Objavljivanje podataka i informacija za Societe Generale ......2.1 Opis strategije i politika upravljanja rizicima 2.1.1 Svrha i ciljevi strategije i politika upravljanja rizicima

1

Objavljivanje podataka i informacija za Societe Generale Banku Srbija a.d. Beograd

maj 2015

2

SADRŽAJ: 1 POSLOVNO IME I SEDIŠTE BANKE ................................................................ 4 2 STRATEGIJA I POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA BANKE .......................... 4

2.1 Opis strategije i politika upravljanja rizicima ................................................ 4 2.1.1 Svrha i ciljevi strategije i politika upravljanja rizicima ............................ 4 2.1.2 Odgovornosti u procesu upravljanja rizicima ........................................ 4 2.1.3 Kategorije rizika ................................................................................... 5

2.2 Način organizovanja procesa upravljanja rizicima ....................................... 7 2.3 Obuhvatnost i vrste izveštavanja o rizicima ............................................... 11 2.4 Tehnike ublažavanja rizika ........................................................................ 11

2.4.1 Tehnike ublažavanja kreditnog rizika ................................................. 12 3 KAPITAL BANKE ............................................................................................. 13

3.1 Opis osnovnih karakteristika elemenata kapitala Banke ............................ 13 4 KAPITALNI ZAHTEVI I PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI KAPITALA ............................................................................................................... 14

4.1 Interna procena adekvatnosti kapitala ....................................................... 14 4.2 Regulatorni kapitalni zahtevi ..................................................................... 20

5 IZLOŽENOSTI BANKE RIZICIMA I PRISTUPI ZA MERENJE I PROCENU RIZIKA .................................................................................................................... 21

5.1 Kreditni rizik .............................................................................................. 21 5.1.1 Definicije pojmova dospelih nenaplaćenih potraživanja ...................... 21 5.1.2 Opis pristupa i metoda koji se koriste za obračun ispravke vrednosti . 21 5.1.3 Struktura izloženosti banke ................................................................ 22 5.1.4 Eksterni kreditni rejtinzi ...................................................................... 31 5.1.5 Instrumenti kreditne zaštite i tehnike ublažavanja kreditnog rizika ...... 32

5.2 Rizik druge ugovorne strane ..................................................................... 36 5.3 Tržišni rizici ............................................................................................... 37 5.4 Operativni rizik .......................................................................................... 38 5.5 Kamatni rizik ............................................................................................. 39 5.6 Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi ................... 40

6 BANKARSKA GRUPA I ODNOS IZMEĐU MATIČNOG I PODREĐENIH DRUŠTAVA ............................................................................................................ 42 7 ANEKS ............................................................................................................ 43

7.1 Podaci o kapitalnoj poziciji banke – obrazac PI-KAP ................................. 43 7.2 Podaci o kapitalnoj poziciji banke na konsolidovanoj osnovi – obrazac PI-KAP 44 7.3 Podaci o osnovnim karakteristikama finansijskih instrumenata koji se uključuju u obračun kapitala banke – obrazac PI-FIKAP ...................................... 45 7.4 Podaci o osnovnim karakteristikama finansijskih instrumenata koji se uključuju u obračun kapitala banke na konsolidovanoj osnovi – obrazac PI-FIKAP 45 7.5 Podaci o povezivanju pozicija kapitala iz bilansa stanja Banke s pozicijama iz obrasca PI–KAP – obrazac PI-UPK ................................................................. 46

7.5.1 Razlike između bilansa stanja sačinjenog za potrebe kontrole bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi i konsolidovanih finansijskih izveštaja bankarske grupe sačinjenih u skladu s Međunarodnim računovodstvenim standardima, odnosno Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja ................................................................................. 46 7.5.2 Raščlanjavanje elemenata u bilansu stanja za Banku ........................ 47 7.5.3 Povezivanje pozicija u raščlanjenom bilansu stanja za Banku i pozicija u obrascu PI–KAP ........................................................................................... 49

7.6 Podaci o povezivanju pozicija kapitala iz konsolidovanog bilansa stanja s pozicijama iz obrasca PI–KAP – obrazac PI-UPK ................................................ 49

7.6.1 Razlike između bilansa stanja sačinjenog za potrebe kontrole bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi i konsolidovanih finansijskih

3

izveštaja bankarske grupe sačinjenih u skladu s Međunarodnim računovodstvenim standardima, odnosno Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja ................................................................................. 49 7.6.2 Raščlanjavanje elemenata u bilansu stanja za Banku ........................ 50 7.6.3 Povezivanje pozicija u raščlanjenom bilansu stanja za Banku i pozicija u obrascu PI–KAP ........................................................................................... 52

7.7 Podaci o ukupnim kapitalnim zahtevima i pokazatelju adekvatnosti kapitala – obrazac PI-AKB ................................................................................................ 52 7.8 Podaci o ukupnim kapitalnim zahtevima i pokazatelju adekvatnosti kapitala na konsolidovanoj osnovi – obrazac PI-AKB ....................................................... 53

4

U skladu sa Odlukom o objavljivanju podataka i informacija banke (Službeni glasnik RS br. 125/2014 i 4/2015) Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd, objavljuje sledeće podatke i informacije:

1 POSLOVNO IME I SEDIŠTE BANKE Poslovno ime banke: Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd (u daljem tekstu Banka ili SGS) Adresa: Bulevar Zorana Đinđića 50 a/b, 11070 Beograd, Republika Srbija

2 STRATEGIJA I POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA BANKE

2.1 Opis strategije i politika upravljanja rizicima

2.1.1 Svrha i ciljevi strategije i politika upravlj anja rizicima Strategija i politike usmerene su na definisanje globalnih principa Banke u preuzimanju rizika na duži rok. Njima se takođe definišu koncepti i opšti uslovi za izlaganje riziku, za procenu i za merenje rizika, kao i obuhvataju svi principi Banke kada je reč o oblastima koje su izložene rizicima. Glavni ciljevi strategije i politika upravljanja rizicima su: 1. Doprinos razvoju aktivnosti Banke putem optimizacije njene ukupne profitabilnosti

prilagođene rizicima; 2. Garantovanje održivosti Banke kao stalne preokupacije, putem implementacije visoko

kvalitetne infrastrukture za merenje i praćenje rizika; 3. Da služi kao referenca i smernica svim zaposlenima u Banci, kako bi se obezbedili stalni

oprez i delotvornost u preuzimanju rizika i upravljanju odlukama. Strategija je uskladjena sa važećim zakonima i pravilima i njom se odražavaju praksa i standardi dobrog poslovanja i etičkog odnosa u bankarskom sektoru.

2.1.2 Odgovornosti u procesu upravljanja rizicima 1. Implementacija ukupne risk politike Banke zajednička je odgovornost Direkcije za

upravljanje rizicima (u daljem tekstu: Risk) i sektora za poslove podrške s jedne strane (u vezi sa operativnim rizikom), i sektora za poslove sa klijentima s druge.

2. Risk je zadužen za koordinaciju primene efikasnog pristupa upravljanja rizicima za celu Banku, za razvoj metodologija i alata za izračunavanje izloženosti svim vrstama rizika i da obezbedi da menadžment Banke dobija redovne i nezavisne informacija o obimu i razvoju ovih rizika.

3. Sektori za poslove sa klijentima obavljaju veliki broj analitičkih funkcija (analiza, skoring, monitoring), kao i srodnih operativnih funkcija (praćenje kolaterala, provera dokumentacije). Ove radnje podležu validaciji Risk-a i/ili proveri Sektora za poslove podrške

4. Odgovornost je Risk-a, kao i sekotra za poslove podrške i sektora za poslove sa klijentima, da saopštavaju strategiju upravljanja rizicimaBanke svim zainteresovanim stranama, blagovremeno i na najpogodiji mogući način, kao i da se uvere da je strategija shvaćena i prihvaćena. Svakog menadžera treba jasno obavestiti o ciljevima, ovlašćenjima i odgovornostima koje su mu dodeljene, kao i o strukturi odlučivanja koja se primenjuje za njihovo ostvarivanje.

5. Kada je reč o novim specifičnim aktivnostima ili proizvodima koji su novi ili su u procesu izrade, svaki organizacioni deo je dužan da ih dostavi Odboru za nove proizvode. Zadatak ovog Odbora, koji je osnovan i kojim zajednički upravljaju Risk i Direkcija za strategiju i marketing (u daljem tekstu: STMA), je da obezbedi, pre lansiranja bilo kakve nove ponude, da proizvod bude procesuiran od strane Sektora resursa i da obezbedi da svi drugi rizici (kreditni, tržišni, poslovni) u vezi sa aktivnostima (ili proizvodom) budu pravilno shvaćeni, da se mogu na efikasan način pratiti i da podležu odgovarajućim kontrolnim procedurama.

5

6. Radi zaštite imidža Banke i u skladu sa definisanim pravilima, zaposleni zaduženi za rad sa klijentima - utvrde sa maksimalnom sigurnošću identitet, solventnost i pravnu sposobnost

klijenata da ispunjavaju svoje obaveze pre stupanje u poslovni odnos sa njima; - prepoznaju bilo koji slučaj stvarnog ili potencijalnog sukoba interesa i da veoma brzo

budu u stanju da primene odgovarajuće procedure o poverljivosti, pre preuzimanja ili saopštavanja bilo koje informacije koja potiče od korisnika finansijskog saveta ili kreditne transakcije;

- zaključuju finansijske poslove sa klijentom samo ukoliko su ti poslovi u finansijskim izveštajima firme ii predmet su saopštavanja eksternim revizorima firme.

7. S obzirom na to da bankarska organizacija dozvoljava licima različitog profila (u smislu funkcije, entiteta, tržišta, zemalja) da istovremeno generišu identične ili međuzavisne rizike, obaveza je Risk-a i sektora za rad sa klijentima i sektora za poslove podrške da se oslone na: - resurse Banke koji poseduju adekvatno znanje i iskustvokoje odgovara prirodi i

složenosti rizika koji se preuzimaju i koji bi bili u stanju da obavljaju procenu uz neophodnu stručnost i odgovornost, uz međusobnu konstruktivnu komunikaciju, kao i komunikaciju sa zaposlenima u Odeljenju za kreditni portfolio i za tehnike smanjivanja rizika;

- Najnaprednije metodologije merenja svake kategorije rizika, koje odgovoraju prirodi i obimu odgovarajuće transakcije, kojim se obezbeđuje dosledno razumevanje svih rizika kao i procena tih rizika u odnosu na kapital i na ostvarene rezultate Banke, uključujući uticaj snažnih varijacija u korišćenju simuliranih pretpostavki (stres scenario);

- Informacione sisteme i standarde upravljanja koji obezbeđuju doslednost podataka i olakšavaju praćenje rizika u skladu sa optimalnom periodičnošću, na konsolidovanoj osnovi klijenta, ukoliko je deo veće grupacije i uz zadovoljavajuću proveru podataka i nivoa sigurnosti;

- zaposlenezadužene za proveru (ili validaciju) primene strategije upravljanja rizikom, koji su u potpunosti nezavisni od sektora za poslove podrške i sektora za poslove sa klijentima koji su predmet njihove provere;

- Politiku zarada koja na odgovarajući način odražava pozitivan i negativan uticaj rizika donetih odluka i uzima u obzir njihovu uskladjenost sa strategijom i standardima upravljanja rizika koje postavlja Banka.

8. Risk utvrdjuje pravila primene strategije upravljanja rizicima u okviru Banke u formi generalnih politika i procedura, koje se mogu dalje razraditi većim brojem operativnih procedura koje izrađuju sektori Banke. Oni obuhvataju sve modalitete prikupljanja, procene, praćenja i kontrole ovih rizika, definisanjem izričite odgovornosti za svaki organizacioni deo i dostavjanjem jasnih proverenih podataka.

9. Odeljenje interne revizije zaduženo je za proveru pristupa upravljanju rizicima, njegovu sveobuhvatnost i adekvatnost za celu Banku, kao i njegovu usklađenost sa internim procedurama.

2.1.3 Kategorije rizika Imajući u vidu raznolikost i promene aktivnosti Banke i lokalnog tržišta, upravljanje rizicima u SGS-u usredsređeno je na sledeće osnovne kategorije rizika: 1. Kreditni rizik (i s tim u vezi rizik koncentracije, valutno indukovani kreditni rizik, rizik

spoljnih faktora i rezidualni rizik) 2. Tržišni rizik (i s tim u vezi devizni i cenovni rizik) 3. Operativni rizik 4. Rizik likvidnosti 5. Rizik kamatnih stopa 6. Reputacioni rizik 7. Strateški rizik Kreditni rizik se definiše kao rizik od gubitka koji proističe iz nemogućnosti dužnika da ispuni svoje finansijske obaveze prema SGS. Pored kreditnog rizika u užem smislu, kreditni rizik u širem smislu obuhvata i:

1. Rizik koncentracije - rizik od nesavršene diversifikacije zbog jake koncentracije prema jednoj ugovornoj strani, grupa povezanih komitenata ili specifičnih sektora (industrijska, geografska itd);

6

2. Valutno indukovani kreditni rizik - rizik ostvarivanja kreditnog gubitka zbog neodrživog povećanja rata koje proističu iz depresijacije vrednosti lokalne valute u odnosu na vrednost konvertibilnih valuta kod ižloženosti sa valutnom klauzulom;

3. Kreditni rizik induciran kamatnim rizikom je rizik nastanka gubitka usled promena u referentnim kamatnim stopama za koje je vezana otplata kredita što može uticati na sposobnost klijentata da otplaćuju ove obaveze.

4. Rizik od ostvarivanja gubitaka po osnovu uticaja spoljnih faktora, a posebno promena u poslovnom i makroekonomskom okruženju koji imaju za posledicu rast portfolija problematičnih plasmana.

5. Rezidualni rizik je mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled toga što su tehnike ublažavanja kreditnog rizika manje efikasne nego što se očekuje ili njihova primena nedovoljno utiče na umanjenje rizika kojima je banka izložena.

Upravljanje kreditnim rizikom definisano je setom dokumenata - politika koje definišu upravljanje ovim rizikom u segmentima poslovanja sa pravnim licima, fizičkim licima i malim privrednim subjektima i preduzetnicima. Ova dokumenta definišu osnovna načela upravljanja kreditnim rizikom i to:

• Apetit za preuzimanjem rizika • Principe upravljanja rizikom • Uspostavljanje poslovnog odnosa sa klijentima • Uspostavljanje limita • Način i instrumente obezbeđivanja plasmana • Kontrolu i praćenje rizika • Analizu rizika zemlje • Poseban pristup specifičnim projektima koji izlažu banku kreditnom riziku

Tržišni rizik se definiše kao rizik od gubitka usled promena cena na tržištu (devizni kursevi, cene vlasničkih ili dužničkih hartija od vrednosti ili cena robe). To se odnosi na sve transakcije iz knjige trgovanja, kao i određena portfolija iz bankarske knjige preko mark-to-market pristupa. Upravljanje tržišnim rizikom je definisano Politikom za upravljanje tržišnim rizicima. Banka je u svom poslovanju, od svih tipova tržišnih rizika, prevashodno izložena deviznom riziku. Banka forsira vrlo konzervativnu politiku vezano za trgovanje finansijskim i robnim instrumentima za sopstevni račun sa namerom ostvarenja kratkoročne dobiti na bazi stvarne ili očekivane razlike između nabavne i prodajne cene. Banka obavlja transakcije na tržištu ili po nalogu klijenata (uz odgovarajuće zatvaranje tako kreirane pozicije u što kraćem roku) ili radi zatvaranja svojih strukturnih pozicija, odnosno radi održavanja likvidnosti Banke. Samim tim, politika Knjige trgovanja je izuzetno restirkitvina i Banka nema izloženosti u Knjizi trgovanja. Operativni rizik predstavlja rizik mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled propusta (nenamernih i namernih) u radu zaposlenih, neodgovarajućih internih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u banci, kao i usled nastupanja nepredvidivih spoljnih događaja, uključujući i događaje sa malom verovatnoćom dešavanja ali sa rizikom velikog gubitka. Operativni rizik uključuje i pravni rizik. Upravljanje operativnim rizikom definisano je Politikom operativnog rizika. Osnovni elementi ove politike obuhvataju:

• Praćenje, prijavljivanje i analiza događaja realizovanih kao posledica operativnog rizika

• Kreiranje, praćenje i izveštavanje o ključnim indikatorima operativnog rizika • Sprovođenje permanentne supervizije procesa u banci • Sprovođenje sopstvene procene kontrole rizika u banci

Rizik likvidnosti proističe iz neusaglašenosti priliva i odliva i predstavlja nesposobnost Banke da izmiri svoje dospele obaveze bilo konverzijom svoje likvidne aktive, bilo pribavljanjem svežih izvora finansiranja. SGS prati i upravlja svojom pozicijom likvidnosti i strategijom finansiranja u kontinuitetu, u isto vreme prihvatajući neočekivane efekte izazvane

7

internim i eksternim faktorima (koji su van kontrole Banke), tržišnim uslovima itd što može usloviti pogoršanje Bančine pozicije likvidnosti. Ključni dokument koji definiše oblast upravljanja rizikom likvidnosti je Politika za upravljanje rizikom likvidnosti. Banka je razvila sveobuhvatan sistem merenja rizika likvidnosti primenom raznovrsne scenario analize u uslovima stresa. Pored toga, ovaj rizik se prati i njime se upravlja kroz regulatorne pokazatelje/limite definisane od strane NBS, kao i putem interne metodologije i internih limita. Banka naime ocenjuje strukturu bilansa stanja, kvalitet/ stabilnost izvora, projektuje tokove novca i buduće pozicije likvidnosti, uzimajući u obzir i rizike po osnovu vanbilansnih stavki (finansijske derivate, neiskorišćene kreditne linije i pozajmice na tekućim računima, obaveze po garancijama). Pored toga Banka vrši stres testove za likvidnost kako bi se osiguralo adekvatno pokriće rizika likvidnosti. Banka takođe ima implementiran plan aktivnosti u situaciji nepredviđenih okolnosti koje mogu imati efekta na rizik likvidnosti. Rizik kamatnih stopa predstavlja rizik smanjenja finansijskog rezultatata i ekonomske vrednosti kapitala prouzrokovanog varijacijama kamatnih stopa, preko pozicija iz bilansa stanja i vanbilansnih pozicija, ali izuzimajući pozicije koje su podložne tržišnim rizicima. Ključni dokument koji definiše upravljanje rizikom kamatnih stopa je Politika za upravljanje kamatnim rizikom u bankarskoj knjizi. Kako bi obezbedila adekvatno upravljanje rizikom kamatnih stopa Banka je uspostavila system identifikacije, procene, nadgledanja i izveštavanja o kamatnom riziku iz bankarske knjige. U tom smislu Banka analizira i kontroliše uticaj na ekonomsku vrednost kapitala (EVE) i uticaj na neto prihod od kamate (NIM) u cilju adekvatnog upravljanja ovim rizikom. Reputacioni rizik se definiše kao rizik koji proističe iz negativne pecepcije sa strane klijenata, partnera, akcionara, investitora ili regulatora koji mogu negativno da utiču na sposobnost Banke da održava postojeće, ili uspostavlja nove poslovne odnose, kao i kontinuirani pristup izvorima finansiranja. Strateški rizik je mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat ili kapital Banke usled nepostojanja odgovarajućih politika i strategija, te njihovog neadekvatnog sprovođenja, kao i usled promena u okruženju u kome Banka posluje ili izostanka odgovarajućeg reagovanja Grupe na te promene.

2.2 Način organizovanja procesa upravljanja rizicima Organizacija Direkciju za upravljanje rizicima čine četiri odeljenja: Odeljenje za rizik druge strane, Odeljenje za naplatu potraživanja, Odeljenje plasmana sa povećanim rizikom i Odeljenje za kreditni portfolio.

- Odeljenje za rizik druge strane bavi se procenom i odobravanjem rizika kredita u procesu kreditiranja za tzv. retail i corporate klijente u onom delu koji se odnosi na mogućnost kreiranja kreditnog portfolija. U ovom Odeljenju je sistematizovana i nezavisna funkcija kontrolora za tržišne rizike, čija je uloga da obezbedi detaljno i permanentno praćenje svih tržišnih aktivnosti Banke, koje se obavljaju u Odeljenju sredstava i finansijskih tržišta (kao segmenta Sektora finansija), a prate i izvršavaju od strane Službe podrške finansijskih tržišta (kao segmenta Sektora resursa).

- Odeljenje za naplatu potraživanja bavi se portfolijom tzv. corporate i retail problematičnih klijenata, kao i procesom naplate kredita corporate i retail klijenata u kašnjenju.

