regioni@dan.co.me; Тел: 020 481 588

Страна III

Страна V

Страна VI

Страна X

И ЈУЧЕ ВАТРОГАСЦИ ГАСИЛИ НА БИОЧУ

ВРХОВНИ СУД О ОТКАЗИМА БИВШИМ СЛУЖБЕНИЦИМА ОПШТИНЕ КОЛАШИН

„ДАНИ ДРЕЊИНА“ У НИКШИЋУ

ШТАНД „ДАНА” НА IV ИНТЕРНАЦИОНАЛ-НОМ САЈМУ КЊИГА У ПОДГОРИЦИ

Вуксановић законито отпустила

раднике

Најљепши штанд Ангелине

Николић

Пожари Пипере претварају у голет

Вриједна књига уз купон за један еуро

ГУСИЊЕ – Село Доља, које су некад звали „мала Москва”, налази се на путу ка излетишту Гребаје, свега на километар и по од центра Гусиња... Не тако давно, било је познато по великом броју добрих домаћина, врвило је од живота и бројних благодети које су мјешта-ни стицали вриједним радом. На-жалост, од некадашњих тридесе-так домаћинстава данас се оџак дими на свега неколико кућа што указује да ту живот није у потпу-ности замро, али како ствари стоје ни то није далеко. Како за „Дан” испричаше ови на бројне патње навикнути горштаци, једино им је преостало да се сјећају тих дана, када се, упркос тешким свакоднев-ним сељачким пословима, одушак налазио у дружењу, пјесми, весељу и добрим комшијском односима.

Амир Бектешевић се с ностал-

гијом присјећа некадашњег вре-мена, па сваку ријеч циједи као да је извлачи из те прошлости, јер за садашње стање, како рече, нема баш лијепих ријечи.

– Није добро што је село запос-тављено и што за сељака више нема никакве сигурности. Држиш стоку, а можеш ли је продати и за колико никад не знаш. Накупци диктирају цијену -узми или оста-ви, па види шта ћеш, али се мора продати, јер не може све да се др-жи. Не знам зашто држава не ор-ганизује откуп од сељака него све увози?! А кад се дође у старе дане, попушта човјек у свему па је све теже и теже радити сеоске посло-ве... Али, нечим се морамо бавити и држати стоку да бисмо преживје-ли. Ја држим петнаестак оваца и нешто говеда и гладни нијесмо, али шта с вишком? Принуђени смо да стоку продајемо испод цијене. У младости сам седам-осам година радио у Словенији и у Сарајеву, и вратио се у Дољу. На доста оскуд-ном имању успијевао сам да хра-ним бројну фамилију и школујем дјецу из два брака. Данас су ми највеће богатство и задовољство унучад и то ме храбри да не по-сустанем –каже Бектешевић, који се ни данас не одваја од своје „ти-товке“ коју поносно носи на глави.

И његов комшија Преља Вукељ каже да није задовољан односом државе према селу, истичући да су очекивали много више од добијања статуса општине... Нико их, каже, не обилази, нико ништа не пита, и ништа није боље, а можда је чак

и горе. Држи око 20 брава и двије краве и сналази се како зна и умије.

– Већином су овдје остали ста-рији, ријетко по двоје у кући. Све је

отишло у иностранство, а при овом оваквом стању бојим се да ускоро никога неће ни бити у селу. Стално смо ту ја и мој синовац и још један презимењак, по једна кућа Дура-ковића, Бектешевића и Дељанина и то је све, од некадашњих преко 30 домаћинстава. Некад је сваки домаћин, и онај најсиромашнији, имао најмање по четири краве и 15 оваца, а они други и по 100- 200 или више, па по десеторо-пет-наесторо говеда. Немамо снаге, нема услова, нема помоћи селу и сељаку, не знам зашто се држава овако односи према нама?! Само је требало створити услове да млади могу да раде и опстану и све би другачије било. Прича се о пољопривреди и туризму и да је овај крај као створен за све то, али ја не видим ништа од тога. И ово пута што смо имали оштетило се. Све се дотрајава, а не одржава се, па стање не може ни бити боље. Да не причамо о пут до планина Равни кључ и Попадија гдје смо издизали –прича Вукељ. Н.В.

У ГУСИЊСКОМ СЕЛУ ДОЉА ОСТАЛО СВЕГА НЕКОЛИКО ДОМАЋИНСТАВА

У „малој Москви” све мање живота ■ Од некадашњих тридесетак домаћинстава данас се оџак дими на свега неколико кућа

што указује да ту живот није у потпуности замро, али како ствари стоје ни то није далеко

Село Доља

КОТОР/ГРБАЉ – На састанку Савјета мјесних заједница Грбља, који је јуче одржан у проширеном саставу, формиран је иницијативни одбор за изградњу модерног дјечјег вртића у Радановићима, капаците-та 200 мјеста, са свим неопходним садржајима. У одбору су предсјед-ник Савјета Мјесних заједница Грбља Жељко Ћетковић, дирек-торица ЈПУ „Радост” Котор Вје-

ра Рашковић-Перојевић и Иво Магуд.

Према ријечима Ћетковића, сле-дећи корак је подношење захтјева за састанак са ресорним министром Дамиром Шеховићем коме ће бити предочена потреба изградње новог вртића, будући да је постојећи ма-лог капацитета (може да прими 50 дјеце) и налази се у неусловном простору изнад канцеларије Mјесне

заједнице и Поште У Радановићи-ма.

– Због малог капацитета, али и због сталног досељавања на атрак-тивно подручје Грбља, у овом дијелу которске општине је потребан нови, модеран вртић са 200 мјеста. За то постоји локација поред основне школе у Радановићима и услови да се изда грађевинска дозвола. Има-мо потребу за изградњом новог вр-

тића, желимо да та инвестиција уђе у капитални буџет Министарства просвјете, при чему су грбаљски привредници исказали вољу да у значајном дијелу суфинансирају из-градњу тог објекта, зависно од дого-вора и пројекта, изјавио је Ћетковић за „Дан”, изразивши очекивања да ће и Општина Котор финансијски подржати изградњу новог вртића у Грбљу. Б.М.

ФОРМИРАН ИНИЦИЈАТИВНИ ОДБОР ЗА ИЗГРАДЊУ НОВОГ ДЈЕЧЈЕГ ВРТИЋА У РАДАНОВИЋИМА

Грбаљски привредници спремни да помогну

Преља Вукељ

Амир Бектешевић

Сафет Дураковић истиче да држи десетак оваца и двије краве, али од тога се не би било могло живјети да му не помажу браћа која жи-ве у Америци, гдје и он оде повремено.

-Помогли су ми да саградим добру кућу и да имам нешто боље услове за живот, али тиме није све завршено, јер треба држати породицу и одговарати свим обавезама. Све док се они који то треба да учине не окрену селу, џаба су нам све приче... Остаје само нада, а од надања се не живи. Зна се шта селу треба и у њега се мора и уложити, а не да причамо о Мар-ковим конацима. Кад немаш куд с производима, не знаш ни зашто да их производиш!? Некад су људи од продаје вуне куповали куће и имања, а сад нема продаје па залуд и стада и све друго. Поручио бих властима да се окрену народу на селу, а не да само размишљају о фотељама. Буду избори, освоје власт и забораве народ чим сједну у фотеље. Радом би требало да се власт осваја, а не куповином гла-сача –поручује Дураковић.

Чим се дохвате фотеље, забораве народ

Сафет Дураковић

II страна понедјељак, 1. октобар 2018.Подгорицом

Станари зграда у улица-ма Бранка Миљковића и Селме Маљевић са-

купили су 150 потписа којима траже да се дјеци овог дијела Забјела обезбиједи игралиште, како се више не би играли на улици. Петицију ће данас послати градоначелнику Под-горице Ивану Вуковићу. Они годинама траже да се уреди парцела између зграда како би дјеца ту могу да се играју. Међу-тим, до сада нијесу наилазили на разумијевање надлежних из Главног града и игралиште још није направљено. Малишани, којих има преко 50, свакоднев-но се играју на паркингу и на

блоковским улицама. самим тим безбједност им је угроже-на јер на њиховом „игралишту“ се одвија саобраћај. Они не траже ништа специјално да се обезбиједи за дјецу из десетак зграда, већ само да се поставе клупе, неколико реквизита и да се направи терен који би могли користити за кошарку и фудбал. Потписници петиције очекују да ће им градоначелник изаћи у сусрет, а највише би вољели да се сретну са њим.

- Прикупили смо 150 потписа из толико домаћинстава којима тражимо простор на којем би се дјеца могла безбједно играти. Скоро да сваки стан има дјецу,

али и они који немају сматрају да им се треба обезбиједити простор за игру. Раније су по-мињали да је ту планирано да се гради игралиште које би ко-штало 700.000 ера. Ми знамо

да је то превише и да би Главни град тај новац требало да уложи у неке друге инвестиције. Задо-вољни би били да се простор поравна и посије трава, те по-стави пар клупа гдје би могли да се окупљају родитељи који чу-вају дјецу. За малишане би тре-бало поставити један тобоган са пјешчаником, клацкалицу и љуљашку, а за оне старије ура-дити универзални полигон гдје би играли фудбал и кошарку. Сада све ове активности дјеца обављају на улици и паркингу, те страхујемо за њихов живот. Не смијемо их саме пустити ис-пред зграде, јер има и несавјес-них возача који пребрзо возе овим улицама иако знају да се ту играју дјеца - рекао је Да-нило Бошковић, један од ини-цијатора за сакупљање потписа.

Бошковић очекује да ће им нови градоначелник изаћи у сусрет, а нада се и да ће се сас-тати са њим и показати му сву документацију коју посједују.

Он је истакао и да су станари зграда спремни да у складу са својим могућностима помог-ну изградњу игралишта, те би због тога жељели да се састану са Вуковићем. А.Д.

СТАНАри УЛицА БрАНКА миЉКоВиЋА и СЕЛмЕ мАЉЕВиЋ ШАЉУ ПЕТициЈУ грАдоНАЧЕЛНиКУ ЗА УрЕЂЕЊЕ дЈЕЧЈЕг КУТКА

Улица једино „игралиште” за мале Забјелчане

За игралиште 150 потписа

Становници Улице Васа Бра-цанова у Маслинама коначно су добили асфалт. Годинама су чекали канализацију и она је урађена, али скоро пола године су саобраћали преко прекопа. Апеловали су у више навра-та на градске службе да им изађу у сусрет и асфалтирају улицу, али све је било узалуд. Због тога су били приморани да се обрате градоначелнику Подгорице Ивану Вуковићу за помоћ. Улица је ионако ус-ка и одвијање саобраћаја је отежано, нарочито док је била прекопана јер су и шахте биле издигнуте. Због тога станов-ници овог дијела Маслина су били приморани да иду окол-ним путевима, односно преко Муртовине Улицом Генерала Сава Оровића.

Брано Јоковић мјештанин Улице Васа Брацанова каже да је задовољан што је сао-браћајница коначно асфал-тирана. - Радујем се што смо ријешили проблем који смо имали дуги низ година и што смо се ослободили септичких јама. Сад смо добили и асфалт, након тога што смо се ангажо-вали и обратили надлежнима. То је доказ да је грађански ак-тивизам јако битан. Улица је била толико уска да су се јед-ва аутомобили мимоилазили, а још неасфалтирана задавала је муке како возачима тако и пјешацима - рекао је Јоковић.

Ова улица је дуга и има пуно

домаћинстава, али нажалост сви они се нијесу ослободили септичких јама. Канализација је урађена само од раскрснице са улицама Франца Розмана и Ђуље Јованова до бунара Стијовића. Преостали дио улице је и даље под септич-ким јамама и када падне киша оне се излију. На тај начин пријети зараза становницима овог дјела Маслина. Раније су надлежни из Водовода казали да ће се тамо приступити из-градњи канализације када се ријеше имовински спорови. Никада није саопштено да ли су почели преговори са влас-ницима земљишта.

Јоковић позива надлежне да покрену питање рјешавања имовинско-правних односа и у комплетној улици ураде кана-лизацију. Д.М.В.

ПоБиЈЕдио грАЂАНСКи АКТиВиЗАм У УЛици ВАСА БрАцАНоВА

Брано Јоковић

Канализацију и нови асфалт добило само пола улице

Изборили се за асфалт

Међународни књижевни фестивал „Културом до приjа-тељства“ који су организовали КИЦ „Зета“, угоститељског комплекса „Плавница“ и Уд-ружење умjетника „Визиjа“ отворен је наступом 150 мла-дих литерата из основних школа из Црне Горе. Уз њих су наступили солисти из хора „Звjездице“, ученици Музич-ке школе „Васа Павић“, мла-ди гуслари и хармоникаши, те солиста Милан Вуjачић и Шанта Панта... Организатори су задовољни како је протекао први дан фестивала.

– Учетвовало је око 150 мла-дих литерата из 12 основних

школа. Дјеца су рецитовала своје пјесме и одушевили пуб-лику која је била многобројна. Са дјецом су ту били и њихо-ви ментори из секција. Било је прелијепо и дјеца су показала своје стваралаштво – рекла је Миљана Вукићевић, члан Уд-ружења умјетника „Визија“.

Исте вечери организована је промоција нових збирки Звjездане Чагаљ из Хрват-ске, Маргарите Целастино из Италиjе, Jаготке Томов-ске из Македониjе, Дивне Лулић-Jовчић из Србиjе и Трандафире Симпетру из Румуниjе.

А.Д.

ПоЧЕо КЊиЖЕВНи ФЕСТиВАЛ „КУЛТУром до ПриЈАТЕЉСТВА“

Мали пјесници очарали публику

Низали стих за стихом

Васпитна јединица Звјезди-це из Фармака ЈПУ „Љубица Поповић“ организује Дјечју недјељу „Шарена седмица“. За данас је заказана манифеста-ција „Нећу да бригам, хоћу да се играм“ гдје ће им у посјету доћи Бранко Латиновић, пр Фудбалског савеза Црне Горе, а дан касније резервисан је за музику и програм „Запјевајмо сви у глас“ гдје ће малишане посјетити виолиниста Верица Чуљковић. Како до лијепог ос-мијеха дјеци ће у сриједу гово-рити Сања Ђуровић-Пејовић, стоматолог на „Дану смијеха

и здравог осмијеха“. Један дан резервисан је за ликовну културу. Дјецу из Звјездица посјетиће професор ликовне културе Светлана Миловић, а тим поводом организована је манифестација „Кад се на-ше руке сложе, све се може“. У петак васпитачи овог вртића организовали су „Глумијаду“ у којој ће учествовати Давор Драгојевић, глумац Градског позоришта, а биће организова-на и изложба дјечјих радова уз присуство професора ликовне културе Светлане Миловић.

А.Д.

