културној баштини велики италијански мајстори.

Званице – угледнике из јавног, културног и привред-ног живота Црне Горе међу којима је био и Младен Милу-тиновић, сувласник и главни и одговорни уредник „Дана”, дипломатски кор, пријатеље Италије, и бројне Италија-не који живе и раде у нашој земљи, поздравио је амбасадор Лука Зелиоли.

Идејни творац и аутор по-ставке „Нови сјај Ренесансе” која је задивила нашу публику и званице које су се окупиле у Дворцу Петровића, Фаус-то Форнасари, посебно је изабрао експонате за подго-ричку поставку. Тако ће наша публика до 2. јула имати при-лику да ужива у јединственој поставци, која није виђена ни-гдје у свијету.

Формасари, који је овапло-тио своју страст за Ренесан-сом стварајући, само на осно-ву слика ренесанских мајстора, материјале и тканине од којих су затим шивене раскошне одо-ре, нагласио је да је овај период у италијанској историји пода-рио свијету тековине којима се и данас дичимо и којима и данас тежимо.

– Људи морају схватити да живот какав данас живимо је настао из оне епохе, у вријеме Ренесансе. Посјетилац након ове изложбе схватиће да наш живот има особине ренесан-сног човјека – објаснио је он.

Он је подсјетио бројне госте да овом прославом и изложбом Италијани у Црној Гори про-слављају и подсјећају на 72-го-дишњицу стварања Републике Италије и седам деценија од проглашења Устава, „лијепог устава зато што потврђује ос-новне вриједности на којима се заснива, данас више него икад, наше друштво и механизме пу-тем којих се спроводи народ-ни суверенитет”. Говорећи о изложби која је обишла свијет амбасадор Зелиоли је казао да свједочи о златном добу гра-дова попут Фиренце, Урбина и Мантове и цијеле Италије.

На изложби су представљени раскошни костими који су се користили поводом свечаних церемонија на италијанским дворовима, реконструисани захваљујући проучавању ре-несансних слика. Осим тога, изложба приказује скупоцјене тканине Ренесансе које пред-стављају права ремек-дјела занатства; изложени комади одјеће плод су дугогодишњих истраживања и рада на мате-ријалима и техникама, зах-ваљујући доприносу бројних историчара, илустратора, тка-ча, кројача, везиља и занатлија.

– Палата Петровића овом изложбом постаће нека врста временске машине и таква ће остати све до 2. јула. Биће довојно да ономе што будете видјели додате мрвицу маште па да уроните у италијанску ренесансу, у зрело доба сињо-рија, у величанственост боја и

церемонија. Ренесанса је, сама по себи, једна прелијепа ријеч. Нас Италијане, али вјерујем и цијелу савремену европс-ку цивилизацију, евоцира на буђење, процват знања, техно-логија и умјетности, на једну епоху великог метеријалног и културног богатства. То је би-ло златно доба градова попут Фиренце, Урбина или Манто-ве, да наведемо само неке од њих. Управо раскошни двор ренесансне Мантове је био првобитна инспирација за ову

изложбу; полазећи од слика из тога доба, поново је рођен, стр-пљивим занатским радом, тај тадашњи сјај – казао је амба-садор Италије.

Умјетничка, духовна и на-учна достигнућа Ренесансе учинила да овај период добије статус најбитније цивилиза-цијске прекретнице која се десила у свеопштој историји човјечанства, казао је ми-нистар културе Александар Богдановић. Ренесанса није захватила само сферу високе умјетности, слободне мисли и духа, него се проширила и на зону човјекове приватности ос-лобађајући и ону креативност која је била дио свакодневља обичних људи..

– Поред тога што ови моде-ли могу бити инспиративни за савремена модна и костимо-графска истраживања, они су прије свега један слојевит до-кумент за све оне који се баве епохом ренесансе. Из њих се, између осталог, могу читати промјене које су се дешавале на ширем естетском плану у ком се одразио нови однос према форми и пропорцији, али иуспоставио један ком-

плекснији симболички поре-дак у мотивима и детаљима, што је и те како кореспонди-рало са новом осјећајношћу високе ренесансне умјет-ности. Из ових се костима

могу детектовати и бројни ванумјетнички феномени ти-пични за ренесансу, као што су перфекционизам, међу-собна условљеност талента и знања, вјештине и ерудиције, потреба за истраживањем, једноставније речено – све оно што је ову епоху учинило кључним замајцем за даљи ци-вилизацијски прогрес – додао је министар Богдановић.

Форнасари је ову чудесну поставку замислио још 1989. година у Мантови. Али, дуго је чекала на рализацију, јер, ка-ко нам је рекао, тешко је било пронаћи привреднике и занат-лије који би стварали тканине само једном, само за историју и само умјетност. Ипак, проје-кат је завршен успјешно а поставка, у разним видовима путује свијетом, посјетила је све континенте, метрополе, и сјаји задивљујућом блиставо-шћу италијанске ренесансе.

Долазак изложбе „Нови сјај Ренесансе” реализован је код нас захваљујући Ам-басада Италије у Црној Го-ри, Италијанском институту за културу у Београду, „Кинг Студију” Фауста Форнасарија Центар савремене умјетности Црне Горе, а под покрови-тељством нашег министарства културе.

С.ЋЕТКОВИЋ

ИЗлОЖБОМ „НОВИ СЈаЈ рЕНЕСаНСЕ” ПрОСлаВљЕН ДаН ДрЖаВНОСтИ И уСтаВа ИталИЈЕ

Славље буђења, процвата знања и умјетности

Појам љепоте у ренесански опстао до данас

Зелиоли и Богдановић

Форнасари у улози принца

У оквиру ревије „Дани фил-ма вишеградске четворке” коју филмски програм Културно - информативног центра „Бу-до Томовић” премијерно при-ређује у сарадњи са иностра-ним партнерима – амбасадама, биће представљени филмови новије продукције из Мађар-ске, Чешке, Пољске и Словачке.

Ревија ће бити организована од 4. до 7. јуна у сали Додест, у 20 сати. Улаз је бесплатан.

Мађарски филм „Задавље-на” (2016) редитеља Арпада Сопситса отвориће ревију у понедјељак, 4. јуна. Заснован на истинитом догађају, овај психолошки трилер се дешава у Мађарској провинцији шез-десетих, када градић Мартфу бива погођен низом свирепих убистава.

Другог дана, тачније у уто-рак, 5. јуна публика ће бити у прилици да се упозна са фил-мом словачке продукције „Све или ништа” (2017) који је на-стао у режији Марте Ферен-цове. Три најбоља пријатеља у овом филму дио су интригант-не љубавне приче.

Претпосљедњи дан ревије, сриједа, 6. јун биће у знаку чешког филма „Учитељица” (2016) Јана Хребејка. У фил-му група родитеља покушава се одупријети корумпираној учитељици која малтретира њихову дјецу.

Крај ревије, четвртак, 7. јун обиљежиће филм пољске про-дукције „Пето годишње доба” (2012) који је режирао Јерзy Домарадзки. Током путовања с једног на други крај пољске, двије изгубљене душе повезаће пријатељство које ће премости-ти и најдубље разлике. А.Ћ.

Дани филма вишеградске

четворке

ДОДЕСТ

Изложба фотографиjа „Наjљепши си граде моj“ Аи-де Ораховац Куч биће отво-рена сјутра увече у 19 часова у изложбеном холу КИЦ-а. Изложбу ће отворити Мар-гита Лакчевић и моћи ће да се погледа до 15. jуна.

Аида Ораховац Куч jе рођена у Подгорици. Ди-пломирани jе економиста, а фотографиjом се бави од 2010. године. Ускоро ће бити обjављена и њена прва књи-га. С.Ћ.

Изложба фотографија

КИЦ „БУДО ТОМОВИЋ”

У Црногорском народном позоришту почеле су пробе за представу „Буре барута” Деjана Дуковског, у режиjи Деjана Проjковског. Македон-ски редитељ изабрао је глумце Мирка Влаховића, Срђана Гра-ховца/Горана Вуjовића, Алек-сандр Гавранића, Данила Челе-бића, Вукана Пеjовића, Вању Jовићевић, Зорана Вуjовића, Ану Вучковић, Марка Тодоро-вића, Петра Бурића, Браними-ра Поповића, Николу Периши-ћа, Миша Обрадовића, Деjана Иванића, Душана Ковачевића, Jелену Ненезић Ракочевић, Стевана Радусиновића, Jадран-ку Мамић, Слободана Маруно-вића, Данила Челебића, Гоjка Бурзановића и Драгана Рачића. Сценограф представе jе Вален-тин Светозарев, костимограф Тиjана Тодоровић, музику ће радити Горан Траjкоски а из-вршне продуценткиње су Нела Оташевић и Jања Ражнатовић.

С.Ћ.

Почеле пробе за „Буре барута”

У ЦНП-у

раскош која задивљује

недјеља, 3. јун 2018. Култура страна XIII

ПрЕДСтаВа „КуЧКа” КраЉЕВСКОГ ПОЗОрИШта ИЗВЕДЕНа у ЉуБЉаНИ

У издању Српског исто-ријско-културног друштва

„Никола Васојевић”, Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштова-лаца „Војвода Степа” из Нове Црње, Књижевне задруге Срп-ског националног савјета, Уд-ружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца из Беране и Уд-ружење српских књижевника у отаџбини и расејању из штампе је изашла нова књига историчара Горана Киковића под називом „Васојевићи у борби за срп-ско и југословенско уједињење 1914-1918”. Први дио књиге је посвећен реконструкцији војних операција које је црногорска војска водила током ратних 1914. и 1915. године, док се други дио студије односи на улогу Васоје-вића у ослобођењу Црне Горе и њеном уједињењу са Србијом 1918. године. У рецензији коју је за поменуту књигу написао проф. др Александар Живо-тић, наводи се да је Киковић, ис-тражујући историју Васојевића, као највећег српског племена, дао посебну слику и тумачења различитих историјских проце-са који су судбински одређивали историју сјевера Црне Горе.