- Odeljenje plasmana sa povećanim rizikom sa punom odgovornošću prati senzitvni portfolio pod nadzorom Direkcije za upravljanje rizicima, i samim tim preduzima sve mere radi očuvanja interesa banke.Zadatak odeljenja je pronalaženje rešenja za naplatu potraživanja korporativnih klijenata (velikih, srednjih i malih preduzeća, kao i klijenata SOGELEASE Srbija - ukoliko su klijenti banke) koji sudefinisani kao problematični, u optimalnom roku i sa najmanje troškova za Banku.

8

- Odeljenje za kreditni portfolio obavlja kvantitativnu i kvalitativnu analizu kreditnog portfolija i identifikaciju ključnih faktora rizika na nivou portfolija.

Odgovornosti Imajući u vidu gorenavedeni opseg politike upravljanja rizicima, ona nije u nadležnosti jednog pojedinca niti jedne organizacione jedinice, već se odnosi na različite nivoeu Banci. Prezentacija koja sledi urađena je u skladu sa organizacionom strukturom Banke:

1 - Odgovornosti zaposlenih za rad sa klijentima

U ovom kontekstu ne pravi se razlika između različitih tržišta na kojima Banka deluje, s obzirom da zaposleni za rad sa klijentima imaju iste obaveze bilo da je reč o radu sa fizičkim licima, malim privrednim subjektima i preduzetnicima, preduzećima ili finansijskim tržištima. Odgovornost obaveštavanja: Jedna od glavnih odgovornosti saradnika za rad sa klijentima, nevezano samo za kreditni rizik, jeste primena procedure pod nazivom «Upoznaj svog klijenta» (tzv. KYC). U smislu Rizika druge strane, to znači da saradnici za rad sa klijentima treba da organizacionim delovima koje donose odluke o kreditima dostavljaju sve poznate informacije o klijentu, kako bi tiorganizacioni delovi doneli adekvatne odluke na osnovu svih aspekata koji bi mogli uticati na profil rizika klijenta. Kao spona između klijenta i Banke, saradnici za rad sa klijentima imaju pristup većem broju informacija u odnosu na druge zaposlene u banci. Oni ne samo da imaju pristup zvaničnim informacija o klijentu: zvanična dokumentacija, finansije, itd, već su u i mogućnosti da prikupljaju informacije iz svog okruženja i okruženja klijenta. Pored toga su i svedoci ponašanja klijenta koje može da ukaže na njegovu finansijsku motivaciju za korišćenje naših usluga. Sve 3 osnovne kategorije informacija treba formalizovati i preneti nadležnim organizacionim delovima. Ako pripremu kreditne dokumentacije ne obavljaju sami saradnici za rad sa klijentima, treba da obezbede da informacije kojima raspolažu budu unete u dokumentaciju. Ako sami pripremaju dokumentaciju u fajlu ili skoringbodovnom sistemu, potrebno je da informacije koje unose budu potpune i pouzdane. Saradnik za rad sa klijentima je takođe dužan da unese što veći broj informacija u kreditni predmet radi identifikovanja svih potencijalnih izvora rizika. Time se Direkciji za upravljanje rizicima omogućava da ih na pravi način proceni, a nadležnim organizacionim delovima da ih uzmu u obzir prilikom donošenja odluka o kreditnom zahtevu. Nepodnošenje kompletnih informacija može dovesti do izlaganja Banke neželjenim rizicima, kao što je Rizik zemlje. Bilo kada tokom trajanja kredita, pa i neposredno po odobrenju zahteva a pre plasiranja sredstava, ako saradnik dođe do novih informacija koje bi mogle uticati na risk profil klijenta, potrebno je da o tome što pre obavesti svoje pretpostavljene tako da se sledeći korak u proceduri može preduzeti uz punu svest o novim okolnostima u kojima se klijent nalazi. Namerni previdi u dostavljanju informacija o klijentu koje bi mogli uticati na kreditnu odluku smatraće se kršenjem profesionalnog i etičkog kodeksa i biće adekvatno sankcionisani. Obaveza ažuriranja informacija o našim kliljentima i predočavanje tih informacije nadležnim organizacionim delovima nije ograničena na period procene kredita, već postoji i po odobravanju kredita. Cilj je da se uoči svaka promena finansijske situacije klijenta i, u slučaju da se ona pogoršala, predvide aktivnosti koje Banka treba da preduzme da bi zaštitila svoje interese. Najzad, treba naglasiti da je pravovremeno dostavljanje informacija veoma važno, s obzirom da efikasnost politike i preduzetih mera u velikoj meri zavisi od blagovremenosti njihovog predočavanja. Za formiranje dokumentacije i KYC-a koje se tiču finansijskih institucija zadužena je Služba sredstava u okviru Odeljenja sredstava i finansijskih tržišta.

9

Obaveza profesionalnog opho đenja: Kod analize rizika, iako nisu stručnjaci za pitanja rizika u Banci, zaposleni zaduženi za rad sa klijentima treba da imaju i stalno razvijaju veštinu analize rizika kako bi:

• Uspostavili dobre odnose sa klijentom davanjem kvalitetnih saveta i time stvarali pozitivan imidž Banke. Kvalitetan savet podrazumeva da se klijentu predoči koji je to razuman iznos duga ili druge obaveze koji on može da podnese, imajući u vidu njegovu finansijsku sposobnost, i definiše advekatan tip obaveze, perioda dospeća, načina otplate, itd.

• Na najbolji način organizovali svoje radno vreme i efikasnost rada, što znači da ne provode previše vremena u radu sa neadekvatnim kreditnim fajlovima. Posledično, neće davati klijentu lažnu nadu, što može naneti štetu imidžu banke.

2 – Odgovornosti Odeljenja podrške i Službe za izra du ugovora i sredstava

obezbeđenja kao i Službe sredstava

Kao i za organizacione delove zadužene za rad sa klijentima, niže navedene napomene odnose se i na saradnike odeljenja podrške za rad sa fizičkim licima, saradnike odeljenja podrške za rad sa preduzećima i saradnike odeljenja za praćenje finansijskih tržišta. Kontrola dokumentacije: Jedna od osnovnih odgovornosti saradnika odeljenja podrškeje kontrolisanje da li je dokumentacija priložene uz kreditni fajl u skladu sa našom politikom i procedurama. Osim toga, saradnik odeljenja podrške treba da ustanovi da li je dostavljena dokumentacija ispravna i da li kreditni fajl ili bodovni sistem sadrže protivrečnosti. Konačno, sradnik odeljenja podrške treba takođe da proceni, gde god je to moguće, da li je dostavljena dokumentacija falsifikovana i da, ako ima bilo kakve sumnje, o tome obavesti svoje pretpostavljene. Posebna odgovornost saradnika odeljenja za praćenje finansijskih tržišta je da pre izvršenja transakcije prati i proveri limite druge ugovorne strane, pojedinačne limite dilera i globalne limite Banke (otvorene devizne pozicije, ukupne izloženosti po odredjenim dužničkim hartijama itd.) Pažnja: Iako saradnici odeljenja podrškenisu u situaciji da prikupljaju informacije o klijentima u istoj meri kao saradnici za rad sa klijentima, oni pod određenim okolnostima mogu biti svesni nekih činjenica o klijentu, bilo putem eksternim informacija do kojih su došli, bilo kroz naše interne kanale, procedure i izveštaje. U slučaju da dođu do informacije od materijalnog uticaja na kreditnu odluku, potrebno je da te informacije stave na raspolaganje svojim pretpostavljenima, koji su sa svoje strane dužni da te informacije predoče saradnicima za rad sa klijentima i donosiocima odluka, kako bi ovi postupili u skladu sa njima. Praćenje i doslednost podataka: Da bi se zaštitili interesi Banke, fajlove i portfolio je potrebno pratiti na adekvatan način. To praćenje može se obavljati samo ako u našim sistemima i izveštajima raspolažemo pravim informacijama. S obzirom da saradnici odeljenja podrške imaju ključnu ulogu pri unosu podataka u sisteme, kao i da pripremaju izveštaje, na njima je da obezbede korišćenje pravih podataka kako bi se donele odgovarajuće odluke zasnovane na primljenim informacijama. Kontrola sredstava obezbe đenja: Odeljenje za izradu ugovora i upravljanje sredstvima obezbeđenja za privredu obavlja kontrolu sredstava obezbeđenja. Upravljanje sredstvima obezbeđenja je proces koji podrazumeva sledeće korake:

a) kreiranje sredstava obezbeđenja u sistemu, b) periodične i vanredne procene vrednosti sredstava obezbeđenja, c) obnavljanje sredstava obezbeđenja, d) brisanje sredstava obezbeđenja i e) realizacija sredstava obezbeđenja (gotovinski depozit ili menice).

3 – Odgovornosti Direkcije za upravljanje rizicima

Raspolaganje informacijama i pravovremeno donošenje odluka: Radi donošenja adekvatnih odluka na osnovu objektivnih pokazatelja, Direkcija za upravljanje rizicima treba da prilikom procene kreditnih fajlova i davanja preporuka iz oblasti kreditnog rizika razmotri sve dostavljene i dostupne informacije.

10

Risk ima obavezu da identifikuje i proceni sve preuzete rizike, čak i u slučaju kada oni nisu jasno određeni inicijalnim zahtevom (Rizik klijenta, Sektorski rizik, Rizik zemlje...). Risk je takođe dužan da, po prikupljanju svih neophodnih informacija, pravovremeno dostavlja svoja mišljenja i preporuke. Pod svim neophodnim informacijma podrazumevamo sve podatke koji mogu značajno uticati na odluke. Potreba za pravovremenošću važna je iz dva razloga:

• jer čuva profesionalni imidž Banke, što znači da klijenti ne bi trebalo da nepotrebno čekaju pošto dostave tražene informacije,

• jer omogućava adekvatno donošenje odluka: odugovlačenjem u davanju preporuka ili donošenju odluka, RISK može doći u situaciju da mu promaknu najsvežije informacije i da ne da najbolju preporuku. Dakle, odluke treba donositi blagovremeno, a ukoliko se podaci o nekom klijentu ili pitanjima rizika ne mogu predvideti na duži rok, RISK bi trebalo da svojim odlukama daje kraći period važenja i da predmete i slučajeve razmatra češće.

Ažuriranje informacija: Pored informacija priloženih u predmetima, RISK bi takođe trebalo da stalno ažurira podatke o klijentima, o ekonomskim pitanjima i pitanjima ekonomskog okruženja, radi donošenja najbolje moguće odluke. Raspolaganje svežim informacijama će omogućava RISK-u da ih nakon provere potvrdi ili porekne i time donese najbolju moguću odluku. Obuka i razmena informacija: S obzirom na prethodno opisane odgovornosti saradnika zaduženih za rad sa klijentima i saradnika iz odeljenja podrške, kao i Kreditnog odbora, RISK treba da obezbedi adekvatnu informisanost i obuku iz oblasti rizika.. Potrebno je da RISK pomogne svim zaposlenima u spoznaji rizika. Shodno tome, zaposleni u RISK-u treba da stoje na raspolaganju zaposlenima za sva pitanja iz oblasti rizika. Kontrola i provera: U vezi sa adekvatnim praćenjem rizika koje Banka preuzima, treba naglasiti da, iako su svi zaposleni u Banci dužni da prate rizike, na zaposlenima u RISK-u ipak leži najveća odgovornost u pravovremenom praćenju rizika i zaštiti interesa Banke. Po obavljanju pravovremene provere, RISK treba da dostavi odgovarajuće preporuke i da obezbedi primenu adekvatnih mera u što kraćem roku posle dostavljanja tih preporuka. Validacija proizvoda koji generišu rizik: RISK je u obavezi da da mišljenje o svim novim proizvodima Banke koji uzrokuju pojavu rizika za Banku, kao i o svim promenama koje se vrše na postojećim proizvodima. Validacija i ažuriranje scoring sistema: RISK je u obavezi da povremeno vrši procenu kvaliteta kreditnih portfolija odobrenih na osnovu scoringsistema ili procedura i, ukoliko je potrebno, koriguje scoringsisteme i procedure radi daljeg poboljšanja kvaliteta donošenja odluka.

4 – Odgovornosti Kreditnog odbora (skra ćeno: KO):

Odgovornosti Kreditnog odbora su odlučivanje o kreditima čiji iznos prevazilazi limite određene ovlašćenjem Izvršnih direktora zaduženih za različita komercijalna tržišta. Glavna razlika izmedju KO i RISK-a u procesu odlučivanja o kreditnim predmetima sastoji se u tome što RISK daje preporuke dok KO donosi odluke.

5 – Odgovornosti Odbora za pra ćenje uskla đenosti aktive i pasive (skra ćeno:

ALCO): Odgovornost ALCO-a koji upravlja strukturom bilansa stanja, u domenu upravljanja rizicima se odnosi na praćenje rizika likvidnosti (uključujući sisteme za merenje, procenu i praćenje likvidnosti, GAP-ova, stress testiranje itd) i rizika kamatnih stopa

6 – Odgovornosti Odbora za pra ćenje tržišnih rizika (skra ćeno: MARCO):

Odgorovnost MARCO-a je da identifikuje, meri i prati tržišne rizike i tržišne limite i predlaže njihovo odobrenje, promenu ili ukidanje.

11

7 – Odgovornosti Odobora za operativni rizik (skra ćeno: ORCO):

Odgovornost ORCO-a je upravljanje operativnim rizikom, primenom korektivnih mera koje su usmerene na smanjenje operativnih rizika

8 – Odgovornost Izvršnog odbora (skra ćeno: IO):

Glavna obaveza Izvršnog odbora je da utvrdi politiku upravljanja rizicima i sprovodi strategiju upravljanja rizicima. Takođe, IO če odlučivati o procedurama za identifikaciju, merenje, procenu i praćenje rizika koje banka preuzima. U slučaju da neke aktivnosti ili rizici nisu u skladu sa utvrđenom politikom i principima, IO će biti u obavezi da o tim slučajevima obavesti Upravni odbor.

9 – Odgovornost Odbora za kontrolu uskla đenosti poslovanja: Odgovornost Odbora za kontrolu usklađenosti poslovanja je praćenje i ukazivanje na eventualne neusklađenosti Banke sa regulativom i propisivanje postupanja u cilju otklanjanja takvih neusklađenosti.

10 – Odgovornost Odbora za pra ćenje poslovanja Banke (ska ćeno: Odbor za reviziju):

Odbor za reviziju vrši kontrolu pravilnosti rada Banke i efikasnosti funkcionisanja sistema unutrašnjih kontrola

11 – Odgovornost Upravnog odbora (skra ćeno: UO):

Glavna obaveza Upravnog odbora u odnosu na upravljanje rizicima je da utvrdi strategiju upravljanja rizikom Banke i da nadgleda rizike koje Banka preuzima u svojim aktivnostima. UO je takođe zadužen za rizike takozvanih velikih izloženosti (bilo da je reč o pojedinačnom klijentu ili grupi klijenata), a na osnovu preporuka RISK-a i definiše limite koje IO može da odobri za iznose rizika, kao i uslove koji se odobravaju na zahtev klijenata. Konačno, UO bira članove Kreditnog odbora za pitanja rizika.

2.3 Obuhvatnost i vrste izveštavanja o rizicima Banka redovno i sveobuhvatno izveštava o sledećim tipovima rizika:

- kreditni rizik (uključujući rizik druge ugovorne strane); - tržišni rizik; - operativni rizik; - rizik koncentracije; - rizik likvidnosti; - kamatni rizik; - devizni rizik; - rizik zemlje; - rizik usklađenosti poslovanja; - rizik ulaganja banke, kao i o drugi rizicima kojima je izložena u poslovanju.

Izveštavanje se vrši u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, standardima Societe Generale Grupe i zahtevima kreditora i investitora. Izveštaji su predmet redovne revizije od strane Odeljenja interne revizije u skladu sa godišnjim planom revizije, kao i eksternih revizora.

2.4 Tehnike ublažavanja rizika

12

2.4.1 Tehnike ublažavanja kreditnog rizika U cilju smanjenja rizika kojima je izložena Banka koristi podobne instrumente kreditne zaštite. Podobnost instrumenata se analizira sa stanovišta ispunjavanja predviđenih važećom regulativom NBS, kao i internim pravilima SGS. U cilju optimalnog praćenja instrumenata kreditne zaštite, Banka je osnovala poseban organizacioni deo – Odeljenje za izradu ugovora i upravljanje sredstvima obezbeđenja za privredu. Zaposleni u ovom odeljenju su zaduženi za sastavljanje ugovora i druge dokumentacije na osnovu koje se zasniva založno pravo nad sredstvima obezbeđenja, kao i za registraciju i praćenje instrumenata obezbeđenja u Bančinom centralnom informacionom sistemu. U cilju očuvanja strukture portfolija prema instrumentima obezbeđenja Banka kreditnim politikama i drugim internim aktima propisuje prihvatljive instrumente obezbeđenja kao i potrebni nivo pokrivenosti izloženosti tim instrumentima obezbeđenja po iznosima, kategorijama dužnika i kategorijama izloženosti. Praćenje vrednosti instrumenata obezbeđenja Banka vrši definisanjem rokova u kojima je potrebno ponovno izvršiti procenu njihove vrednosti, ugovaranjem obaveze dostavljanja eksternih procena kao i kontrolom primljenih procena vrednosti, odnosno polisa osiguranja založene pokretne i nepokretne imovine.

13

3 KAPITAL BANKE

3.1 Opis osnovnih karakteristika elemenata kapitala Banke Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala, umanjenih za odbitne stavke. Osnovni kapital čine: akcijski kapital po osnovu običnih akcija, emisiona premija, rezerve iz dobiti, nematerijalna ulaganja kao odbitna stavka, nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju kao odbitna stavka od osnovnog kapitala i deo potrebne rezerve iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama Banke. Dopunski kapital čine revalorizovane rezerve hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju i subordinirani kapital. Odbitne stavke ukupnog kapitala čine iznos potrebne rezerve iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama Banke i ulaganja u druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih lica. U nastavku je data tabela koja prikazuje strukturu kapitala Banke na dan 31.12.2014. godine. STRUKTURA KAPITALA

NAZIV POZICIJE IZNOS U HILJADAMA RSD

OSNOVNI KAPITAL 15.888.451

Nominalna vrednost uplaćenih običnih akcija 23.723.021

Emisiona premija 1.253

Rezerve iz dobiti 9.524.825

Gubitak tekuce godine 0

Nematerijalna ulaganja (468.640)

Nerealizovani gubici po osnovu HOV raspoloživih za prodaju (43)

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke

(16.891.965)

DOPUNSKI KAPITAL 7.558.133

Deo revalorizacionih rezervi banke 300.635

Subordinirane obaveze 7.257.498

ODBITNE STAVKE OD KAPITALA (463.747)

Ulaganja u druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih lica

(463.747)

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke

0

Odbitne stavke osnovnog kapitala (231.874)

Odbitne stavke dopunskog kapitala (231.874)

UKUPAN OSNOVNI KAPITAL 15.656.577

UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 7.326.259

UKUPAN KAPITAL 22.982.836

Podaci i informacije o povezivanju pozicija kapitala banke iz bilansa stanja s pozicijama kapitala banke iz izveštaja o kapitalu sačinjenog u skladu sa odlukom kojom se uređuje izveštavanje o adekvatnosti kapitala banke, kao i podaci i informacije o razlikama između pozicija iz bilansa stanja sačinjenog za potrebe kontrole bankarske grupe na konsolidovanoj

14

osnovi i pozicija iz konsolidovanog bilansa stanja bankarske grupe sačinjenog u skladu s Međunarodnim računovodstvenim standardima, odnosno Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, dati su u aneksu ovog dokumenta.

4 KAPITALNI ZAHTEVI I PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI KAPITALA

4.1 Interna procena adekvatnosti kapitala Cilj procesa interne procene adekvatnosti kapitala je da osnaži odnos između rizičnog profila Banke, upravljanja rizicima i sopstvenih sredstava tj. da obezbedi da Banka raspolaže sa dovoljno kapitala da podrži sadašnje i buduće aktivnosti capital i pokrije sve materijalno značajne rizike kojima je izložena. Materijalni rizici su oni rizici koji imaju značajan uticaj na aktivnosti Banke, odnosno mogu imati značajan uticaj na finansijski rezultat ili capital Banke. Proces interne procene adekvatnosti kapitala:

- Predstavlja integralni deo procesa donošenja odluka iupravljanja; - Predmet je redovne procene; - Predstavlja sveobuhvatn process zasnovan na identifikaciji, merenju i proceni

rizika i predstavlja intgralni deo sistema obravljanja rizicima; - Orijentisan je na budućnost; - Zasnovan je na odgovarajućim procenama i merenju rizika; - Proizvodi razuman nivo internog kapitala.

