Vranje arheoloska studija

ВРАЊЕАрхеолошка грађа Србије

III

VRANJE

Aleksandar Bulatović

Belgrade - Vranje2007

VRANJECultural Stratigraphy of Prehistoric Sites in the Vranje Region

ВРАЊЕ

Александар Булатовић

Београд - Врање2007

ВРАЊЕКултурна стратиграфија праисторијских локалитета у Врањској регији

Монографија је штампана финансијским средствима Министарства културе Републике Србије и Министарства науке Републике Србије.

Књига је резултат научноистраживачког пројекта Метално доба у Поморављу, број 147 007.

ИздавачиАрхеолошки институт, БеоградНародни музеј, Врање

Одговорни уреднициСлавиша ПерићСлађан Ивановић

РедакторМилорад Стојић

РецензентиНикола ТасићРастко Васић

ЛектураЛепосава Жунић

ПреводАна Васић

ИлустрацијеАлександар Булатовић

ДизајнВојислав Филиповић

ШтампаГрафика Јуреш, Чачак

Тираж1000

Published byArchaeological institute, Belgrade

National museum, Vranje

EditorsSlaviša Perić

Slađan Ivanović

EditorMilorad Stojić

Rewieved byNikola Tasić

Rastko Vasić

Proof-readingLeposava Žunić

Translated byAna Vasić

IllustrationsAleksandar Bulatović

DesignVojislav Filipović

Printed byGrafika Jureš, Čačak

Printed in1000

Илустрација на корициАнтропоморфна глава неолитске фигурине, Павловац

Cover illustrationAnthrophomorphic head of neolithic

figurine, Pavlovac

ISBN 978-86-800-63-5

The monograph is published thanks to the financial support of the Serbian Republic Ministry of Science and Ministry of Culture, as a result of Project Метално доба у Поморављу, num. 147 007.

САДРЖАЈ

Увод......................................................................................... 9

Природне карактеристике Врањске регије............................. 17

Културна стратиграфија праисторијских локалитета у Врањској регији.................................................................... 23Камено доба............................................................................... 23Енеолит..................................................................................... 31Бронзано доба............................................................................ 33Позно бронзано доба и гвоздено доба I........................................ 37Гвоздено доба II и III.................................................................. 45Млађе гвоздено доба.................................................................. 51

Каталог налазишта и археолошке грађе................................. 71

Cultural Stratigraphy of Prehistoric Sites in the Vranje Region.. 287FOREWORD................................................................................. 287Neolithic..................................................................................... 287Aeneolithic.................................................................................. 289Bronze Age................................................................................. 289Late Bronze Age and Iron Age I..................................................... 290Iron Age II and Iron Age III.......................................................... 287Late Iron Age.............................................................................. 293

Библиографија / Bibliography................................................. 303

Књига је посвећена археологу Милану Јовановићу, пиониру врањске археоло-гије, који нам је својим несебичним теренским радом подарио богату археолошку грађу, која чини значајни део ове књиге.

Аутор

ПРЕДГОВОР

Ова публикација - из едиције Археолошка грађа Србије – Кул-турна стратиграфија праисторијских локалитета у Поморављу - резултат је дугогодишњих археолошких истраживања на територији југо-источне Србије која до сада нису, или су само делимично представљена јавности. У књизи је приказана археолошка грађа са праисторијских на-лазишта на територији горњег тока слива Јужне Мораве, од јужног улаза у Грделичку клисуру, на северу, до границе са Македонијом, на југу, и од границе са Бугарском, на истоку, до границе са Косовом, на западу. За ову територију, чији је административни назив Пчињски округ, у недос-татку одговарајућег географског термина, користиће се назив Врањска регија. Врањско-бујановачка котлина, као средишни део те регије, налази се на једном од најпогоднијих природних комуникационих праваца на Балканском полуострву. Публикована археолошка грађа веома је зна-чајна зато што потиче са територије на којој се укрштају путеви који повезују Косово и Метохију са Бугарском и Македонију са Поморављем и Подунављем. Осим археолошке грађе са територије Врањске регије, у књизи су дати основни подаци о топографији и осталим одликама налазишта.

*

Захваљујемо госпођи Снежани Радивојевић-Петровић, бившем ди-ректору Народног музеја у Врању, на подршци током рада на књизи.

ВРАЊЕ

ВРАЊЕ

9

Историјат настанка археолошке збирке

Народни музеј у Врању основан је 7. септембра 1957. године као Музеј НОБ-а Врањског среза. До деведесетих година XX века, када је до-био садашњи назив, носио је име народног хероја Симе Погачаревића. То је музеј комплексног типа са следећим збиркама: археолошком, нумизма-тичком, етнолошком, историјском и ликовном. Музеј је смештен у згради Пашин конак, изграђеној 1765. године, која је данас споменик културе под заштитом државе. У саставу Музеја су Музеј кућа Боре Станковића и Галерија Народног музеја.

Одлуком Министарства културе Републике Србије, 1986. године ова установа добила је статус регионалног музеја, који је надлежан на територији седам општина овог региона.

Први археолошки на-лаз који је доспео у Музеј, зах-ваљујући археологу Милану Јо-вановићу, био је пробојац од јеленског парошчића са неолит-ског локалитета Гумниште у Па-вловцу. Осим збирке праисто-ријских налаза са овог подручја, музеј поседује збирку предмета који потичу са локалитета Фафос и Валач са Косова и Метохије, коју је, као легат, оставио дугогодишњи радник музеја, етнолог Татомир Вукано-вић.1

Праисторијска збирка Народног музеја у Врању данас садржи више од 2000 предмета, који су у ову установу доспели углавном архео-лошким истраживањима, али и путем откупа и поклона. Најдарежљивији

1 Неолитски налази из легата публиковани су у; Булатовић 2003.

Сл. 1. Сондажно ископавање локалитета Сланиште у Моштаници 1969. године

Fig.1 Survey excavations of the site Mostanica in 1969


10

ВРАЊЕ

сарадници који су својим поклонима обогатили и увећали праисторијски део археолошке збир-ке су Добривоје Јанковић из Павловца, Раде Ив-ковић из Врања и Реџеп Кадриу из Лучана.2

Први опис археолошких локалитета у Врањској регији, потиче од Ф. Каница, из друге половине XIX века.3 Осим Каница, и неки наши истраживачи помињали су, али прилично уопш-тено, археолошке локалитете из врањске обла-сти.4 Јован Хаџи-Васиљевић, затим Јован Три-фуноски и Риста Николић, који су се бавили ан-тропогеографијом и етнологијом, поменули су и многе археолошке локалитете у области Горње Пчиње, Пољанице, Власине, Прешева и Врањ-ско-бујановачке котлине.5

Тридесетих година XX века на ове прос-торе дошао је археолошки тим Америчке школе под руководством Владимира Фјукса (Fewkes). Том приликом у Павловцу код Врања забележио је значајан праисторијски локалитет.6 Године 1942, у том селу, на локалитету Чукар, сондаж-на ископавања мањег обима обавио је Адам Ор-шић - Славетић.7 Прва систематска ископавања

у Павловцу, на локалитетима Чукар и Гумниште, обављена су 1955. годи-не.8 Нова ископавања, ради заштите локалитета од радова на аутопуту, обављена су неколико година касније.9

Археолошком истраживању ове области знатно су допринели Ми-лутин Гарашанин и Драга Гарашанин. Они су, евидентирајући и хроно-лошки и културно систематизујући велики број археолошких локалитета на овом подручју, поставили темеље и пружили смернице будућим истра-живачима праисторијских култура Врањске регије.10

Шездесетих година XX века археолог Милан Јовановић, кустос На-родног музеја у Врању, обавио је систематска рекогносцирања целе ре-

2 Остали дародавци биће поменути у каталогу налазишта и археолошке грађе у овој књизи.3 Каниц 1985, 252 - 258.4 Сабовљевић 1885, 95; Валтровић 1887, 64; М. М. Васић 1909, 11 и даље.5 Видети Трифуновски 1964 и 1962; Николић 1905; Хаџи-Васиљевић 1913. 6 Феwкес 1936, 55 - 58., Т. В, б.7 Преузето из М. Гарашанин, Д. Гарашанин 1965, 10, 16.8 Ископавањима су руководили М. Гарашанин и Д. Гарашанин, а резултати тог истраживања нису

објављени у потпуности. Упоредити М. Гарашанин, Д. Гарашанин 1956/57, 398; М. Гарашанин 1973; М. Гарашанин 1979.

9 Истраживања су обавили Александра Симовић и Саржо Саржоски, а резултате тих заштитних иско-павања објавила је Б. Сталио (Сталио 1966, 241 - 245; Сталио 1967, 57 - 76).

10 М. Гарашанин, Д. Гарашанин 1951; М. Гарашанин, Д. Гарашанин 1965, 1 - 18.

Сл. 2. Сондажно ископавање локалитета Три крушке у Клиновцу

1996. године

Fig. 2 Sondage excavations of the site Tri kruske in Klinovac in 1996

Александар Булатовић ВРАЊЕ

11

гије, пронашавши при том више археолошких налазишта. Реког-носцирањем из 1964. године, када је обишао Јужноморавску долину од Лепенице код Влади-чиног Хана до Врања, евиден-тирано је три праисторијска, 35 античких и пет средњовековних локалитета.11 Наредних година евидентирао је више од 270 ло-калитета у околини Врања, Буја-новца, Сурдулице и Прешева, у зони комуникационог правца Корбевац – Крива Феја, затим у Прешевском пољу, као и у јуж-ном делу Грделичке клисуре.12 Осим евидентирања више од 300 локалитета, велики допринос српској археологији М. Јовано-вић дао је истраживањем праис-торијских налазишта, од којих су најзначајнија: Кале у Кршевици, Семенско дрво у Градњи, Сла-ниште у Моштаници и Градиште у Прибоју. Публикујући резул-тате тих ископавања, пружио је будућим истраживачима значај-ну основу за проучавање праис-торијских култура на територији југоисточне Србије.

Један од најзначајнијих археолошких локалитета на овој територији на коме су вршена археолошка ископавања јесте локалитет Кале у Кршевици, око 12 km јужно од Врања. М. Јовановић је то налазиште ископавао у сарадњи са др И. Микулчићем из Скопља. Тада је на том локалитету откривено вештачки утврђено насеље из V - IV века пре нове ере.13

11 М. Јовановић 1965, 217 - 236.12 М. Јовановић 1966а, 313 - 326; М. Јовановић 1967, 313 - 335; М. Јовановић 1968, 495 - 520; М.

Јовановић 1969, 467 - 475.13 И. Микулчић, М. Јовановић 1968, 355 - 374.

Сл. 3. Сондажно рекогносцирање локалитета Рашина окућница у Рашкој у Врању 2000. године

Fig. 3 Sondage survey of the site Rasina okucnica in Raska in Vranje in 2000

Сл. 4. Екипа археолога на ископавању локалитета Кале у Кршевици 2001. године, са археологом М. Јовановићем

(други са лева) који је први истраживао локалитет 1967. године

Fig. 4 Archaeological team at the excavation of the site Kale in Krsevica in 2001, with archaeologist M. Jovanovic (second from left),

who was the first to excavate this site in 1967


12

ВРАЊЕ

Резултати ископавања неолитског насеља на локалите-ту Семенско дрво у Градњи, у до-лини Ветернице, које је Јовано-вић обавио у сарадњи са екипом Завода за заштиту споменика културе из Ниша, нису објавље-ни, док су резултати ископавања некрополе из развијеног гвоз-деног доба на локалитету Сла-ниште у Моштаници, обављена 1969. године, публиковани у два наврата.14

На локалитету Градиште у Прибоју код Владичиног Хана овај археолог обавио је сондаж-но рекогносцирање, које је омо-гућило да се деценију касније

изврше детаљнија археолошка ископа-вања под руководством М. Вукмановић и П. Поповића.15

Године 1981, Б. Хензел (Hensel), А. Хохштетер (Hochstetter), Р. Васић и О. Паламаревић, кустос Народног му-зеја у Врању, обавили су вишедневно рекогносцирање Врањске регије, када је откривено неколико до тада непозна-тих локалитета.16

После паузе од готово две де-ценије, настављен је интезиван рад на истраживању праисторијских нала-зишта на овој територији. Истраживач-ки радови почели су сондажним иско-

павањем локалитета Три крушке у Клиновцу код Бујановца 1996. године, а настављени су сондажним рекогносцирањем локалитета Антин чукар у Врању и сондажним ископавањем локалитета Градиште у Кончуљу код Бујановца.17

Сл. 6. Рекогносцирање трасе аутопута 2002. године, М. Томовић у разговору са Д. Јанковићем из Павловца

Fig. 6 Survey of the highway trail in 2002, M. Tomovic is speaking to D. Jankovic from Pavlovac

14 М. Јовановић 1969а, 72 - 74; Булатовић 1996/97, 5 - 14.15 М. Јовановић 1965, 218 - 219; Вукмановић, Поповић 1982, 189 - 210.16 Хансел, Васић 1983; Р. Васић, Паламаревић 1984. 17 Ископавања је обавила екипа Народног музеја у Врању, у саставу: А. Булатовић и Г. Митровић (Бу-

латовић, Митровић 1996/97а, 15 - 19; Булатовић 1998, 163 - 169; Булатовић 1999/2000, 23 - 41).

Сл. 5. Археолошко ископавања на локалитету Река у Свињишту 2005. године

Fig. 5 Archaeological excavations of the site Reka in Svinjiste in 2005


13

Уследила су ископавања на локалитетима Градина у Свињишту, Рашина окућница у Врању, а затим и Кале у Кршевици, које је започео Археолошки институт из Београда, у сарадњи са Народним музејем из Врања и Народним музејем из Београда.18

Археолошки институт из Београда, у сарадњи са Народним музејем из Врања, обавио је 2002. године заштитно систе-матско рекогносцирање дела трасе ауто-пута Е-75 од Владичиног Хана до границе са Македонијом.19 Тада је евидентирано 89 угрожених археолошких налазишта, од којих је двадесетак до тада било не-познато. Већ следеће године приступило се заштитним ископавањима непосредно угрожених локалитета на деоници пута између Прешева и Бујановца и делу пута северно од Владичиног Хана. Том прили-ком истражени су локалитети Црквиште и Буњиште у Жујинцу, Црквиште у Самољи-ци, Бензинска пумпа у Букуревцу и Пиља-ковац у Кржинцу.20

Од систематских рекогносцирања која је током последњих десет година оба-вио Народни музеј у Врању најзначајнија су она у долини Ветернице од Врања до границе са лесковачком општином и ре-когносцирање Врањско-бујановачке и Кр-шевичке котлине од Врања до границе са Македонијом.21

И поред неколико археолошких систематских рекогносцирања на том делу територије југоисточне Србије, неке пла-нинске, пасивне географске области ос-

18 Ископавања су започета, као пробна, 2001. године под руководством Петра Поповића из Архео-лошког института, а касније су прерасла у систематска истраживања.

19 Руководилац рекогносцирања био је др Миодраг Томовић из Археолошког института у Београду, а екипу су сачињавали: мр Стефан Поплазић из Археолошког института у Београду, Александар Капуран, Саша Реџић, Перица Шпехар, Влада Новаковић, др Јосип Шарић из Археолошког инсти-тута у Београду, Реџеп Кадрију, сарадник из Лучана и Александар Булатовић, археолог Народног музеја у Врању.

20 Резултати истраживања објављени су у монографији Е – 75 – Археолошка истраживања, Београд 2005 (Томовић, Булатовић, Капуран 2005; Булатовић, Капуран, Томовић 2005; Лазић 2005. и др.).

21 Резултати рекогносцирања долине Ветернице нису публиковани. О рекогносцирању Врањско–буја-новачке котлине видети: Булатовић, Митровић 1996/97.

Сл. 7. Археолошко ископавање локалитета Црквиште у Жујинцу код Прешева 2003. године

Fig. 7 Archaeological excavations of the site Crkviste in Zujince by Presevo in 2003

Сл. 8. Промоција књиге Винчански налази са Фафоса и Валача, аутора А. Булатовића 2004. године.

Fig. 8 Presentation of book “Vinca finds from Fafos and Valac” in 2004


14

ВРАЊЕ

тале су делимично или потпуно ван домашаја археолога. То је, пре свега, територија која гра-витира Босилеграду, са које до сада имамо евидентирана само три праисторијска налазишта, као и северни део Горње Пчиње од Трговишта до границе са Бу-гарском, одакле није познат ниједан локалитет.22

Резултати истраживања праисторијских локалитета на овој територији, изнети у књи-зи, указују на то да је целокупна територија Врањске регије била културно и етнички јединствена током свих периода праисторије, осим у последњим вековима ста-ре ере.

Топографија и диспо-зиција праисторијских насеља указале су на постојање других, веома важних природних кому-никација које су, осим Врањско-бујановачке и Моравичке котли-не, коришћене у различитим пе-риодима праисторије.

Као комуникациони пра-вац који повезује Лесковачко поље и врањско Поморавље у периоду неолита (локалитет Се-менско дрво у Градњи), бронза-ног доба (локалитети у Големом

Селу) и хеленистичког периода (локалитет Скобаљић град код Вучја) служила је долина Ветернице. Овај податак указује да је Грделичка кли-сура, у којој до сада није евидентиран ниједан праисторијски локалитет, избегавана као непредвидив комуникациони правац у праисторији.

Сл. 9. Систематско рекогносцирање 2005. године, Неговац, локалитет Чатлина

Fig. 9 Systematic survey in 2005, Negovac, site Catlina

Сл. 10. Археолошко ископавања на локалитету Кале у Кршевици 2005. године

Fig. 10 Archaeological excavations of the site Kale in Krsevica in 2005

22 Обилазак терена три атара босилеградских села обављено је у октобру 1999. године, када су констатована ова два праисторијска локалитета. Територија поменутог дела Пчиње никада није посећена.


15

Један од важнијих путе-ва била је долина Кршевице која повезује Врањско-бујановачку колтину, преко Пчињске котли-не, са Македонијом. Користећи овај пут, у појединим периоди-ма праисторије, избегаване су широке и прегледне области као што су Моравичка котлина и Прешевска повија. У долини Кр-шевице установљена су насеља од периода градачке фазе вин-чанске културе (локалитет Сла-тина у Клиновцу), преко брон-заног и старијег гвозденог доба (локалитети Кале у Кршевици, Три крушке у Клиновцу), до ла-тенског периода (локалитет Три крушке, Свети Прохор Пчињски).

Сл. 11. Археолошко ископавања на локалитету Градина у Свињишту 2006. године

Fig. 11 Archaeological excavations of the site Gradina in Svinjiste in 2006

ВРАЊЕ

ВРАЊЕ

17

Врањска регија (административни назив је Пчињски округ) за-узима површину од 3520 км2, а чине је следеће општине: Владичин Хан, Сурдулица, Босилеград, Врање, Трговиште, Бујановац и Прешево.

Област се простире од јужног улаза у Грделичку клисуру на севе-ру, до Прешевске повије на југу и од источног улаза у Кончуљску клисуру и Шуманске реке на западу, до Миљевске планине и Крајишта на исто-ку.

Са геоморфолошког гледишта, ову територију чине: Врањско-бујановачка котлина (обухвата Врањско-масуричко-бањску и Бујановач-ку котлину), клисуре (Кончуљска, Грделичка и Вртогошка), преседлине и превоји (Пољаница, Горња Пчиња, Власина и Крајиште) и Моравичка котлина.23

Попречни пресек Врањске котлине чине три геолошке целине: алувијална раван Јужне Мораве, чија ширина износи од 250 м у Прибојс-

Сл. 12. Панорама Прешева, у позадини Шар планина

Fig. 12 Panorama of Presevo, with Sar planina in the background

23 Костић 1968, 184 и даље.


18

ВРАЊЕ

кој сутесци, до два километра код Давидовца и Ристовца; затим побрђе, или појас ниских тераса надморске висине до 500 м и високи котлински обод.24

Северни део Врањске котлине од јужног дела раздваја Прибојска сутеска. Тај теснац је, управо због свог значајног геостратешког поло-жаја који омогућава контролу уласка у средишни део Врањско-бујано-вачке котлине, имао важну улогу у одбрани овог комуникационог правца у праисторији.

Због орогеографске отворености и широких комуникативних веза без видљивијих препрека у рељефу, М. Костић је за ову географску об-ласт 1968. године увео нови географски појам - Врањско-бујановачка котлина.25

КлимаПоднебље Врањско-буја-

новачке котлине одликује се ло-калном климом, која је настала модификовањем медитеранске и умерено континенталне кли-ме, под утицајем орографије и пластике рељефа.26 Карактерис-тика ове климе је да су годишња доба неуједначеног трајања. Пролеће се јавља рано, погото-

во у рејону побрђа између 300 и 1000 м надморске висине, али је краткотрајно. Због тога су касни мразеви честа појава, што знат-

но утиче на вегетацију. Лето је дуго, топло и суво. Јесен је такође дуга, сунчана и топла, али релативно сува, а зима је кратка и често врло блага, са незнатним снежним падавинама, осим у планинском рејону. Врањска котлина је једна од најтоплијих колтина у Србији. Климатски услови су веома повољни, тако да у овој котлини могу успевати истоветне култу-ре као у Скопској котлини.27 Како је количина падавина недовољна, а земљиште са силикатном подлогом непропустљиво, ову област каракте-рише и веома наглашена суша. Главни ветар је силазни планински из правца североистока.28

Сл. 13. Панорама дела прешевске повије код села Буштрања, снимак са локалитета Каљаја

Fig. 13 Panorama of Presevo bend by Bustranje. View from the site Kaljaja

24 Јовичић 1968, 540.25 Костић 1968, 184.26 О. Крстић 1961, 44, 45.27 Исто, 47, 49 и даље.28 Исто, 53, 54.


19

Већи део хидропотенцијала ове области зависи од Јужне Мораве, највеће реке која протиче кроз средишни део области у смеру југ – север. Режим ове реке зависи од падавина и бујичног карактера њених притока. Јужна Морава, са притокама, плави око 14 000 ha, што чини једну трећи-ну обрадивог земљишта долинског рејона.

Термални и минерални извориПодручје југоисточне Србије познато је по минералним и термал-

ним изворима, што је свакако било једна од благодети те регије и у про-шлости. Једна од најтоплијих вода у Европи, чија је температура 920C, извире из термалног извора у Врањској Бањи. Та вода је, за разлику од осталих у региону, врло слабо минерализована, што омогућава њену при-мену у лечењу различитих болести. Температура термоминералне воде из Раковачке Бање код Бујановца износи око 420C. Недалеко од Бујановца налази се још један извор, Бујановачки кисељак, приближно истог саста-ва (алкално-сулфатни) и температуре као претходна два. Осим помену-тих, постоје термоминерални извори високог квалитета воде у атарима села Љиљанце (општина Бујановац) и Горње Жапско (општина Врање).

ЗемљиштеОснову долинског рејона

Врањске регије чине алувијал-на и делувијална земљишта (око 50%), затим следе варијатети смонице (33%) и, најзад, гајња-ча (12%).29 Осим та четири типа земљишта, на веома малој повр-шини (Масуричко поље код Сур-дулице и околина Прибоја), данас се очувало забарено земљиште, које је у прошлости заузимало много већу површину. Основни недостатак долинских типова земљишта, осим смонице, јесте у томе што су песковити, бескреч-ни и сиромашни у хумусу, азоту и фосфору. У брдском региону преовлађују стрма шумска и пашњачка земљишта (66%), док су пољопривредна земљишта под нагибом и под-ложна су ерозији. Само се на вулканским туфовима и очуваним терасама налази веома плодно тло.30 Занимљиво је да у планинском рејону где

Сл. 14. Планински масив Рујена (у првом плану) и Козјака (у другом плану), на хоризонту се види локалитет

Татићев камен у селу Кокино у Македонији

Fig. 14 Mountain massive of Rujen (in foreground) and of Kozjak (in background); on the horizon the site Taticev kamen in the village Kokino in Macedonia

29 Костић 1968, 190 - 191; Ж. Богдановић 1961, 21 и даље.30 исто, 20.


20

није било ерозије, због позитивног ефекта шума и пашњака, има највише земље погодне за обрађивање. Ово би могао бити значајан податак при-ликом анализе топографије праисторијских насеља у овој регији.

Велика разлика у надморској висини у овој географској области омогућила је гајење култура - од субтропског пиринча, у долини, до алп-ских биљака, у планинском делу. Такав биоклиматски комплекс пружа широке могућности за гајење различитих врста култура, укључујући и лековито биље на планинама. Ако се има на уму чињеница да је у пери-одима климатских одељака атлантика и суббореала у праисторији клима била сува и топлија, у том периоду погодности су биле веће.31

31 Опширније о климатским одељцима видети у В. Димитријевић 1997, 86, 984.


ВРАЊЕ

ВРАЊЕ

23

Камено добаПрема основној подели камено доба се дели на: старије (палео-

лит), средње (мезолит) и млађе камено доба (неолит). Камено доба запо-чиње пре приближно 2,5 милиона година, а завршава се у V миленијуму пре нове ере, када човек упознаје нову сировину – метал.

Територија Врањске регије била је богата фауном неопходном за живот палеолитског човека. О томе сведоче налази кичменог пршљена мамута из Кончуља код Бујановца и зуба пећинског медведа са Пљачко-вице изнад Врања.

До сада, међутим, није забележен ниједан мате-ријални доказ о животу човека у палеолиту и мезолиту на овој територији.

Неолит, најмлађи период каменог доба, обе-лежиле су промене у економији, култури и духовном животу праисторијског човека. Главна карактеристика неолита су стална насеља са укопаним или надземним стамбеним објектима, а у привређивању прелазак са лова и сакупљања плодова на сточарство и земљорадњу. Зна-чајан допринос праисторијског човека из овог периода јес-те откриће и употреба керамике, тј. посуда начињених од печене земље.

Према мишљењу већине стручњака који се баве проучавањем тог периода, развој неолита на просто-ру централног Балкана текао је у три фазе. Старији неолит означен је као протостарчевачка култура, средњи неолит – старчевачка култура, а млађи не-олит - винчанска култура.

Досадашњим археолошким истраживањима у овом делу југоисточне Србије откривено је 15 неолитских локалите-та (карта 2). Из најстарије фазе неолита на подручју Врањске регије није установљен ниједан локалитет. На пет локалитета евидентирани су

Сл. 15. Глава антропоморфне неолитске фигурине из Павловца

Fig. 15 Head of anthropomorphic figurine, Pavlovac, site Gumniste,

Vinca Culture


24

ВРАЊЕ

слојеви који припадају и средњем и млађем неолиту, односно старче-вачкој и винчанској култури, на четири локалитета евидентиран је само

старчевачки слој, док су на четири локалитета установљени на-лази који искључиво припадају винчанској култури.

Сви старчевачки локалитети, осим Ограчког дола у Копањану, припадају позним фазама средњег неолита. Је-дини локалитет који, судећи према топографији и покрет-ним налазима припада једној од старијих фаза старчевачке културе јесте Ограчки дол у Копањану. То је, такође, једи-

ни локалитет старчевачке културе који је знатно удаљен од главног комуникационог правца (Врањско-бујановачка кот-

лина) и смештен на надморској висини знатно изнад про-сека за насеља старчевачке културе у овој области. Док просечна надморска висина насеља старчевачке културе на овој територији износи око 440 m, овај локалитет се налази на висини од 680 m. Индикативно је, такође, што је тај локалитет једини садржавао материјал (керамика

украшена углавном неорганизованим барботином у виду аморфних нале-пака и сликањем тамном бојом на светлој подлози) који би могао припа-дати периоду развијене старчевачке културе (крај фазе I, или фаза IIа према периодизацији М. Гарашанина).

Положај старчевачког насеља у Копањану, које припада старијим фазама старчевачке културе, може се објаснити чињеницом да су се у том периоду мењали климатски одељци, што је условило промену кли-

ме и температуре, а тиме, посредно и промену дис-позиције старчевачких насеља.32 Слична ситуација,

с тим што су испитивања обављена на узорку од много више локалитета, установљена је у Помо-рављу. Примећено је да ни у Поморављу у раном

неолиту нема насеља у долинама, већ искључиво у побрђу и вишим језичцима на ободу котлине.33 Такође је примећено да је неолитска популација временом градила насеља у нижим деловима котлине, спушт-ајући се постепено према Великој Морави. С обзи-

ром на социјалне, друштвене и економске одно-се у то време, који су се заснивали на почецима земљорадње и првим сталним насељима, ова поја-ва се пре може објаснити природним чиниоцима (поплаве) него друштвено-економским условима

32 V. Dimitrijević, исто.33 Ветнић 1998, 77 и даље, карта 1.

Сл. 16. Глава антропоморфне неолитске фигурине из Павловца

Fig. 16 Head of anthropomorphic figurine, Pavlovac, site Gumniste,

Vinca Culture

Сл. 17. Зооморфна фигурина са локалитета Гумниште у Павловцу,

винчанска култура

Fig. 17 Zoomorphic figurine, Pavlovac, site Gumniste, Vinca Culture


25

(насилни упади других популација). Управо у то време дешавају се глобалне промене у клими на подручју целе Европе, кад је температура почела постепено да расте достижући максимум у периоду атлантика. Лед се у том периоду отапао и плавио низијске области, нарочито на југу Европе. Тада је било могућно формирати насеља само ван већих речних равница на ободима котлина и побрђима.

Иначе, у профилу локалитета у Копањану, непосредно испод остатака старчевачког насеља, налази се прослојак наплавине који сведочи о много вишем нивоу вода у то време него у кас-нијим периодима.

Осим извесног броја налазишта која при-падају старчевачкој култури, али се услед недо-статака индикативних налаза не могу прецизније определити у поједине фазе ове културе (локали-тети Рупе - Грамадишта у Прекодолцу, Грамаде у Грамађу код Владичиног Хана, Јошанска махала у Раковцу код Бујановца и Семенско дрво у Градњи у долини Ветернице), постоје локалитети на којима је било могућно, захваљујући покретним археолош-ким налазима, извршити прецизнију хронолошку поделу у оквиру старчевачке културе.

Према аналогијама керамике и антропо-морфних фигурина (impresso керамика, тунеласте дршке, сумарно моделоване стубасте фигурине), старчевачки материјал у Рашкој би се, уз извес-не резерве, могао определити у позније фазе старчевачке културе (фазе IIb и III према периодизацији М. Гарашанина). За-нимљиво је да се на том локалитету јавља керамика украшена impresso техником чија је појава веома ретка на локалите-тима старчевачке културе у Врањској ре-гији. Ово се може објаснити чињеницом да се impresso керамика хронолошки по-везује махом са старијим фазама старче-вачке културе, док су у Врањској регији углавном евидентирана налазишта млађих фаза те културе. Осим на том локалитету,

Сл. 18. Фрагмент сликане керамике са локалитета Гумниште у Павловцу,

старчевачка култура

Fig. 18 Fragment of painted pottery, Pavlovac, site Gumniste, Starcevo Culture

Сл. 19. Фрагмент сликане керамике са локалитета Гумниште у Павловцу,

старчевачка култура

Fig. 19 Fragment of painted pottery, Pavlovac, site Gumniste, Starcevo Culture

Сл. 20. Зооморфна фигурина са локалитета Гумниште у Павловцу, винчанска култура

Fig. 20 Zoomorphic figurine, Pavlovac, site Gumniste, Vinca Culture


26

ВРАЊЕ

та керамика се јавља на локалитетима Ограчки дол у Копањану и Буњи-ште у Жујинцу код Прешева. На локалитету Буњиште, у једној старчевач-кој земуници са основом у облику осмице, нађен је велики број улома-ка керамике типичних старчевачких форми посуда, украшених углавном

организованим и неорганизованим барботином, затим у много мањој мери impresso техником и у најмањој мери сликањем праволинијским мотиви-ма мркоцрвеном бојом на светлоцрвеној подлози. Према керамичком материјалу, али и једној ант-ропоморфној фигурини, овај слој на локалитету Буњиште датован је у позну старчевачку културу (крај фазе IIб и фаза III). Извесне аналогије за керамику са овог локалитета нашли смо на Косову (Гладнице, Житковац, Рудник) у керамици која је датована у крај фазе II и фазу III средњег неолита централног Балкана (MNCB), што хронолошки од-говара наведеним фазама према периодизацији М. Гарашанина.34

На неколико налазишта у овој области, осим старчевачког материјала, појављују се и вин-

чански налази. На локалитету Гумниште у Павловцу, у профилу изнад једне старчевачке јаме, откривен је танак слој запечене земље, изнад кога се налазио културни слој ране винчанске кул-туре. Старчевачка јама, према материјалу (лоптасте и полулоп-

тасте посуде осликане црном, или тамноцрвеном бојом на окер, или светлоцрвеној основи), датује се у фазу IIб, односно III, а винчански слој изнад њега - у најранији период винчанске културе (сликана конична шупља сто-

па пехара и посуда са преплетима канелура као на посуда-ма из Предионице).35

У Рашкој, на локалитету Рашина окућница, у једном већем полуукопаном објекту, уз материјал из ране винчан-ске културе (период Винча – Тордош, према М. Гарашани-

ну), констатовани су спорадични налази карактеристични за старчевачку културу. Да је на том локалитету дошло до контаката касне старчевачке и ране винчанске културе сведоче неки облици посуда старчевачке културе, али израђене у маниру винчанске грнчарије (коничне стопе пехара мрке боје, углачане до сјаја; стубасте фигуре

34 Н. Н. Тасић 1998, 34 и даље.35 Ови типови посуда са идентичним украшавањем јављају се у Предионици у полуземуницама А и Б

које се датују у Винча – Тордош I фазу винчанске културе (Glišić 1962 - 63, T. IV/3, 4).

Сл. 21. Алатке од печене земље, камена и рожине са локалитета

Гумниште у Павловцу

Fig. 21 Neolithic tools of clay, stone and bone, Pavlovac, site Gumniste

Сл. 22. Антропоморфна фигурина са локалитета Чукар у Павловцу,


Fig. 22 Anthropomorphic figurine, Pavlovac, site Cukar, Vinca Culture


27

са елементима винчанске антропоморфне пластике; полулоптасте зделе мрке боје, површине углачане до сјаја, украшене уским густим канелурама).

Развој и међусобни однос старчевачке и винчанске културе на територији Врањске регије, одвијао се другачије него у централној Србији и Подунављу, што су већ наговести-ли неки аутори који се баве том проблематиком.36

*Винчанска култура, карактеристична за период млађег

неолита, обухватала је пространу територију од мађарског По-дунавља, на северу, до средњег тока Вардара, на југу, и од реке Босне, на западу, до Трансилваније и Софијског поља, на истоку.

Према М. Гарашанину, развој винчанске културе може се поделити у два периода: Винча – Тордош и Винча – Плочник. Прелазак између ова два периода назван је гра-дачком фазом. Период Винча – Тордош прецизније се дели на две фазе: I и II, док се период Винча - Плочник прециз-није дели на три фазе: I, IIа и IIb. В. Милојчић је развој те културе поделио у четири фазе: А, B, C и D. Једно од најзна-чајнијих достигнућа носилаца винчанске културе је проналазак и упот-реба металне сировине - бакра. Бакарни предмети нађени на винчанским налазиштима у Плочнику код Прокупља и Беловодама код Петровца на Млави потврђују да се бакар користио пре периода Винча – Плочник за који се раније везивала прва употреба бакра на централном Балкану.

Винчанску културу карактеришу, осим производње бакра, специ-фична организација и архитектура насеља, али и јединствена материјал-на и духовна култура на целокупној територији коју су насељавали носи-оци те културе.

У Врањској регији евидентирано је осам насеља винчанске култу-ре. Већина насеља припада старијем периоду винчанске културе (Винча – Тордош и тзв. градачка фаза, према периодизацији М. Гарашанина, односно фазе А и B, према подели В. Милојчића). Локалитети Порта ма-настира Св. Прохор Пчињски и Семенско дрво могу се хронолошки опре-делити у период тзв. градачке фазе, када се носиоци претходне винчан-ске културе, знатно осиромашених керамичких форми и орнаментике, са стилско-типолошким карактеристикама раноенеолитских култура, повла-че у унутрашњост ван главног комуникационог правца – долине Јужне Мораве. Према таквој диспозицији насеља може се закључити да живот

36 На локалитетима у Поморављу између старчевачког слоја и слоја ране винчанске кутлуре постоје хијатуси и до 1 m (Vetnić 1990, 91, fig. 2). Упоредити М. Гарашанин 1973, 16 и даље; M. Garašanin 1979, 115 – 212; Булатовић, Томовић, Капуран 2005.

Сл. 23. Антропоморфна фигурина са локалитета

Рашина окућница у Рашкој (Врање), винчанска култура

Fig. 23 Anthropomorphic figurine, Raska (Vranje), site

Rasina okucnica, Vinca Culture


28

ВРАЊЕ

у долинском делу Врањско-бујановачке котлине у овом периоду није био безбедан.

Насеља из ране винчанске културе (период Винча – Тордош, од-носно фазе А и B) смештена су искључиво на терасама Јужне Мораве (локалитети Рашина окућница у Рашкој, Гумниште и Чукар у Павловцу). Основне карактеристике керамике из тог периода су: пехари на конич-ним стопама, амфоре оштре профилације са канелованим дршкама и тр-бусима, зделе S профилације са канелурама и орнаменти у виду преплета

канелура. На крају тог периода појављују се: дршке са пре-димензионираним испупчењима на врху, тањири задебљаног обода, зделе задебљаног трбуха, као и орнаменти изведени техником урезивања. Према аналогијама из Предионице, Суп-ске и Плочника, где је утврђена вертикална стратиграфија

винчанске културе, ти налази се хронолошки могу определити у ране фазе винчанске културе (фазе Винча – Тордош I и II, односно фазе А и B).37

У тзв. градачкој фази винчанске културе, коју је из-двојио М. Гарашанин, на територији Врањске регије насеља се подижу на узвишењима. Керамички материјал установљен у тим насељима указује на извесно осиромашење у облицима и квали-тету керамике, али и у техникама украшавања посуда у односу на претходни период. Дотадашњи континуирани развој винчанс-ке културе грубо је прекинут, по свему судећи, продорима стра-не популације која је дошла са севера долином Јужне Мораве.

Тај продор може се пратити и на простору северно од Грде-личке клисуре, где се на локалитету Градац код Лесковца налази епонимно насеље из тзв. градачке фазе винчанске културе. Осим у долинском делу главних комуникацијских котлина на југу Србије, градинска насеља се подижу и на споредним комуникационим правцима. Керамички материјал је знатно сиромашнији, а његове главне карактеристике су

плиће посуде (тањири) са задебљаним ободима и зделе оштрије профи-лације са задебљаним трбухом (тзв. carinated посуде). Први облик познат је, али као врло богато украшен канелурама, још из насеља на врхунцу развоја винчанске културе (фаза Винча - Тордош II). Други облик ка-рактеристичан је за локалитете касне винчанске културе на територији источне и југоисточне Србије (Беловоде, Супска, Градац), али је евиден-тиран у касном неолиту централне и западне Бугарске, у културама Ка-раново IV - Калојановец, Подгорица и Усое I.38 Ти облици јављају се и у

37 Glišić 1962-63, 40 и даље; Д. Гарашанин, М. Гарашанин 1979, 7 и даље; Шљивар 1999, 31-53. 38 Тодорова, Ваисов 1993, Рис.109/1,5,6,12, Рис.121а/3,8,9, Рис 121b/11,12 и др.

Сл. 24. Антропоморфна фигурина са локалитета Гумниште у Павловцу, старчевачка култура

Fig. 24 Anthropomorphic figurine, Pavlovac, site

Gumniste, Starcevo Culture


29

раној фази Криводол – Салкуца - Бубањ комплекса у Бугарској, али и на локалитетима тог културног комплекса у Србији.39 До контакта винчанске популације са каснонеолитским и раноенеолитским културама западне Бугарске дошло је, вероватно, крајем Винча - Тордош периода, када се на винчанским локалитетима јављају ови карактеристични облици оштре профилације, непознати аутохтоној винчанској култури (Беловоде фаза D; Супска, слојеви 4 - 6; Градац).40 Управо у том периоду подижу се гра-динска насеља на територији Нишког поља, Лесковачког поља, Врањско-бујановачке котлине и Скопско-кумановске области, која указују на то да контакти нису били мирољубиве природе, већ да је крајем фазе Винча - Тордош II било насилних упада страних популација на ту територију.

Градинска насеља нису констатована у Поморављу и Подунављу, па се претпоставља да су популације надирале са североистока, можда долином Белог Тимока или Нишаве. Тим продорима је вероватно преки-нут развој винчанске културе крајем Винча – Тордош периода у басену Јужне Мораве, па фаза Винча - Плочник I није уочљива. И у косовском Поморављу, евидентирано је градинско насеље у долини Криве реке, са налазима керамике стилско-типолошких особина тзв. градачке фазе вин-чанске културе.41 Насеља на локалитетима у Тесовишту, Градњи, Клинов-цу и Прохору Пчињском налазе се дубоко у унутрашњости у односу на Врањско-бујановачку котлину и илуструју немирна времена крајем Винча - Тордош II фазе и непосредно после тог периода, у тзв. градачкој фази

Сл. 25. Глава антропоморфне фигурине са локалитета Гумниште у Павловцу, винчанска култура

Fig. 25 Head of anthropomorphic figurine, Pavlovac, site Gumniste, Vinca Culture

39 Georgieva 1990, T.I.40 Шљивар, Јацановић 1997, T.IV; Д. Гарашанин, М. Гарашанин 1979; Сталио 1972.41 Ради се о локалитету Градец у селу Топоница код Косовске Каменице. На информацијама и

керамичким налазима захваљујемо се Р.Кадриу из Лучана.


30

ВРАЊЕ

винчанске културе. Керамички материјал из насеља указује на декаден-цију старијих облика и заступљеност неких нових елемената који ће бити карактеристични за енеолитску културну групу Бубањ – Хум I.

Значајне социјалне и економске промене, нарочито откриће бак-ра, које су уследиле у овом периоду, и непосредно пре њега огледају се у неуобичајено великом броју антропоморфних фигура са мушким полним одликама, нађених у Павловцу. То је, према многим антрополозима, вре-ме преласка матријархата у патријархат. Тада мушкарац преузима уло-гу вође, браниоца насеља, “правог ратара” који континуирано обрађује земљу, господара нове сировине – бакра.42

Винчанску стамбену архитектуру, према истраженим насељима у Павловцу и Рашкој, чиниле су махом надземне куће, грађене у техници плетери и лепа.

Некрополе из периода винчанске културе на територији Врањске регије нису познате.

Винчанска култура у овој области, дакле, пока-зује извесне разлике у топографији насеља, као и у стилским особеностима керамичке продукције и антропоморфне пластике у од-

носу на винчанску културу у Подунављу и По-морављу:

- уочава се својеврстан реалистички стил високе уметничке вредности у коме су израђиване

антропоморфне фигуре, јединствене у неолитском све-ту Европе;

- у Врањској регији млађи период винчанске кул-туре (период Винча – Плочник) не може се уочити, као у осталим географским областима на којима је распро-страњена винчанска култура;

- иако су керамика и антропоморфна пластика винчанске културе у овој области стилски веома сличне керамици и ан-тропоморфној пластици са територије Косова, није примећено да је тзв. валачка фаза заживела на локалитетима Врањске регије у млађој фази винчанске културе, као на територији Косова;

- градинска насеља, која се на врхунцу развоја винчанске културе (фаза Винча – Тордош II) јављају искључиво у басену Јужне Мораве, ре-зултат су продора других популација које су, судећи према диспозицији и топографији градинских насеља пристигле долином Нишаве и Јужне

42 Према Биркет-Смиту, само номаде и праве ратаре, за разлику од полуратара, карактерише патријархат (Birket-Smith 1960, 250).

Сл. 26. Биконична посуда са локалитета Гумниште,


Fig. 26 Biconic vessel, Pavlovac, site Gumniste, Vinca Culture


31

Мораве и које су биле први носиоци стилско-типолошких каракте-ристика керамике сличне раноенеолитским културама са тери-торије источног Балкана.

*Продори са севера биће убудуће све учесталији, на шта

указују градинска насеља на овој територији, подигнута у пе-риоду после тзв. градачке фазе, за време Бубањ – Салкуца - Криводол комплекса, односно културе Бубањ - Хум Iа.

ЕнеолитПод појмом енеолит подразумева се прелазни период из

неолита у бронзано доба. Тај период карактерише специфична ма-теријална и духовна култура, али свакако највеће човеково достигнуће из тог периода је интезивна употреба бакра.

У развијеном енеолиту на овим просторима егзистирала је културна група Бубањ - Хум Iа, која припада великом ене-олитском културном комплексу Бубањ – Салкуца - Криводол.43 Овај комплекс захватао је пространу територију: од југозапад-не Румуније на северу, преко западне Бугарске, источне и ју-гоисточне Србије, до централне Македоније на југу.

На територији Врањске регије констатовано је пет локалитета који, према керамичким облицима (конични тањири, псеудо-кантароси, зделе са увученим ободом) и техникама орнаментисања (канеловање, урезивање, графитирање и пунктирање), припадају културној гру-пи Бубањ – Хум Iа, као и један локалитет који би, пре-ма налазима керамике, могао припадати позном ене-олиту, односно костолачкој култури (карта 3). Индика-тивно је да су четири локалитета културне групе Бубањ - Хум Iа лоцирана на узвишењима, док је насеље у манастиру Св. Прохор Пчињски равничарско, али се налази ду-боко у унутрашњости, ван главног природног кому-никационог правца - долине Јужне Мораве.

Већи број градинских насеља у односу на равничарска проузрокован је, претпоставља се, про-дорима страних популација са севера, што потврђује топографија насеља из тог периода у суседним областима. Није познато да ли је померање тих популација било условљено променом климе у првим столећима IV миленијума пре н. е. или су миграције покренуте ус-лед потискивања других народа и резултат су ланчане реакције. Насеља

Сл. 27. Антропоморфна фигурина са локалитета

Градиште у Кончуљу, енеолит

Fig. 27 Anthropomorphic figurine, Konculj, site Gradiste, Aeneolithic

43 Ову културну групу дефинисао је М. Гарашанин (Гарашанин 1973, 164 и даље).

Сл. 28. Предмет од печене земље са локалитета Градиште у Кончуљу

Fig. 28 Object of baked clay, Konculj, site Gradiste


32

ВРАЊЕ

тих дошљака констатована су већ пре неколико деценија у Нишком пољу на локалитетима Бубањ и Велика хумска чука, затим у Кривељу и Кови-лову у сливу Тимока, као и на Грацу у Лесковачком пољу.44 Њихов пут је даље водио према западу, а затим уз Јужну Мораву, ка југу, на шта ука-зују градинска насеља у Собини, Лучану и Кончуљу. Носиоци затечене културе са раноенеолитским елементима, која је егзистирала током тзв. градачке фазе, а која је резултат како аутохтоног развоја тако и утицаја

културе првих дошљака са севера, вероватно се повлаче на југ или у планинске области на истоку и југоистоку регије (локалитет Порта манастира Св. Прохор Пчињс-ки, локалитет Семенско дрво у Градњи), препуштајући

тако ову област дошљацима. Осим на поменутој тери-торији, градинска насеља се јављају и у северној Маке-

донији (локалитет Жеглиговски камен) и Пелагонији, што потврђује да су миграције захватиле и јужни део Балканског полуострва.45

Градинска насеља на територији врањског По-моравља била су подигнута искључиво на локацијама уз главне комуникационе правце. Налазила су се на доминантним узвишењима која су природно заштићена стрмим тереном, неприступачним са три стране, по-

везаним са једне стране са узвишењима у залеђу (Прибој, Кончуљ, Собина, Лучане). Ова насеља увек су била у близини извора или река. Насеље у Прибоју налазило се на уласку у Прибојску сутеску и одатле је контролисало једини приступачан при-

лаз у централни део Врањско-бујановачке котлине. Насеље у Собини контролисало је средишни део котли-

не између Врања и Бујановца, а насеља у Лучану и Кончуљу - комуникациони правац према Косову. Даље, долином Биначке Мораве узводно, на тери-торији југоисточног Косова, комуникацију су конт-ролисала градинска насеља у Доморовцима, Стани-шору и Горњем Гадимљу.46

Остаци енеолитске стамбене архитектуре у Врањској регији нађе-ни су једино на локалитету Антин чукар у Собини. Објекти од плетери и лепа били су наслоњени на стене, а подови су били од набијене земље.

Сл. 29. Пехар са локалитета Антин чукар код Врања, енеолит,

културна група Бубањ-Хум Iа

Fig. 29 Beaker, Vranje, site Antin cukar, Aeneolithic, group

Bubanj-Hum Ia

Сл. 30. Пехар са локалитета Антин чукар код Врања, енеолит, културна

група Бубањ-Хум Iа

Fig. 30 Beaker, Vranje, site Antin cukar, Aeneolithic, group Bubanj-Hum Ia

44 N.Tasić 1995, 29 и даље.45 Колиштркоска-Настева 1993, sl.1, T.I i II; У култури Шуплевец – Бакарно гумно која је веома блиска

култури Бубањ - Хум Iа и припада комплексу Бубањ – Салкуца – Криводол такође се појављују градинска насеља (N. Tasić 1995, 31 и даље, Pl.2.).

46 Н. Тасић 1998, karta 1.


33

*Не може се поуздано рећи шта се на том простору збивало после

културне групе Бубањ - Хум Iа, јер недостају налази из тог периода. Је-дино преостаје да се, према налазима из суседних територија, реконстру-ишу збивања у Врањској регији у млађем енеолиту.

На Косову, на локалитету Хисар код Суве Реке, изнад културног слоја који је припадао Бубањ-Салкуца-Криводол комплексу, налазио се слој костолачке културне групе. Слична ситуа-ција забележена је у Бубњу код Ниша и Гладницама код Грачанице.47 Новија истраживања у Лесковачком пољу такође, указују на заступљеност ове културне групе у позном енеолиту.48 И на територији јужно од Грде-личке клисуре има неких индиција о постојању кос-толачке културне групе. Наиме, приликом рекогносци-рања терена 60-их година прошлог века, на локалитету Пиљаковац у Кржинцу нађен је део коничне шоље заобљеног дна, са дршком која високо прелази обод посуде.49 Неколико деценија касније, током заштит-них археолошких ископавања на истом локалитету, констатовани су налази који би, према стилско-типо-лошким особинама, могли припадати овој култури.50

Бронзано добаБронзано доба је добило назив по бронзи - легури бакра и ка-

лаја, која је почела да се интензивно користи за израду оруђа, оружја, накита и осталих предмета. Бронза није коришћена у свим географским областима Европе у исто време, па није могућно начинити јединствену хронологију бронзаног доба за целу Европу. Неке хронологије, као што је хронологија О. Монтелијуса, нашле су примену у културама бронзаног доба на територији северне Европе, али нису хронолошки одговарале културним збивањима на Балканском полуострву. Касније је П. Рајнеке израдио хронологију која се, уз одређене допуне Х. Милер-Карпеа, ко-ристи и данас. Према тој периодизацији бронзано доба дели се на четири развојне фазе: A, B, C и D.

У Србији, бронзано доба дели се на рано, средње и позно бронза-но доба. Рано бронзано доба одговара бронзаном добу А (Br A) и почетку бронзаног доба B (Br B) према Рајнекеовој хронологији. Средње бронза-но доба одговара бронзаном добу B и почетку бронзаног доба C (Br C), а

47 N. Tasić 1995, 59 и даље.48 Стојић 2004a, T. V/23 - 29, 31 - 32, 35, T. VI/2, 16, 20 - 21.49 Налаз није публикован, а смештен је у Народном музеју у Врању.50 Лазић 2005.

Сл. 31. Поклопац сликан графитом са локалитета Антин

чукар код Врања, енеолит, културна група Бубањ-Хум Iа

Fig. 31 Lid, ornamented with graphite, Vranje, site Antin cukar, Aeneolithic, group Bubanj-Hum Ia


34

ВРАЊЕ

позно бронзано доба у Србији подудара се са бронзаним добом D (Br D) према Рајнекеовој хронологији.

Апсолутна хронологија бронзаног доба на Балкану, нарочито почетак тог периода, још је проблематична. Већина аутора смат-ра да бронзано доба почиње на преласку из III у II миленијум, око 2000. године пре

нове ере. Извесно је, такође, да позно бронза-но доба, према већем броју аутора, почиње око 1300. године, а завршава се у тренутку кад по-чиње гвоздено доба I према М. Гарашанину - око 1200. године пре нове ере.

Због специфичности културе која је у позно бронзано доба (крај Br C и Br D према Рај-

некеу - бронзано доба III према М. Гарашанину) и прелазном периоду из бронзаног у гвоздено доба (Ha A1-B1, према Рајнекеу – почетак гвозденог доба I, према М. Гарашанину) егзистирала у овој области и суседним об-ластима, овај период ће се третирати као засебна културна и хронолошка целина. За овај период, у коме су територију Врањске регије насељава-ле заједнице брњичке културе, коришћене су периодизације М. Стојића, која се ослања на вертикалну стратиграфију најинтезивније истраженог насеља брњичке културе, локалитета Хисар у Лесковцу, и А. Булатовића, која се заснива на резултатима истраживања локалитета Градиште у Кон-чуљу код Бујановца.

У Врањској регији констатовано је 10 локалитета који при-падају раном или средњем бронзаном добу. Налази који би

могли припадати раном бронзаном добу потичу са ло-калитета Три крушке у Клиновцу и непознатог локали-тета у Бацијевцу (карта 4). На локалитету Три крушке нађен је фрагмент пехара са дршкама које су у равни

са ободом. Облик тог пехара подсећа на двоухе пехаре који припадају Бубањ - Хум III култури раног бронзаног

доба. Неуобичајени тип секире из Бацијевца вероватно је произашао из неких типова металних секира које се хроно-лошки опредељују у рано бронзано доба. Сличне секире, али без бочних крилаца, карактеристичне су за централну Европу и Балканско полуострво, а хронолошки се повезују са периодима неолита (Винча, Дивостин, Гривац), енеоли-та (налазишта Salzmunder културе у централној Европи, Koniusza, Kolosu и Bierowka на северу Карпата) и бронза-ног доба (Бајагић, Иванковача, Жидовар, Мокрин, Диосд

Сл. 32. Двојни суд са локалитета Гробница у Доњем Вртогошу, средње/позно бронзано доба

Fig. 32 Double vessel, Donji Vrtogos, site Grobnica, End of the Middle and

beginning of Late Bronze Age

Сл. 33. Део руке антропоморфне фигурине са непознатог локалитета у Шаинцу, средње/позно

бронзано доба

Fig. 33 A part of anthropomorphic figurine, Saince, unknown site, End of Middle and the beginning

of Late Bronze Age


35

и др.). Према аналогијама, секира из Бацијевца је, уз извесне ограде, хронолошки опредељена у рано бронзано доба.51

На основу налаза пехара из Клиновца и секире из Бацијевца није могућно културно детерминисати рано бронзано доба у овој регији. Помоћу резултата истражи-вања раног бронзаног доба у суседним областима, међутим, могућно је реконструисати слику о културним збивањима у Врањској регији у том периоду.

Новија истраживања у Македонији по-казују да је у рано бронзано доба на територији у горњем сливу Вардара егзистирала култура са ке-рамичким облицима (пехари са две дршке у равни са ободом) веома сличним керамичкој продукцији културне групе Бубањ - Хум III на северу, односно културе Арменохори на југу.52

Северно од Врањско-бујановачке котлине, у Понишављу, егзистирала је културна група Бу-бањ - Хум III, која је дефинисана пре више деценија.53 Осим већ раније познатих локалитета у Бубњу, Горњој Топоници, Вртишту и Витошевцу, у последње време евидентирани су локалитети те групе у Лесковачком пољу.54

Пошто је културна група Бубањ - Хум III констатована и на се-веру, у Понишављу и Лесковачком пољу, и на југу, у Скопској котлини и Кумановском пољу, имајући при том на уму усамљени налаз двоухог пехара из Клиновца, може се закључити да је и на територији врањског Поморавља у рано бронзано доба егзистирала иста културна група.

Културну групу Бубањ - Хум III, као и многе друге културне групе на територији централног Балкана у рано бронзано доба (Винковци-Шо-мођвар, Арменохори) карактерише керамички облик пехара са две дршке које не прелазе обод. Неки аутори, стога, у последње време, предлажу за све ове културне манифестације заједнички назив - култура двоухих пехара.55 Та култура, међутим, према територији коју захвата и специ-фичностима појединих културних група које су њоме обухваћене, пре би се могла назвати термином културни комплекс двоухих пехара раног бронзаног доба. Тај комплекс захватао је сродне културне групе у српс-

51 N. Tasić 1995, Pl. III; B. Jovanović 1971, T. V/2, 3, T. VII/12, T. VIII/8; Kovacs 1984, T. LXX/7; Buch-valdek 1982, Abb. 2/1.

