ЕЛЕМЕНТИ САОБРАЋАЈНЕ ТРАСОЛОГИЈЕ

Појам трагова саобраћајне незгоде

Значај трагова саобраћајне незгоде

Класификације трагова саобраћајних незгода

Обрада трагова саоб. незгода

Најзначајнији трагови саобраћајне незгоде: значај и обрада

Појам трагова саобраћајне незгоде Трасологија је наука која проучава трагове. Саобраћајна трасологија је дио трасологије који се бави проучавањем

трагова саобраћајних незгода, и то: начином настанка, методама истраживања и обраде ових трагова, те могућностима анализе саобраћајних незгода на основу трагова.

Шта је то траг саобраћајне незгоде? Под траговима саобраћајне незгоде подразумјевамо све посљедице

(промјене) саобраћајне незгоде које се могу регистровати фиксирати.‑

Трагови саобраћајних незгода се могу проучавати са више аспеката: процес и услови настанка трагова, карактеристике трагова, обрада трагова на лицу мјеста, анализа трагова, вјештачење појединих трагова и слично.

Значај трагова саобраћајне незгоде Анализа саобраћајне незгоде (разматрање и разјашњавање) своди се

на детаљну анализу свих трагова и на стручно повезивање карактеристика трагова са условима под којима се догодила незгода.

Да би се овакве анализе могле коректно спровести, неопходно је у увиђајној документацији стручно и свеобухватно фиксирати све трагове затечене на лицу мјеста, а који су у вези са саобраћајном незгодом.

Различити трагови, у различитим ситуацијама, имају различит значај.

Разликујемо криминалистички (криминалистичко-технички) и саобраћајни (саобраћајно-технички) значај трагова. они међусобно преплићу.

Криминалистички значај трагова

Криминалистички значај трага се односи на могућност да се на основу тог трага утврди шта се догодило и ко је у томе учествовао. Дакле, овај аспект значаја се односи на питања ШТА? и КО?

Први корак на увиђају -да ли се ради о саобраћајној незгоди или неком другом дјелу (нпр. убиству) које се покушава прикрити СН

Тек када се, на основу анализе трагова, стручно и поуздано утврди да се ради о саобраћајној незгоди, можемо наставити са вршењем увиђаја

У случајевима када није познато које возило или лице је учествовало у незгоди, односно од којег возила или лица потиче неки траг, врши се елиминација и/или идентификација лица и возила која су учествовала у незгоди.

Криминалистички значај посебно долази до изражаја у случајевима када је лице или возило напустило лице мјеста или се помијерило после незгоде.

Елиминација је процес у току кога, примјеном провјерених научних метода, утврђујемо да одређено возило/лице или класа возила, односно лица нису учествовали у незгоди.

Идентификација је процес у току којег примјеном научних метода утврђујемо да је одређено возило/лице учествовало у саобраћајној незгоди.

Ово се најчешће постиже криминалистичко-техничким вјештачењима, чији је циљ да се, примјеном провјерених научно-техничких метода, недвосмислено утврди да ли трагови и предмети нађени на лицу мјеста (спорни узорак) потичу од осумњичених возила/лица (неспорни узорак)

При томе су важна три одвојена поступка: поступак на лицу мјеста који би требало недвосмислено да докаже да

спорни узорак (предмет или траг) потичу са лица мјеста, анализа и обрада осумњиченог возила/лица који би требало да поуздано

докажу да неспорни узорак потиче са осумњиченог возила/лица и сам поступак вјештачења којим се доказује да спорни и неспорни узорак

потичу од исте цјелине .

Механоскопско уклапање је једна од најједноставнијих и најпоузданијих метода идентификације код саобраћајних незгода. Идентификација се врши на основу уклапања случајно насталих (непоновљивих) линија, површина и облика на спорном и неспорном узорку.

За механоскопска уклапања посебно су погодни:веће љуспе боје са возила, комади дјелова отпали са возила (комади разбијеног

мигавца, комад украсне лајсне, комад разбијене пластике са позиционих свјетала и слично),

дјелови одеће, обуће, влакана и слично.

Саобраћајни значај трагова

Саобраћајни значај трага односи се на могућност да се на основу тог трага утврде битне околности под којима се догодила саобраћајна незгода (брзине учесника, правци кретања, смјерови кретања, мјесто судара, успорења возила, елементи просторно-временске анализе итд.)

Дакле, криминалистички значај трагова односи се на питање ШТА? (шта се догодило: незгода или класично убиство које

се жели прикрити незгодом) КО? (ко је учествовао у саобраћајној незгоди?)а саобраћајни значај се односи на питање КАКО? (како се догодила саобраћајна незгода?).

Класификације трагова саобраћајних незгода

Подјела трагова према врсти

повреде лица и животиња, оштећења возила, објеката и предмета и остали трагови незгода.

Повреде лица су свакако најзначајније посљедице незгода. У зависности од присуства и врсте повреда лица (лакше или тешке) врши се

класификација саобраћајних незгода, али и одређује процедура њихове обраде (увиђаја) и судског процеса

кривично дјело разматра судско веће, а прекршај разматра судија за прекршаје.

Ако је дошло до повређивања лица или има погинулих, незгода има обиљежје кривичног дјела, тј. може да повлачи кривичну одговорност.

Ако није било регистрованих повреда, незгода се третира као прекршај.