Efektivno proces planiranja kapitala uključuje procenu rizika kojem je banka izložena i proces upravljanja rizicima kojima je Banka izložena u svom poslovanju. U tom smislu proces procene adekvatnosti kapitala treba da uključuje potencijalni efekat na finansijski rezultat Banke ili kapital, pa s toga treba da uključuje i stres testove. Procena internih kapitalnih zahteva proizilazi iz procene budućnosti, neočekivanih gubitaka vezanih za rizike i uključuje poslovne faktore kao što su rast kreditnog portfolija, budući izvori finansiranja i upotreba tih sredstava. Proces procene internih kapitalnih zahteva je adekvatan ako je zasnovan na proceni, merenju i praćenju materijalno značajnih rizika koje Banka preuzima, uspostavljajući na taj način sveukupnu procenu rizika i pruža adekvatan odnos između veličine kapitala, rizičnog profila Banke i budućih aktivnosti definisane strateškim ciljevima i poslovnim planom. Rizičan profil i set kvalitativnih i kvantitativnih kreiterijuma za procenu merljivih i nemereljivih rizika koje preuzima Banka u svom poslovanju. Merljivi rizici su oni koji imaju uticaj na finansijski rezultat i ili kapital Banke, dok se nemerljivi rizici koji imaju uticaj na Banku posmatraju preko procene (reputacioni rizik). Proces interne procene adekvatnosti kapitala Banke se sastoji od:

- Analize i projekcije finansijske pozicije I planiranja kapitala; - Procena rizika I identifikacija materijalno značajnih rizika;; - Procena sistema upravljanja rizicima: - Merenje i procena potrebnog nivoa internog kapitala za pokriće svih materijalno

značajnih rizika; - Utvrđivanje ukupnih internih kapitalnih zahteva i raspoloživog internog kapitala; - Integracija internih kontrola i integracija ICAAP u procese upravljanja Bankom.

Rizik se definiše kao verovatnoća gubitka ili verovatnoća da će data aktivnost ili događaj imati direktan negativan efekat na finansijski rezultat ili capital banke ili može izazvati teškoće u ostvarivanju ciljeva u Banci. Upravljanje rizicima podrazumeva identifikaciju, merenje ili procenu, praćenje, kontrolu i ublažavanje rizika. Efektivno upravljanje rizicima je kritična komponenta upravljanja Bankom i osnova za njeno stabilno i sigurno funkcionisanje čime se osigurava ostvarenje ciljeva postavljenih od strane akcionara. Banka je u obavezi da uspostavi sistem upravljanja svim materijalno značajnim rizicima kojima je izložena i to imajući u vidu prirodu, veličinu i kompleksnost finansijskih aktivnosti koje se sprovode i koji će biti sprovođene u Banci.

15

ICAAP process implementiran u SGS u skladu je sa zahtevima regulative Narodne banke Srbije (u daljem tekstu NBS) u skladu sa važećom odlukom kojom se definiše upravljanje rizicima banaka odnosno delovima ove odluke koja definiše:

- Proces interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP) i - Važećom odlukom kojom se definiše adekvatnost kapitala banaka odnosno delovima

ove odluke koja definiše � Kapital banke � Rizikom ponderisanu aktivu, kapitalne zahteve i pokazatelj adekvatnosti kapitala

SGS definiše ICAAP kao:

- Stabilan proces upravljanja rizicima koji adekvatno identifikuje, meri, agregira i prati rizike;

- Proces adekvatne procene koji obuhvata sve ključne elemente procene kapitalnih zahteva, planiranja i upravljanja kapitalom, koji se osigurava adekvatna visina kapitala za pokriće rizika koji su definisani.

U okviru SGS ICAAP mora biti zasnovan na sledećim principima, a u skladu sa propisima Narodne banke Srbije i ispunjavati sledeće uslove:

- zasnovan na procesu identifikacije i merenja rizika ili procena rizika; - pruža sveobuhvatnu procenu rizika, kao i praćenje glavnih rizika kojima Banka jeste

ili može biti izložena u svom radu; - obezbeđuje adekvatan unutrašnji kapital u skladu sa rizičnim profilom Banke; - adekvatno inkorporirana u sistem upravljanja i odlučivanja u Banci; - predmet je redovne analize, praćenja i provere.

ICAAP mora da postane sastavni deo unutrašnjeg okvira upravljanja rizicima u SGS i ispunjavanja regulatornih zahteva:

- Interni zahtevi za kapitalom generalno će se zasnivati na Stubu 1 (u skladu sa Bazel II Standardima) i metodologiji gde se upotrebe internog kapitala obračunava kao kombinacija standardizovanih metoda i interno razvijene metodologije;

- Stres testiranje relevantnih rizika mora biti zasnovano na konceptu globalnog ekonomskog scenarija i njen uticaj mora biti podržan i / ili ublažen budućim profitom i potencijalnim uvećenjem kapitala;

- Globalni stress testovi se sprovode na nivou SG Grupe i integrisani u budžet SG Grupe;

- Opšti donji limit za adekvatnosti kapitala je definisan od strane regulatora na nivou od 12%;

- Horizont za stres testiranje je 1 godina. Stres testiranje mora da se zasniva na globalnim scenarija uzimajući u obzir i odgovarajući nivo težine makroekonomskog okruženja;

- ICAAP okvir i rezultati stres testova moraju analizirani i odobreni od strane Upravnog odbora najmanje jednom godišnje;

- Vremenski horizont za budžetiranje i planiranje kapitala je 3 godine; - ICAAP je predmet konstantnog unapređenja uzimajući u obzir nove rizike

(uključujući nove proizvode), koja preuzima SGS ili podrazumeva i razvoj metodologija i eksterno okruženje.

SGS je dužan da obezbedi da proces procene interne adekvatnosti kapitala obuhvata sledeće faze:

- Identifikacija materijalno značajnih rizika; - Obračun iznosa internih kapitalnih zahteva za pojedine rizike; - Određivanje ukupnih internih kapitalnih zahteva; - Poređenje iznosa kapitala obračunatog se u skladu sa odlukom o adekvatnosti

kapitala banaka i iznosa internih kapitalnih zahteva. Kroz ICAAP proces SGS redovno pregleda i detaljno analizira sve relevantne rizike koji bi mogli da utiču na njen rizični profil . Zbog toga set rizika (detaljan spisak videti dole) je identifikovan, opisan, dok su odnosne metodologije merenja rizika i procedure upravljanja rizicima koncentrisane u posebnim dokumentima. Ovim rizicima se upravlja u skladu sa Politikom upravljanja rizicima SG Grupe.

16

Radi upravljanja svakim materijalno značajnih rizicima moraju biti ispunjeni sledeći uslovi: • Adekvatne politike i procedure za upravljanje rizicima koje pokrivaju definicije rizika,

rizik, metodologije merenja i operativne korake koje bi trebalo preduzeti u redovnim vremenskim intervalima, a u cilju praćenja i izveštavanja ključnih parametara rizika;

• Globalni scenario koji definišu makroekonomski razvoj koji je osnova za stres testiranje značajnih rizika;

Rizici koji su identifikovani u ICAAP opisani su u tabeli datoj u nastavku:

Rizici Kratka definicija

Stub I (Regulatorni

zahtevi)

Stub II (interni modeli)

Stub II – stress

testovi

Kreditni rizik

Rizik gubitka koji proizilazi iz nemogućnosti dužnika da servisira svoje finansijske obaveze prema SGS.

Kvantifikovan: Koristi se standardizovani pristup, kalkulacija rizikom ponderisane aktive

Kvantifikovan preko Stuba I uz dodatak kapitalnog zahteva za izloženosti prema državama i centralnim bankama.

Kvantifikovano preko stres testa gubitaka usled pogoršanja makroekonomskih pokayatelja kao što su BDP i stopa nezaposlenosti.

Kreditni rizik – kreditno devizni rizik (CICR)

Rizik realizacije kreditnog gubitka zbog neodrživog povećanja rata koje proističu iz depresijacije lokalne valute u odnosu na vrednost konvertibilne valute u kreditima sa valutnom klauzulom.

Nije kvantifikovan. Integrisan u upravljanje kreditnim rizikom kroz redovno praćenje i otkrivanje klijenata i sektora koji su osetljivi na devizni kurs.

Kvantifikovan stopa gubitaka koji nastaju usled promena deviznog kursa za plasmane koji su indeksirani u stranoj valuti

Kvantifikovani stres testiranjem stopa gubitaka koji nastaju usled promena deviznog kursa za plasmane koji su indeksirani u stranoj valuti devizno osetljivom portfoliju.

Kreditni rizik induciran kamatnim rizikom

Rizik nastanka gubitka usled promena u referentnim kamatnim stopama za koje je vezana otplata kredita što može uticati na sposobnost klijentata da otplaćuju ove obaveze.

Nije kvantifikovan. Integrisan u upravljanje kreditnim rizikom, kroz razne analize i napredne procene, praćenje i izveštavanje.

Nije kvantifikovan usled identifikovane slabe do srednje korelacije i slabe mogućnosti prediktabilnost. Uključen je u interne kapitalne zahteve kroz druge rizike koji su pokriveni sa 5% od ukupnog iznosa internih kapitalnih zahteva.

Bez stres testova

Kreditni rizik – rizik koncentracije

Rizik od nesavršene diversifikacije zbog jake koncentracije prema jednoj ugovornoj strani, grupi povezanih komitenata ili specifične sektorske koncentracije (industrijska, geografska itd)

Nije kvantifikovan. Integrisan u upravljanje kreditnim rizikom, kroz razne analize i napredne procene, postavljanjem odgovarajućih limita, praćenje i izveštavanje, procena suvišnih koncentracija i procena dodatnog potrebnog kapitala (ako je potrebno).

Kvantifikovan preko procene efekata na gubitke za 50 najvećih izloženosti banke izloženosti Banke kao i za izloženost po poslovnim delatnostima kojima se klijenti bave.

Kvantifikovan preko stresirane procene efekata na gubitke za 50 najvećih izloženosti banke izloženosti Banke kao i za izloženost po poslovnim delatnostima kojima se klijenti bave.

Kreditni rizik – rezidualni rizik

Rezidualni rizik je rizik da tehnike ublažavanja kreditnog rizika daju manje efekte od očekivanih

Nije kvantifikovan ali se tehnike za ublažavanje kreditnog rizika redovno analiziraju.

Kvantifikovan analizom očekivanih efekata gubitaka po osnovu smanjenja vrednosti instrumenata obezbeđenja.

Kvantifikovan analizom očekivanih stresiranih efekata gubitaka po osnovu smanjenja vrednosti instrumenata obezbeđenja.

17

Tržišni rizik

Tržišni rizik se definiše kao rizik od gubitka usled negativnog dejstva kretanja osnovnih tržišnih parametara na pozicije iz knjige trgovanja i otvorenu deviznu poziciju.

Kvantifikovan preko standardizovanog pristupa

Kvantifikovan upotrebom VaR zasnovano na istorijskim simulacijama u skladu sa zahtevima NBS u odnosu na otvorenu deviznu poziciju

Kvantifikovan korišćenjem unapred definisanih stres scenarija u pogledu apresijacije / depresijacije stranih valuta prema lokalnoj valuti i korišćenje nVar podataka podvrgnutih stres testu.

Rizik druge ugovorne strane – rizik zamene

Rizik koji se odnosi na trošak zamene u transakcijama sa finansijskim derivatima u slučaju neplaćanja od strane originalne ugovorne strane

Kvantifikovan preko standardizovanog pristupa – metod tekuće izloženosti.

Kvantifikovan preko standardizovanog pristupa – metod tekuće izloženosti.. SG Grupa se o ovome izveštava preko CVI file and MRP.

Bez stres testova

Rizik druge ugovorne strane – rizik poravnanja

Rizik da druga ugovorna strana ne izmiri svoju obavezu (isporuke HoV ili gotovine) na ugovoreni datum dospeća nakon što je Banka već izvršila svoju transakciju.

Nije kvantifikovan. Ovim rizikom se upravlja kroz interno razvijenu aplikaciju koja omogućava praćenje limita I izveštavanje u realnom vremenu.


Bez stres testova

Rizik druge ugovorne strane – rizik dužnika

Rizik vezan za međubankarske depozite.



Bez stres testova

Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti predstavlja nemogućnost banke da odgovori svojim dospelim obavezama, bilo usled nesposobnosti pribavljanja novih izvora finansiranja ili nemogućnosti konverzije određene aktive u gotovinu.

Nije kvantifikovan

Rizik likvidnosti se procenjuje putem gep analize likvidnosti .

Stres testiranje se sprovodi u skladu sa scenarijima definisanih u Metodologiji za stres testiranje rizika likvidnosti.

Rizik kamatnih stopa (IRR) u bankarskoj knjizi

IRR je rizik negativnog uticaja kretanja kamatnih stopa na finansijski rezultat Banke i ekonomsku vrednost kapitala Banke.

Nije kvantifikovan

Kvantifikovan primenom pretpostavke o paralelnoj promeni krive prinosa za 200bp u svim valutama (šok kamatnih stopa) na EVE.

Kvantifikovan primenom pretpostavke o paralelnoj promeni krive prinosa za onaj iznos baznih poena definisan u Metodologiji za stres testiranje kamatnog rizika u bankarskoj knjizi (šok kamatnih stopa) na EVE.

Operativni rizik

Rizik nastanka gubitka usled propusta u radu zaposlenih, neadekvatnih procedura, sistema ili eksternih događaja. Uključuje i pravni rizik.

Kvantifikovan primenom pristupa osnovnog indikatora

Koristi se poseban pristup razvijen na nivou SG Grupe.

Primena scenario analize

18

Reputacioni rizik

Rizik negativnih efekata na finansijski rezultat I / ili kapital koji proizilaze iz negativne percepcije Banke od strane klijenata, ugovornih stranaa, akcionara, investitora ili regulatora.

Nije kvantifikovan. Rizikom se upravlja i rizik se prati redovnom procenom njegovih mogućih internih ili eksternih uzroka

Nje individualno kvantifikovan. Rizikom se upravlja i rizik se prati redovnom procenom njegovih mogućih internih ili eksternih uzroka.Ovaj rizik ulazi u obračun internih kapitalnih zahteva za ostale rizike. Upravljanje reputacionim rizikom se sprovodi u skladu sa internom politikom SG Grupe.

Stres testiranje je inkorporirano kroz scenarija za stres testove kod rizika likvidnosti i rizika kamatnih stopa.

Strategijski rizik

Strateški rizik je mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat ili kapital banke usled nepostojanja odgovarajućih politika i strategija, te njihovog neadekvatnog sprovođenja, kao i usled promena u okruženju u kome banka posluje ili izostanka odgovarajućeg reagovanja Banke na te promene.

Nije kvantifikovan. Rizikom se upravlja i rizik se prati redovnom procenom njegovih mogućih internih ili eksternih uzroka

Nje individualno kvantifikovan. Rizikom se upravlja I rizik se prati redovnom procenom njegovih mogućih internih ili eksternih uzroka. Ovaj rizik ulazi u obračun internih kapitalnih zahteva za ostale rizike.

Stres testiranje je inkorporirano kroz scenarija za stres testove kod tržišnog rizika.

Poslovni rizik

Poslovni rizik je rizik potencijalnih negativnih efekata na finansijski rezultat i / ili kapital banke usled neadekvatnih ili nekompletnih poslovnih operacija koje mogu imati uticaj na povraćaj na investicije.

Procena dostupna kroz stručnu procenu

Nije individualno kvantifikovan. Uključen je u interne kapitalne zahteve kroz druge rizike koji su pokriveni sa 5% od ukupnog iznosa internih kapitalnih zahteva.

Bez stress testova

Gubitak klju čnih kadrova

Gubitak ključnih kadrova je rizik potencijalnih negativnih efekata na finansijski rezultat i / ili kapital banke usled toga što Banku napuštaju zaposleni sa kritičnim znanjima bez adekvatne zamene u kratkom periodu.



Bez stress testova

Rizik modela

Rizik modela je rizik potencijalnih negativnih efekata na finansijski rezultat i / ili kapital banke usled izbora poslovnih modela u odnosu na konkurente kao i usled korišćenje pogrešnih podataka o izloženosti rizicima u obračunu profitbilnosti.

Procena dostupna kroz stručnu procenu i kvantifikaciju


Bez stress testova

Makroekonomski rizik

Makroekonomski rizik je rizik potencijalnih negativnih efekata na finansijski rezultat i / ili kapital banke usled makroekonomskih ili regulatornih promena u državi (promene u regulatornim okvirima, fiskalnoj politici,

Procena dostupna kroz stručnu procenu kvantifikaciju

Kvantifikovano utvrđivanjem korelacije između glavnih makroekonomskih indikatora i gubitaka po osnovu kreditnog rizika u budućnosti koji se tiču razvoja tih indikatora. Uključen

Kvantifikovano stresiranjem glavnih makroekonomskih indikatora i gubitaka po osnovu kreditnog rizika u budućnosti koji se tiču razvoja

19

monetarnoj politici i sl.).

kao dodatak na kapitalne zahteve za kreditni rizik.

tih indikatora. Uključen kao dodatak na kapitalne zahteve za kreditni rizik.

Sistemski rizik

Sistemski rizik je rizik potencijalnih negativnih efekata na finansijski rezultat i / ili kapital banke usled negativnih pomeranja na međunarodnim tržištima.



Bez stress testova

Politi čki rizik

Politički rizik je rizik potencijalnih negativnih efekata na finansijski rezultat i / ili kapital banke usled negativnih političkih pomeranja u zemlji ili regionu u kojem Banka posluje.



Bez stress testova

Rizik zemlje porekla dužnika

Rizik zemlje porekla dužnika je rizik potencijalnih negativnih efekata na finansijski rezultat i / ili kapital banke usled države porekla lica prema kome je Banka izložena što uključuje nemogućnost naplate potraživanja od tih lica usled ograničenja političke, ekonomske ili socijalne prirode u toj državi.



Bez stress testova

Rizik domicilne

države

Rizik potencijalnih negativnih efekata na finansijski rezultat i / ili kapital banke usled pogoršanja rejtinga države u kojoj je banka osnovana što dovodi do rasta troškova zaduživanja.



Bez stress testova

Rizik uskla đenos

ti

Rizik usklađenosti je rizik potencijalnih negativnih efekata na finansijski rezultat i / ili kapital Banke usled nepoštovanja i neusaglašenosti sa zakonima i pravnom regulativom, odnosno etičkim standardima.



Bez stress testova

Rizik prirodnih nepogoda

Rizik prirodnih nepogoda je rizik izazvan Bančinom nesposobnošću da fizički nastavi sa poslovanim aktivnostima na lokacijama koje su ugrožene takvim nepogodama.



Bez stress testova

Rizik ulaganja

Rizik potencijalnih negativnih efekata na finansijski rezultat i / ili kapital banke usled promene vrednosti hartija od vrednosti koje Banka drži u svom portfoliju.



Bez stress testova

20

Rizik ulaganja

banke

Predstavlja rizik ulaganja u druga pravna lica i osnovna sredstva Banke



Bez stress testova

Rizik upravljanja

Rizik upravljanja je rizik potencijalnih negativnih efekata na finansijski rezultat i / ili kapital banke usled ograničenih sposobnosti banke za uspostavljanjem sofisticiranih menadžerskih kontrola, procesa i mehanizama što poslove pojedinih organizacionih delova Banke čini nedefinisanim.



Bez stress testova

Rizik poveravanja aktivnosti

trećim licima

Rizik poveravanja aktivnosti trećim licima je rizik potencijalnih negativnih efekata na finansijski rezultat i / ili kapital banke usled grešaka drugih entiteta kojima je Banka poverila sprovođenje određenih delatnosti.



Bez stress testova

Rizik uvođenja

novih proizvoda /

usluga

Uključuje sve rizike koji proizilaze iz uvođenja novih proizvoda ili usluga uključujući i nove procese i sisteme Banke.