52 Санев 2002, 5 и даље, T. VI; Станковски 2003, T. III/2; Трајковска 1999, T. I/1, 2, 3, 6, 7, T. II/11, 2, 3, 5 и др.

53 М. Гарашанин 1973, 166 и даље. 54 Стојић, Јоцић 1993, 293.55 Стојић, Чађеновић 2006, 28 - 29.

Сл. 34. Минијатурна посуда са локалитета Градиште у

Кончуљу, позно бронзано доба

Fig. 34 Miniature vessel, Konculj, site Gradiste, Late Bronze Age


36

ВРАЊЕ

ком Подунављу, Поморављу, источној и југоисточној Србији, Македонији до доњег тока Вардара, као и у западном делу Тракије.56

Посебну пажњу привлаче керамички налази овог комплекса са локалитета Татићев камен у селу Кокино код Куманова, око 10 km од границе са Србијом, где је, пре неколико година, откривена мегалитска опсерваторија, односно соларни и лунарни календар, чији се настанак на основу астрономских проучавања процењује на 1810. годину пре нове ере.57 Датовање календара хронолошки одговара раном бронзаном добу централног Балкана. Познато је да су слични мегалитски споменици от-кривени у западној Тракији и Грчкој, што указује на укључивање те тери-торије у духовну и културну сферу источног Медитерана у рано бронзано доба.58

*На територији Врањске регије до сада је откривено пет локалите-

та који припадају крају средњег бронзаног доба. Сви ти локалитети, осим Градишта у Кончуљу, јесу насеља равничарског типа.

Керамика из средњег бронзаног доба са локалитета Градиште у Кончуљу потиче из ископа мештана и, нажалост, није стратиграфски утврђена ископавањи-ма на том локалитету која су уследила убрзо после тога.59 Керамику чине зделе S профилације, кане-

лованог трбуха, полулоптасте зделе тордираног трбуха, минијатурне посуде дугог цилиндричног врата чији је трбух украшен кратким широким

канелурама.60 На локалитету Градиште у Дави-довцу нађена је посуда истоветна са посудама типа

неорнаментисаних урни карактеристичних за некро-полу у Корбову (сл. 36), а у Доњем Вртогошу двојни суд (сланик), налик посудама из Добраче и Мојсиња (сл. 32). Керамички материјал из Кончуља и Доњег Вртогоша, према стилско-типолошким особеностима,

подсећа на, према избору керамичких облика и орнаментике, скромнију варијанту ватинског хоризонта Мојсиње - Добрача, као и на старију фазу параћинске културне групе. Овај податак не изненађује, јер су новија истраживања показала да се ватинска култура, у својим периферним ва-ријантама, простирала много јужније него што се до сада сматрало.61 56 M. Garašanin 1983b, 719 и даље; Detev 1981, Fig. 37, couche 5.57 Ценев 2002, 62.58 Станковски 2003, 242 и даље; A. Fol 2003, 215 и даље.59 Керамика из Кончуља која припада том периоду доспела је у Музеј као случајни налаз.60 Слични облици посуда са истоветном орнаментиком јављају се у најстаријем слоју брњичке културе

на локалитету Хисар у Лесковцу, који се датује у период Br C/D према Рајнекеу, односно XIV век пре нове ере у апсолутним датумима (Стојић 2001а.).

61 Стојић 2004, T. IV/3, T. VI723, 27; Стојић 2005, 39 - 47; Стојић, Јоцић 1993, T.3/7 и др.

Сл. 35. Фрагмент сликане посуде са локалитета Ресуља у Лучану,

позно бронзано доба

Fig. 35 Fragment of painted vessel, Lucane, site Resulja, Late Bronze Age


37

Необично је, међутим, присуство кера-мичких облика карактеристичних за културу Дубовац - Жуто Брдо - Гирла Маре (Давидо-вац, Шаинце), која се до сада географски пове-зивала углавном са делом српског и румунског Подунавља. Није јасно да ли су ти налази ре-зултат миграција заједница из Подунавља према југу или су овде доспели на други начин (сл. 33).

Може се констатовати да су насеља у средње бронзано доба у Врањској регији, на основу ових неколико налазишта, може се конста-товати да су насеља подизана углавном на терасама већих река. Осим у Врањско-бујановачкој котлини (Давидовац, Доњи Вртогош), равничарска насеља су лоцирана на споредним комуникационим правцима (Бацијевце, Шаинце). То указује на релативно мир-на времена у средње бронзано доба.

*Крајем средњег бронзаног доба почиње да се формира једна нова

култура, која садржи елементе ватинске и параћинске, али и аутохтоне културе раног бронзаног доба. Та култура, која се у новијој литератури означава као брњичка култура, док се у старијој литератури користио на-зив култура Доња Брњица-Горња Стражава, обележиће наредне векове на праисторијској позорници територије Косова, рашке области, северне Македоније и басена Јужне Мораве.

Позно бронзано доба и гвоздено доба I У позно бронзано доба (крај фазе Br C и фаза Br D према Рајнекеу,

у апсолутним датумима XIV – XIII век пре нове ере) и прелазном периоду из бронзаног у гвоздено доба (гвоздено доба I према М. Гарашанину, Ha A према Рајнекеу, у апсолутним датумима XII – XI век пре нове ере) на већем делу територије Врањске регије егзистирала је брњичка култура. Из овог разлога, период позног бронзаног доба и гвозденог доба I, из-двојен је од бронзаног, односно гвозденог доба II и третиран као засебна културна и хронолошка целина.

Поделу гвозденог доба у Европи први је начинио О. Монтелиус, али се та хронологија претежно односила на културе на територији северне Европе. Убрзо је П. Рајнеке предложио хронолошки систем старијег гвоз-деног доба са четири развојне фазе (Ha A, B, C и D), који је прихваћен у већем делу Европе, а који се и данас примењује. Према Рајнекеу, старије

Сл. 36. Посуда са локалитета Градиште у Давидовцу, позно

бронзано доба

Fig. 36 Vessel, Davidovac, site Gradiste, Late Bronze Age


38

ВРАЊЕ

гвоздено доба почиње већ у XII веку пре нове ере (Ha А, према његовој подели) и траје до латенског периода, односно до млађег гвозденог доба. Унутар те четири фазе, Рајнеке је начинио финију поделу. Он је већ тада сматрао да је упот-реба гвожђа почела много раније него што су мислили они

аутори који су његове фазе Ha A и Ha B уврстили у позно бронзано доба. Да је Рајнеке био у праву потврђују новија

истраживања у Мојсињу код Чачка, а нарочито на Хисару у Лесковцу, где је евидентирана најранија металургија гвожђа

на Балканском полуострву.62 М. Гарашанин дели гвоздено доба I, следећи поделе П.

Рајнекеа и Х. Милер Карпеа, на пет етапа: Ha A1, А2, B1, B2 и B3. У поглављу о брњичкој култури биће упоредо примењене

хронологије М. Гарашанина и П. Рајнекеа. Према досадашњим археолошким подацима,

брњичка култура настала је на основама старијих ауто-хтоних култура раног и средњег бронзаног доба које су егзиститале на већем делу територије централног Бал-

кана. Реч је, првенствено, о периферној варијанти ватинске културе, а затим и старијој фази параћинске културе. Стилско-типолошке особи-не керамике наведених култура препознају се на керамичком инвентару брњичке културе. Касније, у пуном развоју брњичке културе, уочавају се утицаји егејске културе позног бронзаног доба и културног комплекса Зимничеа – Черковна - Пловдив.

У једном тренутку развој те културе насилно су прекинули продо-ри носилаца канеловане керамике са севера, блиске култури Гава - Бе-легиш II у Подунављу, односно поморавској култури у Поморављу (крај фазе Iа и фаза Ib према М. Стојићу). Управо због тога тај период може се поделити на две развојне етапе: прву, до појаве канеловане керамике, односно позно бронзано доба и другу, после појаве канеловане керами-ке, односно гвоздено доба I (прелазни период из бронзаног у гвоздено доба).

У Врањској регији констатовано је 30 насеља и две некрополе из позног бронзаног доба и гвозденог доба I (карта 5).

Према аналогијама покретних налаза, нарочито керамике са ло-калитета Хисар код Лесковца и локалитета Градиште у Кончуљу и Пиља-ковац у Кржинцу, развој брњичке културе на овој територији подељен је у три етапе (брњица I – III). Прву етапу развоја (брњица I) пред-ставља керамика из ископа мештана у Кончуљу, која одговара керамици 62 Никитовић, Стојић, Васић 2002. Систематска истраживања на локалитету Хисар, којима руководи

М. Стојић из Археолошког института у Београду, и даље трају. Први гвоздени налаз са овог локалитета публикован је у: Stojić 2002, 235 - 240.

Сл. 37. Фрагмент посуде са локалитета Ресуља у Лучану,

позно бронзано доба

Fig. 37 Vessel fragment, Lucane, site Resulja, Late Bronze Age


39

из најстаријег слоја брњичке културе на Хисару. Осим у Кончуљу, кера-мика сличних стилско-типолошких особина нађена је у Лучану на лока-литету Ресуља (мањи пехар тордираног трбуха, са дршкама типа ansa lunata - сл. 37). Према истоветним керамичким налазима са Хисара, тај слој је, према М. Стојићу, датован у период B r C/D, приближно XIV/XIII век пре нове ере У Лучану је нађен фрагмент сликане керами-ке позномикенске провениенције, који је, према аналогијама из Кастанаса, датован у XIII/XII век пре нове ере, односно период Br D/Ha A1 према средњоевропској хронологији.63 Тај налаз потврђује везе брњичке културе са кул-турама древних цивилизација са југа (сл. 35).

Следећа етапа развоја брњичке културе (брњица II) дефинисана је покретним налазима који на Хисару одговарају фази Ib брњичке кул-туре (XIII/XII век).64 Локалитети у Врањској ре-гији који припадају овој етапи искључиво су гра-динска насеља: локалитет Селиште у Сурдулу, локалитет Кале у Кршевици, локалитет Градиште у Прибоју, локалитет Градиште у Кончуљу (слој испод урушеног бедема) и други. Уочено је да је реч углавном о на-сељима смештеним на узвишењима уз глав-не природне комуникације. Разлог за истовет-ну топографију свих насеља те развојне етапе требало би тражити у догађајима који су, поред материјалних доказа који их илуструју, описани у штурим историјским изворима из тог времена. У то време, наиме, носилоци канеловане керами-ке продрли су са севера, на шта, управо, указује више градинских насеља у овој регији. У Прибоју је у то време, на високом стрмом узвишењу на уласку у Прибојску сутеску, коју је због уског пролаза много лакше бра-нити него средишни део котлине, подигнуто утврђено насеље, које је, према резултатима ископавања, спаљено и порушено. Слична градинска насеља подигнута су и на локалитетима: Градиште у Дубници, Кале у Кршевици и Градиште у Кончуљу. На налазишту у Кончуљу установљено

63 Hochstetter 1984, T.56/1. 64 Карактеристичан керамички инвентар са насеља брњичке културе добро је познат, па појединачне

керамичке форме и орнаменти нису помињани (упоредити Булатовић 1999/2000, 23 - 41; Stojić 2001; Стојић 2001а, 15 - 93).

Сл. 38. Шоља са локалитета Градина у Свињишту, позно бронзано/ гвоздено доба I

Fig. 38 Cup, Svinjiste near Presevo, site Gradina, Late Bronze Age/Iron Age I

Сл. 39. Шоља са локалитета Градина у Свињишту, позно бронзано/ гвоздено доба I

Fig. 39 Cup, Svinjiste near Presevo, site Gradina, Late Bronze Age/Iron Age I


40

ВРАЊЕ

је да је, после урушавања и спаљивања старијег брњичког насеља, убрзо подигнуто ново насеље са знатно скромнијим керамичким облицима и ор-наментима који су и даље имали стилско-типолошке особине карактерис-тичне за брњичку културу. У слоју тог насеља констатован је фрагмент канеловане керамике типа Белегиш II-Гава, који указује на прве контак-те са дошљацима са севера.

У следећој етапи развоја брњичке културе (брњица III) керамички инвентар на насељима углавном се своди на канеловану керамику типа Гава – Белегиш II. На Хисару, у Лесковцу, то је фаза IIа брњичке културе, у којој се, уз канеловану керамику, јављају и даље, али у знатно мањем броју, керамички налази са елементима карактеристичним за брњичку културу. У Врањском Поморављу ситуација је другачија.

Равничарски локалитети које су насељавали носиоци брњичке културе, а на којима су налази керамике типа Гава – Белегиш II конс-татовани у великом броју, налазе се искључиво уз главне комуникације (Турија, Ранутовац, Лучане, Кржинце, Стропско). Остали локалитети из тог периода, махом градинска насеља на којима је канелована керамика нађена у веома малом броју, смештени су на истоку и југу регије, далеко изван главних комуникационих праваца (локалитети: Градиште у Прво-неку, Црквиште у Врањској Бањи, Градина и Река у Свињишту и др.).65 На локалитету Пиљаковац у Кржинцу, приликом археолошких ископавања, установљено је да је старији слој који је припадао брњичкој култури раз-двојен хијатусом од млађег слоја који је припадао носиоцима канеловане керамике сличне култури Гава – Белегиш II.66

Претпоставља се, према изнесеним информацијама, да је већи део брњичке заједнице, у тренутку продора носилаца канеловане керамике са севера, потиснут према истоку и југоистоку, док је мањи део остао у постојећим насељима у Врањско-бујановачкој котлини, где су га аси-миловале придошлице. Ову тезу потвђује податак да је у том периоду и убрзо после тога подигнут већи број насеља у долинском делу Врањско - бујановачке котлине, искључиво са керамичким инвентаром који одго-вара хоризонту канеловане керамике сличном керамици Гава – Белегиш II културе и фази Ib поморавске културе према М. Стојићу, без иједног керамичког налаза са елементима карактеристичним за брњичку културу (слој са канелованом керамиком на локалитетима Пиљаковац у Кржинцу, Градски стадион у Сурдулици, Меаниште у Ранутовцу и Чесма у Турији). Индикативно је то што брњичка култура у том периоду, иако на наведе-ним равничарским локалитетима у долинском делу регије недостаје кера-65 Осим наведених локалитета, у међувремену је евидентирано још неколико локалитета из ове

етапе развоја брњичке културе који су смештени, такође, ван главних комуникација у пасивним планинским областима источно од Јужне Мораве: Вражји камен у Просечнику, Ђипин дол у Биљачи, Стублина у Свињишту и др.

66 Лазић 2005.

Сл. 40. Бронзани мач са локалитета

Градиште у Големом Селу, гвоздено доба I

Fig. 40 Bronze sword, Golemo Selo, site Gradiste, Iron

Age I


41

мика са елементима те културе, и даље постоји у планинској области на југоистоку и истоку Врањске регије.

Осим керамике, и метални налази потврђују порекло придошлица са канелованом керамиком. То су првенствено мачеви са језичком нађени у Големом Селу и Павловцу, затим срп из Кончуља и келт из Свињиш-та (сл. 44). Према А. Хардингу, ти мачеви припадају типу Реутлинген, а распрострањени су на територији од Словеније до Косова и југоисточне Србије.67 Тај тип мачева датује се у период Ha A, односно XII - XI век пре нове ере, а порекло се повезује са занатским радионицама средње Евро-пе (сл. 40-41).

Осим мачева, из средњоевропских радионица потичу срп из Кон-чуља и секира - келт из Свињишта, који се, такође, датују у период гвоз-деног доба I, односно период Ha A, према Рејнекеу.

Врло занимљиви метални налази јесу бронзане игле из Старог Глога и Големог Села (сл. 42-43). Идентичне игле за сада нису позна-те у литератури. Облик главе тих игала готово је идентичан иглама са обале Дунава, које су, међутим, много мањих димензија. Игле са обале Дунава датоване су у период Ha A – B.68 Сличне игле се датују у период од Ha A1 до Ha B2 према Рајнекеу, док је Р.Васић, са извесном резервом, игле из Врањске регије сместио у период Ha B2 - B3.69 У међувремену су се појавиле, искључиво на локалитетима брњичке културе у рашкој области и на Косову, бронзане игле са купастом главом и кугличастим проширењима при врху.70 Те игле су веома сличне иглама из Големог Села и Старог Глога, са том разликом што се на иглама из Врањске регије уместо купасте главе налази диск и што је кугличасто проширење перфо-рирано. К. Љуци наводи да су те игле јединствене и сматра их локалним производима. Према облику и стилу украшавања, игле из Старог Глога и Големог Села припадају истом типу, али другој варијанти игала. Оне би могле припадати истој популацији, нарочито ако се има на уму чињеница да је и територију о којој говори Љуци и Врањску регију насељавала по-пулација брњичке културе. Те игле К. Љуци оквирно датује у период Br C – Ha A1, према Рајнекеу.71 Према напред изнетим аналогијама, игле из Врањске регије могле би припадати крају бронзаног доба, или прелазном периоду, односно периоду Br D – Ha A према Рајнекеу.

Према резултатима истраживања локалитета Градиште у Кончуљу и Градина у Свињишту, носиоци брњичке културе на овој територији ста-новали су у надземним кућама правоугаоне основе, које су биле грађе-не од плетери и лепа. Подови у кућама били су начињени од набијене 67 Harding 1995, T. 11/74 - 77, T. 12/78.68 Тодоровић 1971, кат. бр. 258, 259, T. XXXV/8, 16.69 R. Vasić 2003, T. 70.70 Љуци 1998, 167, sl. 2.71 Љуци 1998, 167.

Сл. 41. Бронзани мач са локалитета Пударница у Па-вловцу, гвоздено

доба I

Fig. 41 Bronze sword, Pavlovac,

site Pudarnica, Iron Age I

Сл. 42. Бронзана игла са локалитета Окућница Ч. Стан-ковића у Големом

Селу, гвоздено доба I

Fig. 42 Bronze pin, Golemo Selo, site Okucnica C. Stankovica, Iron

Age I


42

ВРАЊЕ

земље, а зидови су били украшени жлебовима у виду различитих геомет-ријских мотива.

Некропола из тог периода у селу Лучане код Бујановца указује на погребни ритуал карактеристичан за некрополе брњичке културе. Она је удаљена само неколико стотина метара од великог равничарског на-сеља брњичке културе на локалитету Ресуља у атару истог села, па се претпоставља да је коришћена од стране популације која је живела у том насељу. Друга некропола, која се налази у Новом Селу у области Горње Пчиње, према опису одговара некрополама брњичке културе али, пошто урна није сачувана, а информације нису потврђене на терену, овај налаз неће се третирати као потпуно поуздан.

У тренутку првих продора популације са севера, аутохтоно ста-новништво, после неуспелих покушаја одбране својих насеља, није се дуго задржало у овој области, већ је кренуло даље на југ и југоисток, долином Пчиње и Вардара, где је населило територију Скопско-куманов-ског басена. Утицаји те културе јављају се и јужније: у Пелагонији, ис-точној Албанији, долини Струме и доњем току Вардара (Прилеп, Кучи и Зи, Благоевград и Кастанас).

Продоре носилаца канеловане керамике на југ најбоље илуструје насеље у Кастанасу у долини Вардара. У том насељу, почевши од 12. слоја (Ha A2/B1, према Рајнекеу), заступљена је канелована керамика украшена у маниру Гава – Белегиш II, односно поморавске културе (фаза Ib према М. Стојићу), са извесним процентом здела са увученим фасети-раним или канелованим ободом.72

У Скопско-кумановском басену установљено је неколико градинс-ких насеља брњичке културе. Индикативно је то што равничарска насеља нису евидентирана. Покретне налазе са тих локалитета, осим брњичке керамике, чини керамика која се, према стилско-типолошким особинама, опредељује у период доминације канеловане керамике. Керамика са ка-рактеристикама брњичке културе установљена је на градинама у Пелин-цу, Макрешу, Ругинцу, Страцину, Вражогрнцу, Горњем Коњару и Скопљу. Новија истраживања показују да је керамика са брњичким карактеристи-кама установљена и на локалитету Татићев камен у селу Кокино, неко-лико километара југоисточно од локалитета Градина у Свињишту. На том локалитету, у једном објекту установљен је фрагмент косо засеченог обо-да са прстенасто профилисаном унутрашњом ивицом, који је најпрепоз-натљивији елемент брњичке културе, заједно са канелованом керамиком која је украшена низовима правоугаоних отисака начињених радлом.73 Овај податак потврђује тезу да су се носиоци брњичке културе одржали

72 Hochsteterr 1984, T. 76/1, 2, T. 78/1 - 3, T. 82/5 - 7, T. 88/3, 4 и др.73 Ископавања су обављена јуна 2004. године под руководством археолога Народног музеја у

Куманову Јовице Станковског.

Сл. 43. Бронзана игла са непознатог

локалитета у Старом Глогу,

гвоздено доба I

Fig. 43 Bronze pin, Stari Glog, unknown

site, Iron Age I

Сл. 44. Бронзана алатка са

локалитета Градина у Свињишту,

гвоздено доба I

Fig. 44 Bronze tool, Svinjište, site Gradina, Iron Age I


43

на овим просторима до појаве жигосане керамике (Ha A2/B1). Облици идентични урнама брњичке културе нађени су и у средњем и доњем По-вардарју, јужној Тракији и на северној обали Егејског мора.74 Облици слични брњичким урнама констатовани су на некрополи под тумулима у Кучи и Зи у Албанији. Овде су у гробовима 5/а, 13, 35 и 37 откривени облици керамике веома сродни брњичким (облик урни, пехари са дршка-ма са дугметастим украсима на врху), који су, геометријским сликањем типа Девол, датовани у крај гвозденог доба I и почетак гвозденог доба II, према М. Гарашанину.75

У Лесковачком Поморављу си-туација је веома слична оној у Врањс-ко-бујановачкој котлини. И тамо пос-тоје равничарска насеља с почетка и из развијене фазе брњичке културе (Бобиште, Подримци, Живково, Губе-ревац и др.), подигнута углавном на терасама Јужне Мораве. Приликом продора носилаца канеловане кера-мике са севера подижу се насеља на узвишењима, најпре у долини Јужне Мораве (Хисар, Грделица, Мала Гра-бовница, Злокућане и др.), а затим у долинама Јабланице и Ветернице на југозападу (Сијаринска Бања, Скобаљић град). Сва ранија равничарс-ка брњичка насеља заузимају носиоци канеловане керамике.76 Једино градинско насеље на коме су уз канеловану керамику нађени облици керамике карактеристични за брњичку културу јесте, према досадашњим сазнањима, Хисар у Лесковцу. Разлог те неуобичајене толеранције из-међу носилаца аутохтоне брњичке керамике и придошлица, носилаца ка-неловане керамике, требало би, можда, тражити у њиховом заједничком интересу за прву металургију гвожђа, чији су трагови установљени на том локалитету.

На Косову је у периоду развијеног бронзаног доба, када су подиг-нуте хумке у Иглареву, Прчеву и Рогову, сахрањивање било искључиво скелетно у каменим цистама. Крајем бронзаног доба ритуал сахрањивања је потпуно промењен. Тада је инхумацију заменило спаљивање и пох-рањивање спаљених остатака у керамичке урне. Такав вид сахрањивања карактеристичан је за целокупну територију брњичке културе. Према ре-

74 Санев, Симоска, Китаноски, Саржоски 1976, кат. бр. 496; Митревски 2001, crt. 1; Hochstetter 1984, T.50/1, 2; Koukouli - Chrysanthaki 1982, Pl. 6.

75 M. Garašanin 1991, 25.76 Стојић, Јоцић 1993, 293 и даље; Стојић 2001а, 15 - 93.

Сл. 45. Камени калуп са локалитета Три крушке у Клиновцу, гвоздено доба I

Fig. 45 Stone mould, Klinovac, site Tri kruske, Iron Age I


44

ВРАЊЕ

зултатима истраживања брњичких некропола (и само неколико насеља) на Косову, настанак те културе датује се у крај позног бронзаног доба и почетак прелазног периода, односно период Br D - Ha A1, према Рај-некеу.77 У сваком случају, и на територију Косова убрзо стижу продукти материјалне и духовне културе дошљака са севера. У Доњој Брњици кон-статован је скелетни гроб у којем је као прилог нађен мач са језичком, који се датује у Ha A1 и који је, по свој прилици, био укопан у хоризонт гробова са спаљеним покојницима. Ти мачеви сасвим сигурно могу се повезати са продорима популације са севера, јер потичу из средњоевро-пских занатских радионица. На Косову, међутим, бар према досадашњим сазнањима, нема градинских насеља из тог периода, па је могућно да продори носилаца канеловане керамике на тој територији нису били то-лико чести и силовити као у долини Јужне Мораве. Могућно је да су се на Косову, Македонији и рашкој области дуже задржали елементи брњичке културе.78

На истоку су елементи брњичке керамике констатовани на лока-литету Каменската чука код Благојевграда. Тамо су на једном градинском насељу нађени облици керамике веома слични брњичким урнама и об-лици амфора и пехара са две дршке. Оне се могу повезати са керамич-ким облицима установљеним на некрополи у Великој Лукањи код Пирота. Декорација керамичких посуда са ова два локалитета такође је веома слична.79

*Није јасно шта се на простору Врањског Поморавља збивало у

време после доминације хоризонта канеловане керамике. Још у току тог периода (крајем Ha A), уз канеловане орнаменте, спорадично се јављају орнаменти у виду низова тачкастих и косих убода, затим кружних отисака и, најзад, низова правоугаоних отисака, који су изведени на непеченој површини суда без жлеба или у жлебу који подсећа на врпцу.80

М. Гарашанин је пре неколико деценија издвојио ту културну ма-нифестацију гвозденог доба I на територији јужно од става Западне Мо-раве и Јужне Мораве, називајући је културном групом Медијана III. Кас-

77 Љуци 1998, 138 и даље.78 Љуци 1998a, 120 и даље; У рашкој области су се елементи брњичке културе задржали дуже

него у осталим областима. На локалитету Црноча нађени су ободи слични брњичким и зделе S профилације, затим пластичне траке у комбинацији са дугметастим украсима. У Расу су нађене зделе са троугаоним додатком на ободу, а у Новом Пазару зделе S профилације (Jevtić 1983, T. XXVI - XXXII). З. Летица истиче да се у некрополи у Латинском гробљу током X века пре нове ере сахрањивала нова популација, односно носиоци културе Д. Брњица - Г. Стражава (Летица 1981, 16). Неке елементе ове културе налазимо и у Постењу (Јевтић 1997, Pl. XV/1).

79 Stefanovich, Todorova, Hauptmann 1998, Fig. 26, 29, 30, 33 i 34; Пејић 2001, T. I/1, 4 - 7, T. II/1, 2, 5 и др.

80 Овај орнамент се у литератури, пошто подсећа на врпцу, назива лажни шнур, према узору на сличну врпчасту керамику из позног енеолита.


45

није је М. Стојић, према вертикалној стратиграфији са локалитета Хисар у Лесковцу, ту керамику определио у фазу IIb брњичке културе, при-ближно X век пре н.е.

Такав манир украшавања, почевши од периода Ha A2 - B1, захва-тио је територију централног Балкана: од Румуније на северу (Инсула Банулуи, Бабадаг), преко Тракије (Равадиново, Пшеничево), до басена Јужне Мораве на југу (Хисар, Мађилка, Медијана, Кржинце). Претпос-тавља се да је та културна манифестација прелазног периода из бронза-ног у гвоздено доба проистекла из старијих, стилско-типолошки сличних култура, које припадају комплексу инкрустоване керамике (Жуто брдо – Гирла Маре – Крна), а да су из ње, уз културне ути-цаје локалних аутохтоних култура, настале регионал-не културне групе развијеног гвозденог доба (гвоз-дено доба II), као што су: калакача културна група у Подунављу и Поморављу, басараби култура, помо-равска култура и др. У том периоду назиру се поче-ци јединствене културне манифестације на територији Косова, северне Македоније и југоисточне Србије, са карактеристичним избором жигосаних мотива, који је издвајају од истовремених суседних култура у којима је установљена слична жигосана керамика (гвоздено доба Ic и II у Поморављу, Бабадаг - Пшеничево, Баса-раби и др.).81

Гвоздено доба II и III Гвоздено доба II, према хронолошкој подели М. Гарашанина, по-

чиње крајем VIII века пре нове ере. Према неким новијим хронологијама тог периода, међутим, почетак гвозденог доба II, који је карактеристичан по масовној производњи гвоздених предмета у овом делу Европе, поме-рен је готово два века уназад. М. Стојић, на пример, калакача хоризонт, који се до тада сматрао последњом фазом гвозденог доба I, према П. Ме-довићу, третира као прву фазу гвозденог доба II.

Према стилско-типолошким особинама керамике у Врањској ре-гији, гвоздено доба II почиње појавом керамике орнаментисане назубље-ним инструментом, која се, према Рајнекеовој хронологији, датује у крај Ha A2 и Ha B1.

81 И у Поморављу се јављају орнаменти украшени жигосаним мотивима (утиснути кружићи, коси зарези, кружићи са назначеним центром) који се хронолошки опредељују у гвоздено доба Ic, приближно X век пре нове ере, што одговара раној култури керамике орнаментисане радлом (Стојић 2004, 295-296). За културе Бабадаг и Пшеничево упоредити: Китов, Агре 2002, 232-236, Обр. 88 и 90.

Сл. 46. Фрагмент дршке са локалитета Меаниште у Ранутовцу,

гвоздено доба I/II

Fig. 46 Fragment of vessel handle, Ranutovac, site Meaniste, Iron Age I/II


46

ВРАЊЕ

У Врањској регији, из развијеног гвозденог доба (гвоздено доба II), којим је, осим периода Ha C, обухваћен период Ha B2/B3, откривено је 18 локалитета: четири равничарска насеља (локалитети Пиљаковац у Кржинцу, Оџинка у Врању, Градиште у Давидовцу и Црквиште у Жујин-цу), једно равничарско насеље заштићено градином у залеђини (лока-литет Река у Свињишту), 11 градинских насеља, једна некропола (ло-калитет Сланиште у Моштаници) и један случајни налаз из села Горња Љубата (карта 6).

Пажљивом анализом, како стилско-типолошких особина керамич-ког материјала тако и топографских одлика локалитета, установљено је да је у периоду развијеног гвозденог доба на овом простору егзистирала култура чије су главне карактеристике керамика орнаментисана назубље-

ним инструментом и претежно градински тип насеља.82 Од керамичких облика, у овој култури преовладавају веће посуде (амфоре) косо или хоризонтално разгрнутог обо-да, затим зделе увученог обода и, најзад, крушколики пехари са две дршке које прелазе обод суда. Од тех-ника орнаментисања преовладавају убадање и жиго-сање (низови правоугаоних, квадратних, троугластих, или полумесечастих отисака) и урезивање. Канелуре се спорадично јављају, а декоративни елементи каракте-ристични за калакача хоризонт или басараби комплекс,

иако су веома ретки, указују на извесне контакте попула-ција из Поморавља са популацијом на овој територији (фраг-

менти керамике украшени тремоло украсом у Ораовици, тала-састе линије на керамици у Кржинцу).

Стамбене објекте са насеља која припадају тој култури, односно гвозденом добу II, чине надземне куће грађене у техници плетери и лепа (Каљаја у Буш-трању), које су на неким локалитетима наслоњене на стене (Градина у Свињишту).

Некропола у Моштаници, датована у другу половину гвозденог доба II, није довољно истражена, па је једино извесно да су у тој култури постојали гробови са каменим конструкцијама, унутар којих су похрањи-вани покојници. Тај тип сахрањивања, међутим, није карактеристичан само за ову регију, јер је широко распрострањен на територији од По-

82 Културну манифестацију коју карактерише жигосана керамика на територији северне Македоније, југоисточне Србије и Косова у гвоздено доба II („керамика украшена жигосаним мотивима“, затим „керамика са орнаментом точкићем“) издвојио је пре две деценије М. Гарашанин (Гарашанин 1988, 66, карта 4). Керамику те културне појаве издваја и Н.Тасић („керамика украшавана радлом“) и опредељује је као аутохтону (Тасић Н., 1998, 164-166). Сматрамо да би порекло ове културне манифестације требало тражити у жигосаној керамици прелазног периода (гвоздено доба I, према М. Гарашанину).

Сл. 47. Фрагмент лонца са локалитета Меаниште у

Ранутовцу, гвоздено доба I/II

Fig. 47 Pot fragment, Ranutovac, site Meaniste, Iron Age I/II


47

дунавља на северу (Вајуга) до требенишких сиромашних некропола на југу.

Метални налази из овог периода у Врањској регији углавном су карактеристични за територију западне Бу-гарске, северне и североисточне Македоније, Косова и ју-гоисточне Србије, што такође указује на културно, можда и етничко јединство ове територије у периоду развијеног гвозденог доба. Ти налази су: бронзане кружне крстасто пробијене аплике, затим дугмад у облику малтешког крс-та, фибуле наребреног лука, бронзани предмети у облику калема и, најзад, тзв. затварачи за боце (сл. 49 и 53). Метални налази пореклом са севера веома су ретки (крс-таста секира из Жујинца).

У Лесковачком пољу у овом периоду на керамици преовладавају стилско-типолошке особине сличне баса-раби комплексу, односно поморавској културној групи (Горња Слатина, Доња Слатина, Липовица, Градац), тако да не изненађује спорадична за-ступљеност те керамике у Врањској регији.83 Осим повезаних S мотива, таласастих и тремоло линија, који су доминантан декоративни мотив на керамици у Лесковачком пољу, веома ретко се јављају налази украшени низовима правоугаоних отисака радлом, који су, осим Врањског Помо-равља, карактеристични за територију Косова (Белаћевац, Хисар, Широ-ко, Церница) и Доње Пчиње (Пелинце, Ругинце, Мало Нагоричано, Вра-жогрнци, Радање, Стар Караорман и др).84

Занимљиво је да је на већини градина у Врањс-ком Поморављу, уз жигосану керамику из гвозденог доба II, констатован и керамички материјал брњичке културне групе (локалитети Кале у Кршевици, Градина у Свињиш-ту, Градиште у Врањској Бањи, Градиште у Првонеку).85 Слична ситуација забележена је у североисточној Македо-нији. Керамика орнаментисана назубљеним инструментом констатована је искључиво на градинским насељима, од којих се у већини јавља и керамика са стилско-типолош-ким особинама брњичке културе (Макреш, Ругинце, Стра-цин, Кокино Село и др.). Чини се да је култура брњичког становништва, које се повукло испред носилаца канеловане керамике из Врањско-буја-новачке котлине, била основа за формирање културе развијеног гвоз-

83 Стојић, Јоцић 1993, T.8/2,3,5,8, T.9/1-5; Сталио 1972, кат. бр. 57, 182.84 Стојић, Јоцић 1993, T.8/1,3; Сталио 1972, кат. бр. 165; Jevtić 1983, T.XXXV, T.XXXVII/1,2; Z.Georgiev

1989, T.I-XX; Материјал из Цернице није публикован, а чува се у Народном музеју у Врању.85 Из Врањске Бање и Првонека потичу спорадични налази керамике са стилским особинама хоризонта

керамике орнаментисане назубљеним инструментом.

Сл. 49. Бронзана лучна фибула са локалитета

Градиште у Давидовцу, гвоздено доба II

Fig. 49 Bronze bow fibula, Davidovac, site Gradiste,

Iron Age II

Сл. 48. Фрагмент посуде са локалитета Ресуља у

Лучану, гвоздено доба I/II

Fig. 48 Vessel fragment, Lucane, site Resulja, Iron Age I/II


48

ВРАЊЕ

деног доба (гвоздено доба II), уз културне утицаје суседних, старијих култура са жигосаном керамиком које потичу из прелазног периода из бронзаног у гвоздено доба.86

Орнаменти у виду низова правоугаоних отисака јављају се на ло-калитету Кракра у Пернику, где су хронолошки опредељени у бронзано доба.87 Ако је материјал из Перника правилно хронолошки детерминисан, онда је ово још једна потврда да би појаву керамике орнаментисане на-зубљеним инструментом, карактеристичне за ову област, требало пове-зати са гвозденим добом I, према хронологији М. Гарашанина. Налази са новијих истраживања локалитета Хисар у Лесковцу, где је мотив пра-

воугаоних отисака евидентиран у слоју који припада периоду Ha B1, односно X веку пре нове ере, потврђују ову хроно-логију.88

Керамика украшена радлом јавља се на Косову у фази Белаћевац I (VIII век пре нове ере) и на другим насељима гра-динског типа из тог периода. Није сигурно, међутим, колико је ово датовање поузда-но, јер су у међувремену откривени многи локалитети са стратиграфски утврђеним налазима којима се може кориговати ова хронологија.

*Већ током VI века пре нове ере (гвоздено доба III, према М. Га-

рашанину) уочавају се утицаји хеленске (грчке) културе, првенствено у низијским областима територије Косова, североисточне Македоније и Врањске регије (Горње Гадимље, Ораовица, Скопље, Хисар), када се, уз аутохтону керамику јавља керамика израђена на витлу, према узорима на хеленску керамику.89

Из тог периода у Врањској регији евидентирана су четири лока-литета: три градинска насеља (локалитети Кале у Кршевици, Црквени рид у Љиљанцу и Каципуп у Ораовици) и једна остава новца (локалитет Цигански рид у Врању).

86 Овде се првенствено мисли на културе са територије српског и румунског Подунавља, као и на жигосану керамику из Равадинова, Пшеничева и других локалитета централне и источне Тракије.

87 Перник 1981, Обр. 34/4, Обр.35. По хронологији коју су аутори користили ради се о гвозденом добу И по М. Гарашанину.

88 Налази потичу са ископавања из 2005. и 2006. године. Захваљујем се руководиоцу истраживања Милораду Стојићу на увиду у материјал.

89 R. Vasić 1987, 678. Осим наведених локалитета, на налазишту Хисар у Лесковцу установљен је културни слој из овог периода (VI век пре нове ере), са облицима керамике на витлу који подражавају грчку керамику тог времена.

Сл. 50. Бронзани предмети са локалитета Оџинка у Врању, гвоздено доба II

Fig. 50 Bronze objects, Vranje, site Odzinka, Iron Age II


49

Најрепрезентативније налазиште из тог периода је локалитет Кале у Кршевици, који се систематски истражује већ неколико година. На том локалитету живот се одвијао од краја V века пре нове ере (не рачунајући старије периоде праисторије) до латенског пе-риода. Најстарији хоризонт из тог периода представљају посуде украшене црвенофигуралним стилом, St. Valentine посуде, амфоре тасоског круга радионица, скифоси, хид-рије и остале посуде карактеристичне за V, односно IV век пре нове ере.

Локалитет Каципуп у Ораовици веома је индикати-ван, јер је био контунуирано насељен од VII до I века пре нове ере Приликом археолошких ископавања, међутим, није утврђена поуздана вертикална стратиграфија, па је материјал разврстан искључиво на основу аналогија ке-рамике са других локалитета из тог периода. На том лока-литету може се пратити како керамички облици развијене фазе жигосане керамике, са карактеристичним украсима, временом уступају место хеленизованим облицима са сли-каним или лакираним површинама посуда, да би, на крају, примат преузеле зделе S профилације и ситуласти лонци латенске културе.

Стамбени објекти из тог периода, судећи према резултатима иско-павања локалитета Кале у Кршевици, грађени су од камена у темељној зони, а зидови су били од дрвета и земље. Унутар објеката установљене су калотасте пећи. На централном делу платоа откривени су зидови већег архитектонског комплекса, у који су, на неколико места, уграђене спо-лије у виду већих правилних тесаника од пешчара.90

Утицај хеленске културе на Косову и Метохији уочава се већ од VI века пре нове ере на керамици са градина Хисар, Церница и Белаћевац. У том периоду јавља се керамика јонског културног круга рађена на витлу, а хеленски утицаји се настављају током V и IV века сивопеченом кера-миком, која је подражавала атичку керамику.91 Уз ту керамику јављају се касније, али у много мањем броју, фрагменти ваза типа St. Valentine. Према опису, ручно израђена керамика са Косова веома је слична кера-мици из Ораовице, Кончуља, Кршевице и Пржара са територије Врањске регије, као и керамици са македонских локалитета (Марвинци, Валан-дово, Стоби, Сопот, Кнежје, Неготино, Радање, Бразда, Липково и многи други).

90 Опширније о архитектури, покретним налазима и стратиграфији млађих слојева на локалитету видети у: П. Поповић 2005, 25 и даље; P. Popović 2006.

91 Паровић – Пешикан 1998, 228 и даље.

Сл. 51. Бронзани предмет са локалитета Оџинка у Врању, гвоздено доба II

Fig. 51 Bronze object, Vranje, site Odzinka, Iron Age II

Сл. 52. Гвоздено дугме са локали-тета Градина у

Свињишту, гвозде-но доба II

Fig. 52 Iron button, Svinjiste, site

Gradina, Iron Age II


50

ВРАЊЕ

М. Паровић - Пешикан скреће пажњу на веома рану појаву грчког алфабета на керамици са Косова. Најзаступљеније је слово “E” (епсилон), затим “B” (бета) и “Ψ” (пси), али без дуже вертикалне црте.92 Занимљиво је то што се на керамици и теговима у Кршевици врло често јавља утисну-то слово лунарног епсилона и врха омега игле. Посебну пажњу привлачи део натписа на грчком алфабету из Горњег Гадимља, који потиче из кас-ног VI века пре нове ере Ти примери су навели аутора на закључак да су на овим градинама живели грчки мајстори или досељено становништво које је говорило грчким језиком. Још један карактеристичан детаљ пове-зује насеља на Косову, у Македонији, Тракији и Врањском Поморављу. Готово у свим насељима установљена је грубља керамика украшена уре-заним таласастим линијама, које се често налазе између две урезане па-ралелне хоризонталне линије. Керамика украшена урезаним таласастим линијама нађена је у Кршевици, Кончуљу, Големом граду, Пернику и ос-талим насељима тог културног круга.93

Индикативно је што су насеља из тог периода на Косову, такође, претежно градинског типа. Стиче се утисак да је у том периоду дошло до миграција становништва из правца југа већ у VI веку пре нове ере, које је најпре дочекано непријатељски (градинска насеља), да би кас-

није аутохтоно становништво прихватило теко-вине њихове културе, а можда и присуство ових дошљака. Није извесно могу ли се већ ти народи поистоветити са историјски познатим народима који се мало касније појављују у античким из-ворима. Такође је неизвесно да ли јединствена хеленизована култура - која је сасвим сигурно од V века захватила Тракију, Македонију и јуж-ни део југоисточне Србије и Косова и која је на том простору затекла стару, аутохтону културу украшавања назубљеним инструментом - подра-зумева и јединствену етничку компоненту. У том

случају би Дарданци, који су већ у то време почели да формирају држав-ни централистички апарат и да окупљају племена око једног владара, прихватили на целокупној својој територији хеленистичку културу, што, бар према досадашњим истраживањима, није случај.94

92 Паровић – Пешикан 1998, 240.93 Битракова – Грозданова 1989, sl. 19; Перник 1981a, Obr. 47/5, 7, 8.94 Вероватније је да су хеленизирану керамику прихватиле многе културе независно од етничког

порекла њихових носилаца, јер је раширена у областима које се према историјским изворима приписују различитим народима: Дарданцима, Пеонцима, Илирима и Трачанима.

Сл. 53. Бронзана лучна фибула са гвозденим језгром са локалитета

Раскрсја у Русцу, гвоздено доба II

Fig. 53 Bronze bow fibula with iron core, Rusce, site Raskrsja, Iron Age II


51

*Током хеленизације аутохтоне културе

која је после VI века пре нове ере захватила ову територију, отклањају се културне, а ве-роватно и етничке баријере између аутохтоних култура и цивилизација са југа. На ово указује са Атике импортована керамика нађена на лока-литетима Кале у Кршевици и Каципуп у Ораови-ци, као и остава сребрног новца Дерона из Врања. Територија Тракије, Грчке и Македоније припада-ла је, дакле, истој културној сфери, на шта, осим наведене керамике, указују бројни налази фибу-ла малоазијског и трачког типа са локалитета Кале у Кршевици, које припадају периоду V и IV века пре нове ере

Није извесно, међутим, да ли је промена уследила само на културном пољу, или је у том периоду делимично измењена и етничка слика врањског Поморавља.

Млађе гвоздено доба Период млађег гвозденог доба, на већем делу европског конти-

нента, обележен је латенском културом, чији су носиоци били Келти. На-зив те културе потиче од епонимног локалитета La Tene у Швајцарској. Латенски период Рајнеке је поделио на четири, а Дешлет на три развојне фазе. У овој књизи биће коришћена Рајнекеова хронологија латенског периода.

У Врањској регији, према досадашњим сазнањима, латенска кул-тура, у правом смислу речи, присутна је тек од половине II века пре нове ере (фаза C, према хронологији Рајнекеа). Пре доминације латенске кул-туре, на овој територији егзистирала је хеленистичка култура.

Већина аутора сматра да хеленистичка култура почиње владави-ном македонског владара Александра III Великог, крајем IV века пре нове ере, а завршава се римском доминацијом. Облици и орнаменти керамике и други продукти материјалне културе који је карактеришу, идентични су у свим областима тог културног комплекса (Тракија, Македонија, Епир).

На територији Врањске регије откривено је 14 локалитета из млађег гвозденог доба (карта 7). Од укупног броја локалитета, њих девет припада хеленистичкој култури, а пет латенској култури. На два локали-тета (Кале у Кршевици и Каципуп у Ораовици) евидентиран је материјал обе културе.

Сл. 54. Пехар од печене земље са локалитета Пржар у Врању, гвоздено доба IV

Fig. 54 Vessel of baked clay, Vranje, site Przar, Iron Age IV


52

ВРАЊЕ

Анализом топографије налазишта утврђено је да су у периоду хеленизма постојала само два равничарска насеља (локалитет Ћунке у Стропском и локалитет Градиште у Давидовцу), која су се налазила у долинском делу Врањско-бујановачке котлине. Градинских насеља је знатно више (локалитети Пржар у Врању, Јегрек у Топлацу, Градиште у Кончуљу, Кале у Кршевици, Ђелова махала у Рибарцу и Каципуп у Ора-овици), а налазила су се искључиво по ободу Врањско-бујановачке и Моравичке котлине. Једно градинско насеље било је у босилеградском региону, на ободу котлине реке Драговиштице (локалитет Ђелова махала у Рибарцу).

О стамбеним објектима из тог периода (локалитет Кале у Кршеви-ци) било је речи у претходном поглављу.

У том периоду покојници су похрањивани у правоугаоне гробнице од тесаних камених блокова или у раке обложене каменим плочама (Цр-квиште у Новом Селу код Трговишта).

Податак да је у позној фази гвозденог доба III и периоду хелениз-ма (V - II век пре нове ере) постојао знатан број градинских утврђених на-сеља указује на немирна времена, односно извесне миграције у Врањској регији. Почевши од В века, на тој територији се уочавају утицаји хеленс-ке културе, што се нарочито огледа у керамичком материјалу (Кршевица, Ораовица, Пржар). Уз ту керамику, још су спорадично заступљени и ста-ри, аутохтони облици керамике и орнаменти, као у Ораовици, Кршевици, или Катлановској Бањи код Скопља.95 Географски посматрано, северна граница тог процеса хеленизације, који је долазио са југа, осим неколико спорадичних налаза, била је Грделичка клисура, мада би, према најно-вијим истраживањима на локалитету Хисар у Лесковцу, ту границу можда требало померити на север, према Лесковачком пољу.96

Ситуација је истоветна у Нишком крају. Ни тамо нису откривена насеља из тог доба, а од покретног материјала могу се издвојити само спорадични налази и монете које су најбројније из I века пре нове ере.97

*У латенском периоду на овој територији је постојало пет насеља.

Три насеља су била равничарског типа (локалитети Рашина окућница у Врању, Три крушке у Клиновцу и Свети Прохор Пчињски у Јабланици), док су преостала два градинског типа (локалитети Кале у Кршевици и Каципуп у Ораовици). Насеља се углавном налазе у Врањско-бујановач-

Сл. 55. Део астрагалоидног

појаса са локалитета Градиште у

Давидовцу, млађе гвоздено доба

(гвоздено доба IV)

Fig. 55 Part of a bronze belt, Davidovac, site

Gradište, Late Iron Age (Iron Age IV)

95 Ристов 1999, T. IV/1 - 6.96 Приликом нових ископавања на локалитету Хисар у Лесковцу констатован је слој са керамиком

израђеном под утицајем грчке керамике из периода VI - V века пре нове ере Ово би, у том случају, било најсеверније насеље са хеленизираном керамиком. Видети: Јоцић 1994, 197 и даље; Стојић 2004, T. II/9, 10, T. VIII/31, 32, T. XIII/7.

97 Археолошко благо Ниша 2004, кат. бр. 58, 59, 250 - 260; Стојић, Јоцић 2006, Т.LXXVII/232 - 239, T. XCVII/17, 18, T. CIII/81.


53

кој котлини или у долини Моравице, а једно је било подигнуто у долини Пчиње.

Према историјским изворима, почетком осме деценије III века пре нове ере кроз дарданску и македонску територију, силином варварских хорди, сручили су се Келти на путу за Делфе, где ће убрзо доживети велики пораз. У врањском Поморављу још нису забележени значајнији материјални остаци из тог периода, који би припадали келтској култури. Једино би усамљени налаз чланка астрагалоидног појаса из Давидовца, који је, према аналогијама, датован у III/II век пре нове ере, могао при-падати келтској култури из времена формирања великог келтског савеза у српском Подунављу (сл. 55). На локалитету Кале у Кршевици забележен је један слој урушавања и паљевине, који, нажалост, још није прецизно хронолошки опредељен, али би могао припадати управо том периоду. Ако су Келти на путу за Делфе прошли кроз Врањско-бујановачку колти-ну, или бар кроз њен јужни део, користећи се, у том случају, као путем долином Ветернице, а не Грделичком клисуром, тешко је претпоставити да се нису осврнули на ово утврђење које је било надалеко видљиво. Жи-вот у Кршевици је, бар судећи према новцу Антигона и делу керамичког инвентара, настављен и у III веку, да би скордистички материјал преузео доминацију од половине II века пре нове ере На том локалитету нађена је једна фибула средњолатенске шеме, која би могла наговестити присуство Скордиска и пре тог периода.

Од средине II века пре нове ере и на осталим локалитетима Врањс-ке регије масовно се јавља археолошки материјал који припада култури Скордиска. У Ораовици се појављују келтска керамика и метални предме-ти (бронзана фибула са посувраћеном ногом, гвоздена мамуза украшена црвеним емајлом) који се хронолошки повезују са другом половином II века (сл. 57). У I веку основана су скордистичка равничарска насеља у Рашкој, Клиновцу и на локалитету Манастир Свети Прохор Пчињски, са керамичким формама и орнаментима идентичним оним са насеља Скор-

Сл. 56. Гвоздени нож са локалитета Каципуп у Ораовици, млађе гвоздено доба (гвоздено доба IV)

Fig. 56 Iron knife, Oraovica, site Kacipup, Late Iron Age (Iron Age IV)


54

ВРАЊЕ

диска у Подунављу (зделе оштре S профилације, дачке шоље, ситуласти лонци украшени чешљастим орнаментима). Извесно је да су се Скордис-ци у том периоду осећали веома сигурно кад су подизали насеља без заштите, на главним комуникационим правцима.

Ова археолошка слика умного-ме одговара оној коју су оставили ан-тички историографи. Страбон, наиме, наводи за Скордиске да су половином II века пре нове ере обуздали непос-редне суседе Дарданце, Агријане и друга непозната племена, начинивши од њихове територије пустош, отво-ривши тако себи пут у богату Македо-нију.98 Можда су Каципуп у Ораовици и Кале у Кршевици управо пунктови са којих је локално становништво бра-нило своју територију, која је, судећи према налазима келтске културе и ис-торијским изворима, ипак на кратко, пала под њихову власт. Келтска ке-рамика нађена је у околини Скопља,

што, за сада, представља најјужнији налаз латенске керамике.99 Налаз задебљаног обода лонца из Кршевице, са хоризонталним утором карак-теристичним за келтске лонце каснолатенског периода, који је на горњем делу трбуха (који је једини био очуван) био украшен низовима правоу-гаоних отисака, указује на везе аутохтоне и латенске културе. Ти лонци махом су били украшени чешљастим и метличастим орнаментима, па би налаз из Кршевице могао представљати везу, односно синтезу претходне културе локалног становништва и нове, латенске културе.

Чешљасти орнамент, који је евидентиран само на грубој керамици на готово свим латенским локалитетима у Врањској регији, карактерис-тичан је за територију ширења Скордиска крајем II века и у I веку пре нове ере.100 Дачке шоље такође припадају истом керамичком инвентару, а нађене су у већем броју и на овој територији (Свети Прохор Пчињски, Кршевица).

98 Papazoglu 1969, 221. Страбон говори о ширењу Скордиска до илирских, трачких и пеонских гора, средином II века пре нове ере.

99 Пашик 1985/86, sl. 15.100 Спасић 1997, T. I/2, 4, 6, 8, 9; P. Popović 2001, Pl. 2/8 - 10, Pl. 4/2 - 6, Pl. 5/14 - 18, Pl. 9/10; B.

Jovanović, M. Jovanović 1988, T. IV/9, T. XXIV/4, T. XXV/3 и др.; Брукнер, Даутова – Рушевљанин, Милошевић 1987, T.6/1, 3, T.9/2 - 4, T. 13/4, 5, T. 16/1, T. 17/1, 8 и др.; Стојић 2004, T. 15/6; Пашик 1985/86, sl. 15; М. Гарашанин 1973; Живанчевић, Срндаковић 2002, 125 и даље; С. Перић 2001, 11 и даље, T. I i II; Стојић 2004 a, T. III/11 - 14, T. VIII/33, 34.

Сл. 57. Гвоздена мамуза украшена црвеним емајлом, Ораовица, локалитет Каципуп, млађе гвоздено доба

(гвоздено доба IV)

Fig. 57 Iron spur ornamented with red enamel, Oraovica, site Kacipup, Late Iron Age (Iron Age IV)


55

За сада нема података о стамбеним објек-тима и начину сахрањивања у латенском перио-ду (II/I век пре нове ере) у Врањској регији.

*Судећи према историјским изворима,

Скордисци су, са савезницима (Меди, Дардан-ци, Дентелети), током прве половине I века пре нове ере у неколико наврата пљачка-ли римску провинцију Македонију, што је као исход имало бројне, мање или више успешне, римске походе против њих. Налаз републиканс-ког денара Appuleiusa Saturniusa кованог 100. го-дине пре нове ере, нађен у слоју горења, на лока-литету Скобаљић град код Вучја у долини Ветерни-це, наговештава да је римско освајање текло и овим природним комуникационим правцем, преко Врања, Пољанице (долином Ветернице) и Вучја у Лесковач-ко поље и даље на север.101 Један од највећих рим-ских похода извео је Scipion Aziagen око 84. године пре нове ере, када су Скордисци потучени и када је почело њихово повлачење према северу. Последњи пут Скордисци су са Дентелетима, пљачкали Македонију 16. године пре нове ере. На тој територији Скордисци се више не помињу у историјским изворима од перио-да када почиње последњи, најинтезивнији експанзиони процес Римљана, који су убрзо освојили ову целокупну територију. Можда из тог периода потичу насеља у Кли-новцу и Прохору Пчињском, и она су, у том случају, ре-зултат повлачења Скордиска са главног комуникационог правца ради избегавања сукоба с римском војском.

Према досадашњим сазнањима, територију Горње Пчиње и босилеградских планина Скордисци никада нису зазузели. Према остацима некрополе у Новом Селу, у којој је нађено неколико пеонских новчића и локали-тетима на којима је нађена већа количина новца из Ма-кедоније и грчких градова, ту су живела трачка хелени-зована племена. Судећи према конструкцији гробова и начину сахрањивања, некропола у Новом Селу сврстава се у некрополе хеленистичке архитектуре сличне некро-101 Новчић је нађен у нагорелом стању у урушеном слоју, што је још један доказ о сукобљавању

римске војске и локалног становништва почетком I века пре нове ере (Јоцић, Јанковић 1987, 62).

Сл. 58. Лонац са локалитета Рашина окућница у Врању (Рашка), млађе гвоздено доба (гвоздено доба IV)

Fig. 58 Pot, Vranje (Raska), site Rasina okucnica, Late Iron Age (Iron Age IV)

Сл. 59. Оловна глава јелена са локалитета Крст у Моштаници, крај млађег гвозденог доба/период римске доминације

Fig. 59 Lead head of deer, Mostanica, site Krst, End of the Late Iron Age/period of

Roman domination


56

ВРАЊЕ

полама у Македонији. Кад се упореде историјски извори из тог времена, који као келтске суседе помињу Дарданце, с једне стране, и Дентелете и Меде, с друге стране, долази се до закључка да је територија источно од Јужне Мораве у I веку пре нове ере припадала Дентелетима, Медима, или осталим трачким племенима, а да је територија западно од Јужне Мораве припадала Дарданцима. У том случају, Врањско-бујановачку котлину и Прешевску повију насељавала су келтска племена заједно са асимилова-ним аутохтоним становништвом.


