Odlicna Pss Vranje - Brosura - Zastita Vinove Loze Od Bolesti, Stetocina i Korova 2010

7/30/2019 Odlicna Pss Vranje - Brosura - Zastita Vinove Loze Od Bolesti, Stetocina i Korova 2010

1/29

POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA I STRUNA SLUBAVRANJE

ZATITA VINOVE LOZEOD BOLESTI, TETOINA I KOROVA

Decembar,2010


2/29

UVOD

Vinova loza postoji na Zemlji jo pre pojave oveka, u divljem stanju.Divljaloza, koja se i danas moe nai u tom stanju iirom Zemljine kugle, bila ja jedan odprvih plodova koje je ovek koristio za ishranu.

Uz vinovu lozu dolazile su i bolesti i tetoine. U 19 veku celu Evropu jepotresla filoksera, doneta iz Amerike, posle koje su dole i bolesti loze. Danas se

vinova loza gaji u mnogim delovima sveta, mada je vinogradarstvo i daljenajrazvijenije u Evropi, posebno u podruju Sredozemlja.

Gajenje vinove loze je praktino nemogue bez zatite od boleszi, tetoina ikorova. Zatita vinove loze, odnosno vinograda od tetnih organizama je vrlosloena i obuhvata niz indirektnih ( preventivnih) mera i direktnih (kurativnih)mera.Ukoliko se indirektne mere preduzmu uz potrebnu predostronost, onda sudirektne mere efikasnije a potronja pesticida manja. Uspena i racionalna zatitavinove loze moe se ostvariti jedino dobrim kombinovanjem i povezivanjemindirektnih i direktnih mera.

Indirektne mere koje mogu uticati na pjavu bolesti, tetoina i korovaobuhvataju:

izbor lokaliteta za podizanje vinograda, izbor zemljita, izbor podloge i sorte vinove loze, zdravstveno stanje kalemova, primenu najpogodnije agrotehnike i ampelotehnike, biljni karantin.

Direktne mere zatite vinove loze od bolesti,tetoina i korova obuhvataju:

mehanike mere, bioloke mere.

hemijske mere.

1


3/29

Indirektne preventivne mere

Izbor lokaliteta za vinograd. Za podizanje vinograda treba izabratibreuljkaste terene june, jugoistone ili jugozapadne ekspozicije. Takva lokacijaomoguava dobru osunanodt, provetrenost i smanjenu vlanost, a posebnorelativnu vlanost vazduha.

Izbor i priprema zemljita. Za gajenje vinove loze potrebna su laka dosrednje teka zemljita.Zemljite na parceli odabranoj za vivograd treba prethodnoispitati na prisustvo tetoina koje se odravaju u zemljitu.

Vinograd se, zbog zadravanja odreenih patogena u zemljitu, ne podie nakrevini starog zasada najmanje 5-6 godina.

Izbor sorte i podloge vinove loze. Ista sorta plemenite loze razliito reaguje

na pojavu bolesti i tetoina u razliitim ekolokim uslovima.I izboru podloga mora se posvetiti odreena panja.Poznato je da lozna

podloga utie na duinu vegetacionog perioda okalemljene sorte.

Zdrav sadni matrijal zdravi kalemovi loze. Najvanija mera, o kojoj semora voditi rauna pri podizanju vinograda, je korienje, odnosno sadnja zdravihkalemova. Zdravvstveno stanje kalemova vinove loze zavisi kako od zaraenostivijoka i podloga, tako i od uslova proizvodnje. Pravilo je da da se vijoke i reznicepodloga uzimaju samo sa matinih, zdravstveno proverenih okota. Zasnivanjevinograda bez sigurnosti da su kalemovi dobrog zdravstvenog stanja je rizianpoduhvat, koji se najee zavrava kompromitovanjem proizvodnje.

Uticaj naina gajenja i nekih agrotehnikih mera na pjavu bolesti,tetoina i korova u vinogradu. Redovi u zasadu postavljaju se u pravcudominantnih vetrova, sa optimalnim rastojanjem prilagoenim mehanizaciji.Sistem uzgoja visina je znaajna za one bolesti iji se inokulum odrava na ili upovrini zemljita tako da ga kine kapi pri odskakanju nanose na prizemno lie.

ubrenje stajnjakom se preporuuje kao mera koja favorizuje mikrobiolokuaktivnost zemljita, a time i antagoniste patogena.

ubrenje azotom doprinosi veoj bujnosti vinove loze, veoj lisnoj masi ipveanoj vlanosti u vinogradu.

Blagovremenim unoenjem mineralnog ubriva u zenljite vinograda,

pruaju se vinovoj lozi optimalni uslovi za rast i razvie. Time se poboljavavitalnost vinove loze, a u izvesnim sluajevima se poveava tolerantnost, pa iotpornost prema nekim bolestima.

Leenje, zalamanje, prekraivanje lastara i zakidanje zaperaka utie nasmanjenje vlanosti oko svakog okota.Obrada i odravanje zemljita u vinogradu je znaajno za pojavu bolesti i tetoina.runim kopanjem u redu potpomae se odravanje povoljnog vazdunog, vodenog itoplotnog reima zemljita. ali se na taj nain suzbijaju i korovi u zemljitu.

2


4/29

Muliranje zastiranje povrine zemljita slamom, senom ili folijom doprinosi u znaajnoj meri odravanju njegovih povoljnih osobina, kao i smanjenjupojave korova.

Defolijacija uklanjanje listova oko grozdova u vreme arka, po oblanom ine mnogo toplom danu, od posebnog je znaaja za manju pojavu arka.