Оштећења возила, објеката и предмета су следећа значајна посљедица незгоде.

Подјела трагова према величини макротрагове и микротрагове.

Макротрагови су довољне величине, тако да се могу уочити голим оком. Најчешће се на лицу мјеста саобраћајне незгоде задовољавамо обрадом макротрагова.

Микротрагови су трагови који се због своје величине не могу уочити голим оком. Зато се мјеста на којима очекујемо микротрагове, у случају потребе, претражују посебним методама и уз помоћ посебних помагала.

Подјела трагова према фази незгоде у којој су настали трагове настале прије саобраћајне незгоде, трагове настале у фази незгоде и трагове настале послије незгоде.

Подјела трагова према мјесту налажењатрагове на површинама ван коловоза.трагове на возилима и објектима итрагове на лицима и лешевима.

Ова подјела је значајна за одређивање редосљеда претраживања на лицу мјеста саобраћајне незгоде. Наиме, постоје ситуације када је хитност најважније обиљежје увиђаја саобраћајне незгоде, па је врло важно дефинисати редосљед обраде трагова. Ово омогућава брзо успостављање одређених саобраћајних токова или њихову нормализацију,

Подјела трагова према ситуацији у којој су настали типичне и нетипичне трагове саобраћајне незгоде. Типични су сви трагови који су карактеристични за одређени тип саобраћајне незгоде

Типични трагови саобраћајне незгоде обарања пјешака, су: типични трагови на возилу: оштећења предњег браника, оштећења предње чеоне

маске возила, оштећења предњег поклопца са или без отпалих љуспица боје, оштећења вјетробранског стакла, а при великим брзинама и оштећења крова возила и дјелови косе и крви на чеоној ивици крова, трагови кочења на ободу пнеуматика итд,

типични трагови на коловозу: трагови кочења иза точкова возила, материјали и дјелови отпали са возила послије мјеста судара, траг ђона обуће пјешака на мјесту судара, предмети и дјелови одеће и обуће пјешака и тд,

типични трагови на одјећи и обући пјешака: обриси на ђону обуће која је контактирала са подлогом у тренутку судара, пренијети материјали и дијелови са возила на панталоне у зони поткољенице, бутне кости и карлице, поцијепане панталоне у предјелу поткољенице, пренијети материјали са вјетробранског стакла на леђа (на капут, џемпер, мајицу и сл.) итд,

типични трагови на тијелу пјешака: крвни подливи или преломи костију у предјелу поткољенице, у предјелу бутне кости и карлице, крвни подливи и серијски преломи ребара, преломи костију руку, крвни подливи и ране у виду расцјепа на глави, преломи лобање итд.

ситуацијама када сумњамо ко је управљао возилом, значајно је обратити пажњу на типичне трагове који се могу наћи:

у возилу, на мјесту возача: оштећења волана у виду деформација, оштећења и ломљење унутрашњег огледала, трагове крви и ткива на поломљеном огледалу, оштећења и трагови папиларних линија на ручици мјењача, оштећења и трагови папиларних линија на контролној табли, оштећења касете и дјелова испред возача, оштећења, длаке и трагови крви на вјетробранском стаклу испред возача, оштећења и трагови влакана одјеће на појасу возача, трагове ђона на подлози-подметачима испод ногу возача, трагови ђона обуће возача на папучицама кочнице, „гаса“ или спојнице, обућа возача између папучица и тд.

на возачу: крвни подлив у правцу пружања појаса, кружни крвни подлив од волана, повреде главе и чела од огледала, повреде лобање од удара у вјетробранско стакло, преломи потколенице и повреде стопала од папучица, преломи костију шака којима је држао волан или ручицу мјењача, трагови у виду шара са папучица на ђону обуће итд.

у возилу, на мјесту сувозача: оштећења касете и дијелова испред сувозача, оштећења истурених дијелова врата сувозача (ручица за отварање стакла, ручица врата, наслони за руке и сл.), оштећења вјетробранског стакла испред сувозача (чешће настају него код возача), оштећења и трагови влакана на појасу сувозача, трагови ђона на подлози испод ногу сувозача, трагови крви на мјесту сувозача итд.

на сувозачу: повреде руку, преломи и крвни подливи поткољеница и надкољеница, повреде главе од удара у огледало и у вјетробранско стакло, повреде скочних зглобова ногу (уганућа и сл.), крвни подливи и преломи ребара, крвни подливи у правцу пружања појаса итд.

Можемо разликовати три врсте типичних трагова: прави типични трагови, лажни типични трагови и типични трагови који недостају.

Прави типични трагови су они трагови који су типични за дату саобраћајну незгоду и потичу од те незгоде.

Лажни типични трагови су трагови који су карактеристични за одређени тип незгоде, али нису настали у конкретној незгоди. Ови трагови могу настати:

прије конкретне незгоде (у некој другој незгоди или саобраћајној ситуацији) или

послије конкретне незгоде (фингирањем трагова и ситуације).

Типични трагови који недостају су типични трагови за одређену верзију саобраћајне незгоде које на лицу мјеста не налазимо, а који би морали остати, ако је ова верзија тачна. Неналажење ових трагова значи: да нисмо детаљно претражили лице мјеста, да су ови трагови уништени или да дата верзија није тачна. Овим траговима се мора посветити значајна пажња, како би се на лицу мјеста доказало и документовало да их нема.