У ВрТиЋУ ЗВЈЕЗдицЕ дАНАС ПоЧиЊЕ „ШАрЕНА СЕдмицА“

Хоћу да се играм

Надлежни органи би требало да реагују и затворе струјни ормар у близини Његошевог парка. Врата ормара су видно оштећена, осигу-рачи на дохват руке, па се пролазницима савје-тује већи опрез. Опас-ност највише пријети малишанима, који непажњом и радозна-лошћу могу угрозити свој живот. Свакако, ово је локација на којој циркулише доста људи, а нарочито дјеце па би ваљало што прије рије-шити проблем.

М.М.Н. осигурачи без заштите

Септембар је мјесец екскурзија и за-сигурно ће га се многе генерације сјећа-ти. Баш тако и ученици деветог разреда Основне школе „Милорад Муса Бурзан” који су се недавно вратили са путовања по Црној Гори. Обишли су многе гра-дове и сва њихова знаменита мјеста, манастире, а највише што им се допало је шетња приморјем. Дјеца су уживала

и много научила о Црној Гори, јер ипак много лакше и љепше се учи када то доживе. Екскурзија им је помогла и да се још више зближе, али и да тих дана буду као велика породица. Дјеца ове школе су и овог пута показала како се треба пона-шати и ван учионице и могу бити само добар примјер будућим генерацијама.

А.Д.

Обишли знаменитости

УЧЕНици оШ „миЛорАд мУСА БУрЗАН“ ВрАТиЛи СЕ СА ЕКСКУрЗиЈЕ

Отворен струјни ормар

Код ЊЕгоШЕВог ПАрКА

Сакупили 150 потписа

Подгорицом страна IIIпонедјељак, 1. октобар 2018.

Вечерас у градуБи­о­скоп­Си­не­плекс – те­

ле фон за ин фор ма ци је 020 414 424Дворац­ Петровића­ Из­

ложба њемачких фотографа Ериха­Саломона и Барбаре­Клем

Перјанички дом- изложба „молимо вас, додирните”

Модерна галерија-из-

ложба „мириси калиграфије

на путу свиле”

Галерија­Центар­ Излож­ба Радована ГрујићаМу­зеј­ Мар­ка­ Ми­ља­но­ва–

Стал но отво рен. За ор га ни зо­ва не по сје те по до го во ру кон­такт те ле фон 069 616 200

‣дежурне службеПозив у хитним ситуацијама ................ 112Полиција ................................................ 122Ватрогасци ............................................. 123Хитна помоћ ........................................... 124Тачно вријеме ........................................ 125Телеграми .............................................. 126Сигурност на мору ................................. 129СоС број за жртве трафикинга .... 116-666

‣ информације о бројевима претплатника и CALL центарУниверзална служба за информације ........................................ 1180црногорски Телеком - Call центар .... 1500Пријава сметњи .................................12711Теленор - Call центар .......................... 1700Пријава сметњи .................................12769 м:тел - Call центар............................... 1600Пријава сметњи .................................12768радио-дифузни центар пријава сметњи .............................................................12712Telemach - Call центар ....................... 1800Пријава сметњи .................................12755орион Телеком пријава сметњи ......12777

‣сервисне службеЕлектродистрибуција ................... 633-979Водовод ......................................... 440-388Агенција за становање ................. 623-493 ..................................................067/266-663Чистоћа........................................... 625-349Погребно ........................................ 662-480Погребне услуге „Лазовић” ..067/283-991

‣поЗовитедом наде - ванбрачне мајке ........ 646-090 ..................................................069-077-023Пријава корупције ..................020-245-666Сигурна женска кућа .............069-013-321ЈУ Какарицка гора ........................ 611-847и СоС инфо о третмануболести зависности ...............0800-82-000СоС-за жене и дјецу жртве насиља ................................ 232-253СоС-за жртве насиља у породици ..............................080-111-111Временска прогноза ..............044-600-200 царинска отвор. линија .........080-081-333центар за зашт. потрош. .............. 244-170Управа за антикорупцијску иницијативу ................................... 234-396 рдццг-квар на репетиторима .... 408-021

‣апотекеКрушевац (дежурна) ..................... 241-441Апотека м.С. (нон-стоп)................ 225-444рибница .......................................... 627-739Сахат-кула ...................................... 620-273"радовић" ....................................... 238-633"Лијек"............................................. 633-767"Бона фидес" .................................. 264-497"Подгорица" .................................. 230-798"медеонфарм" ................................ 248-922"SANATHEA" ................................... 248-677Свети Лука...................................... 272-303

‣болницеКлинички центар ........................... 412-412дјечја .............................................. 412-412домоВи ЗдрАВЉА Call центар ..........................................19816

‣ветеринарске станице"монтвет" ........................................ 625-713Јавна вет. станица ......................... 645-300"Анимавет"...................................... 641-651

‣такси службе„Наш такси" ........................................19709"Ало такси" .........................................19700"Хит такси" ..........................................19705"Бум такси" .........................................19703"Лукс" ..................................................19706„ред такси” .........................................19714„Екслузив” ..........................................19721„Сити такси” .......................................19711

‣инспекцијеУправа за инспекцијске послове ........................................... 234-421Комунална инспекција ..........067-245-799Комунална полиција 067- 002 -005

‣Хотели"Костас" ........................................... 610-000"Холидеј" ........................................ 611-411"Подгорица" ................................... 402-500"Амбасадор" ................................... 272-233"Европа" .......................................... 623-444"Ловћен" ......................................... 669-201"Амбијент" ...................................... 235-535”Хотел м” ........................................ 670-111

‣редакције 481-529 481-520

радио "д" ........................................ 481-560радио "д плус" ............................... 481-570маркетинг "дана" ......................... 481-555

020

Стари аеродром, иако један од већих на­сеља у граду кубури

са мобилијаром. Велики број улица нема клупе, па се сви грабе за три које су поставље­не испред Дома здравља. Има и пар зграда испред којих по­стоје, али њих су обезбиједили

станари. Улице као што су Змај Јовина, Адмирала Змајевића, Аеродромска, Милоша Оби­лића немају нити једне клупе. Грађани немају гдје одморити уколико их пут тамо нанесе. Станари ових улица апелују на надлежне да им обезбије­де мобилијар. Омладина за окупљање користи дворишта школе или вртића, док су не­

ки као опцију изабрали улаз зграда, па се неријетко прави гужва и ремети кућни ред.

Становник Старог аеродро­ма Мирза­Лекић, каже да је овај дио града у потпуности запостављен. Он истиче да би надлежни требало да поставе мобилијар јер им је пријеко потребан.

– Овај проблем треба што прије да се ријеши. Ми уопште немамо клупа, а и тамо гдје их има вандали их униште. Сма­трам да се не улаже једнако у сва насеља, јер немогуће је да се испред здравствене устано­ве као што је Дом здравља на­лазе три клупе од којих је једна оштећена. Осим тога и те су дотрајале, прљаве а нијесу ни лакиране. Клупе се користе за предах, али у овом дијелу гра­да то је немогуће ­ каже Лекић.

Истог мишљења је и Ми-лена­Живковић.­Она истиче да је ово проблем становника свих генерација и наводи да се искључиво граде зграде, а да зеленила, игралишта и моби­лијара фали на сваком ћошку.

– Имамо три клупе испред Дома здравља на које увијек неко сједи. Недостатак моби­лијара је проблем за омладину али и за старије, немамо гдје да се дружимо кад је лијепо вријеме или предахнемо после шетње. Ови млађи увече иду у двориште школе да се окупе јер немају гдје друго ­ казала је­ЖивковићМиљан­ Бобичић, мисли

да су клупе нешто основно што би сваки дио града тре­бао да има, те да је неопход­но улагати више у сређивање дворишта зграда у појединим квартовима.

– Требало би што више клу­па да се постави и игралишта, јер је све поломљено. Овај дио Старог аеродрома је потпуно запуштен, не улаже се у њега. Са друштвом се окупим ту око зграда у улаз или двориште школе јер једноставно немамо других могућности. А треба да се дружимо, зато нам је неоп­ходно да се ово мало опреми и уреди. Сигуран сам да би сви чували тај мобилијар кад се постави јер то иде у корист свим становницима ­ рекао је Бобичић.

М.М.Н.- Д.М.В.

дио СТАрог АЕродромА БЕЗ моБиЛиЈАрА

Улице око дома здравља без клупа

милена Живковић

миљан Бобичић

мирза Лекић

Села Поткрш, Клопот, Пелев Бријег, Лутово, Бољесестра, Сеоштица и Орах, као и жељез­ничке станице Бопче и Лутово данас ће бити без електричне енергије. Безнапонско стање трајаће од 8:30 до 14:30 сати. У истом термину без струје ће бити и Акшабановићи, Ву­левићи, Шипчаник, Горњи и Доњи Миљеш, Тушки Рогами, Кршево, Гуреч, дио Какариц­

ке горе, Омербожовићи, Куће Ракића, Диноша, Селиште, Прифте, Пикалjе, Тергиjа, дио око Циjевне, Станаj Аџаj и Љуљановићи. Без напона по 30 минута у периоду од осам до 13 сати биће дио Доње Го­рице, а напон неће имати ни домаћинства Ламеле Д6 у Је­реванској улици од 8:30 до 11 сати.

А.Д.

Поткрш без струје

Ни ову годину Пипе­ри нијесу прошли без бројних пожара.

Ватра је уништила хехтаре и хектаре растиња, а како гори углавном на истим мјестима, то већ није шума већ нажа­лост постаје чиста голет. И јуче су се припадници Служ­бе заштите борили да угасе пожар на Биочу, а гасили су и у Доњим Мркама.

Да пожари претварају Пи­пере у голет, али да је то и кривицом грађана сматра Митар­ Вуковић, одборник Демократа.

­ Ватрогасци улажу и по­следње атоме снаге да би спасили то што се спасити може. Рекао бих да су грађани јако немарни, те да због тога долази до оволиких пожара. Невјероватно је да у задњих шест, седам година у контину­итету се пале имања, а да нико не реагује. Да ли је то нечија одговорност? Ако је електро­инсталација као што су рекли да је било на Биочу поставља се питање шта је узрочник тога. Ако је у путању људски фактор некога би требало поз­вати на одговорност. Пипери су прави показатељ да у истом временском пеиоду на истој локацији се јављају огромни пожари и да то мора да се за­устави. Запуштена имања су жариште. Ватрогасци улажу задње напоре да би сприје­чили веће катастрофе. У Пи­перима је причињена велика штета јер је изгорело ниско растиње, али и имања. Неко ће рећи да је то камењар, али

није. То су имања људи која имају своју вриједност. Надам се да се ово неће десити на Радовчу и Каменику, као што је било прошле године. Апе­лујем на грађане да буду одго­ворнији и да поштују препо­руке које даје Служба заштите како би сачували природу, али и имовину ­ рекао је Вуковић.

Командир Службе заштите Андрија­Чађеновић­истакао је да је јуче био активан само пожар на Биочу, али да ништа није критично. Ситуацију у том селу пратили су током

цијелог дана.­ У ноћи између суботе и

недјеље имали смо велики по­жар на Дајбабској гори. Тамо је било пет ватрогасних поса­да и они су успјешно угасили ватру око два сата послије по­ноћи. У ноћној смјени имали су још интервенција. Горело је на Биочу, Доњим Кокотима, Доњим Мркама, Котрабудану, Шипчанику, Матагужима, Ди­ноши, Дољанима, и улицама Младена Младеновића, 27. марта, Романових и Његоше­вој ­ казао је Чађеновић. А.Д.

и ЈУЧЕ ВАТрогАСци гАСиЛи НА БиоЧУ

Пожари Пипере претварају у голет

горело и у мркама

Првом подгоричком зеленом апликацијом „Моје дрво”, коју је компанија Амплитудо до­нирала Главном граду, већ је обезбијеђено 5.120 еура за куповину 47 садница. Иако апликација још није званично почела са радом друштвено одговорне компаније су већ донирале новац, па је омогућено озелењавање простора код Мјесне заједнице „19. децембар“ и парка у Улици Краља Николе. „Моје дрво” омогућује грађанима и ком­панијама да на једноставан начин купе садницу и

одаберу локацију на којој би била засађена.– Осим Црногороског електропреносног систе­

ма коjи се први jавио да учествуjе са 3.262 еура и на таj начин обезбиjеди саднице за циjели парк у Улици Краља Николе, компаниjа “г3спиритс” jе са 486 еура омогућила куповину шест садница, команиjа Везув 1.072 еура за 16 садница као и Ловћен банка са 300 еура и три саднице ­ саопш­тили су из Пг бироа.

М.М.Н.

КроЗ ПроЈЕКАТ „моЈЕ дрВо” оБЕЗБиЈЕЂЕНЕ ПрВЕ доНАциЈЕ

Сакупили 5.120 еура

Наjмлађи другари из одjељења I­а и I­б ОШ „21. мај“ прије неки дан имали су прилику да посjете Фудбал­ски савез Црне Горе. Ужива­ли су весели прваци у првом дружењу ван школе и радо се укључили у сваку активност коjу су љубазни домаћини припремили за њих. По ин­

струкциjама омладинских ре­презентативки Црне Горе од­радили су малишани неколико основних фудбалских вjежби и показали добру тимску са­радњу.

­Захвалност наших малих ученика ниjе изостала кад су од Савеза добили маjице на поклон. Осмjеси првачића су

били права награда за Амила­Герину,­ тату њиховог друга Фарука и учитељице­Љиља-ну­Николић­и Даниjелу­Пре-левић­ коjи су се потрудили да организуjу ово лиjепо и занимљиво дружење ­ саопш­тили су из ове васпитно­обра­зовне установе.

А.Д.

ПрВАци оШ „21. мАЈ“ ПоСЈЕТиЛи ФУдБАЛСКи САВЕЗ црНЕ горЕ

мали фудбалери

Научили основе фудбала

Изгледа да је клупа прескупа

IV страна понедјељак, 1. октобар 2018.Региони

Дан у Котору

Да се Котор п р и д р у ж и о бројним гра-довима широм Европе који имају „мостове љубави”, свје-дочи најновији тренд који је од скоро заживио међу младима да каче катанце на лијепу кова-ну ограду моста ријеке Шкурде. Овај обичај одо-маћио се одавно широм свијета, а очито је да неће мимоићи ни древни град, будући да су ка-танци на мосту сваким даном све бројнији. Све су прилике да ће мост по-стати мјесто гдје ће заљубље-ни парови закључавати своју љубав катанцем, а кључ потом

бацати у море зажељевши тим симболичним чином да њихова романса вјечно траје. Б.М.