– Kиковић је у првом дијелу књиге посебан осврт дао на мо-билизацију васојевићких брига-да и њихов допринос побједама

српске и црногорске војске то-ком прве ратне године. Такође, посебан осврт је дат и на храбар отпор црногорске војске аустро-угарском нападу 1915. и њену помоћ српској војсци која се под притиском удружених немачких, аустроугарских и бугарских сна-га повлачила преко Васојевића ка Јадранском приморју. У дру-гом дијелу књиге су осветљени догађаји везани за разоружање аустроугарских трупа на прос-тору Васојевића и комитску ак-цију која је живом активношћу очувала слободарски пламен након капитулације Црне Горе у јануару 1916. године. Посебно вриједан допринос историји ује-дињења представљају детаљне и

садржајне биографије првака Ва-сојевића који су својим радом на плану националног ослобођења и уједињења трајно задужили српски народ – навео је Животић.

Нагласио је да је изузетну из-ворну историографску вријед-ност имају приказани спискови одликованих и погинулих Васоје-вића током Првог свјетског рата.

– Напорним истраживачким радом, колега Киковић је сачинио потпуне спискове Васојевића од-ликованих Златном и Сребрном медаљом Обилића за храброст. Књига је богато илустрована фо-тографијама што истраживачком резултату колеге даје посебну вриједност – истакао је Животић.

У свом слову о Киковићевој

књизи публициста и књижевник, Бранислав Оташевић, је навео да се ради о научном подухвату који ће употпунити сазнања о борби Васојевића и других брђанских племена кроз вјекове за слободу српског народа.

– Пишући лаким допадљивим стилом, користећи бројне досад објављене књиге и радове позна-тих и афирмисаних стваралаца, Киковић је вјешто и зналачки компоновао свој рад и оставио читаоцима значајно дјело о про-шлости Васојевића. Киковић се прихватио тешког, али одговор-ног посла и посветио стручну пажњу историјској грађи пре-тежно наше, а дјелимично стра-не провенијенције и студиозније зашао у питања историје и борбе Вaсојевића у Првом свјетском ра-ту и потом у борби за стварање јединствене државе. Својим ра-дом Киковић успоставља конти-нуитет сазнања и интерпретација догађаја и процеса у развоју и по-стојању овог племена – нагласио је Оташевић.

Са њим се сагласио и књи-жевник Давид Лалић наводећи да књига „Васојевићи у борби за српско и југословенско ује-дињење” говори о вјековним тежњама Васојевића да се ује-дине са Србијом, још од времена Карађорђевог устанка и доласка Карађорђевих војвода до Превије и присједињења Васојевића Ср-бији 1809. године. Д.Ј.

НОВа КЊИГа „ВаСОЈЕВИЋИ у БОрБИ За СрПСКО И ЈуГОСлОВЕНСКО уЈЕДИЊЕЊЕ ОД 1914. ДО 1918. ГОДИНЕ” ГОраНа КИКОВИЋа

Вриједан допринос историјској науци

Горан Киковић

У организацији Народне библиотеке Будве и НВО „Се-дма сила младих”, одржана је промоција деветог броја часо-писа „Круг младих” и тим по-водом уприличен округли сто на тему „Медијска писменост у Црној Гори и кампања Бирај-мо шта гледамо”.

О овој теми говорили су: Елвира Цековић, пи– ар Аген-ције за електронске медије и уредница часописа Зорица Ра-деновић у организацији НВО „Седма сила младих” док су у организацији Народне библи-отеке Будве учеснице биле мр Божена Јелушић и мр Гордана Љубановић.

На почетку су приказана три спота који се емитују у оквиру кампање „Бирајмо шта гле-дамо” која треба да утиче на подизање нивоа свијести о важности медијског описмења-вања родитеља, старатеља и дјеце и о важности одабира ме-дијских садржаја за дјецу. Ову кампању су покренули Аген-ција за електронске медије Црне Горе и представништво УНИЦЕФ– а у Црној Гори.

Уредница часописа „Круг” Зорица Раденовић сматра да само писати о нечему и објављивати текстове није довољно, да је потребна жива ријеч и размјена ставова, ис-кустава, размишљања и нека врста дискусије да би нас ова тема подстакла да размишља-мо шта можемо да учинимо када је медијска писменост у питању. Она је истакла да је актуелна кампања од изузетног значаја за развијање медијске писмености у Црној Гори.

– Сматрамо да смо само једна карика у том ланцу мо-гућности развијања медијске писмености код младих, код родитеља, уопште код свих јер знамо да је у Црној Гори на веома ниском ступњу и ово је само један можда први корак ка том циљу – казала је она.

Мр Божена Јелушић је ис-такла да смо једина земља у региону која има Медијску писменост као обавезан избор-ни предмет, што подразумијева као обавезно да се понуди уче-ницима.

– Предмет је усвојен од стра-

не Просвјетног савјета и про-шао је све педагошке провје-ре – казала је она истакавши да смо по њемупрепознати у региону као земља која је на-правила можда најзначајнији искорак када је у питању ме-дијска писменост.

– Медији не дјелују бинар-но – бијело или црно; дјелују као спектар и ви у ствари у том спектру проналазите ка-ко се у ствари догађа са вама то што се догађа – чило се на округлом столу. Професорица Божена Јелушић је истакла да смо захваљујући смартфони-ма и паметној телефонији око нас, у сваком тренутку опсер-вирани и то како се забављамо може да утиче на наше будуће животе, на то гдје ћемо бити примљени на факултету или на пословима.Сви смо пред оком „Великог брата” и напросто треба водити рачуна и бирати детаље које ћемо истицати о себи на друштвеним мрежама.

Емина Цековић је истакла да иако је технологија направље-на да повеже људе, ипак је до-вела до тога да се међусобно удаљавају.

– Виртуелно окружење зау-зима значајно мјесто у живо-тима и интересовањима наше дјеце и студије показују да ма-лољетници значајан дио свог времена проводе гледајући телефоне, сурфујући интер-нетом, разговарајући посред-ством телефона – истакла је Цековић.

Мр Гордана Љубановић је говорећи о медијској писме-ности позабавила се терми-нима: наука о информацијама, теорија информација, инфор-мациона и медијска писменост, информационо– информатичко друштво.

Часопис „Круг младих” из-даје НВО „Седма сила младих” која у сарадњи са Народном библиотеком Будве организује радионице новинарског и кре-ативног писања. Девети број часописа који је посвећен кампањи „Бирајмо шта гледа-мо” подржан је од стране Ми-нистарства спорта Црне Горе, Туристичке организације Буд-ве и других јавних предузећа и фирми. А.Ћ.

у БуДВИ ОДрЖаН ОКруГлИ СтО О МЕДИЈСКОЈ ПИСМЕНОСтИ

Виртуелно окружење нас мијења

Традиционална матурска изложба уче-ника цетињске Средње ликовне школе „Петар Лубарда”, отворена jе у Национал-ноj библиотеци „Ђурђе Црноjевић” на Це-тињу. Поставку су чинили радови ученика сликарског и одсjека графичког дизаjна Тиjане Мартиновић, Полине Казаченко, Милоша Николића, Маше Раткнић, Ви-олете Вуловић, Филипа Даjковића, Ради-сава Стиjовића, Максима Мараша, Ми-ле Стоjановић, Анђеле Дошљак, Анђеле Пурић, Нине Петровић, Едина Ћеранића Боjане Беко и Jасне Самарџић, коjи су се представили уљима на платну, филмским и рекламним плакатима као и графичким обликовањем књига.

Поздрављаjући матуранте, њихове роди-теље, колеге из других образовних установа као и броjне званице, директорица школе Гордана Томашевић казала jе да СЛШ „Петар Лубарда” ове године обиљежава 20 година постоjања и рада те да данас пред-ставља еминентну образовну институциjу чиjи ученици чине значаjан дио савремене црногорске ликовне сцене.

– Драги матуранти, не тако давно дошли сте на Цетиње са огромном жељом да се бавите наjљепшим послом на свиjету, да своjим боjама обоjите нашу заjедничку сва-кодневницу. Данас видим предивне младе људе чиjе вриjеме тек долази, видим мла-дост коjа креће на неке нове и не баш сасвим

познате стазе. Надам се да ћете на том путу са собом пониjети и онаj наjљепши дjелић сjећања на средњошколске дане, другарство и приjатељство за циjели живот – поручила jе она.

Ова изложба, како jе истакла, свакако ће бити мотивациjа будућим генерациjама, а за постигнути успjех ове, добар дио заслуга припада менторима Срђану Илинчићу, Ву-кану Ломпару, Ирени Вуковић и Милени Марковић, разредним старjешинама Лади

Перовић и Александри Вуjовић као и про-фесорима, коjи су током четворогодишњег школовања, његовали и подстицали индиви-дуалност ученика и њихов стваралачки дух.