Нетипични су они трагови које не очекујемо за дати тип незгоде, а налазе се на лицу мјеста.Трагови могу бити:

нетипични по врсти,нетипични по положају и нетипични по интензитету.Постојање ових трагова често доводи у сумњу изјаве

сведока, или потврђује друге алтернативе. Ма колико се нетипични трагови не уклапали у нашу мисаону реконструкцију догађаја, требало би их коректно обрадити на лицу мјеста. Често је анализа типичних и нетипичних трагова пресудна за анализу незгоде.

Подјела трагова са аспекта мјерења

Тачкасти трагови су сви трагови саобраћајне незгоде чије су димензије неважне за анализу незгоде и не морају да се мјере на лицу мјеста.

Концентрисани трагови су сви трагови који су концентрисани на мањим

површинама и чија је величина битна. Линијски трагови су они трагови чија је једна димензија (дужина) изражена

(битно већа) у односу на другу (ширину). Површински трагови су трагови саобраћајне незгоде расути на већој површини

чији положај, облик и правац пружања су важни (најчешће правац пружања ових трагова помаже вјештаку да утврди правац кретања возила непосредно прије судара).

Запремински трагови су трагови који имају значајну и трећу димензију (дубину

или висину).

Обрада трагова саобраћајних незгода

Проналажење трагова на лицу мјеста саобраћајне незгодеда би пронашли свe важнe трагови саобраћајне незгоде,

неопходно је схватити саобраћајну ситуацију, Када се схвати саобраћајна ситуација, требало би

одговорити на питање: „које трагове и гдје да тражимо?“. Ко тражи трагове саобраћајне незгоде?најчешће криминалистички техничар или саобраћајни

полицајац. На основу чега се траже трагови? на основу мисаоне реконструкције догађаја, на неке трагове могу указати учесници и свједоци незгоде.

Обезбјеђење трагова на лицу мјеста саобраћајне незгоде

подразумијева спрјечавање њиховог помијерања, промјене или уништавања.

Какав је однос између обезбјеђења трагова и обезбјеђења лица мјеста?

Обезбјеђење трагова је само један елемент обезбјеђења лица мјеста. Основни садржаји обезбјеђења лица мјеста односе се на спрјечавање

нових саобраћајних незгода Када почиње обезбјеђење трагова? почиње одмах послије саобраћајне незгоде

учесници полиција Руководилац увуђаја

До када траје обезбјеђење трагова?Обезбјеђење трагова и предмета саобраћајне незгоде траје док се не заврши њихова обрада и анализа.

Маркирање трагова саобраћајних незгода

Шта је маркирање? Маркирање трагова је поступак исцртавања неиспрекиданих

(пуних) или испрекиданих линија поред трагова и/или предмета на лицу мјеста.

Како се врши маркирање? Маркирање се врши тако што кредом, циглом, цријепом, каменом

или на неки други начин исцртавамо линије поред важних трагова и предмета саобраћајне незгоде.

Ове линије могу бити испрекидане и неиспрекидане

Уколико се трагови налазе на макадаму, земљаним, травнатим и другим површинама онда се маркирање врши посебним тракама и стрелицама које упућују на важан траг

Трагови на лицима, лешевима, возилима и објектима такође се маркирају на један од ова два начина.

Нумерисана свијетлећа тијела познатих димензија означена са чуњевимаСвјетлеће траке и кредеКалибри познате геометрије и димензија

Кад се врши маркирање?Маркирање се најчешће врши на лицу мјеста

фотографисати распоред и

изглед трагова (2-3

фотографије)

маркирати трагове

детаљно фотографисати

лице мјеста незгоде.

Најчешће грешке при маркирању су:-важни трагови нису маркирани, па се на фотографији не могу прецизно идентификовати,-маркирне линије заклањају неке важне трагове незгоде,-маркирне линије не прате правац пружања трага, односно облик зоне трага.

Означавање трагова саобраћајних незгода Шта се подразумијева под означавањем трагова? Означавање трагова је поступак придодавања одговарајућих ознака

- симбола сваком трагу појединачно. бројчане (нумеричке) ознаке (1,2, 3, ...) словне (алфабетске) ознаке (А, B, C, ... a, b, c, ....) и комбиноване словно-бројчане (алфанумеричке) ознаке (1А, 1d,

А1, ...). Зашто се трагови означавају? Кад и како се врши означавање трагова? на лицу мјеста, а изузетно и накнадно – на фотографијама. постави одговарајућа ознака у виду плочице која се поставља на постоље или у виду пирамиде

(најчешће четвоространичне). На обе стране плочице исписане су ознаке, и то: на једној страни

црна ознака на бијелој подлози, а на другој страни бијела ознака на црној подлози.

Како при означавању бити досљедан? следећим редоследом

возила

Лешеви или повређени

линијски трагови

острали трагови (на објектима,

остали постојећи трагови и детаљи

непостојећи детаљи (правац кретања возила и пјешака, положај сведока..)

требало пратити неку логику, тако да се поједностави коришћење документације. На примјер, практично је за трагове кочења користити ознаке: 2pd (траг кочења предњег десног точка возила 2), 2zd (траг кочења задњег десног точка возила 2),

Начини фиксирања трагова и предмета саобраћајне незгоде

основни циљ увиђаја је фиксирање затеченог стања,најважнији елемент затеченог стања су трагови и

предмети саобраћајне незгоде.

