VREME BEOGRADA

OD KOMBINATA DO KORPORACIJE

Poljoprivredni kombinat Beograd je bio najuspešnija poljoprivredna

kompanija u bivšoj Jugoslaviji. Danas je najveće poljoprivredno

preduzeće u Srbiji i beleži sve bolje rezultate

38 VREME � 6. decembar 2012.

P oslednjeg dana maja 2010. godi-ne potpisan je ugovor o prenosu vlasništva nad Poljoprivrednom

korporacijom Beograd (PKB) sa države na Grad Beograd. Gradonačelnik Dra-gan Đilas tada je rekao da će Grad pomo-ći PKB-u da “stane na noge”.

Nepune dve i po godine nakon što je PKB postao 23. javno preduzeće, Rajko Mandić, generalni direktor ovog predu-zeća, kaže da zaposleni u PKB-u, posle dugog perioda, ponovo imaju sigurnost i saznanje da žive od rezultata svoga rada. “Oni znaju da može da se podeli samo ono što je i stvoreno kao nova vrednost u poslovanju, i da su stvarno zaradili pro-sečnu zaradu, koja danas iznosi oko 46.000 dinara. Ponosni smo i na činjenicu da su znanje i rad 2000 zaposlenih omogućili da fi rma posluje sa profi tom, i da se vraća na put starog uspeha. Pravi uspesi nam tek predstoje”, kaže Mandić.

Upravo je nezadovoljstvo zaposlenih bio jedan od osnovnih problema u ranijem periodu. Usled lošeg stanja u državi, a time i u tadašnjem PKB-u, nisu plaćani porezi ni doprinosi na zara-de od 1992. godine. U dva navrata je vršena konverzija pore-skog duga u državno vlasništvo, pa je tako i došlo do promene strukture kapitala fi rme iz društvenog u kapital koji je u držav-nom vlasništvu. “Tada je urađen fer socijalni program, za koji se prijavio veliki broj zaposlenih, i tako se došlo do današnjeg

optimalnog broja zaposlenih, potreb-nih za poslovanje u skladu sa postoje-ćim proizvodnim tehnologijama”, kaže direktor Mandić i dodaje: “Treba istaći da je novac za socijalni program obezbe-đen iz sopstvenih izvora i fi rma nije op-teretila budžet niti Grada niti Republike. Od marta ove godine, PKB izmiruje ap-solutno sve obaveze i doprinose tako što se svakog meseca uplati u budžet oko 60 miliona dinara.”

Kada je 2010. godine promenjen me-nadžment, urađen je popis i fi nansijski Due Diligance, koji je pokazao da je fi rma imala ogromne dospele dugove prema državi, bankama i dobavljačima, uz veo-

ma loše bilanse stanja i uspeha. Uočeno je da stanje u fi rmi nije bilo sjajno, ali s obzirom da postoji veliki potencijal kompanije može se brzo uspostaviti dugoročno održivo poslovanje. “Nig-de u svetu poljoprivreda ne može da propadne ako se upravlja racionalno i domaćinski. Najviše nas je obradovala činjenica da fi rma i pored svog lošeg perioda nije izgubila dobre kadrove”, kaže Mandić.

On još kaže da početni uspeh novog PKB-a leži u odličnom timu ljudi koji ga danas vode:

“Na početku smo sagledali realno stanje u fi rmi i napravili čvrst akcioni plan oporavka i restrukturiranja. Trebalo je obez-bediti nesmetan cash fl ow, i time su se bavile fi nansije. Sa druge strane, zatekli smo situaciju da su nabavne cene pretežno bile više od tržišnih, dok su prodajne cene bile uglavnom ispod tr-žišnih. To je bio izazov za novog komercijalnog direktora, koji je to s lakoćom savladao. Bilo je dosta teških i neprijatnih pre-govora, ali je PKB napokon postigao cene kod kupaca i dobav-ljača koje zaslužuje.”

Popravljena je radna disciplina i uvedene su stroge kontrole troškova na mestima nastanka, pa je i novac počeo da pristiže – ovogodišnji profi t je veći od deset miliona evra. Ljubinko Ka-raklajić iz PKB-ovog sindikata “Nezavisnost” kaže da se sma-njio broj ljudi: “Bilo je tu svašta. Bilo je izmišljenih mesta, po mom mišljenju, ali sada je sasvim zadovoljavajuće. Ko je nerad-nik, tome se ne može ništa. Ko voli da radi – on radi.”