- Посебну захвалност желим да упутим НЦ „Ђурђе Црноjевић” коjа нам jе и ове године отворила врата ове еминентне кул-турне институциjе, а вама драги матуранти од срца желим свако добро и успjех у даљем школовању и животу – казала jе Томашевић.

З.П.

МатурСКа ИЗлОЖБа СрЕДЊЕ лИКОВНЕ ШКОлЕ „ПЕтар луБарДа” Са ЦЕтИЊа

Младост на новим стазама

Матуранти, млади умјетници

Након успјеха Краљевског позоришта „Зетски дом” на сцени Словенског народног гледалишча Драма, на ового-дишњем Фестивалу Драма у Љубљани одиграна је још једна представа Арпада Шилинга. Због великих очекивања која су постављена прошле године, цр-ногорски глумци Нада Вукче-вић, Срђан Граховац, Зоран Вујовић, Стеван Радусиновић и Вуле Марковић имали су тежак задатак али их је и овог

пута Љубљана испратила са бу-рним аплаузима – саопштили су из Зетског дома. Како наводе, настанак текста који је редитељ Арпад Шилинг написао заједно са Евом Забежински, а који се базира на глумачким имрови-зацијама, управо је оно што је публику највише интересовало на разговору са црногорским гл-

умцима, редитељем Шилингом и умјетничком директорицом Лидијом Дедовић након пред-ставе. Снажан дојам оставила је основна премиса – породица, очекивања других и насушна потреба да имамо одобравање најближих. Словеначки реди-тељ Нико Горшич познат и под именом Ник Апер казао је да

је словеначка публика представу прихватила са одушевљењем.

– Прије свега зато што је упознала петоро врхунских глумаца, жестоких и тако ис-тинитих да ти се кожа најежи. Можемо рећи, да се препознаје цетињска школа. Поносан сам да сам са њих троје радио као режисер у представи „Отпад” Љуба Ђурковића на њиховим професионалним почецима. По-стали су великани глуме – казао Горшич. З.П.

Побрали аплаузе

недјеља, 3. јун 2018.МаркетингXIV страна

недјеља, 3. јун 2018. Фељтон страна XV

ЦК СК Србије је био веома добро упознат са свим најва-жнијим аспектима језичког питања, када је оно букнуло у марту 1967. Још 1966. ЦК СКС је прикупљао материјал о међурепубличким и међу-националним односима. На њему је радила комисија коју је предводио Добривоје Ра-досављевић, а секретар је био Милојко Друловић. Имала је шест радних група (у њима је био ангажован велики број политичара и јавних радника, међу којима и 25 чланова ЦК и пет чланова ИК ЦК СКС). Међу њима су били и Ла-тинка Перовић, Антоније Исаковић, Петар Ђоковић и Симеон Затезало, људи који ће касније бити, свако на свој начин, укључени у језичке спо-рове 1967. године. Резултати су систематизовани октобра 1966. Једна од тема која је тада об-рађена било је језичко питање. ЦК СКС је 1966. уочавао да су нарочито од Конгреса слависта

1965. у јавности интензивира-не дискусије о језику и да су постојала различита мишљења о српскохрватском језику. Пажњу српске партије при-вукла је дискусија о варијан-тама заједничког језика. ЦК СКС је био упознат са ставови-ма Милке Ивић изнијетим на Конгресу слависта, те да су у дискусији и на страницама ча-сописа послије тога изношена различита мишљења. ЦК СКС је знао за ставове противника варијанти да би њихово при-знавање водило ка посебним језицима, што је било супрот-но Новосадском договору. Уо-чаван је и став да је потребно признати постојање још неких варијанти (јужне са центром у Сарајеву и сјеверне са центром у Новом Саду), али без икаквог критичког осврта српске пар-тије на чињеницу да су неки хрватски лингвисти несмета-но заговарали подјелу језич-ког простора на коме су пре-овладавали Срби (заговарање још једног језичког центра у Новом Саду). Потенциран је проблем који је настао када је Радио „Загреб“, због погреш-ног схватања појма јединства српскохрватског језика, једно вријеме давао програм вијести на екавици, што је изазвало негодовања у Хрватској. Врх српске партије је пратио и ставове хрватских лингвиста да је западна варијанта у БиХ била на удару унификације у корист источне варијанте

„што погађа права припадни-ка хрватске националности и има тенденција у односу на муслимане“. Навођени су и примјери „чишћења“ текстова у Србији од кроатизама, а у Хрватској од србизама. Уоча-вано је да је у хрватским кру-говима дат одговор надгласа-вању, укључујући и гласање о Резолуцији Славистичког кон-греса. Из тог документа, који је настао радом великог броја политичара и јавних радника за потребе ЦК СКС, провија-вало је разумијевање за бројне хрватске захтјеве и мањак раз-умијевања за српске лингвис-те, противнике теорије о двије варијанте. То показује опаска да су се „неки српски линг-висти и сувише тврдо држали“ Новосадског договора. Такође, у овим материјалима ЦК СКС је 1966. прихваћено постојање варијанти као „чињеница“ уз закључак да су се слагали сви стручњаци у Хрватској и један дио српских и црногорских стручњака (углавном са Кате-дре за српскохрватски језик у Новом Саду), док је један број лингвиста Срба и Црногораца (углавном у Београду) то сма-трао штетним. Тада је за јед-ну од најкрупнијих акција у позитивном смислу оцијењен рад на изради заједничког реч-ника, чија су два тома била у штампи.

У таквом ситуацији свјетло дана је угледала „Декларација“. На њу није било званичних ре-

акција са српске стране. Када је објављена „Декларација“ СК Србије је био обавијештен о догађајима у Хрватској, али у врху српске партије су чекали, у складу са политиком да „сва-ко очисти своје двориште“, на реакцију хрватских партијских и републичких органа. Српско партијско руководство није званично реаговало на појаву „Декларације“, али је одржа-вало везу са хрватским врхом. О предстојећим реакцијама и потезима хрватског ЦК Мико Трипало је информисао Сте-вана Дороњског.

За разлику од српског руко-водства, група српских писаца није чекала. Њихово огорчење „Декларацијом“ било је вели-ко. У Београду се за „Деклара-цију“ знало и прије него што је објављена у „Телеграму“. Хрватски савременици свједо-че да су српски писци добили текст „Декларације“ од својих хрватских колега чим је он ус-војен у Друштву књижевника Хрватске на сједници 15. мар-та. Хрватски писци су на улас-ку у салу добијали примјерак „Декларације“ и Мирослав Брант тврди да му је 1992. Влатко Павлетић потврдио да је примјерак „Декларације“ у Београд однио Владо Готовац.

И без ове „помоћи“ хрват-ских колега, српски писци су већ 16. марта знали за „Де-кларацију“. Многи од њих су тврдили да су за њене основне ставове сазнали још 16 увече

(четвртак) из издања „Борбе“ за унутрашњост и са телеви-зије. То им је дало времена да спреме одговор до редовне скупштине Удружења књижев-ника Србије, која је од раније била заказана за недјељу 19. марта. Истовремено, српски писци су пратили да ли ће бити политичких реакција на „Декларацију“. Оне су, међу-

тим, изостале. У вијестима које су медији објављивали о „Декларацији“ 16. и 17, није било ниједне ријечи осуде тог документа, што је за на-ционално орјентисане писце у Србији значило да је он био готова ствар иза које су стаја-ли политичари, дакле званични документ.

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

(4)ПИШЕ: ДРАГАН РАДЕВИЋИНФОРМБИРО У ЦРНОЈ ГОРИ

ДР СЛОБОДАН П. СЕЛИНИЋ: СРБИЈА И ЈЕЗИЧКИ СУКОБ У ЈУГОСЛАВИЈИ 1967. ГОДИНЕ

Др Слободан Селинић

■ Фељтон смо урадили према Селинићевој књизи „Србија и језич-ки сукоб у Југославији 1967”, коју је издао Институт за новију ис-торију Србије из Београда, 2017. године

(8)ПРИРЕДИО: МИЛАДИН ВЕЉКОВИЋ

■ Фељтон је рађен на основу истоимене књиге „Информбиро у Црној Гори”, која је недавно објављена

П редсједник Врховног војног суда, генерал

Мирко Крџић и Државни јавни тужилац, генерал Вељко Жижић, одбили су да опту-же генерала Бранка Петри-чевића и пуковника Влада Дапчевића.Одбили су да то учине и њихови замјеници – пуковници Милија Лаковић и Владо Лакић,пошто није било никаквог правног основа за суђење војним старјеши-нама о питању изјашњавања за ИБ. Услиједила су најприје убјеђивања а затим притисци и отворене пријетње.Сва четво-рица били су Црногорци.

Како никакве методе које су примијењене према њима нијесу успјеле, позвао их је ге-нерал Светозар Вукмановић Темпо, тадашњи начелник По-литичке управе Генералштаба ЈНА, наредивши да хитно по-днесу оставке на своје поло-жаје, што су они и учинили. Затим су распоређени на спо-редне дужности а након тога агенти УДБЕ су их покупили и послали у имформбировске казамате.

На инсценираном суђењу у Београду, које је било отворено за јавност, Влада Дапчевића је бранио пуковник Радош Раи-чевић, а Бранка Петричевића

пуковник Данило Кнежевић, који га је нападао десет пута више него тужилац. Судом је предсједавао Милоња Стијо-вић. Чланови вијећа су били генерал Ђуро Лончаревић и пуковник Богдан Вујошевић. Сви побројани били су Црно-горци. Од Владове фамилије само је Пеку било дозвољено да присуствује суђењу.