Основне методе регистровања и фиксирања трагова саобраћајне незгоде су:

изузимање небитних елемената (мулажирање - изливање),

фотографисање и видеоснимање,графички метод (скицирање и цртање у размјери) иописни (вербални) метод.

Фотографисање је, после изузимања, најобјективнији и најочигледнији метод фиксирања трагова (предмета) саобрадајне незгоде.

Кориштење фотографије у мерне сврхе је пример где се документационо својство фотографије ставља у други план, док је у првом плану њено геометријско својство.

Научна дисциплина која се бави кориштењем фотографије у мерне сврхе јесте фотограметрија.

Fotogrametrijska metoda se zasniva na rekonstrukciji položaja i geometrije pojava i objekata registrovanih na fotografskim snimcima. Samo preslikavanje objekata u trenutku snimanja se vrši po poznatim zakonima centralne projekcije.

Svako razdvojeno vozilo treba snimiti sa svih strana, a posebno detalje na njemu i u njemu. Na kraju i drugo vozilo treba pomeriti da bi se ispitalo stanje na kolovozu koji je ono pokrivalo u svojoj krajnjoj poziciji

Fotografisani tragovi zatečeni na kolovozu treba posebno da se označe (obeleže) i da im se dužine izmere kao i da se odgovarajućim merama me|usobno povežu i povežu sa fiksnim objektima pored puta i u odnosu na krajnje pozicije vozila. Fotografisanje vozila i mesta nezgode obaviti iz oba smera kretanja vozila da bi se videla šira saobraćajna situacija

Rektifikacija• Učitavanje fotografija• Definisanje referentnih dužina i optimizacija• Definisanje rektifikacione površine

Најзначајнији трагови саобраћајне незгоде: значај и обрада

tragovi vožnje (tragovi guma, tragovi snežnih lanaca), tragovi kočenja bez blokiranja točkova, tragovi kočenja sa blokiranjem točkova, tragovi zanošenja vozila, tragovi grebanja kolovoza delovima vozila, tragovi nastali vučenjem ili potiskivanjem vozila, tela, delova i dr. tragovi češanja – ogrebotine vozila na fiksnim, čvrstim predmetima, objektima i vozilima, tragovi i oštećenja ili otisci na odeći i obući lica, tragovi od odevnih predmeta, tragovi tečnosti iz vozila (AT ulja, vode iz hladnjaka, antifriza, pogonskog goriva, ulja iz motora, ulja iz prenosnih agregata, kiseline iz akumulatora i dr.), tragovi komadića razbijenog stakla vetrobrana, tragovi komadića razbijenog stakla farova, tragovi drugog stakla (migavca, prozora, ogledala), tragovi krvi, tragovi hodanja (stopala) živih bića (ljudi i životinja), tragovi otpale nečistoće sa delova vozila (blato, zemlja, led sa blatobrana vozila i drugih

delova), tragovi laka i boje vozila (na kolovozu, vozilu, objektima, odeći lica i dr.),

tragovi dlaka i kose lica (na vozilu, u vozilu, na objektima, na podlozi i dr.), tragovi ljudskog i životinjskog tkiva (na vozilu, u vozilu, na kolovozu, na objektima i dr.), tragovi preneti sa puta ili putnih objekata na vozila, tragovi preneti sa puta, vozila ili putnih objekata na lica, tragovi otisaka prstiju, dlana i stopala, tragovi tereta sa vlastitog ili drugog vozila, tragovi nasilnog ulaženja u vozilo, tragovi nastali prilikom neovlašćenog korišćenja vozila, povrede na ljudima i životinjama, tragovi iz odeće žrtve (prašina, staklo, boja, ulje i dr.), pocepana mesta na sedištima vozila, razvučene ili pokidane trake sigurnosnih pojaseva, aktiviran AIRBAG, krajnji položaj vozila koja su učestvovala u nezgodi, položaj otpalih delova sa vozila (vetrobransko staklo, branik, blatobran i dr.), položaj rasutog tereta i izbačenih stvari iz vozila, položaj razbacanih ličnih predmeta (tašne, ključeva, upaljača, sata, cigareta i dr.).

Најзначајнији трагови саобраћајне незгоде: значај и обрада Трагови кретања возила 1. трагови вожње, 2. трагови кочења, 3. трагови заношења, 4. трагови клизања и 5. трагови гребања.

Trag. blokiranja Trag. Zanoše. i kočenj. Trag. zanošenja Trag. klizanja Tragovi vožnje

1. Трагови вожње (без проклизавања) могу бити утиснути или отиснути.

Утиснути трагови вожње настају при кретању по меким површинама

Отиснути трагови вожње настају при кретању мокрог или прљавог пнеуматика по сувом и чистом коловозу.

Саобраћајни значај трагова вожњесамо постојање трага вожње указује на начин кретања возила

(возило није форсирано кочено, нити је екстремно убрзавано),положај трага вожње одређује путању возила и положај и изглед трага вожње одређују смјер кретања возила итд.Криминалистички значај трагова вожње, долазе до изражаја при

трагању за возилом које је учествовало у незгодиомогућују елиминацију возила која нису учествовала у незгодина

основу:1. одређивања ширине пнеуматика,2. одређивања размака између точкова,3. одређивања међуосовинског размака, 4. одређивања типа шара на пнеуматику,5. одређивања типа пнеуматика и6. одређивања обима пнеуматика

Обрада трагова вожње састоји се у следећем:пронаћи траг вожње и утврдити од ког возила (точка) потиче,означити траг вожње,маркирати траг, ако је слабо видљив или може бити уништен,фотографисати траг, скицирати траг,измјерити траг,описати траг у записнику о увиђају ипо потреби, мулажирати траг.