Службеници Одје-љења безбједности минуле седмице су у основним школама на подручју општине за ученике првих разре-да одржали предавања под називом „Први час безбједности са-обраћаја”. Прваци су, између осталог, еду-ковани о томе како да безбједно пређу улицу, а имали су прилику и да уђу у полицијско возило. Они су од по-лицијских службени-ка на поклон добили флајере са одштампа-

ним распоредом часо-ва на ком су истакнути бројеви телефона по-лиције, ватрогасаца и Хитне помоћи. Такође, за ученике завршних разреда у средњим школама полицијски службеници су одр-жали предавања на тему „Превенција вршњачког насиља и злоупотреба опојних дрога“. Предавања су реализована у сусрет Дану Министарства унутрашњих послова који се обиљежава 2. октобра. Б.М.

Јубиларном 30. хуманитарном ак-цијом давања крви, која ће сјутра бити одржана у ШЦ „Ка-мелија”, фирма „Бо-ка гард” ће обиље-жити 15 година постојања, а компа-нија „Шкољке Боке Котор” деценију успјешног рада.

-И овај пут, као и ранијих година, придружили су нам се „Напредак” Ко-тор, „Експо комерц” Котор, општинска Служба заштите и спасавања, Завод за тран-сфузију Котор и Радио Котор. На наше велико задовољство, ове године први пут нам се придружују хумани даваоци из Опште болнице Котор и

Ротари клуба Ко-тор. Желимо да укажемо и свима другима да могу да се активирају кроз своје институ-ције и донирају крв која је свакодневно потребна нашим обољелим и жи-вотно угроженим суграђанима, казао је за „Дан” орга-низатор ове акције познати хуманиста, еколог и добро-

вољни давалац крви Неврес Ђерић. Он је позвао грађане који су у могућности да се придруже акцији која ће, под слоганом „Крв се даје, крв се обнавља, крв животе спасава“, бити одржана од 8 до 13 сати. Б.М.

У Дому здравља данас по-чиње вакцинација против сезонског грипа која се пре-поручује дјеци старијој од шест мјесеци с хроничним обољењима респираторног система, кардиоваскуларног система и бубрега, особама које се лијече од метаболич-ких поремећаја (као што је шећерна болест) и са смање-ном функцијом имунолошког система, укључујући и лица са ХИВ/АИДС-ом, као и осо-бама које имају транспланти-ране органе. Препоручује се такође свим особама старијим од 65 година, хронично обоље-лима који живе у колективном смјештају, здравственим рад-ницима и сарадницима.

-Сви грађани који припадају

некој од поменутих категорија треба да се јаве у Дом здравља Котор код изабраног доктора код којег су регистровани и за-кажу вакцинацију, јер вакцину не смију да приме особе које у тренутку вакцинације имају повишену температуру или неко акутно обољење. Вакци-нација против грипа је једина специфична мјера превенције и најефикаснија здравствена мје-ра када се ради о спрјечавању оболијевања и компликација грипа. Зато апелујемо на све грађане који имају индикацију да се што прије вакцинишу и тиме заштите себе и допринесу спрјечавању ширења вируса, наводи се у саопштењу Дома здравља достављеном „Дану“.

Б.М.

Поморски музеј Црне Горе у Котору, који је смјештан у барокној палати Гргурина, од почетка године обишло је око 33.000 посјетилаца.

Осим туриста са крузера и оних који долазе излетничким аутобусима, музеј током ек-скурзија обилазе и ученици из Црне Горе и региона за које је, по традицији, улаз бесплатан.

– Након обиласка, они на по-клон добију разгледницу с не-ким од мотива из музеја и тако имају трајну успомену. Иначе, улазница за групе кошта 1,5 еу-

ро, а за појединачне посјете 4 еура, при чему се добија аудио гајд (на шест језика), а такође уколико постоји интересовање наша три кустоса су ту да госте проведу кроз музеј, изјавио је за „Дан” директор Поморског музеја ЦГ Андро Радуловић.

Он је напоменуто да је ова установа прва у Црној Гори прије деценију набавила аудио гајд, који је сада приспио за замјену, па је након спроведене тендерске процедуре купљен

нови, модеран, што је инвес-тиција од близу шест хиљада еура (дио средства за набавку обезбиједило Министарство културе, а дио установа).

– Ова година је веома значај-на због инвестиција у музеју, јер је реализовано можда и највеће улагање у палату на-кон земљотреса 1979. године, када је зграда реновирана. Наиме, ове године је уложено близу 90.000 еура, од чега око 66.000 за грађевиснке радове, а остатак у опрему. Прије свега, почетком године купљени су метални ормари за депо биб-лиотеке музеја, која има збир-ку од преко 17.000 наслова, а који су досад били у дрвеним ормарима. Они су дотрајали, па су нови купљени уз помоћ министарства и од сопстве-них средстава, тако да су сада сложени по најсавременијим библиотечким правилима, на-води Радуловић, додајући да су ове године купљени и мјерачи влажности и температуре који-ма је опремљена свака просто-рија у музеју у којем се иначе чува преко три хиљаде предме-та. За потребе галерије ренови-ран је и опремљен простор у приземљу музеја који је раније издаван, односно користио се као депо, а читав пројекат је окончан у јуну.

– Сада је то модеран прос-тор са савременим озвучењем и расвјетом, са пројектором, платном и осталим уређајима и надам се да ће то бити нови садржај у граду који нећемо користити само ми, већ и сви они којима је такав простор по-требан за организацију разних догађаја. У оквиру ове инвес-тиције ријешен је проблем вла-ге у том простору подизањем плоча са музејског ђардина и терасе (поједине замијењене

новим) и постављањем изо-лације. У ђардину, који је пре-лијеп кутак са пуно зеленила, лијепом барокном терасом и доста камене пластике, посађе-не су нове биљке. Поред тога, на објекту музеја је замијењен дио кровног покривача и по-стављена изолација изнад јед-ног простора у поткровљу који је сада могуће користити као депо.

– Активност коју ћемо за-вршити до краја године је адаптација и опремање ради-онице за конзервацију. Имамо два конзерватора који су свој посао радили врло одговорно и савјесно, међутим, у доста скромним условима. Жеља нам је била да опремимо радиони-цу савременим материјалима и уређајима и да свим предмети-ма који се чувају у музеју на најквалитетнији начин проду-жимо вијек. Тај простор и ус-луге наших конзерватора нису резервисане само за музеј, већ за читав град, јер Котор карак-терише то што се поред број-них предмета који се чувају у музејима, велики број њих чува и у приватним збиркама и по кућама. Наша је дужност и обавеза да те предмете са-чувамо за будуће генерације, каже Радуловић, истичући

да су купљени и овлаживачи ваздуха, окречен је дио прос-торија у музеју и офарбан дио дрвенарије. Палата у којој се музеј налази је, каже, велика и захтијева велика улагања у одржавање, а стално се отва-рају нове потребе.

– Следећа потреба је сигур-но дрвенарија, те опремање одјељења Бокељске морнари-це које је сређено прије шест година. Због номинације мор-нарице за добијање статуса нематеријалног културног добра при Унеску, тај простор захтијева да му се посвети већа пажња. Зато планирамо да већи простор у музеју, који је иначе и поникао из те братовшти-не помораца, дамо за салон Бокељске морнарице у коме ће бити представљени ношња, оружје, докумета која се од-носе на морнарицу, најављује директор музеја, напомињући да су ове године, захваљујући ресорном министарству, за морнарицу обезбијеђене нове униформе у износу од 15.000 еура.

–Други дио пројекта је набав-ка оружја. Поступак је у току и очекује се да до краја године или почетком наредне године набавка буде реализована, ис-такао је Радуловић. Б.М.

ПоЛиЦиЈСКи СЛУЖБениЦи еДУКоВАЛи ПРВАКе

неВРеС ЂеРиЋ оРгАниЗУЈе АКЦиЈУ ДоБРоВоЉног ДАВАЛАШТВА КРВи

оД ДАнАС У ДоМУ ЗДРАВЉА

ПоМоРСКи МУЗеЈ ЦРне гоРе оД ПоЧеТКА гоДине оБиШЛо оКо 33.000 ПоСЈеТиЛАЦА

Вакцинација против грипа

У палату Гргурина уложено 90.000 еура ■ ова година је веома значајна због инвестиција у музеју, јер је реализовано можда и

највеће улагање у палату након земљотреса 1979. године, када је зграда реновирана, казао је Андро Радуловић

Плакат за акцију

Прваци школе „Његош“ са полицијским службеницима

Катанци на огради све бројнији

Андро Радуловић

Поморски музеј у Котору

- Све што приходујемо одлази на програмске активности и одржавање објекта. ове године смо издали годишњак Помор-ског музеја, реализовали до сада седам изложби, а активни смо и на пољу сарадње са сродним институцијама из Црне го-ре и региона. недавно смо у сарадњи са Поморским музејем из Пирана организовали изложбу посвећену капетану Подгор-нику и првом прекоокеанском броду „Рог“. Ријеч је о сарадњи која је остварена ранијих година, а ове године потврђена, ис-тиче Радуловић и најављује да је већ следеће године у плану гостовање са неком изложбом у пиранском музеју.

Сарадња, годишњак

Први час о саобраћају

СВе ВиШе КАТАнАЦА нА огРАДи ЋУПРиЈе ПРеКо ШКУРДе

И Котор добио мост љубави

Прослава јубилеја на хуман начин

понедјељак, 1. октобар 2018. Региони страна V

КОТОР - Иако је кален-дарски почела јесен, крај сеп-тембра обиљежило је лијепо и сунчано вријеме, с температу-рама ваздуха изнад 25 Целзију-сових степени. Тако је ових дана сунце измамило бројне Которане на понте и плаже, а најхрабрији су се и купали у мору. То је минулог викенда био случај с групом младића који су на понти код Факул-

тета за поморство приредили ванредан игроказ. Наимем они не само што су се купали у прилично хладној води, већ су са понте скакали у море из-водећи разне фигуре. Изазвали су симпатије пролазника, који су углавном хвалили њихову „храброст“, док је један од њих кратко уз осмијех прокомента-рисао „Младост је то“.

Б.М.

МЛАДи не ХАЈУ ЗА ЈеСен, и ДАЉе Се КУПАЈУ У МоРУ

Јесење купање у мору

КОЛАШИН – Врховни Суд Црне Горе утврдио је да је бивша предсједница Општи-не Колашин Жељка Вукса-новић поступила по закону поводом отпуштања радника Општине Колашин на основу обавјештења.

Наиме, 22 радника Општине Колашин је прије скоро три године остало без посла и то путем обавјештења, јер су, ка-ко је тада образложено, били на „фактичком раду“, односно нијесу ни ступили у радни од-нос у складу са законом. Сви они послати су кући без от-премнина. Од тада па све до прије неколико дана трајала је судска битка. Њихови отка-зи или како је то образложено „обавјештења о престанку рад-ног ангажмана“ имали су разна тумачења. Радници су тужили Општину свим инстанцама, чак је Управни суд у једном моменту донио одлуку да се сва поменута обавјештења поништавају, а представници Синдиката су саопштили да радници морају да се врате на посао те да се цијели случај враћа на поновни поступак. Међутим, и када је пресуда Уп-равног суда донесена, тадашња извршна власт је саопштила да је поступак и даље у току и да је све веома далеко од тога да се радници врате на посао.

Случај отпуштених радника је доспио и до Врховног суда па је тако на општој сједници одр-жаној 14. септембра утврђен начелни правни став да се „државни службеник, односно намјештеник који је ступио на

рад на основу рјешења старје-шине органа без претходно расписаног огласа, односно конкурса, налази на фактичком раду и тај рад може престати у сваком тренутку саопштењем од стране старјешине“.

Надаље, у образложењу на-челног става се наводи да „не стоји обавеза старјешине др-жавног органа за доношење рјешења о престанку радног односа, па такав рад може престати саопштењем, како писаним, тако и усменим”.

Оваква одлука односно став Врховног суда, изазвао је турбуленције у новој из-вршној власти коју сада чине ДПС-Група бирача- СД јер је током изборне кампање једно

од обећања било да ће „неза-конито отпуштене раднике“ вратити на посао.

Нови предсједник оштине Колашин Милосав Бато Була-товић је казао да ће извршна власт у Колашину с пуно про-фесионалности и уважавања законских норми наредних да-на пратити све нове детаље у вези са случајем отпуштених радника.

– Разумијевање према рад-ницима и њиховим проблеми-ма ће нам увијек бити у првом плану.То смо доказали досад и сигуран сам да ће тако бити и даље и да је то јединствени став и нас из ДПС-а, као и на-ших коалиционих партнера из Групе бирача и Социјалдемо-

крата- казао је Булатовић, до-дајући да им је прва реакција, након што су добили став Вр-ховног суда, била да закажу састанак са радницима.

-Предстојећа радна недјеља ће почети састанком с радни-цима који је заказан за данас у 8 сати. Желимо да се зајед-но са радницима, онима којих се тиче начелни правни став, упознамо с овим документом и процијенимо даље кораке. Ово су проблеми које смо на-слиједили од претходне власти, али смо ту да видимо које су то законске могућности пред нама да помогнемо радницима, на-шим суграђанима, њиховим по-родицама- рекао је Булатовић.

Ј.Ш.

ВРХоВни СУД Донио нАЧеЛни ПРАВни СТАВ о оТКАЗиМА БиВШиМ СЛУЖБениЦиМА оПШТине КоЛАШин

Вуксановић законито отпустила раднике

■ ово су проблеми које смо наслиједили од претходне власти, али смо ту да ви-димо које су то законске могућности пред нама да помогнемо радницима, нашим суграђанима, њиховим породицама - рекао је Милосав Булатовић

отпуштени радници својевремено се жалили и Филипу Вујановићу

ТИВАТ– Представници Центра за социјални рад за општине Котор, Тиват и Будву уручили су помоћ у виду пре-храмбених производа породи-ци Дејана Гашића који живе у неформалном насељу Ловања. Десеточлана породица Гашић је током невремена почетком прошле седмице остала без крова над главом јер је јак вјетар однио кров монтажног објекта у ком живе.

Дејан Гашић захваљује Цен-тру за социјални рад, Радију

Тиват и „Дану” након чијег залагања је услиједила и реак-ција надлежних служби.

Дејан болује од епилепсије, најстарији син му је преминуо од леукемије, двоје млађе дје-це је с посебним потребама, а троје похађа школу у Тивту. Преживљавају од сакупљања отпада. Како би саставили крај с крајем, супруга са дје-цом често борави код својих у Подгорици одакле су досе-лили прије неколико година. Због тешког положаја протес-

товао је прије неколико година испред Владе у Подгорици, а

због тога су му каже укинута сва права. Ж.К.