Sa tim je saglasan i šef sektora za održavanje Slobodan Vasi-ljević. “Više se radi, ali svi nekako gledamo da ovo preduzeće di-gnemo na noge, i zaposleni radnici i rukovodstvo. Mnogo je bo-lja situacija od dolaska novog rukovodstva. Plate su sasvim so-lidne, i uglavnom su svi zadovoljni”, kaže Vasiljević.

Za ovu godinu je predviđen početak investicionih ulaganja, i u skladu s tim već je investirano oko 15 miliona evra. Za oko dve nedelje otvoriće se nova farma sa 2560 muznih krava koja će biti najmodernija u regionu. Pored toga, investirano je i u novu mehanizaciju i u sisteme za navodnjavanje. Za više od če-tiri puta povećane su površine koje se navodnjavaju, tako da se sada navodnjava oko 6000 hektara. Sva investiciona ulaganja su realizovana delom iz komercijalnih kredita, a delom iz sopstve-nih novčanih sredstava. Za sledeću godinu se planira nastavak

Od krava do traktora– Osnovni kapaciteti PKB-a su 21.500 hektara obradivih površina u ratarstvu. Kapa-

citeti u stočarstvu su: 9000 muznih krava sa pripadajućim podmlatkom, 3700 grla ju-

nadi u tovu, 400 krmača i pripadajući broj tovljenika, 2000 ovaca svih kategorija, bi-

kovski centar čiji kapaciteti pokrivaju potrebe Korporacije PKB i znatan deo tržišta

Srbije, testna stanica svinja i proizvodnja rasnog priplodnog materijala u svinjarstvu.

Tu su još i tehnička infrastruktura za podršku osnovne proizvodne delatnosti (radio-

nice, tehnički centri, administrativni prostor, magacini i dr.) ukupne površine 38.000

m².

– Skladišni i doradni sistemi: PKB “Agroseme” je fabrika za doradu semena. Pun ka-

pacitet fabrike je 15.000 tona semena strnih žita i soje do 1000 tona. Sušara u sezoni

može da osuši do 6000 tona kukuruza u klipu.

PKB “Mlinpek” poseduje silose u koje može da se smesti oko 24.000 tona pšenice, a

kapacitet sušare je 32 t/h.

PKB “Inshra” fabrika stočne hrane poseduje 25.000 tona skladišnih prostora.

– Pogoni za proizvodnju vode (sopstveni vodovod) za snabdevanje sanitarnom vodom

Proizvodnih pogona i farmi PKB Korporacije i Prehrambene industrije u industrijskoj

zoni PKB-a (preduzeća ranijih članica sistema PKB).

– MZ Padinska Skela i sedam satelitskih naselja, u kojima živi 25.000 stanovnika.

– Pogon za proizvodnju industrijske pare za potrebe prehrambene industrije u indu-

strijskoj zoni PKB-a.

– Poljoprivredna mehanizacija i transportna sredstva: 295 traktora svih kategorija,

33 kombajna za ubiranje useva, 17 utovarnih mašina, 12 linija za baliranje sena, 4 ve-

lika traktora guseničara, preko 1000 svih vrsta priključnih mašina.

Osim proizvodnih, PKB Korporacija pokriva i vitalni deo komunalnih funkcija u nase-

ljima i industrijskoj zoni u Pančevačkom ritu.

RAJKO MANDIĆ, GENERALNI DIREKTOR PKB

39 VREME � 6. decembar 2012.

investicija u modernizaciju farmi i mehanizacije, kao i nastavak širenja sistema za navodnjavanje.

“Svaki dan stiže nova mehanizacija i mi radnici po tome vi-dimo da je u fi rmi bolje”, kaže Vasiljević.

Pored svega toga, gradske vlasti su kupovinom celog preduze-ća došle u posed i celokupnog zemljišta na teritoriji Beograda koje nije malo (vidi okvir). Zbog izgradnje mosta Zemun–Borča i obila-znica oko Beograda, povećana je cena poljoprivrednog i građevin-skog zemljišta na levoj strani Dunava. Pre 18 meseci čelnici Grada su najavili da će se isturene parcele u vlasništvu PKB-a prodati, a da će se nekom zemljištu promeniti namena – u zavisnosti od po-godnosti njegovog položaja. Generalni direktor Mandić kaže da su sadašnji planovi PKB-a da se prodajom nekoliko desetina hektara takvog zemljišta može obezbediti dovoljno sredstava za nove in-vesticione cikluse i kupovinu zemljišta koje je udaljenije i samim tim povoljnije za poljoprivrednu proizvodnju.

Suša nije problemOvogodišnja suša je napravila štetu čitavoj državi u iznosu od

1,5 do 2 milijarde evra. To znači da je i BDP manji za taj iznos.