2. Трагови кочењаДа бисмо лакше разумјели настајање и значај трагова кочења,

упознаћемо се са неким елементима процеса кочења. укупно вријеме кочења можемо разложити на:вријеме реаговања возача (t1),вријеме одзива кочионог система (t2),вријеме пораста успорења (t3) ивријеме интензивног кочења (tк).

Вријеме реаговања возача (t1) је временски период од тренутка стварања опасне ситуације (То) до тренутка додиривања кочнице (Т1).

Вријеме реаговања возача зависи од возача и од врсте опасне ситуације: 0,5 до 1,5 секунди

Вријеме одзива кочионог система (t2) је период од додиривања папучице кочнице (Т1) до тренутка кад се кочењем почиње успоравати окретање точка (Т2).

Ово вријеме зависи од врсте и подешености кочионог система и код исправних кочионих уређаја

варира од 0,15 до 0,2 секунде.

Вријеме пораста успорења (t3) је вријеме од почетка успоравања возила (Т2) до тренутка кад успорење достигне највећу вриједност (Т3). Ово вријеме зависи од:

врсте кочионог система, оптерећености возила, стања коловозног застора итд.

Код механичких кочница вријеме пораста успорења је занемарљиво. Код хидрауличних кочница ово вријеме варира од 0,15 до 0,25 секунди, а код пнеуматских кочница од 0,3 до 0,7 секунди.

Вријеме интензивног кочења (tк) је период од остваривања највећег успорења - потпуног блокирања точка (Т3) до заустављања возила (Тз). Ово вријеме зависи од:

реализованог успорења (b0) и брзине возила (v0).

Prikaz osnovnih mera za fiksiranje tragova kočenja i karakteristika vozila

трагови кочења окрећућим точком (настају у фази пораста успорења).

када точак престане да се окреће (блокира),. трагови кочења блокираним точком.

При форсираном кочењу, остају трагови на пнеуматику и на подлози.

Траг кочења предњег точка путничког возила (или ненапумпаног пнеуматика), по правилу, има изражене спољашње ивице, а средина трага је слабије зацрњена или чак неуочљива.

Траг кочења задњих точкова путничког возила (или пренапумпаних пнеуматика) има изражену средину трага, а ивице слабије изражене или чак невидљиве.

Oптерећење возила, а посебно одступања притиска у пнеуматику од предвиђеног, могу битно измјенити трагове кочења,

Уколико возило није помјерано, најсигурнији критеријум за утврђивање поријекла трагова јесте положај трага у односу на точкове.

Саобраћајни значај трагова кочења

лако се одређује положај возила у свим тренуцима послије започињања кочења (путања возила),

на основу дужине трагова кочења се израчунава брзину возила непосредно прије започињања кочења и у свим позицијама послије тога,

на основу пружања трага кочења може се одредити правац кретања возила и непосредно прије кочења,

на основу изгледа и међусобног положаја трагова кочења и других трагова и предмета, -смјер кретања возила, и то:

на основу изгледа почетка трага кочења, -како је возач реаговао кочењем (нагло - рефлексно или лежерно - полако).

на основу изгледа и међусобног положаја завршетака трагова кочења- да ли се возило зауставило или само прикочило (па наставило кретање), и то:

ако се трагови кочења завршавају оштро и у истој висини (равно), онда се возило кочењем зауставило и

ако се траг кочења завршава постепено и смакнути, онда је возило само прикочено, па наставило вожњу.

на основу изгледа и међусобног положаја трагова кочења може се основано посумњати у исправност система за кочење:

ако нема трага кочења од неког точка, посумњаћемо да овај точак није био кочен. При томе би требало провјерити има ли трагова на ободу пнеуматика,

ако неки траг кочења почиње знатно прије другога посумњаћемо да точкови не коче једновремено и

ако трагови кочења скрећу и прелазе у трагове кочења са заношењем, посумњаћемо да је разлика сила кочења на истој осовини недопуштено велика итд.

Возила се веома често заустављају нефорсираним кочењем, па не остављају никакве трагове. Возила са АБС и при форсираном кочењу не остављају лако уочљиве трагове.

Izgled tragova kočenja vozila koje se kočenjem zaustavilo

Кинетичка енергија се, у процесу кочења, претвара у рад сила кочења, па се једноставно показује да је брзина изгубљена при кочењу приближно једнака: v = 2bs , гдје су: b -реализовано успорење које одређује вјештак, а s -укупна дужина најдужег трага кочења.

Ако се траг пружа лучно, то може бити изазвано слабијим кочењем једног точка. Ако неког трага кочења нема, то може значити да тај точак није блокирао, тј. да је слабије кочио и слично.

Међутим, на лицу мјеста се само сумња, па се упућује на ванредни технички преглед

Некад је лакше наћи трагове кочења на ободу пнеуматика него на коловозу.