ЦенТАР ЗА СоЦиЈАЛни РАД УРУЧио ПоМоЋ ПоРоДиЦи ДеЈАнА гАШиЋА

Дејан гашић

КОЛАШИН – Два јавна предузећа у Колашину Водо-вод и Комунално ускоро ће добити нове вршиоце дуж-ности директора и то кадро-ве из владајућих партија, односно из ДПС-а и Групе бирача. Наиме, предсједник општине Колашин Милосав Бато Булатовић доставио је бордовима директора ДОО Комунално и ДОО Водовод иницијативу о разрјешењу актуелних директора тих пре-дузећа Драгана Шекуларца, кадра ДФ-а и Јелке Грујић која је кадар СНП-а, а који су чинили бившу извршну власт у граду на Тари. Булатовић је иницијативу упутио јер на недавно одржаној сједници локалног парламента нијесу усвојени извјештају и програ-ми рада за та два општинска предузећа.

Према ријечима Драгане

Влаховић, предсједнице бор-да директора ДОО Комунално на сједници је, уз прихватање иницијативе за разрјешење досадашњег директора, пред-ложено да се за в.д.директо-ра овог предузећа постави Миливоје Булатовић, кадар ДПС-а.

И борд директора Водовода је прихватио иницијативу за разрјешење Грујићеве па је за новог в.д. руководиоца пре-дузећа предложен Момчило Булатовић, кандидат Групе грађана, који је некад био и потпредсједник општине Ко-лашин, а прије тога је био и на челу Секретаријата за финан-сије, привреду и развој.

Предлози ће бити доставље-ни Скупштини општине која даје сагласност за разрјешење претходних и избор будућих руководилаца општинских предузећа. Ј.Ш.

ПРоМЈене нА ЧеЛУ ВоДоВоДА и КоМУнАЛног У КоЛАШинУ

Булатовићи преузимају функције

Храна за десеточлану фамилију

Пируете са понте

БАР – НВО „Повјерење” из Бара, у склопу реализације пројекта „Добар дан, како сте?”, организовало је разговор младих Барана с канадским брачним па-ром Елејн и Џим Патерсоном, који су дуго година дио свјетског скаутског покрета. Џим (75) је још увијек активни анестезиолог, док је Елејн (73) била учитељица.

Елејн је већ пуних шездесет

година члан скаутског покрета, а Црну Гору први пут је посјетила у јануару, ради обуке извиђача. Њена специјалност између оста-лог је проналажење средстава за скаутске пројекте.

У Црну Гору су се вратили ра-ди одмора. У Бару су боравили пет дана, обишли су приобаље, Скадарско језеро и туристичке знаменитости.

Како истиче, вратиће се и у новембру, када ће обучавати из-виђаче из Црне Горе, Хрватске и Србије. Средства за овај пројекат обезбиједила је, наводи она, „за недјељу дана, јер људи воле да инвестирају у младе у својим земљама”.

Своју енергију улаже у то да скаути из Црне Горе, Хрватске и Србије буду дио велике породи-

це-свјетског скаутског покрета, али и на то да се жене више акти-вирају и преузму лидерске улоге унутар ове организације.

Њен супруг Џим истакао је да млади људи треба да буду срећни због тога што имају могућност да се окупе, и у оквиру ове органи-зације развијају самопоуздање, пријатељство, и да уче чак и на својим грешкама. Д.С.

Разговарали с гостима из Канаде

Млади Барани у разговору с Канађанима

нВо „ПоВЈеРеЊе” нАСТАВиЛА ПРоЈеКАТ „ДоБАР ДАн,КАКо СТе”

понедјељак, 1. октобар 2018.РегиониVI страна

НИКШИЋ – Последњег дана септембра, мјесеца у којем град под Требјесом раз-личитом програмима обиље-жава Дан ослобођења, био је резервисан за пољоприв-редну-туристичку манифе-стацију „Дани дрењина” коју већ једанаесту годину заредом организује истоиме-на невладина организација. Плато испред Робне куће ли-чио је јуче на кошницу, јер су бројни посјетиоци дошли да дегустирају и купе производе од дрењина које већ годинама припремају вриједне домаћи-це са подручја Никшића. У палети производа нашли су се напици од тог изузетно здра-вог воћа, џемови, ликери, ра-кије, као и разноразне послас-тице. Пошто је ова година по временским приликама била неповољна за дријен, на око тридесет штандова излагачи су нудили и друге производе справљене по, како истичу, традиционаним рецептурама од воћа и поврћа с имања на

подручју Никшића и других градова Црне Горе.

Излагачи на „Данима дрењина”, осим што се труде

да палета њихових производа буде што разноврснија, воде рачуна и о изгледу својих штадова.Традиционално и ју-че су бирани најљепши штан-дови, а прво мјесто освојила је Ангелина Николић из Жупе, друго је припало Вла-димирки Јованић из Видро-вана, а треће Сташи Чоловић и Тањи Драгнић из НВО „Друмовања” из жупског се-ла Мораково. Манифестација се наставља данас у Жупи никшићкој гдје ће ђацима та-мошње основне школе бити одржано предавање о значају и бенефитима дрењине, а по-том ће бити организовано ли-ковно и литерарно такмичење на тему „чудесног” воћа.

Дрењина се спомиње, рекао је отворајући манифестацију Вукота Станишић, руково-дилац Савјетодавне службе у Министарству пољоприв-реде, у списима прије нове ере, и увијек је била и храна и лијек. Манифестација која се организује у част дрењи-не, изузетно је лијепа прича која даје могућност бољег упознавања с том воћком, као и могућност њене промоције

и представљања резултата ра-да оних који се тиме баве.

– Министарство ствара све предуслове и претпоставке да наши пољопривредни произвођачи могу користити бенефите које већ деценијама и прије овог користе њихове колеге у развијеним земљама Западне Европе. Једна од тих акција је свакако и стварање претпоставки да се наши про-изводи означе неким ознакама вишег и високог квалитета не би ли се на тај начин што јаче

и боље презентовали не само на нашем већ и на иностраним тржиштима. Ако једна мани-фестација траје 11 година, онда заиста завређује пажњу свих грађана, туристичке ор-ганизације и министарства. Надамо се да ће дријен доби-ти оно мјесто које је маслина добила у Бару, вино и укље-ва у Вирпазару, боровница у Плаву, казао је Станишић.

Министарство помаже манифестације које промо-вишу домаће производе, а у том циљу заједно са Минис-тарством економије и Прив-редном комором покренули су кампању „Купуј домаће“, која, осим валоризације, има за циљ и да помогне до-маћим произвођачима како би овдашња газдинства опстала. НВО „Дани дрењина” успјела је да манифестацију проши-ри, а сваке године све је више оних који се баве прерадом дрењине.

– Од пет вриједних домаћи-ца, колико их је било прве го-дине, дошли смо до тога да на манифестацији учествује 35 излагача колико их је било прошле године, а сигуран сам да ће их бити још више сваке наредне године. У Никшићу и широм Црне Горе сада има-мо више од 20 хиљада стаба-ла дрењина, док је неколико хиљада запуштених очишће-но, рекао је јуче доскорашњи предсједник НВО Слободан Бато Мирјачић.

Руководство организа-цијом преузела је Марија Вујовић Бабић која се ју-че захвалила свима који су помогли организацију ово-годишње „Дрењинијаде” у Никшићу. Сарадњу су ост-варили са сродним органи-зацијама у Дрвару и Ријеци, а на помолу је и сарадња са произвођачима и узгајивачи-ма у Аустрији.

Б.Б.

У ниКШиЋУ оДРЖАнА ПоЉоПРиВРеДно-ТУРиСТиЧКА МАниФеСТАЦиЈА „ДАни ДРеЊинА“

Најљепши штанд Ангелине Николић ■ Плато испред Робне куће личио је ју-

че на кошницу, јер су бројни посјетиоци дошли да дегустирају и купе произво-де од дрењина које већ годинама при-премају вриједне домаћице са подручја никшића

одувијек су домаћице у Црној гори, казала је Зорица Крковић један од излагача, користиле све бенефите приро-де која их окружује. она у никшићу има радионицу колача у којој проводи читав дан, а истовремено прерађује воће и поврће од којег прави сокове, џемове, компоте, ајвар, као и разне салате.

-ништа што не бих дала својим унучићима не бих по-нудила другоме, а све што правим је од сировине из моје баште или из околине никшића. Људи купују јер данас има доста домаћица које немају времена да се баве овим, или једноставно не желе ни да науче, а мени је то задовољство од раног дјетињства и сретна сам када пред зиму погледам пуне и сложене тегле. на овај начин попуним и кућни буџет тако да је корист вишеструка, казала је Крковићева.

Традиција која попуњава кућни буџет

Побједнички штанд Ангелине николић

Оливера Драгнић васпитач је у пензији, а прерадом воћа и поврћа интензивније се бави последњих неколико годи-на. на њеном штанду јуче су се нашле разне ђаконије од дрењина које сакупља у близини домаћинства у Моракову.

-Раније сам исто ово радила, али само за потребе своје по-родице. Сада имам више времена, па последњих година ре-довно учествујем на „Данима дрењина“, на којима сам двапут добила награду за најљепши штанд, рекла је Драгнићева.

Ученици Средње економско-угоститељске школе су посјетиоцима понудили приганице и крофне као и више врста колача од дрењина, али и љековито биље.

-У оквиру установе имамо и „еко- школу“ гдје се одвијају различите активности усмјерене на здраву и традиционал-ну храну. на тај начин уједно код ученика подстичемо развој вјештина за предузетништво и бизнис, а они су активни и заинтересовани што показују учешћем на Сајму локалних производа у никшићу и на манифестацији „Дани дрењина“, истакла је професорица Оливера Лучић.

Ђаконије из Моракова

И средњошколци имали свој штанд

Штанд оливере Драгнић

Дрењине 1

Штанд Зорице Крковић

Штанд Средње економско-угоститељске школе

Са отварања

КУД,, Чигра‘‘

страна VIIпонедјељак, 1. октобар 2018. Региони - маРкетинг

НИКШИЋ– Једанаеста Међународна изложба паса свих раса, која је организована протекла два дана у Никшићу, окупила је бројне одгајиваче из више државе окружења и свијета. По оцјенама кино-лошких судија из Црне Горе и Србије, побједник изложбе и Купа Никшића је посавски гонич Никшићанина Звездана

Вулановића. Побједнички пас је из Вулановићеве одгајивач-нице „Андерба”. Друго мјесто на изложби освојио је „вајмар-ски птичар“ Луиђија Ингроса из Италије, а треће стандард-ни „бултеријер“ одгајивача из Тивта Филипа Вучковића. Изложбу у Никшићу организо-вало је Кинолошко друштво „Требјеса” по основу ового-

дишњег календара Свјетске кинолошке организације.

– У протекла два дана излож-бе имали смо близу 400 учес-ника како из Црне Горе, тако и из држава окружења, затим Италије, Француске, Чешке, Русије, Украјине. Посјетио-ци су имали прилику да виде псе свих раса, а највише су били заступљени њемачки и

аустралијски овчари, ротвајлери, терије-ри, пудле, казала је јуче Анђа Вукчевић Зорић, представник Кинелошког друштва „Требјеса”.

Изложбу је отворио секретар никшић-ког Секретаријата за спорт, културу, младе и социјално старање Милан Кораћ исти-чући да је тај догађај употпунио манифе-стацију „Септем-барски дани” која се протеклих мјесец одвијала у Никшићу поводом Дана ос-лобођења. Б.Б.

меЂУнаРоДна иЗЛоЖБа ПаСа У никШиЋУ

Љубитељи паса имали су у чему да уживају

Звездан Вулановић са побједником изложбе

Првопласирани пси са власницима

Побједник посавски гонич из „Андербе”

Са изложбе паса

VIII страна понедјељак, 1. октобар 2018.Региони

ХЕРЦЕГ НОВИ – Дивна традиција настављена је и ове године у Херцег Новом. У Храму Вазнесења Господњег на Топлој, у организацији Херцегновскo-топаљске паро-хије, Српског Сокола и Кола Српских сестара јуче је слу-жен парастост свим добротво-рима-познатим и непознатим задужбинарима Херцег Новог.

–Поносити Бокељи, задоје-ни још у младости жарким ро-дољубљем да помогну родном граду или граду у којем су већи

дио свога живота провели од-лучили су свако у своје вријеме да све што су стекли поште-ним и мукотрпним радом још за живота поклоне младима и младости Херцег Новог. У том циљу оснивали су своје задуж-бине и донаторске фондове и допринијели да Херцег Нови послије Београда буде највећи

град донатор на просторима бивше Југославије- рекао је у својој бесједи протојереј Вла-дан Пантелић.

Како је истакао, сви до-бротвори су својим задужби-нама, даровима, донацијама продужили сопствени живот и у широким народним маса-ма стекли славу која им одавно припада.

–Тако су још за живота по-стали бесмртни- рекао је парох.

Новљани су се у храму на Топлој присјетили следећих

имена које су свештеници по-менули у молитвама: Алексан-даер Дуковић, Елиза Ломбар-дић, Никола Мусић, Мирко и Олга Комненовић, Алексан-дар-Леко и Јован Павковић, Ђуро Ђуровић, Јован Бошко-вић, Јевросима Лакетић,Ни-кола и Елена Станић, Глигор Радовић, Глиго Поробић, Ни-

кола Гојковић, Томо Крстов Поповић, Јован Русовић, Са-во Шеровић, Софија и Јефто Радовић, Јован Радојевић, Инокентије Павловић, Васо Тушуп, Александар и Нико-ла Бошковић, Јован Доља-ница, Глигор Петровић, Никола, Миливој и Ана Зло-ковић, Мирослав Штунбер-гер, Нико Џањевић, Никола Становић, Милена и Јован Вукић, Тереза Вулић,Стане Павичић, Василије Ћуко-вић, Ивана Паландачић,

Славјанка Становић, Ни-кола –Нино Укропина, Лесо Антуновић, Петар Терзић, Маријана Мариновић, Јоко Матишоровић, Христифор Медовић, Спиридон, Алек-сандар и Михаило Русовић, Ђорђе Квекић, Андрија Мус-ић,Петар Аврамовић и Стана Павичевић. З.Ш.

КОТОР – Другу годину за редом делегација Организа-ције бораца НОР-а 1941.-1945. год. (ОБНОР) Котор посјети-ла је борце Пљеваља. Они су, заједно са борцима Пљеваља, Бијелог Поља и Берана, посје-тили спомен- костурницу на Стражици гдје су положили вијенце и цвијеће. У име бо-раца, цвијеће су положили предсједници борачких орга-низација Пљеваља, Котора и Бијелог Поља Видоје Деспо-товић, Петар Уљаревић и Мирко Станић. Делегације су потом посјетиле споме-ник гдје је сахрањен пионир бомбаш Бошко Буха, који је погинуо на Јабуци. У оба случаја, борцима се обратио домаћин сусрета Видоје Дес-потовић који је истакао колико је бораца сахрањено у костур-ници из Пљеваља, а колико из других крајева бивше Југо-славије. Највише је оних који су учествовали у Пљеваљској бици из црногорских градо-ва. Делегацију из Котора су сачињавали Петар Уљаревић, Слободан Стојановић, Љу-бенко Боровић, Миљко Бу-лајић, Бошко Брајић, Неђо Кривокапић и Рајко Дашић. Из Бијелог Поља присуствовао је предсједник Мирко Станић

са сарадницима и Словенка Ивановић из Берана. Борци су обишли и Термоелектра-ну Пљевља гдје су их с про-цесом рада и организацијом пословања упознали директор Шестовић и инжењер Бамбур, а потом су обишли и град, на-кон чега су у поподневним ча-совима размијенили мишљења о активностима борачких орга-низација и начину унапређења рада.