Kada je reč o PKB-u, nivo smanjenja prinosa zbog suše je

niži od nivoa povećanja cena poljoprivrednih proizvoda. Zbog

toga će poslovni rezultat PKB-a za ovu godinu biti u skladu sa

planiranim. Takav rezultat postignut je zbog odlične pripre-

me zemljišta i tretiranja useva, kažu u ovom beogradskom

preduzeću.

40 VREME � 6. decembar 2012. 4040040400 VVRERER MMEE ��� 66. . deceec mbam r 2r 20122..

UNAPREĐENA MEDICINSKA BRIGA ZA SUGRAĐANE

Novi sistem za efi kasno zbrinjavanje pacijenataPredviđeno je da sve beogradske zdravstvene ustanove Gradskom

centru za obaveštavanje dostavljaju podatke, odakle se prosleđuju

Gradskom zavodu za hitna medicinska stanja. Tako bi ekipe

Hitne pomoći na terenu u svakom trenutku imale informaciju

gde su slobodni kapaciteti i gde mogu prevoziti pacijente

I deja da se pri Gradskom centru za obaveštavanje obavlja i ko-ordinacija zbrinjavanja urgentnih stanja nastala je iz potrebe da se na jednom mestu slivaju podaci o raspoloživim kapaci-

tetima za prijem pacijenata čije zdravstveno stanje zahteva hit-no zbrinjavanje. To će omogućiti da pacijenti dobiju bržu, efi ka-sniju i kvalitetniju medicinsku pomoć i negu. U Gradskom cen-tru za obaveštavanje već se prikupljaju i obrađuju sve dostupne informacije neophodne za nesmetano obavljanje vitalnih funk-cija Grada, pa je logično da se sa istog mesta koordinira i zbri-njavanje hitnih zdravstvenih slučajeva.

Zamenik gradskog sekretara za zdravstvo dr Aleksandar Ste-foski u razgovoru za “Vreme” govori o prednostima ovakvog siste-ma rada. “Na ovaj način želeli smo da postignemo ravnomerniju opterećenost zdravstvenih ustanova i to kako gradskih tako i onih čiji je osnivač država, imajući u vidu da o zdravlju građana Beo-grada brinu svi zajedno i da su neke državne ustanove, pre svega mislim na Urgentni centar Kliničkog centra Srbije, zaista preopte-rećene. Svima nama je cilj da građanima obezbedimo neophodnu

uslugu u što kraćem roku, bez čekanja ili ‘šetanja’ od ustanove do ustanove, što je od presudnog značaja kada su u pitanju hitna sta-nja i spasavanje ljudskih života”, rekao je Stefoski.

Od prošle nedelje, kada je zvanično počeo sa radom, u Centar svakodnevno pristižu podaci o slobodnim posteljama u bolnič-kim zdravstvenim ustanovama koje su na raspolaganju za pri-jem pacijenata kojima je potrebno hitno lečenje. Do 14 časova već se zna koja bolnica raspolaže sa koliko slobodnih postelja. Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć dobija sumirane po-datke i svoje ekipe na terenu obaveštava gde ima slobodnih ka-paciteta i gde mogu prevoziti pacijente. Četiri gradska kliničko-bolnička centra izdvojila su od 15 do 20 odsto postelja za prijem pacijenata u hitnim stanjima, dok je svetski standard za te na-mene od 10 do 15 odsto, saopšteno je u gradskoj upravi.

“Kako je proces veoma dinamičan, stanje se menja iz sata u sat, a bitno je da je preko Centra omogućena neprekidna komu-nikacija, 24 časa svakodnevno sa svim zdravstvenim ustanova-ma, i da se sve promene evidentiraju i prosleđuju ekipama Hitne

40 VREME � 6. decembar 2012.

41 VREME � 6. decembar 2012. 4444414444144VVREME ME ��� 66 6. d. d. deceeceeceec mbmmbbbbbaabaaaabbabmbaaabaabaaabbbbabab r 2rrr 2012... .

pomoći. Na taj način oni znaju kada su, na primer, popunjene postelje u koronarnoj jedinici u jednom klinič-ko bolničkom centru i prevoze paci-jenta sa akutnim srčanim smetnja-ma u drugi, najbliži centar koji ima koronarnu jedinicu”, objašnjava Ste-foski. On je naveo da još uvek nisu povezane sve zdravstvene ustanove koje učestvuju u sistemu dežurstava, ali da se to očekuje krajem meseca. Po njegovim rečima, važno je bilo da se u sistem odmah uključe one služ-be i odeljenja gde postoji najveći pri-liv pacijenata. Tu se pre svega misli na akutna stanja kod oboljenja srca i krvnih sudova, hitna neurološka stanja kao što je moždani udar i sta-nja koja zahtevaju hirurški tretman, bilo da se radi o traumi i povredama, akutnom abdomenu i slično.