Да би се задовољио велики значај трагова кочења, на лицу мјеста би требало:

пронаћи све трагове кочења на ободу пнеуматика и на коловозу, одредити поријекло сваког трага кочења, одредити и маркирати почетак сваког трага појединачно, одредити и маркирати завршетак сваког трага појединачно, детаљно прегледати сваки траг кочења и евентуално, наћи карактеристичне

детаље (промјене) на трагу, а посебно оне који настају при судару, маркирати трагове кочења (по потреби), означити сваки траг појединачно, легендом објаснити ознаке, фотографије, скицирати трагове кочења, измјерити трагове кочења (одредити положај, дужину и, по потреби,

ширину трага), у записнику о увиђају описати изглед, положај и величине трагова кочења.

Posebno treba istaći i uočiti razlike između: puta kočenja, traga kočenja i zaustavnog puta motor. vozila. Trag kočenja je vidljivo formiran trag nastao pri kočenju motornog vozila. Trag kočenja je uvek manji od puta kočenja, zato što se put kočenja sastoji od vidljivog i nevidljivog traga

kočenja motornog vozila. Tragovi kočenja se simbolički prikazuju punim crnim linijama u slučaju kada se radi o tragovima kočenja

koje formiraju zadnji točkovi vozila. Ako se radi samo o tragovima kočenja prednjih točkova vozila, oni se prikazuju udvojenim punim crnim linijama do prednjih točkova vozila. (slika a i c).

Ovi tragovi se simbolički prikazuju u planu mesta nezgode

Analiza stanja u vođenju zapisnika o uviđajuAnalizom vođenih zapisnika o uviđaju u dosadašnjoj praksi uočene su sledeće greške:1. nisu uneseni podaci o tome ko je, kada, i na koji način obavestio policiju o nastanku saobraćajne

nezgode,2. gotovo nikada nije navedeno kada je uviđajni organ i kojim prevoznim sredstvom krenuo na

mesto saobraćajne nezgode,3. ne utvrđuje se daljina vidljivosti i preglednosti u situaciji nastale nezgode,4. najčešće nisu uopšte dati ili su dati nepotpuni podaci o obezbeđenju lica mesta (ko ga je, od kog

momenta i na koji način obezbeđivao),5. iz zapisnika o uviđaju se gotovo nikada ne vidi tehnička opremljenost uviđajne ekipe,

6. često se ne navode podaci o tome da li je okrivljeni prisustvovao vršenju uviđaja i da li stavlja prigovor u vezi sa nekom uviđajnom radnjom,

7. daje se nepotpuna i neprecizna lokacija samog mesta saobraćajne nezgode.8. Orijentiri se ne određuju uvek na najbolji način,9. vrlo često se iz zapisnika o uviđaju ne vidi način regulisanja saobraćaja u

vreme i na mestu saobraćajne nezgode, a ako se o tome daju podaci oni ne obuhvataju analizu šire zone,

10. u zapisniku o uviđaju se ne posvećuje dovoljna pažnja opštoj saobra- ćajnoj situaciji (vrsta i gustina – frekvencija saobraćaja na toj deonici puta u vreme saobraćajne nezgode),

11. zapisnik često ne sadrži detaljan opis mesta saobraćajne nezgode (situacije u kojoj je ona nastala),

12. često nedostaje opis šireg lica mesta (potcenjuje se značaj tog elementa),13. na opis i identifikaciju predmeta i tragova saobraćajne nezgode stavljaju se

često prigovori. Najčešće nedostaju precizni navodi o tome gde je pronađen predmet od saobraćajne nezgode, kakav je njegov položaj, oblik, veličina, boja i druga svojstva.

14. Posebno je zapostavljen opis leša, odeće i tragova na njemu,15. često nema podataka o tome da li je vršen saobraćajno-tehnički pregled vozila i za

koje okolnosti se tražio pregled. Pregledom se utvrđuju beznačajne, a propušta utvrđivanje relevantnih činjenica,

16. često se ne konstatuje stanje opterećenosti vozila (teretom – putnicima),17. ne navodi se ko je, gde, kada i kako utvrdio prirodu povreda kod povređenih lica ili

nastupanje smrti,18. dešava se da su zapisnik, skice i fotografije kontradiktorni ili su različito i

jednostrano fiksirani podaci, vrlo često je izneto neargumentovano mišljenje o uzrocima saobraćajne nezgode, a da se ne vidi da li je to zaključak uviđajnog organa ili veštaka, kao ni to na koji način je ono dato (na osnovu iskaza učesnik i svedoka saobraćajne nezgode, analizom tragova i predmeta saobraćajne nezgode i sl.),

19. u slučaju nepotpunog i neblagovremeno obavljenog uviđaja ne navode se razlozi zašto ga uviđajni organi nisu mogli obaviti odmah na licu mesta, zašto se uviđaj vrši u dva dela (iz dva navrata), kako je obezbeđivano mesto nezgode za vreme prekida,

20. često uviđajni organ daje opis toka saobraćajne nezgode u svojoj slobodnoj21. interpretaciji, bez eventualnih provera ili osmatranja,22. opis se ponekad daje opširnije u izveštaju nego u zapisniku.23. Ovakvi nedostaci su posledica nesastavljanja zapisnika po utvrđenoj metodologiji i

bez vršenja podele zapisnika na uvodni, opisni i zaključni deo.

При кочењу класичним кочницама долази до блокирања точкова.