Суђење је било режирано како би се компромитовао Совјетски Савез, због навод-ног мијешања у унутрашње ствари Југославије. Узалуд је Пеко Дапчевић упозоравао југословенски врх да Владо неће да ћути. Тако је и било. Владо Дапчевић је печатно нападао Тита и југословенско руководство, тако да је у пау-зи суђења генерал Јевто Ша-шић, шеф југословенске КОС опомињао Влада пријетњом: „Хоћеш да нас натјераш да те убијемо“... Слично су му доба-цивали из суднице и генерал Јово Капичић, Отмар Краја-чић и пуковник Миленко Ма-ројевић, некадашњи блиски пријатељ и друг...

Генерала Петричевића, иако

је све признао, и пуковника Дапчевића, који је све неги-рао, осудили су на по 20 година робије. По повратку у затвор Главњачу изложени су правој тортури, док их једне ноћи нијесу покупили агенти УДБЕ и заједно са Владом Лакићем, Маљотом Бабићем и Миод-рагом Распоповићем, стрпа-ли у марицу и експедитовали у затвор у Старој Градишки. Одатле на Голи оток.

Тих дана су агенти ОЗНЕ хапсили, не само на партијс-ким састанцима, већ и војним установама, гдје су официрима на лицу мјеста скидали еполе-те и војна знамења, и уз псовке и злостављања експедитовали у логоре.

Од Црногораца у југословен-ском врху за Резолуцију ИБ и Стаљина одмах се без коле-бања изјаснио Вељко Влахо-вић. Међутим, када је схватио да је ситуација веома тешка и послије разговора с њим, посуо се пепелом и то много више него што су тражили од њега. Ђилас за Влаховића каже да се у себи двоумио и мучио. Пуковници Радован

Зоговић и Стефан Митровић, Ђиласови помоћници у АГИТ-РОП-у, остали су непоправљи-ви информбировци и никаква убјеђивања и пријетње нијесу успјеле.

Колебао се и књижевник и револуционар Михаило Ла-лић али је, послије дужег раз-говора са Ђиласом, прешао на Титову страну. Прославље-ни партизански командант и шпански борац, генерал Дани-ло Лекић, морао је да се раз-веде са супругом Рускињом, са којом се оженио приликом школовања у Москви…

У имформбировским ло-горима су завршила и дјеца кoманданта Југословенске

војске у отаџбини, ђенерала Драгољуба Михаиловића – скојевци, син Бранко и кћерка Гордана.

Према подацима југословен-ске УДБЕ почев од 1948. до 1963. године за Резолуцију ИБ изјаснило се 55.663 инфорби-ровца, међу њима 12 учесника Октобарске револуције у Ру-сији; 23 савезна и републичка министра; два предсједника и два потпредсједника репу-бличких влада; 39 помоћника министара; 36 савезних посла-ника; 21.880 учесника НОР-а; 1673 носиоца партизанске спо-менице из 1941.године; 1722 полицајца; 2.600 војних лица.

НАСТАВИЋЕ СЕ

Одбили да суде информбировцима

Светозар Вукмановић темпо

Владо Дапчевић

Милојко Друловић

Ћутање српског партијског руководства

недјеља, 3. јун 2018.МаркетингXVI страна

недјеља, 3. јун 2018. Шарена страна XVII

С пектакуларним насту-пима Mr. Lekke, Дариа

Нуњеза, и италијанског елек-тро дуа The Cube Guys почео је четврти Сити грув фестивал у Подгорици. Прво вече на Стадиону малих спортова от-ворио је Лука Лековић ака Mr. Lekka, продуцент из Подгори-це. Иако је наступао у многим свјетским клубовима ово му је био први фестивалски наступ пред подгоричком публиком. Његове траке нашле су се у сетовима DJ-ева као што су Stefano Noferini, Tocadisco, Kenny Dope, Iain Taylor, Fatima Hajji, док су их серви-си Beatport и Traxsource сврставали међу издања која не смијете пропус-тити. Хитовима попут „She loves summer”, „Oh baby”, „Good time” дока-зао је домаћој публици зашто га сматрају једним од најбољих продуце-ната. Енергични битови одзвањали су Стадионом малих спортова што је публика несебично на-грађивала бројним апла-узима.

Право са Ибице два дана прије почетка фес-тивала у Подгорицу је дошао Дарио Нуњез, један од највећих национал-них ди-џејева и продуцената Шпаније. Он се нешто након 22 сата придружио Mr. Lekki на стејџу и наставио да оду-шевљава публику хитовима јединственог звука за које је од најбољих свјетских проду-центских кућа добијао награ-де. Ређали су се хитови, а пуб-лика није штедјела дланове да му покаже колико им пријају његове мајсторије за миксетом.

Прво вече Сити грува за-творио је италијански елек-тро дуо The Cube Guys. Иако им је ово био четврти наступ у Црној Гори у Подгорици су наступили премијерно. Ат-мосферу до усијања довели су мало послије поноћи а иако овај популарни двојац Роберто Интралаци и Лука Провера имају различите стилове њи-хов сет никог није оставио рав-нодушним. На конференцији за медије прије наступа Лука Провера је открио да, иначе,

немају праксу да током насту-па ослушкују жеље публике те се тако и понашају.

- Сваки пут када наступамо ствара се другачији доживљај тако да немамо ништа уна-пријед припремљено, немамо листу пјесама већ волимо да изађемо на сцену, осјетимо публику. Видимо шта се деша-ва испред нас и онда у складу са тим реагујемо и осмислимо свој репертоар - казао је Про-вера.

Нуњез је објаснио да је спек-тар музике коју он пушта доста широк тако да се лако уклапа са разним стиловима.

- Имам свој стил и начин из-вођења, свој репертоар осмис-лим тако да прво ослушкујем публику, догађај, ди-џејеве који наступају прије мене и покушавам да се уклопим са њиховим стилом и са тим до-живљајем - открио је Нуњез.

Како живимо у свијету електронске музике Провера објашњава колико је тешко оп-стати данас и остати другачији.

- Нисмо почели са електрон-ском музиком, током каријере слушали смо разне жанрове музике од класичне, преко диска 70-их година, поп му-зике 80-их, али поред музике

волимо да слушамо и живо извођење музике. Узимамо понешто из свих тих жанрова и убацујемо их у електронску музику, али на начин да сви ти елементи који вуку из претход-них жанрова добију један мо-деран призвук и остану увијек актуелни - истакао је он.

Различити спојеви, али и фу-зија више другачијих жанрова као и култура је оно на шта се Нуњез фокусира.

- Волим да мијешам латино и арапску музику, код мене је више микс различитих култура и жанрова музике - казао је он.

С обзиром на то да је музи-ка у данашње вријеме кратког даха, Провера истиче да морају стално радити и стварати како

би остали присутни и увијек занимиљиви публици.

- Константно смо у ства-ралачком процесу и радимо. Прије два дана казао сам у једном чланку да умјетници стално пате јер морају непрес-тано да стварају, буду инспи-рисани, извлаче неке идеје. Морају да се обнављају, буду свјежи јер данашња музичка сцена и стање у музици је такво да су све пјесме које се објављују јако кратког даха. Људи их слушају на својим телефонима, електронским уређајима и за њих је једнос-тавно врло лако да се преба-це са једне пјесме на другу. Умјетници морају са да буду јако брзи, пуштају нове ства-

ри и морају, што ми волимо, да ослушкују ситуацију око себе и тако стварају - нагласио је Провера.

За Дариа Нуњеза зима је резервисана за стварање нове музике, док је љети фокусиран на наступе.

-Током љета кад крену наступи по Ибици правим ст-варалачку паузу и ослушкујем шта се дешава на сцени. По-требно ми је то вријеме, од прилике два, три мјесеца да се рефрешујем и од септембра кренем поново да стварам - до-дао је Нуњез.

Енергију за наступе, како каже Провера, углавном на-лази у својој страсти према музици, истичући да су им у суштини највише напорна пу-товања, летови, пресиједања.

- У овом послу се све своди на рокнерол, а уколико живи-те за рокенрол морате да имате енергију да константно ства-рате и изводите. Наравно оно што је напорно у овом послу јесу константна путовања, кретања из једне временске зоне у другу, пресиједања, ле-тови. Ипак ми уживамо у оно-ме што волимо и трудимо се да нам овај посао буде увијек лак. Све изводимо у тренутку, ослушкујемо атмосферу око себе и на основу те атмосфере припремамо своју плеј листу. Вјероватно да уколико би уна-пријед припремили сет листу онда је врло могуће да би нам посао био досадан, али то не радимо и овај посао нам је због тога константно инспирација и изазов - казао је он.

А.Ш.

За четврто издање Сити грува организатори су ослушки-вали пулс публике и по првим реакцијама публике, рекло би се да су погодили.

Ивана Радевић је пратила фестивал и раније.- Била сам и прошле године на фестивалу, и сјајно смо

се провели. Поново сам ту, извођачи су феноменални, али бих највише издвојила бенд Simple Minds од којих очекујем сјајну журку. Вољела бих да можда у наредним годинама до-веду и рибљу чорбу - казала је Ивана.

ни Милена Меденица не пропушта Сити грув.- Чини ми се да је ове године мало другачије што се тиче

избора извођача. Слушам углавном рокенрол коме је била

посвећена трећа ноћ прошле године и било је одлично. Ове године мој избор су Јосипа Лисац и Simple Minds.

