1

Od Marksa do MatriksaStudija sluaja umetnikog dela Value Quest Bourse (2011-)

Violeta Vojvodi-BalaFebruar 2013

Violeta Vojvodi-Bala, Od Marksa do MatriksaStudija sluaja umetnikog delaValue Quest Bourse, Transmedijska istaivanja / Izborni predmet prof. Zoran Todorovi, Fakultet likovnih umetnosti, Beograd, Februar 2013

2

Umetnika grupa Urtica (Violeta Vojvodi Bala i Eduard Bala), Value Quest Bourse, 2011-URL http://valuequest.infodemo-video http://youtube/IFxT9PM7anARenik pojmova http://valuequest.info/content/glossary/art.html

Kljune rei: umetnost i ekonomija, ekonomska kriza, kazino kapitalizam, klik-rad, kritika vrednosti

Sie

Elektronska alegorija Value Quest Bourse (Potraga za vrednou) je razvijena na osnovu studije sluaja, tj. praktinog znanja, analize realnog konteksta i razvojnih faktora koji su doveli do finansijske krize 2008. godine. Koristei analitike i reprezentativne forme karakteristine za praktinu ekonomiju i novani kapital uspostavljena je paralela izmeu umetnikog simu-lakruma i trinog simulakruma. VQB simboliki iskaz bazira na igrama na sreu (rulet = ka-zino kapitalizam) ali tome pridodaje egzaktne ekonomske mehanizme, berzanske izvetaje i finansijske instrumente koje koristi kao alegorijske forme. Studija sluaja Od Marksa do Matriksa je empirijska analiza koja promatra umetniki objekat (Value Quest Bourse) u okviru realnog ekonomskog konteksta. Realizovana je kao paralelan sinhronistini prikaz u kom su juksta-pozicionirani VQB interfejsi i socio-ekonomski kontekst.

Sadraj

Prolog: Pozicija umetnika kao istraivaa

Od Marksa do Matriksa1. Kolo sree2. Kazino kapitalizam3. Niko nije slobodan4. Drutveni hijeroglif

Epilog: Indeksi bogatstva

3

Art-Arheologija

William Hogarth, South Sea Scheme, 1721.Gravira prikazuje pometnju izazvanu krahom berze usled South Sea Scheme, alegorijski doaranu kroz razliite kockar-ske aktivnosti i frenetinu zabavu merry-go-round, Fortuna sa povezom preko oiju visi sa balkona privredne komore u Londonu dok avo see meso sa njenog tela i baca ga pekulantima.

Prolog: Pozicija umetnika kao istraivaa

Prvi NASDAQ interfejs, 1971

National Association of Securities Dealers Automatic Quotations, skraeno NASDAQ, je prva elektronska berza nastala 1971. godine u Njujorku.

Za razliku od nauke koja tei totalnom istraivakom prosesu i dosezanju istine kroz generalizaciju, umetniko istraivanje je partikularno, bazirano na individualnoj metodologiji, ono podrazumeva intro-spekciju i subjektivan doivljaj posmatraa. Umetnost sa sobom nosi razliite kontradikcije procesnog karaktera te je i sam metod fleksibilniji i adaptabilan promenljivim kontekstima. On je esto kompilacija metoda iz razliitih disciplina. Value Quest (Potraga za vrednou) inspirisan je praktinom ekonomijom koja podrazumeva praenje i prouavanje privrednih pojavamenadment strategije i finansijski me-hanizmi u interpretaciji Urtike postaju simboliki iskazi/izrazi. I mada ne sledi precizno definisan i kon-trolisan eksperiment, na osnovu ijeg bi se rezultata kasnije potvrdila ili demantovala neka pretpostav-ka, kao u prirodnim naukama, umetniki eksperiment je tesno povezan sa praksom Urtike. Rezultati su eksperimentalno izvedeni u smislu da se publika nalazi u ulozi aktera koji reaguje u simulakrumu koji je umetnik kreirao da bi proveo publiku kroz odreeni proces koji potom proizvodi neki rezultat. U tom smislu moe se rei da Urtika umetnikim konstruktom artikulie izlazni format rezultata ali njegov sadraj ne kontrolie.Da bi VQB funkcionisala potrebna je interakcija sa publikom i njena radna snaga, kao sto je to bio sluaj sa VQ Otvorenim dokumentom nainjenim u formi upitnika na zidu salona MSUB (2010). On je posluio za skeniranje javnog mnjenja/okruenja, pa je jedan od zapisa Od Marksa do Matriksa uzet kao naziv ove studije sluaja jer predstavlja iv materijal koji oslikava uticaj informacionih i komunika-cionih tehnologija na globalizovanje i ubrzavanje trita. Ovde se pre svega misli na protok kapitala i radne snage to za posledicu ima stvaranje specifinih klasnih odnosa u okviru Ekonomije novih medija, analogno tome jedno od buduih ishodita Value Quest projekta je i razmiljanje o oblicima klasne borbe u Informacionom drutvu.

4

Interfejs I

Urtica, Indeksi bogatsva - Toak sree, 2011-

http://valuequest.info/index.html

Pokrenuta klik-radom (click-labour) on-lajn zajednice, Berza potrage za vrednou (VQB) postavlja pitanje vrednosti, radne snage i akomulacije kapitala u digitalno doba. Gejmplej prikazuje veno kretanje drutveno/ekonomsko/estetskih preobraaja vrednosti i neprekidno pretvaranje vrednosti u kapital (drutveni, privredni, odnosno kapital znanja). Elektronska platforma VQB je umetnika-igra-simulacija koja omoguava akomulaciju podataka drutvene berze u realnom vremenu (VQ rulet) i performativne transakcije finansijskim instrumentima sa irom publikom (VQ beskrajna obveznica). Lajtmotiv berze nadahnut je Kolom sree, iluminacijom iz srednjovekovnog rukopisa Karmina burana (1230) koja pokazuje toak s etiri ljudska lika obeleena sa: Ja u vladati, Ja vladam, Ja sam vladao i Ja nemam kraljevstvo. U kontekstu Berze potrage za vrednou kolo sree odraava faze savremenog drutvenoekonomskog ciklusa: Oekivanje, Uspeh, Bankrot, Reforma. Na linom nivou, njima odgovaraju faze ivota: enja, Zadovoljenje, Odvajanje, Oporavak.