Bez stress testova

4.2 Regulatorni kapitalni zahtevi

U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke, Banka izračunava kapitalne zahteve za sledeće rizike: - Kreditni rizik - primenom standardizovanog pristupa - Tržišni rizik - primenom standardizovanog pristupa - Operativni rizik - primenom pristupa osnovnog indikatora - Rizika izmirenja/isporuke - Rizika druge ugovorne strane – primenom metoda tekuće izloženosti Banka održava adekvatnost kapitala u skladu sa regulatornim propisima na nivou koji je iznad minimalno propisanih 12%. U narednoj tabeli je dat pregled strukture kapitalnih zahteva Banke u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke na dan 31.12.2014. godine:

21

OPIS Iznos u hiljadama RSD

KAPITALNI ZAHTEV ZA KREDITNI RIZIK

Države i centralne banke 0

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave 44.520

Međunarodne razvojne banke 0

Banke 337.270

Privredna društva 9.489.045

Fizička lica 4.847.445

Ostale izloženosti 405.998

Ukupan zahtev za kreditni rizik 15.124.278

Od čega

Obezbeđeno nekretninama 1.152.733

Dospela nenaplaćena potraživanja 160.182

Kapitalni zahtev za devizni rizik 435.608

Ukupni kapitalni zahtev za tržišni rizik 435.608

Kapitalni zahtev za rizik druge ugovorne strane 982

Kapitalni zahtev za operativni rizik 1.573.144

UKUPAN IZNOS KAPITALNIH ZAHTEVA 17.134.012

5 IZLOŽENOSTI BANKE RIZICIMA I PRISTUPI ZA MERENJE I PROCENU RIZIKA

5.1 Kreditni rizik

5.1.1 Definicije pojmova dospelih nenaplaćenih potraživanja

Pod pojmom plasmana sa statusom neizmirenja obaveza (“default”), Banka podrazumeva plasmane kod kojih je registrovana docnja u izmirenju obaveza duža od 90 dana ili postoji visoka verovatnoća da dužnik neće izmiriti svoje obaveze u potpunosti i/ili pravovremeno. Ova definicija takođe uključuje i restrukturirana potraživanja sve dok klijent ne otplati dovoljan iznos izloženosti nakon čega status neizmirenja obaveze više nije potreban. Za plasmane sa statusom neizmirenja obaveza vrši se procena obezvređenja, individualna u slučaju individualno značajnih plasmana, odnosno grupna za plasmane koji nisu individualno značajni. Pri obračunu kapitalnog zahteva za kreditni rizik, Banka u klasu izloženosti Dospela nenaplaćena potraživanja raspoređuje sva pojedinačna potraživanja po osnovu kojih je dužnik u docnji duže od 90 dana u materijalno značajnom iznosu, s tim što se dužina docnje i materijalni značaj iznosa u docnji utvrđuju na način propisan odlukom kojom se uređuje klasifikacija bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke.

5.1.2 Opis pristupa i metoda koji se koriste za obračun ispravke vrednosti Banka obračunava ispravku vrednosti formirajući dve kategorije potraživanja:

• Plasmane kod kojih postoji objektivni dokaz o obezvređenosti

22

• Plasmane kod kojih ne postoji objektivni dokaz o obezvređenosti Pod obezvređenim plasmanima Banka podrazumeva plasmane kod kojih je utvrđen objektivni dokaz obezvređenja. Pod objektivnim dokazom obezvređenja podrazumevaju se događaji koji uslovljavaju merljivo umanjenje procenjenih budućih tokova gotovine. Objektivni dokazi obuhvataju:

• značajno pogoršanje finansijskog stanja dužnika ili grupe dužnika, • neurednost u izmirenju preuzetih obaveza, stečaj ili drugi vid reorganizacije dužnika

koji ugrožava pravovremeno i potpuno izmirenje preuzetih obaveza i slični događaji koji ukazuju da je došlo do merljivog smanjenja budućih tokova gotovine

Za sve obezvređene plasmane Banka vrši procenu nivoa njihove obezvređenosti podelom:

• Individualno značajne izloženosti (u iznosu preko 100.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti) i

• Individualno neznačajne izloženosti (u iznosu do 100.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti)

Za individualno značajne plasmane ili grupe plasmana iznos gubitka utvrđuje se kao razlika između knjigovodstvene vrednosti i sadašnje vrednosti budućih tokova gotovine koji će nastati realizacijom instrumenata obezbeđenja ili procenjenim uplatama od strane klijenta. Pri proceni budućih novčanih tokova uzimaju se u obzir i tokovi koji će izvesno nastati realizacijom sredstava obezbeđenja, umanjeni za troškove realizacije. Grupna procena obezvređenja vrši se za plasmane koji ne pripadaju grupi individualno značajnih izloženosti. Za svrhe grupne procene, plasmani se grupišu u homogene grupe u pogledu kreditnog rizika, prema tipu proizvoda odnosa stepenu senzitivnosti u skladu sa internom metodologijom Banke, usklađene sa metodologijom Societe Generale Grupe. Budući tokovi gotovine za homogene grupe plasmana se određuju na osnovu raspoloživih istorijskih podataka o gubicima po osnovu plasmana sa sličnim karakteristikama u pogledu kreditnog rizika. Pri proceni se uzimaju u obzir i trenutno dostupni podaci u cilju isključivanje efekata koji su bili aktuelni u prethodnom periodu, a više nisu, kao i u cilju uključivanja onih efekata koji su bitni danas, a nisu imali značaj u prethodnom periodu. Za plasmane kod kojih ne postoji objektivni dokaz o obezvređenosti obračun ispravke vrednosti se sprovodi na nivou portfolija. Osnov za to je analiza istorijskih podataka o migraciji portfolija iz kategoriju neobezvređenih u kategoriju obezvređenih potraživanja i to posebno za kategoriju potraživanja od fizičkih lica i potraživanja od privrednih subjekata. Obračunati iznos obezvređenja bilansne aktive banka knjigovodstveno evidentira na teret rashoda, a u korist ispravke vrednosti te aktive, a obračunati iznos verovatnog gubitka po osnovu vanbilansnih stavki evidentira na teret rashoda, a u korist rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama.

5.1.3 Struktura izloženosti banke

5.1.3.1 Ukupne izloženosti po klasama

U nastavku je dat pregled strukture ukupne izloženosti Banke po klasama izloženosti u hiljadama RSD

23

Klasa izloženosti Ukupna izloženost

Bilansne pozicije

Vanbilansne stavke

Finansijski derivati

Država i centralne banke 70.345.322 53.967.619 16.377.703 0 Teritorijalne autonomije i lokalna samouprava 819.899 819.899 0 0 Javna administrativna tela 0 0 0 0 Međunarodne razvojne banke 5.799.809 59.219 5.740.590 0 Međunarodne organizacije 0 0 0 0 Banke 19.860.429 10.770.756 9.089.673 0 Privredna društva 326.406.920 81.069.928 245.328.803 8.189 Fizička lica 139.983.010 41.870.048 98.112.962 0 Pokrivene obveznice 0 0 0 0 Otvoreni investicioni fondovi 0 0 0 0 Ostale izloženosti 83.140.605 9.176.828 73.963.776 0 Dospela nenaplaćena potraživanja 24.667.385 23.425.786 1.241.599 0 Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima

24.859.719 24.834.182 25.537 0

Ukupno 695.883.098 245.994.265 449.880.644 8.189

5.1.3.2 Geografska raspodela po klasama izloženosti – Rezidenti

U nastavku je dat pregled bruto i neto izloženosti Banke po klasama izloženosti i geografskoj lokaciji dužnika – rezidenata u hiljadama RSD

Klasa izloženosti Bruto/netoJužna i isto čna

SrbijaZapadna Srbija Vojvodina Centralna Srbija Beograd

bruto 462.848 552.749 288.043 492.864 68.548.816

neto 462.848 552.749 288.043 492.864 68.548.816

bruto 514.741 15.225 233.093 56.508 332

neto 503.110 11.178 184.116 41.488 332

bruto 0 0 0 0 0

neto 0 0 0 0 0

bruto 0 0 1.027 0 3.035.242

neto 0 0 1.017 0 3.017.556

bruto 16.806.177 22.498.090 123.506.209 10.012.274 153.402.948

neto 16.460.210 22.214.686 116.602.879 9.933.573 148.699.797

bruto 14.592.275 18.436.041 14.165.710 18.242.672 74.497.476

neto 13.835.593 17.459.507 13.985.288 17.977.066 73.225.506

bruto 2.236.458 3.102.511 2.063.690 2.813.084 14.572.436

neto 2.195.858 3.057.833 2.023.873 2.753.813 14.208.475

bruto 2.051.752 1.629.433 4.873.722 2.911.671 13.197.587

neto 218.073 358.913 286.153 411.231 1.272.534

bruto 38.034 250.064 776.580 48.079 56.920.143

neto 37.048 249.278 772.989 47.785 53.418.574

bruto 36.702.285 46.484.113 145.908.074 34.577.152 384.1 74.980

neto 33.712.740 43.904.144 134.144.358 31.657.820 362.39 1.590

Država i centralne banke

Teritorijalne autonomije i lokalna samouprava

Međunarodne razvojne banke

Banke

Privredna društva

Fizička lica

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima

Dospela nenaplaćena potraživanja

Ostale izloženosti

Ukupno

24

5.1.3.3 Geografska raspodela po klasama izloženosti – Nerezidenti

U nastavku je dat pregled bruto i neto izloženosti Banke po klasama izloženosti i geografskoj lokaciji dužnika – nerezidenata u hiljadama RSD

Klasa izloženosti Bruto/neto Zemlje EU Zemlje izv an EU Ostale zemlje


bruto 0 0 0

neto 0 0 0 Teritorijalne autonomije i lokalna samouprava

bruto 0 0 0

neto 0 0 0


bruto 5.799.809 0 0

neto 5.799.809 0 0

Banke bruto 12.967.765 3.490.396 366.000

neto 12.803.222 3.432.902 366.000

Privredna društva bruto 181.219 0 0

neto 154.037 0 0

Fizička lica bruto 18.794 30.042 1

neto 17.698 16.734 1 Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima

bruto 36.112 35.428 0

neto 35.959 35.278 0


bruto 1.195 2.000 24

neto 149 3 0

Ostale izloženosti bruto 25.106.960 745 0

neto 25.106.846 730 0

Ukupno bruto 44.111.854 3.558.611 366.025

neto 43.917.720 3.485.647 366.001

5.1.3.4 Raspodela izloženosti prema sektoru delatnosti – države i centralne banke i teritorijalne autonomije i lokalne samouprave

U nastavku je dat pregled bruto i neto izloženosti sa podacima o ispravci vrednosti za klase izloženosti prema državama i centralnim bankama i teritorijalnim autonomijama i lokalnim samoupravama u hiljadama RSD

bruto izlozenostneto

izlozenostisp.vrednosti

bruto izlozenost

neto izlozenost

isp.vrednosti

CENTRALNA BANKA 30.247.263 30.247.263 0 0 0 0REPUBLICKI ORG 40.098.058 40.098.058 0 332 332 0JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE 0 0 0 819.567 739.893 73.711Ukupno 70.345.322 70.345.322 0 819.899 740.224 73.711

SEKTOR

Država i centralne banke Teritorijalne autonomije i lokalna

25

5.1.3.5 Raspodela izloženosti prema sektoru delatnosti – međunarodne razvojne banke i poslovne banke

U nastavku je dat pregled bruto i neto izloženosti sa podacima o ispravci vrednosti za klase izloženosti prema međunarodnim razvojnim bankama i poslovnim bankama u hiljadama RSD

5.1.3.6 Raspodela izloženosti prema sektoru delatnosti – privredna društva i fizička lica

U nastavku je dat pregled bruto i neto izloženosti sa podacima o ispravci vrednosti za klase izloženosti prema privrednim subjektima i fizičkim licima u hiljadama RSD

5.1.3.7 Raspodela izloženosti prema sektoru delatnosti – Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima

U nastavku je dat pregled bruto i neto izloženosti i ispravke vrednosti za potraživanja obezbeđena hipotekom na nepokretnostima u hiljadama RSD

SEKTOR

Izlozenosti obezbedjene hipotekama na nepokretnostima

bruto izlozenost

neto izlozenost

isp.vrednosti

PREDUZETNICI -PRIV SUBJ 181.361 178.230 163

DOMACA FIZICKA LICA 24.599.639 24.055.374 90.211

STRANA FIZICKA LICA 71.540 71.237 303

REG.POLJOPRVIREDNI PROIZVODJACI 7.180 6.247 0

Ukupno 24.859.720 24.311.089 90.677

bruto izlozenost

neto izlozenost

isp.vrednostibruto

izlozenostneto


BANKE 0 0 0 2.792.893 2.791.704 1.177OSIGURAVAJUCA DRUSTVA 0 0 0 237.163 220.693 2.227PENZIONI FONDOVI 0 0 0 1.367 1.338 13DRUGE FINANSIJSKE ORGANIZACIJE 0 0 0 4.838 4.838 0STRANE BANKE 0 0 0 16.824.161 16.602.123 127.787EKSTERITORIJALNE ORGANIZACIJE 5.799.809 5.799.809 0 0 0 0BANKE U STECAJU 0 0 0 8 0 8Ukupno 5.799.809 5.799.809 0 19.860.430 19.620.696 131.212

SEKTOR

Međunarodne razvojne banke Banke

bruto izlozenost neto izlozenost isp.vrednosti bruto izlozenostneto


LIZING 1.090.070 1.079.834 10.236DRUGA FINANSIJSKA DELATNOST 79.823 79.074 750 1.162 1.150 12povez FO koje ulaze u k konsol 114 113 1JP POLJOPRIVREDA 266.382 266.382 0JP RUDARSTVO 897.091 885.084 11.894 16.437 16.423 13JP EL. ENERGIJA 2.416.669 2.368.336 22.693 33.836 23.981 5.406JP GRADJEVINARSTVO 477.961 430.062 47.866 9 8 0JP TRGOVINA NA VEL I M 0 0 0 1 1 0JP HOTELI,RES.,SAOB. I VEZE 17.320.510 17.169.272 130.886 2.605 2.583 21JP NEKRETNINE 136.475 135.510 965 327 324 3DR.PRED POLJOPRIVREDA 16.784.296 16.547.382 200.823 157.135 153.833 1.301DR.PRED RUDARSTVO 122.244.555 115.185.467 3.712.891 1.136.880 1.082.996 14.176DR.PRED EL.ENERGIJA 708.827 688.545 5.679 10.002 9.908 82DR.PRED- GRADJEVINARSTVO 18.061.924 17.370.434 309.163 349.038 341.063 3.738DR.PRED TRGOVINA NA VEL I M 97.848.205 95.342.068 1.525.852 2.157.960 2.089.667 17.359DR.PRED HOTELI,RES.,SAOB. I VEZE 22.339.344 22.192.943 133.650 522.363 492.712 10.043DR.PRED NEKRETNINE 9.263.270 9.049.055 132.437 422.135 409.881 2.289PREDUZETNICI -PRIV SUBJ 2.742.977 2.737.968 777 1.185.909 1.173.367 4.391DRUSTVENE DELATNOSTI FINANSIRANI IZ BUDZETA 526.916 523.459 3.458 9 9 0DOMACA FIZICKA LICA 0 0 0 133.521.470 130.281.564 246.659STRANA FIZICKA LICA - REZ 0 0 0 9.248 8.650 59STRANA PRAVNA L (OSIM BANAKA) 181.219 154.037 1.702 11.719 10.704 110STRANA FIZICKA LICA 36.572 23.346 171Reg. poljoprivredni proizvodja 324.836 322.919 0 355.573 350.504 135DR KOMITENTI, FIN IZ BUDZETA 30 30 0 3 2 0PR.L I KOM.NE FINANS.IZ BUDZET 17.358 17.358 0 7.840 7.791 40DRUGA PRAVNA LICA U STECAJU 12.678.179 11.519.962 824.000 44.663 36.814 7.849Ukupno 326.406.917 314.065.181 7.075.722 139.983.010 136.517.394 313.858

SEKTOR

Izlozenost prema privrednim drustvima Izlozenost prema fizickim licima

26

5.1.3.8 Raspodela izloženosti prema sektoru delatnosti – dospela nenaplaćena potraživanja i ostale izloženosti

U nastavku je dat pregled bruto i neto izloženosti sa podacima o ispravci vrednosti po sektoru delatnosti klijenata u hiljadama RSD

5.1.3.9 Prosečna neto izloženost tokom 2014 pre primene tehnika ublažavanja kreditnog rizika po klasama izloženosti

U nastavku je dat pregled prosečne neto izloženosti tokom 2014 godine u hiljadama RSD

Klasa izloženosti Neto izloženost Država i centralne banke 78.106.506

Teritorijalne autonomije i lokalne samouprave

818.022


6.387.634

Banke 18.976.245 Privredna društva 173.740.966 Fizička lica 65.186.722


22.788.614


3.057.912

Ostale izloženosti 71.905.309 Ukupno: 440.967.929

5.1.3.10 Bruto izloženost po godinama i klasama izloženosti U nastavku je dat pregled bruto izloženosti po klasama izloženosti i godinama u hiljadama RSD

bruto izlozenost neto izlozenost isp.vrednosti bruto izlozenost neto izlozenost isp.vrednostiBANKE 0 0 0 46.159.518 44.091.217 2.067.058DRUGA FINANSIJSKA DELATNOST 0 0 0 2.920 2.776 126POVEZANE FO KOJE ULAZE U KRUG KONSOLIDACIJE 0 0 0 34 33 0JP POLJOPRIVREDA 107.718 0 71.365JP RUDARSTVO 1.668.752 0 641.540JP EL.ENERGIJA 1.289 0 1.289JP- GRADJEVINARSTVO 3.507 0 3.504JP TRGOVINA NA VELIKO I MALO 26 0 26JP HOTELI,RES.,SAOB. I VEZE 988 0 988JP NEKRETNINE 74.903 0 22.531DR.PRED POLJOPRIVREDA 514.442 35.244 355.717DR.PRED RUDARSTVO 7.010.580 363.079 3.651.637 2.616.327 2.616.327 0DR.PRED EL.ENERGIJA 41 0 41 0 0 0DR.PRED- GRADJEVINARSTVO 2.259.138 184.827 1.410.552 0 0 0DR.PRED TRGOVINA NA VEL I M 3.356.823 149.933 2.584.436 735.760 726.620 899DR.PRED HOTELI,RES.,SAOB. I VEZE 173.354 35.180 91.016 803 795 8DR.PRED NEKRETNINE 663.274 142.540 401.322 6.158.128 6.158.087 8PREDUZETNICI -PRIV SUBJ 278.683 21.010 229.713 0 0 0DRUSTVENE DELATNOSTI FINANSIRANE IZ BUDZETA 1.674.125 254.374 15.720DOMACA FIZICKA LICA 5.009.074 1.612.714 2.824.427 82.327 77.165 0STRANA FIZICKA LICA - REZ 1.935 671 1.264 0 0 0STRANE BANKE 0 0 0 25.106.090 25.106.090 0STRANA PRAVNA L (OSIM BANAKA) 0 0 0 1.616 1.486 15STRANA FIZICKA LICA 3.217 150 3.037 0 0 0REG. POLJOPRIV. PROIZVODJACI 14.689 1.705 6.424DRUGI KOMITENTI FINANSIRANI IZ BUDZETA 203 0 203 7.310 6.915 351PR.L I KOM.NE FINANS.IZ BUDZET 24.619 0 20.418 595.634 591.365 790DRUGA PRAVNA LICA U STECAJU 3.500.130 0 3.319.491 14 0 14Total 24.667.385 2.547.053 15.640.941 83.140.606 79.633.250 2.084.989

SektorDospela nenaplacena potrazivanja Ostale izlozenosti

27

Klasa izlozenosti Bruto 2014 Bruto 2013 Prosek

1. Izloženost prema drzavnim i centralnim bankama (Basel analitycs fin_class_sname)

70.345.322 71.630.468 70.987.895

2. Izloženost prema jedinicama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave

819.899 1.083.539 951.719

3. Izloženost prema javnim agencijama

0 0 0

4. Izloženost prema medjunarodnim razvojnim bankama

5.799.809 4.346.454 5.073.132

5. Izloženost prema medjunarodnim organizacijama

0

6. Izloženost prema bankama 19.860.429 18.596.116 19.228.273

7. Izloženost prema privrednim drustvima

326.406.917 147.863.682 237.135.300

8. Izloženost prema fizickim licima 139.983.010 41.681.787 90.832.399

9. Izloženosti obezbedjene hipotekama na nepokretnostima

24.859.720 23.108.614 23.984.167

10. Izloženost prema u obliku pokrivenih obveznica

0 0 0

11. Dospela nenaplacena potrazivanja

24.667.385 19.175.115 21.921.250

12. Visoko rizicne Izloženosti 0 0 0 13. Izloženost prema u obliku ulaganja u otvorene investicione fondove

0

14. Ostale Izloženosti 83.140.606 33.594.573 58.367.590 Ukupno 695.883.097 361.080.348 528.481.723

28

5.1.3.11 Raspodela izloženosti prema preostalom dospeću – Bilansna potraživanja

U nastavku je dat pregled bilansnih bruto i neto izloženosti prema preostalom roku dospeća u hiljadama RSD