57

Карта 1.

Map 1.

Праисторијска налазишта у Врањској регији према азбуч-ном реду (прилог карта 1 – у загради је број локалитета на карти, однос-но редни број у каталогу налазишта)

1. Бацијевце, локалитет непознат, рано бронзано доба, (3)

2. Биљача, локалитет Боровњак, брњичка култура, (63)

3. Бранковце, локалитет Кумице, хеленизам, (54)

4. Буштрање, локалитет Каљаја, гвоздено доба II, (62)

5. Велики Трновац, локалитет Градиште – Камени рид, гвоздено доба I (?), гвоз-

дено доба II, (37)

6. Врање, локалитет Рашина окућница, старчевачка култура, винчанска култура,

латенски период, (19)

7. Врање, локалитет Ћошка, неолит, (20)

8. Врање, Собина, локалитет Антин чукар, културна група Бубањ – Хум I а, (21)

9. Врање, локалитет Оџинка, гвоздено доба II, (22)

10. Врање, локалитет Цигански рид, гвоздено доба III, (23)

11. Врање, локалитет Пржар, хеленизам, (24)

12. Врањска Бања, локалитет Црквиште, брњичка култура, гвоздено доба II,

(25)

13. Големо Село, локалитет Окућница Часлава Станковића, гвоздено доба I, (5)

14. Големо Село, локалитет Имање Стојиљковића, гвоздено доба I, (6)


58

ВРАЊЕ

15. Големо Село, локалитет Градиште, гвоздено доба I, гвоздено доба II, (7)

16. Горња Љубата, локалитет непознат, гвоздено доба II, (30)

17. Горња Отуља, локалитет непознат, енеолит или рано бронзано доба, (43)

18. Градња, локалитет Семенско дрво, старчевачка култура, позни неолит / рани

енеолит, (8)

19. Грамађе, локалитет Грамаде, старчевачка култура, брњичка култура, (10)

20. Давидовац, локалитет Градиште, средње / позно бронзано доба, гвоздено

доба II, гвоздено доба IV, (36)

21. Доњи Вртогош, локалитет Гробница, средње / позно бронзано доба, гвоздено

доба I, (35)

22. Дубница, локалитет Градиште, брњичка култура, (27)

23. Жујинце, локалитет Буњиште, старчевачка култура, гвоздено доба I, (67)

24. Жујинце, локалитет Црквиште, гвоздено доба II, гвоздено доба III, (68)

25. Јабланица, локалитет Свети Прохор Пчињски, позни неолит / рани енеолит,

латенски период, (61)

26. Карадник, локалитет Доњи јасен - Камењарке, гвоздено доба I, (39)

27. Катун, локалитет непознат, неолит, (29)

28. Клиновац, локалитет Слатина - Качамачке њиве, тзв. градачка фаза винчан-

ске културе, (55)

29. Клиновац, локалитет Три крушке, рано бронзано доба (?), брњичка култура,

гвоздено доба I, латенски период, (56)

30. Клиновац, локалитет Кале, брњичка култура (?), (57)

31. Копањане, локалитет Ограчки дол, старчевачка култура, средње / позно

бронзано доба, гвоздено доба II, (52)

32. Кончуљ, локалитет Градиште, културни утицаји раних енеолитских култура

западне Бугарске / Бубањ – Хум I а, брњичка култура, хеленизам, (42)

33. Кржинце, локалитет Пиљаковац, костолачка културна група (?), брњичка

култура, гвоздено доба I, (2)

34. Кршевица, локалитет Кале, брњичка култура, гвоздено доба II, гвоздено

доба III (утицаји хеленске културе), хеленизам, латенски период, (49)

35. Лучане, локалитет Баре, културна група Бубањ – Хум I а, (46)

36. Лучане, локалитет Ресуља, брњичка култура, гвоздено доба I, (47)

37. Лучане, локалитет Окућница Реџепа Кадриу, брњичка култура, (48)

38. Љиљанце, локалитет Селиште, брњичка култура, (50)

39. Љиљанце, локалитет Црквени рид, гвоздено доба III, (51)

40. Моштаница, локалитет Сланиште, гвоздено доба II, (15)

41. Моштаница, локалитет Крст, позни латенски период / почетак римске доми-

нације (?), (16)

42. Ново Село, локалитет Црквиште, средње бронзано доба / позно бронзано

доба, хеленистички период, (60)


59

43. Ораовица, локалитет Каципуп, гвоздено доба II, гвоздено доба III, хелени-

зам, латенски период, (66)

44. Павловац, локалитет Чукар, старчевачка култура, винчанска култура, (32)

45. Павловац, локалитет Гумниште, старчевачка култура, винчанска култура,

(33)

46. Павловац, локалитет Пударница, гвоздено доба I, (34)

47. Паневље, локалитет Кашин, гвоздено доба I, (13)

48. Првонек, локалитет Градиште, брњичка култура, гвоздено доба II, (31)

49. Прекодолце, локалитет Рупе - Грамадишта, старчевачка култура, винчанска

култура, (1)

50. Прибој, локалитет Камени плато, културна група Бубањ – Хум Iа, (11)

51. Прибој, локалитет Градиште, брњичка култура, (12)

52. Раковац, локалитет Јошанска мала, старчевачка култура, (41)

53. Ранутовац, локалитет Чука – Два брата, тзв. градачка фаза винчанске кул-

туре, (17)

54. Ранутовац, локалитет Меаниште, гвоздено доба I, (18)

55. Репинце, локалитет Имање Снежане Николић, гвоздено доба I, (9)

56. Рибарце, локалитет Ђелова махала, хеленизам, (53)

57. Русце, локалитет Раскрсја, гвоздено доба II, (58)

58. Свињиште, локалитет Река, брњичка култура, гвоздено доба II, (64)

59. Свињиште, локалитет Градина, брњичка култура, гвоздено доба II, (65)

60. Српска Кућа, локалитет Црква Св. Јована, гвоздено доба I, (40)

61. Стари Глог, локалитет непознат, гвоздено доба I, (38)

62. Стропско, локалитет Ћунке, брњичка култура, гвоздено доба I, хеленизам,

(28)

63. Сурдул, локалитет Селиште, брњичка култура, (44)

64. Сурдулица, локалитет Градски стадион, гвоздено доба I, (4)

65. Шаинце, локалитет непознат, средње / позно бронзано доба (културна група

Жуто брдо - Гирла маре), (59)

66. Тесовиште, локалитет Големе ливаде, тзв. градачка фаза винчанске културе,

(14)

67. Топлац, локалитет Јегрек, хеленизам, (26)

68. Турија, локалитет Чесма, гвоздено доба I, (45)


60

ВРАЊЕ

Праисторијска налазишта у Врањској регији према хроно-лошкој припадности (прилог карте 2 – 7; уз наведени локалитет у за-гради су дате табле са материјалом који припада датом периоду, а у за-гради, на крају, налази се број локалитета на карти, односно редни број у каталогу налазишта).

Неолит (карта 2)

1. Врање, локалитет Рашина окућница, старчевачка култура (Т. XX/1-7), винчан-

ска култура (Т. XX/8-13; Т. XXI), (19)

2. Врање, локалитет Ћошка, неолит (Т. XXIII), (20)

3. Градња, локалитет Семенско дрво, старчевачка култура (Т. IX/1-7), позни не-

олит / рани енеолит (Т. X/10-14), (8)

4. Грамађе, локалитет Грамаде, старчевачка култура (Т. XII), (10)

5. Жујинце, локалитет Буњиште, старчевачка култура (Т. LXXXV-LXXXVII), (67)

6. Јабланица, локалитет Свети Прохор Пчињски, позни неолит / рани енеолит (Т.

LXXV), (61)

7. Катун, локалитет непознат, неолит (Т. XXXII), (29)

8. Клиновац, локалитет Слатина - Качамачке њиве, тзв. градачка фаза винчанс-

ке културе (Т. LXIX), (55)

Карта 2.

Map 2.


61

9. Копањане, локалитет Ограчки дол, старчевачка култура (Т. LXV/1, 3-13; Т.

LXVI/14-18), (52)

10. Павловац, локалитет Чукар, старчевачка култура (Т. XXXVI/3), винчанска

култура (Т. XXXVI/1,2,4-7), (32)

11. Павловац, локалитет Гумниште, старчевачка култура (Т. XXXVII/1-6), вин-

чанска култура (Т. XXXVII/7-15; Т. XXXVIII-XL), (33)

12. Прекодолце, локалитет Рупе - Грамадишта, старчевачка култура (Т. I/1-2),

винчанска култура (Т. I/3-4), (1)

13. Раковац, локалитет Јошанска мала, старчевачка култура (Т. XLVII), (41)

14. Ранутовац, локалитет Чука – Два брата, тзв. градачка фаза винчанске култу-

ре (Т. XVIII/1-4), (17)

15. Тесовиште, локалитет Големе ливаде, тзв. градачка фаза винчанске културе

(Т. XV), (14)

Енеолит (карта 3)

1. Врање, Собина, локалитет Антин чукар, културна група Бубањ – Хум Iа (Т.

XXIV), (21)

2. Јабланица, локалитет Свети Прохор Пчињски, позни неолит / рани енеолит (Т.

LXXV), (61)

Карта 3.

Map 3.


62

ВРАЊЕ

3. Кончуљ, локалитет Градиште, Бубањ – Хум Iа (Т.XLVIII), (42)

4. Кржинце, локалитет Пиљаковац, костолачка културна група (?), (2)

5. Лучане, локалитет Баре, културна група Бубањ – Хум Iа (Т. LVII/1-3), (46)

6. Прибој, локалитет Камени плато, културна група Бубањ – Хум Iа (Т. XIII/1),

(11)

Рано и средње бронзано доба (карта 4)

1. Бацијевце, локалитет непознат, рано бронзано доба (Т. VI), (3)

2. Горња Отуља, локалитет непознат, рано бронзано доба (Т. LIV), (43)

3. Давидовац, локалитет Градиште, средње / позно бронзано доба (Т. XLIII/1),

(36)

4. Доњи Вртогош, локалитет Гробница, средње / позно бронзано доба (Т. XLII/1),

(35)

5. Клиновац, локалитет Три крушке, рано бронзано доба (?) (Т.LXX/13), (56)

6. Кончуљ, локалитет Градиште, брњичка култура (Т.XLIX/17-20, 26; Т. L/27, 34-

35, 37; Т. LI/38-39; Т. LII/49, 52, 55, 64), (42)

7. Кржинце, локалитет Пиљаковац, брњичка култура (Т. II), (2)

8. Лучане, локалитет Ресуља, брњичка култура (Т. LVIII/4,18; Т. LIX/19-25, 27),

(47)

Карта 4.

Map 4.


63

9. Ново Село, локалитет Црквиште, средње бронзано доба / позно бронзано доба

(60)

10. Шаинце, локалитет непознат, средње / позно бронзано доба (културна група

Жуто брдо - Гирла маре) (Т. LXXIII), (59)

Позно бронзано доба и гвоздено доба I (карта 5)

1. Биљача, локалитет Боровњак, брњичка култура (63)

2. Велики Трновац, локалитет Градиште – Камени рид, гвоздено доба I (?) (Т.

XLIV/3), (37)

3. Врањска Бања, локалитет Црквиште, брњичка култура (Т. XXVIII/1-5), (25)

4. Големо Село, локалитет Окућница Часлава Станковића, гвоздено доба I (Т.

VIII/5), (5)

5. Големо Село, локалитет Имање Стојиљковића, гвоздено доба I (Т. VIII/3-4),

(6)

6. Големо Село, локалитет Градиште, гвоздено доба I (Т. VIII/1), (7)

7. Доњи Вртогош, локалитет Гробница, гвоздено доба I (Т. XLII/2), (35)

8. Дубница, локалитет Градиште, брњичка култура (Т. XXX), (27)

9. Жујинце, локалитет Буњиште, гвоздено доба I (Т. LXXXVIII), (67)

10. Карадник, локалитет Доњи јасен - Камењарке, гвоздено доба I (Т. XLVI),

(39)

Карта 5.

Map 5.


64

ВРАЊЕ

11. Клиновац, локалитет Три крушке, брњичка култура (Т. LXX/14, 16, 18, 20-

24), гвоздено доба I (Т. LXX/15, 17, 19; Т. LXXI/36), (56)

12. Клиновац, локалитет Кале, брњичка култура (?) (57)

13. Кончуљ, локалитет Градиште, брњичка култура (Т. XLIX/22-25; Т. L/27-33,

36; Т. LI/40-48; Т. LII/50-51, 53-54, 56, 63, 65), (42)

14. Кржинце, локалитет Пиљаковац, брњичка култура (Т.II), гвоздено доба I (Т.

III-IV), (2)

15. Кршевица, локалитет Кале, брњичка култура (Т. LXI-LXII), (49)

16. Лучане, локалитет Ресуља, брњичка култура (Т. LVIII/1, 3-4,18; Т. LIX/19-25,

27, 31-32), гвоздено доба I (Т. LVIII/2, 5-17; Т. LIX/26, 28-30), (47)

17. Лучане, локалитет Окућница Реџепа Кадриу, брњичка култура (Т. LX/1-2),

(48)

18. Љиљанце, локалитет Селиште, брњичка култура (Т. LXIV), (50)

19. Павловац, локалитет Пударница, гвоздено доба I (Т. XLI), (34)

20. Паневље, локалитет Кашин, гвоздено доба I (Т. XIV), (13)

21. Првонек, локалитет Градиште, брњичка култура (Т. XXXIII-XXXIV; Т. XXXV/23-

24, 26-32), (31)

22. Прибој, локалитет Градиште, брњичка култура (Т. XIII/2-11), (12)

23. Ранутовац, локалитет Меаниште, гвоздено доба I (Т. XVIII/5-12; Т.XIX), (18)

24. Репинце, локалитет Имање Снежане Николић, гвоздено доба I (Т. XI), (9)

25. Свињиште, локалитет Река, брњичка култура, гвоздено доба II (64)

26. Свињиште, локалитет Градина, брњичка култура (Т. LXXIX/1-12; Т. LXXX/17-

18), (65)

27. Српска Кућа, локалитет Црква Св. Јована, гвоздено доба I (40)

28. Стари Глог, локалитет непознат, гвоздено доба I (Т. XLV), (38)

29. Стропско, локалитет Ћунке, брњичка култура (Т. XXXI/3), гвоздено доба I (Т.

XXXI/1-2), (28)

30. Сурдул, локалитет Селиште, брњичка култура (Т. LV), (44)

31. Сурдулица, локалитет Градски стадион, гвоздено доба I (Т. VII), (4)

32. Турија, локалитет Чесма, гвоздено доба I, (Т. LVI), (45)


65

Карта 6.

Map 6.

Гвоздено доба II и III (карта 6)

1. Буштрање, локалитет Каљаја, гвоздено доба II (Т. LXXVII), (62)

2. Велики Трновац, локалитет Градиште – Камени рид, гвоздено доба II (Т.

XLIV/1-2, 4-5), (37)

3. Врање, локалитет Оџинка, гвоздено доба II (Т. XXV), (22)

4. Врање, локалитет Цигански рид, гвоздено доба III (Т. XXVI), (23)

5. Врањска Бања, локалитет Црквиште, гвоздено доба II (Т. XXVIII/6), (25)

6. Големо Село, локалитет Градиште, гвоздено доба II (Т. VIII/2), (7)

7. Горња Љубата, локалитет непознат, гвоздено доба II (30)

8. Давидовац, локалитет Градиште, гвоздено доба II (Т. XLIII/2), (36)

9. Жујинце, локалитет Црквиште, гвоздено доба II (Т. LXXXIX/1-2), гвоздено доба

III (Т. LXXXIX/3), (68)

10. Копањане, локалитет Ограчки дол, гвоздено доба II (Т. LXVI/21-26), (52)

11. Кршевица, локалитет Кале, гвоздено доба II (Т. LXIII), гвоздено доба III

(49)

12. Кржинце, локалитет Пиљаковац, гвоздено доба II (Т. V), (2)

13. Љиљанце, локалитет Црквени рид, гвоздено доба III (51)

14. Моштаница, локалитет Сланиште, гвоздено доба II (Т. XVI; Т. XVII/6-19),

(15)


66

ВРАЊЕ

15. Ораовица, локалитет Каципуп, гвоздено доба II (Т. LXXXI-LXXXII), гвоздено

доба III (Т. LXXXIII/29-44, 47), (66)

16. Првонек, локалитет Градиште, гвоздено доба II (Т. XXXV/25), (31)

17. Русце, локалитет Раскрсја, гвоздено доба II (Т. LXXII), (58)

18. Свињиште, локалитет Река, гвоздено доба II (Т. LXXVIII/5-7), (64)

19. Свињиште, локалитет Градина, гвоздено доба II (Т. LXXX/14-16, 22-28; Т.

LXXIX/13), (65)

Млађе гвоздено доба (карта 7)

1. Бранковце, локалитет Кумице, хеленистички период (Т. LXVIII), (54)

2. Врање, локалитет Рашина окућница, латенски период (Т. XXII), (19)

3. Врање, локалитет Пржар, хеленистички период (Т. XXVII), (24)

4. Давидовац, локалитет Градиште, хеленистички период (Т. XLIII/4), латенска

култура (Т. XLIII/3, 5), (36)

5. Јабланица, локалитет Свети Прохор Пчињски, латенски период (Т. LXXVI),

(61)

6. Клиновац, локалитет Три крушке, латенски период (Т. LXXI/25-35), (56)

7. Кончуљ, локалитет Градиште, хеленистички период (Т. LIII/68-79), (42)

8. Кршевица, локалитет Кале, хеленистички период, латенски период (49)

Карта 7.

Map 7.


67

9. Моштаница, локалитет Крст, позни латенски период / почетак римске домина-

ције (?) (Т. XVII/20), (16)

10. Ново Село, локалитет Црквиште, хеленистички период (Т. LXXIV), (60)

11. Ораовица, локалитет Каципуп, хеленистички период (Т. LXXXIII/45-46), ла-

тенски период (Т. LXXXIV), (66)

12. Рибарце, локалитет Ђелова махала, хеленистички период (53)

13. Стропско, локалитет Ћунке, хеленистички период (Т. XXXI/4), (28)

14. Топлац, локалитет Јегрек, хеленистички период (Т. XXIX), (26)

приближно ПЕРИОД КУЛТУРАРЕПРЕЗЕНТАТИВНИ

ЛОКАЛИТЕТИ У ВРАЊСКОЈ РЕГИЈИ

6500.6400.6300.6200.6100.6000.5900.5800.5700.5600.5500.5400.5300.5200.5100.5000.4900.4800.4700.4600.4500.4400.4300.4200.4100.4000.3900.3800.3700.3600.3500.3400.3300.3200.3100.3000.2900.2800.2700.2600.2500.2400.2300.2200.2100.2000.1900.1800.1700.1600.1500.

1400.

1300.

1200.

1100.

1000.

900.

800.

700.

600.

500.

400.

300.

200.

100.

0.

СТАРИЈИ НЕОЛИТПротостарчевачка култура

(Старчевачка, фаза I)

СРЕДЊИ НЕОЛИТ

Старчевачка култура, фаза IIа

IIб и III

Ограчки дол у Копањану

Гумниште у Павловцу, Буњиште у Жујинцу, Чукар у Павловцу

МЛАЂИ НЕОЛИТ

Винчанска култура: Винча-Тордош I

Винчанска култура: Винча-Тордош II Гумниште у Павловцу, Рашина окућница у Врању,

РАНИ ЕНЕОЛИТ

СРЕДЊИ ЕНЕОЛИТ

ПОЗНИ ЕНЕОЛИТ

тзв. градачка фаза

Бубањ – Хум Iа

Костолачка култура (?)

Чука у Ранутовцу, Слатина у Клиновцу, Св. Прохор Пчињски, Семенско дрво

Антин чукар у Врању, Камени плато у Прибоју, Баре у Лучану

Пиљаковац у Кржинцу

РАНО БРОНЗАНО ДОБА Културни комплекс двоухих пехара Три крушке у Клиновцу (?)

СРЕДЊЕ БРОНЗАНО ДОБА Утицаји култура са севера

(ватинска, параћин, жуто брдо)Градиште у Кончуљу, Градиште у Давидовцу, Шаинце, Д.Вртогош

ПОЗНО БРОНЗАНО ДОБА Брњица I

Брњица II

Градиште у Кончуљу, Ресуља у Лучану

Градиште у Прибоју, Пиљаковац

ГВОЗДЕНО ДОБА IБрњица III

(хоризонт канеловане керамике)

хор. керамике украшене овалним убодима

Градиште у Кончуљу, Градина у Свињишту, Пиљаковац у Кржинцу

Три крушке, Меаниште, Пиљаковац

ГВОЗДЕНО ДОБА IIхоризонт керамике украшене

правоугаоним отисцимаРаскрсја у Русцу, Каљаја у Буштрању, Градина у Свињишту, Ограчки дол у Копањану

ГВОЗДЕНО ДОБА III утицај хеленске културеЦигански рид у Врању, Каципуп у Ораовици, Кале у Кршевици, Црквени рид У Љиљанцу, Црквиште у Жујинцу

ГВОЗДЕНО ДОБА IV /

АНТИКА

Хеленистички период

Латенска култура

Симбиоза аутохтоне и римске културе

Кале у Кршевици, Црквиште у Н. Селу, Куманица у Бранковцу, Кончуљ

Кале у Кршевици, Рашина окућница у Рашкој, Каципуп у Ораовици

Крст у Моштаници

Апсолутнодатовање

Врањско Поморавље

Косово Доња Пчиња Поморавље Периоди преисторије

6000.5900.5800.5700.5600.5500.5400.5300.5200.5100.5000.4900.4800.4700.4600.4500.4400.4300.4200.4100.4000.3900.3800.3700.3600.3500.3400.3300.3200.3100.3000.2900.2800.2700.2600.2500.2400.2300.2200.2100.2000.1900.1800.1700.1600.1500.

1400.

1300.

1200.

1100.

1000.

900.

800.

700.

600.

500.

400.

300.

200.

100.

0.

Старчевачка I/IIа

Старчевачка IIб/III

Рудник II

Рудник III/IV

Анзабегово-Вршник II/III

Анзабегово-Вршник IV

Старчевачка IIа-b

Старчевачка IIIСРЕДЊИНЕОЛИТ

Винча-Тордош I

Винча-Тордош II







МЛАЂИНЕОЛИТ

тзв. градачка фаза ↓

Бубањ - Хум Iа

Костолачка (?)

тзв. градачка фаза/валачка фаза

Бубањ-Салкуца-Криводол

Баден - Костолац

Зелениково ↓

Бубањ-Салкуца-Криводол

?

Винча- Плочник I II

↓ Бубањ-Салкуца-

Криводол

БаденОстриковац Iа-Id

ЕНЕОЛИТ

комплекс двоухих пехара (Бубањ – Хум

III)

Ватинска (?)

Брњица I

Брњица II

Бубањ – Хум III (?)

Игларево, РоговоПрчево

Брњица (?)

комплекс двоухих пехараБубањ – Хум III - Арменохори

?

Брњица (?)

комплекс двоухих пехара

Ватин IIIIIIIV

Параћин

БРОНЗАНОДОБА

хоризонт канелованекерамике (Брњица III)

↓хоризонт керамике украшене овалним

убодима

Брњица ↓

Брњица (?)

Брњица ↓

хоризонт керамике украшене овалним убодима

Гвоздено доба Iа

Гвоздено доба Ib

Гвоздено доба Ic

ПРЕЛАЗНИ ПЕРИОД

(гвоздено доба I)

хоризонт керамике украшене правоугаоним

отисцима

утицаји хеленске културе

хеленистичка култура↓

латенски период

римска доминација

хоризонт керамике украшене

правоугаоним отисцима


хеленистичка култура



хоризонт керамике украшене правоугаоним отисцима


хеленистичка култура


КалакачаЛаниште I

Ланиште II – Басараби

гвоздено доба III

гвоздено доба IV



ГВОЗДЕНОДОБАII - III

ГВ. ДОБАIV/

АНТИКА

ВРАЊЕ

ВРАЊЕ

71

локалитета и археолошке грађе

У овом делу књиге приказани су сви праисторијски локалитети према географском положају од севера ка југу Врањске регије. На почетку одредни-це, за сваки локалитет је наведен назив села у коме се локалитет налази, а затим назив локалитета и општина којој припада. Локалитети су представље-ни координатама према Гаус-Кригеровој мрежи и просечном надморском виси-ном, ако је реч о равничарском насељу, или највишом котом ако је у питању градинско насеље. Илустрације археолошких налаза са локалитета који до сада нису објављени презентоване су у потпуности, док су илустрације раније публикованих налаза поново презентоване само у одређеним случајевима и знатно редуковано.

Приликом хронолошке детерминације налазишта, односно археолошких налаза коришћене су различите периодизације за поједине периоде праисто-рије. За период средњег неолита коришћена је периодизација М. Гарашанина (старчевачка култура I, IIа, IIb и III), као и за период млађег неолита (Винча - Тордош I - II, градачки хоризонт, Винча-Плочник I - II). Периодизација М. Гарашанина је коришћена и за период енеолита, раног и средњег бронзаног доба. Бронзано доба је, осим хронологије М. Гарашанина, подељено и према периодизацији М. Стојића.

Пошто је у позно бронзано доба (крај Br C и Br D према Рајнекеу - бронзано доба III, према М. Гарашанину) и прелазном периоду из бронзаног у гвоздено доба (Ha А1-B1 према Рајнекеу – почетак гвозденог доба I према М. Гарашанину) у овој и суседним областима егзистирала брњичка култура, тај период ће се третирати као једна културна целина. За тај период коришћене су периодизације М. Стојића, која се ослања на вертикалну стратиграфију ло-калитета Хисар у Лесковцу и А. Булатовића, која је заснована на резултатима истраживања локалитета Градиште у Кончуљу.

За наредне периоде, од друге половине гвозденог доба I (период Hа B према Рајнекеовој подели) до гвозденог доба IV према М. Гарашанину (пери-од Hа D према Рајнекеу), користиће се упоредо хронологија М. Гарашанина и хронологија П. Рајнекеа. Млађе гвоздено доба, или гвоздено доба IV, према Гарашанину подразумева у том региону хеленистичку културу и латенску кул-туру, односно време од краја IV века до римског освајања те територије. За налазе који припадају латенској култури коришћена је Рајнекеова подела на четири фазе.


72

ВРАЊЕ

Прекодолце, локалитет Рупе - Грамадишта, Владичин Хан (1)

координата x – 47 29 900координата y – 75 89 700надморска висина – 350 m

Село Прекодолце налази се око три километра источно од Вла-дичиног Хана. Локалитет Рупе - Грамадишта смештен је на десној обали реке Врле, на падини која се благо спушта према реци. Налазиште је евидентирано 1968. године, када је на површини нађена велика коли-чина нагорелог кућног лепа и фрагменти грубе старчевачке керамике украшене барботин техником.102 Осим грубе керамике, нађена је и финија керамика украшена урезаним хоризонталним, вертикалним и изломље-ним линијама, као и оруђе од глачаног и окресаног камена. Од осталог покретног материјала нађен је фрагмент пљоснате антропоморфне фи-гурине од печене земље пластично моделованог носа и очима које су приказане урезима. На трупу је очувана десна дојка. Према аналогијама, припада раним винчанским фигуринама.

Аналогије: Прекодолце Iа: локалитети Гумниште и Чукар у Павловцу код Врања.103

Прекодолце Iб: Плочник код Прокупља, Градац код Лесковца, Рашка у Врању, Супска код Ћуприје.104

Прекодолце Iа Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култураПрекодолце Ib Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура

Са овог локалитета потичу и следећи, необјављени налази:1. Фрагмент лоптастог лонца грубе фактуре, украшен неорганизованим барботином. Димензије: 0,04 x 0,03 m. Млађе камено доба, средњи не-олит, старчевачка култура (Т. I/1).2. Фрагмент посуде танких зидова, углачане површине, украшен слика-ним широким хоризонталним тамнијим тракама. Димензије: 0,075 x 0,05 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. I/3).3. Фрагмент заобљеног трбуха посуде црне боје, углачане површине, чији је доњи део украшен уским косим канелурама. Димензије: 0,06 x 0,04 m. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. I/2).

102 М. Јовановић1968, 506.103 Сталио 1967.104 Шљивар 1999, T. II/1 - 6, T. V/7, 9; Galović 1959, Т. 69 - 74, Т.88/1, 4; Сталио 1972, T. II/23, T.

IV/46 - 50,T. VII/95 - 96; Булатовић 2005, 9 и даље; Д. Гарашанин, М. Гарашанин 1979, T. XXIX/3, T. XXXV/2, 3, T. XXXVIII/1 - 3.


73

4. Фрагмент посуде црвеномрке боје, тањих зидова, углачане површине. Украшен је широким вертикалним канелурама. Димензије: 0,032 x 0,038 m. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. I/4).

T. I


74

ВРАЊЕ

Кржинце, локалитет Пиљаковац, Владичин Хан (2)


На приближно 1,5 km северо-источно од Владичиног Хана, на десној обали Јужне Мораве, на југозападној периферији села Кржинце налази се локалитет Пиљаковац. Тај локалитет евидентиран је 1968. године, када је на површини нађена атипична праисторијска керамика рађена руком.105 Приликом заштитног сондажног ископавања, које је обављено 2003. го-дине, на локалитету су установљена четири праисторијска културна хо-ризонта.106

Први културни слој садржи фрагменте керамике коју М. Лазић оп-редељује у млађи енеолит, или бронзано доба.107

У другом културном слоју, осим бројних фрагмената посуда, нађе-ни су остаци зидова надземних кућа и делови подница од набијене земље. Керамика из тог слоја израђена је од недовољно пречишћене земље, са додацима ситног песка. Боја је од светломрке до тамномрке, а површина је углавном приглачана, понекад углачана до сјаја. Стилско-типолошке особине керамике указују на брњичку културу, односно на позно бронза-но доба и почетак гвозденог доба, Br C – Ha А1, према Рајнекеу.

У трећем културном слоју нађени су уситњени комади кућног лепа и бројни фрагменти посуда од печене земље. Грнчарија је израђена од пречишћене земље са додатком песка, а преовладавају боје од тамноо-кер до тамномрке. Површина посуда је углачана код већег броја фрагме-ната.

Најмлађи стратум презентује керамика која је, осим у културном слоју, нађена у две затворене целине (јама 1 и јама 2). Према стилско-ти-полошким особинама керамика је опредељена у почетак гвозденог доба II, односно период Ha B1/B2, према Рајнекеовој хронологији.

Аналогије: Кржинце II: Градиште у Кончуљу, Градина у Љанику, Ресуља у Лучану и

други локалитети брњичке културе.108 105 М. Јовановић1968, 505; Булатовић 2001, 168.106 Ископавања су обавили стручњаци Археолошке збирке Филозофског факултета у Београду, у са-

радњи са Народним музејем у Врању (Лазић 2005).107 Лазић 2005, 135, T. I.108 Srejović 1959/60; Летица 1981; Ljuci 1984; Цветковић – Томашевић 1983, Јевтић 1990; Д. Крстић

1992, Mitrevski 1992/93; Стојић 2001а; Булатовић 1999/2000, T. I/2, 20; Булатовић 2001 и др.


75

Кржинце IIIа: Меаниште у Ранутовцу, Ћунке у Стропском, Три круш-ке у Клиновцу, Чесма у Турији, Ресуља у Лучану, као и налазишта у Поморављу, Нишкој котлини и Лесковачком пољу.109

Кржинце IIIb: налазишта у Лесковачком пољу, Нишкој котлини, Помо-рављу и источној Србији.110

Кржинце I Енеолит или рано бронзано доба (?)111

Кржинце II Позно бронзано доба, Br C - Ha А1, брњичка култураКржинце IIIаКржинце IIIb

Гвоздено доба I, Ha А1/А2, хоризонт канеловане керамикеГвоздено доба II, Ha B1/B2

Налази из другог културног слоја:1. Фрагмент зделе S профилације. Димензије: 0,1 x 0,08 m. Позно бронза-но доба, период Br C - Ha А1, брњичка култура (Т. II/1).2. Фрагмент задебљаног обода коничне зделе, дубљег реципијента. На ободу се налазе попречне канелуре. Димензије: 0,03 x 0,025 m. Позно бронзано доба, период Br C - Ha А1, брњичка култура (Т. II/2).3. Фрагмент посуде типа урне, дужег левкастог врата, проширеног хори-зонталног обода. Тамномрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,1 x 0,05 m. Позно бронзано доба, период Br C - Ha А1, брњичка култура (Т. II/3).4. Фрагмент зделе благе S профилације, украшен пластичним вертикал-ним ребрима на трбуху. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,03 x 0,04 m. Позно бронзано доба, период Br C - Ha А1, брњичка кул-тура (Т. II/4).5. Фрагмент биконичног пехара са тракастом дршком која прелази обод. Димензије: 0,05 x 0,08 m. Позно бронзано доба, период Br C - Ha А1, брњичка култура (Т. II/5).6. Фрагмент косо засеченог обода с прстенасто профилисаном унутра-шњом ивицом. Димензије: 0,05 x 0,035 m. Позно бронзано доба, период Br C - Ha А1, брњичка култура (Т. II/6). 7. Фрагмент већег лонца ситуластог облика, украшен хоризонталним пластичним паралелним тракама са отисцима прста, које су спојене вер-тикалним тракама. Испод обода налази се дугметаста апликација. Димен-зије: 0,16 x 0,15 m. Позно бронзано доба, период Br C - Ha А1, брњичка култура (Т. II/7).

109 Булатовић, Mitrović 1996/97, T. I/4, 5, 7, 8; Булатовић, Mitrović 1996/97a, T. I/1, 2, 4; Булатовић 2001, T. I/4, 7, 13, T. II/1, 3, 4, 5; Булатовић, Томовић, Капуран 2005, T. 1/1 - 6, 11; Stojić 1986, T. 5/8, T. 6/1 - 11, T. 7/8 - 12, T. 8/1 - 4; M. Garašanin 1996, Beil. I/B1, B1 a, B1 a2, B1 a3, B1 b; Стојић 2001а, T. VI/1 - 7, T. XVII b/4, 5, T. XXIII/5, 7, 13 - 15, T. XXIV/7; Hochstetter 1982, T. 76/1, 2, T. 78/1 - 6, T. 80/8, T. 82/5 - 7, T. 88/1, 3, 4, 11, T. 99/5 – 7.

110 Стојић, Јоцић 1993, T. 8/2, 3, 5, 8; M. Garašanin 1983a, T. CVI/8 - 12; Stojić 1986, T. 13/6, 7, 10 - 12, T. 14/1, 6, 7, 11, T. 15; T. 25/1, 2, 4, 6 - 11, T. 27/1 - 6, 9, T. 28, T. 29/1 - 4, 6 - 10, 12; M. Garašanin 1996, 217 и даље; Jevtić 1994, Pl. I/2 - 4, Pl. II/3 - 6, Pl. III/2, 3, Pl. IV/1, 3 - 6 и др.

111 М. Лазић је на основу неколико фрагмената керамике констатовао да на локалитету постоји кул-турни слој из енеолита или бронзаног доба.


76

ВРАЊЕ

T. II

према: Лазић 2005


77

8. Фрагмент обода са тракастом дршком, која га прелази. На споју дршке и обода налази се хоризонтални жлеб. Димензије: 0,03 x 0,05 m. Позно бронзано доба, период Br C - Ha А1, брњичка култура (Т. II/8).9. Фрагмент коленасте дршке с проширењем на врху. Светломрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,015 x 0,04 m. Позно бронзано доба, период Br C - Ha А1, брњичка култура (Т. II/9).10. Фрагмент заобљеног трбуха посуде дебљих зидова, украшен брада-вичастом апликацијом. Димензије: 0,05 x 0,04 m. Позно бронзано доба, период Br C - Ha А1, брњичка култура (Т. II/8).11. Фрагмент лоптастог трбуха веће посуде, на коме се налази широка тракаста, вертикално постављена дршка. У доњем делу дршке налази се орнамент у облику троугла који је формиран жлебовима. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,09 x 0,14 m. Позно бронзано доба, период Br C - Ha А1, брњичка култура (Т. II/11).12. Фрагмент дна профилисан у виду ниске конкавне стопе. Тамномрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,04 x 0,04 m. Позно бронзано доба, период Br C - Ha А1, брњичка култура (Т. II/12).13. Коштани пробојац правоугаоног пресека. Димензије: 0,004 x 0,055 m. Позно бронзано доба, период Br C - Ha А1, брњичка култура (Т. II/13).

Налази из трећег културног слоја:14. Фрагмент зделе увученог обода, сивомрке боје, приглачане површи-не. На ободу се налази вертикално перфорирана, косо постављена дршка кружног пресека. Димензије: 0,05 x 0,04 m. Гвоздено доба I, Hа А1/А2, хоризонт канеловане керамике (Т. III/14).15. Фрагмент лоптасте зделе. Обод суда украшен је хоризонталним кане-лурама. Димензије: 0,09 x 0,055 m. Гвоздено доба I, Hа А1/А2, хоризонт канеловане керамике (Т. III/15).16. Фрагмент зделе увученог, косо фасетираног обода. На рамену је уре-зана хоризонтална линија. Димензије: 0,04 x 0,025 m. Гвоздено доба I, Hа А1/А2, хоризонт канеловане керамике (Т. III/16).17. Фрагмент зделе увученог, хоризонтално фасетираног обода. Димен-зије: 0,045 x 0,03 m. Гвоздено доба I, Hа А1/А2, хоризонт канеловане керамике (Т. III/17).18. Фрагмент заобљеног трбуха посуде украшен косим канелурама. Црне је боје, углачане површине. Димензије: 0,035 x 0,035 m. Гвоздено доба I, Hа А1/А2, хоризонт канеловане керамике (Т. III/18).19. Велика амфора крушколиког облика, заобљеног трбуха, дужег конич-ног врата. На рамену посуде налазе се четири наспрамне дршке. Две др-шке су језичасте, а друге две су лучне (једна је постављена вертикално, а друга хоризонтално). Испод дршки, посуда је украшена гирландама на-


78

ВРАЊЕ

T. III



79

чињеним од паралелних канелура, док је прелаз рамена у трбух украшен паралелним хоризонталним канелурама. Зона канелура је са доње стране оивичена хоризонталним низом зареза. На доњем делу трбуха налазе се две језичасте дршке. Димензије: висина 0,35 m; пречник трбуха 0,4 m. Гвоздено доба I, Ha А2/B1, хоризонт канеловане керамике (Т. III/19).20. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде типа амфоре, украшен ус-ким косим канелурама. Окер је боје, углачане површине. Димензије: 0,06 x 0,04 m. Гвоздено доба I, Hа А1/А2, хоризонт канеловане керамике (Т. III/20).21. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде типа амфоре, украшен ко-сим канелурама. Тамномрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,07 x 0,06 m. Гвоздено доба I, Hа А1/А2, хоризонт канеловане керамике (Т. III/21).22. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде типа амфоре, украшен ко-сим дубоким канелурама. Димензије: 0,04 x 0,04 m. Гвоздено доба I, Hа А1/А2, хоризонт канеловане керамике (Т. III/22).23. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде типа амфоре, с пластич-ним вертикалним задебљањем. Украшен је косим наспрамним канелура-ма које се спајају на задебљању. Тамномрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,05 x 0,035 m. Гвоздено доба I, Hа А1/А2, хоризонт канело-ване керамике (Т. III/23).24. Фрагмент рамена и благо заобљеног трбуха посуде. На трбуху се налазе хоризонтални, паралелни низови утиснутих кружића. Доњи део трбуха је тамномрке, а горњи мркоцрвене боје. Површина посуде је при-глачана. Димензије: 0,045 x 0,045 m. Гвоздено доба I, Hа А1/А2, хори-зонт канеловане керамике (Т. IV/24). 25. Фрагмент трбуха посуде украшен хоризонталним паралелним низо-вима утиснутих кружића. Тамномрке је боје, приглачане површине. Ди-мензије: 0,035 x 0,03 m. Гвоздено доба I, Hа А1/А2, хоризонт канеловане керамике (Т. IV/25). 26. Фрагмент благо профилисаног, скоро равног трбуха веће посуде. Ук-рашен је паралелним изломљеним урезаним линијама, које су оивичене низовима зареза. Изнад тих линија је урезана хоризонтална линија, коју прати низ зареза. Тамномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,07 x 0,055 m. Гвоздено доба I, Ha А2/B1, хоризонт канеловане керами-ке (Т. IV/26). 27. Фрагмент обода и трбуха већег лонца ситуластог облика. Украшен је косим зарезима по ободу и двема пластичним паралелним хоризонталним тракама са косим зарезима на трбуху. Црвеномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,08 x 0,08 m. Гвоздено доба I, Ha А2/B1, хоризонт канеловане керамике (Т. IV/27).


80

ВРАЊЕ

28. Тракаста коленаста дршка са лепезастим проширењем на врху. Жу-томрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,035 x 0,05 m. Гвозде-но доба I, Hа А1/А2, хоризонт канеловане керамике (Т. IV/28).29. Фрагмент лучне дршке овалног пресека, са дугметастим пластичним украсом на врху. Црне је боје, углачане површине. Димензије: 0,035 x 0,075 m. Гвоздено доба I, Hа А1/А2, хоризонт канеловане керамике (Т. IV/29).

T. IV



81

30. Лучна дршка кружног пресека са биконичним пластичним украсом на врху. Црвеномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,035 x 0,06 m. Гвоздено доба I, Hа А1/А2, хоризонт канеловане керамике (Т. IV/30). 31. Тег од печене земље, калемастог облика. На средишњем делу обе кружне површине налази се по један отисак врха прста. Мркоцрвене је боје, грубе површине. Димензије: висина 0,06 m; пречник 0,045 m. Гвоз-дено доба I, Hа А1/А2, хоризонт канеловане керамике (Т. IV/31).

Јама 1:32. Фрагмент зделе увученог, тордираног обода. На ивици обода и на рамену налазе се по један хоризонтални низ жигосаних S мотива. Там-номрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,075 x 0,04 m. Гвоздено доба II, Ha B1/B2 (Т. V/32).33. Фрагмент зделе увученог, тордираног обода. Мрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,065 x 0,03 m. Гвоздено доба II, Ha B1/B2 (Т. V/33).34. Фрагмент трбуха лонца светломрке боје. Украшен је језичастом др-шком и пластичном траком с вертикалним зарезима која прелази преко дршке. Димензије: 0,06 x 0,03 m. Гвоздено доба II, Ha B1/B2 (Т. V/34).35. Фрагмент трбуха посуде са језичастом дршком. Тамномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,05 x 0,045 m. Гвоздено доба II, Ha B1/B2 (Т. V/35).

Јама 2:36. Фрагмент зделе задебљаног обода. Горња површина обода украшена је са два хоризонтална, паралелна низа утиснутих зареза. Мрке је боје, површине углачане до сјаја. Димензије: 0,04 x 0,03 m. Гвоздено доба II, Ha B1/B2 (Т. V/36).37. Фрагмент зделе увученог, косо фасетираног обода. Горња, хоризон-тална површина обода украшена је низом жигосаних С мотива, уз који се налази низ правоугаоних отисака начињених назубљеним инструментом. Сивомрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,04 x 0,025 m. Гвоз-дено доба II, Ha B1/B2 (Т. V/37).38. Фрагмент посуде танких зидова, црне боје, углачане до сјаја. Украшен је косим низом правоугаоних отисака начињених назубљеним инструмен-том. Димензије: 0,02 x 0,03 m. Гвоздено доба II, Ha B1/B2 (Т. V/38).39. Фрагмент заобљеног трбуха посуде црне боје, углачане површине. На доњем делу трбуха налазе се косе, паралелне, дубље канелуре. Димен-зије: 0,035 x 0,04 m. Гвоздено доба II, Ha B1/B2 (Т. V/39).


82

ВРАЊЕ

T. V



83

Налази из четвртог културног слоја:40. Фрагмент благобиконичне зделе, украшен хоризонталним низом пра-воугаоних отисака на ивици обода, од којег се спуштају коси низови пра-воугаоних отисака начињених назубљеним инструментом. Мркоцрвене је боје, углачане површине. Димензије: 0,065 x 0,045 m. Гвоздено доба II, Ha B1/B2 (Т. V/40).41. Фрагмент благобиконичне зделе, која је испод обода и на рамену украшена са по две хоризонталне паралелне линије. Димензије: 0,04 x 0,035 m. Гвоздено доба II, Ha B1/B2 (Т. V/41).42. Фрагмент благобиконичне зделе, мрке боје. Испод обода утиснут је хоризонтални низ кружића. Димензије: 0,04 x 0,03 m. Гвоздено доба II, Ha B1/B2 (Т. V/42).43. Фрагмент равног трбуха посуде, украшен хоризонталним и косим ни-зовима правоугаоних отисака у жлебу, у комбинацији са низом повезаних S мотива и жигосаних концентричних кругова. Тамномрке је боје, угла-чане површине. Димензије: 0,06 x 0,05 m. Гвоздено доба II, Ha B1/B2 (Т. V/43).44. Фрагмент равног трбуха посуде. Украшен је хоризонталним паралел-ним низовима искошених правоугаоника у жлебу (тзв. лажни шнур), из-међу којих се налази низ повезаних утиснутих S мотива. Тамномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,03 x 0,03 m. Гвоздено доба II, Ha B1/B2 (Т. V/44).45. Фрагмент равног трбуха посуде, црне боје, приглачане површине. Орнаментисан је висећим урезаним шрафираним троуглом. Димензије: 0,04 x 0,075 m. Гвоздено доба II, Ha B1/B2 (Т. V/45).


84

ВРАЊЕ

Бацијевце, локалитет непознат, Сурдулица (3)

Село Бацијевце налази се око 7 km северозападно од Сурдулице. То планинско село смештено је на јужним обронцима планине Чемерник, на надморској висини од приближно 700 m. Из тог села, са непознатог локалитета, потиче секира од глачаног камена.112

Аналогије: Корбово, Бајагић, Иванковача, Мокрин.113

Бацијевце I Рано бронзано доба

1. Секира - чекић издуженог елипсоидног облика, са кружном перфора-цијом у средини. Израђена је од ситнозрног црног компактног камена. Предњи део обликован је у проширену лучну сечицу, док је задњи део заобљен и на њему се налази мања, заравњена, кружна радна површина. Код отвора за дршку, са страна, налазе се два симетрична ојачања, која личе на крилца (Т.VI/1).

112 Услови налаза секире нису познати, а предмет је Народном музеју у Врању поклонио Стојан Ми-ленковић из Врања. Користимо прилику да му захвалимо на поклону.

113 Стојић, Јоцић 2006, T. XLIV/7; Machnik 1987, Abb. 6 - b/f, Abb. 10/5, Abb. 25 - a/1; Girić 1984, T. VII/9; Schreiber – Kalicz 1984, T. LI/10 - 11.

T. VI


85

Сурдулица, локалитет Градски стадион (4)


Када је 50-их година прошлог века вршено рекогносцирање под-ручја Сурдулице, на левој тераси Врле, на месту између данашњег затво-ра и градског стадиона нађено је неколико фрагмената керамике.114 Пре-ма аналогијама, керамика се може определити у гвоздено доба I, односно период Ha А1-А2, према средњоевропској хронологији.

Када је 1966. и 1967. године вршено систематско археолошко ре-когносцирање тог региона, на том локалитету нађени су фрагменти грубе атипичне праисторијске керамике и камених секира.115

Аналогије: локалитети Ресуља у Лучану, Меаниште у Ранутовцу, Чесма у Турији, Кржинце у Пиљаковцу, као и многа налазишта Гава - Белегиш II културе у Поморављу и српском Подунављу.116

Сурдулица I Гвоздено доба I, период Ha А1/А2, хоризонт канеловане керамике

1. Фрагмент посуде левкастог врата, тањих зидова. Сивомрке је боје, уг-лачане површине. Димензије: 0,03 x 0,04 m. Гвоздено доба I, период Ha А1/А2, хоризонт канеловане керамике (Т. VII/1).2. Фрагмент равног трбуха посуде, украшен хоризонталним паралелним канелурама. Тамномрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,04 x 0,05 m. Гвоздено доба I, период Ha А1/А2, хоризонт канеловане керами-ке (Т. VII/2).3. Фрагмент равног трбуха посуде, украшен широким хоризонталним па-ралелним канелурама. Тамномрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,05 x 0,05 m. Гвоздено доба I, период Ha А1/А2, хоризонт канеловане керамике (Т. VII/3).4. Фрагмент коничног врата и заобљеног трбуха посуде, украшен косим плитким широким канелурама. Мркоцрвене је боје, приглачане површи-не. Димензије: 0,07 x 0,065 m. Гвоздено доба I, период Ha А1/А2, хори-зонт канеловане керамике (Т. VII/4).

114 Стојић, Јоцић 1993, T. 6/3. Захваљујем колегама Мири Јоцић и Синиши Перићу који су имали разу-мевања те су овај материјал који се налазио у праисторијској збирци лесковачког музеја предали Народном музеју у Врању.

115 М. Јовановић 1967, 327. Аутор наводи да је овај материјал М. Гарашанин определио у развијено бронзано доба. Ови предмети нису нађени у археолошкој збирци Народног музеја у Врању.

116 Булатовић 2001, T. I i II; Материјал из Ранутовца и Турије није публикован, а налази се у Народном музеју у Врању. Од многобројне литературе за Гава - Белегиш II културу, поред осталог, издваја-мо: Stojić 1986; М. Гарашанин 1973, 417 и даље; П. Медовић 1994, 45 и даље.


86

ВРАЊЕ

5. Фрагмент заобљеног трбуха посуде, украшен косим широким плитким канелурама. Сивомрке је боје, површине углачане до сјаја. Димензије: 0,06 x 0,06 m. Гвоздено доба I, период Ha А1/А2, хоризонт канеловане керамике (Т. VII/5).6. Фрагмент лонца украшен хоризонталном пластичном траком са отис-цима врха прста. Мркоцрвене је боје, приглачане површине. Димензије: 0,07 x 0,065 m. Гвоздено доба I, период Ha А1/А2, хоризонт канеловане керамике (Т. VII/6).7. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде са лучном, вертикално пос-тављеном дршком. Мркоцрвене је боје, углачане површине. Димензије: 0,06 x 0,08 m. Гвоздено доба I, период Ha А1/А2, хоризонт канеловане керамике (Т. VII/7).

T. VII


87

Големо Село, Врање

Големо Село налази се у сре-дишњем делу Пољанице, где је долина Ветернице најшира.

У атару тог села евидентирана су три локалитета из праисторијског пери-ода: Градиште, Њива Стојиљковића и Окућница Станковића.

Големо Село IаГвоздено доба I, Ha А1/А2 (Градиште, Њива Стојиљковића, Окућница Станковића)

Големо Село Ib Гвоздено доба II, Ha C (Градиште)

Локалитет Градиште (5)

координата x – 47 32 650координата y – 75 69 250надморска висина – око 580 m

Локалитет Градиште налази се у атару Големог Села на доминант-ном узвишењу, недалеко од ушћа Лалинске реке у Ветерницу. Локалитет је евидентиран као налазиште из рановизантијског периода.117 Са под-ножја тог узвишења потичу бронзани мач, који је случајно нађен прили-ком земљаних радова и бронзана гривна.118

Аналогије:Големо Село Iа: Павловац код Врања, Доња Брњица код Приштине.119

Големо Село Ib: Сува Река, Гласинац, Јањево.120

1. Двосекли мач са језичком, који је ливен од бронзе и покривен племе-нитом лазурном патином. На врху дршке налазе се два наставка у виду рогова, а по оси дршке три отвора за закивке. Између дршке и сечива налази се лепезасто проширење са по два отвора за закивке са страна. Средина сечива је ребрасто ојачана. Димензије: дужина 0,62 m; ширина 0,03 м. Гвоздено доба I, Ha А1/А2 (Т. VIII/1).

117 Материјал потиче са систематског рекогносцирања овог краја, које је обавила екипа Народног музеја из Врања 1997. године, а састоји се из неколико бронзаних предмета из VI века. Предмете је поклонио Добривоје Цветковић из Врања. Материјал није публикован, а налази се у Народном музеју у Врању.

118 Јовановић 1966, 247 - 248, sl. 1; Harding 1995, 35, Taf. 12/78.119 Srejović 1959/60, 95, сл. 8.120 Вукмановић, Радојчић 1995, кат. бр. 52, 53; Господари сребра 1990, кат. бр. 43/2 - 4, 91/2, 4, 5;

Slavković - Đurić 1964, T. I/1 - 4; М. Гарашанин 1954/55, 29 и даље; Срејовић 1975, T. LXXXIV/2, 4.


88

ВРАЊЕ

T. VIII

Локалитет Њива Видосава Стојиљковића (6)


На њиви Видосава Стојиљковића, која се налази на речној тераси десне обале Ветернице, поред асфалтног пута Големо Село – Мијовце, око 700 m југозападно од локалитета Градиште, нађени су фрагменти праис-торијске керамике. Са тог локалитета потичу два индикативна фрагмента керамике.

Према аналогијама керамике, локалитет се може датовати у гвоз-дено доба I, односно период Ha А1-А2 према средњоевропској хроноло-гији.

Аналогије: Маџари код Скопља, Поморавље, Подунавље.121

2. Бронзана гривна преклопљених крајева, који су стањени и имају мала задебљања на врху. Димензије: пречник гривне 0,065 m; дебљина 0,008 m. Гвоздено доба II, Ha C (Т. VIII/2).

121 Georgiev 1989, T. XXIV/1; Mitrevski 1992/93, 118; Ciugudean 1994, Fig. 4/5; Stojić 1986, T. 10/1, T. 3/1.


89

3. Фрагмент веће посуде заобљеног трбуха са вертикално перфорираном дршком кружног пресека. На доњем делу трбуха, испод дршке, налазе се плитке, широке, косе канелуре. Тамномрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,015 x 0,01 m. Гвоздено доба I, Ha А1/А2 (Т. VIII/3).4. Фрагмент пехара S профилације, са вертикално канелованим трбухом на коме се налазе пластична вертикална ребра. Тамномрке је боје, угла-чане површине. Димензије: 0,06 x 0,045 m. Гвоздено доба I, Ha А1/А2 (Т. VIII/4).

Локалитет Окућница Станковића (7)

координата x – 47 30 360координата y – 75 70 660надморска висина – око 490 м

Кућа Часлава Станковића налази се на десној обали Беривош-тице, око 150 m источно од ушћа те реке у Ветерницу. Реч је о тераси веће површине на источној страни пута Власе - Мијовце, непосредно иза сеоског моста преко Беривоштице. Приликом копања бунара у дворишту испред куће, на дубини око 5,5 m, нађена је бронзана игла.122

Аналогије: Стари Глог код Врања. 123

5. Бронзана украсна игла са перфорираном шупљом куглом. Испод и из-над кугле налази се по један диск. Димензије: дужина игле 0,195 m; пречник кугле 0,018 m; пречник горњег диска 0,012 m; пречник доњег диска 0,009 m; размак између горњег и доњег диска 0,004 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I (Т. VIII/5).

122 Иглу је Часлав Станковић поклонио Народном музеју у Врању, на чему му овом приликом за-хваљујемо (R. Vasić 2003, 94, Taf. 36/692).

123 Р. Васић, Паламаревић 1984, 138, Sl. 1/3; Тодоровић 1971, кат. бр. 258, 259, T. XXXV/8, 16; R. Vasić 2003, 94, T. 36/692.


90

ВРАЊЕ

Градња, локалитет Семенско дрво, Врање (8)


Локалитет Семенско дрво налази се у долинском делу Пољанице, на мес-ту где се Градњанка улива у Ветерницу. Смештен је на десној обали Ветернице и обе обале Градњанке, у непосредној близини сеоске амбуланте. Са овог платоа, који је са североисточне и југоисточне стране омеђен брдима, а на западној страни отворен према ветерничкој долини, потиче неколико налаза из неолита. На локалитету су извршена археолошка ископавања заштитног карактера.124

Приликом краткотрајног ископавања отворене су две сонде укуп-не површине 20 m2, идентичне вертикалне стратиграфије. Испод слоја хумуса, дебљине око 0,3 m, налазила се тврда компактна црна земља де-бљине око 0,65 m (културни слој), испод чега се налазила жута стерилна земља. Само у североисточном делу сонде културни слој се спуштао до релативне дубине од 1,2 m. Културни слој је садржао бројне налазе, уг-лавном атипичне, грубе керамике, ломљени камен и комаде кућног лепа. Из тог слоја, који је свакако припадао неолитском равничарском насељу, потичу фрагменти грубе керамике, дебелих зидова црвеномрке, или мрке боје украшени неорганизованим барботином или барботином организо-ваним у вертикалне или косе редове. Неке од тих посуда печене су у тзв. black topped техници.