Rezidbom se moe znaajno uticati na zdravstveno stanje okota, odnosovinograda. Obolele i sasuene grozdove, lastare zahvaene pepelnicom i crnompegavosti, kao i uginule okote, redovno odstranjivati iz vinograda i spaljivati.

Biljni karantin.Ima za cilj da sprei irenje pojedinih tetnih vrsta iz jednihkrajeva u druge. Sastoji se od kontrole prometa biljnih proizvoda iz zaraenihpodruja, odnosno zabrane prodaje i transporta zaraenih kalemova iz jednogpodruja u drugo, iz jedne zemlje u drugu.

Direktne kurativne mere

Ovi postupci borbe obuhvataju direktne mere kojima se suzbijajubolesti,tetoine i korovi. U ove mere spadaju:

mehanike mere se sastoje u sakupljanju i unitavanju insekata, biljnihmeudomaina (prelazni domaini) i biljnih ostataka, primena lepljivihpojaseva i dr. Ove mere ukoliko se ne podudaraju sa redovnimagrotehnikim i ampelotehnikim merama nisu dovoljno efikasne iekonomski opravdane. Meutim njihovo potpuno izostavljanje nijepreporuljivo.

bioloke mere se sastoje u korienju parazita, predatora i ptica, kojiunitavaju tetne insekte.Neophodno je da prirodne neprijatelje insekatakoje imamo u naim vinogradima ne unitimo preteranom i nestrunomprimenom insekticida.sobzirom da nemamo mogunost za nabavljanjemi irenjem prirodnih neprijatelja.

hemijske mere predstavljaju danas, osnovni i najefikasniji vid zatite, asastoje se u primeni hemijskih sredstava (pesticida), koji se premanameni dele na:insekticide za suzbijanje tetnih insekata,akaricide za suzbijanje tetnih grinja (pregljeva),nematocide za suzbijanje tetnih nematoda,rodenticide za suzbijanje tetnih glodara,limacide za suzbijanje tetnih pueva,fungicide za suzbijanje gljiva, prouzrokovaa bolestibaktericide za suzbijanje bakterija prouzrokovaa bolesti,herbicide za unitavanje korova ,

3


5/29

arboricide za unitavanje drvea i bunja,

atraktante - supstance koje privlae izvesne tetoine i takoomoguavaju

njihovo suzbijanje,repelente supstance koje odbijaju izvesne tetoine.

Neparazitne bolesti vinove loze

U neparazitne bolesti spadaju oteenja vinove loze prouzrokovanenepovoljnim abiotskim faktorima:

oteenja prouzrokovana niskim temperaturama oteenja prouzrokovana visokim temperaturama oteenja vinove loze prouzrokovana nedostatkom mineralnih materija:

- azota- fosfora- kalijuma- gvoa- bora

suenje peteljke na grozdu narueni odnos izmeu jona kalijuma,kalcijuma i magnezijuma, preparati na bazi cineba poveavaju osetljivost,

oteenja vinove loze prouzrokovane nepravilnom upotrebom fungicida, oteenja vinove loze od herbicida.

Nedostatak azota Viak azota Nedostatak bora

4


6/29

Nedostatak fosfor Nedostatak kalijuma

Parazitne bolesti, tetoine i korovi

Ekononski najznaajnije bolesti vinove loze

PLAMENJAA VINOVE LOZEProuzrokova: Plasmopara viticola

Simptomi: Plamenjaa se javlja na svim zeljastim delovima vinove loze, anajee na listu, cvasti i grozdu, odnosno bobicama. Na liu se ispoljavajuhlorotine, a potom, za 2-3 dana, uljaste pege. Sa nalija lia se u okviru ovih pegaobrazuje beliasta navlaka.Oboleli listovi nekrotiraju i izgledaju kao da su vatromspreni.

Cvast moe biti napadnuta i pre nego se otvori i tom prilikom se sasuuje iopada. I na njoj se moe pojaviti bela prevlaka.

Bobice su osetljive do arka. Mlade bobice po zarazi tamne i nekrotiraju, aako je vreme vlano i na njima se formira beliasta navlaka patogena. Obolelerazvijene bobice tamne i smeuravaju se bez obrazovanja navlake. Plamenjaanajee zahvata grupu bobica a ree i itav grozd.

Lastari ree obolevaju od plamenjae. Najee obole pri vrhu. Oboleli deose deformie i prekriva beliastom navlakom parazita.

5


7/29

Odravanje i irenje patogena: Parazitna gljiva prezimljava u oosporama uopalom liu. U prolee oospore klijaju u vodi (kiovito i oblano vreme u trajanju2-3 dana) na temperaturi veoj od 11 C i obrazuju sporangiju u kojoj sediferenciraju zoospore. Zoospore se ire kinim kapima na donje lie vinove loze

gde klijaju u zaetak hife koja vri primarnu zarazu (prve zaraze u vegetaciji, zarazenastale iz prezimelog inokuluma). Na naliju zaraenog lia kroz stomine otvorejavljaju se konidiofore samo ako je relativna vlanost vazduha 95 100% i to noujer je za njihovu pojavu potreban mrak koji traje najmanje etiri asa. Formiranekonidije ostvaruju zarau preko stominih otvora - sekundarnu zarazu. u tikuvegetacionog perioda ostvaruje se vei broj sekundarnih zaraza.Konidije izprethodne generacije ostvaruju sekundarnu zarazu naredne generacije.