“Za sada u Centru sve dobro funkcioniše. Po jedan lekar iz Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć i iz Urgentnog centra su svakodnevno angažovani posle 13 časova. Kada se u potpunosti uhodamo i uključimo i druge ustanove, bez obzira da li je aktuelan problem prepunjenosti njihovih kapaciteta ili ne, mislim da će dobra trijaža (razvrstavanje bolesnika prema stepenu hitnosti i vrsti potrebne pomoći) i efi kasno zbrinjava-nje zaživeti u pravom smislu, na obostrano zadovoljstvo, kako pacijenata tako i zaposlenih u zdravstvenim ustanovama”, do-dao je Stefoski.

Sanja Vuksanović Žugić, načelnica Uprave za vanredne situ-acije u Beogradu, smatra da Centar za obaveštavanje neće imati problema sa novim operativnim zadatkom koji im je poveren, pošto Centar sarađuje sa svim gradskim sekretarijatima i nji-hov rad je uhodan.

“Centar ima dovoljan broj operativaca koji rade po smena-ma i povezan je sa svim operativnim centrima kliničko-bolnič-kih ustanova. U slučaju vanredne i hitne situacije, imamo mo-gućnost da pomoću takozvanih poprečnih veza kontaktiramo s njima. Dakle, mi omogućavamo koordinaciju kad drugi siste-mi veza ne funkcionišu. Saradnja sa svim MUP-ovim organiza-cionim jedinicama je na izuzetnom nivou”, istakla je načelnica Vuksanović Žugić.

Broj poziva varira u zavisnosti od društveno-političkih deša-vanja u zemlji. Tokom mirnijih dana, Centar u proseku dobije oko sto poziva, dok je u situacijama rizičnih društvenih događa-ja ili vremenskih nepogoda broj poziva višestruko uvećan. Samo u februaru ove godine, zbog velikog snega i hladnoće, u Centru je zabeleženo preko 10.000 poziva.

“Najviše posla smo imali za vreme ratnih dejstava, kao i za vreme važnih društveno političkih zbivanja, poput mitinga, a poslednji veći događaj koji smo ispratili je požar u bioskopu Ko-zara”, objasnila je Vuksanović Žugić.

Za rad i funkcionisanje ove službe od velikog značaja su po-moć i podrška koje dobija od grada Beograda i gradonačelnika

Dragana Đilasa. “Oprema Centra je dotrajala i mora se poboljša-ti. U tome se oslanjamo na Skupštinu grada. Trenutno smo u pre-govorima da Centar opremimo novim monitorima i računarima, što će omogućiti da pratimo i veći broj kamera”, dodala je Vuksa-nović Žugić. Ona je naglasila da je i MUP dosta pomogao uvođe-njem optičkih kablova i celog sistema veza koji dolazi do Centra.

Osim bezbednosnih kamera po određenim lokacijama u gra-du, komandni pult za upravljanje sirenama za javno uzbunjiva-nje je još jedan segment u radu sistema. Centar je povezan di-rektnim telefonskim i radio vezama sa važnim subjektima u si-stemu zaštite i spasavanja, od javnih komunalnih preduzeća, vojske, MUP-a, privrednih sistema...

Jedna od zaposlenih u Centru je dr Vera Stojiljković, načel-nica odseka za prijem i obradu naloga za intervencije u Hitnoj pomoći. Prema njenom mišljenju, ovaj sistem je trebalo da bude uveden još davno. “Cela ideja je potekla iz Urgentnog centra koji je pretrpan pacijentima i tamo ih je jako teško zbrinuti. Na ini-cijativu dr Zlatibora Lončara, direktora Urgentnog centra koji je prepoznao objektivni problem i defi nisao ga, sad u svakom trenutku znamo podatke o broju pacijenata u određenoj usta-novi i gde možemo bolesnika da dovezemo kako bi bio zbrinut. Sve podatke, koji se ažuriraju u realnom vremenu, imamo već do 13.30 časova u operativnom centru i onda ih prosleđujemo do Hitne pomoći. Ovaj sistem nije zahtevao ulaganje dodat-nih sredstava i mislim da će se operativci i zdravstveni radni-ci brzo uhodati. Mnogo je lakše kad znate gde možete da odve-zete pacijenta.”