Већи део керамичког материјала припада старчевачкој групи. То су, пре свега, фрагменти украшени барботином и дубљим широким уре-зима, затим минијатурни суд са изливником, као и посудица са четири дршке сликана црвеном бојом која се отире. У недостатку индикативних елемената који су хронолошки осетљиви, налази се не могу ближе хро-нолошки одредити.

Остатак керамичког материјала представљају финије посуде угла-чане спољашности, понекад украшене канелурама. Индикативне су посу-де са једном или две тракасте дршке испод обода, које крајем винчанске културе указују на појаву енеолитске керамике фазе Iа културне групе Бубањ - Хум. Те посуде се јављају у Супској, у слоју 2, који хронолош-ки одговара Винча - Плочник I фази, затим у Винчи, где припадају фази

124 Ископавање су обавили од 15. до 21.октобра 1970. године Милан Јовановић из Народног музеја у Врању и Душан Максимовић из Завода за заштиту споменика културе из Ниша. Резултати ископа-вања до сада нису објављени.


91

Винча-Плочник IIb, у Црнокалачкој бари где се датују у млађи винчански хоризонт, у Дивостину, у слоју фазе IIb, која одговара фази Винча D3 и многим осталим локалитетима. Плитка посуда (тањир?) са стопом под-сећа на сличне посуде Бубањ - Хум Iа фазе.

Извесно је да је локалитет Семенско дрво био насељен у неолиту у два наврата. Први пут, у периоду позне старчевачке културе, а затим на измаку винчанске културе, са неким облицима који већ најављују Бубањ - Хум Iа културу пуног енеолита у овом региону Балканског полуострва. О архитектури насеља не може се много рећи, као ни о вертикалној стра-тиграфији. Извесно је да су надземни делови објеката били начињени од лепа, али није сасвим сигурно да ли је реч о крововима земуница или је реч о зидовима надземних објеката.

Аналогије: Градња Iа: локалитети Буњиште код Прешева, Гумниште у Павловцу,

Грамаде код Владичиног Хана, затим Старчево и Црнокалач-ка бара.125

Градња Ib: Бубањ, Валач, Супска, Градац, Дивостин, манастир Свети Прохор Пчињски.126

Градња Iа Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култураГрадња Ib Млађе камено доба, млађи неолит, тзв. градачка фаза - Бубањ - Хум Iа

1. Крушколики суд уског отвора, наглашеног заобљеног трбуха, на коме се налазе четири тунеласте, вертикално перфориране дршке. Премазан је светлоцрвеном бојом, која се отире. Димензије: висина 0,085 m; преч-ник отвора 0,03 m; пречник дна 0,02 m. Средњи неолит, старчевачка култура (Т. IX/1).2. Минијатурни суд грубе фактуре са перфорацијом на средини трбуха. Судећи према контурама спољњег зида посуде, на месту перфорације на-лазио се изливник. Димензије: висина 0,055 m; пречник отвора 0,02 m. Средњи неолит, старчевачка култура (Т. IX/2).3. Шупља нога већих димензија, украшена паралелним урезаним линија-ма. Мркоцрвене је боје, приглачане површине. Висина ноге је 0,015 m. Млађи неолит, винчанска култура (Т. X/14).4. Тег од печене земље пирамидалног облика, хоризонтално перфориран при врху. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: висина 0,068 m; ширина базе 0,04 m (Т. X/15).5. Тег од печене земље купастог облика, хоризонтално перфориран при врху. Врх недостаје. Мркоцрвене је боје, приглачане површине. Димен-зије: висина 0,05 m; пречник 0,04 m (Т. IX/9).125 M. Garašanin 1979, T. XVII/3 - 5, T. XVIII/4; N. Tasić, Tomić 1969, sl. 32 - 33, T. VI/10, T. XIII/3;126 М. Гарашанин, Ђурић 1983, кат. бр. 9, 20, 48, 49; N. Tasić 1959/60, T. XIV; Сталио 1972, кат.

бр. 204; Сталио 1972, кат. бр. 204; Д. Гарашанин, М. Гарашанин 1979, 40 и даље, T. III/4, 6; M. Garašanin 1979, 170, sl. 13/35; M. Bogdanović 1990, Abb. 4.


92

ВРАЊЕ

6. Биконични пројектил за праћку, од печене земље. Мркоцрвене је боје. Димензије: висина 0,04 м; пречник на најширем делу 0,03 m (Т. IX/8).7. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде украшене неорганизованим барботином. Црвеномрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,04 x 0,055 m. Средњи неолит, старчевачка култура (Т. IX/3). 8. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде украшене барботином орга-низованим у косе редове. На трбуху се налази тунеласта, хоризонтално бушена дршка. Црвеномрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,04 x 0,055 m. Средњи неолит, старчевачка култура (Т. IX/4).9. Фрагмент равног дна и доњег дела трбуха посуде. Трбух је украшен барботином организованим у вертикалне редове. Мрке је боје, грубе пов-ршине. Димензије: 0,07 x 0,04 m. Средњи неолит, старчевачка култура (Т. IX/5).10. Фрагмент равног дна посуде са доњим делом трбуха, који је укра-шена укрштеним, грубим, косим, паралелним урезима. Сивомрке је боје,

T. IX


93

грубе површине. Димензије: 0,08 x 0,05 m. Средњи неолит, старчевачка култура (Т. IX/6).11. Фрагмент равног дна посуде са доњим делом трбуха који је украшен барботином организованим у вертикалне паралелне редове. Мрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,06 x 0,04 m. Средњи неолит, старчевачка култура (Т. IX/5).12. Фрагмент полулоптасте зделе, црвеномрке боје, приглачане површи-не. Димензије: пречник отвора 0,26 m; висина 0,065 m. Млађи неолит, винчанска култура (Т. X/10).13. Фрагмент амфоре коничног врата, заобљеног трбуха, са тракастом др-шком овалног пресека испод обода. Црвене је боје, приглачане површине. Димензије: 0,05 x 0,06 m. Млађи неолит, винчанска култура (Т. X/11).14. Фрагмент коничне посуде веома плитког реципијента наглашеног дна (конична стопа?). Украшен је плитким хоризонталним, паралелним ка-нелурама. Мркоцрвене је боје, приглачане површине. Димензије: 0,10 x 0,06 m. Млађи неолит, винчанска култура (Т. X/12).15. Фрагмент равног трбуха посуде, украшен лучним паралелним уре-зима (спирала ?). Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,05 x 0,04 m. Млађи неолит, винчанска култура (Т. X/13).16. Алатка од окресаног камена, светлобраон боје. Димензије: висина 0,04 m; ширина 0,015 m (Т. X/16).

T. X


94

ВРАЊЕ

Репинце, локалитет имање Снежане Николић, Владичин Хан (9)


Репинце се налази на југоисточ-ним обронцима Кукавице, око 3 km јужно од Владичиног Хана. На левој обали Јуж-не Мораве, на имању мештанке Снежане Николић, приликом систематског археолошког рекогносцирања 2002. го-дине нађено је неколико фрагмената праисторијске керамике.

Аналогије: локалитети Кржинце код Владичиног Хана, Меаниште у Рану-товцу, Турија код Бујановца, локалитети из прелазног перио-да у Лесковачком и Нишком пољу, Поморавље.127

Репинце I Гвоздено доба I, хоризонт канеловане керамике

1. Фрагмент зделе увученог, косо фасетираног обода. Тамномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,04 x 0,03 m. Гвоздено доба I, хори-зонт канеловане керамике (Т.XI/1).2. Фрагмент лонца украшен пластичном хоризонталном траком са отисци-ма врха прста. Жутомрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,04 x 0,05 m. Гвоздено доба I, хоризонт канеловане керамике (Т.XI/2).

T. XI

127 Булатовић, Митровић 1996/97, T. I/4, 5, 7, 8; Булатовић, Митровић 1996/97a, T. I/1, 2, 4; Була-товић 2001, T. I/4, 7, 13, T. II/1, 3, 4, 5; Булатовић, Томовић, Капуран 2005, T. 1/1 - 6, 11; Stojić 1986, T. 5/8, T. 6/1 - 11, T .7/8 - 12, T .8/1 - 4; M. Garašanin 1996, Beil. I/B1, B1 a, B1 a2, B1 a3, B1 b; Стојић 2001а, T. VI/1 - 7, T. XVII b/4, 5, T. XXIII/5, 7, 13 - 15, T. XXIV/7; Hochstetter 1982, T. 76/1, 2, T. 78/1 - 6, T. 80/8, T. 82/5 - 7, T. 88/1, 3, 4, 11, T. 99/5 - 7.


95

Грамађе, локалитет Грамаде, Владичин Хан (10)

координата x – 47 22 500координата y – 75 87 000надморска висина - 360 m

Село Грамађе налази се око 5 km јуж-но од Владичиног Хана, поред аутопута Ниш - Скопље. На једном пропланку уз западну страну аутопута, на локалитету Грамаде, на-лазе се три неправилна узвишења пречника између 4 и 6 m и висине 2-3 m. Три таква узвишења је већ истражила 1959. године археолошка екипа из Београда. Том приликом нађено је доста лепа и атипичне праисторијс-ке керамике.128 Ти налази никада нису доспели у Народни музеј у Врању, али је приликом рекогносцирања 60-их година прошлог века, на том ло-калитету сакупљена неолитска керамика која се данас налази у врањс-ком Музеју. Реч је о посудама које су на основу аналогија опредељене у средњи неолит, односно старчевачку културу.

Једини индикативан налаз керамике нађен приликом ископавања 1959. године може се определити у брњичку културу.

Аналогије: локалитети Рупе - Грамадишта у Прекодолцу, Буњиште у Жујинцу, Ограчки дол у Копањану, као и многи локалитети брњичке културе у суседству и ближој околини.129

Грамађе I Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култураГрамађе II Позно бронзано доба/гвоздено доба I, Br D/Ha А1, брњичка култура

1. Фрагмент обода посуде тањих зидова, украшен барботином организо-ваним у вертикалне паралелне редове. Црвеномрке је боје, грубе повр-шине. Димензије: 0,055 x 0,04 m. Средњи неолит, старчевачка култура (Т. XII/1).2. Фрагмент трбуха посуде дебљих зидова, украшен барботином органи-зованим у вертикалне паралелне редове. Светломрке је боје, грубе пов-ршине. Димензије: 0,06 x 0,065 m. Средњи неолит, старчевачка култура (Т. XII/2). 3. Фрагмент доњег дела трбуха посуде тањих зидова, украшен барботи-ном организованим у вертикалне паралелне редове. Светломрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,065 x 0,055 m. Средњи неолит, старчевач-ка култура (Т. XII/3).

128 М. Јовановић 1965, 217 и даље.129 О поменутим локалитетима видети каталог налазишта у овој књизи.


96

ВРАЊЕ

4. Фрагмент трбуха лонца украшен хоризонталном пластичном траком са отисцима врха прста. Светлоцрвене је боје, грубе површине. Димензије: 0,055 x 0,05 m. Средњи неолит, старчевачка култура (Т. XII/4).5. Фрагмент доњег дела трбуха посуде, украшен барботином организо-ваним у вертикалне паралелне редове. Светломрке је боје, грубе повр-шине. Димензије: 0,07 x 0,06 m. Средњи неолит, старчевачка култура (Т. XII/5).6. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде, на коме се налази корен вертикално постављене лучне дршке овалног пресека. Мрке је боје, при-глачане површине. Димензије: 0,06 x 0,05 m. Средњи неолит, старчевач-ка култура (Т. XII/6).7. Алатка од окресаног полупровидног камена мрке боје. Димензије 0,025 x 0,03 m. Средњи неолит, старчевачка култура (Т. XII/7). 8. Фрагмент »рожасте дршке који припада типу бубањско-хумске гру-пе«.130 Према опису, реч је о лучној дршци са лепезастим проширењем, или дугметастом апликом на врху која је карактеристична за брњич-ку културну групу. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, Br D/Hа А1, брњичка култура.

T. XII

130 Ове податке је Милан Јовановић преузео из Званичног дневника радова на заштитним археолош-ким ископавањима на траси аутопута »Братство-јединство« у селу Грамађе, месна канцеларија Лепеница. Ископавања су трајала од 31. X до 11. XI 1959. године, а обавили су их Војислав Тр-буховић, Александра Јуришић и Љубица Конин. Материјал није публикован, а није познато где се налази.


97

Прибој, Владичин Хан

Прибој се налази на најужем делу Врањско-бујановачке котлине, на јужном улазу у Прибојску сутеску. У том селу еви-дентирана су два праисторијска локалите-та: Камени плато и Градиште.

Прибој IБакарно доба, старији енеолит, култура Бубањ - Хум Iа (Камени плато)

Прибој IIПозно бронзано доба/гвоздено доба I, Br D/Hа А1, брњичка култура (Градиште)

Локалитет Камени плато (11)


Локалитет Камени плато налази се на јужној периферији села, на једном гребену који се са оближњих планина спушта према Јужној Мора-ви, од које је удаљен двадесетак метара. Локалитет је пробијен приликом изградње аутопута Ниш – Скопље. Са тог локалитета потиче фрагмент керамике нађен пре више деценија.131

Судећи према том налазу, реч је о мањем енеолитском насељу које припада Бубањ-Салкуца-Криводол комплексу, односно фази Iа, кул-турне групе Бубањ - Хум, према М. Гарашанину.132

Аналогије: Антин Чукар, Бубањ, Горње Гадимље, Хисар, Злотска пећина, Ковилово, Кривељ.133

1. Фрагмент пехара наглашеног трбуха, који је украшен косим паралел-ним канелурама. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,045 x 0,04 m. Бакарно доба, старији енеолит, култура Бубањ - Хум Iа (Т. XIII/1).

131 Фрагмент је пронашао Милан Јовановић током рекогносцирања. Није објављен, а налази се у На-родном музеју у Врању.

132 М. Гарашанин 1973, 164 и даље.133 Археолошко благо Косова и Метохије 1998, кат. бр. 100; Tasić 1979, T. IX/6, 7, 10; Булатовић 1998,

T. I/5, 10; М. Гарашанин, Ђурић 1983, кат. бр. 16, 47, 86; М. Гарашанин, Ајдић, Дејановић 1971, кат. бр. 172.


98

ВРАЊЕ

Локалитет Градиште (12)


Локалитет Градиште налази се на веома стрмом, доминантном уз-вишењу, на левој обали Јужне Мораве. Такав положај омогућавао је пре-гледност већег дела Јужноморавске долине између Врања и Владичиног Хана.

Локалитет је евидентиран пре неколико деценија.134 После нешто више од једне деценије делимично је истражен, кад је утврђено да је са северозападне стране праисторијско насеље било заштићено бедемом грађеним у техници сухозида, док је са осталих страна било природно заштићено стрмим стенама.135 Уочљиви трагови бедема налазе се на се-верозападном делу локалитета. Уз тај део бедема, са унутрашње стра-не, налази се кружна конструкција грађена од камена такође у техници сухозида.136 Остаци те кружне куле високи су 0,7 m, пречника су 2,4 m и непосредно леже на живој стени. Такав тип фортификације за сада је јединствен на градинским насељима брњичке културе. Осим остатака фортификације, приликом ископавања нађена је извесна количина про-филисаног кућног лепа која сведочи о стамбеној архитектури насеља, са објектима од плетера и лепа. Према боји лепа и нађене керамике аутори су закључили да је насеље страдало у пожару.137

Увидом у материјал из збирке Народног музеја у Врању који по-тиче са рекогносцирања из 60-их година прошлог века, констатовано је још неколико фрагмената који ово насеље, сасвим сигурно, опредељују у брњичку културу.138

Керамички материјал са овог локалитета указује на брњичку кул-турну групу, и то на њену старију фазу, која се може определити у пе-риод Br D/Hа А1. Чињеница да је насеље било смештено на врло стрмом узвишењу и да је имало јаку фортификацију, као и да је страдало у по-жару, потврђује да је већ у том периоду било значајнијих миграција које су проузроковале уништење овог насеља.

Аналогије: Кончуљ код Бујановца, Љаник код Прешева, Хисар у Лесков-цу и друга налазишта брњичке културе.139

134 М. Јовановић 1965, 218 - 219.135 Vukmanović, Popović 1982, 190 и даље.136 Камен је различитих димензија и вероватно је ломљен, јер нема података да је обрађен.137 И Милан Јовановић је у наведеном делу (Јовановић 1965, 218) напоменуо да је насеље горело у

пожару.138 Булатовић 1999/2000, 38 и даље.139 Булатовић 1999/2000, 38 - 42; Булатовић 1998/1999, 7 - 17; Стојић 2001а, 15 - 93.


99

T. XIII

2. Фрагмент дубоке коничне зделе. Мрке је боје, приглачане површине. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, Br D/Hа А1, брњичка култура (Т. XIII/2).3. Фрагмент зделе благе S профилације. Светломрке је боје, приглачане површине. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, Br D/Hа А1, брњичка култура (Т. XIII/3).

према: Vukmanović, Popović 1982


100

ВРАЊЕ

4. Фрагмент зделе благе S профилације. Обод је задебљан и косо засе-чен. Светломрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,15 x 0,08 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, Br D/Hа А1, брњичка култура (Т. XIII/4).5. Крушколики пехар са две дршке које високо прелазе обод. Поз-но бронзано доба / гвоздено доба I, Br D/Hа А1, брњичка култура (Т. XIII/5).6. Фрагмент обода веће посуде са прстенасто профилисаном унутрашњом ивицом. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, Br D/Hа А1, брњичка кул-тура (Т. XIII/6). 7. Фрагмент лонца са језичастом дршком и пластичном траком, украше-ном отисцима врха прста. Димензије: 0,05 x 0,045 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, Br D/Hа А1, брњичка култура (Т. XIII/7).8. Фрагмент лонца са пластичном траком, украшеном отисцима врха прс-та. Димензије: 0,04 x 0,035 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, Br D/Hа А1, брњичка култура (Т. XIII/8).9. Фрагмент лонца са масивним лучним, вертикално постављеним дршка-ма. Украшен је пластичним тракама са отисцима врха прста. Позно бронза-но доба / гвоздено доба I, Br D/Hа А1, брњичка култура (Т. XIII/9).10. Фрагмент лонца са језичастом дршком. Украшен је пластичном хори-зонталном траком са отисцима врха прста. Позно бронзано доба / гвозде-но доба I, Br D/Hа А1, брњичка култура (Т. XIII/10).11. Фрагмент тракасте дршке, украшене урезаним линијама у виду два издужена троугла чији се врхови додирују. Позно бронзано доба / гвоз-дено доба I, Br D/Hа А1, брњичка култура (Т. XIII/11).


101

Паневље, локалитет Кашин, Владичин Хан (13)


У селу Паневљу, око 10 km јужно од Владичиног Хана, на лока-литету Кашин, који се налази на десној обали Јужне Мораве, приликом систематског рекогносцирања 2002. године нађено је неколико фрагме-ната керамике. Увидом у керамички материјал констатовано је да је реч о вишеслојном праисторијском насељу.140 Осим једног фрагмента зделе, није било хронолошки осетљивих налаза, па није извесно о којим перио-дима праисторије је реч.

Аналогије: Репинце и Кржинце код Владичиног Хана, Турија и Лучане код Бујановца, Жујинце код Прешева.141

Паневље I Гвоздено доба I, хоризонт канеловане керамике

1. Фрагмент зделе увученог, косо фасетираног обода. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,05 x 0,035 m. Гвоздено доба I, хоризонт канеловане керамике (Т. XIV).

T. XIV

140 Томовић, Фидановски 2005, 21, T. I/5, 6, 8.141 Сви локалитети описани су у овој књизи.


102

ВРАЊЕ

Тесовиште, локалитет Големе ливаде, Врање (14)


Село Тесовиште налази се на плани-ни Пљачковици, око 1,5 km југоисточно од њеног највишег врха Грота (1327 m). Лока-литет Големе ливаде смештен је на падини која се благо спуште према југу, око 300 m источно од сеоске школе. Евидентиран је 1965. године, када су на површини нађени фрагменти праисторијске керамике.142

Према аналогијама, керамику са овог локалитета можемо опре-делити у крај винчанско-тордошке фазе и у градачку фазу винчанске културе.

Аналогије: Павловац код Врања, Плочник код Прокупља, Предионица код Приштине, Градац код Лесковца, Фафос у Косовској Мит-ровици, Супска код Ћуприје и други локалитети винчанско-тордошке и градачке фазе винчанске културе.143

Тесовиште I Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура

1. Фрагмент задебљаног трбуха посуде, украшен косим, паралелним уре-заним линијама које формирају траке испуњене тачкастим убодима. Там-номрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,04 x 0,04 m. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XV/1)2. Лучна дршка са дугметастим испупчењем на врху. Украшена је уским, плитким, косим канелурама. Тамномрке је боје, углачане површине. Ди-мензије: 0,075 x 0,03 m. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XV/2).3. Фрагмент посуде, украшен ширим косим канелурама. Тамномрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,05 x 0,045 m. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XV/3).4. Део секире од глачаног камена, сивозелене боје. Димензије: 0,03 x 0,05 m. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XV/4).5. Алатка на одбитку од окресаног полупровидног камена светломрке боје. Димензије: 0,025 x 0,03 m. Млађе камено доба, млађи неолит, вин-чанска култура (Т. XV/5).

142 М. Јовановић 1965, 219.143 О Павловцу видети у: Bulatović, Pavlovac, naselje starčevačke i vinčanske kulture, у припреми;

Шљивар 1999, T. IV/4, 5; Glišić 1962/63, T. I/11, T. II/10, T. IV/5, 9; Galović 1959, T. 52/4, 6, T. 61; Сталио 1972, T. IX/99; N. Tasić 1959 - 60, T. I/2; Булатовић 2003a, кат. бр. 116, 118; М. Гарашанин, Д. Гарашанин 1979, T. XV/2, T. XVIII/2, T. XIX/1, 4, 5, 7.


103

T. XV


104

ВРАЊЕ

Моштаница, Врање

Моштаница се налази на западном ободу Врањско-бујановачке котлине, око 8 km североисточно од Врања. У Моштаници су евидентирана два праисторијска локали-тета: Сланиште и Крст.

Моштаница Iа Гвоздено доба II, период Hа C (Сланиште)Моштаница Ib Гвоздено доба IV, I век пре нове ере - I век (Крст)

Локалитет Сланиште (15)


Локалитет Сланиште удаљен је око 200 m јужно од сеоске школе, а смештен је на падини која се благо спушта према сеоској реци. Мештанин Р. Дејчић је, приликом земљаних радова, на том потесу нашао ломљено камење, гар, пепео и бронзану гривну са укрштеним крајевима. Убрзо су извршена мања сондажна ископавања, којима је истражена површина од приближно 100 m2.144 Приликом радова констатован је један скелетни гроб, једна поремећена камена конструкција и «зона интезивно запечене земље, гари и пепела» која би, према Јовановићевом мишљењу, могла представљати гроб. Скелетни гроб је био оријентисан у смеру север - југ, а покојник је био положен у плитку раку у испруженом ставу на леђима. Руке су му биле савијене у лактовима, а у десној руци, која се налазила на грудима, држао је копље.

Скелетни гроб је једина поуздана затворена целина на локалите-ту. Према својој конструкцији и начину сахрањивања, нажалост, није по-годан за прецизнију културну, хронолошку или етничку детерминацију, јер се такви гробови јављају у развијеном гвозденом добу на многим ло-калитетима на територији централног Балкана. Ни гробни прилози нису нарочито хронолошки осетљиви, а према фибули са глатким луком овај гроб би се могао оквирно определити у VII - VI век пре нове ере.

Керамички налази из културног слоја дају више елемената за де-терминацију некрополе. Према стилско-типолошким одликама керамике, она одговара петом стратуму на локалитету Каципуп код Ораовице, али 144 М. Јовановић 1969, 72 - 74; Булатовић 1996/97, 5 - 14; R. Vasić 1999, 66, 75, Taf. 35/456 i Taf.

40/568.


105

и керамици са локалитета у Лесковачком пољу, Поморављу, источној Ср-бији и Косову, који се датују у VII и VI век пре нове ере.

У периоду развијеног гвозденог доба метални налази са овог ло-калитета широко су територијално распрострањени па их не можемо повезати нити са једном посебном културом, или етничком заједницом. Могућно је, нарочито захваљујући једнопетљастој фибули са седластим улегнућем на нози, коју Р. Васић датује у крај VII и VI век пре нове ере, определити некрополу у овај период.145

Аналогије: локалитети Три чељусти код Кичева, Брег - утрине код Ниша, Гривац код Крагујевца, Вајуга код Кладова, Каципуп у Ора-овици, Јеричиште у Липовици, Доње поље у Братмиловцу, Пањевачки рит и Ланиште код Јагодине, Ливаде и Кула у Михајловцу, Песак у Вајуги, Хисар код Суве Реке.146

Налази из скелетног гроба:1. Дубока конична здела увученог обода. Сивомрке је боје, грубе повр-шине. Димензије: висина 0,165 m; пречник отвора 0,29 m. Налазила се код ногу покојника. Гвоздено доба II, период Ha C (Т. XVI/1).2. Фрагмент благо заобљеног трбуха зделе са брадавичастом апликом. Црвеномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,035 x 0,03 m. Налазила се на западној страни, поред главе покојника. Гвоздено доба II, период Ha C (Т. XVI/2).3. Гвоздено листолико копље са перфорираним тулцем. Димензије: ду-жина 0,27 m; ширина 0,022 m. Налазило се изнад главе покојника, са западне стране. Гвоздено доба II, период Ha C (Т. XVI/3).4. Гвоздена лучна фибула са глатким луком кружног пресека и једном очуваном петљом. Дужина лука је 0,08 m. Налазила се поред десне под-лактице покојника. Гвоздено доба II, период Ha C (Т. XVI/4).5. Фрагмент салталеона од бронзане жице. Димензије: дужина 0,017 m; пречник 0,007 m. Налазио се испод леве потколенице Гвоздено доба II, период Ha C (Т. XVI/5).

Налази из поремећене камене конструкције, која је обележена као гробна конструкција:6. Благобиконична здела са језичастим дршкама испод обода, која је на ободу украшена косим низовима правоугаоних отисака у жлебу, изведе-ним назубљеним инструментом. Мрке је боје, глачане површине. Димен-

145 Р. Васић 1977, 10, R. Vasić 1999, 66, 75.146 Маленков 1975, 133 и даље, sl. 4, 5, 7, 8; Кузман 1985, crt. 1 - 11; Ђурић 1985, 19; М. Богдано-

вић 1974, 145 - 156; P. Popović, Vukmanović, Radojčić 1986, 168 - 183; Vukmanović, Popović 1982, T. XI/1, T. XII/1, T. XV/5; Ђурић 1993, 277 и даље; Стојић, Јоцић 1993, T. 8; Stojić 1986, T. 25/1; Стојић 2004; Jevtić 1994, Pl. I/1, 2, Pl. II/1; R. Vasić 1987, sl. 38/19, 22.


106

ВРАЊЕ

зије: висина 0,066 m; пречник отвора 0,22 m. Гвоздено доба II, период Ha C (Т. XVII/6).

Налази из зоне интезивно запечене земље, гари и пепела која, према Јовановићу, представља гроб са спаљеним покојником: 7. Полулоптаста здела са рожастим испупчењима на врху обода. По сре-дини целе посуде украшена је хоризонталном канелуром и са два хори-зонтална низа вертикалних канелура, распоређених радијално, од дна према ободу посуде. Мркоцрвене је боје, финије фактуре, углачане пов-

T. XVI


107

ршине. Димензије: висина 0,055 m; пречник отвора 0,135 m. Гвоздено доба II, период Ha C (Т. XVII/7).8. Фрагмент посуде, украшен плитким, широким, хоризонталним канелу-рама. Мрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,03 x 0,03 m. Гвоздено доба II, период Ha C (Т.XVII/12).9. Фрагмент крушколиког пехара танких зидова, задебљаног обода у виду крагне. На трбуху је украшен плитким, косим канелурама. Тамномрке је боје, глачане површине. Димензије: 0,055 x 0,05 m. Гвоздено доба II, период Ha C (Т.XVII/9).10. Тракаста дршка, украшена вертикалним дубљим канелурама. Там-номрке је боје, глачане површине. Димензије: 0,03 x 0,06 m. Гвоздено доба II, период Ha C (Т.XVII/16).11. Фрагмент лонца, украшен пластичном траком са отисцима врха прста. Мрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,045 x 0,05 m. Гвоздено доба II, период Ha C (Т.XVII/15).

Покретни налази из културног слоја:12. Фрагмент зделе увученог обода, који је украшен фасетама праћеним урезаним линијама. Сивомрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,05 x 0,035 m. Гвоздено доба II, период Ha C (Т.XVII/8).13. Фрагмент веће посуде, украшен косим лучним канелурама. На рамену се налази корен дршке. Црвеномрке је боје, приглачане површине. Ди-мензије: 0,11 x 0,07 m. Гвоздено доба II, период Ha C (Т.XVII/10).14. Фрагмент трбуха посуде, украшен пластичним хоризонталним пара-лелним, као и косим тракама, које су орнаментисане косим урезима. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,06 x 0,045 m. Гвоздено доба II, период Ha C (Т.XVII/11).15. Фрагмент благо заобљеног задебљаног трбуха, који је украшен вер-тикалним, односно косим низовима утиснутих правоугаоних отисака и хо-ризонталним низом, највероватније, утиснутих везаних S мотива. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,03 x 0,045 m. Гвоздено доба II, период Ha C (Т.XVII/13).16. Фрагмент трбуха посуде украшен хоризонталном урезаном линијом, испод које се налази низ косих урезаних линија. Мрке је боје, приглача-не површине. Димензије: 0,045 x 0,055 m. Гвоздено доба II, период Ha C (Т.XVII/14).17. Бронзана лучна једнопетљаста фибула са, судећи према контурама лома, правоугаоном стопом са седластим улегнућем. Лук је кружног пре-сека, а на крајевима је украшен са по једним попречним пластичним реб-ром. Димензије: дужина лука 0,058 m; пречник 0,004 m (Т.XVII/17).147

147 R. Vasić 1999, T. 40/568


108

ВРАЊЕ

18. Бронзана гривна кружног пресека са укрштеним крајевима, који су украшени вертикалним урезима. Димензије: пречник гривне 0,08 m; де-бљина 0,012 m (Т.XVII/18).19. Биконична бронзана перла, по средини вертикално перфорирана. Димензије: дужина 0,022 m; ширина 0,018 m (Т.XVII/19).

T. XVII


109

Локалитет Крст (16)


Потес назван Крст налази се непосредно на улазу у село, са ис-точне стране сеоског пута, на једном издуженом гребену, који доминира западним делом Врањско-бујановачке котлине. Са тог локалитета потиче једна оловна глава јелена, која је, пре неколико деценија, као поклон, доспела у Народни музеј у Врању и која до сада није публикована ус-лед недостатка аналогија. Локалитет Крст евидентиран је 1996. године, када се у разговору са мештанима сазнало да се на том потесу, приликом земљаних радова, налазе људске кости и опеке.148 Приликом системат-ског рекогносцирања локалитета угрожених изградњом аутопута 2002. године, локалитет је поново посећен и тада су у једном мањем профилу, на дубини од 0,6 до 2 m, уочене људске бутне кости и кости ребара.

Оловна глава јелена нема одговарајућих аналогија у литератури. Судећи према опеки и људским костима који су нађени, вероватно је реч о античкој некрополи. Шупљине уместо очију биле су карактеристичне на представама људских лица и маски крајем старе ере и у првим вековима нове ере, а везује се за традицију старих Гала.149 За Гале су карактерис-тичне, осим представа волова и вепрова, тореутске и фигуралне предста-ве јелена. Гали, међутим, нису реалистички приказивали животиње због одређених религиозних табуа, па су њихове представе упрошћене и су-марне, за разлику од јелена из Моштанице.150 У пластици римске културе животиње се углавном приказују сумарно, без реалистичких детаља, мада има извесних изузетака, као што је глава јарца из Старог Сланкамена и глава бика из Сурдука, које су израђене у изразито реалистичном стилу. На представи бика из Сурдука очи су такође инкрустиране.151 Према тим сазнањима, фигура јелена из Моштанице могла би припадати периоду пре римске доминације или римској култури са извесним утицајем Келта који су, већ је извесно, боравили на том простору пре доласка Римљана.

Приближне аналогије: Neuvy-en-Sullias у Француској, Стари Сланкамен, Сурдук.152

148 Посету је обавила екипа Народног музеја из Врања, у саставу: Ива Лаковић, Горан Митровић и Александар Булатовић.

149 Torbrügge 1987, 243, 245; Barrate 1989, 99.150 Torbrügge 1987, 206, 226 и даље.151 Tadin 1979, sl. 119, 120.152 Torbrügge 1987, 226; Tadin 1979, sl. 119,120.


110

ВРАЊЕ

1. Оловна глава јелена израђена у техници шупљег ливења. Врх њушке је затупаст, док су уместо очију остављене две мање кружне шупљине, вероватно за уметање неког другог материјала. Судећи према малим, тек никлим роговима с једним парошком који је окренут напред, јелен је вео-ма млад. Уши су такође представљене веома реалистично, са представом кратких длака које их прекривају. Реализам достиже врхунац у предста-ви крзна на целом попрсју животиње, нарочито на врату где су видљиви и поједини праменови длака. На унутрашњој страни доњег дела врата видљиво је прстенасто удубљење, а крајеви врата закренути су унутра, па се претпоставља да је глава стајала на некој кружној плочи пречника око 0,03 m. Висина главе је 0,075 m (Т. XVII/20).


111

Ранутовац, Врање

Ранутовац се налази на западном ободу Врањско-бујановачке котлине, око 5 km североисточно од Врања. У том селу евидентирана су два праисторијска локали-тета: Чука (Два брата) и Меаниште.

Ранутовац I Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Чука)

Ранутовац IIГвоздено доба I, период Ha А2 – B2, хоризонт канеловане керамике (Меаниште)

Локалитет Два брата (17)


Локалитет Два брата констатован је 1954. године на простору »источно од кућа села Ранутовца«.153 Локалитет је тада описан као „стрм брежуљак оријентисан по правцу североисток - југозапад, са чије се ју-гозападне стране налази мањи заобљен брежуљак“. Тада је регистровано неколико фрагмената тањира задебљаног обода и дршке са дугметастим испупчењима.154 Касније се испоставило да је локалитет који је евиденти-ран, заправо, био локалитет који се назива Чука, а да је потес Два брата само западна периферија тог неолитског локалитета.

Локалитет Чука (17)


Како је већ истакнуто, локалитет Чука, заправо његова западна периферија, био је дуго познат у литератури као локалитет Два брата. Локалитет Чука налази се на југозападној периферији села, изнад куће Саше Ташула, на брежуљку чији је врх заравњен и чини овални плато оријентације север - југ. На површини око 1,5 хектара констатовани су налази керамике, као и велики број примерака оруђа од окресаног ка-153 М. Гарашанин, Д. Гарашанин 1965, 10.154 M. Garašanin 1954, 26, sl. 6, 1.


112

ВРАЊЕ

мена у свим фазама израде (језгра, одбици, неретуширани примерци) и један већи комад лепа.155 Узвишење на коме се налази локалитет издиже се око 40 m од долинског дела котлине, а природно је заштићено стрмим падинама са источне, јужне и југозападне стране. На западној страни повезано је мањом удолином са заобљеним узвишењем мањих димензија (Два брата), а на северу са планинским масивом у залеђу.

Према топографији налазишта и налазима керамике, локалитет се може определити у градачку фазу винчанске културе.

Аналогије: Рашка у Врању, Слатина у Клиновцу, Градац код Лесков-ца.156

1. Фрагмент тањира задебљаног обода. Мрке је боје, приглачане пов-ршине. Димензије: 0,035 x 0,04 m. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XVIII/1).2. Фрагмент тањира задебљаног обода. Црне је боје, приглачане пов-ршине. Димензије: 0,035 x 0,04 m. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XVIII/2).3. Фрагмент оштро профилисане зделе задебљаног трбуха. Црне је боје, приглачане површине. Димензије: 0,045 x 0,035 m. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XVIII/3).4. Фрагмент оштро профилисане зделе задебљаног трбух. Тамносиве је боје, приглачане површине. Димензије: 0,04 x 0,03 m. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XVIII/4).

Локалитет Меаниште (18)

координата x – 47 13 500координата y – 75 78 600надморска висина 360 – 380 m

Локалитет Меаниште налази се на источној периферији села у подножју неолитског локалитета Чука. Мештанин Саша Стошић - Ташул је 2000. године, копајући темељ за кућу, нашао бројне фрагменте посу-да од печене земље.157 Приликом посете локалитету, испод површинског слоја дебљине око 1 m, констатован је културни слој дебљине око 0,5 m. Испод овог слоја налазио се стерилни песак. Локалитет је поново посећен

155 У јесен 2002. године локалитет је посетила екипа Народног музеја из Врања, у саставу: Горан Митровић и Александар Булатовић.

156 Булатовић 2005, T. II/3, 5, T. III/1; Сталио 1972, T. I/1 - 10, T. II/16 - 20; Дршке са дугметастим испупчењем које помињу аутори (М. Гарашанин, Д. Гарашанин 1965, 10), које овом приликом нису констатоване, такође, указују на градачку фазу винчанске културе.

157 Одмах по проналаску керамике власник је обавестио Музеј, на чему му овом приликом захваљује-мо.


113

T. XVIII

приликом систематског археолошког рекогносцирања у јуну 2002. годи-не, када је керамика сличних стилско-типолошких особина констатована и око 200 м северно од локалитета Меаниште, на потесу Гробишта.158 Ту је Стојан Тасић, вршећи ископ за приватне потребе, на дубини од 1,5 m нашао фрагменте керамике и нагорели профилисани кућни леп. Вероват-но је реч о истом праисторијском насељу већих димензија. 158 Томовић, Фидановски 2005, T. II/1 - 3, 5, T. III/1, T. IV/4.


114

ВРАЊЕ

Према аналогијама керамичког материјала, налази са овог лока-литета могу се датовати у период Ha А2 – B2, према средњоевропској хронологији.

Аналогије: Буњиште у Жујинцу, Хисар у Лесковцу, Кончуљ, Лучане, Ту-рија, Широко у Белаћевцу, Кастанас.159

5. Фрагмент зделе увученог обода са тунеластом издуженом, хоризон-тално перфорираном дршком, вертикално постављеном на обод. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,10 x 0,08 m; пречник отвора 0,23 m. Гвоздено доба I, период Ha А2 – B2, хоризонт канеловане кера-мике (Т. XVIII/5). 6. Фрагмент зделе увученог, фасетираног обода. Мрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,045 x 0,035 m. Гвоздено доба I, период Ha А2 – B2, хоризонт канеловане керамике (Т. XVIII/6). 7. Фрагмент благобиконичне зделе фасетираног обода. Тамноокер је боје, углачане површине. Димензије: 0,065 x 0,045 m. Гвоздено доба I, период Ha А2 – B2, хоризонт канеловане керамике (Т. XVIII/7). 8. Фрагмент полулоптасте зделе. Мрке је боје, глачане површине. Ди-мензије: 0,05 x 0,045 m. Гвоздено доба I, период Ha А2 – B2, хоризонт канеловане керамике (Т. XVIII/8). 9. Фрагмент зделе увученог, фасетираног обода. Окер је боје, глачане површине. Димензије: 0,045 x 0,035 m. Гвоздено доба I, период Ha А2 – B2, хоризонт канеловане керамике (Т. XVIII/9). 10. Фрагмент благобиконичне зделе фасетираног обода. Мрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,055 x 0,045 m. Гвоздено доба I, период Ha А2 – B2, хоризонт канеловане керамике (Т. XVIII/10). 11. Крушколики пехар са једном лучном дршком овалног пресека, која високо прелази обод. Мрке је боје, углачане површине. Димензије: виси-на (без дршке) 0,15 m; пречник отвора 0,085 m. Гвоздено доба I, период Ha А2 – B2, хоризонт канеловане керамике (Т. XVIII/11). 12. Фрагмент коничне шоље са дршком која прелази обод. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,045 x 0,05 m. Гвоздено доба I, пери-од Ha А2 – B2, хоризонт канеловане керамике (Т. XVIII/12). 13. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде, украшен вертикалним и косим, уским канелурама. Мрке је боје, глачане површине. Димензије: 0,045 x 0,04 m. Гвоздено доба I, период Ha А2 – B2, хоризонт канеловане керамике (Т. XIX/13).14. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде, украшен хоризонталним канелурама. Мрке је боје, глачане површине. Димензије: 0,03 x 0,04 m.

159 Булатовић, Томовић, Капуран 2005, T. I/1; Стојић 2001а, T. XVII b/1, 3 - 5; Hochstetter 1982, T. 130/2; Археолошко благо Косова и Метохије 1998, кат. бр. 154, 209.


115

Гвоздено доба I, период Ha А2 – B2, хоризонт канеловане керамике (Т. XIX/14). 15. Фрагмент тракасте дршке који је украшен вертикалним низовима правоугаоних отисака назубљеним инструментом, у комбинацији са ко-сим урезаним линијама. Мркоцрвене је боје, приглачане површине. Ди-мензије: 0,05 x 0,04 m. Гвоздено доба I, период Ha А2 – B2, хоризонт канеловане керамике (Т. XIX/15). 16. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде, украшен косим, уским ка-нелурама. Окер је боје, углачане површине. Димензије: 0,10 x 0,045 m. Гвоздено доба I, период Ha А2 – B2, хоризонт канеловане керамике (Т. XIX/16). 17. Фрагмент полулоптастог лонца благо разгрнутог обода. Украшен је хоризонталним пластичним тракама, које су спојене вертикалним, плас-

T. XIX


116

ВРАЊЕ

тичним тракама са отисцима врха прста и брадавичастом апликацијом. Окер је боје, приглачане површине. Димензије: 0,09 x 0,175 m. Гвоздено доба I, период Ha А2 – B2, хоризонт канеловане керамике (Т. XIX/17). 18. Фрагмент обода лонца, украшен хоризонталном и вертикалном плас-тичном траком са отисцима врха прста. Тамноокер је боје, приглачане површине. Димензије: 0,055 x 0,06 m. Гвоздено доба I, период Ha А2 – B2, хоризонт канеловане керамике (Т. XIX/18). 19. Фрагмент обода лонца, украшен хоризонталном пластичном траком са отисцима врха прста. Обод, који је благо задебљан, украшен је отис-цима врха прста. Мркоцрвене је боје, приглачане површине. Димензије: 0,04 x 0,045 m. Гвоздено доба I, период Ha А2 – B2, хоризонт канеловане керамике (Т. XIX/19). 20. Фрагмент обода лонца, украшен хоризонталном пластичном траком с вертикалним зарезима. Обод, који је благо задебљан такође је украшен вертикалним зарезима. Мркоцрвене је боје, грубе површине. Димензије: 0,045 x 0,055 m. Гвоздено доба I, период Ha А2 – B2, хоризонт канелова-не керамике (Т. XIX/19). 21. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде на коме се налази језичаста дршка. Мркоцрвене је боје, углачане површине. Димензије: 0,08 x 0,05 m. Гвоздено доба I, период Ha А2 – B2, хоризонт канеловане керамике (Т. XIX/21).


117

Врање

Врање се налази на западном ободу Врањско-бујановачке котлине, на комуника-цијском правцу који ову котлину повезује са Ветерничком долином. На подручју Врања и приградских насеља евидентирано је шест археолошких локалитета из праисторијског периода: Рашина окућница, Ћошка, Антин чукар, Оџинка, Цигански рид, Пржар.

Врање Iа Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Рашка)Врање Ib Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Рашка, Ћошка)Врање II Бакарно доба, старији енеолит, култура Бубањ - Хум Iа (Собина)Врање IIIа Гвоздено доба II, период Ha C (Оџинка)Врање IIIb Гвоздено доба III, период Ha D (Цигански рид)Врање IIIc Гвоздено доба IV, хеленистичка култура (Пржар) Врање IIId Гвоздено доба IV, латенска култура (Рашка)

Локалитет Рашина окућница, Рашка (19)


Рашка је приградско насеље на југоисточној периферији Врања. Налазиште је смештено на коси, која се благо спушта према Јужној Мора-ви, од које је удаљена око један километар. Локалитет је први пут еви-дентиран 50-их година прошлог века, али је тек 2000. године археолошки сондиран.160 Наиме, октобра 2000. године власник парцеле Раде Ивковић, приликом земљаних радова у дворишту, наишао је на већу количину ке-рамике и гари па је позвао екипу археолога из Народног музеја у Врању да контролише наставак радова. При сондирању је, после хумусног слоја, констатован културни слој сивомрке земље, дебљине око 0,6 m. У једном делу сонде у том слоју је констатована јама дубине око 1 m, која је улази-ла у три профила. Јама је око 0,5 m, била укопана у мркожуту здравицу. Остатке објекта на који смо наишли на дубини 437,60 - 437,14 m чинила је већа количина лепа и запечене земље, гар, ломљени камен, оруђе од печене земље, окресаног и глачаног камена, делови јеленских рогова и животињских костију, као и већа количина керамике.161

160 M. Garašanin 1954, 5 - 39, T. III/2, 7, М. Гарашанин, Д. Гарашанин 1965, 8.161 О овом неолитском насељу, са комплетном документацијом и целокупним керамичким и осталим

покретним налазима, опширније видети у: Булатовић 2005, 9 - 23.


118

ВРАЊЕ

Према стратиграфији, није било могућно сигурно утврдити да ли је насеље ране винчанске културе настало непосредно на остацима кас-ног старчевачког насеља или између њих постоји известан хијатус. У про-филу су установљена два културна слоја. Први слој, са остацима полуу-копаног стамбеног објекта чији је надземни део био изграђен од плетери и лепа и ојачан ломљеним каменом, и други слој, са укопаном дубљом јамом на којој се налазио објекат винчанске културе. У тој јами претеж-но се налази материјал фазе Винча - Тордош II, са тек неколико налаза керамике на дну који, према стилско-типолошким особинама, одговарају старчевачкој култури.

Осим неолитског насеља, на том локалитету нађен је уз темељ куће на дубини око 1 m, у неолитском слоју, један мањи латенски укоп који се подвлачио под темељ куће.162 У укопу је било неколико фрагмен-тованих посуда, гар и пепео.

Према аналогијама, керамика из јаме у Рашкој датована је у касни латен, односно I век пре. н.е. (Латен IV, према Рајнекеу).

Аналогије: Неолитски период: Супска, Плочник, Градац, Предионица, Павловац,

Винча.163

Латенски период: Ораовица, Кршевица, Карабурма, Жидовар, Турски Шанац, Гомолава, Сараорци.164

1. Фрагмент благо заобљеног трбуха веће посуде на коме се налази хори-зонтално перфорирана тунеласта дршка. Црвеномрке је боје, грубе повр-шине. Димензије: 0,045 x 0,055 m. Нађен је на дну јаме. Средњи неолит, старчевачка култура (Т. XX/1). 2. Фрагмент трбуха посуде, украшен низовима зареза изведеним импре-со техником. Мрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,045 x 0,035 m. Случајни налаз. Средњи неолит, старчевачка култура (Т. XX/2). 3. Фрагмент трбуха посуде, украшен отисцима врха прста на свежој пов-ршини суда. Мрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,04 x 0,035 m. Случајни налаз. Средњи неолит, старчевачка култура (Т. XX/3). 4. Фрагмент трбуха посуде, украшен мотивом гранчице изведеним имп-ресо техником. Црвене је боје, приглачане површине. Димензије: 0,035 x 0,04 m. Случајни налаз. Средњи неолит, старчевачка култура (Т. XX/4).

162 Булатовић 2000, 323 и даље.163 Д. Гарашанин, М. Гарашанин 1979, T. XXI - XXXVIII; T. XIV/2 - 4 i T. XVI/2; Шљивар 1999, 31 и

даље, T. I/6, 8, 9, 10; T. II/7, 8, 13; T. III/1, 3, 6, 7, 8, 10; T. V/4, 6, 7, 10; Сталио 1972, T. I/1 - 5, 9 - 11, T. II/16 - 19; Galović 1959, T. 28 i 29; Glišić 1962/63, 40 и даље, T. II/3, 6; T. III/3, 5, 6; T. IV/1 - 4, 9; M. Garašanin 1979, 130 и даље; М. М.Васић 1936, 13, сл. 61.

164 П. Поповић 2005, T. VI/2 - 4, 6, 13; Vukmanović, Popović 1982, T. V/1, 2, T. IX; Sladić 1986, T. IX, T. XVI - XXVI, T. XXXV, T. XXXVI/1 - 9, T. XLIII/7; P. Popović 2001, Pl. 1/1 - 5, Pl.4/2, 4 - 14.


119

5. Антропоморфна фигурина стубасте форме. Десна рука је наслоњена на благо наглашен трбух. Недостају глава и лева рука. На телу су моделова-не две мале дојке. Доњи део фигурине је благо проширен. Тамноцрвене је боје. Димензије: висина 0,034 m; пречник 0,015 m. Случајни налаз. Средњи неолит, старчевачка култура (Т. XX/5).

T. XX


120

ВРАЊЕ

6. Стубаста антропоморфна фигурина, којој недостају руке и доњи део тела. Лице је пластично моделовано, под углом од 45 степени у односу на тело. Очи су приказане као два овална удубљења, а теме је заравњено. Димензије: висина 0,046 m; пречник 0,02 m. Случајни налаз. Средњи неолит, старчевачка култура (Т. XX/6). 7. Део стубасте антропоморфне фигурине, благо проширеног доњег дела. Фигурина је крајње сумарно моделована. Димензије: висина 0,037 m; пречник 0,015 m. Случајни налаз. Средњи неолит, старчевачка култура (Т. XX/7). 8. Фрагмент оштро профилисане зделе, наглашеног трбуха и кратког ци-линдричног врата. Тамносиве је боје, приглачане површине. Димензије: висина 0,04 m; пречник отвора 0,185 m. Сонда 2, IV о. с. Млађи неолит, винчанска култура (Т. XX/8). 9. Фрагмент зделе кратког цилиндричног врата и задебљаног трбуха. Сиве је боје, приглачане површине. Димензије: висина 0,024 m; пречник отвора 0,062 m. Сонда 2, VI/VII о. с. Млађи неолит, винчанска култура (Т. XX/9). 10. Фрагмент зделе наглашеног трбуха и кратког цилиндричног врата. Сивомрке је боје, приглачане површине. Димензије: висина 0,05 m; преч-ник отвора 0,192 m. Сонда 2, X о. с. Млађи неолит, винчанска култура (Т. XX/10). 11. Фрагмент зделе заобљеног трбуха, кратког цилиндричног врата. Сиве је боје, приглачане површине. Димензије: 0,07 x 0,042 m. Случајни на-лаз. Млађи неолит, винчанска култура (Т. XX/1). 12. Фрагмент зделе цилиндричног врата, коничног трбуха. Сивомрке је боје, углачане површине. Димензије: висина 0,04 m; пречник отвора 0,125 m. Случајни налаз. Млађи неолит, винчанска култура (Т. XX/12). 13. Фрагмент тањира или зделе, задебљаног тордираног обода. Тамно-сиве је боје, приглачане површине. Димензије: 0,035 x 0,04 m. Случајни налаз. Млађи неолит, винчанска култура (Т. XX/13). 14. Фрагмент посуде кратког цилиндричног врата и заобљеног трбуха, који је украшен косим широким канелурама. Сиве је боје, приглачане површине. Димензије: 0,034 x 0,052 m. Случајни налаз. Млађи неолит, винчанска култура (Т. XXI/14). 15. Фрагмент посуде кратког цилиндричног врата и заобљеног трбуха, украшен косим широким канелурама. Тамносиве је боје, углачане повр-шине. Димензије: 0,05 x 0,055 m. Случајни налаз. Млађи неолит, винчан-ска култура (Т. XXI/15). 16. Амфора дугог цилиндричног врата и заобљеног трбуха, на коме се налази лучна дршка овалног пресека. Трбух посуде украшен је мањим рожастим троугаоним задебљањима. Сивомрке је боје, приглачане пов-


121

ршине. Димензије: висина 0,113 m; пречник отвора 0,068 m. Случајни налаз. Млађи неолит, винчанска култура (Т. XXI/16). 17. Амфора дугог цилиндричног врата и заобљеног трбуха. На рамену се налази брадавичаста дршка. Трбух посуде украшен је косим широким ка-

T. XXI


122

ВРАЊЕ

нелурама. Тамномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,177 x 0,158 m. Сонда 2, V о. с. Млађи неолит, винчанска култура (Т. XXI/17). 18. Фрагмент посуде заобљеног трбуха, на коме се налази дугметаста ап-ликација. Горњи део трбуха украшен је косим канелурама. Тамносиве је боје, приглачане површине. Димензије: 0,065 x 0,042 m. Случајни налаз. Млађи неолит, винчанска култура (Т. XXI/18). 19. Фрагмент посуде заобљеног трбуха, украшен преплетима косих кане-лура у три хоризонтална низа. Тамносиве је боје, приглачане површине. Димензије: 0,072 x 0,069 m. Сонда 2, IV о.с. Млађи неолит, винчанска култура (Т. XXI/18). 20. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде, украшен косим паралел-ним углачаним линијама. Раме и доњи део трбуха спаја коленасто савије-на дршка, на чијем се врху налазила апликација која недостаје. Мрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,073 x 0,047 m. Случајни налаз. Млађи неолит, винчанска култура (Т. XXI/20). 21. Коленасто савијена дршка, са издуженим рожастим наставком на врху. Сивомрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,04 x 0,07 m. Случајни налаз. Млађи неолит, винчанска култура (Т. XXI/21). 22. Антропоморфна фигурина, реалистички моделована, наглашених бо-кова и глутеја. Трбух је благо наглашен, а ноге су раздвојене вертикал-ном цртом. Фигурина је у доњем делу стубастог облика, а судећи по кон-турама лома, горњи део био је пљоснат. Мркоцрвене је боје. Димензије: висина 0,037 m; ширина 0,015 m; дебљина 0,013 m. Случајни налаз. Млађи неолит, винчанска култура (Т. XXI/22). 23. Глава антропоморфне фигурине, реалистички моделована. Лоптастог је облика, танког врата, истакнутог лица и шиљато пластично моделова-ног обрадка и носа. Очи су у виду тачкастих удубљења, а четири слична удубљења налазе се на темену главе. Фигурина је израђена од недовољ-но пречишћене земље. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: висина 0,035 m; ширина 0,023 m. Сонда 2, VI о.с. Млађи неолит, винчан-ска култура (Т. XXI/22). 24. Горњи део антропоморфне фигурине пљоснатог облика. Трбух је бла-го наглашен, а груди су сумарно пластично моделоване. Недостају ноге, руке и глава. Мркоцрвене је боје. Димензије: висина 0,042 m; ширина 0,028 m; дебљина 0,013 m. Случајни налаз. Млађи неолит, винчанска култура (Т. XXI/24). 25. Дубља здела оштре S профилације, израђена на витлу. Сивомрке је боје, фине фактуре, углачане површине. Димензије: висина 0,09 m; пречник отвора 0,198 m. Млађе гвоздено доба, латенска култура (Т. XXII/25).


123

26. Дубља здела оштре S профилације, израђена на витлу. Сиве је боје, фине фактуре, углачане површине. Димензије: висина 0,10 m; пречник отвора 0,218 m. Млађе гвоздено доба, латенска култура (Т. XXII/26).