6


8/29

Toplo i kiovito prolee i leto pogoduje razvoju plamenjae, i zbog toga je tabolest u takvim godinama posebno opasna. Naroito joj pogoduje vreme sa estimkratkotrajnim kiama i toplim danima, kada sunce sija, a loza ostaje ovlaena. Otakvim danima treba voditi rauna pri zatiti.

Optimalna temperatura za sporulaciju parazita je 18 22C. Na ovojtemperaturi sporangije se formiraju za 10 12 asova, tj, za jednu no. sporangijese formiraju na zavrecima konidiofore, raznose se vetrom i kada dospeju na listvinove loze, klijaju u kapi vode i daju zoospore.Optimum za njihovo klijanje je 22-25C. Zoospore osloboene iz zoospora plivaju do stominih otvora gde seimobiliu, okruene membranom i zatim klijaju u zaetak hife kojom prodiru upodstominu duplju.

Vreme od asa infekcije, tj. uspostavljanja kontakta izmeu hife gljive i

pojave ute pege nazivamo vreme inkubacije. A do pojave bele prevlake na nalijulista ili bobica vreme fruktifikacije. trajanje inkubacije za vinograd je vrlo vaanpodatak jer svi preventivni fungicidi protiv plamenjae moraju biti naneti na organeloze pre stavranja fruktifikacije (stvaranja bele prevlake).Inkubacija obino traje 4-5 dana ako je temperatura 22- 23C. Pri hladnijem odnosno toplijem vremenuinkubacija je dua. trajanje inkubacije se moe odreivati razliitim metodama.

Suzbijanje: Preventivne mere za suzbijanje plamenjae su veoma znaajne,ali nisu dovoljne te se za zatitu vinove loze morju primenjivati fungicidi.

Vinova loza se ne titi od primarne zaraze, glavna zatita poinje sastvaranjem uslova za formiranje druge sekundarne zaraze, o emu IPS-a

blagovremeno obavetava vinogradare.

Zatita od ovog parazita treba da se zasniva na spreavanju zarazeprotektivnim kontaktnim fungicidima (na bazi bakra).Posle nanoenja napovrini lista vinove loze ovi fungicidi ne prodiru u biljku i njene sokove, ve seiskljuivo zadravaju na povrini biljke.Zbog toga oni deluju samo preventivno naparazita. Duina njihovog delovabnja iznosi 7-10 dana. U sluaju jakih ili eihkia ovaj period se smanjuje. Nakon nanoenja preparata na biljku, svi organi kojisu se naknadno razvili nisu zatieni.Ovde spadaju: preparati na bazi bakra,Antracol WP-70, Mancogal 80 Venturin SC i dr.

Nain pripreme bordovske orbe: Za 100 litara 1%-tne bordovske orbepotrebno je 1 kg plavog kamena mlevenog ili u kristalu i 1,2-1,3 kg kvalitetnoggaenog krea, odnosno 0,4 kg negaenog krea (koji se mora prethodno ugasiti) ili0,55 hidratiziranog krea.

Pripremljenu bordovsku orbu treba primeniti odmah.Ukoliko se dogodi daje orba pripremljena, anije upotrebljena tada se na 100 litara orbe doda 100grama eera ili litar mleka. Ovako konzerviranac orba moe da stoji i do 14 danasamo je pre upotrebe treba promeati.

7


9/29

Za zatitu kada loza raste ubrzano i kada su povoljni uslovi za infekciju primenjuuse kurativni ili sistemini fungicidi. Oni za 30 minuta prodiru u biljku u intervalu od14 dana tite i novo izrasle delove vinove loze.Kie ih ne spiraju.U ovu grupuspadaju:Mikal 75-WG,Ridomil gold MZ 68 WP,Curzate MG i dr.

PEPELNICA VINOVE LOZEProuzrokova: Uncinula necator

Simptomi: Na oboleli zeljastim delovima loze javlja se branasto-belanavlaka.Zaraeno mlado lie se deformie a cvasti i vrhovi lastara se sue. retko sesui lie. Na zdrvenjenim lastarima, ako su bili zaraeni dok su bili zeljasti,ispoljavaju se mrkocrvenkaste pege sa iliastim obodom. Na bobicama u porastu,

zaraeno tkivo ispod branaste navlake nekrotira i pca. U pukotinama bobica seesto vidi seme. Takve bobice se sue ili ih zahvata trule. razvijene bobice, kada suzaraene, ne pucaju, ve se na njihovoj povrini javljaju mrke, iliaste nekroze.

8


10/29

Odravanje i irenje parazita: Parazitna gljiva se preko zime odravamicelijom u pupoljcima (ee) i kleistotecijama (crna plodonosna tela prenikaoko 0,1 mm), koje se razvijaju na zaraenim listovima i lastarima (ree). Izpupoljaka u kojima je prezimela micelija u prolee izrastaju najee belimladari, na kojima se razvijaju konidije.

Pepelnica se na vinovoj lozi javlja od ranog prolea, pa do krajavegetacionog perioda. Zaraze nastaju i po kiovitom i suvom vremenu. Plahovitekie mogu da speru oidije na zemlju i tako umanje zarazu. Poveanju intenzitetazaraza doprinosi promena klimatskih uslova, pojaano ubrenje mineralnimubrivima, poveana primena organskim fungicidima. Sve to doprinosi bujnijemrazvoju vinove loze, a samim tim i osetljivosti na pepelnicu.