Због Јосипе и Мајндса и Јасна Тодоровић је вјеран фан фестивала.

- Сваке године су велика очекивања и и углавном буду испуњена. Вечерас сам ту са другарицама дошла да се добро забавим. Што се тиче извођача моји фаворити су Јосипу Ли-сац и наравно Simple Minds. Било би добро кад би довели и Arctic Monkeуs неке године - открива Јасна.

Електро фузија у ритмупулса публике

Грув увијек испуни очекивања

Mr.Lekka

Фузија стилова по укусу публике

Дариo нуњез The Cube Guys - роберто Интралаци и Лука Провера

Гости Сити грува су веома тражени умјетници по свијету. наступима не знају броја, али и те како памте најмаштовитија мјеста на којима су наступали.

Момци из двојца памте пловидбу на воденим и музичким таласима.

- Свирали смо на разним мјестима и локацијама, али најинтересантнија је била једна журка која је била органи-зована на броду. Занимљива ствар у вези брода је да не мо-жете да га напустите, да побјегнете. Брод је пловио у водама око Кајманских острва, током путовања смо пуштали музи-ку а затим смо дошли до једне купалишне зоне гдје су сви напустили брод и отишли да се купају. Тад смо морали да смањимо вибрације, али кад су се вратили с купања настави-ли смо са журком, што је подигло доживљај на један виши ниво. Посебно је било интересантно што је то била интимнија журка за око 150 људи - објаснили су The Cube Guys.

ни Дарио нуњез не броји клубове и наступе, али је добро упамтио наступ на којем је кабина за ди џеја била заправо WC.

- најинтересантнији је био један клуб гдје је кабина у којој су ди-џејеви смјештени била заправо у купатилу, тако да смо једно одређено вријеме морали да проведемо у WC-у изводећи музику - открио је нуњез.

Наступи на броду и у купатилу

наСТУПИМа MR.LEKKE, ДарИа нУЊеЗа И ИТаЛИЈанСКОГ ДУа THE CUBE GUYS ПОЧеО ЧеТВрТИ СИТИ ГрУВ ФеСТИВаЛ

недјеља, 3. јун 2018.МатуреXVIII страна

Ге­не­ра­ци­ја­ко­ја­зна­свој­циљE4A

елек­тро­тех­ни­чар­енер­ге­ти­ке­одје­љен­ски­стар­је­ши­на­Ме­ла­ни­ја­Ћа­ла­сан Пре­драг­Брај­ко­вић­Да­мјан­Бу­ји­шићЈо­ван­Бу­ла­то­вићСлав­ко­Бу­ла­то­вићБо­жи­дар­Че­ле­бић­Го­ран­Ћо­со­вићЛу­ка­Ђер­ко­вић­Лу­ка­Ђу­ро­вићСа­во­Ђу­ро­вићНе­над­Га­зи­во­даЈо­ван­Јо­вић­Ми­лан­Ка­ра­џићЂор­ђе­Ко­јо­вићАлек­сан­дар­Ко­на­тарМи­лош­Кру­шчићМи­ло­Мар­ко­вић­Ни­ко­ла­Ма­то­вићЂор­ђе­Ми­ка­ви­цаМи­лош­Ми­ра­но­вићАлек­сан­дар­На­др­љан­ски­Алек­сан­дар­Ни­цо­вић­Ма­ти­ја­Оре­шко­вић­Да­ни­ло­Пе­ро­вићСте­фан­По­по­вићДа­вид­Ра­до­вић­Пе­тар­Ра­до­вић­Па­вле­Се­ку­лићМи­ло­ван­Ста­ни­шић­Бог­дан­Сти­је­по­вић­ ­Мла­ден­Стру­гар­Ни­ко­ла­Вуј­ко­вић­Са­во­Ву­јо­вићВлат­ко­Ву­ко­вић

E4Bелек­тро­тех­ни­чар­рас­хлад­них­и­тер­мич­ких­уре­ђа­ја­одје­љен­ски­стар­је­ши­на­Ми­ли­ја­на­Пе­ко­вић­­

Ер­кан­­Аго­вић­­Ду­шан­Бо­ље­вић­ ­Ду­шан­Ћу­пић­Реј­хан­Дер­ви­ше­вић­Ни­ко­ла­Ђу­ра­ше­вић­ ­Алек­сан­дар­Ђу­ре­тић­Ду­шан­Ђу­рићКри­стјан­Ива­но­вић­ ­Иван­Иве­зић­Да­вор­Кон­тић­Ни­ко­ла­Мр­ва­ље­вићСлав­ко­Обре­но­вић­Не­ма­ња­Пе­шић­Па­вле­По­по­вић­Жар­ко­По­по­вић­Сте­фан­Пу­ле­тић­ ­Жар­ко­Ра­ко­че­вић­ ­Ел­хан­Шар­кић­ ­Ни­ко­ла­Се­ку­лић­ ­Не­ма­ња­Сти­је­по­вић­ ­Алек­сан­дар­Ву­че­тић­ ­Жив­ко­Вук­че­вић­ ­Ми­лош­Ву­ко­вић

C4Aелек­тро­тех­ни­чар­ мул­

ти­ме­ди­ја­ ­одје­љен­ски­стар­је­ши­на­

Де­јан­Ма­раш Лу­ка­Цви­јо­вић­ ­Лу­ка­Де­лић­ ­Ду­шан­Дми­тро­вић­Сте­фан­Ђу­ри­шић­ ­Фи­лип­Ђу­ро­вић­Де­јан­Фи­ли­по­вић­ ­Да­вид­Гу­до­вићБо­дин­Ја­бу­ча­нин­Мир­ко­Јо­кић­То­ми­ца­Кли­ко­вац­ ­Је­ле­на­Ко­ва­че­вић­ ­Ни­ко­ла­Кум­бу­ро­вић­Да­мир­Ма­ље­вић­Де­јан­Пе­тра­но­вић­ ­Ва­ња­Пе­трић­ ­ ­Кри­сти­на­Пе­тро­вић­ ­

­­­Ла­зар­Пре­ле­вић­Спа­со­је­Ра­до­ји­чић­ ­Ан­дреа­Ра­ко­че­вић­ ­Ни­ко­ла­Ра­жна­то­вић­ ­Ни­ко­ла­Рон­че­вић­Бог­дан­Шће­кић­­Ни­ко­ла­Сти­је­по­вић­Ни­ко­ла­Сто­ја­но­вић­Го­ран­Ун­гер­Алек­сан­дар­Ву­јо­ше­вић­ ­Ми­лош­Ву­ка­ди­но­вић­Ан­ђе­ла­Ву­ко­вић­ ­Пе­тар­Ву­ку­шић­Та­ма­ра­За­јић­

C4Bелек­тро­тех­ни­чар­мул­ти­ме­ди­ја­ ­одје­љен­ски­стар­је­ши­на­Ли­ди­ја­Ла­за­ре­вић Де­нис­Бе­ро­ ­Ла­зар­Бо­жо­вић­Ива­на­Бу­ла­то­вић­ ­Пре­драг­Го­гић­Ми­лош­Го­ло­вић­Или­ја­Јан­ко­вић­­Мар­ко­Јан­ко­вић­Мла­ден­Ка­до­вић­Бран­ка­Ко­на­тар­Ми­рон­Кур­дад­зе­ ­Јо­ван­Ла­ке­таМар­ко­Ла­за­ре­вић­Не­над­Ле­ко­вић­Алек­сан­дар­Мар­ко­вић­На­ђа­Ми­ла­чић­Те­о­до­ра­Ми­ло­ше­вић­Мом­чи­ло­Ми­нићВук­Ми­тро­вић­Ан­ђе­ла­Па­јо­вић­Ве­се­лин­Ра­до­њић­Са­ва­Ра­ко­вић­Ди­но­Ша­и­но­вић­Да­ни­јел­Шће­кић­Ма­ја­То­до­ро­вић­Сте­ван­То­до­ро­вић­Ан­дри­ја­То­па­ло­вић­Вук­Вуч­ко­вић­

C4Cелек­тро­тех­ни­чар­мул­ти­ме­ди­ја­ ­одје­љен­ски­стар­је­ши­на­На­да­Ве­мић

Јо­ва­на­Ба­бо­вић­Ми­лош­Бај­че­тић­Го­ран­Бу­ба­ња­Емил­Ђо­згић­Ан­ђе­ла­Ду­јо­вић­Да­ни­је­ла­Ђу­ре­тић­ ­Јо­ван­Џа­ко­вић­Сте­фан­Ге­нић­Ми­лић­Го­ми­ла­но­вићАн­дреј­Го­ро­вић­Ла­зар­Ива­но­вић­Ни­ко­ла­Ива­но­вић­Бран­ка­Јо­чић­Вељ­ко­Ко­ва­че­вић­Ла­зар­Ма­ро­вић­Ан­дри­ја­Па­ви­ће­вић­Не­ма­ња­Па­ви­ће­вић­Да­ни­ло­Па­вли­ће­вић­Ра­до­ван­Пе­ле­вић­ ­Да­ни­је­ла­Пе­шић­Ни­но­слав­Ра­де­но­вић­Да­ни­ло­Ра­ду­ло­вић­Ди­ја­на­Ра­ду­ло­вић­Јо­ва­на­Ра­ду­ло­вић­Или­ја­Ра­и­че­вић­Ан­дри­ја­Ра­ко­вић­Да­ни­јел­Са­вић­Ка­та­ри­на­Сти­је­по­вић­Па­вле­Вла­хо­вић­Пе­тар­Ву­јо­вић­Ми­ха­и­ло­Вук­че­вић