Gradski centar za obaveštavanje nastao je sedamdesetih go-dina prošlog veka, a 2004. godine je renoviran. Tada je uloženo 40.000 evra u modernizaciju ove operativno-tehničke jedinice, nabavku savremene opreme za monitoring, sistema telekomu-nikacijskih veza i računarske opreme. Osim gradskih službi, i Beograđani mogu prijaviti određeni problem Centru za obave-štavanje na broj 1985.

ĐURĐICA BOGOSAVLJEVIĆ

DR VERA STOJILJKOVIĆ, NAČELNICA ODSEKA DR VERA STOJILJKOVIĆ, NAČELNICA ODSEKA

ZA PRIJEM I OBRADU NALOGA ZA PRIJEM I OBRADU NALOGA

ZA INTERVENCIJE U HITNOJ POMOĆIZA INTERVENCIJE U HITNOJ POMOĆI

SANJA VUKSANOVIĆ ŽUGIĆ, NAČELNICA UPRAVE SANJA VUKSANOVIĆ ŽUGIĆ, NAČELNICA UPRAVE

ZA VANREDNE SITUACIJE U BEOGRADUZA VANREDNE SITUACIJE U BEOGRADU

41 VREME � 6. decembar 2012.

42 VREME � 6. decembar 2012.

REKREATIVNA NASTAVA

42424224242 VREVREVREVRVREVR ME MEME ���� 666. d. deceecembambambmb r 2rr 2012012012112012121211 .

RRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRREEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKKRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRREEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAATTTTTTTTTTTTTTIIIIIIIIIIIIIIIIIIIVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA NNNNNNNNNNNNNNNNNNNNAAAAAAAAAAAAAASSSSSSSSSSTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA

“Samo savesnim odnosom prema gradu, kao i svom

naselju, on može da bude uređenije i prijatnije mesto za

život. Jedna klupa, bandera, koš, parking mesto – to su

male stvari koje život čine kvalitetnijim i lepšim. Kada se

svi zajedno trudimo da naš grad izgleda lepše i u to smo

spremni da uložimo i vlastiti napor, rezultati neće izostati”,

reči su Dejana Živkovića, pomoćnika gradonačelnika

O sim što Beograđani inicijativama i radom na terenu ak-tivno učestvuju u akciji “Moj komšiluk – Popravimo za-jedno”, Filip Vukša je pokazao da se i na drugi način Be-

ograd može učiniti lepšim mestom za život. Mladi aktivista je, sa svojim prijateljima, u “kontroli” šireg gradskog jezgra ustano-vio da u beogradskim drvoredima nedostaje čak hiljadu sadni-ca. Nakon što je spisak dostavio komunalnoj inspekciji, stigao je i nalog da se drvoredi obnove, a akciji se pridružio i pomoć-nik gradonačelnika Dejan Živković. Poslednjih dana novembra, u Ulici Mije Kovačevića posađeno je 18 stabala mečje leske, koja ima izuzetno dekorativnu, kupastu krošnju i otporna je na grad-ske uslove. Inače, Grad posredstvom “Zelenila – Beograd” vodi računa o oko pedeset hiljada drvorednih sadnica u 750 ulica, a osim redovnog održavanja, svake godine se s proleća i na jesen drvoredi i obnavljaju. Trenutno obnavljaju i drvoredi na Vidi-kovcu i Novom Beogradu, a već je spremno i oko hiljadu sadni-ca za sledeće proleće.

“Inicijativa građana, koji ukazuju na prazna mesta ili na ošte-ćeno drveće, veoma je važna. Primer za to jeste i ova koju je

pokrenuo Fi-l i p V u k š a . Zajedno sa svojim prija-teljima obi-šao je brojne ulice u gra-du i potom nadležnima dostavio spi-sak nedosta-jućih stabala. Na ovaj način Grad pokazu-je da podrža-va inicijative i aktivnosti građana, kako bi Beograd bio lepše, zelenije i zdra-vije mesto za život”, rekao je Dejan Živković. Vukša je pohvalio brzo reagovanje Grada: “Veoma je bitno to što je Grad prepo-znao akciju kao korisnu i što je na ovaj način ispunio svoju duž-nost. Posle današnje akcije uveren sam da će ubuduće sve biti bolje jer je još jednom pokazano veliko interesovanje za građan-ske inicijative.”