Suzbijanje: Pepelnica se na vinovoj lozi javlja rano u vegetaciji, znatnoranije pre plamenjae. zato se i sa zatitom protiv pepelnice mora ptpoeti ubrzo pokretanju vinove loze.Prvo tretiranje protiv pepelnice potrebno je obaviti kada lastaridostignu duinu od 10 15 cm, ili se na njima razvija trei list. Drugo tretiranjeobaviti u vreme ili odmah nakon cvetanja vinove loze. Naredna tretiranjakombinovati sa zatitom od plamenjae. Prva tretiranja treba obavljati kvaljivimsumporom ( Cosan, Kolosul i kvaljivi sumpor0,2% preventivno i 0,5% kurativno).Izuzetno dobar efekat u zatiti vinove loze od pepelnice postie se zapraivanjemsumporom u vreme cvetanja loze, Sumpor u tom trenutku posspeuje i oplodnjuvinove loze. Prilikom primrnr sumpora treba voditi rauna da temperatura ne budemanja obd 18C jer tada sumporu slabi aktivnost; i da ne bude preko 30C onada onispoljava fitotoksino dejstvo.Prema tome optimalna temperatura za dejstvosumpora je od 25 30C.

9


11/29

Kasnije sve dok postoje uslovi za irenje parazita zatita se mora nastavitijednim od sledeih preparata: Trifamin 30-WP (0,03-0,05%),Topas 100-EC (0,24-0,4%),Bayleton WP -25 (0,25% od faze 2 lista pa do bobice veliinegraka),Rubigan (0,01-0,02%),Sabithane (0,03-0,04%) i dr.

SIVA TRULE GROAProuzrokova:Botryits cinerea

Simptomi: U rano prolee mogu biti inficirani mladi pupoljci koji potamne iosue se. Takoe i cvet moe biti zaraen, a zatim i da se osui. Na ovaj nai sestvaraju rehuljavi grozdovi. Na bobicama u zrenju (od arka do berbe) i po berbi

javljaju se najpre mrkwe pege jasno vidljive na grou belih sorti, koje se ubrzo irei zahvataju vei deo, pa i itava bobice.Pokoica bobica se razmekava i lako skida.U vlanim uslovima, obolele bobice prekriva siva, buasta navlaka. Oboleli delovigrozda su slepljeni. Zahvaene bobice propadaju za dva-tri dana, a oboleli grozdovinisu ni za jelo niti za preradu. Ako u vreme zaraze nastupi sua napadnuti grozdovise mumificiraju.

U sluaju suvog i lepog vremena od arka do berbe, na grou se razvija tzv. plemenita trule. Oteena pokoica bobice omoguava pojaanu transpiraciju,to dovodi do poveane koncentracije eera i pojaane sinteze nekih pogodniharomatinih materija. Pri pojavi plemenite trulei ne razvija se buasta navlaka, ve

se bobice malo sasuuju, pa grozdovi dobijaju izglad suvarka.Od takvog groadobija se visokokvalitetno vino.

Na lastarima siva trule izaziva izbeljavanje kore, koja se razlikuje odsimptoma koje izzaziva eskorioza u boji (ui lastari) i moe biti napadnut gornjideo lastara.

10


12/29

Odravanje i irenje patogena: Patogena gljiva prezimljava ploastim

sklerocijama obrazovanim na obolelom tkivu, kao i micelijom u kori lastara i upupoljcima. Vlano vreme pogoduje razvoju parazita.

Suzbijanje: Sve agrotehnike mere moraju biti ispotovane da bi seobezbedili uslovi za dobro provetravanje okota. Takoe treba uklanjati suvinelistove oko groa u fazi proaravanja grozda. pred i u vreme arka ako je zemljitesuvo ne treba ga obraivati. Odbaene estice zemljita mogu povrediti bobice itime omoguiti njihovo zaraavanje prouzrokovaem sive trulei.

Sa hemijskom zatitom treba otpoeti rano, odmah po precvetavanju, kadaparazit naseljava nezametnute i zbaene cvetove sa cvetne loe. Za prvo tretiranjetreba primrmiti Folpan WP-50 (0,2%),Teldor 500 EC (0,1%). Drugo tretiranjeprotiv prouzrokovaa sive trulei izvodi se kada se bobice ponu dodirivati, jednimod preparata koji nije primenjivan u prvom tretiranju. Tree prskanje izvodi se napoetku arka i etvrto, koje se izvodi na 3-4 nedelje pre berbe, jednim odpreparata: Switch (62,5-WG (0,6-0,8%),Mythos (2,5 l/ha), Sumilex 50-FL (1l/ha),Ronilan-DF iFL (0,1%),Signum (1kg/ha), i dr.

11


13/29

ESKORIOZA (CRNA PEGAVOST) VINOVE LOZE

Prouzrokova: Phomopsis viticola

Zadnjih nekoliko godina ,sa smanjenom primenom preparata na bazi bakra,0va bolest postaje sve proirenija i opasnija, a njeno suzbijanje nije lako.

Simptomi: Na mladim lastarima, peteljkama lista i grozda i ogrozdiniispoljavaju se najpre hlorotine pege sa tamnim centrom. Pege se poveavaju imeusobno spajaju. Obolelo tkivo tamni i na kraju pocrni. Na osnovi lastarapojavljuju se tamne do crne i ugnute pege i crtice. Najee oboli tri do est donjihinternodija, ree gornje, a samo izuzetno i vrh lastara. Obolelo tkivo zbog porastapuca, pa se na lastarima pojavljuju pukotine i kraste. oko povreda se formira kalu

zbog kojeg je obolelo mesto neravno. Kora obolelog dela lastara tokom jeseni bledi,postaje sivkasto-srebrnasta i u njoj se formiraju crna telaca piknidi. u prolee, naobolelim zrelim lastarima kreu samo pojedina okca.