Klasa izlozenosti

ROČNOST

Neodređena

ročnost

Između 0 i 14 dana

Između 15 i 30 dana






Preko 1825 dana

Ukupno


Bruto 53.497.272 0 470.346 0 53.967.618

Neto 53.497.272 0 470.346 0 53.967.618


Bruto 1.987 20.600 0 200.343 341.363 255.606 819.899

Neto 1.774 15.125 0 196.337 290.376 236.613 740.225

Medjunarodne finansijske organizacije

Bruto 59.219 59.219

Neto 59.219 59.219

Banke Bruto 10.744.619 0 26.137 10.770.756

Neto 10.598.712 0 22.216 10.620.928

Privredna društva Bruto 8.124.026 62.839 360.775 3.806.233 4.065.816 14.242.348 12.508.978 28.854.486 9.044.427 81.069.928

Neto 6.391.738 60.828 354.275 3.618.368 3.818.216 10.600.031 12.265.174 28.068.075 5.145.788 70.322.493

Fizička lica Bruto 1.881.444 27.582 31.722 242.131 481.351 2.021.927 4.707.977 11.108.612 21.367.302 41.870.048

Neto 1.723.240 25.929 28.405 205.662 385.609 1.678.767 3.581.681 10.722.302 20.085.581 38.437.176


Bruto 48.416 218 313 3.291 12.912 15.482 81.030 446.108 24.226.411 24.834.181

Neto 47.537 218 267 3.290 12.759 14.847 79.358 429.910 23.698.478 24.286.664


Bruto 14.797.243 15.262 20.205 87.735 166.075 1.342.467 412.638 4.406.661 2.177.500 23.425.786

Neto 135.508 133 190 31.965 65.193 234.579 12.867 387.235 439.923 1.307.593

Ostale izloženosti Bruto 8.049.545 348 51 2.806 1.504 9.418 977.545 130.212 5.399 9.176.828

Neto 5.803.534 315 50 2.506 1.406 9.027 70.438 35.431 4.589 5.927.296

29

5.1.3.12 Raspodela izloženosti prema preostalom dospeću – Vanbilansne stavke

U nastavku je dat pregled vanbilansnih bruto i neto izloženosti prema preostalom roku dospeća u hiljadama RSD

Klasa izloženosti Bruto / Neto Neodredjena

ročnost Između 0 i 14 dana



Između 91 i 180

dana

Između 181 i 365

dana

Između 366 i 730

dana


Preko 1825 dana

Ukupno

Države i centralne banke Bruto 12.353.039 0 0 0 0 0 141 5.594 4.018.929 16.377.703

Neto 12.353.039 0 0 0 0 0 141 5.594 4.018.929 16.377.703


Bruto 0 0

Neto 0 0

Izlozenost prema medjunarodnim razvojnim bankama

Bruto 5.740.590 0 0 0 0 0 0 0 0 5.740.590

Neto 5.740.590 0 0 0 0 0 0 0 0 5.740.590

Banke Bruto 0 8.395.623 0 0 694.051 0 0 0 0 9.089.674

Neto 0 8.312.235 0 0 687.533 0 0 0 0 8.999.768

Privredna društva Bruto 238.712.120 2.791 213.452 745.211 2.203.947 3.318.776 825 132.170 0 245.329.292

Neto 237.257.726 2.833 215.180 731.825 2.121.304 3.273.887 818 130.929 0 243.734.502

Fizička lica Bruto 97.814.257 4.271 22.354 51.612 82.539 137.928 0 0 0 98.112.961

Neto 97.785.852 4.237 22.115 51.003 81.787 135.223 0 0 0 98.080.217


Bruto 1.133.057 60 108.482 1.241.599

Neto 1.133.057 30 106.374 1.239.461


Bruto 25.233 24 281 25.538

Neto 24.121 24 280 24.425

Ostale izloženosti Bruto 73.957.245 0 200 6.332 0 73.963.777

Neto 73.699.649 0 199 6.108 73.705.956

30

5.1.3.13 Promene u ispravkama vrednosti

U nastavku je dat pregled promena u ispravkama vrednosti u hiljadama RSD

5.1.3.14 Izloženosti prema kategorijama klasifikacije

U nastavku je dat pregled klasifikacije portfolija prema principima koje je propisala Narodna banka Srbije u hiljadama RSD

Napomena : Bruto izlozenost vanbilasnih stavki je data pre primene faktora konverzije

OPIS

Gotovina i

sredstva

kod

centralne

banke

Finansijska

sredstva

raspoloziva

za prodaju

Krediti i

potrazivanja

od banaka i

dr.fin.

organizacija

Krediti i

potrazivanja

od

komitenata

Investicije u

pridruzena

drustva i

zajednicke

poduhvate

Ostala

sredstva

Ukupno

bilans

Vanbilansna

potrazivanja UKUPNO

Stanje na pocetku godine - 89 3.238 17.103.564 39.860 197.447 17.344.198 855.797 18.199.995

Nove ispravke vrednosti 711 23 201.586 15.589.345 - 120.866 15.912.531 2.167.273 18.079.804

Ukidanje ispravke vrednosti - - (115.416) (11.437.158) - (61.464) (11.614.038) (2.049.283) (13.663.321)

Otpisi - - - (52.960) - (542) (53.502) - (53.502)

Kursne razlike 39 - 7.211 600.450 - 945 608.645 40.239 648.884

Ostale promene - - - 172.207 (39.860) (154) 132.193 - 132.193

Stanje na dan 31.12.2014. 750 112 96.619 21.975.448 - 257.098 22.330.027 1.014.026 23.344.053

Red. br. Naziv sektora A B V G D NEKLASIFIKOVANI UKUPNO

1 SEKTOR FINANSIJA I OSIGURANJA 1.444.510 357 101.418 17 919 78.604.041 80.151.262

2 SEKTOR JAVNIH PREDUZECA 13.629.217 2.458.133 7.010 528.605 1.904.066 4.898.456 23.425.487

3 SEKTOR DRUGIH PREDUZECA 49.856.125 52.785.533 19.592.211 6.860.787 17.618.650 168.895.348 315.608.654

4 SEKTOR PREDUZETNIKA 675.254 106.574 51.239 32.838 266.964 3.111.605 4.244.474

5 JAVNI SEKTOR 143.572 945.544 114.775 0 1.674.125 40.240.991 43.119.007

6 SEKTOR STANOVNISTVA 49.881.489 6.284.875 6.216.742 2.454.096 5.235.726 93.150.733 163.223.661

7 SEKTOR STRANIH LICA 13.164.036 41 1.106.254 10 19.931 33.745.670 48.035.942

8

PRIVATNA DOMACINSTVA SA ZAPOSLENIM LICIMA I REGISTROVANI POLJOPRIVREDNI PROIZVODJACI 200.647 1.239 29.292 3.345 14.837 452.918 702.278

9 SEKTOR DRUGIH KOMITENATA 118.904 4.931 23.208 55 4.691.079 12.534.154 17.372.331

10 Ukupno 129.113.754 62.587.227 27.242.149 9.879.753 31.426.297 435.633.917 695.883.097

11Od cega dospela nenaplacena potrazivanja 984.274 58.923 86.902 1.004.833 21.678.716 853.738 24.667.385

12Obracunata posebna rezerva za procenjene gubitke 0 874.484 3.158.880 2.440.248 31.028.781 37.502.393

13

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilasnim I vanbilasnim stavkama 0 381.853 2.446.120 1.292.495 12.771.496 16.891.964

14Ispravka vrernosti bilasne aktive I rezervisanja po vanbilasnim stavkama 1.035.764 710.973 1.517.868 2.254.755 17.824.693 2.067.057 25.411.110

31

5.1.4 Eksterni kreditni rejtinzi Za klasu izloženosti Država i centralne banke, Banka koristi Klasifikacije prema rizičnosti zemlje učesnika sporazuma o zvanično podržanom kreditiranju izvoza, određene i objavljene od strane OECD1-a. Banka trenutno koristi kreditne rejtinge Moody's Investor Service Ltd, One Canada Square, Canary Wharf - London E14 5FA, a na osnovu rešenja Narodne banke Srbije g. br. 1370 od 28.02.2012. godine i sprovodi mapiranje kreditnih rejtinga na osnovu liste koju na svojoj web prezentaciji objavljuje NBS2. Mapiranje klasifikacije

Klasifikacije prema rizičnosti zemlje učesnika sporazuma o zvanično podržanom

kreditiranju izvoza Ponderi kreditnog rizika

0 0%

1 0%

2 20%

3 50%

4 100%

5 100%

6 100%

7 150%

1http://www.oecd.org/document/49/0,2340,en_2649_34171_1901105_1_1_1_1,00.html. 2http://www.nbs.rs/internet/cirilica/55/55_5/index.html

32

5.1.5 Instrumenti kreditne zaštite i tehnike ublažavanja kreditnog rizika

Banka ublažava kreditni rizik i putem instrumenata kreditne zaštite. Kreditna zaštita označava prenošenje kreditnog rizika s korisnika na pružaoca zaštite. Instrumenti kreditne zaštite ili sredstva obezbeđenja označavaju instrumente materijalne i nematerijalne kreditne zaštite. Instrumenti materijalne kreditne zaštite su instrumenti čijim korišćenjem Banka smanjuje kreditni rizik kome je izložena po osnovu prava da, u slučaju neizmirenja obaveza dužnika Banke ili nastanka drugog ugovorenog kreditnog događaja koji se odnosi na tog dužnika:

- unovči ili ostvari prenos, prisvajanje ili zadržavanje određene imovine, ili - smanji iznos izloženosti za iznos potraživanja od Banke ili izloženost zameni iznosom

razlike između iznosa ove izloženosti i iznosa potraživanja od Banke; Instrumenti nematerijalne kreditne zaštite su instrumenti čijim korišćenjem Banka smanjuje kreditni rizik kome je izložena putem obaveze trećeg lica da izvrši plaćanje određenog iznosa Banci u slučaju neizmirenja obaveza dužnika banke ili nastanka drugog ugovorenog kreditnog događaja koji se odnosi na tog dužnika.

Upravljanje instrumentima kreditne zaštite vrši se u skladu sa Strategijom i politikom upravaljanja rizicima, Politikom ublažavanja kreditnog rizika putem instrumenata kreditne zaštite i drugim internim aktima koji definišu nadležnosti u procesu pribavljanja, praćenja i realizacije instrumenata kreditne zaštite.

Politika Banke u vezi sa ublažavanjem kreditnog rizika putem instrumenata kreditne zaštite zasniva se na sledećim principima: 1) Obezbediti sveobuhvatan portfolio likvidnih i pouzdanih sredstava obezbeđenja kako bi

se ublažio kreditni rizik kojem je Banka izložena u poslovanju. Pouzdanost i likvidnost materijalnih sredstava kreditne zaštite podrazumeva da su

ispunjeni sledeći uslovi: - Sredstvo obezbeđenja je uspostavljeno u skladu sa važećim zakonskim propisima i u

potpunosti dokumentovano, a ugovorni odnos obezbeđuje unovčavanje, prenos, prisvajanje ili zadržavanje imovine kojom se obezbeđuje kreditna zaštita;

- Moguća je realizacija sredstva obezbeđanja u razumnom vremenu; - Vrednost sredstva obezbeđenja je stabilna tokom vremena; - Stepen korelacije između vrednosti instrumenata kreditne zaštite i kreditne

sposobnosti dužnika nije visok. Pri uspostavljanju nematerijalnih sredstava kreditne zaštite, nadležne službe obezbeđuju: - da je kreditna zaštita direktna; - da je iznos kreditne zaštite jasno utvrđen i neosporiv; - da ugovori po osnovu kog su pribavljeni instrumenti kreditne zaštite na sadrže

odredbe koje pružaocu kreditne zaštite omogućavaju da je jednostrano otkaže ili joj skrati rok, uvećavaju trošak kreditne zaštite u slučaju pogoršanja kreditnog kvaliteta obezbeđene izloženosti ili da utiču na obavezu pružaoca da blagovremeno izvrši plaćanje.

- da se sredstvo obezbeđenja može realizovati u skladu sa merodavnim pravom; 2) Diversifikovati sredstava obezbeđenja u cilju upravljanja rizikom koncentracije koji može

nastati usled njihovog korišćenja. 3) Vrednovati sredstava obezbeđenja primenom diskontnih faktora koji zavise od tipa

sredstava obezbeđenja. Umanjenja vrednosti su potrebna zbog:

a) smanjenja vrednosti usled amortizacije određenih vrsta imovine; b) smanjenja vrednosti za slučaj prodaje u kratkom roku; c) ograničene utrživosti pojedinih vrsta imovine d) postojanja rizika od prevare za određene tipove instrumenata obezbeđenja; e) troškova koji nastaju u procesu realizacije (likvidacije) imovine. Za različite tipove obezbeđenja predviđena su različita umanjenja vrednosti (discount) jer svaki od tipova obezbeđenja nosi različit nivo rizika za Banku.

33

Pri donošenju odluke o odobravanju sredstava, sredstvo obezbeđenja nema presudnu ulogu, već Banka prvenstveno polazi od finansijske sposobnosti klijenta. Osnovni tipovi obezbeđenja koje Banka koristi za ublažavanje kreditnog rizika su:

- garancije; - jemstva; - gotovinski depozit; - zaloga na hartijama od vrednosti.

Pri pribavljanju instrumenata kreditne zaštite, Banka zahteva osiguravanje založene imovine. Osiguranje se zaključuje sa osiguravajućom kućom prihvatljivom za Banku. Kod stambenih kredita, neophodno je osiguranje nepokretnosti koja je predmet hipoteke kao i osiguranje života klijenta. Procena fer vrednosti sredstava obezbeđenja je zasnovana na vrednosti instrumenta obezbeđenja procenjenog u trenutku zaduživanja. U skladu sa poslovnom politikom određuje se potrebna fer vrednost instrumenta obezbeđenja. Ponovna procena i praćenje svakog sredstva obezbeđenja je obavezna i sprovodi se u skladu sa Politikom ublažavanja kreditnog rizika putem instrumenata kreditne zaštite. Procenu obavlja nezavisni procenjivač prihvatljiv za Banku. Procene analizira Direkcija za upravljanje rizicima najmanje jednom godišnje. Banka prati tržišnu vrednost sredstava obezbeđenja i ukoliko oceni potrebnim, zahteva dodatna sredstva obezbeđenja u skladu sa ugovorima. Pri obračunu kapitalnog zahteva za kreditni rizik, Banka koristi isključivo instrumente kreditne zaštite koji zadovoljavaju kriterijume propisane Odlukom o adekvatnosti kapitala vezano za primenu standardizovanog pristupa. Od materijalnih instrumenata kreditne zaštite primenjenih pri obračunu kapitalnog zahteva za kreditni rizik, Banka je koristila gotovinske depozite, pri čemu je aktiva ponderisana kreditnim rizikom prilogođavana primenom jednostavnog metoda na način propisan Odlukom o adekvatnosti kapitala. Bilansno netiranje i standardizovani sporazumi o netiranju nisu korišćeni kao instrumenti kreditne zaštite. Pružaoci kreditne zaštite po osnovu garancija pripadaju klasi izloženosti Banke (223 miliona dinara), klasi izloženosti prema privrednim društvima (8.841 miliona dinara) i klasi izloženosti Države i centralne banke (7.242 miliona dinara). Ponder kreditnog rizika za garantore koji pripadaju klasi izloženosti Države i centralne banke određen je u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala koju propisuje Narodna banka Srbije i iznosio je 0%. Ponderi kreditnog rizika za potraživanja pokrivena prihvatljivim garancijama banaka određeni su u skladu sa odredbama Odluke o adekvatnosti kapitala i u skladu sa nivoom kreditnog kvaliteta određenog na bazi klasifikacije prema rizičnosti zemlje učesnika sporazuma o zvanično podržanom kreditiranju izvoza, koji se objavljuje od strane OECD-a. Pružaoci materijalne kreditne zaštite pripadaju klasi izloženosti Banke (3.392 miliona dinara), Privredna društva (1.945 miliona dinara) i klasi izloženosti Fizička lica (296 miliona dinara).

5.1.5.1 Neto izloženost prema pružaocu kreditne zaštite

Ukupna izloženost (u hilj. dinara) Instrumenti nematerijalne

kreditne zaštite

34

Garancije Kreditni derivati

Klasa izloženosti pružaoca kreditne zaštite


7.241.696 0

Privredna drustva 8.841.852 0

Banke 222.739 0

Ukupna izloženost (u hilj. dinara)

Instrumenti materijalne kreditne zaštite

Jednostavni metod

Ostali instrumenti materijalne

kreditne zaštite

Tip pružaoca kreditne zaštite

Banke 3.392.429 0

Privredna drustva 1.944.914 0

Fizička lica 295.471 0

5.1.5.2 Koncentracija kreditnog i tržišnog rizika u okviru primenjenih tehnika za ublažavanje kreditnog rizika – instrumenti nematerijalne kreditne zaštite

Celokupan iznos izloženosti prema pružaocu kreditne zaštite iz klase Države i centralne banke (7.242 miliona dinara) odnosi se na garancije primljene od Vlade Republike Srbije. Iznos izloženosti prema pružaocu kreditne zaštite iz klase Privrednih društava (3.157 miliona dinara) odnosi se na garancije i druge oblike jemstva primljene od strane tri međunarodne korporacije sa rejtingom od najmanje 2, a na način opisan u segmentu 5.1.4. ovog dokumenta. Iznos izloženosti prema pružaocu kreditne zaštite iz klase Banaka (31 milion dinara) odnosi se na primljene bankarske garancije od strane jedne banke sa rejtingom od najmanje 3, a na način opisan u segmentu 5.1.4. ovog dokumenta. Imajući u vidu ovakvu strukturu pružalaca kreditne zaštite, kao i odnos iznosa korišćene kreditne zaštite prema ukupnoj bilansnoj aktivi Banka smatra da je rizik koncentracije kreditnog rizika u okviru primenjenih tehnika za ublažavanje kreditnog rizika prihvatljiv. Izloženost tržišnom riziku u okviru primenjenih tehnika za ublažavanje kreditnog rizika smatra se prihvatljivom imajući u vidu činjenicu da su korišćeni instrumenti denomirani u istoj valuti kao i potraživanje Banke na koje se odnose.

35

5.1.5.3 Neto izloženost obezbeđena instrumentima materijalne i nematerijale kreditne zaštite

U nastavku je priložen pregled neto izloženosti obezbeđene instrumentima kreditne zaštite U hiljadama RSD

Klasa izlozenosti Bilans/Vanbilans

Izlozenost pokrivena materijalnim instrumentima

Izlozenost pokrivena nematerijalnim instrumentima

1. DRŽAVA I CENTRALNE BANKE B 0 0

1. DRŽAVA I CENTRALNE BANKE V 0 0 2. TERITORIJALNA AUTONOMIJA I LOKALNA SAMOUPRAVA B 0 0 2. TERITORIJALNA AUTONOMIJA I LOKALNA SAMOUPRAVA V 0 0

3.MEĐUNARODNE RAZVOJNE BANKE B 0 0

3.MEĐUNARODNE RAZVOJNE BANKE V 0 0

6.BANKE B 0 0

6.BANKE V 0 0

7. PRIVREDNA DRUŠTVA B 3.527.407 8.087.897

7. PRIVREDNA DRUŠTVA V 1.901.186 8.218.389

8. FIZIČKA LICA B 77.499 0

8. FIZIČKA LICA V 59.350 0 9. IZLOZENOSTI OBEZBEDJENE HIPOTEKAMA NA NEPOKRETNOSTIMA B 3.355 0 9. IZLOZENOSTI OBEZBEDJENE HIPOTEKAMA NA NEPOKRETNOSTIMA V 0 0

10. DOSPELA NENAPLACENA POTRAZIVANJA B 63.093 0

10. DOSPELA NENAPLACENA POTRAZIVANJA V 923 0

14. OSTALE IZLOZENOSTI B 0 0

14. OSTALE IZLOZENOSTI FD 0 0

14. OSTALE IZLOZENOSTI V 0 0

5.1.5.4 Neto izloženost pre i nakon korišćenja kreditne zaštite po klasama izloženosti

U nastavku je priložen pregled neto izloženosti obezbeđene instrumentima kreditne zaštite

Klasa izlozenosti Kreditna

zastita Neto izlozenost

Nivo kreditnog

kvaliteta

36

Drzava i centralne banke pre 70.345.321 min 3

nakon 77.587.017 min 3

Teritorijalne autonomije i lokalne

samouprave pre 740.224

bez kreditnog

rejtinga

nakon 740.224 bez kreditnog

rejtinga

Medjuranordne razvojne banke pre 5.799.809 nije definisan

Odlukom

nakon 5.799.809

nije definisan

Odlukom

Banke pre 19.620.697 bez kreditnog

rejtinga

nakon 19.843.436 bez kreditnog

rejtinga

Privredna drustva pre 314.065.181 bez kreditnog

rejtinga


rejtinga

Fizicka lica pre 136.517.395 nije definisan

Odlukom

nakon 136.380.546 nije definisan

Odlukom

Izlozenosti obezbedjene hipotekama

na nepokretnostima pre 24.311.089

nije definisan

Odlukom


Odlukom

Dospela nenaplacena potrazivanja pre 2.547.054 nije definisan

Odlukom


Odlukom

Ostale izlozenosti pre 79.633.251 bez kreditnog

rejtinga


rejtinga

5.2 Rizik druge ugovorne strane Rizik druge ugovorne strane se u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala definiše kao rizik od neizmirenja obaveze druge ugovorne strane u transakciji pre konačnog poravnanja novčanih tokova transakcije, odnosno izmirenja novčanih obaveza po toj transakciji. Okvirom za upravljanje ovim rizicima obuhvaćene su sve transakcije dilerskog poslovanja sa finansijskim derivatima. U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala Banka je dužna da izračunava kapitalni zahtev za rizik druge ugovorne strane po osnovu sledećih pozicija iz knjige trgovanja i bankarske knjige: - finansijskih derivata; - kreditnih derivata (iz knjige trgovanja); - transakcija po osnovu repo i obrnutih repo ugovora; - transakcija davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe; - transakcija kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti i - transakcija sa dugim rokom izmirenja. Vrednost izloženosti po osnovu finansijskih derivata Banka izračunava primenom metoda teku će izloženosti . Prilikom izračunavanja vrednosti izloženosti primenom metoda tekuće izloženosti, Banka upotrebljava hipotetičke iznose koji predstavljaju odgovarajuću meru rizika druge ugovorne strane.