SVE POČINJE SA DOBROM IDEJOM: Građani sa ideja-ma za sređivanje onih “malih stvari koje život znače” u njiho-vom kraju pokrenuli su u proteklih šest meseci niz inicijativa, na osnovu čega je nastala akcija “Moj komšiluk – Popravimo za-jedno”. Grad, opštine i komunalna preduzeća, uz svesrdnu po-moć građana, na šezdesetak lokacija u Beogradu “popravili su zajedno” ono što je godinama, čak decenijama tavorilo i ružilo njihov kraj. Dečja igrališta, mobilijar u parkovima, “divlje depo-nije”, ulazi u zgrade, parking prostor – sve su to bile teme najpre za razgovor, a potom i za akciju.

Da podsetimo, sve je počelo popravkom i farbanjem parkov-skih rekvizita tako što je pomoćnik gradonačelnika lično zasu-kao rukave zajedno sa građanima. Akcija je pokrenuta 20. jula ove godine sređivanjem parkova i međublokovskih zelenih

OBNAVLJANJE DRVOREDA

Inicijativom građana do

JESENJA SADNJA STABALA U DRVOREDIMA

PO OPŠTINAMA U 2012. GODINI

UKUPNO POSAĐENOU TOKU JESENI 2012:

891 STABLO

* Na teritoriji opština Čukarica i Rakovica, sadnja stabala u drvoredima obavljena je u proleće 2012.

OBNAVLJANJE DRVOREDA: Dejan Živković, pomoćnik gradonačelnika

42 VREME � 6. decembar 2012.

43 VREME � 6. decembar 2012. 43 43343 3443VREVREME MEMMEEE ������� 66666 66. d. d. ddececeeceeec mbambambmb r 2r 2220120120 . .

površina na Paliluli, a nastavljena je na brojnim lokacijama u op-štinama Zvezdara, Savski venac, Zemun, Novi Beograd, Rakovi-ca, Čukarica, Voždovac, Stari grad i Vračar. Dijalog s građanima rezultirao je ofarbanim klupama, popravljenim dečjim igrališti-ma, uređenim parking prostorom i ulazima, očišćenom deponi-jom – i to sve u naseljima gde mlađi Beograđani nisu ni znali da su nekad izgledala drugačije. Nov izgled i boju dobili su, između ostalog, parkovi na Karaburmi, kod Šeste beogradske gimnazije na Zvezdari, u stambenom naselju Golf I na Čukarici, u Ulici Se-mjuela Beketa u naselju Mirijevo, u Ulici Anke Matić u Kotežu. Obnovljene su i zelene površine i rekonstruisano je dečje igrali-šte na Vidikovcu, na uglu ulica Susedgradske i Veljka Ramada-novića, zatim u Bloku 11b u Ulici aleksinačkih rudara, čak četiri igrališta u Ulici Jurija Gagarina od broja 160 do 220 u Bloku 61, kao i park u Bloku 70a. U ovom novobeogradskom bloku otišlo se i korak dalje, pa će građani uskoro imati kompletno sređene prilaze ulazima, pešačke staze i interne saobraćajnice, kao i tri stotine parking mesta. Međublokovska naselja na Paliluli i Ču-karička padina bili su mesta odakle se krenulo, a vrlo brzo, kako to obično i biva s dobrim idejama, sa svih strana stizali su pred-lozi. Katkad direktno na mejl pomoćnika gradonačelnika Deja-na Živkovića, katkad preko “Beokoma”, a neretko i preko druš-tvenih mreža. “Menjamo se očito nabolje”, “Toliko nezaposle-nih i penzionera, pa dajte malo samoinicijative, građanske so-lidarnosti, akcije... Svaka čast svakome ko bilo šta učini, pokre-ne i inicira”, “Lepo, jako lepo i to treba pohvaliti” – neki su od komentara sa Fejsbuk stranice Grada Beograda tik ispod vesti o realizovanim akcijama.

“Cilj kojem kao gradska vlast težimo jeste da sve inicijative građana stavimo u funkciju Beograda, koji će na taj način biti po meri Beograđana. Inicijative građana su od izuzetnog značaja, jer pored svih velikih stvari, život čine i male stvari. Jedna klu-pa, bandera, koš, parking mesto – to su male stvari koje život čine kvalitetnijim i lepšim. Kada se svi zajedno trudimo da naš grad izgleda lepše i u to smo spremni da uložimo i vlastiti na-por, rezultati neće izostati”, kaže Dejan Živković, i dodaje: “Sva-ko od nas treba da radi na razvijanju brižljivijeg odnosa prema glavnom gradu, a to praktično znači – ne parkirati bahato, ne bacati đubre svuda naokolo, brinuti o okruženju, ali i o svojim komšijama. Samo savesnim odnosom prema gradu, kao i svom naselju, on može da bude uređenije i prijatnije mesto za život.”