Na listovima se nalaze sitno-ute pege, sa crnim poljem kao taka u sredinisvake pege. Pege su okrugle do uglaste opkoljene utim oreolom. Peteljka koja jenapadnuta esto je deformisana, rupiava i raspukla. Jako napadnuti listovi, ranopute, mogu i da otpadnu.

Na zaraenim bobicama osetljivih sorti pojavljuju se crne pege , ili itavabobica tamni i smeura se. obolele bobice opadaju ili produe truljenje. Na

obolelim bobocama piknidi se retko formiraju.

Napadnuti okoti daju lastare ija su donja okca unitena, pa je pri rezidbiveoma teko pronai zdrav lastar. Zbog prisustva parazita na novim lastarima iliu, grozdovi su veoma mali, a zrno sitno. Kod jae napadnutog okota prinos jeumanjen i u naredne 2-3 godine.

12


14/29

Odravanje i irenje patogena: Parazitna gljiva se odrava micelijom ipiknidima u obolelim lastarima vinove loze. Patogen se iri kinim kapima, unutarokota i sa okota na okot. Na vea rastojanja prenosi se vojkama, reznicama ikalemovima. zaraavanje se obavlja preko stoma. Inkubacija je relativno duga itraje 3-4 dana.

Suzbijane: Glavna mera zatite je zasnivanje vinograda sa zdravimkalemovima. Zimska rezidba je izuzetno znaajna jer se oboleli lastari uklanjaju,iznose i spaljuju. Nakon orezivanja je neophodno obaviti zimsko prskanje.

Nakon zimskog prskanja treba obaviti jo dva tretiranja bakarnimpreparatima ili organskim fungicidima : Antracol WP 70, Mikal 75-WG,Ridomilgold mZ 68 WP,Curzate MG i dr.

CRVENA PALE (CRVENILO) LIA VINOVE LOZEProuzrokova: Pseudopeziza tracheiphila

Simptomi: Na mladom liu po obodu javljaju se uglaste krupne pege, koje

se ire prema osnovi liske zahvatajui prostor izme

u lisnih nerava. Kod belihsorati, pege su ute a crvene do crvenobraonkaste kod crnih sorata. Srednji deo pega

nekrorira i postaje tamnocrven, zbog ega pege, odnosno oboleli delovi liske,izgledaju kao vatrom spreni. Na listovima pri zavretku porasta, ili na onima kojisu prestali da rastu, javljaja se vei broj sitnih pega. Intenzivne zaraze su na donjihest, aree i na prvih 12 listova. Oboleli listovi prevremeno (krajem prolea)opadaju. Veliki gubitak lisne mase moe dovesti do zastoja u porastu itaviogokota, ili lastara i grozdia, a ponekad i do osipanja grozdia ili pak suenja,

Obolele cvasti kao i bobice nekrotiraju i sue se.

13


15/29

Odravanje i irenje patogena: Parazitna gljiva se odrava u opalom liu.U prolee, a ree i u jesen, na opalom liu, du nerava, parazit formira apotecijeukaste boje i prenika oko 0,6 mm. Askospore koje se formiraju u apotecijama pooslobaanju raznosi vetar i one obavljaju zaraavanje.

Lie postaje osetljivo kada dostigne prenik od oko 5 cm. Posle odreenograzvoja u lisnom parenhimu parazit prodire u sprovodne sudove i zapuava ih. Zbogtoga se zahvaeni delovi liske sue.

Suzbijanje: Vinograd u kojem se javlja crvena pale treba titi rano, prenego to listovi dostignu kritinu veliinu od 5 cm. Do cvetanja obaviti 2-3 prskanja

u intervalu od 10 dana. tretiranje se sprovodi istim preparatima kao i za plamenjau.Pri tome prednost treba dati bakarnim fungicidima ili njihovim kombinacijama saostalim kontaktnim i preventivnim fungicidima.Kasnija tretiranja protiv plamenjaetite lozu i od crvene palei lia.

CRNA TRULE GROAProuzrokova : Guignardia bidweli

Simptomi: Prvi znaci oboljenja se javljaju u rano prolee na svimvegetativnim delovima loze. Na liu se ispoljavaju sivkasto ute pege prenika do1 cm, kioje su okruene tamno braon prstenom. Pege na peteljci koje se javljajumogu je prstenovati zbog ega se liska sui.

Na epurini grozda javljaju se mala udubljenja, koja brzo pocrne. Pege nalastarima su izduene i transformiu se u rak rane.

14


16/29

Na obolelim bobicama javljaju se najpre sitne, oko 1mm, beliaste pege,

oko kojih se za nekoliko asova formira crvenobraonkasti prsten, koji za jedan danmoe da dostigne irinu od oko 1 cm. Sledeeg dana bobica se sui i smeuravapretvarajui se u plaviastocrvenkastu mumiju. Bolest moe da zahvati i uniti itavgrozd.

U okviru pega na listu, kao i u mumificiranim plodovima, odnosnobobicama formiraju se crna telaca piknidi, koji tre iz epiderme, inei jeneravnom.

Odravanje i irenje patogena: Parazit prezimi u mumficiranim ili opalimbobicama,odakle se u prolee vetrom, kinim kapima i insektima prenosi, prvo nalie, a zatim i na grozdove.Parazit u lozu prodire kroz kutikulu.