T. XXII


124

ВРАЊЕ

27. Фрагмент зделе оштре S профилације, израђене на витлу. Црвене је боје, фине фактуре, углачане површине. Димензије: 0,065 x 0,024 m. Млађе гвоздено доба, латенска култура (Т. XXII/27). 28. Фрагмент полулоптасте зделе разгрнутог обода, израђене на витлу. Сиве је боје, фине фактуре, углачане површине. Димензије: 0,044 x 0,04 m. Млађе гвоздено доба, латенска култура (Т. XXII/28). 29. Фрагмент дна и трбуха посуде дубоког реципијента. Дно је благо уг-нуто. Рађена је на витлу, црвене боје, фине фактуре. Димензије: висина 0,10 m; пречник трбуха 0,122 m. Млађе гвоздено доба, латенска култура (Т. XXII/29). 30. Део пехара лоптастог облика са две угласте тракасте дршке. На ра-мену посуде налази се пластично хоризонтално ребро. Фине је фактуре, црвене боје, рађен на витлу. Димензије: 0,132 x 0,10 m. Млађе гвоздено доба, латенска култура (Т. XXII/30). 31. Прстенасто профилисано дно посуде израђене на витлу. Сиве је боје, фине фактуре, углачане површине. Димензије: висина 0,03 m; пречник дна 0,078 m. Млађе гвоздено доба, латенска култура (Т. XXII/31). 32. Фрагмент лонца лоптастог облика. На ободу се налази низ вертикал-них зареза, испод којих је урезана хоризонтална линија. Испод линије су орнаменти у виду снопова линија изведених чешљастим инструментом. Мркоцрвене је боје, ручно израђен, грубе површине. Димензије: 0,12 x 0,115 m. Млађе гвоздено доба, латенска култура (Т. XXII/32). 33. Фрагмент лонца лоптастог облика. Орнаментисан је сноповима линија изведених чешљастим инструментом. Мркоцрвене је боје, грубе површи-не, ручно израђен. Димензије: 0,082 x 0,075 m. Млађе гвоздено доба, латенска култура (Т. XXII/33). 34. Фрагмент лонца лоптастог облика. Дно је пластично наглашено. Ор-наментисан је сноповима линија изведених чешљастим инструментом. Мркоцрвене је боје, грубе површине, ручно израђен. Димензије 0,18 x 0,085 m. Млађе гвоздено доба, латенска култура (Т. XXII/34). 35. Фрагмент лонца ситуластог облика. Дно је пластично наглашено. Ор-наментисан је сноповима линија изведених чешљастим инструментом. Мркоцрвене је боје, ручно израђен, грубе површине. Димензије: 0,135 x 0,083 m. Млађе гвоздено доба, латенска култура (Т. XXII/35).

Локалитет Ћошка (20)

Потес Ћошка налази се на западном ободу Врањско-бујановачке котлине, на северозападној периферији Врања. На том потесу, који чине


125

стрме падине испресецане мањим заравњеним платоима, обрађујући земљу, Никола Стојиљковић из Врања нашао је неолитску секиру.165

Секире тог типа веома су распрострањене на неолитским локали-тетима централног Балкана. Како осим секире није нађен други архео-лошки материјал, локалитет се не може прецизније датовати.

1. Секира у облику обућарског калупа. Израђена је од глачаног каме-на црне боје, хомогене структуре. Димензије: дужина 0,117 m; ширина 0,047 m; дебљина 0,032 m (Т. XXIII/1).

165 Секиру је Никола Стојиљковић поклонио Народном музеју у Врању, на чему му овом приликом захваљујемо.

166 Булатовић 1998, 163 - 170.167 Упоредити N. Tasić 1979, 100; М. Гарашанин, Санев, Симоска, Китановски 1971, 15.

T. XXIII

Локалитет Антин чукар, Собина (21)

координата x – 47 13 520координата y – 75 72 260надморска висина - око 690 m

Собина је приградско насеље на западној периферији Врања. Ло-калитет Антин чукар налази се северозападно од Собине, на доминант-ном узвишењу, које је окружено сеоским потоком, са истока, а са запада Собинском реком. Природно је заштићено стрмим падинама са запада, југа и истока, а на северу је повезано превојем са већим узвишењем у залеђини.166 Испод платоа, на врху тог узвишења, налази се блага пади-на према југу, површине око 200 m2, на чијем је североисточном рубу, уз стену висине око 1,5 m, констатован праисторијски стамбени објекат. Сондажним рекогносцирањем које је извршено 1997. године, утврђено је да је објекат био изграђен уз стену, која је послужила као један зид објекта, што није јединствен случај у праисторијским културама цент-ралног Балкана.167 Отежавајућу околност чинило је дејство ерозивних процеса који су девастирали културни слој. У културном слоју нађен је


126

ВРАЊЕ

велики број делова посуда од печене земље, оруђе од глачаног и окре-саног камена и печене земље, као и мањи фрагменти запечене земље и гар. Недостатак профилисаног лепа може се објаснити веома интезивним ерозивним процесом. Двадесетак метара јужно од тог објекта, уз ниску стену, констатован је део поднице од набијене земље, површине око 0,7 m2 и дебљине 0,03 m. Узевши у обзир ове податке, закључили смо да је реч о мањем насељу, са стамбеним објектима надземног типа у којима су поднице биле од набијене земље.

Према бројним аналогијама, овај материјал се може определити у фазу Iа културне групе Бубањ – Хум, према М. Гарашанину.

Аналогије: Прибој, Градац, Бубањ, Ковилово, Кривељ и Злотска пећина у сливу Тимока, Хисар и Горње Гадимље на Косову, Шупле-вац у Македонији.168

1. Плитки тањир дебелих зидова, са две језичасте, вертикално перфо-риране дршке, које се налазе непосредно испод обода. Орнаментисан је радијално распоређеним линијама, које су изведене техником графи-тирања. Мрке је боје, углачане површине. Димензије: висина 0,025 m; пречник отвора 0,12 m. Бакарно доба, старији енеолит, култура Бубањ - Хум Iа (Т. XXIV/1). 2. Фрагмент посуде плићег реципијента, на коме се налази језичаста др-шка са раседом. Сивомрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,09 x 0,06 m. Бакарно доба, старији енеолит, култура Бубањ - Хум Iа (Т. XXIV/2). 3. Фрагмент посуде увученог обода, плићег реципијента. Сивомрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,115 x 0,055 m. Бакарно доба, ста-рији енеолит, култура Бубањ - Хум Iа (Т. XXIV/3). 4. Фрагмент посуде увученог обода, плићег реципијента. Обод је украшен попречним паралелним канелурама распоређеним у метопе. Сивомрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,075 x 0,055 m. Бакарно доба, ста-рији енеолит, култура Бубањ - Хум Iа (Т. XXIV/4). 5. Фрагмент биконичног пехара, наглашеног трбуха. На трбуху се налазе вертикалне паралелне канелуре. Црвеномрке је боје, углачане површи-не. Димензије: 0,025 x 0,03 m. Бакарно доба, старији енеолит, култура Бубањ - Хум Iа (Т. XXIV/5). 6. Фрагмент биконичног пехара са две лучне дршке које спајају обод и трбух посуде. На рамену се налази хоризонтална урезана линија. Црве-номрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,06 x 0,075 m. Бакарно доба, старији енеолит, култура Бубањ - Хум Iа (Т. XXIV/6). 168 Сталио 1972, T. XXVI/86, 103, T. XXVII/93, XXVIII/106; М. Гарашанин, Ђурић 1983, кат. бр. 15, 16,

40, 44, 47 и др.; N. Tasić 1979, T. IX/4, 5, 6, 7, 10; М. Гарашанин, Ајдић, Дејановић 1971, кат. бр. 106; Археолошко благо Косова и Метохије 1998, кат. бр. 100; М. Гарашанин, Симоска 1976, T. I/1, T. IV/16, T. VI/21.


127

7. Фрагмент биконичног пехара са две лучне дршке, које спајају обод и трбух посуде. Горњи конус посуде украшен је сноповима хоризонтал-них урезаних линија. Мрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,055 x 0,065 m. Бакарно доба, старији енеолит, култура Бубањ - Хум Iа (Т. XXIV/7). 8. Фрагмент биконичног пехара са две лучне дршке, које спајају обод и трбух посуде. Раме посуде украшено је мотивом рибље кости, који је из-веден урезаним линијама. Мрке је боје, углачане површине. Димензије:

T. XXIV


128

ВРАЊЕ

0,085 x 0,065 m. Бакарно доба, старији енеолит, култура Бубањ - Хум Iа (Т. XXIV/8). 9. Фрагмент биконичног пехара, цилиндричног врата, заобљеног трбу-ха. Трбух посуде орнаментисан је косим канелурама. Тамномрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,035 x 0,054 m. Бакарно доба, старији енеолит, култура Бубањ - Хум Iа (Т. XXIV/9). 10. Фрагмент биконичног пехара, цилиндричног врата, заобљеног трбу-ха. Трбух посуде орнаментисан је косим, а врат хоризонталним канелура-ма. Тамномрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,052 x 0,055 m. Бакарно доба, старији енеолит, култура Бубањ - Хум Iа (Т. XXIV/10). 11. Шупља конична стопа пехара. Тамномрке је боје, углачане површи-не. Димензије: висина стопе 0,06 m; пречник дна 0,10 m. Бакарно доба, старији енеолит, култура Бубањ - Хум Iа (Т. XXIV/11). 12. Минијатурна конична посуда. Светломрке је боје, грубе површине. Димензије: висина 0,045 m; пречник отвора 0,06 m. Бакарно доба, ста-рији енеолит, култура Бубањ - Хум Iа (Т. XXIV/12). 13. Део амфоре уског цилиндричног врата, лоптастог трбуха. Раме и тр-бух посуде украшени су пунктирањем у виду низова тачкастих убода. Црвено-црне је боје, углачане површине. Пречник отвора је 0,115 m. Ба-карно доба, старији енеолит, култура Бубањ - Хум Iа (Т. XXIV/13). 14. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде. Горњи део трбуха украшен је низом отисака врха прста на свежој површини суда, а доњи - неорга-низованим барботином. Мркожуте је боје, грубе површине. Димензије: 0,065 x 0,075 m. Бакарно доба, старији енеолит, култура Бубањ - Хум Iа (Т. XXIV/14). 15. Део плоче од печене земље, са мањим кружним перфорацијама. Цр-вене је боје, грубе површине. Димензије: 0,06 x 0,12 m. Бакарно доба, старији енеолит, култура Бубањ - Хум Iа (Т. XXIV/15). 16. Конични пршљенак од печене земље. Мрке је боје, приглачане повр-шине. Димензије: висина 0,017 m; пречник 0,047 m. Бакарно доба, ста-рији енеолит, култура Бубањ - Хум Iа (Т. XXIV/16). 17. Конични пршљенак од печене земље. Мрке је боје, приглачане повр-шине. Димензије: висина 0,015 m; пречник 0,037 m. Бакарно доба, ста-рији енеолит, култура Бубањ - Хум Iа (Т. XXIV/17). 18. Сечиво на одбитку од окресаног камена боје меда, хомогене структу-ре. Сечица је секундарно ретуширана. Димензије: 0,035 x 0,045 m. Ба-карно доба, старији енеолит, култура Бубањ - Хум Iа (Т. XXIV/18). 19. Стругач на ламели од окресаног камена беж боје, хомогене структу-ре. Радна ивица је секундарно ретуширана. Димензије: 0,027 x 0,042 m. Бакарно доба, старији енеолит, култура Бубањ - Хум Iа (Т. XXIV/19).


129

Локалитет Оџинка (22)


У приградском насељу Оџинка, које се налази на северозападној периферији Врања, приликом грађевинских радова 1965. године нађено је неколико праисторијских металних налаза.169 Предмети су нађени на дубини 1,5 m.

На основу аналогија налаз се хронолошки опредељује у период Ha C, према Рајнекеу, или у VIII-VI век пре нове ере.

Аналогије: Бразда код Скопља, Сува Река, Влаштица, Бел брег и Стрно-вац код Куманова, Мађедонце, Фере у Грчкој.170

1. Већи бронзани предмет калемастог облика. Средишни цилиндрични део пролази кроз три кружна диска од бронзаног лима већих димензија и два диска мањих димензија. На средњем, већем диску налази се круж-на перфорација, пречника око 0,005 m, која је вероватно служила за провлачење каиша или игле. Димензије: дужина 0,09 m; пречник већег

T. XXV

169 М. Јовановић1966, 248 и даље; Kilian - Dirlmeier 1979, T. 10/152, 153; R. Vasić 1999, 56, Taf. 29/348.

170 М. Јовановић1966, napomene 14 i 15; Археолошко благо Косова и Метохије 1998, кат. бр. 158v; З. Георгиев 1978, 70 и даље, sl. 2; Резултати ископавања тумула у Стрновцу код Куманова још нису публиковани. Захваљујем колеги Јовици Станковском на увиду у материјал. Упоредити: Vasić 1987, T. LXX/10; Kilian - Dirlmeier 1979, T. 10/151.

према: Јовановић 1966


130

ВРАЊЕ

диска 0,07 m; пречник мањег диска 0,04 m. Старије гвоздено доба, Ha C (Т. XXV/1). 2. Кружна, крстасто пробијена плоча од бронзаног лима. Састоји се од четири концентрична прстена, који су повезани бронзаним тракама у об-лику крста. У средини плоче налази се већа кружна перфорација. Предња страна предмета је полукружно профилисана, док је задња страна равна. Пречник плоче је 0,09 m. Старије гвоздено доба, Ha C (Т. XXV/2). 3. Два дела деформисане увијене бронзане жице правоугаоног пресека. Највероватније је реч о наруквици од спирално увијене жице. Дужина оба дела жице је око 0,25 m. Старије гвоздено доба, Ha C (Т. XXV/3). 4. Кружна, крстасто пробијена плоча од бронзаног лима. Састоји се од четири концентрична прстена, који су повезани бронзаним тракама у об-лику крста. У средини плоче налази се већа кружна перфорација. Предња страна предмета полукружно је профилисана, док је задња страна равна. Пречник плоче је 0,08 m. Старије гвоздено доба, Ha C (Т. XXV/4).

Локалитет Цигански рид, Рашка (23)


Потес који се назива Цигански рид налази се у врањском приград-ском насељу Рашка, на благој падини која се спушта према југоистоку, недалеко од вишеслојног локалитета Рашина окућница. Остава новца Де-рона откривена је на том локалитету сасвим случајно у дворишту породи-це Аранђеловић, 2003. године, приликом земљаних радова.171 Заштитним ископавањем које је неколико месеци касније обавио Народни музеј у Врању, нађено је још 25 примерака тог новца. Осим новца, на том месту нису констатоване било какве друге индиције о постојању археолошког локалитета.172

Анализом новчића установљено је да 24 примерка припадају ко-вању племена Дерона, а један примерак припада ковању македонског владара Александра I. Деронски примерци теже између 28,88 и 40,28 грама, што њих девет опредељује као октодрахме, седам као декадрахме, док их осам није било могућно определити. Њихови пречници износи од 31 до 40 мм, али је највећи број пречника између 33 и 36 мм. Г. Митровић је на основу иконографије и стилских карактеристика представа на авер-су и реверсу новчиће поделио у пет група.

171 Налазач је примерке новца отуђио, а према његовој причи реч је о броју од неколико десетина комада.

172 Митровић 2005, 59 - 88.


131

Према диспозицији локалитета на којима су констатовани новчићи Дерона, територију Дерона би требало убудуће тражити у области између горњег тока Јужне Мораве, северозападних падина Родопа и средњег тока Вардара. Поједини аутори који су се бавили том проблематиком, као територију Дерона идентификују област око Злетовско-кратовских рудника.173

Новац Дерона кован је, према аналогијама, крајем VI и почетком V века пре нове ере, а новчић македонског владара Александра I (498-454. године пре нове ере) кован је у првој половини V века пре нове ере.

Аналогије: Величково и Садовик у Бугарској, Штип и Куманово у Маке-донији.174

1. На аверсу прве групе новчића (шест примерака) налази се представа возача са бичем у руци. Возач вози кола која вуче во на десно, а изнад вола налази се представа коринтског шлема. На реверсу тих примерака налази се представа трискелеса. Просечна тежина тих новчића је 33,98 грама. Сребро, ковање. Гвоздено доба III, период Ha D (Т. XXVI/6,8). 2. Представа на аверсу друге групе новчића (пет примерака) готово је идентична са примерцима из прве групе, али је цела композиција окре-нута на лево. Реверс је идентичан новчићима из прве групе. Просечна тежина тих новчића је 38,92 грама. Сребро, ковање. Гвоздено доба III, период Ha D (Т. XXVI/2/3). 3. Новчићи треће групе (два примерка), осим истоветног реверса, имају исту иконографску представу као претходне две групе, али лошије тех-нике израде. Просечна тежина тих примерака је 36,35 грама. Сребро, ковање. Гвоздено доба III, период Ha D (Т. XXVI/4). 4. Четврта група је најбројнија (девет комада), а чине је примерци иден-тичне представе на аверсу као на примерцима из четврте групе. Ти нов-чићи израђени су на врло истрошеном калупу. Сребро, ковање. Гвоздено доба III, период Ha D (Т. XXVI/5). 5. Пету групу новчића чине примерци (два комада) који се разликују од стандардне иконографије новца из те оставе, јер имају и представу розе-те изнад вола или између воловских ногу. На реверсу примерка са розе-том изнад вола се налази представа трискелеса у квадрату, за разлику од свих осталих примерака где су трискелеси представљени слободно, без ограничења, понекад са означеним средиштем. Сребро, ковање. Гвозде-но доба III, период Ha D (Т. XXVI/6-7,9). 6. На аверсу новчића налази се представа јахача на коњу у касу, окрену-том на десно. Јахач је врло реалистично представљен, са шеширом који

173 Gaebler 1935, 289 и даље; Hammond 1978, 73 и даље.174 Митровић 2005, 72 - 74.


132

ВРАЊЕ

му стоји изнад главе и ногама исправљеним напред. Реп коња је пред-стављен једном нарецканом линијом, а грива - са више урезаних кратких линија. Испред коња налази се пас који скаче према глави, односно врату коња. На реверсу је представа четири квадратна поља, која су уоквирена квадратом унутар кога се налази натпис ΑΛΕΞΑΝ∆ΡΟ. Сребро, ковање. Гвоздено доба III, период Ha D (Т. XXVI/10).

T. XXVI

према: Mitrović 2005


133

Локалитет Пржар (24)

На северозападној периферији Врања, на обронцима Пљачкови-це, на приближно око 700 m надморске висине, налази се потес Пржар. На том потесу су пре више деценија нађене две посуде од печене земље, рађене на витлу.175

Помоћу наведених аналогија, налази се могу определити у IV-III век, евентуално у прву половину II века пре нове ере, односно пре доми-нације скордистичке културе на овом простору (друга половина II века пре нове ере).

Аналогије: Кршевица, локалитети хеленског и хеленистичког периода у Македонији, латенски локалитети у Подунављу.176

1. Плитка здела на ниској, прстенасто профилисаној стопи. Тамносиве је боје, фине фактуре, углачане површине. Димензије: висина 0,03 m; пречник отвора 0,13 m. Гвоздено доба IV, IV-III век пре нове ере (Т. XXVII/1). 2. Пехар са две дршке које прелазе обод, цилиндричног издуженог врата и заобљеног трбуха. На прелазу из врата у трбух налази се хоризонтално пластично ребро. Дно посуде је благо профилисано, а дршке су масивне овалног пресека. Тамносиве је боје, фине фактуре, углачане површине. Димензије: висина 0,186 m; пречник отвора 0,10 m. Гвоздено доба IV, IV-III век пре нове ере (Т. XXVII/2).

T. XXVII

175 Булатовић 2000, 326.176 Перник 1981a, Obr. 43/1; Sladić 1986, T. IV/3, T. VII/1, 3. Božič 1984, 87 и даље; И. Микулчић, Јо-

вановић 1968, T. XI/384, 378; И. Микулчић 1964/65, sl. 5/d; Хусеновски, Спасовска-Димитриоска 1999, T. VIII/1.


134

ВРАЊЕ

Врањска Бања, локалитет Црквиште, Врање (25)


Врањска Бања се налази око 10 km источно од Врања, у долини реке Бањшти-це. Локалитет Црквиште је у непосредној близини цркве, на стрмом уз-вишењу изнад Бањштице, на месту где она из теснаца излази у долински део котлине. Реч је о доминантном узвишењу, природно заштићеном стр-мим литицама са три стране, веома повољног геостратешког положаја.

Локалитет је откривен 1965. године приликом радова на по-шумљавању терена.177 Сондажним рекогносцирањем, које је 2003. годи-не обавила екипа Филозофског факултета из Београда и Народног музеја из Врања, испод нивоа гробова откривен је девастиран праисторијски културни слој, у коме је нађено неколико фрагмената керамике и профи-лисани леп.178

Према аналогијама малобројних фрагмената керамике, можемо закључити да су насеље настањивали носиоци брњичке културе почет-ком раног гвозденог доба. Локалитет је био настањен и крајем прелазног периода из бронзаног у гвоздено доба, односно у периоду развијеног гвозденог доба.

Аналогије: Кончуљ, Љаник, Белаћевац, Валач.179

Врањска Бања I Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култураВрањска Бања II Гвоздено доба II, Ha B2 - C

1. Фрагмент коничне зделе равног, непрофилисаног обода. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,036 x 0,032 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. XXVIII/1). 2. Фрагмент косо разгрнутог обода, прстенасто профилисане унутрашње ивице. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,035 x 0,03 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. XXVIII/2). 3. Фрагмент обода лонца украшеног отисцима прста. Тамномрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,03 x 0,028 m. Позно бронзано доба / гвоз-дено доба I, брњичка култура (Т. XXVIII/3).

177 М. Јовановић1965, 228.178 Радичевић, Стојичић, Митровић, Ранисављев 2004, sl. 5/1 - 6.179 Булатовић 1999/2000, T. I/3, T. II/1, 4, 14, 16; Jevtić 1983, T. XXXIII/5, T. XXXV/9, 13.


135

4. Фрагмент обода лонца ситуластог облика. Испод обода украшен је пластичном траком са отисцима врха прста. Тамномрке је боје, грубе пов-ршине. Димензије: 0,048 x 0,058 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. XXVIII/4). 5. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде, на коме се налази језичаста дршка. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,052 x 0,048 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. XXVIII/5). 6. Фрагмент заобљеног трбуха посуде, украшен хоризонталним, паралел-ним низовима отисака у виду искошених правоугаоника у жлебу (лаж-ни шнур) начињених назубљеним инструментом. Мрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,039 x 0,028 m. Гвоздено доба I – II, Ha B2-C (Т. XXVIII/6).

T. XXVIII

према: Радичевић, Стојичић, Митровић, Ранисављев 2004


136

ВРАЊЕ

Топлац, локалитет Јегрек, Врање (26)


Топлац се налази на источном ободу Врањско-бујановачке котлине, око 4 km ис-точно од Врања. Локалитет Јегрек смештен је на издуженом западном обронку планине Доганице, на југоисточној пе-риферији села. Евидентиран је пре више деценија као римско налазиште. На том локалитету је, осим налаза римске културе, нађен један хеленис-тички новчић.180 Приликом посете локалитету 1996. године, археолошка екипа врањског музеја није наишла на површинске покретне налазе, али је приметила неравнине у конфигурацији терена на површини већој од 1 ha, које би могле указивати на остатке архитектуре. Са локалитета се пружа поглед на већи део Врањско-бујановачке котлине, па је био веома погодан за подизање насеља.

Према аналогијама, новчић је ковао хеленистички владар Касан-дар (316-297. године пре нове ере) у периоду између 316. и 306. године пре нове ере.

Аналогије: Исар-Марвинци.181

Топлац I Гвоздено доба IV, хеленистичка култура, IV/III век пре нове ере

1. Новчић с представом Хераклове главе из профила на десно, огрнут лављом кожом, на аверсу. На реверсу је лав у лежећем положају на десно. Изнад представе лава и у одсечку стоји Κασσανδρου.182 Бронза, ковање. Пречник 16 mm. Гвоздено доба IV, хеленистичка култура (Τ. XXIX/1).

180 М. Јовановић 1965, 224; Булатовић, Mitrović 1996/97, 30 и даље.181 Петрова 1979, 50 - 51, sl. 6.182 Новчић је опредељен према: The Royal Collection of Coins and Medals, Danish National Museum, no.

1138 - 1141.

T. XXIX


137

Дубница, локалитет Градиште, Врање (27)


Локалитет се налази на издуженом платоу, на западном ободу Врањско-бујано-вачке котлине, око 1,5 km северозападно од села Дубница.183 Откривен је приликом ре-когносцирања долине Јужне Мораве 1965. године, када су на том локалитету откривени фрагменти праисторијске керамике.

Према аналогијама налаза, налазиште се може определити у брњичку културу, што хронолошки одговара периоду позног бронзаног и раног гвозденог доба.

Аналогије: Кончуљ, Љаник, Лучане, Скобаљић град, Хисар.184

Дубница I Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура

1. Фрагмент зделе оштрије S профилације. Светломрке је боје, приглача-не површине. Димензије: 0,108 x 0,056 m. Позно бронзано доба / гвозде-но доба I, брњичка култура (Т. XXX/1).

183 М. Јовановић 1966, 317.184 Булатовић 1999/2000, T. I/2, 20, T. II/12, 17; Стојић 2001а, T. II/15 - 17, T. V/1.

T. XXX


138

ВРАЊЕ

2. Фрагмент пехара са лучном дршком, која високо прелази обод. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,042 x 0,052 m (са дршком). Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. XXX/2). 3. Фрагмент веће посуде, дужег коничног врата. Мрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,085 x 0,079 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. XXX/3). 4. Фрагмент равног, благо наглашеног дна посуде. Тамномрке је боје, грубе површине. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култу-ра (Т. XXX/4).


139

Стропско, локалитет Ћунке, Врање (28)


Локалитет Ћунке налази се око 3-4 km југозападно од Врања, на пространом вештачком платоу, судећи према конфигу-рацији околног терена. То вишеслојно налазиште из периода праисторије и римске доминације простире се на површини од неколико хектара.185 Локалитет је евидентиран као римски, а затим је тридесетак година кас-није, поново посећен, када је констатован и праисторијски материјал.186 У подножју локалитета, са североисточне стране, протиче сеоски поток, а са источне се налази извор пијаће воде.

Према аналогијама налаза, локалитет је био настањен крајем бронзаног доба и почетком гвозденог доба, а затим и у млађе гвоздено доба.

Аналогије: Кончуљ, Клиновац, Хисар, Лучане, Кржинце, Кршевица, Ора-овица, Вардарски рид.187

Стропско I Позно бронзано доба, период Br C/D, брњичка култураСтропско IIа Гвоздено доба I, период Hа А1/2, хоризонт канеловане керамикеСтропско IIb Гвоздено доба IV, млађе гвоздено доба

1. Фрагмент зделе увученог, косо фасетираног обода. Тамномрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,09 x 0,05 m. Гвоздено доба I, Hа А1/А2 (Т. XXXI/1). 2. Фрагмент зделе хоризонтално фасетираног, увученог обода. Тамномр-ке је боје, углачане површине. Димензије: 0,055 x 0,052 m. Гвоздено доба I, Hа А1/А2 (Т. XXXI/2). 3. Фрагмент дршке са лепезастим проширењем на врху. Тамномрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,032 x 0,055 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. XXXI/3). 4. Фрагмент хоризонтално постављене дршке кружног пресека. Сиве је боје, фине фактуре, углачане површине. Димензије: 0,097 x 0,016 m. Гвоздено доба IV, млађе гвоздено доба (Т. XXXI/4).

185 М. Јовановић1966, 321186 Булатовић 1996/97, 31 - 32, T. I/4 - 7, 9187 Булатовић 1999/2000, T. I/1, 11, T. II/10; Стојић 2001а, T. IX/11, T. XV/11, T. XIII/1, T. XV/1; Лазић

2005, T. VII/10, 11, T. X/6; P. Popović 2005, T. II/9, 10, 16; Vukmanović - Popović 1982, 189-210; Митревски 2001, Pl .1.


140

ВРАЊЕ

T. XXXI


141

КАТУН, НЕПОЗНАТИ ЛОКАЛИТЕТ, ВРАЊЕ (29)

Село Катун налази се око 7 km југозападно од Врања, на простра-ним терасама леве обале Јужне Мораве. Из тог села, са непознатог лока-литета, доспела је у Народни музеј у Врању секира од глачаног камена.188

Према аналогијама секира припада периоду неолита, те је вероватно реч о равничарском насељу старчевачке или винчанске културе.

Аналогије: Беловоде, Дивостин, Доња Брањевина, Лепенски Вир.189

Катун I Млађе камено доба, неолит

1. Глачана секира трапезоидног облика, израђена од црног, крупнозрног камена хомогене структуре. Димензије: 0,045 x 0,056 m. Млађе камено доба, неолит (Т. XXXII/1).

188 Darodavac je M. Trajković, meštanin sela Katun, kome ovom prilikom zahvaljujemo.189 Antonović 2003, sl. 50/7, sl. 51/12, sl. 63/2, sl. 68/5, 9.

T. XXXII


142

ВРАЊЕ

Горња Љубата, непознат локалитет, Босилеград (30)

Из Горње Љубате, која се налази око 15 km западно од Босилегра-да, на планинском путу који преко Бесне кобиле повезује босилеградску област са Врањско – бујановачком котлином, потиче један бронзани при-весак.190

Према аналогијама, тај налаз се хронолошки опредељује у VIII-VI век пре нове ере.191

Аналогије: Радања, Виница, Орешани, Халкидик.192

Горња Љубата I Гвоздено доба II, период Hа C

1. Привезак у облику птице дугог кљуна (барска птица), издужене круж-не стопе. Тело птице је перфорирано, а на леђима се налази алкица. Бронза, ливење. Димензије: дужина 0,086 m; висина 0,06 m; дебљина 0,03 m. Гвоздено доба II, Hа C.

190 Миков 1957, 295, Obr. 2.191 М. Гарашанин 1973, 488 - 489.192 R. Vasić 1987, 692, sl. 39/17, T. LXIX/15; Митревски 1988, sl.1/d; Kilian - Dirlmeier 1979, T. 45/799,

803, 804.


143

Првонек, локалитет Градиште, Врање (31)


Првонек се налази у долини реке Бањштице, око 10 km југоисточ-но од Врањске Бање. Локалитет Градиште налази се у махали Барје, на стрмом узвишењу које је природно заштићено са јужне и источне стране, а на северној страни повезано је са планинским масивом у залеђу. Пажњу археолога локалитет је први пут привукао почетком 2004. године, када се део брда на коме се локалитет налази одронио на пут. Тада се указао део фортификационог зида од тесаног камена, који је, према материјалу са површине, опредељен у касну антику. Убрзо су започела заштитна ар-хеолошка истраживања, која је обавио Народни музеј у Врању под над-зором Завода за заштиту споменика културе из Ниша.193 Том приликом је, осим налаза из римског периода, нађена и праисторијска керамика.

Праисторијски слој лежао је на стени и био је потпуно девастиран ерозијом и архитектонским радовима у периоду касне антике. Од налаза из тог слоја констатовани су керамички материјал и делови кућног профи-лисаног лепа. Керамика је израђена од печене земље са додатком песка, понекад лискуна. Један део посуда имао је превлаку, а остале посуде су имале приглачану спољну површину. Боја посуда је била од црвеномрке, преко мрке до црне, а ретки су фрагменти светлоцрвене боје. Од облика најзаступљенији су зделе, шоље и лонци.

Стилско-типолошке особине керамике са Првонека најсличније су стилско-типолошким особинама керамике из старијег слоја у Кончуљу, који се датује у позно бронзано доба и почетак гвозденог доба I (Br D – Ha А1). Нарочито је карактеристична посуда украшена широким и ду-боким косим канелурама и псеудотракастом дршком, која је украшена истом техником као посуде из Кончуља. Та посуда припада раној фази брњичке културе на овим просторима. Фрагмент дршке, украшен немарно урезаном таласастом линијом, карактеристичан је за калакача хоризонт, који се датује у крај прелазног периода. Истоветан украс забележен је на дршци са трапезастим проширењем на врху у Липовици код Лесковца на локалитету Јеричиште, са канелованом керамиком.

Према датим аналогијама, насеље је егзистирало у периоду брњичке културе (период Br D / Ha А1) и крајем прелазног периода из бронзаног у гвоздено доба. Без вертикалне стратиграфије није могућно 193 Ископавања су трајала од краја маја до половине августа 2004. године.


144

ВРАЊЕ

утврдити постоји ли хијатус између та два периода или је живот у насељу текао континуирано.

Аналогије: Кончуљ, Љаник, Лучане, Липовица и Хисар код Лесковца, Вардарски рид, Кастанас.194

Првонек I Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култураПрвонек II Гвоздено доба II, период Ha B, калакача хоризонт

1. Фрагмент зделе S профилације. Унутрашња ивица обода пластично је наглашена. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,08 x 0,055 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. XXXIII/1). 2. Фрагмент зделе S профилације. Светломрке је боје, приглачане повр-шине. Димензије: 0,045 x 0,06 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. XXXIII/2). 3. Фрагмент зделе S профилације, на чијем трбуху се налази језичас-та дршка. Светломрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,085 x 0,06 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. XXXIII/3). 4. Фрагмент зделе благе S профилације. Мрке је боје, приглачане повр-шине. Димензије: 0,075 x 0,05 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. XXXIII/4). 5. Фрагмент зделе S профилације. Светломрке је боје, приглачане повр-шине. Димензије: 0,075 x 0,06 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. XXXIII/5). 6. Фрагмент посуде (шоља, здела) полулоптастог реципијента. Испод обо-да орнаментисана је урезаним линијама. Тамномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,045 x 0,04 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. XXXIII/6). 7. Фрагмент шоље полулоптастог реципијента, са једном дршком која прелази обод. Тамномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,03 x 0,045 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. XXXIII/7). 8. Фрагмент шоље полулоптастог реципијента са једном дршком, која прелази обод. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,03 x 0,035 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. XXXIII/8). 9. Фрагмент косо разгрнутог обода амфоре прстенасто профилисане унутрашње ивице. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,065 194 Булатовић 1999/2000, 24 и даље, T. I/1 - 5, 15 - 23; Стојић 2001а, T. XXIV/11; Hochstetter 1984,

T. 51/1, T. 46/5, 7, T. 39/1, 4, T. 37/3, T. 33/6 - 8; Митревски 2001, Crtež 1; Симоска, Санев 1976, кат. бр. 270, 271.


145

x 0,037 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. XXXIII/9). 10. Фрагмент косо разгрнутог обода посуде. Светломрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,06 x 0,035 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. XXXIII/10).

T. XXXIII


146

ВРАЊЕ

11. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде већих димензија. На трбуху се налази језичаста дршка. Светломрке је боје, грубе површине. Димен-зије: 0,05 x 0,055 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. XXXIII/11). 12. Фрагмент обода лонца цилиндричног врата и лоптастог реципијента. Раме посуде украшено је пластичном, хоризонталном траком са отисци-ма врха прста. Светломрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,055 x 0,06 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. XXXIV/12). 13. Фрагмент обода лоптастог лонца. Испод обода украшен је са два дужа зареза. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,052 x 0,058 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. XXXIV/13). 14. Фрагмент обода лонца ситуластог облика. Испод обода и на рамену украшен је са по једном пластичном хоризонталном траком са отисцима врха прста. Мрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,047 x 0,058 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. XXXIV/14). 15. Фрагмент заобљеног трбуха зделе украшен косим широким, дубљим канелурама и псеудотракастом дршком. Тамномрке је боје, углачане пов-ршине. Димензије: 0,062 x 0,048 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. XXXIV/15). 16. Фрагмент посуде коничног врата и лоптастог трбуха. На трбуху се на-лази пластична, троугласта аплика. Светломрке је боје, приглачане пов-ршине. Димензије: 0,048 x 0,065 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. XXXIV/16). 17. Фрагмент благо профилисаног трбуха посуде, украшен вертикалним и хоризонталним жлебовима. Тамномрке је боје, приглачане површи-не. Димензије: 0,028 x 0,035 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. XXXIV/17). 18. Фрагмент благо заобљеног трбуха, украшен вертикалним, уским ка-нелурама. Тамномрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,035 x 0,035 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. XXXIV/18). 19. Фрагмент благо профилисаног трбуха лонца, украшен вертикалним и хоризонталним пластичним тракама са отисцима врха прста. На трбуху се налази језичаста дршка. Тамномрке је боје, приглачане површине. Ди-мензије: 0,078 x 0,065 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњич-ка култура (Т. XXXIV/19). 20. Фрагмент благо профилисаног трбуха лонца, украшен хоризонталном пластичном траком са отисцима врха прста. Мрке је боје, приглачане пов-ршине. Димензије: 0,055 x 0,06 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. XXXIV/20).


147

21. Фрагмент лонца са масивном вертикалном дршком. Украшен је хо-ризонталним низом отисака врха прста на свежу површину посуде. На корену дршке такође се налази отисак врха прста. Мрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,052 x 0,068 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. XXXIV/21). 22. Фрагмент благо профилисаног трбуха лонца, украшен вертикалним и хоризонталним пластичним тракама са отисцима врха прста и са брадави-

T. XXXIV


148

ВРАЊЕ

частим апликама. Тамномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,062 x 0,058 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. XXXIV/22). 23. Фрагмент коленасте дршке, с лепезастим проширењем на врху. Свет-ломрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,025 x 0,06 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. XXXV/23). 24. Фрагмент доњег дела лучне дршке, са брадавичастом апликом на корену. Тамномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,038 x 0,035 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. XXXV/24). 25. Фрагмент средишњег дела вертикалне дршке овалног пресека, укра-шен урезаном таласастом линијом. Тамномрке је боје, приглачане повр-шине. Димензије: 0,018 x 0,028 m. Гвоздено доба II, калакача хоризонт (Т. XXXV/25). 26. Фрагмент доњег дела вертикалне дршке троугаоног пресека. Светло-мрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,05 x 0,065 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. XXXV/26). 27. Фрагмент лучне дршке, са брадавичастом апликом на врху. Тамномр-ке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,016 x 0,032 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. XXXV/27). 28. Фрагмент доњег дела лучне дршке, са брадавичастом апликом на корену. Тамномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,038 x 0,055 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. XXXV/28). 29. Дугметаста апликација. Светломрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,024 x 0,028 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. XXXV/29). 30. Горњи део коленасте дршке, с лепезастим проширењем на врху. Свет-ломрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,032 x 0,055 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. XXXV/30). 31. Фрагмент коленасто савијене дршке, са наставком на врху у облику зарубљене пирамиде. Тамномрке је боје, приглачане површине. Димен-зије: 0,028 x 0,055 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. XXXV/31). 32. Фрагмент прстенасто профилисаног дна. Светломрке је боје, пригла-чане површине. Димензије: 0,042 x 0,034 m. Позно бронзано доба / гвоз-дено доба I, брњичка култура (Т. XXXV/32).


149

T. XXXV


150

ВРАЊЕ

Павловац, Врање

Павловац се налази у централном делу Врањско-бујановачке котлине, око 7 km југозападно од Врања. У том селу конс-татовано је неколико локалитета из разли-читих периода праисторије. Локалитети Чу-кар и Гумниште припадају периоду млађег каменог доба, док је локалитет Пударница хронолошки опредељен у гвоздено доба I.

Павловац Iа Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Чукар и Гумниште)

Павловац Ib Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Чукар и Гумниште)

Павловац II Гвоздено доба I, период Ha A (Пударница)

Локалитет Чукар (32)


Локалитет Чукар налази се на мањем узвишењу, које је са југо-запада омеђено сеоским потоком. Површина локалитета захвата око 3 хектара.195 Локалитет су регистровали археолози Америчке школе, под руководством Фјукса, а прва археолошка ископавања је вршио Адам Ор-шић-Славетић 1942. године.196 Прва значајнија истраживања на том ло-калитету обавио је Милутин Гарашанин 1955. године, али целокупни ре-зултати никада нису објављени. У краћим извештајима из 1957. и 1965. Милутин и Драга Гарашанини наводе да најстарији слој са тог локалитета припада фази IIb старчевачке културе, а да изнад њега постоје културни слојеви обе фазе винчанске културе.197

Малобројни налази у поседу Народног музеја у Врању сведоче о старчевачком хоризонту и фази Винча - Тордош винчанске културе.

Аналогије: Фафос I, Предионица, Плочник, Градац.198

195 Податак са систематског рекогносцирања, које је обављено у јуну 2002. године.196 М. Гарашанин, Д. Гарашанин 1965, 1 и даље.197 М. Гарашанин, Д. Гарашанин 1965; М. Гарашанин, Д. Гарашанин 1957, 398.198 Bulatović 2003, 15/1; Galović 1959, T. 53 - 56; Glišić 1962/63, T. IV/1 - 4, 9; Шљивар 1999, T. I/10,

T. V/7; Сталио 1972, T. VI/73, T. XI/128.


151

1. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде, украшен ширим хоризонтал-ним и ужим косим канелурама. Црне је боје, површине углачане до сјаја. Димензије: 0,087 x 0,06 m. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XXXVI/1). 2. Фрагмент благо заобљеног, задебљаног трбуха посуде. Украшен је ши-рим и ужим косим канелурама. Црне је боје, углачане површине до сјаја. Димензије: 0,064 x 0,055 m. Млађе камено доба, млађи неолит, винчан-ска култура (Т. XXXVI/2). 3. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде са тунеластом дршком. Там-номрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,057 x 0,05 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. XXXVI/3). 4. Фрагмент вертикалне дршке овалног пресека на благо заобљеном тр-буху. На доњем делу дршке налазе се косе канелуре. Црне је боје, угла-чане површине. Димензије: 0,06 x 0,062 m. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XXXVI/4). 5. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде са чепастом дршком. Светло-мрке до тамномрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,068 x 0,062 m. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XXXVI/5). 6. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде, са издуженом језичастом дршком. Тамномрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,048 x 0,038 m. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XXXVI/6).

T. XXXVI


152

ВРАЊЕ

7. Антропоморфна фигурина од печене земље, издуженог, тзв. птичјег лица, пљоснатог облика, са благо наглашеним дојкама и трбухом. Бокови су такође наглашени, а руке су приказане у виду патрљака. Сивомрке и црвене је боје, приглачане површине. Димензије: висина 0,078 m; ши-рина 0,047 m; дебљина од 0,01 до 0,025 m. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XXXVI/7).

Локалитет Гумниште (33)


Локалитет Гумниште налази се на јужној, односно југозападној периферији села Доњи Павловац, око 150 m југозападно од налазишта Чукар. Локалитет се налази на тераси Јужне Мораве, од које је удаљен око 300 m, на коси која се благо спушта према реци. На приближно 100 m североисточно омеђује га сеоски поток и гребен на коме се налази локалитет Чукар. Југоисточну периферију локалитета пресекао је ауто-пут Ниш - Скопље. Локалитет захвата површину од неколико хектара.199 Приликом посете локалитету 1997. и 1998. године уочена су два већа ископа: један за отпадну јаму (ископ 1) и други за гашење креча (ископ 2), који су се налазили на северозападној периферији локалитета, поред куће Буде Јанковића. У профилима ископа указала се индикативна вер-тикална стратиграфија. Извесно је да се у профилима ископа 1 региструју најмање два хоризонта становања, али је могућно да је велики укоп, чија је основа установљена на дубини од 1,5 м и који није садржавао трагове надземне архитектуре, засебан, трећи хоризонт становања.200

У ископу 2 стратиграфска ситуација је једноставнија. Постоји, на-име, само један културни хоризонт (слој тамномрке земље), са укопаним јамама мањих димензија, пречника до 1,5 m.

Осим материјала из укопа, укратко ће бити приказана богата збирка неолитских предмета, коју поседује власник парцеле Драгољуб Јанковић. Колекција садржи више од 100 предмета са локалитета Гумни-ште, који су прикупљени у последњих неколико деценија. У збирци пре-овлађују делови антропоморфних и зооморфних фигурина, затим оруђе од камена и печене земље, фрагменти посуда и, најзад, делови жртвени-ка. У овом раду представљени су само неки карактеристични примерци из те збирке. Већина предмета из збирке припада фази Винча - Тордош II. 199 Највећи део локалитета покривен је ораницама Драгољуба Јанковића из Доњег Павловца, који је

сталним пољопривредним радовима нехотице уништавао културни слој на локалитету.200 Локалитет је детаљније обрађен: Булатовић, Павловац, насеље винчанске културе, у припреми.


153

Делом из поменуте колекције, а делом из врањског музеја потиче, иако нису стратиграфски утврђени, неколико уломака карактеристичних посуда који припадају старчевачком хоризонту насељавања локалитета. Према боји и мотивима сликања, керамику можемо, са извесно резервом, определити у фазу IIb, односно III старчевачке културе.201 Сличне техни-ке и мотиви повезују се са Анзабегово-Вршником III-IV, што хронолошки одговара поменутим фазама старчевачке културе.202

Према овим информацијама, може се закључити да је живот на Гумништу текао континуирано, од касне старчевачке културе, преко Вин-ча - Тордош периода, до градачке фазе, када се у насељу живот угасио.

Аналогије: Предионица, Градац, Супска, Плочник, Фафос, Валач, Винча, Амам и Чубук чешма у Кумановском пољу, Бутмир.203

1. Фрагмент посуде дугог цилиндричног врата и заобљеног рамена. Ук-рашен је сликаним криволинијским мотивом са завршетком који је раш-члањен у два крака. Основа посуде је светлоцрвене, а сликани мотиви тамномрке боје. Димензије: 0,038 x 0,042 m. Случајни налаз. Млађе ка-мено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. XXXVII/1). 2. Фрагмент посуде цилиндричног врата и заобљеног трбуха. Украшен је сликаним праволинијским мотивом у виду ширих трака. Основа посуде је светлоцрвене, а сликани мотиви тамноцрвене боје. Димензије: 0,065 x 0,07 m. Случајни налаз. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. XXXVII/2). 3. Фрагмент посуде благо заобљеног трбуха. Украшен је сликаним право-линијским мотивом у виду уских трака. Основа посуде је окер, а сликани мотиви тамноцрвене боје. Димензије: 0,053 x 0,024 m. Случајни налаз. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. XXXVII/3). 4. Фрагмент посуде цилиндричног врата и заобљеног трбуха. Украшен је сликаним праволинијским мотивом у виду ширих и ужих вертикалних трака. Основа посуде је светлоцрвене, а сликани мотиви тамноцрвене боје. Димензије: 0,045 x 0,033 m. Случајни налаз. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. XXXVII/4). 5. Фрагмент трбуха посуде украшен сликаним праволинијским мотивом у виду ширих и ужих трака. Основа посуде је светлоцрвене, а сликани мотиви тамноцрвене боје. Димензије: 0,055 x 0,035 m. Случајни налаз. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. XXXVII/5).

201 M. Garašanin 1979, 128 и даље, sl. 11/12, 13, T. XXII/3; N. Tasić - Tomić 1969, sl. 16.202 M. Garašanin 1979, 79 и даље, T. XIII/6, 7.203 Glišić, 1962 - 63., T. III/10, T. IV/9, ; Сталио 1967., T. III/5; Galović, 1959., T. 51/5 i T.54/3 - 6, 38/1,

40/1, 4, T. 82/4, 57/3 i T. 58/6, 55/1, 2.; Д. Гарашанин, М. Гарашанин 1979, T. XVIII/1; Шљивар 1999, T. V/9; Сталио 1972, T. XXXII/210; М. М. Васић 1936, 136 и даље, sl. 563 и даље; N. Tasić 1959/60, T. X/3, 4, T. XI/2; Санев, Соколовска, Бабић 1980, кат. бр. 105; Здравковски 1992, 17 и даље, T. IV/2; Benac 1979, T. LXVI.


154

ВРАЊЕ

6. Фрагмент посуде кратког цилиндричног врата и лоптастог трбуха. Ук-рашен је сликаним праволинијским мотивом у виду уских трака. Основа посуде је светлоцрвене, а сликани мотиви тамноцрвене боје. Димензије: 0,03 x 0,04 m. Случајни налаз. Млађе камено доба, средњи неолит, стар-чевачка култура (Т. XXXVII/6). 7. Полулоптаста здела задебљаног, канелурама наребреног, обода. Сиво-мрке је боје, приглачане површине. Димензије: висина 0,062 m; пречник отвора 0,14 m. Ископ 2. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XXXVII/7). 8. Конична здела плитког реципијента. Светломрке је боје, приглачане површине. Димензије: висина 0,05 m; пречник отвора 0,158 m. Ископ 2. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XXXVII/8). 9. Фрагмент зделе полулоптастог реципијента кратког цилиндричног врата и заобљеног трбуха на коме се налази мала рожаста апликација. Горњи део трбуха је украшен косим плитким канелурама. Црне је боје, површине углачане до сјаја. Пречник отвора је 0,22 m. Ископ 2. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XXXVII/9). 10. Фрагмент плитког тањира задебљаног канелованог (тордираног) обода. Жуто-мрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,065 x 0,05 m. Ископ 2. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XXXVII/9). 11. Фрагмент плитке коничне посуде (ђувеч), дебелих зидова, са тракас-том дршком (дршкама?) која спаја обод и дно посуде. Сивомрке је боје, приглачане површине. Пречник отвора посуде је 0,30 m. Ископ 1. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XXXVII/11). 12. Фрагмент амфоре дугог цилиндричног врата и лоптастог трбуха. Врат и средина трбуха спојени су тракастом дршком, која је канелована плитким косим углачаним уским тракама распоређеним у два вертикална низа. Трбух посуде је канелован косим плитким канелурама. Црне је боје, површине углачане до сјаја. Димензије: 0,075 x 0,075 m. Ископ 1. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XXXVII/12). 13. Полулоптаста амфорица са дужим цилиндричним вратом и две мале вертикалне дршке на трбуху. Мркоцрвене је боје, приглачане површине. Димензије: висина 0,095 m; пречник отвора 0,035 m. Случајни налаз; збирка Драгољуба Јанковића. Млађе камено доба, млађи неолит, винчан-ска култура (Т. XXXVII/13). 14. Фрагмент пехара са дном и коничном шупљом стопом на којој се налазе трагови црвене боје. Тамноокер је боје, углачане површине. Димензије: 0,083 x 0,105 m. Ископ 1, јама, дубина 2,3 m. Млађе камено доба, средњи / млађи неолит, старчевачка / винчанска култура (Т. XXXVII/14). 15. Фрагмент заобљеног трбуха посуде већих димензија. Украшен је пољима различитих облика, која су омеђена урезаним линијама и ис-


155

пуњена мрежастим мотивима изведеним, такође, техником урезивања. На средини трбуха налази се пластично вертикално задебљање. Сивомрке је боје, глачане површине. Димензије: 0,145 x 0,085 m. Случајни налаз;

T. XXXVII


156

ВРАЊЕ

збирка Драгољуба Јанковића. Млађе камено доба, млађи неолит, винчан-ска култура (Т. XXXVII/15). 16. Фрагмент трбуха посуде дебелих зидова, украшен вертикалним тра-кама изведеним превлачењем прстију преко свеже површине посуде. Мрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,04 x 0,04 m. Ископ 2. Млађе камено доба, средњи/млађи неолит, старчевачка/винчанска култура (Т. XXXVIII/16). 17. Фрагмент биконичне посуде (амфора?) са коленасто савијеном дрш-ком која има дугметасто испупчење на врху. Дршка је украшена верти-калним канелурама, а трбух посуде комбинацијом косих и вертикалних канелура. Црне је боје, површине углачане до сјаја. Димензије: 0,065 x 0,075 m. Ископ 2. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XXXVIII/17). 18. Фрагмент трбуха посуде са масивном дршком, сумарно моделованом у облику животињске главе. Окер је боје, глачане површине. Димензије: 0,068 x 0,072 m. Ископ 2. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XXXVIII/18). 19. Фрагмент трбуха посуде танких зидова Украшен је комбинацијом плитких косих, хоризонталних и вертикалних канелура. Црне је боје, површине углачане до сјаја. Димензије: 0,055 x 0,055 m. Ископ 1. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XXXVIII/19). 20. Део трбуха посуде украшен двема хоризонталним паралелним трака-ма које су испуњене попречним урезима. Окер је боје, приглачане пов-ршине. Димензије: 0,045 x 0,028 m. Случајни налаз; збирка Драгољу-ба Јанковића. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XXXVIII/20). 21. Фрагмент заобљеног трбуха посуде са коленастом дршком, која има предимензионирано дугметасто испупчење на врху. Сивомрке је боје, уг-лачане површине. Димензије: 0,07 x 0,06 m. Ископ 1. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XXXVIII/21). 22. Тордирана вертикална тракаста дршка са брадавичастом аплика-цијом при дну. Црне је боје, углачане површине. Димензије: 0,03 x 0,058 m. Ископ 1. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XXXVIII/22). 23. Фрагмент коленасте дршке. Сивомрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,03 x 0,06 m. Ископ 1. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XXXVIII/23). 24. Дршка у облику јадца. Сивомрке је боје, приглачане површине. Ди-мензије: 0,052 x 0,023 m. Ископ 1. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XXXVIII/24).


157

25. Језичаста дршка повијена нагоре, са раседом на врху. Сивомрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,078 x 0,04 m. Ископ 1. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XXXVIII/25).

T. XXXVIII


158

ВРАЊЕ

26. Глава антропомрфне фигурине од печене земље. Издуженог је об-лика, са шиљатим обратком. Образи и јагодице су наглашени, а нос, за-шиљеног врха, пропорционалних је димензија у односу на главу. Очи су косо постављене, са појединачно пластично моделованим капцима у облику зрна кафе. У мањој мери је оштећена десна страна уста, која су пластично моделована. Фризура је „паж“ облика, с приказом власи у виду уреза. Изнад чела су власи приказане хоризонтално, док су са страна вертикалне. Око врха главе налази се пластична трака, која се завршава на темену. И она је украшена попречним урезима (плетеница ?). Сивомр-ке је боје, углачане површине. Израђена је од добро пречишћене земље. Димензије: висина главе 0,061 m; ширина у висини слепоочница 0,032 m. Случајни налаз; збирка Драгољуба Јанковића. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XXXVIII/26). 27. Глава антропоморфне фигурине, лоптастог облика, с танким вратом кружног пресека. Нос је предимензиониран и зашиљен при врху, а об-радак је такође шиљат, али са пластично моделованим израженим ја-годицама. Уста нису представљена, а очи су приказане као два танка полумесечаста уреза, па се стиче утисак да се представљена особа смеје. Из профила посматрано, обрадак је истурен па подсећа на фигуре са “маском”. Паж фризура приказана је урезима. Коса је зачешљана на раз-дељак, који се налази на средини главе. Изнад чела је пластична трака украшена косим урезима, која се губи испод слепоочница. Црвеномрке је боје, приглачане површине. Димензије: висина 0,044 m; ширина у виси-ни слепоочница 0,034 m. Случајни налаз; збирка Драгољуба Јанковића. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XXXVIII/27). 28. Петоугаона антропоморфна глава, пластично моделованих очију, уста и носа. Лице је истурено у односу на танки врат, па подсећа на маску. Су-дећи према изгледу и димензијама, глава није припадала фигурини већ је вероватно била део жртвеника или посуде. Окер је боје, приглачане површине. Висина главе је 0,028 m. Случајни налаз; збирка Драгољу-ба Јанковића. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XXXVIII/28). 29. Пљосната петоугаона антропоморфна глава фигурине чија је лева страна оштећена. У угловима десне, боље очуване стране налазе се мање кружне перфорације. Обрадак је шиљат, али благо заобљен на врху. Очи су пластично моделоване, а нос је потпуно оштећен. Спољне контуре главе прати урезана линија. На потиљку је коса приказана у виду верти-калних урезаних линија. Врат је такође пљоснат, а на рамену се налази коса урезана линија која се спушта према грудима. Сивомрке је боје, приглачане површине. Димензије: висина 0,042 m; ширина у висини те-мена 0,05 m. Случајни налаз; збирка Драгољуба Јанковића. Млађе каме-но доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XXXVIII/29).