–Истакнуто је да се борци баве обиљежавањем исто-ријских догађаја и датума, брину о спомен- обиљежјима и одавању поште онима који су своје животе положили на бра-ник слободе. Онима који нису жалили животе стварајући бољу и љепшу будућност по-томцима, а који нису доживје-ли да уживају у тој слободи. Борци су и овог пута упутили позив младим генерацијама да слиједе пут својих предака - бораца и чувају сва добра и све оно што су створили да би они уживали и боље живјели, наводи се у саопштењу и до-даје да је договорен наставак сарадње и планирана узвратна посјета за 3. новембар у Кото-ру када ће се одржати и сусрет Пљевљака Котора и приморја.

Б.М.

РОЖАЈЕ – Представљајући рад ло-калне управе у протеклих годину дана на свечаној сједници Скупштине општине, која је одржана поводом 30. септембра – Дана општине Рожаје, први човјек Ејуп Нурковић је најавио нове капиталне пројекте, чија реализација је планирана у наредном периоду, истичући, између ос-талог, регионалну саобраћајницу и тунел Рожаје – Пећ.

– Већ је постигнут договор између Вла-де Црне Горе и Владе Косова о изградњи саобраћајнице Рожаје -Пећ, која подразу-мијева изградњу тунела дугог 7,2 км. Пла-нирамо изградњу пословно- стамбеног и рекреативног комплекса на локалитету бившег Горњег Ибра на парцели од једног хектара. Комплекс подразумијева стамбе-ни објекат од стотину станова, трговачки центар са угоститељским објектима и за-твореним базеном и другим садржајима. Овај објекат ће у цјелости самостално финансирати страни стратешки партнер са улагањима од око девет милиона еура. У плану је и градска топлана чија предра-

чунска вриједност износи 12.000.000 еура, а коју ће, такође, у цјелости финансирати страни инвеститор. Већ смо усвојили ло-калну студију локације „Хајла – Штедим”, у оквиру које је планирана изградња жича-ре дуге око два километра, као и ски- стаза у дужини од три километра. Вриједност ове инвестиције је око девет милиона еу-ра, а финансираће се из државног буџета. Између осталог, планирали смо изградњу градске основне школе на локалитету Горњег Ибра, капацитета за 600 ученика, чија вриједност је око 3,5 милиона еура – казао је Нурковић и најавио улагања у тра-фостаницу са рециклажним двориштем у коју ће владе Црне Горе и Словеније уло-жити 2,5 милиона еура.

Осим тога, Нурковић је најавио и из-градњу градског колектора са постројењем за пречишћавање отпадних вода вриједног око 8,5 милиона еура.

– Природна богатства и ресурси које посједује наша општина, уз пажљиво пла-нирање капиталних инвестиционих проје-ката из области дрвопрераде, сточарства,

пољопривреде и туризма, уз добру органи-зацију и изградњу индустријске зоне, си-гурно ће резултирати покретањем привре-де и отварањем нових радних мјеста, што није лако оствариво, али је то наш циљ. Овом приликом желим да захвалим свима који су у протеклој години дали допри-нос побољшању услова живота у нашој општини, односно запосленима у општин-ским секретаријатима, дирекцијама, аген-цијама, службама и јавним предузећима и установама чији је оснивач Општина. Захвалност дугујемо и Скупштини општи-не, одборницима, као и Влади Црне Горе и њеним институцијама – казао је Нурковић, подсјећајући да је урађен санациони про-грам консолидације општинских јавних финансија и наглашавајући да у реализа-цији овог посла очекује помоћ Владе.

На сједници је презентован учинак локал-не власти у последњих годину дана и том приликом су побројани реализовани инфра-структурни пројекти, као и они који су у фази реализације. Нурковић је казао да су радили на изградњи и санацији мреже локалних пу-тева, градских улица, сеоских водовода и на унапређењу пољопривреде и туризма.

Сједници су присуствовали Рафет Хусо-вић, потпредсједник Владе, као и минист-ри Осман Нурковић и Кемал Пуришић, затим представници јавног, културног, вјерског и политицког живота општине и бројни гости из сусједних општина.

В.Ра.

У ХРАМУ ВАЗнеСеЊА гоСПоДЊег нА ТоПЛоЈ

ДеЛегАЦиЈА оБноР-а КоТоР ПоСЈеТиЛА ПЉеВЉА СВеЧАноМ СЈеДниЦоМ оБиЉеЖен ДАн оПШТине РоЖАЈе

Парастос задужбинарима

Цвијеће за хероје

Парастос новским добротворима

Са свечане сједнице

највише општинско признање, награду,,30.септембар’’ жири је додијелио ака-демику Шербу Растодеру, професору др Рифату Шкријељу, ректору Универзитета у Сарајеву и Јусуфу Ћатовићу, преадсједнику хуманитарне органиације,,Рожаје’’.

награде су уручене и најбољим ученицима гимназије,,30.септембар’’ Ријаду Мујевићу и Анесу Мурићу, ученику ССС.

Уручене награде

Нурковић најавио улагања

Маркетинг страна IXпонедјељак, 1. октобар 2018.

X страна понедјељак, 1. октобар 2018.Култура

Дневне новине „Дан” обрадоваће и ове го-дине посјетиоце чет-

вртог Интернационалног сајма књига Подгорица 2018, који ће се одржати од 2. до 6. окто-бра, својом богатом понудом на штанду „Јумедиа Монта” у центру Капитал плаза. Органи-затор Сајма је Секретаријат за културу и спорт Главног града уз подршку Капитал Плазе, Министарства културе и Ми-нистарства просвјете Црне Горе.

„Дан” ће, као и до сада, своје вјерне читаоце обрадовати и специјалном акцијом. Наиме, читаоци ће моћи на нашем

штанду (штанд број 32) купи-ти, уз купон из новина, одређе-на издања по цијени од једног еура. У питању су врхунска остварења домаће и свјетске књижевности, дјела Милоша Црњанског, Јована Дучића, Фјодора Достојевског, Петра Другог Петровића Његоша, Јована Ћоровића... Такође, ту су и наслови: „Економија и демократија” Момира Булато-вића, „Тајне острошког блага” Буда Симоновића, „Молдавка – повратак из пакла” Зорана Пиперовића, „Антологија срп-

ске љубавне поезије”, „Мафија не прашта – убиства у Црној Гори и Србији”, „Скадар” Ка-плана Буровића, „Ратна трило-гија” Небојше Јеврића, „Цеца” Светлане Китић, „Говоримо српски” Милорада Телебака, „Свети Петар Цетињски Чу-дотворац и државотворац”, едиција „Златно доба српске поезије”, као и чувени „Нож” Вука Драшковића. Такође, љубитељи гусала ће уз купон из „Дана” моћи да купе ЦД „Бој на Шаранцима” (Бој на Шаранцима 1862. године, аутор пјесме Иван Крговић. Пјевају народни гуслари Ђорђије Коп-ривица, Славко Јекнић, Саша

Лакетић и Властимир Бараћ).Књижевна манифестација ће

ове године, како најављују ор-ганизатори, окупити изузетан број излагача и признатих до-маћих и свјетских књижевника. У фокусу неће бити књижевна насљеђа земаља гостију, као у претходним издањима, већ књижевност за дјецу и омла-дину.

У знаку најмлађе публике протећи ће и свечано отварање, на којем ће наступити чланови хора Основне школе „21. мај”.

– Дјеца ће извести нумере

са стиховима Драгана Радуло-вића, након чега ће се присут-нима обратити високи црно-горски званичници - стоји у најави за Сајам.

Домаћа публика имаће при-лику да се, током пет сајам-ских дана, кроз велики број књижевних промоција и на штандовима излагача упозна са стваралаштвом значајних домаћих и свјетских књижев-ника.

Ове године гости долазе из Шкотске, Канаде, Ирске, Ње-мачке, Словеније, Хрватске,

Србије, Албаније. Са циљем популаризације књижевности код најмлађе публике, Интер-национални сајам књига ове године увео је три награде, које носе име Божидара Вуковића Подгоричанина, а покренута је и Вајбер кампања. Вајбер кампања, која је покренута крајем јула, чувеног црногор-ског штампара дочарава кроз лик Божа.

Интернационални сајам је основао Главни град Подгори-ца. Улаз на сајам је слободан.

А.Ћ.

ШтаНД „ДаНа” На IV ИНтЕрНаЦИОНалНОМ СаЈМу КЊИГа у ПОДГОрИЦИ

Вриједна књига уз купон за један еуро

Понуда на штанду „Дана”Са прошлогодишњег штанда „Дана” на Сајму

На два нивоа галерије Бућа ЈУ Музеји и галерије Тиват отворена је ретроспективна изложба Душана Јекнића. Из-ложбу је отворила историчарка умјетности Љиљана Зековић, а присутне поздравила директо-рица установе Јелена Бујишић. У музичком дијелу програма наступила је Резеда Валејева, ученица Музичке школе Тиват.

– На ликовној сцени црного-рској Душан Јекнић појавио се почетком осамдесетих година и заједно са ликовном „Групом 9”, чији је био члан, кренуо у сли-карске авантуре. Док је већина њених чланова инспирација на-лазила у завичајној традицији и природним феноменима, Душан

Јекнић је пошао даље, тражећи у литератури, филозофији, музи-ци, митологији универзалне ис-тине преко којих је говор своје душе изливао у спољни свијет. Јекнић је успио да створи син-хронизоване цјелине попут суд-

бинске ауторе у којима се, као у стварању космоса, супрос-тављају свјетлост и тама, живот и смрт, радост и туга, могуће и немогуће. На његовим радовима све је могуће, јер он успјева зна-лачки да повеже мисао и мате-рију, облик и боју, композицију и структуру. Јекнићев рад тражи дубљу о обимну ретроспекцију једне монографске студије – ис-такла је Љиљана Зековић.

Јелена Бујишић је нагласила да јесењи програм ЈУ Музеји и галерије Тиват започињу ретрос-пективном изложбом Душана Јекнића, који је досад имао 25 самосталних и више од 60 груп-них изложби.

– Излагао је у великим ев-

ропским градовима, а бавио се и научним радом. Ова изложба је настала у сарадњи са његовом сестром Ранком Божовић која је несебично помагала у органи-зацији овог догађаја – рекла је Бујишић. Ж.К.

рЕтрОСПЕКтИВа ДуШаНа ЈЕКНИЋа у ГалЕрИЈИ ЉЕтЊИКОВЦа „БуЋа”

Бројна публика на отварању

Трагач за истином

Подгоричка галерија „Мост” обиљежила је у Бару 30 годи-на од прве изложбе, којом је и иницирано оснивање прве при-ватне умјетничке институције у Црној Гори, поставком радова познатих црногорских умјет-ника „Слике мојих пријатеља”.

Галерија „Мост” настала је у једном изузетно тешком друштвеном и политичком тренутку у Црној Гори и напра-вила значајан културолошки искорак, не само у умјетнич-ком смислу, оцјена је ликовне критике.

Протекло је три деценије од прве изложбе у Његошевој Биљарди 1988. године, коју је организовао Бранко Коваче-вић, оснивач и власник прве приватне институције културе у земљи - галерије „Мост”, а носила је назив „Слике мојих пријатеља”.

Умјетник Мухарем Мурато-вић, који са галеријом „Мост” и Бранком Ковачевићем са-рађује од самог почетка, под-сјећа да је Ковачевић зачео ову лијепу идеју у времену турбулентних деведесетих го-дина прошлог вијека, када је све рушено, и дао назив својој галерији „Мост”.

– То, свакако, има значајну

симболику, и представља от-пор према свему ружном у том времену. Пролазио је кроз један веома тежак период, али такви ентузијасти су врло по-требни нашем и сваком другом друштву, хуманисти који су симбол чувања љепоте и зајед-ништва. Уз Бранка су били Ми-лан Цоко Маровић и Олга Пе-ровић, Павле Ђоновић, дакле, један стручан и респектабилан

Савјет галерије, а штампан је и лист који је пратио њене ак-тивности. Ми, сликари, доби-ли смо прилику за квалитетну промоцију, јер је то била јака институција културе потребна Црној Гори – каже Муратовић.

Управник галерије „Велимир А. Лековић” мр Милун Луто-вац сматра да је ова галерија направила „хомеровски пут”.

– У тренутку када је Црна

Гора била у полутами, галерија „Мост” је заиста успјела да на-прави мост, копчу која повезује човјека са даровима који при-падају стваралачкој жељи да направимо нешто смислено и отргнемо се од онога што нас окружује. Срећни смо што се јубилеј обиљежава у Бару, и желим галерији „Мост” још пуно успјеха и пројеката, јер Црна Гора се чува тако што се брани умјетношћу – казао је Лутовац.

Прву изложбу у Бару гале-рија „Мост” имала је 1992. го-дине, и како истиче њен осни-вач и творац Бранко Ковачевић, без умјетника и људи који су препознали њен значај, не би било могуће остварити идеју афирмисања и подршке црно-горској умјетности.

– Поклањам се сјенима тих људи и дубоко захваљујем. Поносан сам што смо вечерас овдје и што одавде изложба иде у мој Никшић, па у моје Цетиње, а затим у многе гра-дове бивше Југославије и даље – казао је на отварању Бранко Ковачевић.

На јубиларној поставци у Бару, галерија „Мост” изло-жила је из свог фундуса дјела великих црногорских умјетни-

ка, Гојка Беркуљана, Милоша Вушковића, Дада Ђурића, Ди-митрија Поповића, Цветка Ла-иновића, Бранка Филиповића Фила и других.

Изложбу је отворила пот-предсједница Општине Бар Тања Спичановић.

– Сам назив вечерашње изложбе обавезује нас да је сагледамо не само из умјет-ничког угла, већ и са аспекта симбиозе умјетности и прија-тељства. Срећан је човјек који има пријатеље. Када то прија-тељство траје дуги низ година, па се из тога развију и овакви догађаји, онда смо у прилици

да свједочимо крунским доме-тима људског пријатељства и стваралаштва, којима се људ-ска пролазност побјеђује дје-лима непролазне вриједности и вјечног трајања – казала је Спичановић.