37

Vrednost izloženosti se, u skladu sa metodom tekuće izloženosti, izračunava kao zbir: - tekuće izloženosti po osnovu svih ugovora čija je vrednost pozitivna, koji predstavlja tekuću trzišnu vrednost tog ugovora - derivata (za ugovore čija je vrednost negativna, tekuća izloženost jednaka je nuli) i - potencijalne izloženosti u periodu preostalom do datuma dospeća ugovorne obaveze, koja se dobija kada se hipotetička vrednost glavnice svakog ugovora pomnoži faktorom konverzije 1% (za ugovore koji se odnose na valute i sa preostalim rokom dospeća do 1 godine).

5.3 Tržišni rizici Tržišni rizik se odnosi na sve transakcije koje Banka evidentira u knizi trgovanja, kao i one koji pripadaju bankarskoj knjizi. Knjiga trgovanja sadrži pozicije u finansijskim instrumentima koje Banka drži s namerom trgovanja, ili radi zaštite pozicija u drugim finansijskim instrumentima koji se vode u toj knjizi i za koje ne postoje ograničenja da se njima trguje, niti postoje ograničenja da se ove pozicije zaštite od rizika, kao i plasmane koji su pribavljani radi ostvarivanja dobiti iz razlike izmedju nabavne i prodajne cene, odnosno na osnovu drugih promena cena u kratkom vremenskom periodu. Pozicije u knjizi trgovanja evidentiraju se dnevno po fer vrednosti. Kapitalni zahtev za tržišne rizike jednak je zbiru : � Kapitalnog zahteva za cenovni rizik za poslovne aktivnosti iz knjige trgovanja � Kapitalnog zahteva za devizni rizik za sve poslovne aktivnosti � Kapitalnog zahteva za robni rizik za sve poslovne aktivnosti U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala Banka preuzima i izračunava kapitalni zahtev za Opšti i Specifični cenovni rizik i po osnovu dužničkih i vlasničkih hartija od vrednosti. Pri izračunavanju kapitalnog zahteva za cenovni rizik , neto pozicija u svakoj pojedinačnoj hartiji od vrednosti rasporedjenoj u knjizi trgovanja, izračunava se kao razlika izmedju duge i kratke pozicije u toj hartiji, uz netiranje samo u slučaju identične hartije. Za potrebe izračunavanja kapitalnog zahteva za cenovni rizik, pozicije u finansijskim derivatima prikazuju se kao kombinacija dugih i kratkih pozicija u hartijama od vrednosti koje su predmet ugovora i/ili hipotetičkih dugih i kratkih pozicija. Za izračunavanje Opšteg cenovnog rizika duznickih hartija od vrednosti Banka primenjuje metod dospe ća. Kapitalni zahtev se izračunava odvojeno za svaku pojedinačnu valutu, a ukupni kapitalni zahtev za opšti cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti jednak je zbiru kapitalnih zahteva za svaku pojedinačnu valutu. Banka sve neto pozicije u dužničkim hartijama od vrednosti rasporedjuje u klase i zone dospeća – prema preostalom periodu do dospeća i kuponskoj (kamatnoj) stopi. Svaka pozicija se množi odgovarajućim ponderom za tu klasu dospeća. Za svaku klasu dospeća, posebno se sabiraju sve ponderisane duge pozicije i sve ponderisane kratke pozicije. U skladu sa svojom poslovnom politikom Banka u svom svom portfelju ne drži vlasničke hartije od vrednosti kojima se trguje na Berzi. Kapitalni zahtev za devizni rizik se izračunava množenjem sa 12% ukupne neto otvorene devizne pozicije. Ukupna neto otvorena devizna pozicija Banke predstavlja apsolutnu vrednost ukupne duge odnosno ukupne kratke devizne pozicije Banke, zavisno od toga koja je apsolutna vrednost veća. U obracun neto otvorene devizne pozicije uključuju se sledeci elementi:

- neto spot pozicije, koja predstavlja razliku izmedju devizne imovine (umanjene za ispravku vrednosti) i deviznih obaveza u toj valuti (uključujući i nedospele kamate);

- neto forvard pozicije, koja predstavlja razliku izmedju svih iznosa koji će biti primljeni i svih iznosa koji će biti placeni po osnovu valutnih forvard ugovora, uključujući i valutne fjučers ugovore i glavnicu valutnih svopova koja nije uključena u spot poziciju;

38

- neopozivih garancija, nepokrivenih akreditiva i sličnih vanbilansnih stavki na osnovu kojih će banka morati da izvrši plaćanje a postoji verovatnoća da ta sredstva neće moći da nadoknadi;

- neto delta ekvivalenta svih valutnih opcija i - trzišne vrednosti opcija koje nisu ni valutne opcije ni opcije na zlato, a čiji je predmet

ugovora iskazan u stranoj valuti. U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala po transakcijama sa finansijskim derivatima Banka koristi sledeće instrumente kreditne zaštite za ublažavanje rizika:

- Instrumente materijalne kreditne zaštite i to gotovinu - Instrumente nematerijalne kreditne zaštite i to garancije

Za izračunavanja nivoa moguće izloženosti Banka koristi pondere kreditnog rizika pružaoca kreditne zaštite a ne dužnika na način da se ponder kreditnog rizika određuje na osnovu klase izloženosti i nivoa kreditnog kvaliteta (kreditni rejting dužnika). Kapitalni zahtev za robni rizik - Banka u svom poslovanju nije izložena robnom riziku jer ne obavlja poslovne aktivnosti i nema pozicije u robi.

5.4 Operativni rizik Banka za potrebe obračuna kapitala za pokriće izloženosti operativnom riziku primenjuje pristup osnovnog indikatora. Osnov obračuna po datom pristupu je trogodišnji prosek indikatora izloženosti, obračunatog na osnovu relevantnih neto prihoda, pomnoženog sa stopom kapitalnog zahteva od 15%. Indikator izloženosti se računa na osnovu podataka iz revidiranih godišnjih finansijskih izveštaja. Releventan indikator za merenje kapitala za pokriće operativnog rizika predstavljaju neto prihodi od kamata i nekamatni neto prihod kao:

- prihodi i rashodi od kamata; - prihodi od dividenti i učešća; - prihodi i rashodi od naknada i provizija, - dobici i gubici po osnovu prodaje hartija od vrednosti; - prihodi i rashodi od promene vrednosti hartija od vrednosti; - prihodi i rashodi od kursnih razlika; - ostali prihodi iz redovnog poslovanja.

U izračunavanje indikatora izloženosti ne uključuju se:

- rashodi indirektnih otpisa plasmana bilansnih potraživanja; - rashodi rezervisanja za vanbilansne pozicije; - ostali rashodi iz redovnog poslovanja (npr. troškovi poveravanja poslova trećim

licima); - realizovani dobici/gubici od prodaje finansijske imovine koja nije namenjena

trgovanju; - ostali prihodi koji ne potiču iz redovnog poslovanja Banke.

Ukoliko je za bilo koju od prethodne tri godine, indikator izloženosti bio negativan ili jednak nuli, taj iznos se ne uključuje u izračunavanje trogodišnjeg proseka, već se prosek izračunava kao odnos zbira pozitivnih vrednosti indikatora izloženosti i broja godina u kojima su ostvarene pozitivne vrednosti tog indikatora.

INDIKATOR IZLOŽENOSTI (u hiljadama RSD) KAPITALNI ZAHTEV

G-3 G-2 G-1

1 2 3 4 9.438.049 10.674.092 11.350.739 1.573.144

39

5.5 Kamatni rizik Kamatni rizik je rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na kapital i na finansijski rezultat Banke usled promena tržišnih kamatnih stopa. Osnovni izvori kamatnog rizika u bankarskoj knjizi su: a) Neusklađenost u ponovnom određivanju kamatne stope ili u dospećima različitih pozicija plasmana i obaveza (reprising risk) b) Promena oblika krive prinosa, odnosno promena relacija izmedju kamatnih stopa različitih ročnosti (yield curve risk) c) Primena različitih referentnih kamatnih stopa kod kamatno osetljivih pozicija plasmana i izvora finansiranja (basis risk) d) Rizik korišćenja opcija ugrađenih u različite proizvode, kao što je prevremeno povlačenje oročenih depozita ili prevremena otplata kredita (optionality risk). Merenje uticaja kamatnog rizika na ekonomsku vrednost kapitala Uticaj kamatnog rizika na kapital meri se izračunavanjem osetljivosti ekonomske vrednosti kapitala Banke na promene tržišnih kamatnih stopa. Ispitivanje uticaja kamatnog rizika na kapital vrši se merenjem promene neto sadašnje vrednosti svih očekivanih budućih tokova gotovine, izračunatih kao razlika između neto sadašnje vrednosti budućih tokova gotovine svih bilansnih pozicija aktive i pasive, kao i određenih vanbilansnih pozicija, usled promene tržišnih kamatnih stopa. Izračunavanje osetljivosti ekonomskog kapitala Banke na promene tržišnih stopa podrazumeva analizu tokova gotovine u skladu sa datumom ponovnog određivanja kamatne stope za pozicije aktive i pasive sa varijabilnom kamatnom stopom ili u skladu sa amortizacionim planom za sve pozicije aktive i pasive sa fiksnom kamatnom stopom i za nekamatnosne pozicije plasmana i obaveza. Pozicije sa fiksnom kamatnom stopom u bankarskoj knjizi su one pozicije kod kojih je stopa poznata i nepromenljiva sve vreme trajanja proizvoda. Sve beskamatne pozicije se tretiraju kao pozicije sa 0% fiksnom kamatnom stopom. Svi kamatonosni proizvodi kod kojih se kamatna stopa moze menjati u zavisnosti od promena referentnih tržišnih kamatnih stopa, tretiraju se kao pozicije sa varijabilnom kamatnom stopom. U procesu merenja kamatnog rizika, tokovi gotovine za plasmane i obaveze sa fiksnom kamatnom stopom odredjuju se u skladu sa preostalom ročnošću i ugovornim planom otplate.Tokovi gotovine za plasmane i obaveze sa varijabilnom kamatnom stopom određuju se u skladu sa datumom ponovnog određivanja kamatne stope ili datumom dospeća. Pri tome se koristi pretpostavka da celokupni kamatonosni depoziti bez ugovorenog roka dospeća dospevaju u periodu do 30 dana. Takođe se koristi pretpostavka prevremene otplate 5% svih kamatonosnih plasmana pre ugovorenog roka dospeća (tj roka ponovnog određivanja njihove cene). Standardna metodologija Societe Generale Grupe zahteva izračunavanje uticaja povećanja tržišnih kamatnih stopa za 2% na ekonomsku vrednost kapitala, uz pretpostavku paralelnog pomeranja krive tržišnih kamatnih stopa. Da bi se u potpunosti ispitao uticaj promene kamatnih stopa na ekonomski kapital Banke neophodno je pored pretpostavke o paralelnom pomeranju krive tržišnih kamatnih stopa, izmeriti i uticaj neparalenog pomeranja, odnosno uticaj promene relacija izmedju kamatnih stopa različitih ročnosti, različito kretanje aktivnih i pasivnih kamatnih stopa, kao i povećanje kamatnih stopa za više od 2% (stress test). Merenje uticaja kamatnog rizika na ekonomski kapital Banke vrši se za svaku valutu i ročnost posebno, kao i kumulativno za sve valute i ročnosti u bankarskoj knjizi. Merenje uticaja kamatnog rizika na finansijski rezultat Uticaj kamatnog rizika na finansijski rezultat Banke meri se izračunavanjem osetljivosti neto kamatne margine na promene tržišnih kamatnih stopa u periodu od godinu dana. Za merenje uticaja kamatnog rizika na neto kamatnu marginu neophodno je izvršiti projekciju budućih tokova gotovine za sve pozicije aktive i pasive u skladu sa datumom ponovnog određivanja kamatne stope ili datumom dospeća. Na bazi projekcije tokova gotovine u skladu sa datumom ponovnog određivanja kamatne stope ili datumom dospeća dobija se informacija o veličini neuskladjenosti izmedju plasmana i obaveza koje dospevaju ili podležu izmeni kamatne stope

40

u određenom vremenskom periodu, kao i o veličini izloženosti uticaju rizika promene kamatnih stopa. Uticaj promene kamatnih stopa na finansijski rezultat izračunava se upotrebom različitih scenarija za buduća kretanja tržišnih kamatnih stopa i njihovom primenom na neto otvorene kamatne pozicije u periodu do godinu dana.

5.6 Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi U okviru svoj redovnog poslovanja banka je izvršila ulaganje učestvujući u osnivanju tri pravna lica na teritoriji Republike Srbije:

• SoGeLease Srbija d.o.o. Beograd u kojem matično pravno lice (SGS) ima 100% učešća u kapitalu;

• Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Societe Generale Penzije a.d. Beograd u kome SGS ima 49% učešća u kapitalu (u procesu likvidacije) i

• Societe Generale Osiguranje a.d. Društvo za životno osiguranje Beograd, u kome SGS ima 49% učešća u kapitalu.

Osnivanje gore pomenutih privrednih društava motivisano je strateškim ciljevima, kako bi se klijentima ponudio pun spektar finansijskih usluga. Sticanje vlasničkih hartija od vrednosti u SWIFT, Brisel, Belgija, nastalo je dodeljivanjem akcija od strane pomenute institucija, ana osnovu učešća SGS u SWIFT sistemu međunarodnih plaćanja. Sticanje udela u Beogradskoj berzi, Beograd, Republika Srbija i Tržištu novca, Beograd, Republika Srbija nastalo je na osnovu zakonskih rešenja koja regulišu oblast berzanskog poslovanja i tržišta novca kao i učešće banaka u berzanskom poslovanju i na tržištu novca. Pregled neto izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi (u hiljadama dinara)

Lice prema kome je Banka izlo žena

Opis tipa ulaganja

Namera ulaganja

Učešće u kapitalu

drugog lica

Iznos neto izlo ženosti

SoGeLease Srbija d.o.o. Beograd

Učešće u kapitalu povezanog lica

Strateško ulaganje

100% 314.098

Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Societe Generale Penzije a.d. Beograd - u likvidaciji

Akcije povezanog lica

Strateško ulaganje

49% 0

Societe Generale Osiguranje a.d. Društvo za životno osiguranje Beograd

Akcije povezanog lica

Strateško ulaganje

49% 149.650

Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication – SWIFT, Brisel, Belgija

Akcije Ostalo - 2.466

Beogradska berza, Beograd, Srbija

Udeo Ostalo - 906

Tržište novca, Beograd, Srbija Udeo Ostalo - 0 UKUPNO: 467.119

Udeo Banke u Tržištu novca, Beograd, Srbija ima nominalnu vrednost od 89 hiljada dinara. Međutim, imajući u vidu postupak likvidacije Tržišta novca banka je ispravkom vrednosti svela vrednost svog udela u ovoj instituciji na 0 dinara. Struktura vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi (u hiljadama dinara)

Struktura vlasni čkih Vrednost izlo ženosti

41

ulaganja Knjigovodstvena vrednost

Fer vrednost

Tržišna vrednost

Izloženosti koje se kotiraju na berzi, a ne nalaze se u dovoljno diverzifikovanim portfolijima

- - -

Izloženosti koje se kotiraju na berzi

- - -

Ostale izloženosti 467.231 467.231 - UKUPNO: 467.231 467.231 -

Računovodstvene politike i metode vrednovanja vlasničkih ulaganja prikazane su u Finansijskim izveštajima i Napomenama uz finansijske izveštaje za 2014. godinu, objavljenim na zvaničnoj internet stranici Banke www.societegenerale.rs.

42

6 BANKARSKA GRUPA I ODNOS IZME ĐU MATIČNOG I PODREĐENIH DRUŠTAVA

Bankarska grupa (u daljem tekstu „Grupa“) se sastoji od matičnog pravnog lica Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd (u daljem tekstu „Matično pravno lice“), zavisnog pravnog lica SoGeLease Srbija d.o.o. Beograd u kojem matično pravno lice ima 100% učešća u kapitalu i pridruženih pravnih lica Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Societe Generale Penzije a.d. Beograd i Societe Generale Osiguranje a.d. Društvo za životno osiguranje Beograd, u kojima matično pravno lice ima 49% učešća u kapitalu. Konsolidovani izvestaji sačinjeni u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima, odnosno Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja su identični onima koji su sačinjeni u skladu sa Odlukom o kontroli bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi. Prilikom izrade konsolidovanih finansijskih izveštaja korišćeni su sledeći metodi konsolidacije:

• Metod pune konsolidacije je korišćen za konsolidaciju sa povezanim pravnim licem – Sogelease Srbija d.o.o

• Metod udela je korišćen za konsolidaciju sa pridruženim pravnim licima Društvom za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Societe Generale Penzije a.d. Beograd i Societe Generale Osiguranje a.d. Društvo za životno osiguranje Beograd.