Трагови кочења са АБС су свјетлији и испрекидани, а често се не могу ни уочити голим оком.

Трагови кочења возила са АБС се лакше уочавају на ободу пнеуматика него на подлози. Посебно ће се лако уочити на ободу оног пнеуматика који је раније проклизао.

Трагови заношењаТагови заношења настају кад бочне силе које дјелују на

возило премаше максималну бочну силу пријањања. До заношења возила долази:при скретању (на примјер, у кривини или раскрсници),

ако се возило креће великом брзином (центрифугална сила доводи до заношења);

у правцу при неједнаком кочењу на лијевим и десним точковима (разлика сила кочења ствара моменат који изазива заношење) и

при дејству других бочних сила приликом судара, јаког бочног вјетра и слично.

Трагови заношења остају на пнеуматику и на подлози.

Распознавање трагова заношења је сасвим једноставно:трагови заношења су везани за заношење возила (зато

ће се ови трагови потражити у свим ситуацијама кад је дошло до заношења возила),

трагови заношења су увијек криволинијски,трагови заношења од различитих точкова никад се не

преклапају,ширина трагова заношења се мјења дуж трагова,шаре пнеуматика на трагу су деформисане и пружају се

укосо или попречно.

Значај трагова заношења указује на начин кретања возила: ако је до заношења дошло због судара, онда почетак трагова заношења

прецизно одређује мјесто судара, одређује се положај возила у различитим фазама заношења (путања возила), у кривини саобраћајно -технички вјештак може приближно одредити

најмању брзину возила у кривини; на основу постојања трагова заношења у правцу поуздано се може

посумњати у исправност кочионих уређаја. Ако посумња да је до заношења дошло због реализације различитих сила кочења на точковима, квалитетно ћемо фиксирати стање подлоге (фотографисати и описати) и стање пнеуматика, а возило ћемо упутити на ванредни технички преглед.

Наиме, вјештак може израчунати граничну брзину (вгр) на бочно заношење у датим условима (за дати радијус кривине, бочни нагиб коловоза, квалитет коловоза и квалитет пнеуматика). Како је до заношења дошло због велике брзине, брзина возила (во) била је већа од одређене граничне брзине (вгр).

Обрада трагова заношења је слична обради осталих линијских трагова и састоји се у следећем:

1. пронаћи трагове заношења и утврдити њихово поријекло 2. открити и документовати узрок заношења: 3. означити и маркирати сваки траг заношења (слично траговима

кочења), 4. легендом појаснити ознаке - написати врсту и поријекло сваког трага

појединачно, 5. фотографисати трагове заношења и важне детаље на овим траговима, 6. скицирати трагове заношења. Ови трагови се шематски цртају, 7. измјерити трагове заношења: мјерење се обично своди на

одређивање положаја почетка и завршетка трага. Изузетно, ако је траг заношења дуг, па се не би могао прецизно уцртати на основу двије тачке, одређиваће се и положај неколико тачака на трагу. Ако се ради о трагу кочења са заношењем, онда је значајно измјерити и дужину трага,

8. описати трагове у записнику: у записнику би требало детаљно описати изглед и положај трагова заношења. Посебно би требало посветити пажњу узроку заношења, навести шта нас је навело да закључимо о узроку и шта смо предузели да овај узрок докуменујемо.

Трагови клизањаТрагови клизања настају на клизавом коловозу, тј. у ситуацијама када су

силе приањања мале, и то: при кочењу, при убрзавању и при наглом скретању.

При распознавању требало би водити рачуна о следећем: трагови клизања су свјетлији од трагова кочења или трагова заношења. Веома често трагови клизања су тешко уочљиви, па их нећемо наћи на

пнеуматицима, ни на подлози; правац пружања трагова клизања често се мијења, а некад се овај

правац не може ни одредити поуздано. попречне шаре пнеуматика су ријетко кад јасно уочљиве, а ако су

уочљиве оне су укошене. Ако је точак блокиран попречне шаре се оцртавају под оштријим углом;

Значај трагова клизања може бити велики: само постојање трагова клизања одређује начин кретања

возила. На увиђају би требало одредити и документовати узроке

клизања, тј. квалитетно фиксирати стање подлоге,на основу почетка првог трага клизања одређује се положај

возила у тренутку смањивања - губљења управљивости;правац пружања трага клизања одређује путању возила у

различитим фазама клизања.Обрада трагова клизања је слична обради трагова

заношења. Трагови клизања су слабо видљиви и често испрекидани, на цртежима се ови трагови приказују испрекиданим линијама.

Карактеристични детаљи на траговима кретањаНајзначајнији су они карактеристични детаљи који су

настали у тренутку судара или непосредно послије судара, и то:

кратки прекид (слабљење) трага, нагле промјене правца пружања трага,кратко задебљање или зацрњење трага,прелазак трага кочења у траг заношења икомбинација претходно наведених детаља. основни задатак екипе на лицу мјеста да стручно и

свеобухватно обради ове трагове, како би их саобраћајно - технички вјештак могао стручно анализирати и уклопити у свој налаз.

Трагови гребања трагови који настају када се двије чврсте подлоге крећу једна у односу на другу.