159

30. Пљосната антропоморфна гравидна фигурина наглашених бокова и груди. Рамена су украшена попречним урезима и по једном перфора-цијом. Руке недостају, али, судећи према контурама рамена, биле су ок-

T. XXXIX


160

ВРАЊЕ

ренуте према боковима. Глава је петоугаоног облика, пластично модело-ваних очију и носа. Уста нису приказана, али је фризури посвећено много пажње. Моделована је у паж, а власи су дочаране вертикалним урезаним линијама. Лице је истурено и подсећа на маску. Недостаје доњи део, ис-под трбуха. Сивомрке је боје и углачане површине. Димензије: висина 0,09 m; ширина у висини руку 0,06 m. Случајни налаз; збирка Драгољу-ба Јанковића. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XXXIX/30). 31. Антропоморфна стеатопигична фигурина без главе и руку. Дојке су врло мале и сумарно су обликоване, а бокови, трбух и глутеји су наглаше-ни. Ноге су стубасто обликоване изједна, али су подељене вертикалним жлебом. На раменима се налазе попречни паралелни урези. Сивомрке је боје, приглачане спољашњости. Димензије: висина 0,071 m; ширина у висини рамена 0,038 m. Случајни налаз; збирка Драгољуба Јанковића. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XXXIX/31). 32. Половина антропоморфне фигурине већих димензија. На бочној стра-ни виде се трагови спајања са другом, вероватно идентичном половином. Сумарно је моделована, без представе руку и главе. Рамена су масивна и широка, а струк и бокови су наглашени. Ноге су подељене и врло су кратке. Статуета је на рамену, грудима, трбуху и ногама украшена уреза-ним косим и хоризонталним линијама. На горњем делу фигурине налази се велико оштећење, где се вероватно налазила глава. На доњем делу груди видљива је мања, пластично моделована дојка. Сивомрке је боје, приглачане површине. Димензије: висина 0,185 m; ширина у висини ра-мена 0,06 m. Случајни налаз; збирка Драгољуба Јанковића. Млађе каме-но доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XXXIX/32). 33. Глава антропоморфне фигурине лепезастог облика са косо урезаним очима и дугим носем, чији врх недостаје. Глава је моделована у тзв. пти-чјем стилу. Теме је оборено под правим углом, а потиљак је заравњен. Црвеномрке је боје, приглачане површине. Димензије: висина 0,037 m; ширина 0,033 m. Случајни налаз; збирка Драгољуба Јанковића. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XXXIX/33). 34. Глава зооморфне фигурине са шиљатом њушком чији је врх украшен са по једним урезом са сваке стране. Очи су приказане са два полукруж-на уреза и јамицом у средини. Теме је такође украшено са две јамице. Мркоцрвене је боје, приглачане површине. Димензије: висина 0,039 m; ширина 0,025 m. Случајни налаз; збирка Драгољуба Јанковића. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XXXIX/34). 35. Фрагмент антропоморфне фигурине с наглашеним глутејима. Недо-стају горњи део и лева нога недостају. Мушке гениталије су пластично моделоване. Сивомрке је боје, приглачане површине. Димензије: висина


161

0,056 m; ширина у висини бокова 0,018 m. Случајни налаз; збирка Дра-гољуба Јанковића. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XXXIX/35). 36. Мања антропоморфна фигурина сумарно обликована. Руке су пред-стављене патрљцима. На глави се истиче веома дуг, пластично модело-ван нос. Овалног је пресека, а око паса има пластичну траку (појас ?), која је накнадно аплицирана. Боје је окерцрвене, приглачане површине. Димензије: висина 0,044 m; ширина у висини руку 0,028 m. Случајни налаз; збирка Драгољуба Јанковића. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XXXIX/36). 37. Глава антропоморфне фигурине, лоптастог облика, којој недостају нос и део чела. Теме је заравњено, а врх потиљка је оштећен. Уши су реа-листично приказане, а очи су ситне и пластично моделоване. Уста су при-казана дебљом урезаном линијом. Врат је стубасто моделован. Сивомр-ке је боје, приглачане површине. Димензије: висина 0,057 m; ширина у висини ушију 0,045 m. Случајни налаз; збирка Драгољуба Јанковића. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XXXIX/37). 38. Антропоморфна фигурина полукружног пресека, с лепезастом главом и рукама као патрљцима који су припијени уз тело. На глави је пред-стављен само пластично моделовани нос у виду кљуна. Око доњег дела фигурине налазе се кружне плочасте аплике. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: висина 0,06 m; ширина 0,022 m. Случајни налаз; збирка Драгољуба Јанковића. Млађе камено доба, млађи неолит, винчан-ска култура (Т. XXXIX/38). 39. Пљосната антропоморфна фигурина. Трбух и дојке су благо наглаше-ни. Руке су савијене у лактовима и окренуте нагоре, у ставу адорације. Окер је боје, приглачане површине. Димензије: висина 0,051 m; ширина у висини бокова 0,028 m. Случајни налаз; збирка Драгољуба Јанковића. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XXXIX/39). 40. Стубаста антропоморфна фигурина, сумарно приказане главе и руку у виду патрљака. Већи део главе је оштећен па се облик не може одре-дити. Врх носа је такође оштећен. Глутеји су наглашени, а ноге су при-казане изједна, стубасто. Око врата налази се ниска од мањих кружних аплика с медаљоном у виду нешто веће овалне аплике. Црвеножуте је боје, приглачане површине. Димензије: висина 0,061 m; ширина у виси-ни руку 0,025 m. Случајни налаз; збирка Драгољуба Јанковића. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XXXIX/40). 41. Седећа антропоморфна фигурина, којој недостају ноге и глава. Трбух и бокови су наглашени. Постављена је на некој врсти клупе са две поп-речне стопе. Сивомрке је боје, приглачане површине. Димензије: висина 0,069 m; ширина у висини бокова 0,036 m. Случајни налаз; збирка Дра-


162

ВРАЊЕ

гољуба Јанковића. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XL/41). 42. Пљосната антропоморфна фигурина проширеног доњег дела. Руке су приказане у виду патрљака, а цело лице недостаје. На глави се налазе две израслине (рогови, капа. . ?), које су повијене уназад. У доњем делу трбуха пластично је моделован фалус. Мрке је боје, приглачане површи-не. Димензије: висина 0,087 m; ширина у висини руку 0,036 m. Случајни налаз; збирка Драгољуба Јанковића. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XL/42). 43. Стубаста антропоморфна фигурина с мушким полним одликама. Не-достаје горњи део статуете. Поред мушких гениталија, приказани су и благо наглашени бокови. Тамноокер је боје, приглачане површине. Ди-мензије: висина 0,067 m; ширина у висини бокова 0,028 m. Случајни налаз; збирка Драгољуба Јанковића. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XL/43). 44. Фигурина животиње на четири ноге, без репа. Врат је дугачак, а на врху сумарно приказане главе с полуотвореном њушком налазе се два

T. XL


163

израштаја (рогови) чији су врхови поломљени. Фигурина је на предњем делу тела и на врату украшена урезаним линијама. Мркоцрвене је боје, грубе површине. Димензије: дужина 0,048 m. Случајни налаз; збирка Драгољуба Јанковића. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска кул-тура (Т. XL/44). 45. Глава бовида веома сумарно моделована. Рогови су пластично прика-зани и повијени напред. Њушка, са две јамице на врху, такође је сумарно приказана. Темени део главе између рогова украшен је са шест јамица. Боја је црвена, местимично мрка. Димензије: ширина 0,048 m; висина 0,035 m. Случајни налаз; збирка Драгољуба Јанковића. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XL/45). 46. Предњи део тела животињске фигурине на четири ноге, без врата, главе и ногу. Украшена је урезаним линијама у виду спирале. Светло-црвене је боје. Димензије: дужина 0,053 m; дебљина 0,028 m. Случајни налаз; збирка Драгољуба Јанковића. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. XL/46).

Локалитет Пударница (34)


Локалитет Пударница налази се око 500 m југозападно од не-олитског локалитета Гумниште, непосредно уз аутопут Ниш - Скопље. Са тог локалитета потиче бронзани мач који је нађен вертикално побијен у земљу на дубини око 0,20 m.204

Приликом систематског археолошког рекогносцирања зоне угро-жене изградњом аутопута Ниш - Скопље локалитет је детаљно прегле-дан, али није уочен било какав археолошки материјал.

Према типологији, мач припада типу Sprockhof IIа, односно Nenzingen према J. D. Cowenu.205 Како је ово случајни налаз без контекс-та, ослонићемо се на поменуте аналогије и датовати га у период Br D – Ha A. Мач се повезује са продором носилаца канеловане керамике са севера, који су били најинтезивнији крајем периода Ha A1 и у периоду Ha A2, па се налаз, према томе, може датовати у тај период.

204 Мач је евидентиран и документован у Народном музеју у Врању, а налази се у поседу налазача Томислава Јовановића.

205 Vinski – Gasparini 1983, 655.


164

ВРАЊЕ

Аналогије: Големо Село, Доња Брњица, Дубра-вица, Текија, Коњуша, Трлић, Топол-ница, Нова Бингула, Битола, Прилеп, Авбер, Внање Горице, Михово, Пакле-ница.206

1. Двосекли бронзани мач са језичком коме недо-стаје врх. На врху дршке налазе се два наставка у виду рогова, а на телу дршке четири отвора за за-кивке. Између дршке и сечива налази се профилиса-но проширење са по два отвора за закивке са стра-на. Средина сечива је ребрасто ојачана. Димензије: дужина 0,515 m; ширина 0,038 m; дебљина на сре-дишњем делу 0,009 m. Гвоздено доба I, период Ha A (Т. XLI/1).

T. XLI

206 М. Јовановић 1966, sl. 1.; Vinski - Gasparini 1983, 655; Kemenczei 1987, Abb.1 i 2; Гарашанин, Са-нев, Симоска, Китановски 1971, кат. бр. 207, 216; Gabrovec 1983, T. II/10 - 12; Vinski - Gasparini 1983, T. XCII/1 - 2, T. XCIII/1 - 3; Srejović 1959/60, 95, sl. 8; Вукмановић, Радојчић 1995, кат. бр. 188; Васић 1991, 254 и даље, sl. 3; М. Гарашанин 1973, sl. 21; Д. Гарашанин 1975, T. XXVI/14; Б. Јовановић 1975, T. LXXIV/3 - 7; Д. Поповић 1975, T. XXXI/1.


165

Доњи Вртогош, локалитет Гробница, Врање (35)


Село Доњи Вртогош налази се из-међу Врања и Бујановца, на западном ободу најширег дела Врањско-бујановачке котлине. Локалитет Гробница сме-штен је на западној периферији села, између асфалтног пута на исто-ку и Карадничког потока на западу. Дужина локалитета у смеру север - југ је око 250 m. Локалитет је откривен 1975. године, када је приликом обрађивања њиве, нађена античка зидана засвођена гробница, према којој је локалитет добио име. Народни музеј у Врању, међутим, већ не-колико година поседује једну двојну праисторијску посуду (сланик), која је нађена на истом локалитету.207 Током систематског рекогносцирања трасе аутопута Ниш - Скопље овде је нађено још неколико атипичних фрагмената праисторијске керамике, од којих је индикативна сива здела увученог обода.

Двојне посуде су у бронзано доба веома распрострањене на те-риторији Балкана. Најближе аналогије налазимо на подручјима тзв. за-падносрпске варијанте ватинске културе, затим ватинског хоризонта Мој-сиње – Добрача, и касније, параћинске групе. Вероватно је у питању рав-ничарско насеље из периода средњег, односно касног бронзаног доба.

Аналогије: Добрача, Мојсиње, Доња Брњица, Пода, Патос.208

Доњи Вртогош I Средње бронзано / позно бронзано доба, период Br C - DДоњи Вртогош II Гвоздено доба I, период Ха А, хоризонт канеловане керамике

1. Двојна посуда мањих димензија, дебелих зидова. Састоји се од две посудице биконичног облика са наглашеним трбусима, који су спојени. Ободи посудица спојени су лучном дршком троугаоног пресека. Дно по-судица је благо угнуто, а ободи су непрофилисани. Посуда је мркожуте боје, приглачане површине. Димензије: висина 0,06 m; ширина 0,105 m. Средње бронзано / позно бронзано доба (Т. XLII/1).

207 Посуду је поклонио приватни колекционар Зоран Петровић из Врања, на чему му овом приликом захваљујемо.

208 M. Garašanin 1983, T. CIII/7, T. CIV/5; Стојић 1998, sl. 23 - 26, 33; Čović 1983, T. LXVI/2, 3; Korkuti 1981, T. III/17, T. IV/25, 27, T. VII/61.


166

ВРАЊЕ

2. Фрагмент зделе увученог, хоризонтално фасетираног обода. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,03 x 0,035 m. Гвоздено доба I, хоризонт канеловане керамике (Т. XLII/2).

T. XLII


167

209 Посуду је поклонио Зоран Петровић из Врања, фибулу Горан Стојиљковић из Врања, а новчиће и чланак појаса Реџеп Кадрију из Лучана.

210 Видети радове: Божич 1982, 47 - 56 i Arsenijević 1998, 7 - 34.211 М. Гарашанин, Ајдић, Дејановић1971, кат. бр. 272; Garašanin 1983, T. LXXXI/4 - 6; Бронзано доба

Србије 1972, кат. бр. 51/1, 53/3, 55, 176/1, 181/1, 182/1, !83/1; Д. Крстић 2003, T. II/3, T. IV/2, T. IX/4, T. XIV/6, T. XVIII/6 - 8, T. XXIII/8.

212 R. Vasić 1987, T. LXXI/2; R. Vasić 1987c, T. LV/14; Митревски 1990, T. 4/1; Митревски 1991, T. I/6; Детев 1963, 58, Obr. 9; Gergovа 1987, T. 13/166, 173.

213 Кепески 1987, T. V/6.214 Arsenijević 1998, 19 и даље, sl. 38, 39, 42.

Давидовац, локалитет Градиште, Врање (36)


Давидовац се налази у средишту Врањско-бујановачке котлине, на најширем делу, који достиже ширину око 2 km. Локалитет Градиште заузима југозападну периферију села, а смештен је на коси која се са северозапада благо спушта према Јужној Морави. Локалитет је са источне стране омеђен Давидовачком реком. То вишеслојно налазиште, према случајним налазима, било је континуирано насељено од бронзаног доба до V века нове ере. Са тог налазишта по-тичу: једна посуда, лучна фибула, чланак астрагалоидног појаса и два новчића.209

Према аналогијама, посуда је датована у средње, односно касно бронзано доба, док је фибула ближе датована у период VIII/VII века пре нове ере.

Тип појасева са астрагалоидним чланцима јавља се у прилично ду-гом раздобљу гвозденог доба на територији централног Балкана.210 Наш примерак свакако се убраја у млађе, латенске типове који имају четири чланка и међучланке, украшене или хоризонталним или косим урезима, и чији су носиоци сасвим сигурно Келти. Судећи према тим налазима, локалитет је био континуирано настањен од бронзаног доба, преко раз-вијеног гвозденог доба до доласка Римљана у ове крајеве, када наставља да егзистира све до V века.

Аналогије: Давидовац I: Корбово, Добрача, Карабурма211

Давидовац IIа: Влаштица, Рудовци, Куново-Чуки, Сува Река, Родопи.212

Давидовац IIб: локалитети у Македонији.213

Давидовац IIц: Чаир, Земун.214


168

ВРАЊЕ

Давидовац I Средње / позно бронзано доба, период Br C/DДавидовац IIa Гвоздено доба II, период Ha CДавидовац IIb Гвоздено доба IV, хеленистичка култураДавидовац IIc Гвоздено доба IV, латенска култура

1. Посуда дугог цилиндричног врата, широко разгрнутог обода, оштро профилисаног рамена и наглашеним, заобљеним, развученим трбухом, на коме се налазе две мање, асиметричне, вертикалне дршке. Сивомрке је боје, углачане површине. Димензије: висина 0,11 m; пречник отвора 0,09 m. Средње / касно бронзано доба, период Br C/D (Т. XLIII/1). 2. Бронзана двопетљаста лучна фибула. Лук је профилисан у виду поп-речних ширих ребара. Недостају стопа и игла фибуле. Димензије: ду-жина 0,057 m; пречник лука 0,01 m. Гвоздено доба II, период Ha C (Т. XLIII/2). 3. Фрагмент чланка бронзаног астрагалоидног појаса са три астрагала, између којих се налазе ребра украшена са по две вертикално урезане линије. На последњем чланку у низу констатовани су остаци лома, па је

T. XLII


169

извесно да је чланак имао још најмање један астрагал. Димензије: ду-жина 0,045 m; дебљина 0,006 m. Гвоздено доба IV, латенска култура (Т. XLIII/3). 4. Бронзани новчић пречника 0,0019 м, тежине 5,3 г. На аверсу је пред-стављена глава младића у профилу на десно, а испред њега штап или копље, а на реверсу је орао раширених крила, који стоји на ралу (или муњи). Око главе орла је натпис Β Α, а са леве стране . . ΕΡ. Новчић при-пада ковању македонског краља Персеја (178-168. године пре нове ере). Гвоздено доба IV, хеленистичка култура (Т. XLIII/4). 5. Сребрни денар пречника око 0,02 m. На аверсу је представљена меду-за (?), а реверс је потпуно нечитак. Ковање Л. Плауција Планка. Период римске републике, I век пре нове ере (Т. XLIII/5).215

215 Borić - Brešković 1991, кат. бр. 46.


170

ВРАЊЕ

Велики Трновац, локалитет Градиште – Каменити рид, Бујановац (37)


Велики Трновац се налази на запад-ном ободу Врањско-бујановачке котлине, око 4 km северозападно од Бујановца. Локалитет Градиште - Каменити рид смештен је на уском каменом гребену оријентације исток - запад, на непосредном улазу у Трновачку клисуру. Локалитет заузима површину од неколико стотина квадратних метара, а, осим керамике, овде су нађени: део бронзане фибуле, комади лепа, гар и запечена земља. Геостратешки положај локалитета веома је повољан, јер, осим што контролише улаз у Трновачку клисуру која је један од путева према Косову, пружа веома повољан преглед већег дела Врањско-бујановачке котлине.

Перфорирана језичаста дршка може се повезати са старијом брњичком компонентом, јер до сада није установљена на локалитетима развијеног гвозденог доба, а карактеристична је за локалитете брњичке културе.

Стилско-типолошке одлике остале керамике карактеристичне су за развијено гвоздено доба ове области, заједно са Косовом и северном и централном Македонијом. Тај тип фибуле веома је распрострањен, а хро-нолошки се повезује са другом половином VII и VI веком пре нове ере.

Аналогије: Велики Трновац I/IIа: Карагач, Граштица, Доња Брњица, Кршевица.216 Велики Трновац IIб: локалитети гвозденог доба на Косову, у северној и

централној Македонији, на Гласинцу, у Поморављу, у западној Бугарској.217

Велики Трновац I/IIa Позно бронзано / гвоздено доба I, период Br D / Ha А1, брњичка култура (?)

Велики Трновац IIb Гвоздено доба II, период Ha B / Ha C

1. Фрагмент веће посуде заобљеног трбуха, који је украшен хоризонтал-ним, паралелним низовима правоугаоних отисака. Црвеномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,05 x 0,065 m. Гвоздено доба II, пе-риод Ha C (Т. XLIV/1).

216 Лазић 1996, T. XVII/1, 8, T. XXV/7; Летица 1981, T. IV/6; Srejović 1959/60, T. III/5; Булатовић 2005, T. II/9

217 Čović 1987, 612 и даље, T. LXI/13, 16. Stojić 1986, T. 38/6; R. Vasić 1987b, T. XIX/1; Господари среб-ра 1990, кат. бр. 106/7; R. Vasić 1987a, T. LXXIII/15, 16; Gergova 1987, T. 16/197, 199, 201 - 203, 210, T. 17/216 - 218, 220.


171

2. Фрагмент веће посуде благо заобљеног трбуха, који је украшен косим низовима правоугаоних отисака. Црвеномрке је боје, приглачане повр-шине. Димензије: 0,045 x 0,053 m. Гвоздено доба II, период Ha C (Т. XLIV/2). 3. Фрагмент трбухa посуде с троугаоном, косо постављеном, вертикално перфорираном дршком. Црвеномрке је боје, приглачане површине. Ди-мензије: 0,062 x 0,05 m. Позно бронзано / гвоздено доба I, период Br D / Ha А1, брњичка култура (?) (Т. XLIV/3). 4. Лучна дршка овалног пресека, украшена са два вертикална паралел-на низа правоугаоних отисака назубљеним инструментом. Црвеномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,028 x 0,078 m. Гвоздено доба II, период Ha C (Т. XLIV/4). 5. Део бронзане фибуле са стопом у облику беотског штита. Стопа је ук-рашена са две урезане вертикалне линије. Димензије: 0,022 x 0,017 m. Гвоздено доба II, период Ha C (Т. XLIV/5).

T. XLIV


172

ВРАЊЕ

Стари Глог, непознати локалитет, Врање (38)

Стари Глог се налази у сливу Бањске реке, на западном ободу области Горња Пчиња. Из тог села, са непознатог локалитета, потиче бронзана игла.218

Аналогије: Големо Село, обала Дунава, Косово, Кучи и Зи.219

Стари Глог I Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha A

1. Бронзана игла са перфорираном шупљом куглом у средини и по једним мањим диском испод и изнад кугле. Кугла је украшена косим, паралел-ним урезима, који су распоређени у три хоризонтална фриза. Тело игле је кружног пресека, а украшено је паралелним хоризонталним линијама и урезима у облику обрнутог латиничног слова V. Димензије: дужина 0,102 m; дебљина 0,005 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha A (Т. XLV/1).

T. XLV

218 Р. Васић, Паламаревић 1984, 138 и даље; R. Vasić 2003, 94, Taf. 36/693.219 Тодоровић 1971, кат. бр. 258, 259, T. XXXV/8, 16; Љуци 1998, 167, sl. 2; Andrea 1976, 194, T. XV/V.

73/1.

према: Р. Васић, Паламаревић 1984


173

Карадник, локалитет Доњи јасен, Бујановац (39)


На широкој благој падини која се на-лази између села Карадник и Српска Кућа, на приближно 250 m југоисточно од куће Јањића налази се локалитет Доњи јасен. На том локалитету, који је евидентиран 1966. године нађено је неколико фрагмената праисторијске керамике.220

Према датим аналогијама, керамика се може хронолошки опреде-лити у гвоздено доба I, према Гарашанину, односно период Ha A2 - B1, према средњоевропској хронологији.

Аналогије: Ранутовац, Лучане, Кржинце, Копањане.221

Карадник I Гвоздено доба I, период Ha A2 - B1

1. Фрагмент зделе увученог обода. Непосредно испод обода украшен је хоризонталним низом тачкастих удубљења. Сивомрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,032 x 0,028 m. Гвоздено доба I, период Ha A2 - B1 (Т. XLVI/1). 2. Фрагмент коничне зделе задебљаног обода. Сивомрке је боје, пригла-чане површине. Димензије: 0,024 x 0,024 m. Гвоздено доба I, период Ha A2 - B1 (Т. XLVI/2). 3. Фрагмент полулоптасте зделе вертикално профилисаног обода и за-обљеног рамена. Сивомрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,048 x 0,038 m. Гвоздено доба I, период Ha A2 - B1 (Т. XLVI/3). 4. Фрагмент амфоре благо разгрнутог обода, коничног врата. На прела-зу из обода у врат налази се хоризонтална урезана линија. Сивомрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,048 x 0,055 m. Гвоздено доба I, период Ha A2 - B1 (Т. XLVI/4). 5. Фрагмент лонца украшен пластичном траком са отисцима прста испод обода. Обод је проширен пластичном траком са низом зареза. Сивомр-ке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,034 x 0,028 m. Гвоздено доба I, период Ha A2 - B1 (Т. XLVI/5).

220 М. Јовановић 1966, 313; Р. Васић, Паламаревић 1984, 135 и даље, sl. 1; Булатовић 2001, T. III/1, 2.

221 Булатовић 2001, 163 - 180; Лазић 2005. Налази са локалитета Меаниште у Ранутовцу и Ограчки дол у Копањану су презентовани у овој књизи.


174

ВРАЊЕ

6. Фрагмент равног трбуха посуде, на коме се налази већа језичаста др-шка са отиском врха прста на горњој страни. Црвеномрке је боје, пригла-чане површине. Димензије: 0,07 x 0,052 m. Гвоздено доба I, период Ha A2 - B1 (Т. XLVI/6).

T. XLVI


175

Српска Кућа, локалитет Црква Светог Јована, Бујановац (40)


Село Српска Кућа налази се око 3 km североисточно од Бујановца. Локалитет Цр-ква Светог Јована смештен је на доминантном узвишењу изнад аутопута Ниш – Скопље, са његове западне стране, непосредно уз сеоску цркву и гробље. Све стране узвишења, чији плато захвата површину од приближ-но 0,5 ha, осим северозападне, природно су заштићене стрмим тереном. Локалитет је евидентиран 1966. године, када је установљена атипична праисторијска керамика.222 Касније, помиње се један усамљени налаз са тог локалитета, који је упоређен са налазима са локалитета Доњи јасен у суседном селу Карадник.223 Приликом рекогносцирања које је касније обављено, није констатован археолошки материјал.224

Према аналогијама из суседног Карадника локалитет се може, са резервом хронолошки определити у гвоздено доба I, период Ha A2 - B1.

Аналогије: Карадник.225

Српска Кућа I Гвоздено доба I, период Ha A2 - B1

222 М. Јовановић1966, 314.223 Р. Васић, Паламаревић 1984, 136.224 Прво рекогносцирање обављено је 1998. године (Г. Митровић и А. Булатовић), а друго јуна 2002.

године (М. Томовић, П. Шпехар, С. Реџић и А. Булатовић).225 Материјал из Карадника приказан је у овој књизи.


176

ВРАЊЕ

226 М. Јовановић1966a, 314.227 Локалитети су приказани у овој књизи.

Раковац, локалитет Јошанска махала, Бујановац (41)


Раковац се налази око 1,5 km севе-роисточно од Бујановца, са источне стране аутопута Ниш - Скопље. Локалитет Јошанска махала смештен је на југоисточној периферији села, на гребену оријен-тације север - југ који се благо спушта према Јужној Морави. Први пут је забележен 1966. године, када су на имању Тодора Павловића нађени бројни комади кућног лепа, кремени ножићи и груба неолитска керами-ка.226 Локалитет је поново посећен 2002. године, приликом систематског рекогносцирања локалитета непосредно угрожених изградњом аутопута, када је установљено да су на целокупној површини локалитета изграђе-ни стамбени објекти. Према налазима који су регистровани још приликом прве посете локалитету, реч је о насељу старчевачке културе.

Према овим малобројним налазима, једино је могућно констатова-ти да је реч о старчевачкој култури, док је прецизније хронолошко опре-дељење немогућно утврдити.

Аналогије: Жујинце, Копањане, Грамађе.227

Раковац I Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура

1. Фрагмент равног трбуха посуде, украшен неорганизованим барботи-ном. Црвеномрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,04 x 0,035 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. XLVII/1).

T. XLVII


177

2. Фрагмент равног трбуха посуде, украшен барботином организованим у вертикалне редове. Црвеномрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,048 x 0,038 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култу-ра (Т. XLVII/2). 3. Фрагмент купастог тега од печене земље. Црвеномрке је боје, пригла-чане површине. Димензије: 0,03 x 0,025 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. XLVII/3).


178

ВРАЊЕ

Кончуљ, локалитет Градиште, Бујановац (42)


Кончуљ се налази на западном обо-ду Врањско-бујановачке котлине, на улазу у Кончуљску клисуру, која је најкраћи пут између Врањско-бујановачке котлине и Косова. На северозападној периферији села - на доминант-ном узвишењу које је, због стрмих литица, неприступачно са свих страна осим са југозападне, где се узвишење благо спушта према реци - налази се локалитет Градиште. Локалитет са југа и запада опасује Јужна Морава, чинећи на том месту велики меандар. Локалитет заузима површину око 2 ha, од којих је до сада истражено 65 m2. Археолошка ископавања мањег обима обављена су 1997. године, када је установљено да је реч о вишес-лојном локалитету који садржи културне слојеве из енеолита, средњег и позног бронзаног доба, прелазног периода из бронзаног у гвоздено доба и хеленизма.228 Потес чине три платоа, надморске висине између 460 и 475 m.

Налази који припадају енеолиту констатовани су у сондама које се налазе на горњем и средњем платоу (сонде 1, 4 и 5). Слој који садржи енеолитски материјал претежно је девастиран укопима из млађих перио-да и ерозивним процесима. Већи део енеолитских налаза потиче из сонде на средњем платоу, са палисаде која се обрушила у одбрамбени ров (сон-да 4).229 Знатан део материјала потиче са југоисточне периферије горњег платоа (сонда 1). Пошто налази нису стратиграфски утврђени могућно их је једино определити на основу њихових стилско-типолошких одлика.

Материјал из средњег, односно почетка позног бронзаног доба потиче из једног мањег ископа који су мештани начинили на југоисточној периферији горњег платоа (у наставку овај ископ ћемо називати ископ мештана).230 Већина налаза из ископа мештана, као и налази хоризонта становања 2 у сонди 1 која је отворена непосредно уз овај ископ припа-дају првој фази брњичке културе.

Налази из позног бронзаног доба и с почетка прелазног перио-да, односно из друге фазе брњичке културе, констатовани су на сва три платоа (сонде 1 – 5). У том периоду насеље је заузимало највећу повр-шину. Најзанимљивији су налази из сонде 4, која је отворена на граници

228 Булатовић 1999/2000, 24 - 33.229 Приликом изградње палисаде, односно копања рова, девастиран је најстарији енеолитски култур-

ни слој тако да није необично што је већи део материјала из рова управо из енеолита.230 Булатовић 1999/2000, 24 и даље; R. Vasić 2003, 131, Taf. 48/985.


179

између горњег и средњег платоа. Овде је констатовано утврђење од ка-мена, земље и дрвених стубова (палисада), које је штитило горњи плато са једине приступачне, југозападне стране. Испред палисаде налазио се ров ширине 2,5 и дубине око 0,7 m.231 Дуж рова констатоване су јамице за дрвене стубове пречника од 0,08 до 0,30 m. Та фортификација је у једном тренутку спаљена и срушена. Тако је било могућно стратиграфски одвојити ово насеље од оног које је непосредно после тога подигнуто из-над урушеног бедема.232 У старијем насељу, испод урушеног бедема, осим веће количине гари и профилисаног кућног лепа, нађен је и велики број уломака керамике. Финију керамику карактерише црна углачана превла-ка, док је огњишна керамика, која преовладава, жутомрке, црвеномрке или мрке боје, без превлаке, понекад приглачане површине. Од керамич-ких облика из слоја испод бедема издвајамо зделе S профилације, поне-кад с пластичним вертикалним или хоризонталним апликама на трбуху, затим крушколике, или лоптасте пехаре са две тракасте дршке које ви-соко прелазе обод и разнолике типове лонаца. Пехари су фине фактуре, с превлаком углачаном до сјаја, а махом су украшени урезаним линијама које формирају издужене висеће троуглове. Понекад су и тракасте дршке украшене истим мотивом.

У слоју изнад урушеног бедема у сонди 4 (трећа фаза брњичке културе) такође су констатовани леп, гар, животињске кости, као и нала-зи керамике, али у знатно мањем броју у поређењу са претходним слојем. Посуде из овог слоја су, међутим, без превлаке, лошијег су квалитета печења и сиромашније орнаментике. И даље се јављају зделе благе S профилације, карактеристични ободи с прстенасто профилисаном унут-рашњом ивицом, брадавичасте апликације и, спорадично, дршке са ле-пезастим проширењем на врху. Лонци се и даље украшавају пластичним тракама које формирају разне облике, а новину у орнаментици пред-стављају канелуре које се, додуше, јављају на само два фрагмента из овог слоја.

Хеленистички културни слој констатован је једино у сонди 1 на југоисточном ободу горњег платоа и у сонди 5 на ободу средњег платоа. У том слоју нађено је неколико фрагмената керамике и један правоугаони предмет од печене земље плочастог пресека.

Налазиште у Кончуљу, судећи према досадашњим резултатима ис-копавања, било је први пут насељено средином IV миленијума пре нове ере, у позном неолиту, односно раном енеолиту, а затим континуирано насељавано од позног бронзаног доба до средине прелазног периода из бронзаног у гвоздено доба (Br C – Ha А1/2, према Рајнекеу). Последњи

231 Фортификације сличних конструкција констатоване су на многим локалитетима из тог периода. Упоредити: Čović 1986, 55 и даље; Stojić 1986, 74 и даље.

232 Булатовић 1999/2000, 24 и даље.


180

ВРАЊЕ

пут овај локалитет био је настањен у периоду касног хеленизма, односно у време првих додира са римском културом (III – II век пре нове ере).

Аналогије: Кончуљ I: Бубањ, Велика Хумска чука, Шкодрино поље, Костоперска

карпа, Перник, Пилаво, Русе.233

Кончуљ IIа: Нова Бингула, Сталаћ, Мојсиње, Добрача, Доњи Вртогош, Параћин.234

Кончуљ IIб-IIIа: Клење, Зимничеа, Статмос Агиста, Тумбасамара, Па-леокоми, Кастанас, налазишта Гава - Белегиш II култу-ре у источној Мађарској, западној Румунији, Славонији, Подунављу и Поморављу.235

Кончуљ IIIб: Ораовица, Сирмијум, Шимановци, Думбова, Кршевица, Кас-танас, Вардарски рид, Маџари.236

Кончуљ I Бакарно доба, рани енеолит, култура Бубањ - Хум Iа (?)Кончуљ IIa Крај средњег бронзаног доба, период Br C / D, брњица IКончуљ IIb/IIIа Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha А1,

брњица II Кончуљ IIIа Гвоздено доба I, период Ha А1 / А2, брњица III Кончуљ IIIb Гвоздено доба IV, хеленистичка култура

1. Благобиконична здела увученог, вертикално канелованог обода. Цр-веномрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,093 x 0,026 m. Сон-да 1, VII о.с. Бакарно доба, рани енеолит, култура Бубањ - Хум Iа (Т. XLVIII/1). 2. Благобиконична здела, са језичастом дршком на трбуху. Црвеномрке је боје, приглачане површине. Димензије: пречник отвора 0,175 m; ви-сина 0,038 m. Сонда 1, група керамике 1. Бакарно доба, рани енеолит, култура Бубањ - Хум Iа (Т. XLVIII/2). 3. Конични плитки реципијент (поклопац?). Мрке је боје, углачане пов-ршине. Димензије: пречник 0,07 m; висина 0,02 m. Бакарно доба, рани енеолит, култура Бубањ - Хум Iа (Т. XLVIII/3). 4. Благобиконична здела увученог обода. Мрко-светлоцрвене је боје, уг-лачане површине. Димензије: 0,058 x 0,028 m. Сонда 4, налаз из пали-233 M. Гарашанин 1973, 180; Лазић, Сладић 1997, T. I/6,9, T. II/4, 9; Колиштркоска - Настева 1993,

43 и даље, T. II/1, 5, 6; Г. Георгиев, Ангелов 1957, Obr. 64/1, 3, 5, 7; Перник 1981, Obr. 6/1 - 11; Настева 1989, sl. 2.

234 R. Vasić 2003, 131, T. 48/985; Н. Тасић, Томић 1987, 129 и даље, T. I; Бронзано доба Србије 1972, кат. бр. 29/2, 178/2, 180/2; Никитовић, Стојић, Васић 2002, T. IX/53 - 55; M. Garašanin 1983, T. CI/4.

235 R. Vasić 1994, 12 - 14, Abb. 1, T. 1/16; Alexandrescu 1973, 84 и даље, Pl. X/6,T. XI/5; Koukoli-Chrysanthaki 1982, Pl. 9, Pl. 11; Hochstetter 1984, T. 1/1, 2, 11, T. 6/10, T. 12, 13, T. 17/10, T. 22/1, 7, 9, 10 и многи други. Опширније о овим посудама видети Stojić 1997, 53 - 61; Boroffka 1994, Abb 9/7 - 9, 11; Forenbaher 1994, Fig. 1/2, Fig.5/3, 5; Šimić 1994, Pl. 1/1, Pl. 2/4, Pl. 7/5; Stojić 1986, T. 7/8; исти 2004, T. XV/1, T. XVI/28, 29.

236 Vukmanović, Popović 1982, T. IX/6; Брукнер, Даутова - Рушевљанин, Милошевић 1987, T. 5/8, 9, T. 8/8, T. 9/7,T. 17/11, T. 20/13 и др.; Г. Микулчик 1990, сл. 88, 86 - 38, 43, 45, 75 и др; Митревски 2001, цртеж 1; Карпузова, Петров – Пецовска 1996, T. I/a-в, T. II/7, 9; Соколовска 1991, T. 1, T. 2/3 - 6, T. 4/1, 4, 8 - 10.


181

садног рова. Бакарно доба, рани енеолит, култура Бубањ - Хум Ia (Т. XLVIII/4). 5. Фрагмент коничне зделе задебљаног обода. Црвеномрке је боје, при-глачане површине. Димензије: 0,052 x 0,02 m. Сонда 4, III о.с. Бакарно доба, рани енеолит, култура Бубањ - Хум Iа (Т. XLVIII/5). 6. Фрагмент благобиконичне зделе. Црвеномрке је боје, приглачане пов-ршине. Димензије: 0,062 x 0,042 m. Сонда 4, VI о.с. Бакарно доба, рани енеолит, култура Бубањ - Хум Iа (Т. XLVIII/6).

T. XLVIII


182

ВРАЊЕ

7. Фрагмент коничне зделе (тањира) задебљаног обода. Црвеномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,10 x 0,025 m. Сонда 1, XII о.с. Бакарно доба, рани енеолит, култура Бубањ - Хум Iа (Т. XLVIII/7). 8. Фрагмент лоптасте посуде са четири симетрично постављене чепасте дршке на трбуху. Жутомрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,05 x 0,085 m. Сонда 4, VII о.с. Бакарно доба, рани енеолит, култура Бубањ - Хум Iа (?) (Т. XLVIII/8). 9. Фрагмент трбухa посуде, украшен барботином организованим у верти-калне паралелне редове. Светлоцрвене је боје, грубе површине. Димен-зије: 0,08 x 0,07 m. Сонда 4, VII о. с Бакарно доба, рани енеолит, култура Бубањ - Хум Iа (?) (Т. XLVIII/9). 10. Фрагмент трбухa посуде са чепастом дршком (поклопац?). Црвеномр-ке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,045 x 0,055 m. Сонда 1, југозападни део сонде. Бакарно доба, рани енеолит, култура Бубањ - Хум Iа (Т. XLVIII/10). 11. Тунеласта, хоризонтално перфорирана дршка. Црвеномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,028 x 0,032 m. Сонда 4, X о.с. Бакар-но доба, рани енеолит, култура Бубањ - Хум Iа (Т. XLVIII/11). 12. Фрагмент трбухa (поклопца) посуде са чепастом дршком. Црвеномр-ке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,055 x 0,046 m. Сонда 3, површински налаз. Бакарно доба, рани енеолит, култура Бубањ - Хум Iа (Т. XLVIII/12). 13. Фрагмент трбухa посуде, са хоризонтално постављеним правоугаоним ребром. Окер је боје, приглачане површине. Димензије: 0,057 x 0,038 m. Сонда 3, I о.с. Бакарно доба, рани енеолит, култура Бубањ - Хум Iа (Т. XLVIII/13). 14. Антропоморфна фигурина од печене земље у полуседећем положају. Глава је лепезастог облика, са једва наглашеним вратом и рукама које почивају на трбуху. Недостају део трбуха, лева рука и доњи део фигури-не. Део око очију је пластично моделован и осликан црвеном бојом која је очувана у траговима, а очи су представљене у виду перфорација. На делу фигурине испод трбуха, такође су видљиви трагови црвене боје, па је мо-гућно да је цела фигурина била осликана. Тамномрке је боје, приглачане површине. Димензије: висина 0,053 m; ширина 0,026 m; дебљина 0,022 m. Сонда 4, IX о.с. Бакарно доба, рани енеолит, култура Бубањ - Хум Iа (?) (Т. XLVIII/14). 15. Фрагмент предмета са шест наспрамних перфорираних протома. Та-кви предмети су у старијој литератури често називани амулетима. Према новијим открићима, реч је заправо о оруђу за сукање ужади. Према не-ким ауторима, ти предмети су се користили у металургији гвожђа. Црвене је боје, а премазан је размућеном глином беж боје. Димензије: 0,066 x


183

0,062 m. Сонда 4, III о.с. Бакарно доба, рани енеолит, култура Бубањ - Хум Iа, или позно бронзано доба (Т. XLVIII/15). 16. Стругач на ламели од окресаног камена беле боје, хомогене струк-туре. Радна страна је секундарно ретуширана. Димензије: 0,025 x 0,046 x 0,008 m. Сонда 1, III о.с. Бакарно доба, рани енеолит, култура Бубањ - Хум Iа (Т. XLVIII/16). 17. Фрагмент полулоптасте зделе, украшен широким и дубоким, косим канелурама и полумесечастом дршкицом. Црвеномрке је боје, приглача-не површине. Димензије: пречник отвора 0,22 m; висина 0,066 m. Сонда

T. XLIX


184

ВРАЊЕ

3, III о.с. Касно бронзано доба, период Br C-D, брњичка култура, фаза I (Т. XLIX/17). 18. Фрагмент зделе оштре S профилације, са разгрнутим ободом и за-обљеним трбухом који је украшен хоризонталним низом паралелних, ко-сих, кратких, али широких канелура. Црне је боје, површине углачане до сјаја. Димензије: пречник отвора 0,225 m; висина 0,088 m. Ископ мештана. Позно бронзано доба, период Br C-D, брњичка култура, фаза I (Т. XLIX/18). 19. Минијатурна посуда дужег цилиндричног врата, са заобљеним и на-глашеним трбухом, који је украшен са два хоризонтална паралелна низа краћих канелура. На трбуху се налазе две мање, вертикално перфори-ране језичасте дршке. Црвеномрке је боје, грубе површине. Димензије: пречник отвора 0,046 m; висина 0,046 m. Ископ мештана. Касно бронза-но доба, период Br C-D, брњичка култура, фаза I (Т. XLIX/19). 20. Бронзана шиваћа игла са ушицом при врху. Димензије: дужина 0,117 m; размак између ушице и врхa 0,02 m; дебљина 0,002 m. Ископ меш-тана. Касно бронзано доба, период Br C-D, брњичка култура, фаза I (Т. XLIX/20). 21. Здела S профилације. Светломрке је боје, приглачане површине. Ди-мензије: пречник отвора 0,24 m; висина 0,12 m. Касно бронзано доба, период Br C-D, брњичка култура, фаза I (Т. XLIX/21). 22. Фрагмент зделе S профилације. Мрке је боје, приглачане површи-не. Димензије: пречник отвора 30; висина 0,074 m. Сонда 4, слој изнад урушеног бедема. Гвоздено доба I, период Ha А1 / А2, брњичка култура, фаза III (Т. XLIX/22). 23. Фрагмент зделе S профилације. Мрке је боје, углачане површине. Ди-мензије: пречник отвора 0,34 m; висина 0,09 m. Ископ мештана. Брњич-ка култура (Т. XLIX/23). 24. Фрагмент зделе благе S профилације. На трбуху се налази пластично вертикално правоугаоно задебљање (псеудодршка?). Мрке је боје, уг-лачане површине. Димензије: пречник отвора 0,226 m; висина 0,054 m. Сонда 4, слој испод урушеног бедема. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha А1, брњичка култура, фаза II (Т. XLIX/24). 25. Фрагмент зделе благе S профилације. На трбуху се налази пластично, хоризонтално правоугаоно ребро. Обод је наглашен. Мрке је боје, угла-чане површине. Димензије: пречник отвора 0,23 m; висина 0,064 m. Сон-да 4, слој испод урушеног бедема. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha А1, брњичка култура, фаза II (Т. XLIX/25). 26. Фрагмент полулоптасте шоље са лучном дршком, која прелази обод посуде. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,05 x 0,052 m. Сонда 1, XIII о.с. Касно бронзано доба, период Br C-D, брњичка култура, фаза I (Т. XLIX/26).


185

27. Фрагмент лоптасте минијатурне посуде са вертикално постављеном дршком. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: пречник трбухa 0,061 m; висина 0,038 m. Сонда 1, XI о.с. Касно бронзано доба, период Br C-D, брњичка култура, фаза I (Т. L/27). 28. Фрагмент лоптастог пехара кратког, цилиндричног врата и наглаше-ног обода. Украшен је мотивима уписаних, висећих, издужених троугло-ва изведених техником урезивања. Црне је боје, површине углачане до

T. L


186

ВРАЊЕ

сјаја. Димензије: 0,085 x 0,058 m. Сонда 4, слој испод урушеног бедема. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha А1, брњичка култура, фаза II (Т. L/28). 29. Фрагмент лоптастог пехара кратког, цилиндричног врата. Украшен је мотивима уписаних, висећих, издужених троуглова изведених техником урезивања. Црне је боје, површине углачане до сјаја. Димензије: 0,075 x 0,062 m. Сонда 4, слој испод урушеног бедема. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha А1, брњичка култура, фаза II (Т. L/29). 30. Фрагмент пехара S профилације са лучном вертикалном дршком, која високо прелази обод. Испод дршке је украшен хоризонталним, па-ралелним, урезаним линијама, док је на рамену орнаментисан урезаним, уписаним, висећим троугловима. Тамномрке је боје, углачане површине. Димензије: пречник отвора 0,08 m; висина, укључујући дршку, 0,095 m. Сонда 4, слој испод урушеног бедема. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha А1, брњичка култура, фаза II (Т. L/30). 31. Фрагмент крушколиког пехара са две лучне дршке, које прелазе обод. Црне је боје, површине углачане до сјаја. Димензије: пречник трбухa 0,105 m; висина 0,068 m. Сонда 4, слој испод урушеног бедема. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha А1, брњичка култура, фаза II (Т. L/31). 32. Фрагмент лоптастог пехара, кратког цилиндричног врата, украшен дугим, висећим уписаним троугловима, који су изведени техником урези-вања. Црне је боје, до сјаја углачане површине. Димензије: 0,072 x 0,048 m. Сонда 4, слој испод урушеног бедема. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha А1, брњичка култура, фаза II (Т. L/32). 33. Фрагмент лоптастог пехара кратког цилиндричног врата, украшен вертикалним, сумарно урезаним линијама. Мрке је боје, углачане повр-шине. Димензије: пречник отвора 0,09 m; висина 0,06 m. Сонда 4, слој испод урушеног бедема. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha А1, брњичка култура, фаза II (Т. L/33). 34. Фрагмент заобљеног трбухa посуде танких зидова. Украшен је верти-калним и косим урезаним линијама. Црвеномрке је боје, до сјаја углачан површине. Димензије: 0,072 x 0,05 m. Сонда 1, XII о.с. Касно бронзано доба, период Br C-D, брњичка култура, фаза I (Т. L/34). 35. Фрагмент пехара коничног врата и заобљеног трбуха, са лучном дрш-ком која високо прелази обод. На врху дршке налази се брадавичаста ап-лика. Црвеномрке је боје, приглачане површине. Димензије: са дршком 0,065 x 0,0125 m. Сонда 1, V о.с. Касно бронзано доба, период Br C-D, брњичка култура, фаза I (Т. L/35). 36. Фрагмент посуде косо разгрнутог обода, прстенасто профилисане унутрашње ивице. Црвеномрке је боје, приглачане површине. Димензије:


187

пречник отвора 0,20 m; висина 0,066 m. Сонда 4, слој изнад урушеног бедема. Гвоздено доба I, период Ha А1 / А2, брњичка култура, фаза III (Т. L/36). 37. Фрагмент посуде косо разгрнутог обода, прстенасто профилисане унутрашње ивице. Црвеномрке је боје, грубе површине. Димензије: преч-ник отвора 0,20; висина 0,052 m. Сонда 1, VI о.с. Касно бронзано доба, период Br C-D, брњичка култура, фаза I (Т. L/37). 38. Фрагмент лоптасте посуде са оштрије ломљеном лучном дршком, која спаја трбух и део посуде непосредно испод обода. У висини горњег крака дршке налази се хоризонтална пластична трака, украшена вертикалним зарезима. Црвеномрке је боје, грубе површине. Димензије: пречник отво-ра 0,14 m; висина 0,08 m. Ископ мештана. Касно бронзано доба, период Br C-D, брњичка култура, фаза I (Т. LI/38). 39. Фрагмент посуде већих димензија, разгрнутог обода и заобљеног тр-буха. Испод обода се налази тракаста, вертикално постављена дршка, која спаја врат и раме суда. Црвеномрке је боје, приглачане површине. Димензије: пречник отвора 0,36 m; висина 0,152 m. Ископ мештана. Кас-но бронзано доба, период Br C-D, брњичка култура, фаза I (Т. LI/39). 40. Фрагмент лонца са лучном, вертикално постављеном дршком непос-редно испод обода суда. На горњој страни дршке налази се отисак врхa прста. Украшен је хоризонталном пластичном траком са отисцима врхa прста. Црвеномрке је боје, грубе површине. Димензије: пречник отвора 0,24 m; висина, укључујући дршку, 0,11 m. Сонда 4, слој испод уруше-ног бедема. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha А1, брњичка култура, фаза II (Т. LI/40). 41. Фрагмент посуде косо разгрнутог обода и заобљеног трбуха. Сивомр-ке је боје, приглачане површине. Димензије: пречник отвора 0,18 m; висина 0,09 m. Сонда 3, површински слој. Брњичка култура (Т. LI/41). 42. Фрагмент лоптастог лонца са хоризонталном пластичном траком на рамену, која је украшена отисцима врхa прста. Обод је украшен низом вертикалних зареза. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: пречник отвора 0,11 m; висина 0,052 m. Сонда 4, слој испод урушеног бедема. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha А1, брњичка култура, фаза II (Т. LI/42). 43. Фрагмент веће посуде левкастог врата и широког заобљеног трбуха. Обод је косо разгрнут, са прстенасто профилисаном унутрашњом ивицом. Мрке је боје, углачане површине. Димензије: пречник отвора 0,18 m; висина 0,10 m. Сонда 4, слој испод урушеног бедема. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha А1, брњичка култура, фаза II (Т. LI/43). 44. Фрагмент посуде кратког цилиндричног врата и лоптастог трбуха. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,05 x 0,044 m. Сонда


188

ВРАЊЕ

4, слој испод урушеног бедема. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha А1, брњичка култура, фаза II (Т. LI/44). 45. Фрагмент благо заобљеног трбухa посуде са хоризонталном пластич-ном траком украшеном отисцима врхa прста и брадичастом апликацијом испод траке. Димензије: 0,07 x 0,065. Сонда 4, слој изнад урушеног бе-дема. Гвоздено доба I, период Ha А1 / А2, брњичка култура, фаза III (Т. LI/45).

T. LI


189

46. Фрагмент косо разгрнутог обода посуде, прстенасто профилисане унутрашње ивице. На горњој страни обод је украшен низом уписаних троуглова, изведених техником урезивања. Мрке је боје, углачане повр-шине. Димензије: 0,04 x 0,036 m. Сонда 4, слој испод урушеног бедема. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha А1, брњичка култура, фаза II (Т. LI/46). 47. Фрагмент тракасте дршке, украшен уписаним, урезаним троугловима. Црне је боје, углачане површине. Димензије: 0,038 x 0,034 m. Сонда 4, слој испод урушеног бедема. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, пе-риод Br D / Ha А1, брњичка култура, фаза II (Т. LI/47). 48. Фрагмент благо заобљеног трбухa посуде, украшен урезаним косим линијама (уписани троуглови?). Црне је боје, углачане површине. Ди-мензије: 0,05 x 0,036 m. Сонда 4, слој испод урушеног бедема. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha А1, брњичка култура, фаза II (Т. LI/48). 49. Фрагмент заобљеног трбухa посуде, украшен косим, уским плитким канелурама. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,102 x 0,058 m. Ископ мештана. Касно бронзано доба, период Br C-D, брњичка култура, фаза I (Т. LII/49). 50. Фрагмент трбухa посуде, украшен пластичним тракама у облику сид-ра. Траке су украшене отисцима врхa прста. Црвеномрке је боје, пригла-чане површине. Димензије: 0,078 x 0,085 m. Сонда 4, слој изнад уруше-ног бедема. Гвоздено доба I, период Ha А1 / А2, брњичка култура, фаза III (Т. LII/50). 51. Фрагмент заобљеног трбухa посуде са језичастом дршком. У висини дршке, на трбуху, налазе се кратке косе канелуре у маниру гава керами-ке. Мрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,062 x 0,048 m. Сон-да 4, слој изнад урушеног бедема. Гвоздено доба I, период Ha А1 / А2, брњичка култура, фаза III (Т. LII/51). 52. Фрагмент посуде заобљеног трбухa и цилиндричног врата. На трбуху се налази вертикално, пластично правоугаоно задебљање. Црне је боје, углачане површине. Димензије: 0,092 x 0,062 m. Ископ мештана. Касно бронзано доба, период Br C-D, брњичка култура, фаза I (Т. LII/52). 53. Фрагмент благо заобљеног трбухa лонца, украшен отисцима врхa прс-та на свежу површину посуде. Црвеномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,04 x 0,048 m. Сонда 4, слој испод урушеног бедема. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha А1, брњичка култура, фаза II (Т. LII/53). 54. Фрагмент трбухa посуде са језичастом дршком и пластичном, хори-зонталном траком, украшеном отисцима врхa прста. Црвеномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,098 x 0,06 m. Ископ мештана. Брњич-ка култура (Т. LII/54).


190

ВРАЊЕ

55. Фрагмент обода посуде са троугаоним наставком заобљених ивица. Црвеномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,07 x 0,076 m. Сонда 1, V о.с. Касно бронзано доба, период Br C-D, брњичка култура, фаза I (Т. LII/55). 56. Коленасто савијена дршка с лепезастим проширењем на врху. На површини дршке налазе се две вертикалне канелуре. Мрке је боје, при-глачане површине. Димензије: 0,018 x 0,068 m. Сонда 4, слој испод уру-шеног бедема. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha А1, брњичка култура, фаза II (Т. LII/56). 57. Коленасто савијена дршка с лепезастим проширењем на врху. Си-вомрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,022 x 0,075 m. Сонда 4, слој испод урушеног бедема. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha А1, брњичка култура, фаза II (Т. LII/57). 58. Коленасто савијена дршка троугаоног пресека, са дугметастим на-ставком на врху. Светломрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,032 x 0,06 m. Сонда 4, слој испод урушеног бедема. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha А1, брњичка култура, фаза II (Т. LII/58). 59. Коленасто савијена дршка полукружног пресека, с попречним плас-тичним ребром, које је украшено зарезима на врху. Црвеномрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,022 x 0,06 m. Сонда 4, слој испод уруше-ног бедема. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha А1, брњичка култура, фаза II (Т. LII/59). 60. Фрагмент благо заобљеног трбухa посуде са већом вертикалном дрш-ком троугаоног пресека. Црвеномрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,084 x 0,14 m. Сонда 5, V о.с. Брњичка култура (Т. LII/60). 61. Фрагмент благо заобљеног трбухa посуде са брадавичастом апликом. Мрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,065 x 0,045 m. Сонда 4, слој испод урушеног бедема. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, пе-риод Br D / Ha А1, брњичка култура, фаза II (Т. LII/61). 62. Фрагмент трбухa лонца са широком трапезастом дршком. Сивомрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,088 x 0,062 m. Сонда 4, слој испод урушеног бедема. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha А1, брњичка култура, фаза II (Т. LII/62). 63. Фрагмент косо постављене, вертикално перфориране троугаоне др-шке тракастог пресека. Судећи према контури лома, на врху се налазио пластични наставак. Црвеномрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,042 x 0,075 m. Сонда 5, IV о.с. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha А1, брњичка култура, фаза II (Т. LII/63). 64. Фрагмент хоризонтално постављене, вертикално перфориране поли-гоналне дршке. Црвеномрке је боје, приглачане површине. Димензије:


191

0,068 x 0,035 m. Сонда 1. Касно бронзано доба, период Br C-D, брњичка култура, фаза I (Т. LII/64).

T. LII


192

ВРАЊЕ

65. Бронзани срп лучног облика, са једним пластичним ребром на среди-ни и једним на спољној ивици српа. На корену српа налази се пластично моделовано дугме. Димензије: дужина 0,145 m; ширина око 0,02 m. Слу-чајни налаз. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha А1, брњичка култура, фаза II (Т. LII/65). 66. Фрагмент каменог бата, с вертикалном кружном перфорацијом. Ди-мензије: 0,06 x 0,064 m. Ископ мештана. Брњичка култура (Т. LIII/66). 67. Једноплатформно језгро од окресаног камена, боје меда. Димензије: 0,025 x 0,032 m. Ископ мештана. Брњичка култура (Т. LIII/67). 68. Правоугаони предмет од печене земље. Мркоцрвене је боје, пригла-чане површине. Димензије: 0,035 x 0,06 x 0,008 m. Сонда 1, IV о.с. Хеле-нистичка култура (?) (Т. LIII/68). 69. Фрагмент полулоптасте зделе рађене на витлу, са једним хоризонтал-ним жлебом непосредно испод обода. Сиво-црвене је боје, фине фактуре, премазане површине. Димензије: пречник отвора 0,13 m; висина 0,055 m. Сонда 1, IV о.с. Хеленистичка култура (Т. LIII/69). 70. Фрагмент полулоптасте зделе, кружно задебљаног обода. Непосредно испод обода налази се пластично хоризонтално задебљање, испод којег је наглашено пластично хоризонтално ребро. Црвене је боје, углачане површине, израђена на витлу. Димензије: пречник отвора 0,22 m; висина 0,062 m. Сонда 1, IV о.с. Хеленистичка култура (Т. LIII/70). 71. Фрагмент посуде коничног, кратког врата и лоптастог трбуха. Сиве је боје, рађена на витлу, фине фактуре и танких зидова. Димензије: преч-ник отвора 0,12 m; висина 0,042 m. Сонда 1, III о.с. Хеленистичка кул-тура (Т. LIII/71). 72. Фрагмент лонца ситуластог облика, са потковичастом дршком испод обода. Црвеномрке је боје, грубе површине, рађена руком. Димензије: пречник отвора 0,34 m; висина 0,088 m. Сонда 1, IV о.с. Хеленистичка култура (Т. LIII/72). 73. Фрагмент лонца, са хоризонталним пластичним ребром непосредно испод косо разгрнутог обода оштре профилације. Црвеномрке је боје, не-глачане површине, рађена руком. Димензије: 0,06 x 0,04 m. Сонда 1, III о.с. Хеленистичка култура (Т. LIII/73). 74. Фрагмент лонца, с хоризонталним пластичним ребром непосредно ис-под косо разгрнутог обода. Сиво-црвене је боје, углачане површине, из-рађена на витлу. Димензије: пречник отвора 0,20; висина 0,052 m. Сонда 1, III о.с. Хеленистичка култура (Т. LIII/74). 75. Фрагмент трбухa лонца или питоса, са хоризонтално постављеном дршком кружног пресека. На корену дршке налазе се два отиска палца. Украшен је двема хоризонталним паралелним урезаним линијама, између којих се налази урезана таласаста линија. Црвеномрке је боје, грубе пов-


193

ршине, рађена руком. Димензије: 0,21 x 0,124 m. Сонда 1, III о.с. Хеле-нистичка култура (Т. LIII/75).