U poslednjim danima oktobra, na inicijativu građana, uklo-njene su i dve divlje deponije: na Čukaričkoj padini (u Radničkoj ulici), odakle je odneto oko 60 kubika smeća i divljeg rastinja, kao i iz Ulice patrijarha Joanikija od broja 17g do 23 na Vidikov-cu, odakle su, u organizaciji opštine Rakovica, odneta dva kami-ona sa više od 40 kubika šuta, otpada, ambrozije i ostalog korov-skog bilja koje se na nepristupačnom terenu taložilo godinama.

“Bilo je zaista nepodnošljivo i odvratno gledati i živeti u bli-zini tolike količine otpada. Veoma je važno da Grad rešava i ove, naizgled tako male, a zapravo velike probleme stanara, jer bi se s tim sami veoma teško izborili”, kaže Nadežda Ružičić sa Vidikovca.

Ljiljana Uverić, jedan od inicijatora akcije čišćenja na Ču-karičkoj padini, kaže da sada, kada je sve čisto, očekuje da se “uzmu u pamet svi stanari i komšije i da se ubuduće smeće od-laže tamo gde je predviđeno”.

lepše prestonice

DIVLJA DEPONIJA: Pre i posle

43 VREME � 6. decembar 2012.

44 VREME � 6. decembar 2012. 44 VREME � 6. decembar 2012.

Dodatak priredili: BILJANA VASIĆ I RADMILO MARKOVIĆ; Fotografi je: IVAN ŠEPIĆ i BEOINFO

NOVI SOLARNI PUNJAČ MOBILNIH TELEFONA POSTAVLJEN U TAŠMAJDANSKOM PARKU Posetioci Tašmajdanskog parka od polovine novembra svoje mobilne te-

lefone mogu da napune energijom Sunca, zahvaljujući javnom solarnom

punjaču mobilnih telefona fi rme “Strawberry

Energy”. Dizajn solarnog punjača pod nazivom

“Crno drvo” (“Black Tree”), koji je projektovao

arhitekta Miloš Milivojević, premašuje svoje

prostorne dimenzije i funkciju transformatora

solarne energije kako bi ukazao na mogućnosti

korišćenja solarne energije u urbanim zona-

ma, ali i da nas svakodnevno opominje da mi-

slimo o obnovljivim izvorima energije.

“Budući da je namera fi rme ‘Strawberry

Energy’ da promoviše održive izvore energije, a zadata lokacija je bila

park, rešenje problema sam tražio upravo u odnosu prirode i nove tehno-

logije koja nam pomaže da je sačuvamo. Novi dizajn, nazvan ‘Black Tree’,

koncipiran je u vidu artifi cijelnog drveta koje transformiše solarnu energi-

ju u neophodnu električnu i tako se priključuje šumi koja ga okružuje u bor-

bi za planetu bogatiju kiseonikom. Na ovaj način sam

želeo da veštačkim crnim drvetom park učinim ‘ze-

lenijim’. Punjač svojom funkcijom, uz ustaljeni odnos

čoveka koji sedi ispod drveta i koristi prirodu kao za-

klon od sunca, ima za cilj i da nas podseti na njegov

nedovoljno iskorišćen potencijal”, kaže arhitekta Mi-

loš Milivojević.

“Crno drvo” je visoko 4,5 i široko gotovo 3,5 metara,

a pod njim se nalazi drvena klupa sa adapterom za

punjenje mobilnih telefona i gotovo svih prenosivih

elektronskih uređaja. Firma “Strawberry Energy” osmislila je koncept jav-

nih solarnih punjača i napravila prvi javni solarni punjač mobilnih telefona

na svetu, nazvan “Strawberry drvo”.

TRG OTVORENOG SRCA DO 10. JANUARA “Trg otvorenog srca” biće i ove godine otvoren na Trgu republike, od 1. de-

cembra do 10. januara, svakog dana od 10 do 23 časa. Manifestacija se odr-

žava u okviru gradskog novogodišnjeg programa, a organizuju je Beograd-

ska kulturna mreža i grad Beograd, uz podršku Turističke organizacije Beo-

grada i BELEF centra. Kao i prošle godine, kupovinom jedinstvenog suveni-

ra, novogodišnje šolje, po ceni od 200 dinara, svaki posetilac pomaže da se

prikupe sredstva namenjena kampanji Skupštine grada Beograda “Beograd-

ski bebi klub”. Prodaja novogodišnje šolje počinje tokom sledeće nedelje.

Ovogodišnja novina je posebna humanitarna kućica, u koju će posetioci moći

da donose igračke i garderobu za decu, svakog radnog dana od 16 do 20 ča-

sova, a vikendom od 12 do 20 časova. Sve što bude prikupljeno darovaće se

domovima za nezbrinutu decu u Beogradu.