Nakon to smo izloili Berzu potrage za vrednou, pitali su nas: Je li to umetnost ili ivot? Ovo je kibernetika simulacija u smislu Bodrijarovog treeg reda simulakruma: simulakrumi simulacije, zasnovani na informacijama, model, kibernetika igra potpuna operativnost, hi-perrealnost, cilj potpune kontrole (Bodrijar, 1991). Posredstvom aktiviranja analitikih i rep-rezentativnih formi svojstvenih za praktinu ekonomiju i novani kapital, prikazali smo slinosti izmeu simulakruma-umetnosti i simulakruma-trita. Predvianje stvarnog svojstveno je za finansijsko trite koje ne reaguje na osnovu objektivne stvarnosti ve na osnovu trenutnih miljenja o tome kako drugi vide budue ponaanje trita. Vrednost nekog dobra, npr. kapital-

1. Kolo sree

Od Marksa do Matriksa

5

nog dobra ili umetnikog dela, zavisi od psiholoke vere u merodavnog strunjaka koji jemi za njega i oekivanja buduih tokova prihoda. Poverenje drugih aktera na tritu omoguava do-brima da krue i slue kao depozit vrednosti. Vie nego kod veine preduzea, opstanak bro-kerske firme zavisi od poverenja investitora i drugih trgovaca; bez tog poverenja, preduzee brzo propada, izjavio je jedan rukovodilac kompanije Drexel Burnham Lambert Group Inc. Ta investiciona banka bila je poznata po uvoenju upotrebe visokorizinih obveznica junk bonds koje obeavaju visok prihod radi finansiranja visokorizinih poduhvata, i osamdesetih je bila simbol ere brzog novca na Volstritu.

Globalizacija i ideologija slobodne trgovine donele su deregulaciju globalnog finansijskog sistema i trgovine, prouzrokovale potrese na tritima rada i premetanje industrijske proiz-vodnje i nametnule privatizaciju, koja se neretko sprovodila brzopleto i bezobzirno. Suzan Strejnd je podvukla uticaj tehnoloke promene koja je preoblikovala finansijske strukture i iu stavila na zanemarenu ulogu kredita i finansija u meunarodnoj politikoj ekonomiji. U prolosti su tehnolokim razvojem upravljale drave, ali od 1990. pa nadalje tehnoloka prom-ena je prenela mo nad trgovinom i proizvodnjom s vlada na preduzea. Ona je takoe istakla prodor prljavog novca (upakovanog u zakonite investicione fondove kojima se ne moe ui u trag) u meunarodni finansijski sistem. Transgranina proizvodnja i informacijska i komunikaci-jska tehnologija ubrzale su ekonomske/finansijske transakcije i globalizovale fragmentarna trita. To je podrivalo kontrolu centralnih banaka i drava koje nisu mogle da reguliu tok meunarodnog novca. Liberalizacija finansijskih trita raspirila je konkurenciju izmeu ba-naka i prisilila ih da se izlau veim rizicima kako bi odrale prihode i bonuse.

Poelo je naglo irenje trita derivata! Inicijalna svrha derivata bila je da prenese rizik na onog ko je na tritu sposobniji da ga podnese, to je omoguilo diverzifikuju linog rizika ali rizik po ceo sistem nije smanjen. Meu-banakarska trgovina mahnito je zakovitlala lanac pekulacija s hipotekarnim obveznicama poznatim kao kolateralne dunike obligacije (Col-lateralized Debt Obligations). Slabe take nekih finansijskih instrumenata, kao kupoprodaja neispunjenih obveza dunikih hartija od vrednosti (Credit Default Swaps), koji naginju negativnom ishodu, hrabrilo je pekulante da podstiu opklade protiv gubitnika i dalji pad valuta i privreda. Posledica toga bili su slom finansijskog trita u Americi 2008. godine i kriza poverenja koja se proirila po itavom svetu. Vlade su bile primorane da smesta reaguju tako to e pruiti bankama ogromnu novanu pomo, time poveavi svoje deficite i dug-ove, to je na dugoronom nivou dovelo do smanjenja kreditnog rejtinga zemalja i opasnost od steaja. Ekonomska meuzavisnost zemalja proizvela je nove sistemske rizike: paniku i efekat krda na finansijskim tritima irom sveta i zaraznu recesiju na globalnom nivou. Prob-lemi s likvidnou i kritike medija za vreme finansijske krize prisilili su neke igrae da povuku ekstremne poteze. Uprava finansijskih slubi (FSA) odredila je banci Barklejs novanu kaznu 59,5 miliona funti u vezi s manipulacijom ratama LIBOR i EURIBOR polaznim referent-nim ratama koje su od sutinskog znaaja za rad meunarodnih finansijskih trita i trita u ugovorima kamatnih rata derivata. Postoje dva glavna razloga za regulaciju ponaanja meunarodnih finansijskih trita, navela je Strejndova, prvi je da se ublai i ogranii gramzivost, drugi da se ublai i ogranii strah. Kao posledica deregulacije, prekomerni (fik-tivni) novac u opticaju i visina pekulativnih opklada koje nadmauju finansijske instrumente u podlozi su anulirali inicijelnu v