C4Dелек­тро­тех­ни­чар­ра­чу­на­ра­одје­љен­ски­стар­је­ши­на­Игор­Дра­гаш Берт­Бе­ри­шај­Си­мон­Бо­ри­ло­вић­Ал­ме­дин­Де­ли­Пре­драг­Де­лићЛу­ка­Гло­ба­ре­вић­Ла­зар­Го­гић­Ми­ла­дин­Илић­Алек­са­Ива­но­вић­Ни­ко­ла­Кне­же­вић­Ни­ко­ла­Ло­ја­ни­ца­Бал­ша­Ма­раш­ ­Вук­Ми­ла­но­вић­Јо­во­Ми­трић­Кр­сто­Ни­ке­зићНо­вак­Но­во­вић­Амар­ОџићВа­со­Ра­ди­но­вић­Ни­ко­ла­Ра­ди­но­вић­Влат­ко­Ра­ду­ло­вић­Ра­до­ван­Ра­шо­вић­Ни­ко­ла­Ре­љин­ ­Ђор­ђе­Ри­стић­Мир­за­Ша­бо­тић­Бо­јан­Шће­па­но­вић­Иван­Шо­фра­нац­Фи­лип­Стан­ко­вић­Мир­ко­Трип­ко­вић­Мар­ко­Уско­ко­вић­

Се­дам­де­сет­ дру­га­ге­не­ра­ци­ја­ елек­тро­тех­ни­ке­шко­ле­„Ва­со­али­

гру­дић”­про­сла­ви­ла­ је­ за­вр­ше­так­че­тво­ро­го­ди­шњег­шко­ло­ва­ња­у­Ма­ке­до­ни­ји.­За­раз­ли­ку­од­

сво­јих­вр­шња­ка­из­дру­гих­вас­пит­но­обра­зов­них­под­го­рич­ких­уста­но­ва,­ма­ту­ран­ти­су­од­лу­чи­ли­да­ма­тур­ско­ве­че­про­сла­ве­у­Охри­ду.­–­И­ова­ге­не­ра­ци­ја­успје­шно­за­вр­ша­ва­сво­је­шко­ло­ва­ње.­

Спрем­ни­да­се­ухва­те­у­ко­штац­са­свим­про­бле­ми­ма­ко­ји­их­че­ка­ју­у­бу­ду­ћем­жи­во­ту.­Ово­је­ге­не­ра­ци­ја­ко­ја­је­по­ка­за­ла­да­зна­свој­пут,­од­го­вор­на,­озбиљ­на­са­зна­њи­ма­и­вје­шти­на­ма­ко­је­им­тре­ба­ју­за­21­ви­јек.­По­себ­на­је­по­то­ме­што­је­до­са­да­има­ла­нај­ве­ћи­број­лу­чо­но­ша.­Ин­те­ре­со­ва­ње­нај­бо­љих­за­на­шу­шко­лу­по­ка­за­ло­се­као­пра­ви­из­бор,­јер­су­ до­би­ли­ зна­ња,­ ком­пе­тен­ци­је­ и­ вје­шти­не­ ко­је­ ће­ис­ко­ри­сти­ти­на­тр­жи­шту­ра­да­не­са­мо­Цр­не­Го­ре­већ­и­са­вре­ме­не­евро­пе­–­по­ру­чио­је­Ве­се­лин­Пи­ћу­рић,­ди­рек­тор­шко­ле.­

Н.С.

Ма­ту­раН­тИ­еЛеК­трО­теХ­НИЧ­Ке­ШКО­Ле­КраЈ­ШКО­ЛО­Ва­Ња­ПрО­СЛа­ВИ­ЛИ­у­ОХрИ­Ду

недјеља, 3. јун 2018. Матуре страна XIXC4E

елек­тро­тех­ни­чар­ра­чу­на­ра­ ­одје­љен­ски­стар­је­ши­на­Пер­са­Ђа­ко­вић Ан­дри­ја­Аза­рић­Вук­Бац­ко­вић­Ан­ђе­ла­Ба­ко­вићМа­ти­ја­Бо­јић­Ва­си­ли­је­Бо­шко­вић­Ан­ђе­ла­Бр­но­вић­Ду­шан­Ђу­кић­Сте­фан­Ђу­кић­Ни­хад­Ха­ли­лов­ски­Ог­њен­Ива­но­вић­Са­во­Јо­ва­но­вић­Јан­ко­Ко­ма­ти­на­Вид­Кр­гу­шић­Ву­ки­ца­Кр­сма­но­вић­Фи­лип­Кр­стин­Бла­жо­­Лу­ка­че­вић­Иван­Ма­раш­Со­ња­Ми­тро­вић­Ни­ко­ла­Му­го­ша­Пе­тар­Му­го­ша­Ни­ко­ла­По­по­вић­Или­ја­Рај­ко­вић­Ђор­ђе­Шће­кић­Не­ма­ња­Шће­па­но­вић­Сте­фан­Шоћ­Ђор­ђе­То­до­ро­вић­Па­вле­То­шић­Да­ни­ло­Жив­ко­вић­Ни­ко­ла­Жив­ко­вић

C4Fелек­тро­тех­ни­чар­ра­чу­на­ра­одје­љен­ски­стар­је­ши­наСу­за­на­Шће­па­но­вић­

­

Мар­ко­Бла­го­је­вићСте­фан­Бу­ба­ња­Вук­Бу­ба­ња­Сте­фан­Бу­ла­то­вић­ ­

­­­­Алек­сан­дар­Ћа­лић­Мар­ко­Ћет­ко­вићСте­фан­Чу­бра­но­вић­Да­ни­ло­Да­ба­но­вић­Ми­лош­Ђу­ри­шић­Бо­бан­Фи­ли­по­вић­Во­јо­Гло­ба­ре­вић­Не­бој­ша­Го­гић­Ан­ђе­ла­Ја­кићНи­ко­ла­Ку­ла­ше­вић­Мар­ко­Ла­за­ре­вић­На­ђа­Лу­ка­че­вић­Ан­дри­ја­Ма­ро­је­вић­Да­вор­Ме­де­ни­ца­Бог­дан­Ми­ла­чић­Бал­ша­Па­јо­вић­Алек­сан­дар­Пе­јо­вић­Иван­Пе­рић­ ­Ма­рио­Пер­ко­вићАлен­Пи­ра­нић­Пе­тар­Ра­до­ман­­ ­Ла­зар­Ра­ду­но­вић­Сте­фан­Ра­ко­че­вић­Ни­ко­ла­Ре­ше­тар­Ср­ђан­Са­во­вић­Алек­са­Вук­че­вић­Фи­лип­Ву­ко­вић­Ни­ко­ла­Жив­ко­вић

C4Hелек­тро­тех­ни­чар­елек­тро­ни­ке­одје­љен­ски­стар­је­ши­на­Ма­ри­ја­Ба­бо­вић

Ел­ма­Али­ба­шић­Мар­ко­Ба­бо­вић­­Дра­ган­Бу­ла­то­вић­Ла­зар­Че­ле­бић­Ни­ко­ла­Ђа­ле­тићВа­со­Де­ди­ва­но­вић­Ан­дри­ја­Дра­го­је­вић­Ни­ко­ла­Гво­зде­но­вић­Ри­ал­да­Ка­јо­ше­вић­Вла­ди­мир­Кља­јићБал­ша­Пе­јо­вић­Дра­го­мир­Пе­ро­вић­Кри­сти­јан­По­чек­Ни­ко­ла­Ра­де­но­вић­Ми­ло­ван­Ра­до­са­вље­вић­Ер­на­да­Рас­то­дер­То­дор­Ра­жна­то­вић­Вук­Ро­го­шић­Анес­Шкри­јељ­Ад­мир­Су­ље­вић­Ана­Та­тић­Па­вле­Та­тић­Ни­ко­ла­То­до­ро­вић­Сте­фан­Во­ји­но­вић­Фи­лип­Вук­че­вић

C4Gелек­тро­тех­ни­чар­те­ле­ко­му­ни­ка­ци­ја­одје­љен­ски­стар­је­ши­на­Све­тла­на­Ми­ра­но­вић­Да­ни­ло­Бат­ко­вић­Јо­ван­Бо­ље­вић­Ни­ко­ла­Бра­цо­вић­Јо­ван­Бра­јо­вић­Ми­лош­Бу­ла­то­вић­Ми­ло­Ђу­ро­вић­Иван­Ива­но­вић­Са­ва­Јо­ло­вић­ ­Лу­ка­Ка­жић­Па­вле­Ке­ко­вић­ ­Ми­лош­Ко­ко­вић­Вла­ди­мир­Ла­кић­Јо­ва­на­Ми­ли­кић­Не­ма­ња­Ми­ло­ше­вић­

Бо­жи­дар­Ми­ра­но­вић­Ни­ко­ла­Па­ви­ће­вић­Да­ни­је­ла­Пе­тро­вић­ ­Не­бој­ша­Ра­ду­но­вић­Лу­ка­Ра­ко­вић­Бо­жо­Ру­бе­жић­На­ђа­Ша­ра­но­вић­Игор­Шо­фра­нац­Или­ја­Шо­фра­нац­Бо­јан­Ста­ни­шић­ ­