T. LIII


194

ВРАЊЕ

76. Фрагмент посуде прстенасто профилисаног дна и заобљеног трбуха. Сивомрке је боје, фине фактуре, рађена на витлу. Димензије: пречник дна 0,06 m; висина 0,028 m. Сонда 1, IV о.с. Хеленистичка култура (Т. LIII/76). 77. Фрагмент посуде са коничном шупљом стопом. Црвеномрке је боје, фине фактуре, израђена на витлу. Димензије: пречник дна 0,07 m; виси-на 0,035 m. Сонда 1, V о.с. Хеленистичка култура (Т. LIII/77). 78. Фрагмент посуде прстенасто профилисаног дна и заобљеног трбуха. Црвене је боје, приглачане површине, рађена руком. Димензије: пречник дна 0,09 m; висина 0,038 m. Сонда 5, II о.с. Хеленистичка култура (Т. LIII/78). 79. Фрагмент посуде прстенасто профилисаног дна и издуженог трбуха. Сивомрке је боје, фине фактуре, израђена на витлу. Димензије: пречник дна 0,05 m; висина 0,036 m. Сонда 1, IV о.с. Хеленистичка култура (Т. LIII/79).


195

Горња Отуља, локалитет непознат, Врање (43)

Горња Отуља се налази око 12 km југоисточно од Врања, у клису-ри Лепчиначке реке која извире на северним обронцима Широке плани-не. Атар села налази се на надморској висини између 480 и 520 m. Из тог села потичу две камене алатке, које су 60-их година прошлог века, као поклон, доспеле у Народни музеј у Врању.237

Према аналогијама, ти налази могу се хронолошки определити у енеолит или бронзано доба.

Аналогије: Бацијевце, Старчево, Бенска бара, Бујимир, Јелашница, Мак-

решане, Мађере.238

Горња Отуља I Енеолит или бронзано доба

1. Секира са кружним отвором за држаље. Израђена је од глачаног каме-на, сивозелене боје, компактне структуре. Секира има две перфорације, па је извесно да је била секундарно употребљена. Димензије: 0,063 x 0,042 x 0,032 m. Енеолит, или бронзано доба (Т. LIV/1). 2. Тесла правоугаоног облика, заобљених углова, с кружном перфора-цијом у средини. Израђена је од глачаног камена, идентичне боје и струк-туре као претходни налаз. Димензије: 0,078 x 0,069 x 0,033 m. Енеолит или бронзано доба (Т. LIV/2).

237 Алатке је случајно нашао и поклонио музеју Јован Величковић из Врања на чему му овом прили-ком захваљујемо.

238 Antonović 2003, 57 и даље, sl. 36/tip IV/1; Стојић, Јоцић 2006, T. XXXVI/22 - 24, T. XXXVIII/13; Стојић, Чађеновић 2006, T. LVII, T. LXXI/103.

T. LIV


196

ВРАЊЕ

Сурдул, локалитет Селиште, Врање (44)


Сурдул се налази на западним обронцима Мотине, око 15 km југо-источно од Врања. Недалеко од сеоског гробља, на десној обали Сурдул-ске реке, простире се блага падина са овалном висоравни у залеђу, која се назива Селиште. У профилу висине око 10 m који је начинила река виде се различити слојеви земље у којима се налазе фрагменти посуда.239 Праисторијском периоду припадају налази из слоја 5. Дебљина тог слоја је око 0,5 m.

Према стилско-типолошким одликама керамике, локалитет се може определити у период брњичке културе, али због малог броја налаза није могућно прецизније хронолошки одредити локалитет.

Аналогије: Кончуљ, Хисар, Љаник, Доња Брњица.240

Сурдул I Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha А, брњичка култура

1. Фрагмент зделе оштрије S профилације, с језичастом дршком украше-ном са два отиска врха прста. Светломрке је боје, приглачане површине. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha А, брњичка кул-тура (Т. LV/1). 2. Фрагмент трбуха лонца ситуластог облика, са хоризонталном, плас-тичном траком украшеном отисцима врха прста. Мрке је боје, приглачане површине. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha А, брњичка култура (Т. LV/2). 3. Фрагмент веће посуде косо засеченог обода прстенасто профилисане унутрашње ивице. Испод обода се налази хоризонтални жлеб. Светломр-ке је боје, углачане површине. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha А, брњичка култура (Т. LV/3). 4. Фрагмент корена вертикалне дршке полукружног пресека. Светломрке је боје, углачане површине. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, пе-риод Br D / Ha А, брњичка култура (Т. LV/4).

239 Hansel, Vasić 1983; Р. Васић, Паламаревић 1984.240 Булатовић 1999/2000, T. II/1, 12, 13; Стојић 2001а, T. X/1 - 6; Srejović 1959/60, 83 - 135.


197

5. Фрагмент вертикалне дршке троугаоног пресека. Тамномрке је боје, приглачане површине. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha А, брњичка култура (Т. LV/5). 6. Фрагмент заобљеног трбуха лонца, са већом вертикалном дршком по-лукружног пресека. Светломрке је боје, приглачане површине. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha А, брњичка култура (Т. LV/6). 7. Фрагмент вертикалне дршке полигоналног пресека, која се налази на благо заобљеном трбуху. Дршка је у корену пластично наглашена. Свет-ломрке је боје, углачане површине. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha А, брњичка култура (Т. LV/7). 8. Фрагмент благо профилисаног дна и лоптастог трбуха посуде. Светло-мрке је боје, приглачане површине. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha А, брњичка култура (Т. LV/8).

T. LV

према: Hansel, Vasić 1983


198

ВРАЊЕ

Турија, локалитет Чесма, Бујановац (45)


Турија се налази на западном обо-ду Врањско-бујановачке котлине, на улазу у Кончуљску клисуру. Локалитет Чесма смештен је на благој коси која је окренута према југу и југоистоку, односно према Врањско-бујановачкој котлини. Налази се на самом западном ободу те котлине, на североисточ-ној периферији села, југоисточно од сеоске чесме, а обухвата површину око 3 ha.

Приликом рекогносцирања терена у јесен 2002. године, екипа ар-хеолога Народног музеја у Врању је на том локалитету нашла фрагменте праисторијске керамике и неколико налаза од печене земље, глачаног и окресаног камена.241

Према стилско-типолошким одликама керамике, локалитет се може определити у период Ha А2/B1, односно крај XII века и XI век пре нове ере.

Аналогије: Ранутовац, Лучане, Кржинце, Медијана, Хисар.242

Турија I Гвоздено доба I, период Ha А2/B1, хоризонт канеловане керамике

1. Фрагмент зделе увученог, прстенасто задебљаног обода. Мркoокер је боје, грубе површине. Димензије: 0,065 x 0,038 m. Гвоздено доба I, пе-риод Ha А2/B1, хоризонт канеловане керамике (Т. LVI/1). 2. Фрагмент зделе увученог обода. Сивомрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,036 x 0,028 m. Гвоздено доба I, период Ha А2/B1, хоризонт канеловане керамике (Т. LVI/2). 3. Фрагмент зделе увученог, хоризонтално фасетираног обода. Сивомрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,032 x 0,038 m. Гвоздено доба I, период Ha А2/B1, хоризонт канеловане керамике (Т. LVI/3). 4. Фрагмент зделе увученог, задебљаног обода. Мркеокер је боје, грубе површине. Димензије: 0,028 x 0,035 m. Гвоздено доба I, период Ha А2/B1, хоризонт канеловане керамике (Т. LVI/4).

241 Материјал није публикован, а налази се у збирци Народног музеја у Врању под инв. бр. 3004 - 3019.

242 За прва три локалитета погледати каталог налазишта ове књиге. За остале локалитете видети: Стојић 2001а, T. XIII/1 - 2, T. XVI; Garašanin 1996.


199

5. Фрагмент веће посуде косо разгрнутог обода и коничног врата. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,054 x 0,045 m. Гвоздено доба I, период Ha А2/B1, хоризонт канеловане керамике (Т. LVI/5). 6. Фрагмент заобљеног трбуха посуде, украшен косим уским канелурама. Тамномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,06 x 0,04 m. Гвоз-дено доба I, период Ha А2/B1, хоризонт канеловане керамике (Т. LVI/6).

T. LVI


200

ВРАЊЕ

7. Фрагмент коничног врата посуде, украшен хоризонталним уским ка-нелурама. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,045 x 0,075 m. Гвоздено доба I, период Ha А2/B1, хоризонт канеловане керамике (Т. LVI/7). 8. Фрагмент заобљеног задебљаног трбуха посуде, украшен косим уским канелурама. Тамномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,068 x 0,05 m. Гвоздено доба I, период Ha А2/B1, хоризонт канеловане кера-мике (Т. LVI/8). 9. Фрагмент лучне вертикалне дршке, украшен вертикалним уским кане-лурама. Црвеномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,038 x 0,047 m. Гвоздено доба I, период Ha А2/B1, хоризонт канеловане кера-мике (Т. LVI/9). 10. Фрагмент благо заобљеног трбуха лонца, украшен пластичном хо-ризонталном траком са вертикалним зарезима. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,055 x 0,072 m. Гвоздено доба I, период Ha А2/B1, хоризонт канеловане керамике (Т. LVI/10). 11. Фрагмент посуде са хоризонтално бушеном дршком. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,056 x 0,053 m. Гвоздено доба I, пе-риод Ha А2/B1, хоризонт канеловане керамике (Т. LVI/11).


201

Лучане, Бујановац

Село Лучане налази се у равничар-ском делу долине Јужне Мораве, на левој обали реке, око 5 km западно од Бујановца. У атару тог села откривена су три праисто-ријска локалитета: Баре, Ресуља и Реџина окућница.

Лучане I Бакарно доба, рани енеолит, култура Бубањ - Хум Iа (локалитет Баре)

Лучане IIа Касно бронзано доба, период Br C - D, брњица I (локалитети Ресуља и окућница Р. Кадриу)

Лучане IIb/IIIа Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha А1, брњица II (?) (Ресуља)

Лучане IIIа Гвоздено доба I, период Ha А1 / А2, брњица III (?), хоризонт канеловане керамике (Ресуља)

Лучане IIIb Гвоздено доба I, период Ha А2 / B1 (Ресуља)

Локалитет Баре (46)


Локалитет Баре налази се на јужној периферији атара села Луча-не, на источним обронцима оближњих планина, око 1 km југозападно од Јужне Мораве. На западној периферији потеса Баре, на пространој коси која се благо спушта према североистоку, нађено је неколико фрагмена-та керамике и кућни профилисани леп.

Према стилско-типолошким одликама, керамика припада Бубањ - Хум Iа фази енеолитског периода централног Балкана.

Аналогије: Бубањ, Велика хумска чука, Антин чукар, Шуплевац, Црно-буки.243

1. Фрагмент зделе увученог обода, који је украшен косим канелурама. Мркоцрвене је боје, приглачане површине. Димензије: 0,076 x 0,032 m. Бакарно доба, рани енеолит, Бубањ – Хум Iа (Т. LVII/1). 2. Фрагмент посуде равног обода, цилиндричног врата и заобљеног за-дебљаног трбуха. Врат је украшен хоризонталним уским канелурама, а трбух хоризонталном пластичном траком украшеном отисцима врха прс-

243 Гарашанин, Ђурић 1983, кат. бр. 15, 16, 48, 86 - 88; Булатовић 1998, T. I/4, 5, 11; Гарашанин, Симоска 1976, T. I/1; Симоска, Китаноски, Тодоровик 1976, T. IV/4, 8, T. VI/3, T. IX/7.


202

ВРАЊЕ

та. Црне је боје, углачане површине. Димензије: 0,046 x 0,04 m. Бакарно доба, рани енеолит, Бубањ – Хум Iа (Т. LVII/2). 3. Фрагмент шупље коничне стопе, тањих зидова. Мрке је боје, приглача-не површине. Димензије: 0,072 x 0,044 m. Бакарно доба, рани енеолит, Бубањ – Хум Iа (Т. LVII/3).

Локалитет Ресуља (47)


Око 800 m југоисточно од села, на пространој коси на десној обали Јужне Мораве, налази се велики заравњен плато површине од неколико хектара, на коме се налазе фрагменти керамике, леп, као и оруђе од окресаног и глачаног камена. У средишњем делу платоа, на површини од приближно једног хектара концентрација налаза је највећа. Локалитет је евидентиран 1966. године, а затим је посећен 2000. године, када је са површине прикупљена већа количина керамике.244

Према стилско-типолошким особеностима керамике, може се закључити да се живот континуирано одвијао на том локалитету током ране, а затим и развијене фазе брњичке културе (брњица I и II), да би се наставио и у време доминације носилаца канеловане керамике придошлих са севера. Према спорадичним налазима керамике украшене назубљеним инструментом, локалитет је био настањен и у другој половини гвозденог доба I, у време када постаје доминантна жигосана керамика. У апсолутним датумима, локалитет је први пут настањен крајем периода Br C (XIV век пре нове ере) и континуирано је насељен до периода Ha B1 (X век пре нове ере).

Аналогије: Кастанас, Кончуљ, Читлук, Хисар, Вардарски рид, Вреш, Немањица, Дабици, Статмос Агиста, Тасос, Тракија.245

T. LVII

244 М. Јовановић1967, 320; Булатовић 2001, 163 и даље.245 Hochstetter 1984, T. 56/1; Бронзано доба Србије 1972, кат. бр. 45, 46, 49, 59/2, 65, 120, 121; Z.

Georgiev 1989, T. XXIX/3, T. XXXIII/2, 3; Митревски 2001, crtež 1; Koukouli – Chrysantaki 1982, Pl. 14. Pl. 15. Pl. 21. Pl. 22; Клинчев 1982, Рис. 4.


203

1. Фрагмент зделе оштрије S профилације. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: пречник отвора 0,20; висина 0,072 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (T. LVIII/1).2. Фрагмент благобиконичне зделе, украшен низовима троугаоних и правоугаоних отисака изведених назубљеним инструментом. Мрке је боје, површине углачане до сјаја. Димензије: 0,05 x 0,04 m. Гвоздено доба I, период Ha А2 - B1 (T. LVIII/2).3. Фрагмент зделе благо разгрнутог, непрофилисаног обода и заобљеног трбуха, на коме се налази широка тракаста дршка која повезује трбух и конични врат посуде. Здела је фине фактуре, са светлим премазом на којем су тамноцрвеном бојом, испод корена дршке, осликани издужени висећи троуглови. Истом бојом су осликане вертикалне линије које уоквирују дршку и правоугаоник у коме је насликана спирала. Димензије: 0,057 x 0,044 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (T. LVIII/3).4. Фрагмент полулоптасте зделе са троугаоним наставком, вертикално постављеним на обод посуде. Мрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,047 x 0,046 m. Касно / позно бронзано доба, период Br C - D, брњичка култура I (T. LVIII/4).5. Фрагмент полулоптасте зделе, прстенасто задебљаног обода, са лучном дршком, вертикално постављеном на обод суда. Украшен је хоризонталним жлебовима и кружном перфорацијом. Мрке је боје, углачане површине. Димензије: пречник отвора 0,22 m; висина 0,058 m. Гвоздено доба I, период Ha А2 - B1 (T. LVIII/5).6. Фрагмент полулоптасте зделе хоризонтално фасетираног обода. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,035 x 0,03 m. Гвоздено доба I, период Ha А, хоризонт канеловане керамике (T. LVIII/6).7. Фрагмент коничне зделе хоризонтално фасетираног обода. Мркоцрвене је боје, приглачане површине. Димензије: 0,045 x 0,045 m. Гвоздено доба I, период Ha А, хоризонт канеловане керамике (T. LVIII/7). 8. Фрагмент зделе увученог обода, који је украшен попречним канелурама. Мркожуте је боје, приглачане површине. Димензије: 0,058 x 0,048 m. Гвоздено доба I, период Ha А, хоризонт канеловане керамике (T. LVIII/8).9. Фрагмент зделе увученог, хоризонтално фасетираног обода. Испод обода се налази језичаста дршка зарубљеног врха. Мрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,052 x 0,046 m. Гвоздено доба I, период Ha А, хоризонт канеловане керамике (T. LVIII/9).10. Фрагмент зделе увученог, хоризонтално фасетираног обода. Мрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,035 x 0,035 m. Гвоздено доба I, период Ha А, хоризонт канеловане керамике (T. LVIII/10).


204

ВРАЊЕ

11. Фрагмент зделе увученог, хоризонтално фасетираног обода. Мрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,032 x 0,03 m. Гвоздено доба I, период Ha А, хоризонт канеловане керамике (T. LVIII/11).

T. LVIII


205

12. Фрагмент зделе увученог хоризонтално фасетираног обода. Мркожуте је боје, приглачане површине. Димензије: 0,035 x 0,03 m. Гвоздено доба I, период Ha А, хоризонт канеловане керамике (T. LVIII/12).13. Фрагмент зделе увученог обода, на коме се налази правоугаони пластични наставак. Део испод обода посуде украшен је са две хоризонтално урезане линије, између којих је изломљена линија изведена техником урезивања. Испод те композиције налазе се два урезана висећа шрафирана троугла. Сивомрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,088 x 0,056 m. Гвоздено доба I, период Ha А2 / B1 (T. LVIII/13).246

14. Фрагмент зделе увученог, хоризонтално фасетираног обода. Сивомрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,07 x 0,048 m. Гвоздено доба I, период Ha А, хоризонт канеловане керамике (T. LVIII/14).15. Фрагмент зделе увученог, косо фасетираног обода. Црне је боје, површине углачане до сјаја. Димензије: 0,045 x 0,025 m. Гвоздено доба I, период Ha А, хоризонт канеловане керамике (T. LVIII/15).16. Фрагмент коничне зделе, прстенасто задебљаног обода. Мрке је боје, површине углачане до сјаја. Димензије: 0,045 x 0,048 m. Гвоздено доба I, период Ha А, хоризонт канеловане керамике (T. LVIII/16).17. Фрагмент зделе увученог, косо фасетираног обода. Фасете прате низови тачкастих убода. Мркоцрвене је боје, приглачане површине. Димензије: 0,025 x 0,025 m. Гвоздено доба I, период Ha А/B (T. LVIII/17).18. Фрагмент пехара S профилације, на коме се налази коленасто савијена дршка са лепезастим проширењем на врху (тип анса луната). На трбуху, испод корена дршке, налазе се дубље, широке лучне канелуре. Црне је боје, површине углачане до сјаја. Димензије: пречник отвора 0,06 m; висина 0,092 m. Средње / позно бронзано доба, период Br C - D, брњичка култура И (T. LVIII/18).19. Фрагмент косо засеченог обода посуде прстенасто профилисане унутрашње ивице. Мркоцрвене је боје, приглачане површине. Димензије: 0,042 x 0,047 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br C / Ha А1, брњичка култура (Т. LIX/19).20. Фрагмент косо засеченог обода посуде прстенасто профилисане унутрашње ивице. Мркоцрвене је боје, углачане површине. Димензије: 0,035 x 0,05 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br C / Ha А1, брњичка култура (Т. LIX/20).21. Фрагмент косо засеченог, задебљаног обода посуде. Мркоцрвене је боје, приглачане површине. Димензије: 0,045 x 0,044 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br C / Ha А1, брњичка култура (Т. LIX/21).

246 Crtež ovog suda je publikovan (Булатовић 2001, T. I/11).


206

ВРАЊЕ

22. Фрагмент косо засеченог, краћег обода прстенасто профилисане унутрашње ивице. Мрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,048 x 0,048 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br C / Ha А1, брњичка култура (Т. LIX/22).23. Фрагмент лонца цилиндричног врата и заобљеног трбуха. Украшен је пластичном хоризонталном траком са отисцима врха прста, која се налази на трбуху посуде. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,097 x 0,064 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br C / Ha А1, брњичка култура (Т. LIX/23).24. Фрагмент лонца (саџака) ситуластог облика. Украшен је кратким зарезима на ободу и хоризонталним пластичним ребром са зарезима на трбуху. Испод ребра налазе се још два лучна паралелна ребра. Мркоцрвене је боје, приглачане површине. Димензије: 0,098 x 0,104 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br C / Ha А1, брњичка култура (Т. LIX/24).25. Фрагмент лоптастог трбуха посуде украшен косим урезаним линијама, које чине траке испуњене кратким, паралелним зарезима. Мрке је боје, углачане површине. Димензије 2,6 x 2,4 цм. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br C / Ha А1, брњичка култура (Т. LIX/25).26. Фрагмент заобљеног, задебљаног трбуха амфоре, украшен косим наспрамним канелурама, које се спајају на вертикалном, пластичном ребру. Мркоцрвене је боје, углачане површине. Димензије: 0,044 x 0,033 m. Гвоздено доба I, период Ha А, хоризонт канеловане керамике (Т. LIX/26).27. Фрагмент ситуластог лонца с језичастом дршком, украшеном косим зарезима. Мрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,055 x 0,065 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br C / Ha А1, брњичка култура (Т. LIX/27).28. Фрагмент заобљеног трбуха амфоре, украшен косим канелурама и мањом брадавичастом дршком. Мрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,083 x 0,058 m. Гвоздено доба I, период Ha А, хоризонт канеловане керамике (Т. LIX/28).29. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде, украшен вертикалним широким канелурама. Мрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,056 x 0,042 m. Гвоздено доба I, период Ha А, хоризонт канеловане керамике (Т. LIX/29).30. Фрагмент лоптасто заобљеног трбуха амфоре, украшен косим канелурама. Мрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,068 x 0,05 m. Гвоздено доба I, период Ha А, хоризонт канеловане керамике (Т. LIX/30).


207

31. Фрагмент лонца проширеног обода, који је украшен кратким вертикалним зарезима. Испод обода налази се хоризонтална пластична трака, украшена отисцима нокта. Мркоцрвене је боје, грубе површине.

T. LIX


208

ВРАЊЕ

Димензије: 0,05 x 0,046 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. LIX/31).32. Фрагмент посуде са језичастом, готово троугаоном дршком, украшен хоризонталном пластичном траком са отисцима врха прста. Мркоцрвене је боје, приглачане површине. Димензије: 0,064 x 0,035 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. LIX/32).

Локалитет Реџина окућница (48)


На улазу у село Лучане из правца Бујановца, непосредно поред пута за Гњилане, налази се кућа Реџепа Кадриу. Смештена је у равничарском делу котлине, а од Јужне Мораве је удаљена око 200 m северно. Ту локацију је, према речима мештана, до пре тридесетак година за време великих бујица плавила река. Ваздушном линијом, локалитет је удаљен око 1 km од локалитета Ресуља, који се налази у атару истог села. Копајући темеље за кућу пре двадесетак година, Кадриу је нашао једну посуду која, нажалост, није сачувана. Неколико година касније, приликом земљаних радова на приближно 5 m источно од тог места, нађене су још две готово целе посуде које, такође, нису сачуване, да би 2002. године, копајући бунар на месту око 7 - 8 m североисточно од првог налаза, на дубини око 0,8 m, нашао урну око које је било неколико облутака.247

Унутар урне налазили су се остаци спаљеног покојника. Уз урну, нађен је фрагмент трбуха зделе благе S профилације. Здела је можда служила као поклопац за урну.

Извесно је да је у питању некропола брњичке културе из касног бронзаног, односно почетка гвозденог доба I, што, према Рајнекеу, одговара периоду Br D - Ha А.

Аналогије: Доња Брњица, Маџари.248

1. Фрагментована урна крушколиког облика, наглашеног трбуха, на коме се налазе две тракасте дршке и две рожасте аплике симетрично наспрамно распоређене. Врат је дуг и коничан, а обод косо засечен, с пластично наглашеном спољном ивицом. Тамномрке је боје, приглачане површине с местимичним траговима горења. Димензије: пречник отвора 0,13 m; 247 Урну је поклонио Народном музеју у Врању, где се и данас налази. Није публикована, али је тај

налаз поменут у: Stojić 2003, 121.248 Ljuci 1984, 25 и даље, T. I/1 i T. II/1; Z. Georgiev 1989, T. XXIII/1, 2.


209

пречник трбуха 0,265 m; висина 0,35 m. Позно бронзано / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. LX/1). 2. Фрагмент трбуха зделе благе S профилације, са краћом тракастом дршком која је спајала врат и трбух посуде. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,075 x 0,065 m. Позно бронзано / гвоздено доба I, брњичка култура (Т. LX/2).

T. LX


210

ВРАЊЕ

Кршевица, локалитет Кале, Бујановац (49)


На путу који повезује Врањско-буја-новачку са Пчињском котлином, у доли-ни Кршевичке реке, око 10 km североисточно од Бујановца, налази се село Кршевица. На улазу у село са запада, на југозападној периферији, простире се локалитет Кале. Локалитет се налази на језичастом краку се-вероисточног обронка планине Рујан, непосредно изнад Кршевичке реке. Евидентиран је 1965. године, а већ следеће године предузета су прва сондажна археолошка ископавања, када су констатовани остаци архи-тектуре и покретни налази из V/IV века пре нове ере.249

Ископавања су настављена 2002. године и континуирано се одвијају до данас.250

Праисторијски слој дебљине око 0,30 m, који је установљен на платоу, био је тамномрке боје и садржавао је гар и обиље керамичких уломака. Спорадични налази праисторијске керамике нађени су и у се-верном подножју локалитета.

Ипак, најмоћнији и најатрактивнији слојеви припадају остацима архитектуре и покретним налазима из IV-I века пре нове ере. Природни гребен на коме се локалитет налази, од усеченог платоа, са југозапад-не, приступачне стране одсечен је дубоким ровом, док су остале стране природно заштићене стрмим тереном. Земља из рова је искоришћена за изградњу доминантног узвишења које је такође имало заштитну улогу. Са северне стране плато је био заштићен моћним бедемом, а источна и југоисточна страна платоа биле су отворене. Плато захвата површину од приближно 0,5 ha и на њему су нађени остаци објеката грађених од каме-на у темељној зони и зидова од дрвета и земље. Унутар њих констатоване су калотасте пећи. На централном делу платоа откривени су зидови већег архитектонског комплекса, у који су на неколико места уграђене сполије у виду већих правилних тесаника од пешчара. Према досадашњим ре-зултатима, извесно је да је реч о три хоризонта градње из V-III века пре нове ере.251 Североисточна падина, која се спушта до Кршевичке реке у 249 Јовановић 1966, 314; Јовановић 1966a, 58; Микулчић, Јовановић 1968, 495 - 519; Vasić 1999, 104,

Taf. 51/886.250 Ископавања обављају стручњаци Археолошког института у Београду, у сарадњи са Народним

музејем из Београда и Народним музејем из Врања. Руководилац пројекта је Петар Поповић из Археолошког института у Београду (Поповић, Јеремић, Радојчић 2004, 270 - 274; Поповић 2005, 25 и даље; P. Popović 2006; Булатовић 2006).

251 Опширније о архитектури, покретним налазима и стратиграфији млађих слојева на локалитету видети у: П. Поповић 2005, 25 и даље; P. Popović 2006.


211

том периоду, била је такође густо насељена, што су осим археолошких истраживања потврдила и гео-електрична истраживања.

Према аналогијама покретних налаза и архитектуре установљено је да је локалитет први пут био насељен у позно бронзано доба, односно гвоздено доба I (брњичка култура), а да је затим настањем крајем гвоз-деног доба I. Локалитет је поново насељен крајем V века пре нове ере, а то насеље је вероватно континуирано трајало до I века пре нове ере. Последња два века (II - I век пре нове ере) на локалитету су боравили Келти.

Аналогије: Кршевица I/IIа: Кончуљ, Велика Лукања, Макреш, Ругинци, Медијана,

Хисар, Врапце.252

Кршевица IIb: Ораовица, Буштрање, локалитети из гвозденог доба у Скопско-кумановској котлини и на Косову.253

Кршевица IIc-е254

Кршевица I/IIа Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D – Ha A2, брњичка култура

Кршевица IIb Гвоздено доба II, период Ha B2 - CКршевица IIc Гвоздено доба III, период Ha D, утицаји хеленске културе Кршевица IId Гвоздено доба IV, крај IV – III век пре нове ере,

хеленистичка култураКршевица IIе Гвоздено доба IV, II – I век пре нове ере, латенска култура

1. Фрагмент зделе S профилације с брадавичастом апликацијом. Свет-ломрке је боје, углачане површине. Димензије: пречник отвора 0,28 m; висина 0,13 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D - Ha A2, брњичка култура (Т. LXI/1).2. Фрагмент зделе увученог, хоризонтално фасетираног обода. Мрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,058 x 0,026 m. Гвоздено доба I, период Ha A, (Т. LXI/2).3. Фрагмент зделе благе S профилације. Мрке је боје, приглачане повр-шине. Димензије: пречник отвора 0,29 m; висина 0,082 m. Позно брон-зано доба / гвоздено доба I, период Br D - Ha A2, брњичка култура (Т. LXI/3).4. Конична шоља са једном вертикалном лучном дршком, која незнатно прелази обод посуде. Мркоцрвене је боје, приглачане површине. Димен-зије: пречник отвора 0,18 m; висина 0,07 m. Позно бронзано доба / гвоз-дено доба I, период Br D - Ha A2, брњичка култура (Т. LXI/4).

252 Булатовић 1999/2000, T. I/16 - 23; Пејић 2001, T. 1/6, 10, T. 3/4, T. 4/16; Z. Georgiev 1989, T. VIII/2, 4, T. XI/2, 3; Стојић 2001а, 36 - 37; Garašanin 1996, Beil. I - II.

253 Vukmanović, Popović 1982, T. VII,VIII, XII - XV; Z. Georgiev 1989, T. I - XLVI; Slavković – Đurić 1964, T. IV/1, 3, 5, T. V; Археолошко благо Косова и Метохије 1998, кат. бр. 209, 210.

254 П. Поповић 2005; P. Popović 2006.


212

ВРАЊЕ

5. Фрагмент посуде лоптастог реципијента са лучном вертикалном дршком, која високо прелази обод. Сиве је боје, приглачане површине. Димензије: 0,04 x 0,042 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D - Ha A2, брњичка култура (Т. LXI/5).

T. LXI


213

6. Фрагмент крушколиког пехара са две вертикалне лучне дршке трапе-зоидног пресека. Обод је пластично наглашен (тип посуде са крагном). Димензије: пречник отвора 0,105 m; висина, укључујући дршку, 0,125 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D - Ha A2, брњичка култура (Т. LXI/5).7. Фрагмент урне (амфоре?) косо разгрнутог обода са прстенасто профи-лисаном унутрашњом ивицом. Црвено-црне је боје, приглачане површи-не. Димензије: пречник отвора 0,195 m; висина 0,044 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D - Ha A2, брњичка култура (Т. LXI/7).8. Фрагмент урне (амфоре?) косо разгрнутог обода, прстенасто профили-сане унутрашње ивице. Црвеномрке је боје, приглачане површине. Ди-мензије: пречник отвора 0,28 m; висина 0,045 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D - Ha A2, брњичка култура (Т. LXI/8).9. Фрагмент равног, непрофилисаног обода посуде, испод којег се налази већа трапезаста дршка. Испод дршке украшен је косим, плитким широким канелурама. Тамномрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,062 x 0,076 m. Гвоздено доба I, период Ha A, хоризонт канеловане керамике (Т. LXI/9).10. Фрагмент обода посуде на коме се налази корен вертикалне дршке. На ободу изнад дршке су два брадавичаста испупчења. Сивомрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,052 x 0,035 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D - Ha A2, брњичка култура (Т. LXI/10).11. Фрагмент лонца ситуластог облика, са хоризонталном пластичном траком, која је украшена отисцима врха прста, и језичастом дршком. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: пречник отвора 0,34 m; висина 0,11 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D - Ha A2, брњичка култура (Т. LXI/11).12. Коленасто савијена вертикална дршка без перфорације (псеудо-дрш-ка). Мрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,02 x 0,042 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D - Ha A2, брњичка култура (Т. LXI/12).13. Фрагмент полулоптастог лонца, који је украшен двема паралелним пластичним хоризонталним тракама са отисцима врха прста. Мркоцрвене је боје, грубе површине. Димензије: 0,046 x 0,07 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D - Ha A2, брњичка култура (Т. LXII/13).14. Фрагмент равног трбуха посуде, украшен висећим уписаним троугло-вима изведеним урезаним линијама. Мркоцрвене је боје, углачане повр-шине. Димензије: 0,035 x 0,035 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D - Ha A2, брњичка култура (Т. LXII/14).


214

ВРАЊЕ

15. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде, украшен издуженим ви-сећим, уписаним троугловима, који су изведени техником урезивања. Мр-коцрвене је боје, углачане површине. Димензије: 0,092 x 0,05 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D - Ha A2, брњичка култура (Т. LXII/15).

T. LXII


215

16. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде, украшен издуженим, ви-сећим уписаним троугловима, који су изведени техником урезивања. Мр-коцрвене је боје, углачане површине. Димензије: 0,04 x 0,045 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D - Ha A2, брњичка култура (Т. LXII/16).17. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде, украшен урезаном хоризон-талном линијом, испод које се налази низ косих убода. Мркоокер је боје, приглачане површине. Димензије: 0,038 x 0,03 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D - Ha A2, брњичка култура (Т. LXII/17).18. Фрагмент вертикалне дршке, украшене уздужним канелурама. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,025 x 0,074 m. Гвоздено доба I, период Ha A, хоризонт канеловане керамике (Т. LXII/18).19. Фрагмент заобљеног трбуха посуде са већом чепастом дршком. Црве-номрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,085 x 0,07 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D - Ha A2, брњичка култура (Т. LXII/19).20. Фрагмент заобљеног трбуха посуде, на коме се налази кружна апли-ка. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,068 x 0,055 m. Поз-но бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D - Ha A2, брњичка култура (Т. LXII/20).21. Фрагмент троугаоне, вертикално бушене дршке. Мрке је боје, углача-не површине. Димензије: 0,08 x 0,05 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D - Ha A2, брњичка култура (Т. LXII/21).22. Фрагмент трбуха лонца, на коме се налази хоризонтална пластична трака, украшена отисцима врха прста, и већа чепаста дршка. Црвеномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,08 x 0,05 m. Позно брон-зано доба / гвоздено доба I, период Br D - Ha A2, брњичка култура (Т. LXII/22).23. Фрагмент трбуха посуде, украшен пластичном траком лучног облика с отисцима врха прста. Мркоцрвене је боје, приглачане површине. Ди-мензије: 0,078 x 0,072 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D - Ha A2, брњичка култура (Т. LXII/23).24. Фрагмент заобљеног трбуха посуде, на коме се налази издужена, језичаста дршка. Светломрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,06 x 0,036 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D - Ha A2, брњичка култура (Т. LXII/24).25. Фрагмент вертикалне коленасте дршке, на чијем врху се налази пра-воугаоно, пластично моделовано попречно постављено ребро. Мркоцрве-не је боје, углачане површине. Димензије: 0,02 x 0,042 m. Позно брон-зано доба / гвоздено доба I, период Br D - Ha A2, брњичка култура (Т. LXII/25).


216

ВРАЊЕ

26. Фрагмент лонца са ложиштем (саџак). Украшен је пластичним трака-ма, са отисцима врха прста. Црвеномрке је боје, грубе површине. Димен-зије: 0,11 x 0,065 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D - Ha A2, брњичка култура (Т. LXII/26).27. Фрагмент пластично наглашеног дна посуде. Мрке је боје, приглача-не површине. Димензије: 0,065 x 0,07 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D - Ha A2, брњичка култура (Т. LXII/27).28. Фрагмент биконичне зделе, чији је обод украшен двема хоризонтал-ним урезаним линијама и косим урезаним линијама испод њих. Мркоокер је боје, углачане површине. Димензије: пречник отвора 0,35 m; висина 0,088 m. Гвоздено доба II, Hа B2 - C (Т. LXIII/28).29. Фрагмент биконичне зделе, чији је обод украшен са два хоризонтал-на и два коса низа тачкастих убода. Тамномрке је боје, углачане површи-не. Димензије: пречник отвора 0,235 m; висина 0,033 m. Гвоздено доба II, Hа B2 - C (Т. LXIII/29).30. Фрагмент биконичне зделе тордираног обода. Украшен је низовима правоугаоних отисака изведених радлом. Мрке је боје, углачане површи-не. Димензије: пречник отвора 0,315 m; висина 0,05 m. Гвоздено доба II, Hа B2 - C (Т. LXIII/30).31. Фрагмент благобиконичне зделе, косо фасетираног обода који је ук-рашен са два низа косих зареза у комбинацији са утиснутим троугловима. Мркоокер је боје, углачане површине. Димензије: пречник отвора 0,335 m; висина 0,046 m. Гвоздено доба II, Hа B2 - C (Т. LXIII/31).32. Фрагмент благобиконичне зделе с пластичним задебљањем на раме-ну. Украшен је косим фасетама, које су праћене низовима тачкастих убо-да. Мрке је боје, углачане површине. Димензије: пречник отвора 0,40; висина 0,042 m. Гвоздено доба II, Hа B2 - C (Т. LXIII/32).33. Фрагмент биконичне зделе, чији је обод украшен двема хоризонтал-ним урезаним линијама и косим урезаним линијама испод њих. Тамноо-кер је боје, углачане површине. Димензије: 0,048 x 0,045 m. Гвоздено доба II, Hа B2 - C (Т. LXIII/33).34. Фрагмент биконичне зделе, чији је обод украшен урезаном таласастом линијом и дуплим урезаним линијама на рамену. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,048 x 0,032 m. Гвоздено доба II, Hа B2 - C (Т. LXIII/34).35. Фрагмент биконичне зделе, чији је обод украшен двема хоризонтал-ним урезаним линијама и косим урезаним линијама испод њих. Мркеокер је боје, углачане површине. Димензије: 0,043 x 0,017 m. Гвоздено доба II, Hа B2 - C (Т. LXIII/35).36. Фрагмент посуде S профилације, чије је раме украшено са два хори-зонтална, а трбух са два коса низа правоугаоних отисака. Мркожуте је


217

боје, приглачане површине. Димензије: 0,046 x 0,068 m. Гвоздено доба II, Hа B2 - C (Т. LXIII/36).37. Фрагмент трбуха с вертикалном дршком овалног пресека, која је ук-рашена урезаним линијама. Мрке је боје, приглачане површине. Димен-зије: 0,055 x 0,055 m. Гвоздено доба II, Hа B2 - C (Т. LXIII/37).38. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде, украшен вертикалним ни-зовима полумесечастих отисака. Мрке је боје, приглачане површине. Ди-мензије: 0,032 x 0,035 m. Гвоздено доба II, Hа B2 - C (Т. LXIII/38).39. Фрагмент корена дршке, украшен низовима правоугаоних отисака у жлебу, који су изведени назубљеним инструментом. Мрке је боје, пригла-чане површине. Димензије: 0,035 x 0,035 m. Гвоздено доба II, Hа B2 - C (Т. LXIII/39).

T. LXIII


218

ВРАЊЕ

Љиљанце, Бујановац

Село Љиљанце налази се на источном ободу Врањско-бујановачке котлине, око 6 km источно од Бујановца. Село је познато по изворима термоминералне воде. У њему су констатована два праисторијска локалитета: Селиште и Црквени рид.

Љиљанце I/IIа Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha A, брњичка култура (Селиште)

Љиљанце IIб Гвоздено доба III, период Ha D (Црквени рид)

Локалитет Селиште (50)


На изласку из села, на југоисточној периферији, на левој обали сеоске речице налази се локалитет Селиште. На том локалитету, прили-ком посете 2001. године, нашли смо фрагменте праисторијске керамике махом црвене или мрке боје.

Налази свакако припадају брњичкој култури, али се не могу бли-же хронолошки определити јер су малобројни и хронолошки недовољно осетљиви. Ипак, како је у питању брњичка култура, могу се оквирно оп-ределити у период Br D – Ha A.

Аналогије: Сурдул, Кончуљ, Љаник, Лучане, Хисар, Доња Брњица.255

1. Фрагмент косо засеченог обода, прстенасто профилисане унутрашње ивице. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,08 x 0,044 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha A, брњичка кул-тура (Т. LXIV/1). 2. Фрагмент лонца, чији је обод украшен зарезима. На делу посуде испод обода налази се пластична хоризонтална трака са отисцима врха прста. Црвеномрке је боје, грубе фактуре. Димензије: 0,045 x 0,042 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha A, брњичка култура (Т. LXIV/2). 3. Фрагмент трбуха посуде, на коме се налази брадавичаста аплика. Там-номрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,034 x 0,03 m. Позно 255 Hansel, Vasić 1983; Булатовић 1999/2000; Стојић 2001а; Srejović 1959/60.


219

бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha A, брњичка култура (Т. LXIV/3)4. Фрагмент веће вертикалне дршке троугаоног пресека. Тамноокер је боје, приглачане површине. Димензије: 0,104 x 0,084 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha A, брњичка култура (Т. LXIV/4).

256 Наруквице је нашао Горан Стојиљковић из Врања. У тренутку кад нас је обавестио о налазу, на-руквице више нису биле доступне па су приказане према опису налазача.

257 М. Garašanin 1992, 293 и даље. Вероватно је реч о недовољно прецизном опису налазача.

T. LXIV

Локалитет Црквени рид (51)


Локалитет Црквени рид налази се на југозападној периферији села на доминантном узвишењу. На том локалитету 2000. године нађе-но је шест масивних сребрних гривни, с једним крајем у облику змијске главе, а другим у облику „пупке“. Наруквице су украшене урезивањем и пунктирањем.256 Током рекогносцирања, на локалитету је нађено неко-лико атипичних фрагмената керамике црвене боје и углачане површине, рађене на витлу.

М. Гарашанин је тај тип гривне поделио у три варијанте, али при-мерци из Љиљанца, који имају змијску главу само на једном крају, не припадају ниједној од понуђених варијанти.257 Према налазу сребрних наруквица, налазиште се оквирно може хронолошки определити у VI-IV век пре наше ере.


220

ВРАЊЕ

Копањане, локалитет Ограчки дол, Врање (52)


Село Копањане налази се око 20 km југоисточно од Врања, у планинској области источно од Врањско-бујановачке котлине. Локалитет Ограчки дол нала-зи се на источној периферији села где су, у левом профилу сеоског пута високог 4-5 m, двадесетак метара северозападно од сеоске речице, при-мећени фрагменти посуда и гар. Локалитет је евидентиран 1997. године, а затим поново посећен 2000. године, када су у профилу установљена најмање два културна слоја. Први културни слој налазио се на дубини од приближно 0,5 m од површине. У њему су нађени делови урни, са доста запечене земље и гари, које су, по свој прилици, биле оивичене мањим каменим плочама. На приближно 1 m испод тог слоја налазио се други културни слој, дебљине око 0,4 m, са налазима гари, профилиса-ног лепа, запечене земље и великим бројем фрагмената грубе и мањим бројем фрагмената финије керамике. На 0,5 m испод тог слоја налази се прослојак наплавине дебљине око 0,3 m, испод којег је стерилна земља. Први слој припада металном добу, а други неолиту.

Према стилско-типолошким особеностима, најстарија керамика може се определити у фазу II старчевачке културе, док најмлађа припада комплексу керамике украшене назубљеним инструментом. Тај комплекс је у развијено гвоздено доба највећим делом захватао Косово, североис-точну Македонију и југоисточну Србију, а датује се у X-VII век пре наше ере.

Аналогије:Копањане I: Рудник, Анзанбегово, Вршник, Дреновац.258

Копањане II: локалитети параћинске културе и хоризонта Мојсиње - Добрача.259

Копањане III: Русце, Пелинце, Макреш, Вражогрнци, Валач.260

Копањане I Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култураКопањане II Средње / позно бронзано доба, период Br C / DКопањане III Гвоздено доба I/ II, период Hа B2 / C

258 Н. Н. Тасић 1998, 34 и даље; M. Garašanin 1979, T. XIV/1, 5, 7;T. XV/3, 4; Саржоски 1990/91, 131 и даље, T. VII/2, 3, 5, 7; Vetnić 1990, Pl. I/7, 8, Pl. III/4 - 7.

259 Бронзано доба Србије 1972, 174/1; M. Garašanin 1983, T. CI/3 i T. CIII/4; Стојић, Чађеновић 2006, 295, kat. 2.

260 Z. Georgiev 1989, T. I - IV, T. VII/1 - 3, T. IV/4, T. VIII/1, 2, T. XII/1, T. XIII/1 - 6, T. XXVIII/3; Jevtić 1983, T. XXXV/1, 4, 9, 13, T. XXXVII/1, 2; T. XXXVIII/9 - 11.


221

1. Фрагмент лонца кратког цилиндричног врата, лоптастог трбуха. На врату се налази низ већих лучних зареза. Црвено-мрке је боје, пригла-чане површине. Димензије: 0,068 x 0,085 m. Други културни слој. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXV/1). 2. Фрагмент пехара са две дршке, широког трбуха и уског отвора. Цр-веномрке је боје, углачане површине до сјаја. Димензије: пречник дна 0,048 m; висина 0,065 m. Случајни налаз. Рано или средње бронзано доба.261 (Т. LXV/2). 3. Фрагмент лонца кратког, цилиндричног врата, лоптастог трбуха. Там-ноцрвене је боје, приглачане површине. Димензије: пречник отвора 0,17 m; висина 0,045 m. Други културни слој. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXV/3). 4. Конична шупља стопа пехара. Мркоцрвене је боје, грубе површине. Димензије: 0,078 x 0,048 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старче-вачка култура (Т. LXV/4). 5. Фрагмент коничне шупље стопе пехара. Премазан је светлоцрвеном бојом, која се отире. Димензије: 0,044 x 0,034 m. Други културни слој. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXV/5). 6. Фрагмент трбуха посуде равне профилације, украшен хоризонталним низовима мотива изведених «штипањем». Црвеномрке је боје, грубе пов-ршине. Димензије: 0,046 x 0,043 m. Други културни слој. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXV/6). 7. Фрагмент трбуха посуде равне профилације, украшен убодима који су, под углом, изведени спољном површином нокта. Црвеномрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,058 x 0,047 m. Други културни слој. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXV/7). 8. Фрагмент равног, непрофилисаног обода посуде, украшен вертикалним траговима превлачења прстију по њеној свежој површини. Мркожуте је боје, грубе површине. Димензије: 0,057 x 0,048 m. Други културни слој. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXV/8). 9. Фрагмент трбуха посуде благо заобљене профилације, украшен там-ноцрвеним тракама на црвеној основи посуде. Димензије: 0,056 x 0,034 m. Други културни слој. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXV/9). 10. Фрагмент трбуха посуде равне профилације, украшен низовима ко-сих убода. Мркожуте је боје, грубе површине. Димензије: 0,044 x 0,05 m. Други културни слој. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXV/10).

261 На основу доњег дела пехара тешко је одредити хронолошку припадност посуде. Такви пехари са две дршке, ипак, најраспрострањенији су на овој територији у рано или средње бронзано доба.


222

ВРАЊЕ

11. Фрагмент трбуха посуде, дебелих зидова, украшен отисцима врха прста у комбинацији с превлачењем прста по свежој површини посуде. Црвеномрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,04 x 0,04 m. Други културни слој. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXV/11).

T. LXV


223

12. Фрагмент трбуха посуде, украшен организованим барботином. Цр-веномрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,135 x 0,083 m. Други културни слој. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXV/12). 13. Фрагмент трбуха посуде, украшен барботином организованим у вер-тикалне редове. Црне је боје, грубе површине. Димензије: 0,108 x 0,068 m. Други културни слој. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXV/13). 14. Фрагмент трбуха посуде, украшен низовима отисака ноктом на свежој површини посуде. Мркоцрвене је боје, грубе површине. Димензије: 0,065 x 0,06 m. Други културни слој. Млађе камено доба, средњи неолит, стар-чевачка култура (Т. LXVI/14). 15. Фрагмент трбуха посуде, дебљих зидова, украшен неорганизованим барботином. Мрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,042 x 0,04 m. Други културни слој. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXVI/15). 16. Фрагмент трбуха посуде, украшен барботином организованим у вер-тикалне редове. Црне је боје, грубе површине. Димензије: 0,058 x 0,048 m. Други културни слој. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXVI/16). 17. Фрагмент заобљеног трбуха посуде, на коме се налази тунеласта хо-ризонтално перфорирана дршка. Има превлаку тамноцрвене боје. Димен-зије: 0,072 x 0,082 m. Други културни слој. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXVI/17). 18. Фрагмент равног дна са доњим делом трбуха, који је украшен барбо-тин налепцима. Црвеномрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,14 x 0,082 m. Други културни слој. Млађе камено доба, средњи неолит, стар-чевачка култура (Т. LXVI/18). 19. Фрагменти урне равног, косо засеченог обода, коничног врата и лоптастог трбуха. На трбуху се налазе две (можда и четири) наспрамне језичасте дршке, са отиском прста на горњој површини. Црне је боје, углачане површине. На неким деловима посуде примећени су трагови горења. Димензије: пречник отвора 0,15 m; реконструисана висина око 0,40 m. Случајни налаз. Средње / позно бронзано доба, период Br C / D (Т. LXVI/19). 20. Фрагмент заобљеног трбуха посуде са језичастом дршком, украшеном отиском врха прста на горњој површини. Црне је боје, углачане површи-не. Димензије: 0,112 x 0,124 m. Средње / позно бронзано доба, период Br C / D (Т. LXVI/20). 21. Фрагмент зделе увученог, тордираног обода. Украшен је низовима правоугаоних отисака, који су изведени назубљеним инструментом. Црне


224

ВРАЊЕ

је боје, углачане површине. Случајни налаз. Димензије: 0,074 x 0,04 m. Гвоздено доба II, период Hа B2 / C (Т. LXVII/21). 22. Фрагмент зделе увученог обода, на коме се налази вертикално, плас-тично ребро. Украшен је косим канелурама које су праћене низом косих убода. Тамноокер је боје, углачане површине. Димензије: 0,054 x 0,046 m. Први културни слој. Гвоздено доба II, период Hа B2 / C (Т. LXVII/22). 23. Фрагмент зделе увученог, тордираног обода. Украшен је низом косих убода. Сивомрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,044 x 0,028 m. Први културни слој. Гвоздено доба II, период Hа B2 / C (Т. LXVII/23). 24. Фрагмент веће полулоптасте зделе, украшене хоризонталним низо-вима косих убода и хоризонталним жлебовима. Мркоцрвене је боје, угла-чане површине. Димензије: 0,12 x 0,09 m. Први културни слој. Гвоздено доба II, период Hа B2 / C (Т. LXVII/24).

T. LXVI


225

25. Фрагмент непрофилисаног обода посуде, украшен хоризонталним ни-зовима тачкастих убода и хоризонталним жлебовима. Мрке је боје, при-глачане површине. Димензије: 0,062 x 0,03 m. Први културни слој. Гвоз-дено доба II, период Hа B2 / C (Т. LXVII/25). 26. Фрагмент лучне, вертикално постављене дршке, у корену украше-не попречним канелурама. Мрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,046 x 0,068 m. Први културни слој. Гвоздено доба II, период Hа B2 / C (Т. LXVII/26).

T. LXVII


226

ВРАЊЕ

Рибарце, локалитет Ђелова махала, Босилеград (53)


Село Рибарце налази се око 10 km јужно од Босилеграда, на ободу котлине реке Драговиштице, непосредно уз државну границу са Бугарском. Ло-калитет Ђелова махала простире се на доминантном узвишењу, које се терасасто спушта према долини Драговиштице.

То је вишеслојно налазиште из средњег века, рановизантијског периода, римске доминације и хеленистичког периода. На средњој тера-си нађен је, осим опека и ломљеног камена, један изузетно добро очуван новчић Histiae, идентичан новчићима из бранковачке оставе.262

Према том налазу, реч је о насељу на узвишењу из периода хеле-низма (после почетка II века пре нове ере), које је, судећи по конфигу-рацији терена, вероватно било вештачки заштићено.

Рибарце I Период хеленизма, II век пре нове ере

1. Сребрни новчић – тетробол. На његовом аверсу налази се представа главе менаде у профилу надесно, са врежама винове лозе у коси, а на реверсу је представа нимфе која седи на прамцу галије, а са њене леве стране је натпис АИЕОН. Пречник новчића је 14 mm. Хеленизам, II век пре нове ере.

262 Налазач је мештанин села Рибарце, а, колико нам је познато, новчић се још увек налази код њега. Бранковачка остава обрађена је у наставку књиге.


227

Бранковце, локалитет Кумице, Босилеград (54)


Бранковце се налази на југу босилеградске области, у долини Бран-ковачке реке, око 8 km јужно од Босилеграда. На једном доминантном уз-вишењу између потеса Китино грамађе и Рупе, на локалитету Кумице, пре више година нађена је велика остава хеленистичког сребрног новца. У остави је било неколико стотина новчића у већој посуди сиве боје, танких зидова, рађеној на витлу.263 Остава је садржавала два типа новца.

Приликом посете оближњем локалитету Ђелова махала у Рибарцу успели смо да два новчића првог типа добијемо на поклон од случајног налазача, који је те новчиће нашао на левој обали Бресничке реке, у подножју узвишења на коме је нађена остава.264 Први тип новчића де-финисан је као тетробол, које је ковао еубејски град Хистијеја у првој половини II века пре нове ере (196-146. године пре нове ере).265 Други тип новца је тетрадрахма, коју је између 158 и 146. године пре нове ере ковала прва македонска област под Римљанима.266 Према свему судећи, реч је о већој остави новца која је овде похрањена најраније почетком II века пре нове ере.

Бранковце I Период хеленизма, II век пре нове ере

1. На аверсу првог типа новчића налази се представа главе менаде у профилу надесно, са врежама винове лозе у коси, а на реверсу представа нимфе која седи на прамцу галије. Са леве стране галије је натпис АИЕОН. Сребро, ковање. Период хеленизма, II век пре нове ере (Т. LXVIII/1,2). 2. Други тип новчића је тетрадрахма с представом Артемиде у средини и македонским штитом около, на аверсу, и батином у храстовом венцу и натписом ΜΑΚΕ∆ΟΝΟΝ ΠΡΟΤΕΣ на реверсу. Сребро, ковање. Друга поло-вина II века пре нове ере.

263 На драгоценим подацима захваљујемо Н. Кнежевићу из Врања.264 Налазачи и дародавци су А. Поповић и Д. Михајловић из Врања. Користимо прилику да им захва-

лимо на поклону.265 Seaby 1975, кат. бр. 974 - var.266 P. Popović 1991, кат. бр. 27.

T. LXVIII


228

ВРАЊЕ

Клиновац

Село Клиновац налази се у доли-ни Кршевичке реке, на путу који повезује Пчињску и Врањско-бујановачку котлину. У том селу евидентирана су три праисторијс-ка локалитета: Качамачке њиве – Слатина, Три крушке и Кале.

Клиновац I Млађе камено доба, млађи неолит, тзв. градачка фаза винчанске културе (Качамачке њиве – Слатина)

Клиновац IIа Рано бронзано доба, период Br A - B, комплекс двоухих пехара (Три крушке)

Клиновац IIb/IIIa Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D - Ha A, брњичка култура (Три крушке)

Клиновац IIIb Гвоздено доба I, период Ha A2 - B1 (Три крушке)Клиновац IIIc Гвоздено доба IV, латенска култура (Три крушке)

Локалитет Качамачке њиве – Слатина (55)


Локалитет Качамачке њиве - Слатина налази се на источној пери-ферији села, на пространим падинама које се благо спуштају према реци Кршевици. Висинска разлика између долинског дела у подножју и најви-ше коте локалитета је приближно 100 m. Својим положајем и топографс-ким карактеристикама локалитет подсећа на налазиште Големе ливаде у Тесовишту. У долини поред реке није констатован археолошки материјал, па је извесно да је то насеље, из неког одређеног разлога, подигнуто у брдском делу котлине. Судећи према површинским налазима, насеље је заузимало површину од неколико хектара. Приликом посете локалитету у јесен 2003. године сакупљени су налази керамике, оруђа од окресаног камена и тегова од печене земље.