Suzbijanje: Ukloniti i spaliti obolele lastare i grozdove, ime se u znaajnojmeri smanjuje zarazni potencijal. Sa primenom fungicida treba otpoeti neto ranijekada su lastari 10-15 cm duine. Do cvetanja obaviti 2-3 tretiranja. Zatitom vinoveloze od plamenjae i crvene palei titi se i od ove bolesti .

15


17/29

ANTRAKNOZA VINOVE LOZE

Prouzrokova: Gleosporium ampelophagum

Simptomi: Na listu se javljaju sitne, nepravilnog oblika, tamno-mrke pege,koje postepeno blede po sredini. Rub pega je tamne do crne boje na liskama, aljubiasto braon do ljubiasto crn na lastarima. Nekrotirano tkivo liske najeeispada i list postaje upljikav. Zararno mlado lie se deformie. Zbog spajanjapega lie se prevremeno sui. Sue se i oboleli vrhovi mladara. Pege na mladarimapucaju, transformiu se u rak rane i udubljuju do sri. Zbog rak rana lastari se lakolome.

Pege se javljaju i na epurini, formira se prsten i deo grozda ispodzahvaenog mesta nekrotira i sui se.

Pege na bobicama lie na ptije oko. Oboleli deo ovrsne i najpre je ulegnuta kasnije puca, pri emu semenke ogoljevaju i ispadaju.

Odravanje i irenje patogena: Parazit prezimi na opalom liu, a posebnona lastarima odakle se u prolee prenosi na lie, mladare i grozdove. Svaka kiapogoduje aktiviranju parazita. U toku vegetacije moe doi do vie zaraza.

Suzbijanje: Vinograd ne podizati na vlanim mestima. Za sadnju koristitinezaraen sadni materijal. Pri rezidbi odstraniti i spalit sve zaraene lastare.Obavitiduboko zaoravanje opalog lia i grozdova. Obavezno obaviti zimsko prskanje

vinove loze.

Sredstva i prskanja koja se primenjuju protiv eskorioze, plamenjae i crvenepalei efikasna su i protiv antraknoze vinove loze.

BAKTERIOZNI RAKProuzrokova:Agrobacterium tumefaciens

Simptomi: Osnovni simptomi bakterioznog raka su izrasline (tumori, gale),koje se javljaju na starijem delu stabla (glavi, krakovima, kordunici i lukovima), alii na jednogodinjim lastarima i spojnom mestu. Ree se pojavljuje na korenu-korenovom struku. Tumori su ili okruglasti ili u obliku nepravilnih zadebljanja,odnosno proliferacija. Mogu dostii veliinu i do desetak santimetara, a u duinu ido nekoliko desetina santimetara.

16


18/29

Nove gale se javljaju najee poetkom leta i to u blizini starih izraslina iliblizu povreda na lastarima. Gale su u poetku beliaste i lie na kalusnazadebljanja, a kasnije odrvenjavaju i dobijaju braonkastu boju. Za godinu ili dvetumori mogu da istrunu ili da otpadnu, a oko njihovog mesta obrazuju nove gale.Izrasline na lastarima zainju se najee kao sitna ispupenja ispod kore.

Lie okota obolelog od bakterioznog raka poinje da uti ranije, krajemjula ili poetkom avgusta. Lastari su krljavi, a rodna okca se sue iznad mestapojave raka na lastaru. Tumor moe prstenovati lastar, sto dovodi do suenja delaiznad obolelog mesta. suenje se progresivno iri i na kraju okot prevremenougininjava.

Odravanje i irenje patogena: Patogena bakterija se odrava namatinim okotima, vijokama, reznicama i kalemovima. Patogen moe biti prisutana da se ne ispoljavaju simptomi.U lozi se odrava u tumorima i sprovodnimsudovima, zatim u kalusima i ilama oiljenih reznica, kao i u korenu loze.Bakterijase odrava i u zemljitu i to vie godina po krenju obolelih okota, odnosno starogvinograda. Posebno dugo se odravaju u rizosferi, odnosno u zoni oko korenovogsistema.

17


19/29

Bakterija prouzrokova raka je polifag.

Bakterija se iri vijokama, reznicama, kalemovima, alatom i priborom,zemljitem i oruima za obradu zemljita, vunim mainama, transportnimsredstvioma i na drugi nain.

Suzbijanje: Osnovna mera je korienje zdravih kalemova za podizanjevinograda. okoti sa simptomima raka ne mogu biti matini a ostali moraju bititestirani. Za prporite treba koristiti zemljite bez patogena, pri vaenu kalemova izzemljita detaljno ih pregledati i sumnjive spaliti, zdrave kalemove prilkomtransporta ne povreivat.

Nove vinograde ne podizati na krevinama najmanje 4-5 godina i koristitisve agrotehnike i ampelotehnike mere u vinogradu koje e onemoguiti irenje

patogene bakterije.

Alat i preseke pri rezidbi dezinfikovati 5% plavim kamenom iliformalinom.

Zaraene lastare i krakove orezati i spaliati a alat i preseke dezinfikovati.

Preporuuje se i termoterapija reznica i kalemova na 46,5C u trajanju odtri dana i pri relativnoj vlanosti vazduha od 85%.

ZLATESTO UTILI VINOVE LOZEProuzrokova: Flavescens doree

Ovu bolest prouzrokuje patogen tipa fitoplazmi.