­­­­Сло­бо­дан­То­до­ро­вић­Ми­љан­Ву­јо­ше­вић­Да­вор­Зеј­ни­ло­вић

Достојни звања и похвала

недјеља, 3. јун 2018.МатуреXX страна

IV abcраз­ред­ни­стар­је­ши­на­Ра­до­мир­Шће­па­но­вић

Ма­ти­ја­Бла­го­је­вићНе­ве­на­Ђо­ро­је­вићНи­ко­ла­Ко­ва­че­вићМи­ли­ца­Не­дићМа­ти­ја­Мар­ко­вићВа­си­ли­је­Ву­ја­ди­но­вићВи­шња­Ду­кићСа­ра­Јо­во­вићДеа­Ни­цајСла­ђа­на­ра­и­че­вићурош­Су­чићМа­ра­Ћу­ла­фићНи­ко­ла­Ше­ва­ље­вићЛа­ра­Шће­кићена­топ­чи­ба­шићПе­тра­Ле­кићеми­на­Бу­бић

Ма­ту­раН­тИ­Му­ЗИЧ­Ке­ШКО­Ле­„Ва­Са­Па­ВИЋ”­ПрО­СЛа­ВИ­ЛИ­Ма­тур­СКО­Ве­Че­у­ре­СтО­ра­Ну­„Га­Ле­рИ­Ја”­у­ПОД­ГО­рИ­ЦИ

Пут успје хапра ћен му зи ком

ритам­у­генимаИскуство­и­младост­руку­под­руку

С ред­ња­ му­зич­ка­ шко­ла­„Ва­са­ Па­вић”­ из­ Под­го­

ри­це­ис­пра­ти­ла­је­67.­ге­не­ра­ци­ју­ма­ту­ра­на­та.­За­јед­но­са­сво­јим­про­фе­со­ри­ма­ свр­ше­ни­шко­лар­ци­сла­ви­ли­су­у­ре­сто­ра­ну­„Га­ле­ри­ја”­ у­Под­го­ри­ци­ гдје­ су­ за­се­бе­и­свој­ме­рак,­пје­ва­ли,­сви­ра­ли­и­пле­са­ли.­Ни­про­фе­со­ри­ни­је­су­за­о­ста­ја­ли­за­њи­ма,­јер­и­они,­ка­ко­ка­жу,­но­се­исти­ген­за­му­зи­ку.У­нај­ве­ћој­му­зич­кој­шко­ли­ у­

Цр­ној­Го­ри,­ко­ја­бро­ји­1.300­ђа­ка,­ра­ди­140­про­фе­со­ра­ко­ји­су­ве­ли­ким­ ди­је­лом­ за­слу­жни­ за­њи­хов­ успјех.­ По­сао­ ди­рек­то­ри­це­ Зо­је­Ђу­ро­вић­ у­ мно­го­ме­олак­ша­ва­ју­ до­бри­ и­ про­фе­си­о­нал­ни­ са­рад­ни­ци,­ про­фе­со­ри,­и­они­нај­бо­љи,­ а­ то­су­њи­хо­ви­ђа­ци.­ Ка­ко­ ка­же,­ ово­ је­ мир­на­шко­ла,­ ђа­ци­ нис­у­ ни­ бо­љи­ ни­го­ри­ од­ дру­гих,­ али­ ­ су­ дру­га­чи­ји.–­ На­шим­ ма­ту­ран­ти­ма­ бих­

по­же­ље­ла,­с­по­зи­ци­је­ро­ди­те­ља,­да­ бу­ду­ здра­ви­ и­ ду­го­вјеч­ни,­ с­по­зи­ци­је­про­фе­со­ра,­да­иза­бе­ру­оно­што­же­ле,­на­ста­ве­оно­што­во­ле,­ а­ нај­по­но­сни­ја­ сам­ што­су­ иза­бра­ли­ да­ оста­ну­ у­ му­зи­ци.­Ми­смо­им­онај­основ­зна­ња­уса­ди­ли­у­шко­ли,­на­у­чи­ли­да­бу­ду­ про­фе­си­о­нал­ни,­ да­ не­ жи­ве­од­им­про­ви­за­ци­ја,­да­се­не­на­да­ју­да­ће­им­дру­ги­не­што­обез­би­је­ди­ти.­Нај­љеп­ши­по­клон­је­кад­до­би­јеш­на­гра­ду­ за­ свој­ труд­и­за­ сво­је­обра­зо­ва­ње­–­ка­за­ла­ је­

ди­рек­то­ри­ца­Ђу­ро­вић.Ве­ћи­на­ма­ту­ра­на­та­се­опре­ди­

је­ли­ла­за­му­зи­ку­та­ко­да­ће­сви­на­ста­ви­ти­ сво­је­ обра­зо­ва­ње­ на­до­ма­ћим­ и­ свјет­ским­ фа­кул­те­ти­ма­одав­де­до­Бе­ча.­На­жа­лост,­ка­ко­је­ка­за­ла­ди­рек­то­ри­ца,­шко­ла­не­ма­усло­ва­да­их­ша­ље­да­ље­већ­се­уче­ни­ци­са­ми­сна­ла­зе­са­упи­си­ма­и­са­ми­сно­се­тро­шко­ве­сту­ди­ра­ња.–­ Ми­ и­ на­кон­ шко­ле­ има­мо­

кон­такт­ са­ на­шим­ уче­ни­ци­ма.­Иако­су­на­ши­ка­па­ци­те­ти­огра­ни­че­ни.­Шко­лa­је­из­гра­ђе­на­кад­је­ овај­ град­ имао­ знат­но­ ма­ње­ста­нов­ни­ка.­ Сад­ овај­ град­ има­пре­ко­200.000­и­ов­дје­је­већ­ти­је­сно.­Тру­дим­се­да­Ми­ни­стар­ству­ предочим­ пре­по­зна­ на­шу­тје­ско­бу­ како­ би­ се­ отво­рила­под­руч­на­ одје­ље­на,­ ма­кар­ два­у­ руб­ним­ дје­ло­ви­ам­ гра­да,­ јер­би­ре­лак­си­ра­ли­про­стор.­Па­би­та­ко­и­не­ки­но­ви­на­ра­шта­ји­на­шли­ма­кар­по­ла­нор­ме­за­пе­да­го­шки­ рад.­ Ов­дје­ не­ до­ла­зе­ по­пре­по­ру­ци,­ ни­ с­ ве­зом,­ до­ла­зе­са­мо­нај­вред­ни­ји­ђа­ци,­нај­бо­љи­сту­ден­ти­и­бо­га­ми­до­бри­љу­ди­–­ка­за­ла­је­Ђу­ро­вић.Ова­ ге­не­ра­ци­ја­ ма­ту­ра­на­та,­

те­о­риј­ског­ и­ ин­стру­мен­тал­ног­смје­ра,­има­шест­до­бит­ни­ка­ди­пло­ме­Лу­ча.­До­бит­ни­ци­Лу­че­1­су­Ена­Топ­чи­ба­шић,­ ко­ја­ је­ и­ђак­ ге­не­ра­ци­је­ ­Ла­ра­Шће­кић­и­Деа­Ни­цај,­док­су­до­бит­ни­ци­ди­пло­ме­ Лу­ча­ 2­ ­ Ви­шња­ Ду­чић,­Сла­ђа­на­Ра­и­че­вић­и­Пе­тра­Ле­кић.

недјеља, 3. јун 2018. Матуре страна XXI

Музички свијет богатији за нове наде

Галерија талената

недјеља, 3. јун 2018.ПолуматуреXXII страна

уЧеНИЦИ оСНоВ Не ШКо ле „лоВ ЋеН СКИ Пар тИ ЗаН СКИ оД реД” Са Це тИ Ња Про Сла ВИ лИ Полуматуру

О ко 70 по лу ма ту ра на та це тињ ске Основ не шко ле „Лов ћен ски пар­

ти зан ски од ред” са сво јим одје љењ ским стар је ши на ма и пред став ни ци ма упра­ве шко ле, све ча но су оби ље жи ли крај основ ног шко ло ва ња.

Тра ди ци о нал ни по лу ма тур ски де фи ле ули ца ма гра да, пра ти ли су број ни гра ђа­ни ко ји су апла у зи ма по здра вља ли ову смо тру ље по те и мла до сти, а по до ла ску у дво ра ну хо те ла „Гранд”, усли је ди ло је

ве се ље ко је је уз му зи ку ди­џе ја Ива­на­Ро­га­но­ви­ћа тра ја ло до ка сно у ноћ.

За мје ни ца ди рек то ри це шко ле, Ма­ри­ја­Та­тар по же ље ла је сво јим уче ни ци ма пу но здра вља, сре ће и успје ха на да љем жи вот ном пу ту, с на дом да ће у бу дућ­но сти из гра ди ти се бе као до бре и ква ли­тет не љу де.

– Ова ге не ра ци ја ђа ка је про сла ви ла сво ју шко лу кроз мно ге ак тив но сти, а по себ но спорт ске јер су, без об зи ра на не до ста так са ле за фи зич ко вас пи та ње,

успје ли да осво је чак три пр ва мје ста на др жав ним школ ским спорт ским так­ми че њи ма и то у ру ко ме ту, атле ти ци и ша ху. До каз о њи хо вом пре да ном ра ду и по стиг ну ћи ма го во ри и осам пре сти­жних при зна на ја „Лу ча“, ко је ће ове шко ле ске го ди не до би ти Пе­тар­ Абра­мо­вић,­ Ма­шан­ Ка­лу­ђе­ро­вић,­ Јо­ва­на­Ву­јо­вић,­Јо­ван­Абра­мо­вић,­Ри­сто­Ву­јо­вић,­ Сан­дра­ Ву­јо­вић,­ Та­ра­ Ђур­ко­вић и Стан­ка­Пе­тро­вић ­ с по но сом је ис та кла Та тар З.П.