Поставку „Слике мојих пријатеља” у барској галерији „Велимир А Лековић” заинте-ресовани могу видјети до 20. октобра.

На отварању изложбе насту-пила је позната сопранисткиња из Бара мр Александра Војво-дић Јововић, уз клавирску пратњу Ане Вуказић.

Д.С.

ГалЕрИЈа „МОСт” ОБИЉЕЖИла у Бару трИДЕСЕт ГОДИНа ОД ПрВЕ ИЗлОЖБЕ

Мост пријатеља и сликара

Челни људи галерије „Мост”

Бројни посјетиоци на отварању изложбе

Култура страна XIпонедјељак, 1. октобар 2018.

Самостална изложба слика академског сликара Ђорђа Ра-шовића „Evolution” отворена је у Галериjи „Марко Крстов Греговић” у Петровцу, као посљедњи догађаj у оквиру манифестациjе међународног карактера „Дани европске баштине”, коjа се ове годи-не реализуjе под слоганом „Умjетност диjељења”. Ор-ганизатори Рашовићеве из-ложбе су подгоричка „Galatea Gallery” и JУ Музеjи и гале-риjе Будве.

На отварању изложбе на-глашено jе да Рашовић ос-лањаjући се на ликовно об-разовање коjе jе стекао на Академиjи ликовних умjет-ности на Цетињу, „слободно, храбро и вриjедно креће на пут градећи сопствени ликовни jезик и осваjаjући своjе мjес-то на савременоj црногорскоj ликовноj сцени, имун на са-времене трендове и експери-менте у области нових медиjа и разноврсних умjетничких пракси”.

– Рашовић се опредjељуjе за традиционалан начин изража-вања, користећи технике уља и акрилик на платну, остаjући вjеран себи и своjим пориви-ма, инспирациjу за своjе радо-ве црпи из снова – записала је историчарка умjетности Маjа Дедић. Она истиче као зна-чаjно чињеницу да Рашовић слика баjковити езоповски животињски свиjет лисица и вукова, транспонованих у људско - животињске фигуре.

– Сусрет људског и живо-тињског тиjела, аутопортрете прекривене сjенама и мас-кама и прича о реалности са другим ликом само су неке од тема коjе су предмет истра-

живања у овоj сериjи радова коjима представља своjе више-годишње истраживање и саз-риjевање – записала је Дедић, додајући да сликар гради фан-тастичне композициjе у коjима jе све могуће и дозвољено.

– Ликови животиња гово-ром свог тиjела и понашањем добиjаjу људска обиљежjа и персонификуjу људе из сва-кодневног живота. Они ниjесу лишени осjећаjности - живо-тињска лица говоре, облаче људска одиjела, препуштаjу се пороцима, свакодневним уживањима, одмору, кувању, роштиљању, страсти љуба-ви, купању, игрању голфа … Људско и животињско тиjело преплићу се у безброj проце-са трансформациjа и метамор-фоза. Умjетник их смjешта у различите контексте, док по-задина варира од пеjзажа до необичних ентериjера. Попут

сцена у стриповима, ове при-че су увjерљиве и духовите и представљаjу биjег од сва-кодневнице, уобичаjеног и очекиваног – стоји у тексту Дедићеве.

Критичарка истиче да су његове слике експресивне, динамичне, са снажним сим-боличким набоjем, да их одли-куjе истраживачки дух, прона-лажење увиjек нових ликовних рjешења и велика умjетничка радозналост.

– Посвећен jе детаљима, коjи композициjу чине посеб-ном. Боjе су чисте, снажне, звучне и одишу свjежином. Често су постављене компле-ментарно или у топло хладном контрасту, чиме подупиру

ауторове снажне и динами-чне и изнад свега маштовите креациjе – записала је Дедић.

Изложба ће бити отворена наредних десетак дана. Ж.Ј.

Жири 43. Мојковачке фил-мске јесени, у саставу Зоран Илић, Владимир Пантовић и Андро Мартиновић (пред-сједник), након погледаних шест филмова у такмичарском програму, констатовао је да је и овако сужен избор показао разноликост филмских израза и нове начине преиспитивања стварности у којој живимо. Са друге стране, у овом одразу ак-туелног тренутка у кинемато-графији на нашем заједничком језику, примјетан је недоста-так филмова са изразитом за-ступљеношћу женских улога.

Са тих полазишта, жири је једногласно донио неколико одлука.

Исказали су похвале за Ми-хајла Миловића за улогу Јова-на и Силми Махмути за улогу Милице у филму „Злогоње”, Рашка Миљковића, који на најбољи начин враћа жанр дје-чијег филма. Млади филмски двојац са привидном лакоћом у свијет маште травестира оз-биљне животне ситуације.

Специјално признање до-дијељено је Неђељку Мило-вићу за улогу Луке у филму „Границе, кише” Николе Мијовића и Властимира Су-дара. Непосредност којом под-сјећа на младе јунаке из фил-мова француског новог таласа доприноси утиску аутентич-ности слике једног поднебља и времена.

Награда за епизодну женску улогу додијељена је Марији Пикић за улогу Марије у фил-му „Месо” Саше Хајдуко-вића.

– Марија Пикић је захтјев-ним глумачким средствима ус-пјела да у филму и ТВ серији истог назива издвоји свој лик из низа карактера изгубљених у суровој и сировој свакодневици - стоји у образложењу жирија.

Награда за епизодну муш-ку улогу равноправно је до-дијељена Александру Сек-сану за улогу Браца у филму „Жаба” Елмира Јукића, који почива на изузетним глу-мачким интерпретацијама; и Мому Пићурићу за улогу Момчила у филму „Границе, кише”, глумцу који на дискре-тан, а упечатљив начин постаје заштитни знак савременог цр-ногорског филма.

Награда за главну женску улогу додијељена је Кристи-ни Стевовић за улогу Јагоде у филму „Границе, кише”.

– На тромеђи, простору исконске љепоте, амбијенту сваковрсних митова и тајни, сумњи и вјеровања, Кристина Стевовић даје физиономију дјевојке која носи у себи ви-лински спој путеног и етерич-ног - овим ријечима је жири образложио своју додлуку.

И, најзад, награда за главну мушку улогу додијељена је Јанку Поповићу Воларићу за

улогу Алана у филму „Comic Sans”.

– У забавном и духовитом филму, Јанко Поповић Вола-рић проналази суптилан начин

да нам стави до знања како није једноставно ни у сопственом животу играти главну улогу - оцијенио је жири зашто овом глумцу припада награда. А.Ћ.

ДОДЈЕлОМ НаГраДа ЗаВрШЕНа МОЈКОВаЧКа ФИлМСКа ЈЕСЕН

Није лако играти главну ролу у животу

Плакат за филм „Злогоње”

Словеначка књижевница и есеjисткиња Диjана Матковић представила jе нашоj књижев-ноj публици своj литерарни и друштвени ангажман у Народ-ноj библиотеци „Радосав Љу-мовић” у Подгорици. Подjедна-ко успjешно Матковићева, како смо чули у разговору коjи jе са њом водила пjесникиња и драма-туршкиња Драгана Трипковић, успjешно се бави и превођењем. У књижевним круговима посеб-но jе одјекнула њена „Антоло-гиjа тjескобе”, збирка есеjа, у коjоj jе сакупила низ текстова коjи говоре о разним фобиjама, болестима данашњег доба. Ова збирка jе настала, како jе обjас-нила Матковић, на основу њеног искуства и личног осjећаjа. Или, како jе образложила „доста ства-ри покреће из свог угла”.

– Читав живот се jа борим са своjим тjескобама, фобиjама. С друге стране знам да истражуjем и уређуjем. Тако jе дошло до ове антологиjе – објаснила је она.

За њу jе књижевни рад неод-воjив од друштвеног ангажмана. Говорећи о постоjећоj клими на литерарноj сцени њене земље, али и много шире, Диjана Мат-ковић jе нагласила да се ути-цаjни кругови служе замjеном теза. Да би ућуткали причу о друштвеним девиjациjама они сваки проблем прогласе инди-видуалним.

– Тако одређени друштвени проблем ниjе друштвени, већ постане твоj. И, наравно, нема потребе да друштво почне да га рјешава – обjаснила jе Матковић оваj поприлично лицемjеран ме-ханизам.

Ниjе задовољна стањем на књижевноj сцени Словениjе. Сматра да словеначка књижев-ност нема квалитет. За разлику од Словениjе, Црна Гора, кад jе литература у питању има чиме да се похвали, сматра она. Каже да се у Словениjи црногорска књижевност прати са великим интересовањем.

– Његош, па велики дисконти-нуитет, и онда се поjављуjу тако добри књижевници. Словениjа нема тако добре писце –каже она.

Превођење jе разлог што по-знаjе савремену црногорску књижевност. Досад jе преводила Андреjа Николаидиса и Огњена Спахића из наше земље, а Да-нила Киша и jош низ писаца из региона, али и свиjета. Пре-вођење сматра веома значаjним сегментом свог књижевног рада. У Словениjи jе добро плаћено, каже она, али, наjважниjи разлог зашто се бави превођењем jе то што не захтиjева компромисе по-пут других занимања у оквиру литературе.

Каже да у словеначкоj савре-меноj књижевности има много експериментисања с jедне, а мањка праве књижевности с друге стране.

– Имамо малограђанску књи-жевност. Имамо добрих књи-жевника, али они нису ништа посебно ни ново. Моj изазов jе наћи форму у доба у коjем нема ничега новог. А моj изазов jе ка-ко писати о садашњем времену jер ми живимо сада и овдjе, и не-прекидно – нагласила jе Диjана Матковић коjа jе прочитала своj есеj. С.Ћ.

МлаДа СлОВЕНаЧКа КЊИЖЕВНИЦа ДИЈаНа МатКОВИЋ у ПОДГОрИЦИ

Матковић није крила критике за словеначку књижевност и друштво

У организациjи НИП АРТ ПРЕСС, у галериjи хотела „Адриа” у Будви, у уторак, 2. октобра у 20 сати, биће отворе-на самостална изложба слика, познатог књижевника и слика-ра Тодора Живаљеивћа Велич-ког из Подгорице. Изложбу ће отворити историчарка умjет-ности, мр Луција Ђурашковић.

Умjетник ће се представи-ти са 15 слика, галериjског и већег формата, рађених у тех-ници уље на платну. Слике су новиjег датума.

Тодор Живаљевић – Велички jе дипломирао на Филозофс-ком факултету у Београду, на групи за jугословенску и свjет-ску књижевност. Познати jе приповjедач, пjесник и сликар.

Добитник jе броjних књи-жевних награда, за обjавлjену прозу и поезиjу, кратку причу и збирку приповjедака, а сликар-ством се бави, више од четр-десет година. Одржао jе десет самосталних изложби, од Беча 1987, па све до Никшића, Бе-рана, Никшића, Подгорице, до Петровца и Будве. Учествовао

jе на преко стотину заjеднич-ких изложби и преко двадесет ликовних колониjа.

Изложба се може погледати до 16. октобра.

Ж.Ј.

раДОВИ тОДОра ЖИВаЉЕВИЋа ВЕлИЧКОГ у БуДВИ

Слика као што пише

тодор Живаљевић Велички

ИЗлОЖБа раДОВа ЂОрЂа раШОВИЋа у БуДВИ

Снови ликовног Езопа

Детаљ са отварања рашовићеве изложбе у Петровцу

Пјесник Благоје Баковић гос-тује вечерас у Никшићу (1.ок-тобар) од 19 часова у Друштву црногорско-руског пријатељст-ва „Свети Георгије”, а наредно вече, у уторак, (2. октобар), од 20 часова у Подгорици, у књи-жари Матице српске-Друштва чланова у Црној Гори.

Благоје Баковић је српски књижевник, рођен у Бојишти-ма код Бијелог Поља. Живи и ради у Врбасу. Основну школу похађао је на Слијепчу Мосту и у Равној Ријеци, гимназију у Бијелом Пољу, а студије књи-жевности на Наставничком факултету у Никшићу и Фи-лозофском факултету у Новом Саду. Осим поезије, пише и есејистику. Ж.Ј.

У НИКШИЋУ И ПОДГОРИЦИ

Поезија Благоја

Баковића

КИЦ „Будо Томовић” у са-радњи са Алфа центром из Никшића организује промо-цију књиге „Нека Бог благо-слови ову земљу”, коју је при-лагодио и превео Драган М. Вугделић, вечерас у 19 сати у мултимедијалној сали.

О овом издању говориће шеф одјељења за медије и културу амбасаде САД Џеф Адлер, декан Факултета поли-тичких наука проф. др Саша Кнежевић, аутор проф. Драган М. Вугделић и директор АЛФА Центра Александар Дедовић.

А.Ћ.

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ У КИЦ-у „БУДО ТОМОВИЋ”

Америчка прича

Ново у времену старих форми

XII страна понедјељак, 1. октобар 2018.Култура ● марКетинг

Изложба „Скулптуре паркова” на коjоj су представљене фигу-

ре вукова израђене у дрвету, а коjу jе у оквиру програма манифестациjе Дани европске баштине приредило JП „На-ционални паркови Црне Горе”, отворена jе у Националном парку „Ловћен” на Ивановим коритима.

Посjетиоце изложбе, међу коjима су била и дjеца школ-ског узраста коjа бораве на Ловћену у склопу заjеднич-ког програма Министарства просвjете и Завода за школство „Час историjе у Престоници”, поздравио jе директор Нацио-налних паркова Елвир Клица.

Он jе истакао да jе мисиjа за-послених у Националним пар-ковима да чуваjу, унапређуjу и промовишу вриjедности пар-кова.

– Оно што такође констант-но радимо jесте едукациjа мла-дих нараштаjа о природним и културним вриjедностима на-шег насљеђа и вриjедностима националних паркова. Зато, драга дjецо, данас у овоj отво-реноj зеленоj учионици имате прилику да се подсjетите и додатно сазнате све оно што краси НП „Ловћен”, његове културно-историjске и при-родне вриjедности. Као што смо jуче у НП „Биоградска гора” промовисали скулптуру медвjеда у камену, тако данас овдjе на Ловћену можете видjе-ти скулптуре вукова у дрвету. На оваj начин, кроз едукативне догађаjе, желимо додатно да промовишемо вриjедности наших националних паркова

као и врста коjе у њима живе – рекао jе Клица.

Према риjечима Снежане Вукотић, сараднице за ет-нографску баштину у НПЦГ, проjектом „Скулптуре пар-кова” у оквиру овогодишње заjедничке теме Дана ев-ропске баштине „Умjетност диjељења”, жели се указати на исконску везу између умjет-ности и природе кроз израду скулптура животињских врста

карактеристичних за ово под-небље.