7 ANEKS 7.1 Podaci o kapitalnoj poziciji banke Iznos u hiljadama RSD

Podaci o kapitalnoj poziciji banke – obrazac PI -

43

-KAP

44

7.2 Podaci o kapitalnoj poziciji banke na konsolidovano j osnovi – obrazac PI-KAP

Iznos u hiljadama RSD

Редни бр. Назив позиције Износ

I УКУПАН ОСНОВНИ КАПИТАЛ 15.609.160

1. ОСНОВНИ КАПИТАЛ ПРЕ ОДУЗИМАЊА ОДБИТНИХ СТАВКИ 33.257.075

1.1. Номинална вредност уплаћених акција, осим преференцијалних кумулативних акција 23.723.021

1.2. Емисиона премија 1.253

1.3. Резерве из добити 9.532.801

1.4. Нераспоређена добит из ранијих година

1.5. Добит из текуће године

1.6. Мањинска учешћа у подређеним друштвима

1.7. Остале позитивне консолидоване резерве

2. ОДБИТНЕ СТАВКЕ ОД ОСНОВНОГ КАПИТАЛА 17.546.798

2.1. Губици из претходних година 157.951

2.2. Губитак текуће године

2.3. Нематеријална улагања 496.839

2.4. Стечене сопствене акције банке, осим преференцијалних кумулативних акција

2.5. Износ акција банке узетих у залогу, осим преференцијалних кумулативних акција

2.6. Регулаторна усклађивања вредности: 16.892.008

2.6.1. Нереализовани губици по основу хартија од вредности расположивих за продају 43

2.6.2. Остале нето негативне ревалоризационе резерве

2.6.3.Добит по основу обавеза банке вреднованих према фер вредности која је остварена због промене кредитног рејтинга банке

2.6.4. Потребна резерва из добити за процењене губитке по билансној активи и ванбилансним ставкама банке 16.891.965

2.7. Остале негативне консолидоване резерве

II УКУПАН ДОПУНСКИ КАПИТАЛ 7.457.016

1. ДОПУНСКИ КАПИТАЛ ПРЕ ОДУЗИМАЊА ОДБИТНИХ СТАВКИ 7.558.133

1.1. Номинална вредност уплаћених преференцијалних кумулативних акција

1.2. Емисиона премија по основу преференцијалних кумулативних акција

1.3. Део ревалоризационих резерви банке 300.635

1.4. Хибридни инструменти

1.5. Субординиране обавезе 7.257.498

1.6. Вишак издвојених исправки вредности, резервисања и потребних резерви из добити у односу на очекиване губитке

2. ОДБИТНЕ СТАВКЕ ОД ДОПУНСКОГ КАПИТАЛА

2.1. Стечене сопствене преференцијалне кумулативне акције

2.2.Потраживања по основу билансне активе и ванбилансних ставки обезбеђена хибридним инструментом или субординираном обавезом

2.3. Износ преференцијалних кумулативних акција банке узетих у залогу

2.4. Износ капитала којим се прекорачују ограничења за допунски капитал

III УКУПАН КАПИТАЛ 23.066.176

1. УКУПАН КАПИТАЛ ПРЕ ОДУЗИМАЊА ОДБИТНИХ СТАВКИ

2. ОДБИТНЕ СТАВКЕ ОД КАПИТАЛА 202.233

Од чега умањење основног капитала 101.117

Од чега умањење допунског капитала 101.117

2.1.Директна или индиректна улагања у банке и друга лица у финансијском сектору у износу већем од 10% капитала тих банака, односно других лица

202.233

2.2.Улагања у хибридне инструменте и субординиране обавезе других банака и лица у финансијском сектору у којима банка има директна или индиректна улагања у износу већем од 10% капитала тих лица

2.3.Укупан износ директних и индиректних улагања у банке и друга лица у финансијском сектору у износу до 10% њиховог капитала, као и улагања у њихове хибридне инструменте и субординиране обавезе, који прелази 10% збира основног и допунског капитала банке за коју се обрачунава капитал

2.4. Износ за који су прекорачена квалификована учешћа у лицима која нису лица у финансијском сектору

2.5.Мањак издвојених исправки вредности, резервисања и потребне резерве из добити у односу на очекиване губитке

2.6.Износ изложености по основу слободних испорука када друга уговорна страна није измирила своју обавезу у року од четири радна дана

2.7.Потраживања и потенцијалне обавезе према лицима повезаним с банком или према запосленима у банци које је банка уговорила под условима који су повољнији од услова уговорених са другим лицима IV НАПОМЕНЕ

Позитиван/негативан износ разлике између укупне исправке вредности билансне активе, резервисања за губитке по ванбилансним ставкама и потребне резерве из добити с једне стране и износа укупних очекиваних губитака према IRB приступу с друге стране

Износ исправки вредности, резервисања и потребне резерве из добити банке

Од чега на групној основи

Од чега на појединачној основи

Износ очекиваног губитка према IRB приступу

Бруто износ субординираних обавеза

45

7.3 Podaci o osnovnim karakteristikama finansijskih instrumenata koji se uklju čuju u obra čun kapitala banke – obrazac PI-FIKAP


7.4 Podaci o osnovnim karakteristikama finansijskih instrumenata koji se uklju čuju u obra čun kapitala banke na konsolidovanoj osnovi – obrazac PI-FIKAP


Редни бр. Карактеристике инструмента Опис

1.Емитент Societe Generala Banka

Srbija AD

2. Третман у складу с прописима

2.1. Третман у складу са Одлуком о адекватности капитала Индивидуални

2.2.Индивидуални/групни/индивидуални и групни ниво укључивања инструмента у капитал на нивоу групе

Индивидуални

2.3. Тип инструмента Обичне акције

3.Износ који се признаје за потребе израчунавања регулаторног капитала (у хиљадама динара, са стањем на дан последњег извештавања)

23.723.021,00

4.Номинална вредност инструмента 23.723.021,00

5. Рачуноводствена класификација Акцијски капитал

6.

Иницијални датум издавања инструмента Прва емисија је била 20.12.1990.

Последња емисија је била 23.12.2011

7. Инструмент с датумом доспећа или инструмент без датума доспећа Без датума доспећа

7.1.Оригинални датум доспећа

8.Да ли постоји право превременог откупа (call option) на страни емитента Не

8.1. Први датум активирања права превременог откупа

8.2. Накнадни датуми активирања права превременог откупа (ако је применљиво)

9. Купони/дивиденде

9.1. Фиксне или променљиве дивиденде/купони Променлјив

9.2.Потпуно дискреционо право, делимично дискреционо право или без дискреционог права у вези с временом исплате дивиденди/купона

Без дискреционог права

9.3.Потпуно дискреционо право, делимично дискреционо право или без дискреционог права у вези са износом дивиденди/купона

Без дискреционог права

9.4.Мoгућност повећања приноса (step up ) Ne

9.5.Некумулативне или кумулативне дивиденде/купони Некумулативне

10. Конвертибилан или неконвертибилан инструмент Неконвертибилан

10.1.Ако је конвертибилан, услови под којима може доћи до конверзије

10.2.Ако је конвертибилан, делимично или у целости конвертибилан

10.3. Ако је конвертибилан, стопа конверзије

10.4. Ако је конвертибилан, обавезна или добровољна конверзија

10.5. Ако је конвертибилан, инструмент у који се конвертује

10.6. Ако је конвертибилан, емитент инструмента у који се конвертује

11. Могућност отписа Не

11.1. Ако постоји могућност отписа, услови под којима може доћи до отписа

11.2. Ако постоји могућност отписа, делимичан отпис или отпис у целости

11.3. Ако постоји могућност отписа, привремен или трајан отпис

11.4. Ако је отпис привремен, услови поновног признавања

12.Тип инструмента који ће се при ликвидацији наплатити непосредно пре наведеног инструмента

-

46

7.5 Podaci o povezivanju pozicija kapitala iz bilansa s tanja Banke s pozicijama iz obrasca PI–KAP – obrazac PI-U PK

7.5.1 Razlike izme đu bilansa stanja sa činjenog za potrebe kontrole bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi i konsolidovanih fin ansijskih izveštaja bankarske grupe sa činjenih u skladu s Me đunarodnim računovodstvenim standardima, odnosno Me đunarodnim standardima finansijskog izveštavanja


Редни бр. Карактеристике инструмента Опис

1. ЕмитентSociete Generala Banka

Srbija AD

2. Третман у складу с прописима

2.1. Третман у складу са Одлуком о адекватности капитала Индивидуални

2.2.Индивидуални/групни/индивидуални и групни ниво укључивања инструмента у капитал на нивоу групе

Индивидуални

2.3. Тип инструмента Обичне акције

3.Износ који се признаје за потребе израчунавања регулаторног капитала (у хиљадама динара, са стањем на дан последњег извештавања)

23.723.021,00

4. Номинална вредност инструмента 23.723.021,00

5. Рачуноводствена класификација Акцијски капитал

6. Иницијални датум издавања инструмента

Прва емисија је била 20.12.1990.

Последња емисија је била 23.12.2011

7. Инструмент с датумом доспећа или инструмент без датума доспећа Без датума

доспећа

7.1. Оригинални датум доспећа

8. Да ли постоји право превременог откупа (call option) на страни емитента Не

8.1. Први датум активирања права превременог откупа

8.2. Накнадни датуми активирања права превременог откупа (ако је применљиво)

9. Купони/дивиденде

9.1. Фиксне или променљиве дивиденде/купони Променљив

9.2.Потпуно дискреционо право, делимично дискреционо право или без дискреционог права у вези с временом исплате дивиденди/купона

Без дискреционог

права

9.3.Потпуно дискреционо право, делимично дискреционо право или без дискреционог права у вези са износом дивиденди/купона

Без дискреционог

права

9.4. Мoгућност повећања приноса (step up ) Не

9.5. Некумулативне или кумулативне дивиденде/купони Некумулативне

10. Конвертибилан или неконвертибилан инструмент Неконвертибилан

10.1. Ако је конвертибилан, услови под којима може доћи до конверзије

10.2. Ако је конвертибилан, делимично или у целости конвертибилан

10.3. Ако је конвертибилан, стопа конверзије

10.4. Ако је конвертибилан, обавезна или добровољна конверзија

10.5. Ако је конвертибилан, инструмент у који се конвертује

10.6. Ако је конвертибилан, емитент инструмента у који се конвертује

11. Могућност отписа Не

11.1. Ако постоји могућност отписа, услови под којима може доћи до отписа

11.2. Ако постоји могућност отписа, делимичан отпис или отпис у целости

11.3. Ако постоји могућност отписа, привремен или трајан отпис

11.4. Ако је отпис привремен, услови поновног признавања

12.Тип инструмента који ће се при ликвидацији наплатити непосредно пре наведеног инструмента

-

47

7.5.2 Raščlanjavanje elemenata u bilansu stanja za Banku Iznos u hiljadama RSD

Ознака позиције Назив позиције

Консолидовани биланс стања као у објављеним

финансијским извештајима

Консолидовани биланс стања по

регулаторном методу и обухвату

консолидације

А АКТИВА

A.I Готовина и средства код централне банке

A.II Заложена финансијска средства

A.III Финансијска средства по фер вредности кроз биланс успеха намењена трговању

A.IV Финансијска средства која се иницијално признају по фер вредности кроз биланс успеха

A.V Финансијска средства расположива за продају

A.VI Финансијска средства која се држе до доспећа

A.VII Кредити и потраживања од банака и других финансијских организација

A.VIII Кредити и потраживања од комитената

A.IX Промене фер вредности ставки које су предмет заштите од ризика

A.X Потраживања по основу финансијских деривата намењених заштити од ризика

A.XI Инвестиције у придружена друштва и заједничке подухвате

A.XII Инвестиције у зависна друштва

A.XIII Нематеријална улагања

A.XIV Некретнине, постројења и опрема

A.XV Инвестиционе некретнине

A.XVI Текућа пореска средства

A.XVII Одложена пореска средства

A.XVIII Стална средства намењена продаји и средства пословања које се обуставља

A.XIX Остала средства

A.XX УКУПНО АКТИВА (позиције под АОП ознакама од 0001 до 0019 у консолидованом билансу стања)

P ПАСИВА

PO ОБАВЕЗЕ

PO.I Финансијске обавезе по фер вредности кроз биланс успеха намењене трговању

PO.II Финансијске обавезе које се иницијално признају по фер вредности кроз биланс успеха

PO.III Обавезе по основу финансијских деривата намењених заштити од ризика

PO.IV Депозити и остале обавезе према банкама, другим финансијским организацијама и централној банци

PO.V Депозити и остале обавезе према другим комитентима

PO.VI Промене фер вредности ставки које су предмет заштите од ризика

PO.VII Издате сопствене хартије од вредности и друга позајмљена средства

PO.VIII Субординиране обавезе

PO.IX Резервисања

PO.X Обавезе по основу средстава намењених продаји и средства пословања које се обуставља

PO.XI Текуће пореске обавезе

PO.XII Одложене пореске обавезе

PO.XIII Остале обавезе

PO.XIV УКУПНО ОБАВЕЗЕ (позиције под АОП ознакама од 0401 до 0413 у консолидованом билансу стања)

КАПИТАЛ

PO.XV Акцијски капитал

PO.XVI Сопствене акције

PO.XVII Добитак

PO.XVIII Губитак

PO.XIX Резерве

PO.XX Нереализовани губици

PO.XXI Учешћа без права контроле

PO.XXII

УКУПНО КАПИТАЛ (резултат сабирања, односно одузимања следећих АОП ознака из консолидованог биланса стања: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 - 0420 + 0421) ≥ 0

PO.XXIII

УКУПАН НЕДОСТАТАК КАПИТАЛА(резултат сабирања, односно одузимања следећих АОП ознака из консолидованог биланса стања: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 - 0420 + 0421) < 0

PO.XXIV

УКУПНО ПАСИВА(резултат сабирања, односно одузимања следећих АОП ознака из консолидованог биланса стања: 0414 + 0422 - 0423)

В.П. ВАНБИЛАНСНЕ ПОЗИЦИЈЕ

В.П.А. Ванбилансна актива

В.П.П. Ванбилансна пасива

48

Ознака

позицијеНазив позиције Биланс стања Референце

А АКТИВА

A.I Готовина и средства код централне банке 32.329.563

A.II Заложена финансијска средства 0

A.III Финансијска средства по фер вредности кроз биланс успеха намењена трговању 6.637

A.IV Финансијска средства која се иницијално признају по фер вредности кроз биланс успеха 0

A.V Финансијска средства расположива за продају 23.705.967

A.VI Финансијска средства која се држе до доспећа 0

A.VII Кредити и потраживања од банака и других финансијских организација 10.198.273

A.VIII Кредити и потраживања од комитената 150.536.414

A.IX Промене фер вредности ставки које су предмет заштите од ризика 0

A.X Потраживања по основу финансијских деривата намењених заштити од ризика 0

A.XI Инвестиције у придружена друштва и заједничке подухвате 149.649

Од чега директна или индиректна улагања у банке и друга лица у финансијском сектору 146.649 у

A.XII Инвестиције у зависна друштва 314.098

Од чега директна или индиректна улагања у банке и друга лица у финансијском сектору 314.098 ф

A.XIII Нематеријална улагања 468.640 и

A.XIV Некретнине, постројења и опрема 1.825.926

A.XV Инвестиционе некретнине 80.245

A.XVI Текућа пореска средства 234.594

A.XVII Одложена пореска средства 623.590

A.XVIII Стална средства намењена продаји и средства пословања које се обуставља 0

A.XIX Остала средства 1.837.205

Од чега директна или индиректна улагања у банке и друга лица у финансијском сектору у износу већем од 10% капитала тих банака, односно тих лица

0 х

A.XX УКУПНО АКТИВА (позиције под АОП ознакама од 0001 до 0019 у билансу стања) 222.310.801

P ПАСИВА

PO ОБАВЕЗЕ

PO.I Финансијске обавезе по фер вредности кроз биланс успеха намењене трговању 3.972

PO.II Финансијске обавезе које се иницијално признају по фер вредности кроз биланс успеха 0

PO.III Обавезе по основу финансијских деривата намењених заштити од ризика 0

PO.IV Депозити и остале обавезе према банкама, другим финансијским организацијама и централној банци 41.472.236

PO.V Депозити и остале обавезе према другим комитентима 127.042.019

PO.VI Промене фер вредности ставки које су предмет заштите од ризика 0

PO.VII Издате сопствене хартије од вредности и друга позајмљена средства 1.745.291

Од чега обавезе по основу хибридних инструмената 0 р

PO.VIII Субординиране обавезе 14.548.352

Од чега субординиране обавезе које се укључују у допунски капитал банке 7.257.498 с

PO.IX Резервисања 1.142.653

PO.X Обавезе по основу средстава намењених продаји и средства пословања које се обуставља 0

PO.XI Текуће пореске обавезе 0

PO.XII Одложене пореске обавезе 0

PO.XIII Остале обавезе 2.438.065

PO.XIV УКУПНО ОБАВЕЗЕ (позиције под АОП ознакама од 0401 до 0413 у билансу стања) 188.392.588

КАПИТАЛ 33.918.213

PO.XV Акцијски капитал 23.724.274

Од чега номинална вредност уплаћених акција, осим преференцијалних кумулативних акција 23.723.021 а

Од чега емисиона премија по основу акцијског капитала, осим преференцијалних кумулативних акција 1.253б

Од чега номинална вредност преференцијалних кумулативних акција 0 њ

Од чега емисиона премија по основу преференцијалних кумулативних акција 0 о

PO.XVI Сопствене акције 0

Од чега стечене сопствене акције банке, осим преференцијалних кумулативних акција 0 ј

Од чега стечене сопствене преференцијалне кумулативне акције 0 т

PO.XVII Добитак 368.522

Од чега нераспоређена добит из ранијих година 0 г

Од чега добит из текуће године 0 д

PO.XVIII Губитак 0

Од чега губици из претходних година 0 ж

Од чега губитак текуће године 0 з

PO.XIX Резерве 9.825.417

Од чега резерве из добити које представљају елемент основног капитала 9.524.825 в

Од чега остале позитивне консолидоване резерве 0 е

Од чега остале негативне консолидоване резерве 0 н

Од чега остале нето негативне ревалоризационе резерве 0 љ

Од чега добит по основу обавеза банке вреднованих према фер вредности која је остварена због промене кредитног рејтинга банке 0 м

Од чега позитивне ревалоризационе резерве настале по основу ефеката промене фер вредности основних средстава, хартија од вредности и осталих средстава која се, у складу с МСФИ/МРС, исказују у корист ових резерви 300.635 п

PO.XX Нереализовани губици43

Од чега нереализовани губици по основу хартија од вредности расположивих за продају 43 л

PO.XXI Учешћа без права контроле 0

Од чега мањинска учешћа у подређеним друштвима 0 ђ

PO.XXIIУКУПНО КАПИТАЛ (резултат сабирања, односно одузимања следећих АОП ознака из биланса стања: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 - 0420 + 0421) ≥ 0 33.918.213

PO.XXIII УКУПАН НЕДОСТАТАК КАПИТАЛА(резултат сабирања, односно одузимања следећих АОП ознака из биланса стања: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 - 0420 + 0421) < 0

PO.XXIVУКУПНО ПАСИВА(резултат сабирања, односно одузимања следећих АОП ознака из биланса стања: 0414 + 0422 - 0423) 222.310.801


В.П.А. Ванбилансна актива 450.244.062

Од чега износ акција банке узетих у залогу, осим преференцијалних кумулативних акција 0 к

Од чега износ преференцијалних кумулативних акција банке узетих у залогу 0 ћ

В.П.П. Ванбилансна пасива 450.244.062

49

7.5.3 Povezivanje pozicija u raš članjenom bilansu stanja za Banku i pozicija u obrascu PI–KAP


7.6 Podaci o povezivanju pozicija kapitala iz konsolido vanog bilansa stanja s pozicijama iz obrasca PI–KAP – obr azac PI-UPK

7.6.1 Razlike izme đu bilansa stanja sa činjenog za potrebe kontrole bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi i konsolidovanih fin ansijskih izveštaja bankarske grupe sa činjenih u skladu s Me đunarodnim računovodstvenim standardima, odnosno Me đunarodnim standardima finansijskog izveštavanja


Редни бр. Назив позиције ИзносИзвор података у

складу с референцама из 2. корака



1.1. Номинална вредност уплаћених акција, осим преференцијалних кумулативних акција 23.723.021 а

1.2. Емисиона премија 1.253 б

1.3. Резерве из добити 9.524.825 в

1.4. Нераспоређена добит из ранијих година г

1.5. Добит из текуће године д

1.6. Мањинска учешћа у подређеним друштвима ђ

1.7. Остале позитивне консолидоване резерве е2. ОДБИТНЕ СТАВКЕ ОД ОСНОВНОГ КАПИТАЛА 17.360.648

2.1. Губици из претходних година ж

2.2. Губитак текуће године з

2.3. Нематеријална улагања 468.640 и

2.4. Стечене сопствене акције банке, осим преференцијалних кумулативних акција ј

2.5. Износ акција банке узетих у залогу, осим преференцијалних кумулативних акција к


2.6.1. Нереализовани губици по основу хартија од вредности расположивих за продају 43 л

2.6.2. Остале нето негативне ревалоризационе резерве љ

2.6.3. Добит по основу обавеза банке вреднованих према фер вредности која је остварена због промене кредитног рејтинга банке м2.6.4. Потребна резерва из добити за процењене губитке по билансној активи и ванбилансним ставкама банке 16.891.965

2.7. Остале негативне консолидоване резерве н



1.1. Номинална вредност уплаћених преференцијалних кумулативних акција 0 њ1.2. Емисиона премија по основу преференцијалних кумулативних акција 0 о

1.3. Део ревалоризационих резерви банке 300.635 п

1.4. Хибридни инструменти 0 р

1.5. Субординиране обавезе 7.257.498 с

1.6. Вишак издвојених исправки вредности, резервисања и потребних резерви из добити у односу на очекиване губитке

2. ОДБИТНЕ СТАВКЕ ОД ДОПУНСКОГ КАПИТАЛА 0

2.1. Стечене сопствене преференцијалне кумулативне акције 0 т2.2. Потраживања по основу билансне активе и ванбилансних ставки обезбеђена хибридним инструментом или