Simptomi: Pupoljci novozaraenih okota ne kreu u prolee ili se iznjih razvijaju lastari posle znaajnog zakanjenja. Internodije lastara su skraene adelovi liske mogu atrofirati. Tipini simptomi se javljaju poetrkom leta. Lastari sepovijaju i padasju po zemlji, kaso da su od gume. Oni ne odrvenjavaju. Na njimase mogu javiti crne pustule uzduno poreane.Lie na tim lastarima zadebljava

postaje kruto i povija se nanie. Kod belih sorati, lie poprima zlatastoutu, a kodobojenih crvenu boju. Kasnije, tokom leta, na takvom liu se du nerava pjavljujuukaste pege, koje ubrzo po pojavi nekrotiraju. Izmeu glavnih nerava mogu seobrazovati i uglaste pege.Ako se simptomi bolesti pojave pre cvetanja, cvasti sesue. Pri kasnijoj pojavi simptoma u vegetaciji, epurina grozda se sui i tamni,bobice se smeuravaju, a pulpa im je fibrozna i gorka.

18


20/29

Odravanje i irenje patogena: Fitoplazma prouzrokova zlatastog utilavinove loze odrava se preko zime u obolelim okotima. Vekzor prenosilacpatogena je cikada Scaphoideus titanus. enka cikade polae jaja poetkomseptembra na starijim lastarima vinove loze. Larve (L1-L5) se hrane na nalijulistova tokom juna meseca. odrasli insekti se javljaju poetkom jula meseca inastavljaju da se hrane na listovima vinove loze, kad mogu preneti bolest sazaraenih na zdrave okote. Vektor postaje infektivan 3-4 nedelje po usvajanjupatogena.

Suzbijanje: Osnovna mera zatite vinove loze od zlatastog utila je upotrebazdravog lozno-sadnog materijala za podizanje vinograda. Praenje pojave isimptoma bolesti. Praenje pojave cikade, prenosioca bolesti u vinogradima.Suzbijanje prenosioca zaraze kontaktnim insekticidima (Talstar 10 EC0,5,ebaycid EC-50 0,15%, Lannate-90 0,05%), Fenitrotion E-50 (0,15%) u dvatretmana (10.jun i 20.jun) tokom juna Ako je u vinogradu dolo do pojave bolestionda se preduzimaju merekrenja i spaljivanja zaraenih okota.

19


21/29

VIROZE I VIROZAMA SLINA OBOLJENJAVINOVE LOZE

Prouzrokovai viroza vinove loze su virus infektivne degeneracije ( viruslepezavosti lipa vinove loze), virus hromoutog mozaika vinove loze, Virusnekroze duvana, virus mozaika lucerke, virus prstenaste pegavosti paradajza i dr.

Na vinovoj lozi je opisano i nekoliko viroida.

Simptomi: Viroze i virusima sline bolesti vinove loze karakterie niznajrazliitijih patolokih promena, meu kojima su najee:

promene u boji ( ute pege, utilo,mozaik, hlorotino arenilo i dr), promene u morfologiji a) lista (asimetrinost, nepravilna

nazubljenost, zadebljalost, uvijenost prema naliju i dr.), b) lastara(skraenost internodija, vie grana na jednom kolencu, spljotenost idr.), c) cvasti i grozda (umanjena veliina, rehuljavost,deformisanost i dr.),

smanjena kompatibilnost vijoke i plemke, zaostajanje u porastu lastara, koji su uz to i tanji, umanjeni rod i kvalitet groa, smanjena otpornost na ekstremne klimatske uslove (mraz) i dr.

Virus lepezavosti lia vinove loze

20


22/29

Virus hromoutog mozaika vinove loze

Odravanje i irenje patogena: Neki virusi se javljaju u prirodi samo navinovoj lozi ( virus infektivne degeneracije, virus hromotinog mozaika vinove lozei dr.). Veina drugih virusa gore pomenutih imaju u prirodi i druge biljke domaineu kojima se, takoe, odravaju.

Virusi vinove loze odravaju se i ire pre svega ,lozno-sadnimmaterijalom.Zaraeni matini okoti plemenite loze i podloge predstavljaju stalniizvor virusa i zaraenih vijoka i reznica od kojih se dobijaju zaraeni loznikalemovi.virusi vinove loze pred irenja kalemovima ire se jo i :

nematodama, biljnim vaima, gljivama u zemljitu.

Suzbijanje: Osnovna mera je upotreba zdravog sadnog materijala zapodizanje vinograda.Suzbijanje vektora virusa i primena fitosanitarnih mera uvinogradu pri izvoenju agrotehnikih i ampelotehnikih mera.

Ekonomski najznaajnije tetoine vinove loze

TETOINE PODZEMNIH ORGANAVINOVE LOZE

Vinovu lozu napada veliki broj insekata u svim fazama razvia i sve njeneorgane. U tetoine podzemnih organa spadaju injaci Elateridae, grice Scarabaeidae i sovice Noctuidae. Njihove larve provode u zemlji, nanose tetuvinovoj lozi, ceo ciklus razvia koji kod nekih vrsta traje 3-5 gidina. Njihove larve apsebno starijih stadijuma oteuju koren, ile i ilice vinove loze.

21


23/29

injaci

Sovice

GriceSuzbijanje: Primenjuju se zemljini insekticidi koji se rasturaju prilikom

sadnje vinove loze.22


24/29

TETOINE NADZEMNIH ORGANA

VINOVE LOZE

Razvoj vinogradarstva se sve vie usmerava ka podizanju velikih plantaa, tj.poveavaju se povrine pod vinovom lozom. Ovim se stvaraju povoljni uslovi zasve masovniju pojavu specifinih tetoina koje su preteno vezana za ishranu navinovoj lozi.