– Риjеч jе о скулптурама об-ликованим у нађеном дрвету и камену, а кроз умjетнички израз и форму скулптуре же-лимо дочарати разноликост животињског свиjета наших националних паркова. Уjедно, скулптурама се, кроз вjештину њихове израде, желе показати едукативне вриjедности овак-вог вида промоциjе паркова.

Ово jе jедан смислениjи поглед на симбиозу онога што приро-да ствара кроз трансформациjу постоjећих стабала у дрвене скулптуре. Фигуре вукова су израђене у букви чиjи су ко-риjени у земљи и на коjоj се мало интервенисало, а рад су академског ваjара Љубодрага Мрдовића из Моjковца коjему се овом приликом захваљуjем – казала jе између осталог Ву-котић. З. Петановић

изложба „СКулптуре парКова” отворена у нп „ловћен”

Вукови у дрвету

Дјеца се обрадовала необичним скулптурама

У Сутомору су почели 14. Интернационални ли-ковни сусрети „Стари

мост” који ће трајати до 5. окто-бра, када ће заједничком излож-бом у хотелу „Сато”, са почетком у 19 часова бити сублимирани резултати ове важне умјетничке манифестације.

Слиједећи добру традицију окупљања ликовних умјетника, и ове године ће Сутоморе бити у знаку умјетности, јер ће на ко-лонији учествовати Миливоје Ковачевић, Дражен Конатар, Маја Вемић, Хана Мирков, Зо-ран Крута, Весна Сушић, Јеле-на Вушуровић, Мишо Вемић, Никица Раичевић, Абаз Диз-даревић, Исмет Хаџић, Зоран

Обреновић, Ратко Одаловић, Драшко Драгаш, Дино Кара-ило, Никола Симанић, Душан Зидар и Игор Шунтић.

– Интернационални ликовни сусрети „Стари мост” су заврије-дили реноме кроз претходне са-зиве, јер на овој манифестацији учествују највећа имена из ли-ковног свијета, па је учешће на овим сусретима постало репер за квалитет у црногорском сли-карству. Организатори кажу да је циљ оснивања оваквих ма-нифестација развој ликовности, окупљање и подстицај креатив-них људи из области ликовних умјетности, различитих интере-совања и профилација, како би своје импресије према црногор-ском амбијенту, предјелима, љу-дима, уопште атмосфером транс-портовали у умјетнички исказ.

– Менаџмент хотела „Сато” сачувао је ову важну манифе-стацију од гашења, јер је задње четири године преузео органи-зацију од Бијелог Поља. Ово-годишњи сусрети се одржавају у организацији хотела „Сато” у Сутомору и НВО „Стари мост”. Иначе, ови сусрети окупљају сликаре различитих сензиби-литета. Због те разноликости израза и само то шаренило јесте нови квалитет. То је, у ствари, богатство ових сусрета – истичу организатори.

Учесници ове манифестације истичу да на оваквим сусретима умјетници тјерају себе да се пос-вете сваком детаљу. Тако и на-стају дјела по којима ће се пам-тити Интернационални ликовни сусрети „Стари мост”.

М.н.

Сутоморе уСпЈеШно преузело лиКовне СуСрете из биЈелог поЉа

радно на колонији

„Стари мост” сишао на море

Маркетинг страна XIIIпонедјељак, 1. октобар 2018.

XIV страна понедјељак, 1. октобар 2018.Фељтон

(1)

ПАВЛЕ БУЧАЈ: оД СИРоЧетА И МонАХА До БоКСеРСКоГ СтРУЧЊАКА Пише:Будо Симоновић

ДР РАДМИЛА РАДИЋ: ДОЛАЗАК И ШИРЕЊЕ СПИРИТИЗМА У СРБИЈИ

(7)

Драго Дањо Вујовић, партизански активис-та у Броћанцу, током

Другог свјетског рата и непо-средно по ослобођењу, упорно је, како у својој књизи „Без-дани” тврди Милорад Мишо Вујовић – за смрт млађег брата

Благоја, који је погинуо у ок-тобру 1942. године, искључиво окривљивао и крвничио Јанка Вукотића, иако за то, како на другој страни тврди Јанков се-стрић Павле Бучај, није било никаквог основа.

Средином `45. године – пи-ше Милорад Мишо Вујовић – Дањо с милицијом (тада је био командир станице милиције на Трубјели, напомена Б.С.) поставља засједу Јанку испод куће оружара Муја Биговић код кога Јанко договара оправку оружја, при врху падине зване Мушовина на Широкој улици. У заказано вријеме појављује се Јанко, а један од милицио-

нера, да би себи направио бољи положај за гађање, нехотице, одгурну неки облутак који по-че да се бурда низ Мушовину.

„Платићеш ми за ово, Дањо!”– виче Јанко и умаче праћен кишом метака,

Недуго, у ноћи 21/22. но-вембар `45, кући Дањовој, у друштву Душана Јага Николи-на Поповића и Блажа Радојева Краљевића Јанко (Вукотић) се прикрада кући Дањовој и кроз прозор саспе рафал метака у Дањове груди. У просторији гдје је Дањо убијен налазила су се два од заушница болесна Дањова сина од двије и шест година, двоје рођачке дјеце од једанаест и дванаест година, ташта и супруга (Павле Бучај у потпуности негира причу о овој засједи и тврди да се све одиграло на другом мјесту и под сасвим другим околнос-тима, тим прије што Вукотићи нијесу били у добрим односи-ма са Биговићима. Исто тако он „одговорно тврди”, позивајући се на „барем десет Броћанчана” да је Дања Вујовића убио Илија Гардашевић, напомена Б.С).

Исте ноћи – пише даље Вујо-вић – ОЗН-а, КНОЈ и мјесни ак-тивисти чине невиђен злочин.

Као одмазду за Дањову смрт, у једној рупи на Широкој улици колчевима и тољагама убијају без иједног испаљеног метка Блажа Митрова Краљевића, Николу Пекова Поповића и Ђорђија Новаковог Дамјано-вића. Чуперци косе су им вијо-рили по ситногорици, а мозго-ви просути по камењару...”

– Све се одиграло на Аранђе-лов дан 1945. године – каже Павле Бучај. Зликовци су најприје покупили Дамјано-вића и Краљевића и повели их у једну рупу поред самог пута, у близини Ковче Дола, а онда дошли и код Николе Поповића, као да му честитају славу. Он их дочека и частио како до-ликује полазницима на слави. Кад су кренули, они позову Ни-колу да их мало испрати, као не знају добро распутице и не умију се снаћи по карамлуку. Он, не сумњајући ништа рђаво, крене без поговора. Кад су ма-ло одмакли, свезали га и довели до оне рупе гдје су претходно Краљевића и Дамјановића, па кољем по глави, нијесу метка на њих трошили... У тој рупи су остали затрпани до назад не-колике године, а неко је касније ту поставио три камена, тек да се зна гдје су им кости.

Не откривајући пуна имена и презимена, Мишо Вујовић твр-ди да су двоје скојеваца, брат и сестра, који су учествовали у содомском погубљењу Краље-вића, Поповића и Дамјановића,

исте ноћи, одмах послије зло-чина, дошли на неко свадбено весеље у Широкој улици. Ту је била и њихова мајка која је упи-тала сина зашто су му крваве чизме и кошуља. Умјсто њега је, тобож, одговорила „сестра Милуша”:

„Биће још крвавије...”Вујовић додаје да су неки

свадбари омах потом демон-стративно напустили весеље. На крају слиједи и један ње-гов доста немушти, безимени закључак из којег је тешко си-гурно разабрати и нашта и на кога се односи, али је јасно да он зна много више, да прецизно зна ко је починио тај злочин:

„Убојице, из амина, три се ископаше, а четврти без једин-ца сина оста...” Он притом ци-тира и неколико стихова Пека П. Гардашевића посвечених жртвама овог свирепог злочи-на:

„На муке су душе испадале,Кад удбаши тољагама суде,Изломили и претукли људе,Недалеко од црке и села“

Сјутра: јаНКО ВуКОтИЋ НИјЕ уБИјЕН

Содомски злочин у Широкој улици ■ након убиства Драга Дања Вујовића, исте ноћи су за од-

мазду звјерски, кољем побијени никола Поповић, Блажо Краљевић и Ђорђије Дамјановић

Павле Бучај(снимио Б. Симоновић)

Затворена кућа Илије Вукотића данас

немоћан да надвлада бол и тугу за тако звјерски убијеним Ђорђијем Дамјановићем, носиоцем Албанске споменице и оцем четворо малољетне дјеце, његов брат Мирко је – како пише Мишо Вујовић – сјутрадан извршио самоубиство поред породичној гробници! А Пеко Гардашевић је и тај случај пре-точио у десетерац:

„Испред цркве да би одморио,Пушку пали, груди проломио,Да не гледа братове убице...”

Несрећа не долази сама

Биљези на мјесту убиства николе Поповића, Блажа

Краљевића и Ђорђија Дамјано-вића: људи поставили мра-

морје, а природа „посадила” три бјелограба

Павле испред споменика палим борцима на трубјели, на којем је и име његове тетке љубице

Угледна српска исто-ричарка др Радмила Радић, у предговору

своје књиге „Народна вјеровања, религија и спиритизам у српском друштву 19. и у првој половини 20. вијека”, објашњавајући раз-логе свог интересовања за појаву спиритизма у Србији, записала је, између осталог: „Занимало ме је, прије свега, како се и због чега спиритизам примио у срп-ском друштву и колико је на то имала утицаја ситуација у самој Православној цркви”. Зато и циљ њеног истраживања, како је додала, „представља покушај доприноса друштвеној историји Србије јер говори о неким аспек-тима свакодневног живота једног дијела становништва који су до сада били готово потпуно не-познати”. То је, управо, и сврха нашег фељтона, у коме ћемо из наведене књиге, објављене 2009. године, у издању Института за новију историју Србије из Бе-ограда – уз сагласност ауторке Радић и издавача, у скраћеној

верзији, пренијети поглавље „Долазак и ширење спирити-зма”, које садржи и осуду спи-ритизма од странe православне цркве и многих ауторитативних имена.

Др Радмила Радић је научни савјетник у Институту за новију историју Србије. Рођена је у Бео-граду 1958. у коме је завршила и Филозофски факултет, на коме је магистрирала и докторирала. Ба-ви се историјом вјерских заједни-ца у 20. вијеку и историјом Срп-ске православне цркве. Поред ове објавила је књиге: „Вјером против вјере, држава и вјерске заједнице у Србији 1945–1953”; „Хиландар у државној политици Краљевине Србије и Југославије 1896–1970. године”; „Држава и вјерске заједнице 1945–1970, I–II”; „1968–четрдесет година послије”; „Живот у времени-ма: патријарх Гаврило (Дожић) 1881–1950” и недавно књигу „Војислав Јанић (1890–1944) – свештеник и политичар”.

Током друге половине 19. вијека, из Аустроугарске, по-средством литературе, штампе и медијума који из Беча долазе у Београд, спиритизам стиже у Србију. Међу том литературом

посебан утицај на ширење спи-ритизма има је превод књиге Алана Кардека „Царство духова” који је сачинио пјесник Петар Прерадовић, објављен 1865. го-дине. У пуном јеку спиритизам је у Србији био у последњој четвр-тини 19. вијека. Чедомиљ Мија-товић је 1887. године објавио у Београду двије књиге из ове области: Из царства духова од Теозофа и Аветињски појави од Теозофа. Тих година је у Србији било преведено неколико књига о хипнози и спиритизму, као што су дјела К. Фламариона и касније много познатијег швајцарског психијатра Карла Густава Јунга. Михаило Лоновић преводи са њемачког језика три тома књиге непознатог аутора, под насловом „Из натчулног свијета”, који се појављује 1896. у Београду. Нега-тиван приказ ове књиге објавио је у „Бранковом колу” Милан Љ. Недељковић, који је и сам био спиритиста. Потом је, такође један од првих познатих спири-тиста у Србији, Стеван Нико-лић–Кућетина, књижевник, у Бе-ограду издао књиге: „Живот на другом свијету или душа послије смрти човечијег тијела” 1897. и „Глас из васељене или у царству

вјечности” 1898. године. Митро-полит српски Инокентије тражио је од краља Милана да Николића протјера из Србије, што је овај и учинио, по тврђењу Радована Казимировића. Николић је умро марта 1902. у Београду.

Да је спиритизам у Србији, а посебно у Београду, био попула-ран на прелазу из 19. у 20. вијек, свједочи и податак да је излазило неколико спиритистичких часо-писа, мада у малом тиражу: „До-ситије” (уређивао Милан Биљче-вић, 1889), „Тајанствени свет”, „Два света”, „Глас истине”, и „Духовни свет”. У „Енциклопе-дији СХС” Станоја Станојевића помиње се да је 1912. излазио и часопис „Спиритисти” као ор-ган спиритистичког друштва у Србији, али тај часопис данас није могуће пронаћи. С обзиром на мали број писмених у Ср-бији, низак проценат градског становништва (број становника Београда у периоду од 1895. до 1905. се кретао између 59.115 и 80.747) и врло ограничен посто-так „средње класе, буржоазије и интелигенције заједно”, на први поглед се чини да је број листова који су се бавили спиритизмом неуобичајено велики. Међутим,

на други поглед закључак се мијења ако се зна да су ови ли-стови излазили у ограниченом тиражу и са врло кратким роком трајања. „Призивање духова” у Србији, током друге половине 19. вијека, углавном је упражња-вано у грађанским круговима и поборници спиритизма већином су били интелектуалци који су читали и преводили страну лите-

ратуру и потом то објављивали у домаћим часописима. Они су, ка-ко каже Лидија Радуловић, спи-ритизам сматрали „науком која настоји да експерименталним путем трансцендира стварност и докаже `чињенице` о постојању бесмртне душе”. Основна разли-ка између видовњака и врачара по селима који су комуницирали са духовима покојника и спири-тиста била је у томе што су по-тоњи сматрали да је потребна „нека материјална потврда да је контакт остварен”, као што је ку-цање, помјерање, глас и сл. По-знато је да је једна од првих жена социјалиста у Србији Анка Нин-ковић Анђелковић, жена Сретена Анђелковића некадашњег уред-ника листа Светозара Марковића „Ослобођење”, била присталица спиритизма. Новинар Пера Тодо-ровић је био непосредни свједок вјеровања краља Милана у про-рочанства, па је чак 1889. годи-не добио задатак од њега да се распита за једну Рускињу која се бавила спиритизмом и про-рицањем. И краљица Драга Об-реновић је била веома заинтере-сована за све „оностране појаве”. Српска јавност ипак није била једнодушна у одушевљењу спи-ритизмом, што је најбоље осје-тио Сима Стојановић, аутор који је на прелазу два вијека објавио у Новом Саду неколико књига о овој теми.