Значај трагова гребања траг гребања на коловозу или другим објектима одређује начин кретања ако је гребање посљедица судара, онда почетак трага гребања одређује положај

возила у тренутку судара, правац пружања трага гребања одређује правац кретања возила, ако траг гребања потиче од наплатка точка, онда се поуздано може одредити да

ли је до пуцања пнеуматика дошло прије судара или је пуцање пнеуматика посљедица судара,

на основу упоредне анализе парова трагова гребања утврђује се који дјелови возила су контактирали поједине дјелове другог возила, коловоза или препреке.

трагови гребања код судара у кривини одређују положај возила у тренутку судара, односно које возило је и колико било прешло на коловозну траку за супротан смјер,

на основу детаљне анализе изгледа трагова гребања на возилима, може се утврдити смјер релативног кретања возила, што је у неким ситуацијама веома важно.

Обрада трагова гребања је слична обради осталих линијских трагова:пронаћи трагове гребања на очекиваним мјестима.открити поријекло трагова гребања. означити и маркирати трагове гребања,легендом тачно објаснити поријекло сваког трага гребањафотографисати трагове гребања (у паровима),скицирати трагове гребања (цртају се као неиспрекидане линије), измјерити трагове гребања (одредити положај почетка и завршетка трага),у записнику детаљно описати изглед, положај, величину и поријекло трагова гребања.

Отпали дијелови и материјали са возила Предмети падају на подлогу по правилима косог или

хоризонталног хица уз мањи или већи отпор ваздуха. При томе настају трагови на возилу и трагови на подлози.

Крајњи положај возила, лица и предмета Посебно важну посљедицу незгоде представљају крајњи

положаји возила, лица и предмета на мјесту саобраћајне незгоде.

Крајњи положај возила зависи од мјеста судара, врсте судара, брзине возила у тренутку судара, начина кретања возила послије судара и других околности.

Prikazuje izgled formiranog traga od odba~enih komadi}a stakla razbijenogvetrobrana, snimljenog na protokolarnom listu pri eksperimentalnomistra`ivanju zakonitosti u odba~aju stakla i formiranju traga.

Odre|ivanje mesta sudara i sudarne brzineeksperimentalnom metodom iz podataka oodbacivanju komadi}a razbijenog stakla vetrobrana i fara2.5.1. Daljina odbacivanja komadi}a razbijenog stakla vozila

Određivanje pravca i smera kretanja pomoću tragova

a) Pri prolazu točka preko gomile prosute bojeb) Na peskovitoj podlozi kod brzog (kočenja) usporavanja c) Kada transportno sredstvo prolazi po mekoj ili suvoj podlozi (prašina, suva zemlja, suvi pesak ili sneg) d) Na mekoj podlozi se sveže polomljeni krajevi grančica, slamčica, e) Kap tečnosti (vode, ulja, benzina) koja spada sa vozila u pokretu f) Kada sa vozila spadne žitki i zaprljani deo tereta, kao čto je paradajz,g) Na bočnim zidovima tragova koji nastaju pri propadanju točka u meke podloge kao što je nanos snega ili nanos blata, h) U slučajevima kada udvojeni točak teškog vozila (autobusa ili teretnog vozila) pređe preko kamena, spoljni rubovi guma mogu na bočnim stranama kamena da ostave tragove sa suprotnim smerom od smerakretanja vozila.i) Smer kretanja vozila može se odrediti i prema odnosu uglova razdvajanja tragova (a) i spajanja tragova (d). Ugao spajanja je uvek nešto manji i ukazuje na smer kretanja.j) Gume sa većim ripnama namenjene za teže terene i teška vozila, ili zimske gume pravilno montirane, pri vožnji na mekim terenima kada se ocrtavaju tragovi, imaju proširenje na otvorima šara vitopereno usmeru kretanja vozila.

Odre|ivanje smera kretanja vozilapomo}u tragova ko~enjanastalih otiskom protektora

1. Trag protektora gume vozila koje se iz mesta pokre}e i normalno nastavljakretanje vo`njom (sl. 2.40.1).2. Trag protektora vozila koje je iz vo`nje dovedeno u ko~enje, ali takoda se to~ak u ko~enju ne blokira (sl. 2.40.2).3. Trag protektora vozila koje se u vo`nji dovodi u fazu intenzivnog ko~enjakada mu to~kovi blokiranjem ostavljaju tragove klizanja (sl. 2.40.3

Prikaz tragova vozila sa udvojenim to~kovima koji nam omogu}uju odre-|ivanje smera kretanja vozila

Polo`aj tragova ko~enja omogu}ava odre|ivanje• smera kretanja vozila,• vrstu vozila,• polo`aj vozila na putu I• ispravnost dejstva ko~nica (ko~enje dvoosovinskog teretnog vozila sa zadnjim

udvojenim to~kovima).

Prekid na tragovima ko~enja proizveden udarom vozila sa desne strane

Sa ABS sistemom

Bez ABS sistem

Prikazuje izgled deformacija na automobilu koji je u sustizanju naleteo na biciklistu.Kretali su se pravolinijski du` puta.a) deformacija branika od udara u zadnji to~ak biciklab) deformacija od udara sedi{ta biciklac) deformacija od udara tela (sedelnog dela) biciklisted) deformacije od udara glave i ramena bicikliste

Detaljni izgled deformacija na biciklu na koga je udarom odpozadi naletelaZ-101 pri sustizanju u pravolinijskom kretanju bicikla i automobila:a) deformisana vilju{ka bicikla;b) deformacija obru~a i `bica zadnjeg to~ka bicikla