субординираном обавезом0

2.3. Износ преференцијалних кумулативних акција банке узетих у залогу 0 ћ

2.4. Износ капитала којим се прекорачују ограничења за допунски капитал 0


1. УКУПАН КАПИТАЛ ПРЕ ОДУЗИМАЊА ОДБИТНИХ СТАВКИ 23.443.583




2.1. Директна или индиректна улагања у банке и друга лица у финансијском сектору у износу већем од 10% капитала тих банака, односно тих лица

460.747(у+ф+х)

2.2. Улагања у хибридне инструменте и субординиране обавезе других банака и лица у финансијском сектору у којима банка има директна или индиректна улагања у износу већем од 10% капитала тих лица

2.3. Укупан износ директних и индиректних улагања у банке и друга лица у финансијском сектору у износу до 10% њиховог капитала, као и улагања у њихове хибридне инструменте и субординиране обавезе, који прелази 10% збира основног и допунског капитала банке за коју се обрачунава капитал


2.5. Мањак издвојених исправки вредности, резервисања и потребне резерве из добити у односу на очекиване губитке

2.6. Износ изложености по основу слободних испорука када друга уговорна страна није измирила своју обавезу у року од четири радна дана

2.7. Потраживања и потенцијалне обавезе према лицима повезаним с банком или према запосленима у банци које је банка уговорила под условима који су повољнији од услова уговорених с другим лицима

IV НАПОМЕНЕ







50

7.6.2 Raščlanjavanje elemenata u bilansu stanja za Banku Iznos u hiljadama RSD

Ознака позиције Назив позиције

Консолидовани биланс стања као у објављеним

финансијским извештајима

Консолидовани биланс стања по

регулаторном методу и обухвату

консолидације

А АКТИВА

A.I Готовина и средства код централне банке


A.III Финансијска средства по фер вредности кроз биланс успеха намењена трговању


A.V Финансијска средства расположива за продају


A.VII Кредити и потраживања од банака и других финансијских организација

A.VIII Кредити и потраживања од комитената



A.XI Инвестиције у придружена друштва и заједничке подухвате

A.XII Инвестиције у зависна друштва

A.XIII Нематеријална улагања

A.XIV Некретнине, постројења и опрема

A.XV Инвестиционе некретнине

A.XVI Текућа пореска средства

A.XVII Одложена пореска средства


A.XIX Остала средства

A.XX УКУПНО АКТИВА (позиције под АОП ознакама од 0001 до 0019 у консолидованом билансу стања)

P ПАСИВА

PO ОБАВЕЗЕ

PO.I Финансијске обавезе по фер вредности кроз биланс успеха намењене трговању



PO.IV Депозити и остале обавезе према банкама, другим финансијским организацијама и централној банци

PO.V Депозити и остале обавезе према другим комитентима


PO.VII Издате сопствене хартије од вредности и друга позајмљена средства

PO.VIII Субординиране обавезе

PO.IX Резервисања




PO.XIII Остале обавезе

PO.XIV УКУПНО ОБАВЕЗЕ (позиције под АОП ознакама од 0401 до 0413 у консолидованом билансу стања)

КАПИТАЛ

PO.XV Акцијски капитал




PO.XIX Резерве

PO.XX Нереализовани губици


PO.XXII

УКУПНО КАПИТАЛ (резултат сабирања, односно одузимања следећих АОП ознака из консолидованог биланса стања: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 - 0420 + 0421) ≥ 0

PO.XXIII

УКУПАН НЕДОСТАТАК КАПИТАЛА(резултат сабирања, односно одузимања следећих АОП ознака из консолидованог биланса стања: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 - 0420 + 0421) < 0

PO.XXIV

УКУПНО ПАСИВА(резултат сабирања, односно одузимања следећих АОП ознака из консолидованог биланса стања: 0414 + 0422 - 0423)


В.П.А. Ванбилансна актива

В.П.П. Ванбилансна пасива

51

Ознака

позицијеНазив позиције Биланс стања Референце

А АКТИВА

A.I Готовина и средства код централне банке 32.329.565


A.III Финансијска средства по фер вредности кроз биланс успеха намењена трговању 6.637


A.V Финансијска средства расположива за продају 23.705.967


A.VII Кредити и потраживања од банака и других финансијских организација 10.190.417

A.VIII Кредити и потраживања од комитената 155.655.571



A.XI Инвестиције у придружена друштва и заједничке подухвате 202.233

Од чега директна или индиректна улагања у банке и друга лица у финансијском сектору 202.233 у

A.XII Инвестиције у зависна друштва 0

Од чега директна или индиректна улагања у банке и друга лица у финансијском сектору ф

A.XIII Нематеријална улагања 496.839 и

A.XIV Некретнине, постројења и опрема 1.868.032

A.XV Инвестиционе некретнине 41.448

A.XVI Текућа пореска средства 249.504

A.XVII Одложена пореска средства 623.762


A.XIX Остала средства 1.950.542

Од чега директна или индиректна улагања у банке и друга лица у финансијском сектору у износу већем од 10% капитала тих банака, односно тих лица

х

A.XX УКУПНО АКТИВА (позиције под АОП ознакама од 0001 до 0019 у консолидованом билансу стања) 227.320.517

P ПАСИВА

PO ОБАВЕЗЕ

PO.I Финансијске обавезе по фер вредности кроз биланс успеха намењене трговању 3.972



PO.IVДепозити и остале обавезе према банкама, другим финансијским организацијама и централној банци

46.329.695

PO.V Депозити и остале обавезе према другим комитентима 127.042.019


PO.VII Издате сопствене хартије од вредности и друга позајмљена средства 1.745.291

Од чега обавезе по основу хибридних инструмената р

PO.VIII Субординиране обавезе 14.548.352

Од чега субординиране обавезе које се укључују у допунски капитал банке 7.257.498 с

PO.IX Резервисања 1.142.998




PO.XIII Остале обавезе 2.567.263

PO.XIV УКУПНО ОБАВЕЗЕ (позиције под АОП ознакама од 0401 до 0413 у консолидованом билансу стања) 193.379.590

КАПИТАЛ

PO.XV Акцијски капитал 23.724.274

Од чега номинална вредност уплаћених акција, осим преференцијалних кумулативних акција 23.723.021 а

Од чега емисиона премија по основу акцијског капитала, осим преференцијалних кумулативних акција 1.253б

Од чега номинална вредност преференцијалних кумулативних акција њ

Од чега емисиона премија по основу преференцијалних кумулативних акција о


Од чега стечене сопствене акције банке, осим преференцијалних кумулативних акција ј

Од чега стечене сопствене преференцијалне кумулативне акције т


Од чега нераспоређена добит из ранијих година 39.069 г

Од чега добит из текуће године д


Од чега губици из претходних година 197.020 ж

Од чега губитак текуће године з

PO.XIX Резерве 9.833.472

Од чега резерве из добити које представљају елемент основног капитала 9.532.801 в

Од чега остале позитивне консолидоване резерве е

Од чега остале негативне консолидоване резерве н

Од чега остале нето негативне ревалоризационе резерве љ

Од чега добит по основу обавеза банке вреднованих према фер вредности која је остварена због промене кредитног рејтинга банке м

Од чега позитивне ревалоризационе резерве настале по основу ефеката промене фер вредности основних средстава, хартија од вредности и осталих средстава која се, у складу с МСФИ/МРС, исказују у корист ових резерви 300.635 п

PO.XX Нереализовани губици43

Од чега нереализовани губици по основу хартија од вредности расположивих за продају 43 л


Од чега мањинска учешћа у подређеним друштвима ђ

PO.XXIIУКУПНО КАПИТАЛ (резултат сабирања, односно одузимања следећих АОП ознака из консолидованог биланса стања: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 - 0420 + 0421) ≥ 0 33.557.703

PO.XXIIIУКУПАН НЕДОСТАТАК КАПИТАЛА(резултат сабирања, односно одузимања следећих АОП ознака из консолидованог биланса стања: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 - 0420 + 0421) < 0

PO.XXIV

УКУПНО ПАСИВА(резултат сабирања, односно одузимања следећих АОП ознака из консолидованог биланса стања: 0414 + 0422 - 0423) 226.937.293


В.П.А. Ванбилансна актива 449.192.273

Од чега износ акција банке узетих у залогу, осим преференцијалних кумулативних акција 0 к

Од чега износ преференцијалних кумулативних акција банке узетих у залогу 0 ћ

В.П.П. Ванбилансна пасива 449.192.273

52

7.6.3 Povezivanje pozicija u raš članjenom bilansu stanja za Banku i pozicija u obrascu PI–KAP


7.7 Podaci o ukupnim kapitalnim zahtevima i pokazatelju adekvatnosti kapitala – obrazac PI-AKB


Редни бр. Назив позиције ИзносИзвор података у

складу с референцама из 2. корака



1.1. Номинална вредност уплаћених акција, осим преференцијалних кумулативних акција 23.723.021 а

1.2. Емисиона премија 1.253 б

1.3. Резерве из добити 9.532.801 в

1.4. Нераспоређена добит из ранијих година 39.069 г

1.5. Добит из текуће године д

1.6. Мањинска учешћа у подређеним друштвима ђ

1.7. Остале позитивне консолидоване резерве е2. ОДБИТНЕ СТАВКЕ ОД ОСНОВНОГ КАПИТАЛА 17.585.867

2.1. Губици из претходних година 197.020 ж

2.2. Губитак текуће године з

2.3. Нематеријална улагања 496.839 и

2.4. Стечене сопствене акције банке , осим преференцијалних кумулативних акција ј

2.5. Износ акција банке узетих у залогу, осим преференцијалних кумулативних акција к


2.6.1. Нереализовани губици по основу хартија од вредности расположивих за продају 43 л

2.6.2. Остале нето негативне ревалоризационе резерве љ

2.6.3. Добит по основу обавеза банке вреднованих према фер вредности која је остварена због промене кредитног рејтинга банке

м2.6.4. Потребна резерва из добити за процењене губитке по билансној активи и ванбилансним ставкама банке 16.891.965

2.7. Остале негативне консолидоване резерве н



1.1. Номинална вредност уплаћених преференцијалних кумулативних акција њ1.2. Емисиона премија по основу преференцијалних кумулативних акција о

1.3. Део ревалоризационих резерви банке 300.635 п

1.4. Хибридни инструменти р

1.5. Субординиране обавезе 7.257.498 с

1.6. Вишак издвојених исправки вредности, резервисања и потребних резерви из добити у односу на очекиване губитке 2. ОДБИТНЕ СТАВКЕ ОД ДОПУНСКОГ КАПИТАЛА

2.1. Стечене сопствене преференцијалне кумулативне акције т2.2. Потраживања по основу билансне активе и ванбилансних ставки обезбеђена хибридним инструментом или

субординираном обавезом2.3. Износ преференцијалних кумулативних акција банке узетих у залогу ћ

2.4. Износ капитала којим се прекорачују ограничења за допунски капитал


1. УКУПАН КАПИТАЛ ПРЕ ОДУЗИМАЊА ОДБИТНИХ СТАВКИ 23.229.340




2.1. Директна или индиректна улагања у банке и друга лица у финансијском сектору у износу већем од 10% капитала тих банака, односно тих лица

202.233(у+ф+х)

2.2. Улагања у хибридне инструменте и субординиране обавезе других банака и лица у финансијском сектору у којима банка има директна или индиректна улагања у износу већем од 10% капитала тих лица

2.3. Укупан износ директних и индиректних улагања у банке и друга лица у финансијском сектору у износу до 10% њиховог капитала, као и улагања у њихове хибридне инструменте и субординиране обавезе , који прелази 10% збира основног и допунског капитала банке за коју се обрачунава капитал


2.5. Мањак издвојених исправки вредности, резервисања и потребне резерве из добити у односу на очекиване губитке 2.6. Износ изложености по основу слободних испорука када друга уговорна страна није измирила своју обавезу у року од четири радна дана

2.7. Потраживања и потенцијалне обавезе према лицима повезаним с банком или према запосленима у банци које је банка уговорила под условима који су повољнији од услова уговорених с другим лицима

IV НАПОМЕНЕ







53

7.8 Podaci o ukupnim kapitalnim zahtevima i pokazatelju adekvatnosti kapitala na konsolidovanoj osnovi – ob razac PI-AKB


Износ Покривеност основним капиталом

Покривеност допунским капиталом

1 2 3

I КАПИТАЛ 22.982.836

1. УКУПАН ОСНОВНИ КАПИТАЛ 15.656.577

2. УКУПАН ДОПУНСКИ КАПИТАЛ 7.326.259

II КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВИ 17.134.011

1.КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА КРЕДИТНИ РИЗИК, РИЗИК ДРУГЕ УГОВОРНЕ СТРАНЕ И РИЗИК ИЗМИРЕЊА/ИСПОРУКЕ ПО ОСНОВУ СЛОБОДНИХ ИСПОРУКА

15.125.260 10.303.326 4.821.933

1.1. Стандардизовани приступ (СП) 15.125.260

1.1.1. Изложености према државама и централним банкама 0

1.1.2. Изложености према територијалним аутономијама и јединицама локалне самоуправе 44.520

1.1.3. Изложености према јавним административним телима0

1.1.4. Изложености према међународним развојним банкама 0

1.1.5. Изложености према међународним организацијама 0

1.1.6. Изложености према банкама 337.270

1.1.7. Изложености према привредним друштвима9.384.540

1.1.8. Изложености према физичким лицима 3.641.056

1.1.9. Изложености обезбеђене хипотекама на непокретностима1.152.734

1.1.10. Доспела ненаплаћена потраживања160.182

1.1.11. Високоризичне изложености0

1.1.12. Изложености по основу покривених обвезница 0

1.1.13. Изложености по основу улагања у отворене инвестиционе фондове 0

1.1.14. Остале изложености404.958

1.2. Приступ заснован на интерном рејтингу (IRB)

1.2.1. Изложености према државама и централним банкама

1.2.2. Изложености према банкама

1.2.3. Изложености према привредним друштвима

1.2.4. Изложености према физичким лицима

1.2.4.1. Изложености према физичким лицима које су обезбеђене хипотекама на непокретностима

1.2.4.2. Квалификоване револвинг изложености према физичким лицима

1.2.4.3. Остале изложености према физичким лицима

1.2.5. Изложености по основу власничких улагања

1.2.5.1. Примењени приступ:

1.2.5.1.1. Приступ једноставних пондера ризика

1.2.5.1.2. PD/LGD приступа

1.2.5.1.3. Приступ интерних модела

1.2.5.2. Врсте изложености по основу власничких улагања

1.2.5.2.1. Власничка улагања којима се тргује на берзи

1.2.5.2.2. Власничка улагања којима се не тргује на берзи али су у довољно диверсификованим портфолијима

1.2.5.2.3. Остала власничка улагања

1.2.5.2.4. Власничка улагања на које банка примењује стандардизовани приступ кредитном ризику

1.2.6. Изложености по основу остале имовине

2 КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА РИЗИК ИЗМИРЕЊА/ИСПОРУКЕ ПО ОСНОВУ НЕИЗМИРЕНИХ ТРАНСАКЦИЈА

3 КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА ТРЖИШНЕ РИЗИКЕ 435.608 296.736 138.872

3.1.Капитални захтеви за ценовни, девизни и робни ризик израчунат применом стандардизованих приступа

435.608 296.736 138.872

3.1.1. Капитални захтев за ценовни ризик по основу дужничких хартија од вредности

3.1.2. Капитални захтев за ценовни ризик по основу власничких хартија од вредности

3.1.3. Капитални захтев за девизни ризик 435.608 296.736 138.872

3.1.4. Капитални захтев за робни ризик

3.2.Капитални захтеви за ценовни, девизни и робни ризик израчунати применом приступа интерних модела

4 КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА ОПЕРАТИВНИ РИЗИК 1.573.144 1.071.626 501.518

4.1. Капитални захтев за оперативни ризик израчунат применом приступа основног индикатора 1.573.144 1.071.626 501.518

4.2. Капитални захтев за оперативни ризик израчунат применом стандардизованог приступа

4.3. Капитални захтев за оперативни ризик израчунат применом напредног приступа

5 ПОКРИВЕНОСТ КАПИТАЛНИХ ЗАХТЕВА 17.134.012 11.671.688 5.462.323

III ПОКАЗАТЕЉ АДЕКВАТНОСТИ КАПИТАЛА (%) 16,10

Редни бр. Назив

54

Износ Покривеност основним капиталом

Покривеност допунским капиталом

1 2 3

I КАПИТАЛ 23.066.176

1. УКУПАН ОСНОВНИ КАПИТАЛ 15.609.160

2. УКУПАН ДОПУНСКИ КАПИТАЛ 7.457.016

II КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВИ 17.730.431

1.КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА КРЕДИТНИ РИЗИК, РИЗИК ДРУГЕ УГОВОРНЕ СТРАНЕ И РИЗИК ИЗМИРЕЊА/ИСПОРУКЕ ПО ОСНОВУ СЛОБОДНИХ ИСПОРУКА

15.682.344 10.612.243 5.070.102

1.1. Стандардизовани приступ (СП) 15.682.344


1.1.2. Изложености према територијалним аутономијама и јединицама локалне самоуправе 44.624

1.1.3. Изложености према јавним административним телима

1.1.4. Изложености према међународним развојним банкама

1.1.5. Изложености према међународним организацијама

1.1.6. Изложености према банкама 337.565

1.1.7. Изложености према привредним друштвима 9.671.067

1.1.8. Изложености према физичким лицима 3.872.832

1.1.9. Изложености обезбеђене хипотекама на непокретностима 1.152.734

1.1.10. Доспела ненаплаћена потраживања 180.411

1.1.11. Високоризичне изложености

1.1.12. Изложености по основу покривених обвезница

1.1.13. Изложености по основу улагања у отворене инвестиционе фондове

1.1.14. Остале изложености 423.111

1.2. Приступ заснован на интерном рејтингу (IRB)


1.2.2. Изложености према банкама

1.2.3. Изложености према привредним друштвима

1.2.4. Изложености према физичким лицима

1.2.4.1. Изложености према физичким лицима које су обезбеђене хипотекама на непокретностима

1.2.4.2. Квалификоване револвинг изложености према физичким лицима

1.2.4.3. Остале изложености према физичким лицима

1.2.5. Изложености по основу власничких улагања

1.2.5.1. Примењени приступ:

1.2.5.1.1. Приступ једноставних пондера ризика

1.2.5.1.2. PD/LGD приступа

1.2.5.1.3. Приступ интерних модела

1.2.5.2. Врсте изложености по основу власничких улагања

1.2.5.2.1. Власничка улагања којима се тргује на берзи

1.2.5.2.2. Власничка улагања којима се не тргује на берзи али су у довољно диверсификованим портфолијима

1.2.5.2.3. Остала власничка улагања

1.2.5.2.4. Власничка улагања на које банка примењује стандардизовани приступ кредитном ризику

1.2.6. Изложености по основу остале имовине

2 КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА РИЗИК ИЗМИРЕЊА/ИСПОРУКЕ ПО ОСНОВУ НЕИЗМИРЕНИХ ТРАНСАКЦИЈА

3 КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА ТРЖИШНЕ РИЗИКЕ 436.540,00 295.407 141.133

3.1.Капитални захтеви за ценовни, девизни и робни ризик израчунат применом стандардизованих приступа

436.540,00 295.407 141.133

3.1.1. Капитални захтев за ценовни ризик по основу дужничких хартија од вредности

3.1.2. Капитални захтев за ценовни ризик по основу власничких хартија од вредности

3.1.3. Капитални захтев за девизни ризик 436.540,00 295.407 141.133

3.1.4. Капитални захтев за робни ризик

3.2.Капитални захтеви за ценовни, девизни и робни ризик израчунати применом приступа интерних модела

4 КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА ОПЕРАТИВНИ РИЗИК 1.611.547,00 1.090.534 521.013

4.1. Капитални захтев за оперативни ризик израчунат применом приступа основног индикатора 1.611.547,00 1.090.534 521.013

4.2. Капитални захтев за оперативни ризик израчунат применом стандардизованог приступа

4.3. Капитални захтев за оперативни ризик израчунат применом напредног приступа

5 ПОКРИВЕНОСТ КАПИТАЛНИХ ЗАХТЕВА 17.730.431 11.998.183 5.732.249

III ПОКАЗАТЕЉ АДЕКВАТНОСТИ КАПИТАЛА (%) 15,61

Редни бр. Назив

Documents

Objavljivanje podataka i informacija za Societe Generale ......2.1 Opis strategije i politika upravljanja rizicima 2.1.1 Svrha i ciljevi strategije i politika upravljanja rizicima