(НаСтаВИЋЕ СЕ)

Популаран, али и одбојан ■ Фељтон смо приредили према књизи др Радмиле Ра-

дић „народна вјеровања, религија и спиритизам у српском друштву 19. и у првој половини 20. вијека”, коју је издао Ин-ститут за новију историју Србије из Београда

Чедомиљ Мијатовић

ПрИрЕдИО: МИладИН ВЕЉКОВИЋ

др радМИла радИЋ

страна XVпонедјељак, 1. октобар 2018. Енигматика ● хороскоп

потребно jе да се дого-ворите са сарадницима око уважавања разли-

читих интересовања. немоj-те занемарити нечиjи критички став. при-жељкуjете емотивно зближавање са jедном особом, али постоjе препреке.

У пословном диjалогу по-стоjе ствари коjе не тре-ба да чините у афекту

или на основу првог импулса. Умјесто да непотребно моралишете и приди-куjете за различите ситнице, потрудите се да некоме уљепшате дан.

имате лош предосјећаj у вези са неким особама и покушавате на врије-

ме да заштитите своjе пословне интересе. Узалуд прикривате своjе нераспо-ложење према вољеној особи. потрудите се да побољшате психофизичку равнотежу.

прихватите нечиjе из-вињење као позитиван сигнал за будуће дого-

воре о заjедничким инвести-циjама и пословноj сарадњи. нема разлога да нечиjе понашање процјењуjете као емотивну равнодушност. потребни су вам креативан одмор и релаксациjа.

неко не разумије у потпу-ности ваше идеjе и то се одражава на завршни

ниво или на резултате пословне сарадње. из-међу вас и вољене особе неке ствари остаjу недоречене, размислите да ли постоjи опра-вдан разлог за прећуткивање важних детаља.

неприjатност коjа вас очекуjе у сусрету са пословним партнерима

представља логичан слијед до-гађаjа и реакциjу на ваше понашање. нема разлога да преувеличавате своjе потребе у сусрету са вољеном особом.

пажљивиjе анализираj-те оно што се дешава у вашем окружењу. по-

некад jе тешко утврдити праву истину и нечиjе скривене намјере. пред воље-ном особом не будите еуфорични jер то подс-тиче нову сумњу у ваше намјере.

Без обзира на упорност или тактику коjу спрово-дите према пословним

партнерима, jош увијек нема видљивих промјена. нема разлога да се по-нашате ћудљиво или таjанствено у друштву вољене особе. побуђуjете нечиjу сумњу.

Ваша мотивациjа и по-нашање пред сарадни-цима, дјелуjу врло ути-

цаjно и скоро беспријекорно у различитим приликама. У љубавном животу, напокон добиjате позитивне сигнале. Уживаj-те у лијепим стварима, опустите се.

предухитрите сараднике коjи рачунаjу на вашу неинформисаност о

пословним приликама. Важно jе да jасно дефинишете своjе циљеве. имате утисак да ваш емотивни живот ниjе довољно интересантан и узбудљив.

избјегаваjте ситуациjе коjе превазилазе ваше знање или практично

искуство. размислите о свему што вам се дешава. са резервом прихватите нечиjа лако изговорена обећања или ласкаве комплименте коjе добиjате.

нема разлога за лажну скромност, поставите услове коjи задовоља-

ваjу ваша интересовања и пот-ребе. У сусрету са вољеном особом, важно jе да осјећате позитивну инспирациjу и подсти-цаj. све jе могуће, ако имате стила.

СТРИ

П

Хороскоп

Зауставио полицајац плаву-шу:- Возачку дозволу, молим?- немам!- онда ћу морати да вас каз-ним!полицајац пише казну, а плавуша ће:- али немам пара код себе.- онда ће бити најпаметније да се договоримо некако.- а шта можемо паметно

да се договоримо, ти полицајац, а ја плавуша!

Дошао мујо у кафић, дође конобар до њега, мујо каже:- Дај мени, дај свима и попиј и ти нешто.сви попију, мујо каже немам пара, а конобар га измлати.Дође мујо опет сjутрадан и каже:- Дај мени, дај свима и попиј и ти нешто.

сви попију и он опет нема па-ра и опет га конбар измлати.Дође мујо опет сjутра и каже:- Дај мени, дај свима, а ти немој, ти ниси добар кад по-пијеш!

старост је најтања нит о којој сви висимо.

старац је подјетињио чим мисли, најбоље године долазе.

старцу набрек`о новчаник па мисли да је добар љубавник.

Дјед се поносио на првомајској, а унук на геј паради.

ко у младости угази, цио живот му траг смрди.

Милојка Бандука јововић

ВИЦ ДАНА

А ф о р и з м и

ОВАН (21.3-21.4.) ВА ГА (23. 9-22.10.)

БИК (22.4-21.5.) ШКОР ПИ ЈА (23.10-22.11.)

БЛИ ЗАН ЦИ (22.5 - 21.6.) СТРИ ЈЕ ЛАЦ (23.11 - 22.12.)

РАК (22.6-22.7.) ЈА РАЦ (22. 12 - 21. 1.)

ЛАВ (23. 7 - 23. 8.) ВО ДО ЛИ ЈА (21.1-19.2.)

ДЈЕ ВИ ЦА (23. 8 - 23. 9.) РИ БЕ (20. 2 - 21. 3.)

Црт

а и

пиш

е: м

ирко

Зул

ић

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

ЕКРАН

ТВ програм понедjељак, 1. октобар 2018.

т е л е в и з и ј е з а д р ж а в а ј у п р а в о и з м ј е н е п р о г р а м с к е ш е м е

05:30 радио Црне горе Будилник06:00 доБро јутро Црна горо 07:00 вијести 08:00 вијести07:35 доБро јутро Црна горо10:00 вијести10:05 науЧно-оБразовни програм 10:50 топшоп11:00 сједниЦа скупштине Црне горе (у зависности од преноса) 11:00 вијести 11:05 Форе и Фазони11:55 топшоп12:00 вијести12:05 топшоп12:10 серија: права жена знак 12 13:00 вијести13:05 из правог угла , р14:00 вијести14:10 топшоп14:20 серија: златно срЦе , р15:00 меридијани, р15:15 топшоп 15:30 дневник 115:50 укуси јутра 16:05 топшоп16:10 лајмет16:20 серија: тајна старог моста 17:20 топшоп17:25 Бизнис инФо17:30 Црном гором,Хроника18:00 вијести+дневник на знаковном језику 18:45 серија: златно срЦе19:30 дневник 220:00 тв магазин 20:35 глоБус21:05 ликовна умјетност, наод зориЋ 21:30 дјевојке из ФаБрике БомБи 22:30 дневник 322:50 спортски дневник 23:05 серија: купер 00:05 са конЦертниХ подијума01:05 науЧно-оБразовни програм 01:35 Црном гором, Хроника02:35 тв магазин 03:05 глоБус03:35 конЦерт

07:00 воа – глас америке, р 07:30 меридијани, р 08:00 дјеЧији програм 08:30 док. серијал за дјеЦу 09:15 мали конЦерт

09:45 дјеЧији програм10:20 курс енглеског језика 10:30 ликовна умјетност 11:00 конЦерт11:15 аБс, р11:45 курс енглеског језика 12:00 серија: тајна старог моста 13:15 конЦерт13:30 стижу БеБе, р14:00 стил, р14:30 док. емисија15:00 Филм16:30 из правог угла, р17:40 Флеш спорт 17:45 откриј.ме18:00 EUROVISION TV18:30 оБразовни програм, р 19:00 Форе и Фазони 19:30 ликовна умјетност20:10 док. емисија 20:40 музика21:00 серија:тајна старог моста 22:10 Филм00:15 дјевојке из ФаБрике БомБи01:00 воа – глас америке01:30 док. серијал02:15 откриј.ме02:30 ликовна умјетност03:00 EUROVISION TV, р03:30 конЦерт04:30 стил, р

05:30 Чиста ЉуБав (р)06:15 практиЧна жена (р)07:00 јутро са ирис 09:00 јутро са јованом и срЂаном11:00 студио модерна 11:15 кад лишЋе пада 12:00 истине и лажи (р)12:45 студио модерна 13:00 таЧно 1 13:45 студио модерна 14:00 веселе седамдесете (р)15:00 Бруско 16:00 како сам постао рус 16:30 практиЧна жена 17:30 луд, зБуЊен, нормалан18:05 EXKLUZIV 18:30 веселе седамдесете 19:00 журнал 19:30 страсти тоскане 20:15 Чиста ЉуБав 21:10 истине и лажи 22:00 истјериваЧ митова (р)23:15 на мјесту злоЧина са машаном лекиЋем 00:05 ноЋни журнал 00:30 Балканска маФија 01:15 EXKLUZIV 01:40 таЧно 1 (р)

02:20 ноЋни журнал (р)02:45 Балканска маФија (р)

06:30 Боје јутра 09:30 алтернатива09:35 студио модерна 10:00 вијести у 10 10:05 метео Центар у 10 10:07 истанБулска невјеста, р11:00 алтернатива 11:05 тв шоп студио 11:20 велвет, р 12:00 вијести у 12 12:05 метео Центар у 12 12:07 алтернатива 12:12 с т уд и о м о д е р н а 12:32 тв шоп студио12:47 Црна ружа серија14:00 вијести у 2 14:05 метео Центар у 214:06 гастро 14:07 велвет, р 15:00 Боје дана емисија15:35 истанБулска невјеста, р16:30 вијести у пола 5 16:48 метео Центар у пола 5 16:49 гастро 16:50 велвет 18:30 вијести у пола 7 19:07 метео Центар19:10 истанБулска невјеста 20:00 наЧисто са петром комнениЋем 21:30 перспектива 22:00 вијести у 10 22:13 метео Центар у 10 22:15 спорт 22:30 криза 23:30 реприза програма

07:05 спут Њик но во сти, р 08:00 до ку мен тар ни про грам 08:30 те ле шо пинг09:00 ви је сти у 909:07 та ко су го во ри ли на ши пре Ци10:00 до ку мен тар ни про грам,р10:30 дје Чи ји про грам, р11:00 ви је сти у 1111:05 та ко су го во ри ли на ши пре Ци 11:07 се риј ски про грам12:00 не скри ве но, р13:00 ви је сти у 1313:08 Филм ски про грам, р 15:00 ви је сти у 1515:05 та ко су го во ри ли на ши пре Ци

15:07 до ку мен тар ни про грам16:00 кул тур на сЦе на, р 17:00 те ле шо пинг17:30 но во сти 117:55 та ко су го во ри ли на ши пре Ци18:30 спут Њик но во сти19:00 те ле шо пинг19:20 срп ски је зик19:30 дје Чи ји про грам21:00 огле да ло 22:00 но во сти 222:20 та ко су го во ри ли на ши пре Ци23:00 спут Њик но во сти23:30 Филм ски про грам01:35 огле да ло, р02:35 ре при за про гра ма

07:30 воа08:00 Филм10:00 Бест оФ 2006/1611:00 Бест оФ 2006/1612:00 Филм14:00 Филм16:00 Бест оФ 2006/1618:00 Филм17:00 Бест оФ 2006/1618:00 Филм20:00 Бест оФ 2006/1622:00 воа22:30 Филм00:00 Бест оФ 2006/1601:00 ре при за про гра ма

07:00 ново јутро07:20 CITY KIDS M11:03 тв продаја11:20 CITY KIDS M11:15 тв продаја11:11 спортисимо Цг 1212:03 CITY M12:18 премијера12:33 метео плус12:40 тв продаја13:03 Ћерке14:03 елиФ р.14:34 CITY M15:02 метео плус15:15 тв продаја15:45 CITY M16:03 ја то тако17:06 мјешовити Брак17:44 туристиЧки магазин18:00 Централни дневник18:30 ексклузивно18:40 метео плус18:43 премијера19:03 м паY

19:06 спортисимо Цг 18.3019:13 елиФ20:00 Ћерке22:00 ко је на врХу23:30 задруга преглед дана00:04 задруга уживо05:30 метео плус05:35 ексклузивно05:45 CITY M06:00 премијера06:15 туристиЧки магазин06:30 Централни дневник

07:00 инФо прес07:30 јутарЊи програм09:00 серија –паришке приЧе-р09:30 Храна и вино-р10:00 инФо прес10:30 серија-слатко срЦе-р10:35 мали огласи 11:00 култура-12:00 у подне- продукЦија твнк12:35 мали огласи13:00 сериј-паришке приЧе-р14:00 инФо прес14:20 Филм-р16:00 инФо прес16:10 јутарЊи програм-р16:30 Храна и вино16:50 мали огласи17:00 култура-р18:00 винк 1 18:30 серија –слатко срЦе 18:50 мали огласи19:00 серија-паришке приЧе19:20 у подне-р20:00 винк 2 21:00 некултура живЉеЊа22:00 винк 322:20 мали огласи22:30 Филм

07:00 јутарЊи програм 09:00 преглед 09:05 мали огласи, инФо09:08 најава програма 09:10 кЊига дана (р) 09:20 тв Будва промо 09.25 CECILE&PEPO 10:00 серија: Бандолера (р) 11:00 глас америке (р)11:30 Храна и вино (р)12:00 преглед 12:05 емисија: наса права12:55 Биоскопске најаве 13:00 најава програма 13:02 тв Будва промо 13:05 широм света (р)

13:35 тв Будва промо 13.40 подводни свијет 13:50 порекло стила (р) 14:00 јутарЊи програм (р) 16:00 мали огласи16:07 најава програма 16:10 серија: Бандолера 17:15 морске приЧе / Ћакуле 17:45 преглед17:50 кЊига дана 18:00 широм света 18:30 тв Будва промо 18:35 порекло стила 18:40 Цртани Филм: ноди 18:52 мали огласи 19:00 полис19:35 Храна и вино 19:58 најава програма20:05 амФитеатар 21:00 серија 22:00 полис22:33 мали огласи, инФо 22:35 морске приЧе / Ћакуле (р) 23:05 глас америке

08:00 календар08:05 више од вијести08:30 маркетинг08:45 Цртани Филм09:00 ауто магазин09:30 уз ЧашиЦу разговора11:30 тв ординаЦија 12:00 дневник радио светигора12:30 пролог12:40 Без коментара13:00 више од вијести13:25 маркетинг13:30 вјенЧаЊе од а до да14:15 ништа лиЧно15:00 волим спорт15:30 ординаЦија16:00 у жижи (р)17:55 календар18:00 више од вијести18:25 маркетин18:30 Без коментара19:00 дневник радио светигора19:30 пролог19:40 музиЧки програм20:00 календар20:05 нијесмо ми од јуЧе20:30 ријеЧ више 21:20 портрет плус20:55 календар22:00 више од вијести22:30 Без коментара23:00 дневник светигора (р)23:30 пролог23:40 зелена патрола00:10 моБил ауто (р)00:40 инФо арена