Turistička organizacija Beograda je, u želji da ukaže na kvalitetne suveni-

re Beograda, izabrala karakteristične proizvode i označila ih pečatom “Be-

ogradski suvenir”. Ove suvenire naše prestonice posetioci će prvi put moći

da kupe upravo na Trgu otvorenog srca. Tokom vikenda koji prethodi dočeku

Nove godine posetioci će moći da uživaju u posebnom programu, koncertima

i novogodišnjim predstavama za decu.

SVEČANO OSVETLJENJE ZA NOVU GODINU I BOŽIĆ Montažni radovi za svečano i dekorativno osvetljenje grada povodom

novogodišnjih i božićnih praznika počeli su ovih dana, a očekuje se da

ono bude u funkciji od 17. ili 18. decembra. Svečano osvetljenje biće

koncentrisano na uži centar grada, od Slavije do Kalemegdana, preko

Trga Nikole Pašića i Bulevara kralja Aleksandra do Pravnog fakulteta,

a biće ukrašena i dva novobeogradska bulevara.

Nova oprema za svečano novogodišnje dekorativno osvetljenje je teh-

nološki savremena, energetski efi kasna – LED oprema sa izuzetno

malom potrošnjom električne energije i dugim vekom trajanja. Ovo

osvetljenje ukrašavaće Knez Mihailovu ulicu, Ulicu kralja Milana i Bu-

levar kralja Aleksandra (od Trga Nikole Pašića do Cvetkove pijace).

Izvođenje montažno-demontažnih radova obaviće JKP “Javno osvet-

ljenje” Beograd. Demontaža svečanog dekorativnog osvetljenja oče-

kuje se posle 27. januara 2013. godine.

OPŠTINA RAKOVICA DOBILA SAJT Veb-sajt opštine Rakovica danas je počeo sa radom i tu će građani moći da

se informišu o radu lokalne samouprave i upoznaju se sa aktuelnim dešava-

njima na teritoriji svoje opštine.

Uz standardnu ponudu in-

formacija o nadležnostima,

pravima i obavezama, tu su

i internet servisi virtuelnih

internet šaltera, aplikacija

“Građanin inspektor” i dru-

ge opcije koje za cilj imaju

uštedu vremena korisnika usluga opštine Rakovica. Odabir informacija, ser-

visa i usluga urađen je po ugledu na najposećenije i najviše ocenjene sajtove

lokalnih samouprava u Beogradu i Srbiji.

Opština Rakovica je izradom ovog sajta (www.rakovica.rs) intenzivirala svo-

je prisustvo na internetu uz već postojeće informativne servise na soci-

jalnim mrežama i video-kanalima, sa željom da što bolje informiše svoje

sugrađane.

PROBIJEN TUNEL KOLEKTORA INTERCEPTORProbijanjem tunela “Višnjica”, ukupne dužine 6730 metara, završe-

no je više od 50 odsto radova na izgradnji kolektora Interceptor, kapi-

talnog objekta beogradske kanalizacije, koji će dugoročno rešiti pro-

blem odvođenja otpadnih voda u prestonici, saopšteno je iz Direkcije

za građevinsko zemljište i izgradnju grada. Kopanje tunela “Višnjica”,

takozvane pete deonice, počelo je na gradilištu Veliko Selo na oba-

li Dunava, a tunelska mašina juče se pojavila u Višnjičkoj ulici, čime

je omogućeno spajanje sa ranije izgrađenim delom kolektora u duži-

ni od 800 metara.

Izgradnjom Interceptora biće rešen problem prikupljanja svih otpadnih

i dela atmosferskih voda centralnog sliva beogradske kanalizacije do

budućeg postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV) u Velikom

Selu. Posle prečišćavanja otpadnih voda, vode dobrog kvaliteta puštaće

se u Dunav. Značaj Interceptora je u podizanju nivoa komunalnog stan-

darda grada i higijensko-sanitarnih uslova života građana, a posebno u

povećanju iskorišćenosti vodenih i priobalnih površina na području Be-

ograda. Osim ovih unapređenja, postoji i međunarodna obaveza Repu-

blike Srbije, kao potpisnika Konvencije o Dunavu, koja predviđa izgrad-

nju ovakvih objekata radi sprečavanja daljeg zagađivanja reke.

Copyright © NP Vreme, Beograd

Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za

ličnu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

PDF izdanje razvili: Saša Marković i Ivan Hrašovec

Obrada: Marjana Hrašovec