Пе­ха­ри­и­пе­ти­це­за­бу­ду­ће­сред­њо­школ­це

Стасале нове генерације за нове побједе

Непроцјенљиво другарство

Попунили школске лексиконе

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

ЕКРАН

ТВ програм недјеља 3. јун 2018.

т е л е в и з и ј е з а д р ж а в а ј у п р а в о и з м ј е н е п р о г р а м с к е ш е м е

06:00 радио Црне горе-Будилник07:00 доБро јутро Црна горо, јутарЊи програм07:00 вијести 08:00 вијести 09:00 вијести11:00 агросазнаЊе12:00 вијести12:05 аБс 12:35 стил 13:05 запис: умјетност у дрвету 13:35 меридијани, р 14:00 вијести 14:05 пинк пантер поново напада15:15 укуси јутра15:30 дневник 1 16:00 нво сектор 16:25 путеви живота16:50 регионална мрежа17:20 мостови 18:00 вијести 18:10 MONTENEGRO ALL IN ONE18:35 арт, р19:05 ради право 19:20 тв тека 19:30 дневник 220:00 серија: рај 21:00 оквир 22:30 дневник 322:50 спортски дневник23:05 Филм: државни непријатеЉ Бр.1 01:15 оквир, р02:45 путеви живота03:15 MONTENEGRO ALL IN ONE03:45 конЦерт04:15 аБс 04:40 нво сектор 05:10 стил

07:00 стил, р07:30 конЦерт08:00 тв арХив, р09:00 анимирани Филмови 09:15 арт, р 09:45 дјеЧије поподне, р 10:30 Циклус емисија драгана радуловиЋа11:00 серија: велики и мали, р12:00 анимирани Филмови, р12:15 ФудБал : Ц.гора - словенија14:00 спортска суБота, р15:05 сат тв, р15:45 Филм: Храна д.д, р17:30 погледи из домовине

18:00 проФил18:50 оБразовнаемисија 19:30 конЦерт20:10 серија: велики и мали21:15 Филм: ЉуБавна гозБа музика23:05 ФиФа: пут до русије, р23:30 Филм:државни непријатеЉ Бр.1 01:30 проФил02:15 серија: велики и мали03:15 стижу БеБе, р04:00 конЦерт05:00 регионална мреза, р05:30 погледи из домовине06:00 проФил конЦерт

05:05 звезде гранда спеЦијал (р)07:30 Филм, посјетиоЦи 2: Ход-ниЦи времена (р)09:20 Филм, такси (р)10:50 како вријеме пролази (р)11:30 вреле гуме 12:00 никад није касно (р)14:00 жива истина 15:05 звезде гранда спеЦијал 17:50 Четвртак у 22 (р)19:00 журнал 19:30 Филм, моја велика мрсна православна свадБа 21:00 Хари потер и затвореник из аскаБана 23:30 уБиЦе мог оЦа (р)00:15 жива истина (р)01:15 Хари потер и затвореник из аскаБана (р)03:30 Филм, моја велика мрсна православна свадБа (р)5:00 како вријеме пролази (р)

07:00 маша и медвјед 07:25 продавниЦа намаЊиХ ЉуБимаЦа 07:30 инвизималс 08:00 трансФормерси 08:20 пЧелиЦа, р 08:50 БејБлејд 09:20 гастро 09:25 криза, р12:00 вијести у 1212:05 метео Центар у 1212:06 криза, р 12:40 снови, куЋа, дом 13:10 стар , р

13:35 M:TECH, р 14:00 вијести у 214:05 метео Центар у 2 14:07 наЧисто, р 15:40 живот са морем 16:30 вијести у пола 5 16:38 метео Центар у пола 516:40 за воланом 17:10 дневниЦа, р18:30 вијести у пола 7 19:07 метео Центар19:10 лоза 20:00 Филм21:15 док. серијал22:00 вијести у 10 22:13 метео Центар у 1022:15 спорт 22:30 Филм00:00 реприза програма

07:06 дјеЧији програм07:30 оБразовни програм 08:30 телешопинг09:00 вијести у 909:07 тако су говорили наши преЦи 09:14 музиЧки програм-гусле 10:00 дјеЧији програм, р10:24 оБразовни програм, српски језик11:00 вијести у 1111:05 тако су говорили наши преЦи 12:00 огледало, р 13:00 вијести у 1313:07 тако су говорили наши преЦи14:00 дуХовни портрети, р 15:00 вијести у 1515:05 тако су говорили наши преЦи15:07 документарни програм16:00 српско становиште, р17:00 телешопинг17:30 новости 117:50 тако су говорили наши преЦи19:00 телешопинг19:20 оБразовни програм, српски језик19:30 дјеЧији програм20:00 седмиЦа плус 21:00 драмски програм 22:00 новости 222:20 тако су говорили наши преЦи22:30 Филмски програм00:35 седмиЦа плус, р01:00 реприза програма

06:30 Ћерке, р08:00 Централни дневник, р08:30 жикина шарениЦа11:30 тв продаја11:50 спортисимо Цг 1212:03 I LOVE MY CAR12:33 метео плус12:45 CITY M

13:03 БиЉана за вас14:00 премијера викенд спеЦијал16:05 капитал16: 20 шиФра деспот, р17:00 елиФ, р17:45 CITY M18:00 Централни дневник18:30 ексклузивно све у 619:03 спортисимо Цг 18.3019:10 метео плус19:13 елиФ20:00 Ћерке21:03 шиФра деспот

22:00 пинкове звезде23:40 задруга преглед дана00:30 задруга уживо06:00 CITY M06:15 метео плус06:30 I LOVE MY CAR, р

07:00 Филм за дјеЦу09:00 дјеЧији свијет10:00 снага села10:35 мали огласи11:00 серија за дјеЦу11:30 серија-р12:00 из арХива13:00 мали огласи13:10 серија-р14:00 моторспорт магазин14:20 Филм-р16:00 Храна и вино16:50 мали огласи17:00 дјеЧији свијет-р 18:00 винк 118:20 снага села18:50 мали огласи19:00 серија 20:00 винк 221:00 викенд серија 22:00 винк 322:20 мали огласи 22:30 Филм

07:00 промо тв Будва 07:00 музиЧки програм07: 53 мали огласи 07:55 епп08:00 широм света (р) 08:30 широм света (р) 09:00 дружина плави делФин 09:30 епп09:35 дјеЧији вал (р) 10:05 спортско поподне 10:50 најава програма10:52 тв Будва промо10:53 мали огласи, инФо10:55 епп 11:00 емисија: Ферал 11:55 епп 12:00 серија: Бандолера (р) 12:55 док. серија: култура Џеза 13:55 епп 14:00 перспектива 14:30 емисија: кокиЦе 14:53 мали огласи, инФо14:55 епп 15:00 Филм16:30 музиЧки програм

16:55 Биоскопске најаве 17:00 најава програма 17:02 епп17:07 тв Будва промо 17:10 прелаз (р) 17:40 серија18:40 тв Будва промо 18:42 Цртани Филм: ноди 18:52 мали огласи, инФо 18:55 епп 19:00 зелена патрола 19:30 епп19:35 музиЧки програм 20:00 серија21:00 емисија: Ферал 21:55 епп22:00 глас америке22.30 епп22.35 музиЧки програм 23:00 Биоскопске најаве23:05 викенд Филм 01:00 конЦерт

08:00 календар 08:05 вишеод вијести08:30 маркетинг08:35 Цртани Филм09:00 родитеЉијарије09:25 ЦврЧак на сат10:30 моБил ауто (р)11:00 стем 011 11:30 аБс12:00 календатр12:05 дневник радио светигора12:30 пролог13:00 вишеод вијести 13:25 маркетинг13:30 вјенЧаЊе од а до да14:00 наша недјеЉа15:30 атлас16:00 у жижи (р)17:55 каленадр18:00 новска седмиЦа 18:25 маркетинг18:30 нешто ново19.00 радио светигора дневник19:30 пролог19:40 музиЧки програм20:00 календар20:05 нијесмо ми од јуЧе20:30 ријеЧ више21:15 мувиленд22:00 новска седмиЦа22:25 маркетинг22:30 ауто мото магазин23:00 дневник радио светигора23:30 пролог23:40 стем 01100:10 ауто мото магазин

Мет Лебланк напушта Топ

Гир мет лебланк је захвалио коле-гама на „изврсној вожњи” током снимања награђиване серије и поручио како одсад жели више времена да проводи са породи-цом и пријатељима. амерички глумац, омиљен по улози Џоија трибијанија у ситкому „пријатељи” први је небритански домаћин по-пуларне серије. улогу домаћина преузео је 2016.– превише времена проводим на захтјевним путовањима, неопход-ним за снимање серије. то ме од-влачило од породице и пријатеља, у већој мјери него што ми је одго-варало. управо зато одустајем од даљег учествовања у емисији, али заувијек ћу бити велики обожава-лац топ гира. Цијелом тиму же-лим и даље велики успијех. Хвала свима на изврсној вожњи – стоји у саопштењу глумца. заједно с крисом евансом водио је 23 епизоде топ гира.