Pupoljke,lastare i list vinove loze oteuju imaga: lozine pipe, cigara,lozinatitasta va i neke vrste grinja.

Cvet i plod vinove loze oteuju gusenice groanih smotavaca, strljeni i

ose.

teoine pupoljka, lastara i lista

LOZINA PIPA Otiorrhynuchus lavandus

Osobine tetoine: Javlja se periodino i tada u nkim krajevima na vinovojlozi moe naneti velike tete.Imago ima telo ovalnog oblika tamnosmee do crneboje.Glava im je produena u dugu rilicu. Imaga ne lete, tetu nanose samo imaga.Ima jednu generaciju godinje. prezimljava u stadijumu larve razliitih stadijuma u

zemlji, u zoni korena loze a u stadijumu imaga ispod okota vinove loze na dubiniod 2-6 cm. pojava imaga zavisi od vremenskih uslova ali sejavlja pre kretanjaokaca. u prvo vreme insekt se hrani korovima, a zatim prelazi na vinovu lozu.

23


25/29

tete: Na lozi,poetkom prolea se javljaju izgrieni nabubreli pupoljci. Namestu izgruizanja se nalazi udubljenje. Kasnije pipa izgriza lie i mlade lastare svedo jeseni.. To je najopasnija tetoina vinove loze iako se javlja retko. tzetenastaju izgrizanjem rodnih okaca.

Suzbijanje: U fenofazi kretanja pupoljaka imago se moe uspeno suzbitiinsekticidima:Decis 2,5 EC (0,05-0,07%), Fastak 10-SC (0,012-0,015%), Talstar10 EC (0,2-0,5%),Cipkord 20-Ec, Cipermetrin 200-EC(0,03%), Insektin,Malation

E-50 (0,2-0,3%) i dr.

CIGARA Bictiscus betulae

Osobine tetoine: Imago je sjajno zelene, zelenkaste, plave ilibakarnastocrvene boje.Cigara prezimljava u stadijumu imaga pod korom ili naraznim drugim skrivenim mestima. Jedan deo populacije ne izlazi iz zemlje i tuprezimi na dubini oko 10 cm. Imago cigaraa u prvo vreme se hrani pupoljcimavoaka i vinove loze.

tete: Prisustvo se lako utvruje po tipinom uvijanju lia(kod vinove lozejedan list a kod voa 3-4 listova) u vidu cigare. Do ove pojave dolazi tokom aprila iu maju. enka prvo nagrize peteljku i glavne nerve,pa list poinje da vene. Posletoga pravi cigaru ona je u poetku zelene boje, a kasnije se sui i poprima smeuboju. Ovakvo lie visi na lastarima. Unutar cigare nalaze se jaja, larve a esto iimaga.

Suzbijanje: Kod slabijeg napada cigare se sakuplaju a kod jaeg napadamoe se primeniti jedan od navedenih insekticida kod pipe.

24


26/29

GROZDOV SMOTAVAC Sparganothis pilleriana

Osobine tetoine:Prednja krila imaju ukastosmeu boju sa poprenimjaim ili slabije izraenim tamnije smeim prugama, dok su zadnja krila sivosmea, sa ukastim obodom od kratkih dlaica.

Prezimljava u stadijumu mlade gusenice (prvog stupnja) u pukotimama koreokota.

Grozdov smotavac ima jednu generaciju godinje. Leptiri se pojavljujutokom jula meseca. Polifagna je tetoina (hmelj, kruka, jagoda, glog, brest,lucerka i dr.).

tete: U prolee, u vreme bubrenja okaca vinove loze, poinje da nanositetu prvo pupoljcima, a zatim i mladom liu koje upredaju pauinastim nitima.Mlade lastare gusenice najee nagrizaju ispod vrnih listova,tako da se vrh povijenadole, po emu se najlake uoava napad ovog smotavca.

Suzbijanje: Sa tretiranjem poeti odmah nakon piljenja gusenica i poetkanjihove ishrane na lozi. Koristiti jedan od insekticida: Fastak 10-SC (0,012-0,015%), Cipkord 20-Ec, Cipermetrin 200-EC(0,03%),

LOZINA TITASTA VA Pulvinaria vitis

Osobine tetoine: Smee je boje , ima ovalno telo koje se proiruje premakraju. Ima jednu generaciju godinje.Lutke prezimljavaju na drvenastim delovimaokota.

25


27/29

tete: Ispiljene larve koje odlaze na nalije lista i zelene lastare, siu sokovei na taj nain prouzrokuju znaajne tete na vinovoj lozi.Vee tete nanosi nabujnijim okotima gde se javlja u jaem intenzitetu.

Suzbijanje: U periodu mirovanja vegetacije ako se pregledima utvrdi

poveani broj lutki onda se primenjuju uljani insekticidi: Crveno ulje (2-3%),Galmin (1,5-2,5%) i dr.

tetne grinje na vinovoj lozi iz redaAcarina

ACARINOZA VINOVE LOZE Phyllocoptes (Caleptirimerus) vitis

Osobine tetoine: Poznata je i znaajna tetoina vinove loze. Beliaste je

boje, crvolikog tela. prezimi kao enka u pukotinama ispod ljuske i ispod kore.Godinje ima 3-4 generacije. Monofag je ivi samo na lozi.

26


28/29


29/29

ERROR: stackunderflow

OFFENDING COMMAND: ~

STACK:

Documents

Odlicna Pss Vranje - Brosura - Zastita Vinove Loze Od Bolesti, Stetocina i Korova 2010