Прецизније хронолошко опредељење локалитета отежано је ма-лим бројем налаза и недостатком стратиграфски утврђених налаза. Ипак, према стилско-типолошким особинама керамике, нарочито тањира за-дебљаног обода и здела задебљаног трбуха, локалитет се може опреде-лити у градачку фазу винчанске културе. Налази грубљих посуда већих димензија, лоптастог реципијента, указују или на постојање старијег слоја са очигледним традицијама старчевачке културе, или на известан конзерватизам становништва које је обитавало у том насељу.


229

Аналогије: Рашка, Павловац, Супска, Градац, Плочник, Предионица.267

1. Фрагмент задебљаног обода посуде плитког реципијента. Обод је ук-рашен косим канелурама. Мрке је боје, приглачане спољне, а углачане унутрашње површине. Димензије: 0,042 x 0,044 m. Млађе камено доба, млађи неолит, тзв. градачка фаза винчанске културе (Т. LXIX/1). 2. Фрагмент коничне зделе. Спољна површина је црне, а унутрашња - окер боје. Површине зделе је приглачана. Димензије: пречник отвора је 0,20; висина 0,038 m. Млађе камено доба, млађи неолит, тзв. градачка фаза винчанске културе (Т. LXIX/2). 3. Фрагмент задебљаног обода посуде плитког реципијента. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,034 x 0,025 m. Млађе камено доба, млађи неолит, тзв. градачка фаза винчанске културе (Т. LXIX/3). 4. Фрагмент посуде задебљаног трбуха. Мркоцрвене је боје, углачане површине. Димензије: 0,072 x 0,036 m. Млађе камено доба, млађи не-олит, тзв. градачка фаза винчанске културе (Т. LXIX/4). 5. Фрагмент амфоре коничног врата, заобљеног трбуха. Светлоцрвене је боје, површине углачане до сјаја. Димензије: пречник отвора 0,095 m; висина 0,042 m. Млађе камено доба, млађи неолит, тзв. градачка фаза винчанске културе (Т. LXIX/5). 6. Фрагмент лонца кратког цилиндричног врата, заобљеног трбуха. Свет-лоцрвене је боје, грубе површине. Димензије: пречник отвора 0,37 m; висина 0,058 m. Млађе камено доба, млађи неолит, тзв. градачка фаза винчанске културе (Т. LXIX/6). 7. Фрагмент шупље стопе пехара. Мркоцрвене је боје, грубе површине. Димензије: 0,018 x 0,018 m. Млађе камено доба, млађи неолит, тзв. гра-дачка фаза винчанске културе (Т. LXIX/7). 8. Фрагмент лонца цилиндричног врата, заобљеног трбуха. Црвеномр-ке је боје, приглачане површине. Димензије: пречник отвора 0,018 m; висина 0,046 m. Млађе камено доба, млађи неолит, тзв. градачка фаза винчанске културе (Т. LXIX/8). 9. Фрагмент посуде задебљаног трбуха. Мркоцрвене је боје, приглачане површине. Димензије: 0,057 x 0,046 m. Млађе камено доба, млађи не-олит, тзв. градачка фаза винчанске културе (Т. LXIX/8). 10. Фрагмент посуде задебљаног трбуха, на коме се налази пластични рожасти наставак. Црвеноокер је боје, углачане површине. Димензије: 0,058 x 0,06 m. Млађе камено доба, млађи неолит, тзв. градачка фаза винчанске културе (Т. LXIX/10).

267 За прва два локалитета аналогије видети у овој књизи. За остале локалитете аналогије видети у: Д. Гарашанин, М. Гарашанин 1979, T. X/3 - 5, T. XIII/3, 5, T. XIV/2 - 5; Сталио 1972, T. I/1 - 11, T. II/16 - 20; Шљивар 1999, T. I/8, T. II/7, T. III/1, 5 - 7; Galović 1959, T. 26/3, 4, T. 29, T. 38, T. 39 и др.


230

ВРАЊЕ

11. Фрагмент равног трбуха посуде, украшен косим широким плитким канелурама. Сивомрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,072 x 0,044 m. Млађе камено доба, млађи неолит, тзв. градачка фаза винчанс-ке културе (Т. LXIX/11). 12. Фрагмент тега од печене земље у облику купе заобљеног врха, с хоризонталном перфорацијом. Црвеномрке је боје, грубе површине. Ди-мензије: пречник 0,056 m; висина 0,048 m. Млађе камено доба, млађи неолит, тзв. градачка фаза винчанске културе (Т. LXIX/12).

T. LXIX


231

Локалитет Три крушке (56)


Локалитет заузима велики заравњен плато површине око 2 ха, између Клиновачке реке и асфалтног пута Врање - Трговиште. На том ло-калитету је 1966. године мештанин из Клиновца Данило Сентић, копајући бунар, на дубини око 0,5 m нашао две половине каменог вишестраног ка-лупа за изливање бронзаног оруђа.268 Прва археолошка ископавања ус-ледила су, међутим, тек 1996. године. Тада су откривени остаци насеља из више периода праисторије, као и из античког периода.269

Према напред изнесеном, најстарији праисторијски слој са овог локалитета одговара раном бронзаном добу, а следећи брњичкој култури, односно периоду Br D - Ha A1. Наредни слој припада периоду ране фазе жигосане керамике (период Ha A2 - B1, према Рајнекеу), а најмлађи - ла-тенском периоду.

Аналогије: Клиновац II а: Кокино, Пелинце, Бубањ.270 Клиновац II б - III б: Мородвис, Медијана, Велика Лукања, Сарина међа,

Вецина мала, Хисар, Кастанас, Арменохори, Троја, Азина, Смољан.271

Клиновац IIIц: Рашка у Врању, манастир Прохор Пчињски, Дрмно, Гра-дина на Босуту, Селенча, Гомолава, Сирмијум, Акумин-кум, Шимановци, Медијана, Липовица, Бобиште.272

13. Фрагмент пехара са тракастом дршком, која незнатно прелази обод. Црвеномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,04 x 0,036 m. Рано бронзано доба, култура двоухих пехара (?) (Т. LXX/13).14. Фрагмент полулоптасте посуде пластично наглашеног обода (тип по-суда са крагном) и лоптасто заобљеног трбуха. Украшен је са три хори-зонталне урезане линије испод обода и брадавичастом апликом на трбу-ху. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: пречник отвора 0,12 m; висина 0,048 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha A, брњичка култура (Т. LXX/14). 268 Булатовић 2003а, 139 - 144.269 Булатовић, Митровић 1996/97a, 15 - 19.270 Станковски 2003, T. III/2, 5; Трајковска 1998, T. VII/1; М. Гарашанин, Ђурић 1983, кат. бр. 154,

157 - 164. 271 Стојић 2001а, T. VI/7; M. Garašanin 1996, 209/C6a; Јевтић 1990, T. III/7, IV/1, V/4, 6; Z. Georgiev

1989, T. XXXIX/1, Stojić 1986, T. 2/2, T. 5/2, T. 6/3, 10; Стојић 2001а, 36; Јевтић 1990, 102; M. Garašanin 1996, 201; Hochstetter 1984, T. 263/7; Wesse 1990, T. 22/373, 374, 379, 455, 570.

272 За прва два локалитета аналогије видети у овој књизи. За остале локалитете: Спасић 1997, T. I/2, 4, 6, 8, 9; P. Popović 2001, Pl. 2/8 - 10, Pl. 4/2 - 6, Pl. 5/14 - 18, Pl. 9/10; B. Jovanović, М. Jovanović 1988, T. IV/9, T. XXIV/4, T. XXV/3 и др.; Брукнер, Даутова – Рушевљанин, Милошевић 1987, T. 6/1, 3, T. 9/2 - 4, T. 13/4, 5, T. 16/1, T. 17/1, 8 и др.; Стојић 2004, T. 15/6; Пашик 1985/86, сл.15.


232

ВРАЊЕ

15. Фрагменти крушколиког пехара косог отвора. Трбух је украшен хори-зонталним низом тачкастих убода, испод којег се налазе висећи уписани троуглови изведени урезивањем. Димензије: 0,032 x 0,036 (обод); 0,04 x 0,042 m (трбух). Гвоздено доба I, период Ha A2 / B1 (Т. LXX/15).

T. LXX


233

16. Фрагмент коленасто савијене дршке с лепезастим проширењем на врху. Црвеномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,032 x 0,085 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha A, брњичка култура (Т. LXX/16). 17. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде, украшен хоризонталним дубоким канелурама, у комбинацији са хоризонталним низом косих убо-да. Сивомрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,048 x 0,074 m. Гвоз-дено доба I, период Ha A2 / B1 (Т. LXX/17). 18. Фрагмент полулоптасте шоље са дршком, која високо прелази обод. Мркоцрвене је боје, оштећене површине. Димензије: 0,04 x 0,055 m. Поз-но бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha A, брњичка култура (Т. LXX/18). 19. Фрагмент трбуха посуде, украшен хоризонталним низом утиснутих кругова. Мркоцрвене је боје, приглачане површине. Димензије: 0,045 x 0,052 m. Гвоздено доба I, период Ha A2 / B1 (Т. LXX/19). 20. Фрагмент лоптастог лонца, пластично наглашеног обода (тип посуде са крагном). Црвеномрке је боје, грубе површине. Димензије: пречник отвора 0,158 m; висина 0,054 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha A, брњичка култура (Т. LXX/20). 21. Фрагмент лонца коничног врата. Испод обода и на трбуху украшен је урезаним хоризонталним линијама. Црвеномрке је боје, грубе површине. Димензије: пречник отвора 0,22 m; висина 0,10 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha A, брњичка култура (Т. LXX/21). 22. Фрагмент лонца пластично наглашеног обода. Испод обода се налази пластична хоризонтална трака са отисцима врха прста. Црвеномрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,066 x 0,052 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha A, брњичка култура (Т. LXX/22). 23. Фрагмент лонца разгрнутог обода и заобљеног трбуха. Украшен је хоризонталним низом отисака врха прста на свежој површини суда. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: пречник отвора 0,15 m; виси-на 0,05 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha A, брњичка култура (Т. LXX/23). 24. Фрагмент лонца благо разгрнутог обода, који је украшен отисци-ма врха прста. Црвеномрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,035 x 0,037 m. Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha A, брњичка култура (Т. LXX/24). 25. Фрагмент коничне шоље с правоугаоним наставком на ободу, из којег вероватно полази дршка. Испод обода и на правоугаоном наставку укра-шен је косим линијама изведеним чешљастим инструментом. Црне је боје, приглачане површине. Димензије: пречник отвора 0,13 m; висина 0,048 m. Гвоздено доба IV, латенска култура (Т. LXXI/25).


234

ВРАЊЕ

26. Фрагмент посуде украшен чешљастим инструментом. Црвеномрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,058 x 0,049 m. Гвоздено доба IV, ла-тенска култура (Т. LXXI/26). 27. Фрагмент посуде украшен косим и хоризонталним, немарно урезаним линијама. Црвеномрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,038 x 0,038 m. Гвоздено доба IV, латенска култура (Т. LXXI/27). 28. Фрагмент посуде украшен косим и вертикалним, немарно урезаним линијама. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,026 x 0,035 m. Гвоздено доба IV, латенска култура (Т. LXXI/28).

T. LXXI


235

29. Фрагмент посуде украшен хоризонталним, немарно урезаним ли-нијама. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,036 x 0,025 m. Гвоздено доба IV, латенска култура (Т. LXXI/29). 30. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде, украшен вертикалним ли-нијама изведеним техником чешљања, у комбинацији са два хоризонтал-на низа тачкастих убода. Црвеномрке је боје, грубе површине. Димен-зије: 0,037 x 0,062 m. Гвоздено доба IV, латенска култура (Т. LXXI/30). 31. Фрагмент посуде украшен хоризонталном урезаном линијом, у ком-бинацији са вертикалним кратким, немарно урезаним линијама. Мркоцр-вене је боје, приглачане површине. Димензије: 0,027 x 0,03 m. Гвоздено доба IV, латенска култура (Т. LXXI/31). 32. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде, украшен вертикалним ли-нијама изведеним техником чешљања. Црвеномрке је боје, грубе повр-шине. Димензије: 0,065 x 0,08 m. Гвоздено доба IV, латенска култура (Т. LXXI/32). 33. Фрагмент посуде, украшен хоризонталним линијама изведеним техни-ком чешљања. Црвене је боје, грубе површине. Димензије: 0,04 x 0,035 m. Гвоздено доба IV, латенска култура (Т. LXXI/33). 34. Фрагмент посуде украшен вертикалним линијама, изведеним техни-ком чешљања. Мрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,038 x 0,027 m. Гвоздено доба IV, латенска култура (Т. LXXI/34). 35. Фрагмент посуде украшен вертикалним и косим линијама, изведеним техником чешљања. Са унутрашње стране налази се утиснут знак који личи на слово Е. Црвеномрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,036 x 0,048 m. Гвоздено доба IV, латенска култура (Т. LXXI/35). 36. Дводелни вишестрани камени калуп. Служио је за израду четири типа бронзаног оруђа: три длета и секире са трновима (Armchenbeil). Израђен је од метаморфних зелених хлоритских шкриљаца. Гвоздено доба I, пе-риод Ha A1 – B1, XII - X век пре нове ере (сл. 45).273

Локалитет Кале (57)


Изнад равничарског насеља на локалитету Три крушке у Клинов-цу, око 300 m западно, налази се веће доминантно узвишење, које се на-зива Кале. Локалитет је евидентирала Добрила Гај-Поповић, публикујући

273 Опширније о калупу видети у: Булатовић 2003а, 139 и даље.


236

ВРАЊЕ

оставу византијског новца који је нађен на том локалитету.274 На том уз-вишењу, осим античког материјала, мештанин Тома Митковић налазио је праисторијске питосе окер боје, с пластичним тракама са отисцима прста, и „секирице“ од углачаног камена, па није искључено постојање праисторијског градинског насеља које је штитило равничарско насеље на потесу Три крушке.275

274 Gaj – Popović 1973, 25 - 39.275 Булатовић, Митровић 1996/97, 30.


237

Русце, локалитет Раскрсја, Врање (58)


Русце се налази на западној пери-ферији области Горња Пчиња, на планин-ском путу који повезује Пчињску и Врањс-ко-бујановачку котлину. Локалитет Раскрсја простире се на благој коси површине око 1 ha, на југозападној периферији села, недалеко од сеоске школе. Према топографији, може се уврстити у тип градинских насеља. Пре неколико година, праисторијској збирци Народног музеја у Врању поклоњено је неколико бронзаних предмета, а приликом рекогносцирања сакупљено је и неколико карактеристичних фрагмената посуда од печене земље.276

Према аналогијама керамике, локалитет би се могао определити у период Ha B1 - Hа C, односно X-VII век пре нове ере Метални предмети са тог локалитета имају аналогије углавном на налазиштима развијеног гвозденог доба у источном делу централног Балкана. Датују се од краја IX до почетка VII века пре нове ере.277

Аналогије: Ораовица, Кленике, локалитети Овчепољско-брегалничког региона у Македонији, локалитети у Поморављу, Врмџа, Гам-зиград, Прилеп, околина Пожаревца и Ниша, Широко, Буди-шић код Лознице, околина Битоља, западна Бугарска, источ-на Албанија.278

Русце I Гвоздено доба II, период Ha B1 - Hа C

1. Фрагмент коничне зделе увученог обода. Горња страна обода украше-на је низом косих убода у комбинацији са косим канелурама. На горњем делу трбуха реципијент је перфориран са више кружних отвора. Сивомр-ке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,07 x 0,058 m. Гвоздено доба I / II, период Ha B1 - Hа C (Т. LXXII/1). 2. Фрагмент коничне зделе, увученог, хоризонтално фасетираног обода. На горњем делу трбуха налази се језичаста дршка. Сивомрке је боје, 276 Металне предмете је поклонио Реџеп Кадрију Реџа из Лучана, а керамику Александар Спасов из

Врања.277 R. Vasić 1987, 675 и даље; Лахтов 1965, 143 и даље.278 Vukmanović, Popović 1982, T. T. XI/6, T. XII/1, 4, 8, T. XIII и др.; Z. Georgiev 1989, T. VII/3, T. XX/1,

2, 5, T. XXIX/4, T. XXX/2 и др; Stojić 1986, T. 13/7, 10, 11, T. 14/6, 11; М. Гарашанин 1973, T. 98 и 99; Јевтић 1994a, T. I/2 - 4; D. Garašanin, M. Garašanin 1951, sl.24; Господари сребра 1990, кат. бр. 41/4, 5; Vasileva 1992, sl.10/11; Detev 1963, Obr.8/4; Gergova 1987, T. 14/174, 175; Andrea 1976, T. VIII/V. 50/1; Господари сребра 1990, кат. бр. 87/5, Slavković – Đurić 1964, T. II/3; Gergova 1987, T. 14/178. Р. Васић објавио је фибулу са кугличастим проширењима, која је у приватном власниш-тву, а потиче из села Кленике у општини Бујановац (R. Vasić 1999, 60, Taf. 31/387).


238

ВРАЊЕ

T. LXXII


239

приглачане површине. Димензије: 0,082 x 0,044 m. Гвоздено доба I / II, период Ha B1 - Hа C (Т. LXXII/2). 3. Фрагмент полулоптасте зделе увученог обода. Горња страна обода, као и део непосредно испод њега украшени су низовима тачкастих убода с назначеним центром. Сивомрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,045 x 0,03 m. Гвоздено доба I / II, период Ha B1 - Hа C (Т. LXXII/3). 4. Фрагмент посуде равног, пластично наглашеног обода. Испод обода украшен је хоризонталним низовима полумесечастих отисака. Сиве је боје, приглачане површине. Димензије: 0,044 x 0,022 m. Гвоздено доба I / II, период Ha B1 - Hа C (Т. LXXII/4). 5. Фрагмент благо биконичне зделе, са хоризонтално постављеном пра-воугаоном дршком испод обода. Горња површина обода украшена је ни-зовима правоугаоних отисака. Сивомрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,07 x 0,058 m. Гвоздено доба I / II, период Ha B1 - Hа C (Т. LXXII/5). 6. Фрагмент косо разгрнутог обода урне или амфоре. Црвеномрке је боје, површине углачане до сјаја. Димензије: 0,057 x 0,03 m. Гвоздено доба I / II, период Ha B1 - Hа C (Т. LXXII/6). 7. Фрагмент заобљеног трбуха посуде S профилације (пехар?). Трбух је пластично наглашен кружним задебљањем. Тамномрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,052 x 0,055 m. Гвоздено доба I / II, период Ha B1 - Hа C (Т. LXXII/7). 8. Фрагмент калемастог тега, са отиском врха прста на хоризонталној површини. Тамномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,052 x 0,038 m. Гвоздено доба I / II, период Ha B1 - Hа C (Т. LXXII/8). 9. Фрагмент хоризонтално постављене, вертикално бушене дршке право-угаоног пресека. Сивомрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,05 x 0,026 m. Гвоздено доба I / II, период Ha B1 - Hа C (Т. LXXII/9). 10. Бронзано дугме у облику малтешког крста. На полеђини се налази карика за причвршћивање. Димензије: 0,023 x 0,025 x 0,012 m. Гвоздено доба I / II, период Ha B1 - Hа C (Т. LXXII/10). 11. Лучна бронзана фибула са 19 дискоидних проширења на луку. Ди-мензије: дужина 0,06 m; пречник лука 0,007 m. Гвоздено доба I / II, пе-риод Ha B1 - Hа C (Т. LXXII/11). 12. Бронзана лучна фибула са гвозденим језгром. Лук је украшен са три кугличаста и четири дискоидна проширења. Димензије: дужина 0,085 m; пречник кугличастог проширења 0,021 m; пречник лука 0,008 m. Гвозде-но доба I / II, период Ha B1 - Hа C (Т. LXXII/12).


240

ВРАЊЕ

Шаинце, локалитет непознат, Трговиште (59)

Шаинце се налази у централном делу области Горња Пчиња, на месту где се река Коћура улива у Пчињу. Из атара тог села, с непознатог локалитета потичу три фрагмента керамике.

Тип фигурине са рукама у виду патрљака и идентичним техникама и мотивима украшавања карактеристичан је за културну групу Дубовац - Жуто Брдо - Гирла Маре, која је у средње бронзано доба захватала део српског и румунског Подунавља. Према начину и мотивима украшавања, врх спиралног облика припада истој култури.

Аналогије: локалитети културе Дубовац – Жуто Брдо.279

Шаинце I Средње / позно бронзано доба, култура Дубовац – Жуто Брдо

1. Фрагмент пљоснате антропоморфне фигурине, звонастог доњег дела. Судећи према контурама лома, руке су биле представљене као патрљци. Обе стране фигурине богато су украшене низовима тачкастих и косих убода - хоризонтално, вертикално или косо постављених - у којима се налазе трагови беле инкрустације. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,02 x 0,027 m. Средње / позно бронзано доба, култура Дубо-вац – Жуто Брдо (Т. LXXIII/1). 2. Фрагмент антропоморфне фигурине. Очуван је само део леве руке са раменом. Украшен је концентричним круговима и урезаним правим или витичастим линијама, које су испуњене белом инкрустацијом. Светломр-ке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,025 x 0,02 m. Средње / позно бронзано доба, култура Дубовац – Жуто Брдо (Т. LXXIII/2). 3. Фрагмент предмета од печене земље. Можда је реч о шиљатом дну по-суде, врху поклопца или рожастом делу неке посуде. Украшен је жлебом у виду спирале, који је испуњен белом инкрустацијом. Горњи део предмета украшен је урезаним радијално распоређеним краћим линијама. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,026 x 0,014 m. Средње / касно бронзано доба, култура Дубовац – Жуто Брдо (Т. LXXIII/3).

279 Letica 1973, T. II/1, 2, T. VI/1 - 3, T. VII/; Medović 1996, T. III/1 - 3, T. VII/3 и др.


241

T. LXXIII


242

ВРАЊЕ

Ново Село, локалитет Црквене њиве, Трговиште (60)


Ново Село се налази у средишњем, најширем делу области Горња Пчиња. На локалитету Црквене њиве, који се простире на терасама на левој обали Пчиње, око 300 m североисточно од сеоске цркве, нађена је једна урна.280 На шумском путу који из Новог Села води у планинска села на источном ободу котлине примећена је ка-мена хоризонтална плоча, димензија око 0,4 x 0,4 m. Испод плоче су се налазиле четири вертикално постављене плоче, које су формирале квад-ратну гробну комору. Унутар коморе налазила се урна од печене земље покривена поклопцем у облику неправилног круга од печене земље, с малом дршком на средини. Урна је имала благо разгрнут обод и четири мале вертикалне дршке на трбуху. Приликом посете локалитету после извесног времена, место налаза није идентификовано.

Сличне гробне конструкције уочене су у гробовима у Доњој Брњи-ци, где су око урне најчешће постављене три камене плоче, али је затим гроб прекривен толоидном конструкцијом.281 Облик урне из Новог Села, према опису налазача, подсећа на брњичке урне, с тим што су ретке урне те културе са четири тракасте дршке. Брњичке урне се најчешће израђују у комбинацији тракастих и брадавичастих дршки, а као пок-лопци коришћене су зделе. Описана урна више личи на корбовске урне благо разгрнутог обода, са четири наспрамне дршке на трбуху и кера-мичким поклопцима са малом дршком.282 Ритуал спаљивања покојника и похрањивања у урне, према досадашњим сазнањима, карактеристичан је у овом региону само за брњичку културу.

Недалеко од места где је нађена урна налази се велика некропола, која заузима већи део леве обале Пчиње око сеоске цркве. За разлику од дела некрополе која припада периоду римске доминације и која се налази непосредно поред цркве, са њене источне стране, хеленистички гробови су смештени око 300 m источно од цркве. Гробови су били оријентисани у смеру североисток - југозапад и формирани од камених плоча које су се налазиле испод, са страна и изнад скелета. Сличне гробне конструкције откривене су у развијено гвоздено доба I у доба хеленизма у Македо-нији.283 Од прилога је нађен новац Александра III Македонског, као и три

280 Урну је нашао Зоран Петровић из Врања. 281 Srejović 1959/60, 102.282 Д. Крстић 2003, T. III/4, 5, T. IX/13, T. X/4, T. XVII/2, T. XXIV/6, 7, 9, T. XXV/1.283 З. Георгиев 1980, сл. 2,7; Кепески 1975, 155 и даље.


243

златне наушнице од тордиране жице са спирално увијеном жицом, која је као украс висила на алкици. На некрополи су, осим тога, нађени нов-чићи пеонских владара Патраоса и Аудолеона. Новчић Патраоса добили смо на увид, док је новчић Аудолеона дефинисан према опису налазача. У питању је драхма с представом Атине на аверсу и коња у ходу надесно на реверсу.284

Новчићи потичу из друге половине IV и почетка III века пре нове ере.285 Према налазима новца, некропола се може хронолошки определи-ти у другу половину IV века и почетак III века пре нове ере.

Ново Село I/IIа Позно бронзано / гвоздено доба I, период Br D - Hа AНово Село IIб Гвоздено доба IV, период хеленизма

1. Тетробол Патраоса. На аверсу се налази лик владара у профилу на-десно, а на реверсу орао и натпис Π Α Τ Ρ Α О Σ. Бронза. Пречник 18 mm. Гвоздено доба IV, хеленистички период (Т. LXXIV/1).

284 Петрова 1991, 53 и даље, T. XXII/12.285 На подацима о налазима са ове некрополе захваљујемо З. Петровићу из Врања.

T. LXXIV


244

ВРАЊЕ

Јабланица, Манастир Свети Прохор Пчињски, Бујановац (61)


Манастир Свети Прохор Пчињски налази се у доњем, јужном делу Горње Пчиње, у подножју планине Козјак, у атару села Јабланица. Сме-штен је на благој падини, на левој обали Пчиње. Приликом заштитних археолошких истраживања у порти манастира током 80-их година про-шлог века, осим средњовековних гробова и налаза из периода римске доминације, нађен је и праисторијски археолошки материјал.286 Према поменутом археолошком материјалу, на том вишеслојном локалитету ег-зистирала су насеља из неолита и енеолита, затим млађег гвозденог доба, односно латенског периода.

Локалитет је први пут настањен, према керамичким налазима, у периоду Винча – Тордош културе. Касније, током раног енеолита, поново је настањен за време културе која, према аналогијама, припада комп-лексу Бубањ – Салкуца - Криводол, али нема налаза карактеристичних за Бубањ – Хум Iа културну групу, која је егзистирала на овим простори-ма током раног енеолита. У току праисторије локалитет је последњи пут насељен у млађе гвоздено доба, када су овде живели носиоци латенске културе.

Аналогије:Прохор Пчињски I и II: Софија, Деветаки пећина, Пекљук, Бубањ, Кон-

чуљ, Собина, Црнобуки, Шуплевец, Ђаково.287

Прохор Пчињски III: Рашка, Клиновац, Кршевица, Ораовица, латенски локалитети у Подунављу, Рутевац.288

Прохор Пчињски I Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура Прохор Пчињски II Бакарно доба, рани енеолит, Бубањ – Салкуца- Криводол

комплексПрохор Пчињски III Млађе гвоздено доба, гвоздено доба IV, латенска култура

286 Ископавања је обавио Завод за заштиту споменика културе из Ниша, а целокупан материјал се налази у Народном музеју у Врању.

287 Todorova 1990, T. I/4, 8, 15, T. II/2 - 4, 9, T. III/2; P. Georgieva 1990, Fig. I/4, 6, fig. 2/5; М. Гара-шанин, Ђурић 1983, кат. бр. 15, 57, 87, 90; Булатовић 1998, T. I; Симоска, Китаноски, Тодоровић 1976, sl.4/I b,VIII b,c; М. Гарашанин, Симоска 1976, T. I/1, T. III/11; P. Georgieva 1990, 167 - 169; Симоска, Китаноски, Тодоровић 1976, 61 и даље.

288 Булатовић 2000; Булатовић, Митровић 1996/97; П. Поповић 2005; Vukmanović, Popović 1982; Спасић 1997, T. I/2, 4, 6, 8, 9; P. Popović 2001, Pl. 2/8 - 10, Pl. 4/2 - 6, Pl. 5/14 - 18, Pl. 9/10; B. Jovanović, M. Jovanović 1988, T. IV/9, T. XXIV/4, T. XXV/3 и др.; Брукнер, Даутова – Рушевљанин, Милошевић 1987, T. 6/1, 3, T. 9/2 - 4, T. 13/4, 5, T. 16/1, T. 17/1, 8 и др.; Стојић 2004, T. 15/6; Стојић, Чађеновић 2006, 308, кат. 12 - 14.


245

1. Благобиконична здела, на чијем трбуху се налазе мале, језичасте вер-тикално перфориране дршке. Спољна површина дна украшена је уреза-ним мотивом рибље кости. Црвеномрке је боје, приглачане површине. Димензије: пречник отвора 0,10; висина 0,04 m. Бакарно доба, рани ене-олит, Бубањ – Салкуца – Криводол комплекс (Т. LXXV/1). 2. Фрагмент зделе кратког, цилиндричног врата, заобљеног задебљаног трбуха. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: пречник отвора 0,135 m; висина 0,035 m. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (?) (Т. LXXV/2). 3. Фрагмент коничне зделе благо разгрнутог обода. Украшен је вертикал-ним, сумарно урезаним линијама. Црвеномрке је боје, приглачане пов-ршине. Димензије: 0,065 x 0,06 m. Бакарно доба, рани енеолит, Бубањ – Салкуца – Криводол комплекс (Т. LXXV/3). 4. Фрагмент коничне зделе. Црвеномрке је боје, грубе површине. Ди-мензије: пречник отвора 0,125 m; висина 0,042 m. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (?) (Т. LXXV/4). 5. Фрагмент благобиконичне зделе, чији је горњи конус украшен косим канелурама. Црвеномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,085 x 0,044 m. Бакарно доба, рани енеолит, Бубањ – Салкуца – Криводол комплекс (Т. LXXV/5). 6. Фрагмент благобиконичне зделе, чији је горњи конус украшен вер-тикалним узаним канелурама. Мрке је боје, приглачане површине. Ди-мензије: 0,049 x 0,027 m. Бакарно доба, рани енеолит, Бубањ – Салкуца – Криводол комплекс (Т. LXXV/5).7. Фрагмент благобиконичне зделе, увученог обода, чији је горњи конус украшен косим канелурама. Црвеномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,052 x 0,03 m. Бакарно доба, рани енеолит, Бубањ – Салку-ца – Криводол комплекс (Т. LXXV/7). 8. Фрагмент посуде са већим дугметастим апликама косо постављеним на обод. Црвеномрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,052 x 0,05 m. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. LXXV/8). 9. Фрагмент пехара са две дршке, које се налазе у равни са ободом. Мрке је боје, углачане површине. Димензије: пречник отвора 0,14 m; висина 0,036 m. Бакарно доба, рани енеолит, Бубањ – Салкуца – Криводол ком-плекс (Т. LXXV/9). 10. Фрагмент коничне зделе разгрнутог обода. Украшен је вертикалним, сумарно урезаним линијама. Црвеномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,042 x 0,05 m. Бакарно доба, рани енеолит, Бубањ – Салку-ца – Криводол комплекс (Т. LXXV/10). 11. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде, украшен дубоким, широким канелурама. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,046 x 0,05 m. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. LXXV/11).


246

ВРАЊЕ

12. Фрагмент трбуха посуде са коленасто савијеном, вертикално пос-тављеном дршком. Црвеномрке је боје, приглачане површине. Димен-зије: 0,038 x 0,072 m. Бакарно доба, рани енеолит, Бубањ – Салкуца – Криводол комплекс (?) (Т. LXXV/12).

T. LXXV



247

13. Конична шупља стопа пехара. Црвене је боје са мркоцрвеном превла-ком. Димензије: пречник стопе 0,13 m; висина 0,088 m. Бакарно доба, рани енеолит, Бубањ – Салкуца- Криводол комплекс (?) (Т. LXXV/13). 14. Фрагмент дна и доњег дела трбуха посуде са кружним перфорација-ма. Тамномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,055 x 0,073 m. Бакарно доба, рани енеолит, Бубањ – Салкуца- Криводол комплекс (?) (Т. LXXV/14). 15. Фрагмент дршке у облику јадца, са стилизованом животињском гла-вом на врху. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,05 x 0,03 m. Млађе камено доба, млађи неолит, винчанска култура (Т. LXXV/15). 16. Фрагмент коленасто савијене, вертикално постављене дршке. Там-ноцрвене је боје, приглачане површине. Димензије: 0,022 x 0,025 m. Бакарно доба, рани енеолит, Бубањ – Салкуца – Криводол комплекс (?) (Т. LXXV/16). 17. Минијатурно длето од углачаног камена, црне боје, компактне струк-туре. Димензије: 0,011 x 0,043 x 0,01 m. Млађе камено доба, млађи не-олит, винчанска култура (?) (Т. LXXV/17). 18. Фрагмент коничне шоље са једном масивном вертикалном дршком кружног пресека. Сврстава се у тип тзв. дачких шоља. Црвеномрке је боје, грубе површине. Димензије: пречник отвора 0,122 m; висина 0,062 m. Млађе гвоздено доба, латенска култура (Т. LXXVI/18). 19. Фрагмент посуде танких зидова, украшен вертикалним тамносивим линијама, које су изведене сликањем графитом. Сиве је боје, углачане површине. Димензије: 0,06 x 0,027 m. Млађе гвоздено доба, латенска култура (Т. LXXVI/19). 20. Фрагмент посуде танких зидова, украшен вертикалним тамносивим линијама, које су изведене сликањем графитом. Сиве је боје, углачане

T. LXXVI


248

ВРАЊЕ

површине. Димензије: 0,056 x 0,058 m. Млађе гвоздено доба, латенска култура (Т. LXXVI/20). 21. Фрагмент посуде украшен вертикалним линијама изведеним чешљас-тим инструментом. Црвеномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,042 x 0,052 m. Млађе гвоздено доба, латенска култура (Т. LXXVI/21). 22. Фрагмент посуде украшен косим, немарно урезаним линијама. Црве-номрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,032 x 0,036 m. Млађе гвоздено доба, латенска култура (Т. LXXVI/22). 23. Фрагмент посуде украшен косим, немарно урезаним линијама. Црве-номрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,04 x 0,05 m. Млађе гвоздено доба, латенска култура (Т. LXXVI/23).


249

Буштрање, локалитет Каљаја, Прешево (62)


Буштрање се налази на источном ободу Прешевског поља, на западним пади-нама планине Рујен, око 8 km североисточно од Прешева. Око 1 km југо-западно од села, на доминантном узвишењу, налази се локалитет Каљаја. Са три стране је природно заштићен веома стрмим тереном, а једино је приступачан са истока, где је повезан са планинским масивом Рујена на истоку. Локалитет је евидентиран 1967. године, а делимично је архео-лошки истражен десетак година касније.289 Тада су нађени остаци насеља које је било заштићено бедемом, „приступним тумулом“ и ровом.290 Бедем је на западној страни широк око 2 m, а изграђен је у техници сухозида. На североисточном ободу бедем је широк 4-5 m, да би на источној стра-ни прерастао у висок прилазни тумул од стерилне жутомрке земље. Де-бљина културног слоја варира од 0,5 до 0,7 m. Слој је садржавао комаде кућног профилисаног лепа и обиље керамичких уломака.

М. Вукмановић и П. Поповић, на основу аналогија керамике дато-вали су насеље у крај VIII и почетак VII века пре нове ере.291 Можда би се, на основу облика ниске посуде са широким отвором, затим дршки које високо прелазе обод и коничне шоље са дршком која прелази обод, као и на основу нових открића, почетак живота у том насељу могао померити у период Ха Б.292

Аналогије: Кршевица, Моштаница, Љаник, локалитети из старијег гвоз-деног доба северне Македоније и Косова.293

Буштрање I Гвоздено доба II, период Ha B2 - C

1. Фрагмент зделе увученог, тордираног обода. Гвоздено доба II, период Ha B2 - C (Т. LXXVII/1).

289 M. Јовановић 1968, 497.290 Vukmanović, Popović 1982, 192 и даље.291 Vukmanović, Popović 1982, 196.292 На локалитету Кале у Скопљу јављају се готово идентичне посуде које се, према осталом мате-

ријалу, могу определити у Ha B (Z. Georgiev 1989, T. XXII/1, 2). Упоредити са материјалом из X - IX века пре нове ере са Вардарског рида (Митревски 2001, цртеж 1).

293 Булатовић 2006; Булатовић 1996/97; Булатовић 1998/99; Vukmanović, Popović 1982, T. XII - XV; Jevtić 1983, T. XXXV, T. XXXVIII; Z. Georgiev 1989, T. XVIII, T. XXII/1, 2, T. XXXII и др.


250

ВРАЊЕ

2. Фрагмент благобиконичне зделе. Горњи конус посуде украшен је хо-ризонталним и косим урезаним паралелним линијама. Гвоздено доба II, период Ha B2 - C (Т. LXXVII/2). 3. Фрагмент коничне шоље са масивном вертикално постављеном дршком, која прелази обод. Гвоздено доба I / II, период Ха Б (?) (Т. LXXVII/3). 4. Фрагмент пехара S профилације са дршком која високо прелази обод. Трбух је орнаментисан вертикалним канелурама у комбинацији са верти-

T. LXXV


251

калним низовима правоугаоних отисака у жлебу, изведених назубљеним инструментом. На рамену се налазе хоризонтални низови правоугаоних отисака у жлебу, који су начињени назубљеним инструментом. Гвоздено доба II, период Ha B2 - C (Т. LXXVII/4). 5. Фрагмент пехара S профилације, са широком дршком овалног пре-сека, која високо прелази обод. Гвоздено доба II, период Ha B2 - C (Т. LXXVII/5). 6. Фрагмент пехара S профилације, са дршком која високо прелази обод. Трбух посуде је украшен вертикалним урезаним линијама (висећи тро-угао?), у комбинацији са вертикалним низовима правоугаоних отисака у жлебу, који су изведени назубљеним инструментом. На рамену се на-лазе хоризонтални низови правоугаоних отисака изведених назубљеним инструментом у жлебу са хоризонталним урезаним линијама. Део посу-де испод обода украшен је, такође, хоризонталним урезаним линијама. Гвоздено доба II, период Ha B2 - C (Т. LXXVII/6). 7. Фрагмент пехара S профилације, чији је трбух украшен урезаним ли-нијама у виду висећих, уписаних троуглова у комбинацији са вертикал-ним низом правоугаоних отисака у жлебу, који су изведени назубљеним инструментом. На врату се налази хоризонтални низ правоугаоних отиса-ка у жлебу, изведен помоћу назубљеног инструмента. Гвоздено доба II, период Ha B2 - C (Т. LXXVII/7). 8. Фрагмент пехара S профилације, украшен вертикалним канелурама на трбуху у комбинацији с вертикалним низовима правоугаоних отисака у жлебу изведених назубљеним инструментом. На рамену се налази хо-ризонтални низ правоугаоних отисака изведен у истој техници. Гвоздено доба II, период Ha B2 - C (Т. LXXVII/8).


252

ВРАЊЕ

294 Булатовић 1999/2000, T. II/21.295 Лазић 2005; Стојић 2001а, T. IX/7, 10, T. X/10, T. XVIII/1, 2, 16, T. XXIII/2, 3.

Биљача, локалитет Боровњак, Бујановац (63)


Село Биљача налази се на источ-ном ободу Прешевске повије, око 7 km североисточно од Прешева. Локалитет Боровњак смештен је на падини засађеној боровима, на левој обали сеоске речице, око 5 km источно од села. Са тог локалитета потичу уломци лонаца грубе фактуре, украшени пластичним тракама са отисцима врха прста и једна тракаста дршка са биконичним наставком на врху.294 Према датим аналогијама, керамика припада брњичкој култури.

Аналогије: Кржинце, Хисар, Скобаљић град, Читлук, Доња Брњица, Бо-биште.295

Биљача I Позно бронзано доба / гвоздено доба I, период Br D / Ha А, брњичка култура


253

Свињиште, Прешево

Свињиште је планинско село, смештено на источним падинама Рујна, изнад реке Пчиње, недалеко од границе са Македонијом. У том селу евиденти-рана су два праисторијска локалитета, који су чинили насеобинску целину: Река (равничарско насеље) и Градина (градинско насеље).

Свињиште Iа Гвоздено доба I, период Ha А, брњичка култура (Река и Градина)Свињиште Iб Гвоздено доба I/ II, период Ha B / C (Река и Градина)

Локалитет Река (64)


На југоисточној периферији села, у долини сеоске реке, на њеној левој обали налази се локалитет Река. Судећи према налазима керами-ке на површини, насеље је било већих димензија, дужине веће од 100 и ширине више од 50 m.296 Керамика, која је сакупљена са површине овог локалитета, има исте стилско-типолошке карактеристике као она са ло-калитета Градина у атару истог села.

Према аналогијама керамичких налаза, старији слој на локали-тету може се определити у брњичку културу, док се млађи слој датује у старије гвоздено доба (гвоздено доба II, према М. Гарашанину).

Аналогије: Свињиште Iа: Медијана, Хисар, Кршевица, Пелинце.297

Свињиште Iб: Ораовица, Буштрање, Валач, Волкова, Горњо Коњаре, Кратово.298

1. Фрагмент полулоптасте зделе, прстенасто профилисане унутрашње ивице обода. Испод обода се налази хоризонтални жлеб. Мрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,068 x 0,062 m. Гвоздено доба I, период Ha A, брњичка култура (Т. LXXVIII/1).

296 Булатовић 1998/99, 7 - 17.297 Medijana, katalog 1979, sl. 5; Стојић 2001а; Булатовић 2006; Z. Georgiev 1989, T. I/5.298 N. Tasić 1959/60, T. VI/1; Jevtić 1983, T. XLI/4, T. XL/7, T. XXXVII/1, T. XXXVIII/11, T. XXXV/9, T.

XXXIII/5 и др; Z. Georgiev 1989, T. I/5, T. XVI/2, T. XVIII/1 и др.


254

ВРАЊЕ

2. Фрагмент доњег дела врата и горњег дела трбуха посуде са мањом је-зичастом дршком. Врат је украшен хоризонталним, а трбух вертикалним канелурама. Црне је боје, углачане површине. Димензије: 0,096 x 0,088 m. Гвоздено доба I, период Ha A, брњичка култура (Т. LXXVIII/2). 3. Фрагмент ситуластог лонца с вертикално постављеном дршком овалног пресека испод обода. Украшен је хоризонталном пластичном траком са зарезима, која се налази изнад дршке. Црвеномрке је боје, грубе повр-шине. Димензије: 0,038 x 0,053 m. Гвоздено доба I, период Ha A, брњич-ка култура (Т. LXXVIII/3). 4. Фрагмент вертикално постављене дршке овалног пресека. Тело дрш-ке је тордирано. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,02 x 0,062 m. Гвоздено доба I, период Ha A, брњичка култура (Т. LXXVIII/4). 5. Фрагмент зделе увученог обода. Украшен је косим канелурама, уз које се налазе низови правоугаоних отисака, и хоризонталним низовима пра-воугаоних отисака, од којих је један део отисака у жлебу, а други део је

T. LXXVIII


255

утиснут непосредно на површину посуде без жлеба. Мрке је боје, пригла-чане површине. Димензије: 0,07 x 0,037 m. Гвоздено доба I/II, период Ha B / C (Т. LXXVIII/5). 6. Фрагмент пехара косо засеченог отвора. Украшен је косим и хоризон-талним низовима правоугаоних отисака у жлебу. Мрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,038 x 0,067 m. Гвоздено доба I/II, период Ha B / C (Т. LXXVIII/6). 7. Фрагмент заобљеног трбуха пехара. Украшен је вертикалним и хори-зонталним низовима правоугаоних отисака у жлебу, у комбинацији са вертикалним, плитким канелурама. Мрке је боје, приглачане површи-не. Димензије: 0,066 x 0,048 m. Гвоздено доба I/II, период Ha B / C (Т. LXXVIII/7).

Локалитет Градина (65)


Локалитет Градина налази се на североисточној периферији атара села, на доминантном узвишењу са којег је могућно контролисати кому-никацију која спаја Пчињску котлину с Прешевским пољем.299 Градинско насеље, дужине 61 и ширине 36 m, које је делимично истражено 1998. године, налази се на овалном платоу на врху узвишења. Све стране, осим југоисточне, природно су заштићене веома стрмим тереном, док је на ју-гоисточној страни констатован бедем од ломљеног и притесаног камена, ширине око 1 m, рађен у техници сухозида. На северозападној перифе-рији платоа, уз веће стене, са њихове северне стране, констатовани су остаци стамбених објеката (профилисан леп, гар, остаци дрвених стубо-ва) и фрагменти керамике. Објекти који су грађени у техници плетера и лепа, као један од зидова објекта користили су стену, што није усамљен случај на праисторијским градинским насељима у овом крају.300

Захваљујући покретном археолошком материјалу, старији слој на локалитету може се определити у почетак гвозденог доба (Ha A1/А2, пре-ма Рајнекеу), а млађи слој – у старије гвоздено доба (Ha B - C).

299 Локалитет је већ познат у литератури, али је грешком територијално приписан суседном селу Ља-нику (Булатовић 1998/99, 7 - 17).

300 Булатовић 1998, 165, сл. 1.


256

ВРАЊЕ

Аналогије: Свињиште Iа: Кончуљ, Клиновац, Хисар, Граштица, Делимеђе, Пирот,

локалитети из бронзаног доба у Егеји.301

Свињиште Ib: локалитети старијег гвозденог доба у северној Македо-нији, на Косову и у југоисточној Србији.302

1. Фрагмент зделе S профилације. Мрке је боје, углачане површине. Ди-мензије: пречник отвора 0,11 m; висина 0,038 m. Гвоздено доба I, пери-од Ha A, брњичка култура (Т. LXXIX/1). 2. Фрагмент зделе S профилације. Црвеномрке је боје, углачане површи-не. Димензије: 0,082 x 0,068 m. Гвоздено доба I, период Ha A, брњичка култура (Т. LXXIX/2). 3. Фрагмент коничне шоље. На доњем делу посуде очуван је корен дршке троугаоног пресека, пластично наглашен. Мркоцрвене је боје, углачане површине. Димензије: пречник отвора 0,11 m; висина 0,075 m. Гвоздено доба I, период Ha A, брњичка култура (Т. LXXIX/3). 4. Фрагмент коничне шоље са коленасто савијеном дршком, која високо прелази обод. На врху дршке налази се лепезасто проширење. Мркоцр-вене је боје, углачане површине. Димензије: пречник отвора 0,12 m; висина без дршке 0,08 m; висина са дршком 0,13 m. Гвоздено доба I, период Ha A, брњичка култура (Т. LXXIX/4). 5. Фрагмент обода прстенасто профилисане унутрашње ивице. Црвеномр-ке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,042 x 0,025 m. Гвоздено доба I, период Ha A, брњичка култура (Т. LXXIX/5). 6. Биконични пехар са једном дршком овалног пресека, која високо пре-лази обод. Дно суда је пластично наглашено. Мрке је боје, углачане пов-ршине. Димензије: пречник отвора 0,08 m; висина без дршке 0,102 m. Гвоздено доба I, период Ha A, брњичка култура (Т. LXXIX/6). 7. Фрагмент амфоре S профилације, косо разгрнутог обода. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: пречник отвора 0,20; висина 0,066 m. Гвоздено доба I, период Ha A, брњичка култура (Т. LXXIX/7). 8. Фрагмент лонца ситуластог облика, који је украшен хоризонталним низом отисака врха прста на свежу површину посуде. Црвеномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,066 x 0,065 m. Гвоздено доба I, пе-риод Ha A, брњичка култура (Т. LXXIX/8). 9. Фрагмент лонца ситуластог облика, украшен двема хоризонталним, пластичним тракама са отисцима врха прста. Црвеномрке је боје, пригла-чане површине. Димензије: 0,066 x 0,044 m. Гвоздено доба I, период Ha A, брњичка култура (Т. LXXIX/9). 301 Булатовић 1999/2000, T. I/16 - 23; Лазић 1996, T. II/1, T. XIX/1 - 3, T. XXVII/4, T. XXVIII/9, 10 и др;

Пејић 2001, T. I - V i T. IX; Koukoli – Chrysanthaki 1982, Pl. 9 - 11; Stojić 1997, 53 - 61; Alexandrescu 1973, 84 - 85, T. X/6, T. XI/5.

302 Jevtić 1983, T. XLI/4, T. XL/7, T. XXXVII/1, T. XXXVIII/11, T. XXXV/9, T. XXXIII/5 и др; Z. Georgiev 1989, T. I/5, T. XVI/2, T. XVIII/1 и др.


257

10. Фрагмент лонца ситуластог облика са језичастом дршком. Украшен је хоризонталном пластичном траком са отисцима врха прста. Црвеномрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,078 x 0,068 m. Гвоздено доба I, период Ha A, брњичка култура (Т. LXXIX/10).

T. LXXIX


258

ВРАЊЕ

11. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде, на коме се налази чепаста дршка. Црвеномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,066 x 0,067 m. Гвоздено доба I, период Ha A, брњичка култура (Т. LXXIX/11). 12. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде, на коме се налази хори-зонтално пластично ребро правоугаоног пресека. Црвене је боје, пригла-чане површине. Димензије: 0,072 x 0,092 m. Гвоздено доба I, период Ha A, брњичка култура (Т. LXXIX/12). 13. Фрагмент доњег дела врата и заобљеног трбуха посуде. Украшен је хоризонталним низом полумесечастих отисака. Црвеномрке је боје, при-глачане површине. Димензије: 0,085 x 0,075 m. Гвоздено доба I/II, пери-од Ha B / C (Т. LXXIX/13). 14. Фрагмент заобљеног трбуха посуде, украшен хоризонталним низом косих убода. Испод низа убода налазе се косе канелуре. Сивомрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,053 x 0,029 m. Гвоздено доба I/II, период Ha B / C (Т. LXXX/14). 15. Фрагмент заобљеног трбуха посуде, украшен висећим шрафираним издуженим троугловима. Тамномрке је боје, приглачане површине. Димен-зије: 0,087 x 0,058 m. Гвоздено доба I, период Ha A – Б (Т. LXXX/15). 16. Фрагмент благо заобљеног трбуха суда, украшен вертикалним, су-марно урезаним линијама. Сивомрке је боје, приглачане површине. Ди-мензије: 0,05 x 0,032 m. Гвоздено доба I, период Ha A – Б (Т. LXXX/16). 17. Фрагмент амфоре S профилације, украшен вертикалним канелурама. Црвеномрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,09 x 0,098 m. Гвоз-дено доба I, период Ha A, брњичка култура (?) (Т. LXXX/17). 18. Шупље ливено бронзано длето у облику келта. Украшено је пластич-ним ребрима. Димензије: дужина 0,073 m; ширина од 0,012 до 0,022 m. Гвоздено доба I, период Ha A, брњичка култура (Т. LXXX/18). 19. Део кружно перфориране камене секире (бат). Димензије: 0,048 x 0,032 m. Гвоздено доба I, период Ha A (Т. LXXX/19). 20. Врх бронзане игле. Димензије: дужина 0,054 m; пречник 0,004 m. Гвоздено доба I (?) (Т. LXXX/20). 21. Предмет од углачаног камена јајастог облика, беле боје. Димензије: 0,035 x 0,05 m. Гвоздено доба I (?) (Т. LXXX/21). 22. Фрагмент посуде украшен хоризонталним низом косих убода. Испод низа налазе се вертикалне сумарно урезане линије. Мрке је боје, углача-не површине. Димензије: 0,032 x 0,037 m. Гвоздено доба I/II, период Ha B / C (Т. LXXX/22). 23. Фрагмент посуде украшен вертикалним (висећи троугао?) урезаним линијама. Црвеномрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,024 x 0,026 m. Гвоздено доба I - II, период Ha A2 - C (Т. LXXX/23).


259

T. LXXX

24. Фрагмент посуде украшен вертикалним и хоризонталним низом пра-воугаоних отисака у жлебу, изведених назубљеним инструментом. Мрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,048 x 0,044 m. Гвоздено доба II, период Ha B / C (Т. LXXX/24).


260

ВРАЊЕ

25. Фрагмент посуде украшен хоризонталним низом косих убода. Испод низа убода налазе се висећи троуглови изведени урезаним линијама. Цр-веномрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,022 x 0,025 m. Гвоз-дено доба I/II, период Ha B / C (Т. LXXX/25). 26. Фрагмент трбуха посуде, на коме се налази део хоризонтално пос-тављене дршке кружног пресека. Трбух је украшен вертикалним низом правоугаоних отисака изведених назубљеним инструментом. Мрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,066 x 0,057 m. Гвоздено доба I/II, пе-риод Ha B / C (Т. LXXX/26). 27. Фрагмент посуде украшен косим и хоризонталним низом правоугао-них отисака у жлебу, изведених назубљеним инструментом. Црвеномрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,032 x 0,032 m. Гвоздено доба I/II, период Ha B / C (Т. LXXX/27). 28. Гвоздени предмет кружног облика, конкавно профилисан, моделован у облику малтешког крста. На ободу предмета налазе се две мање кружне перфорације. Пречник предмета је 0,042 m. Гвоздено доба I/II, период Hа B3 / C (Т. LXXX/28).


261

Ораовица, локалитет Каципуп, Прешево (66)


Ораовица се налази на запад-ном ободу Прешевског поља, на севе-роисточним падинама Скопске Црне горе, око 3 km североисточно од Пре-шева. Локалитет Каципуп смештен је на мањем стеновитом платоу, који се надноси над сеоску реку и који је природно заштићен стрмим литицама са три стране, док је приступачан само са југа. Локалитет је евидентиран пре неколико деценија, а истра-жен је неколико година касније, када су на том месту обављена архео-лошка ископавања мањег обима.303 Сондажна истраживања су показала да је јужна страна била заштићена прилазним тумулом висине око 12 m, пречника у основи 35-40 m.304 Са спољне стране тумула налазио се ров у комбинацији са бедемом од сухозида, ширине око 1,5 m. Осим те фор-тификацијске архитектуре, констатована је камена база једног, по свему судећи, дрвеног објекта који се састојао од више просторија. Како су стратиграфски подаци у отвореним сондама несигурни, аутори су се при-ликом хронолошког опредељивања слојева више ослонили на типолош-ке и стилске одлике керамике. Осим налаза који су публиковани, биће презентовани и непубликовани налази који су у међувремену доспели у Народни музеј у Врању.

Према аналогијама, најстарије насеље у Ораовици може се опре-делити у период Ha B2 - C, према Рајнекеовој хронологији. Насеље које припада хоризонту Ораовица II и III припада, према налазима керамике, периоду Ha D, када су утицаји грчке керамике све присутнији. Та фаза живота потврђена је и налазима шарнирске фибуле и новчића, који се датују у В, односно IV век пре нове ере.305

Са најмлађим насељем повезују се, осим карактеристичне латен-ске керамике, метални налази фибуле, мамузе, новчића и кривог ножа, који се датују у II и I век пре нове ере, а повезују се са латенском кул-туром.

303 М. Јовановић 1967, 315.304 Vukmanović, Popović 1982, 196 и даље.305 R. Vasić 1985, 135 и даље, sl.6.


262

ВРАЊЕ

Аналогије: Ораовица Iа: Буштрање, Русце, Жујинце, Белаћевац, Широко, Братми-

ловце, Пелинце, Макреш, Страцин.306

Ораовица Iб-ц: Кршевица, Кончуљ, Катлановска Бања, Исар – Марвин-ци, Валандово, Кнежје, Радање, Хисар, Церница, Бе-лаћевац, Перник.307

Ораовица Iд: налазишта Скордиска у Румунији и Подунављу, Бољевац, Перник.308

Ораовица Iа Гвоздено доба II, период Ha B2 - CОраовица Iб Гвоздено доба III, период Ha DОраовица Iц Гвоздено доба IV, период хеленизмаОраовица Iд Гвоздено доба IV, латенски период

1. Фрагмент благобиконичне зделе. Раме и трбух суда украшени су хори-зонталним и вертикалним низовима правоугаоних отисака изведеним на-зубљеним инструментом. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,065 x 0,052 m. Гвоздено доба II, период Ha B2 - C (Т. LXXXI/1). 2. Фрагмент благобиконичне зделе. Горњи конус је украшен урезаним тракама испуњеним вертикалним и хоризонталним кратким урезаним цр-тицама. Мрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,03 x 0,033 m. Гвоздено доба II, период Ha B2 - C (Т. LXXXI/2). 3. Фрагмент благобиконичне зделе. Горњи конус украшен је хоризонтал-ним и вертикалним низовима правоугаоних отисака изведеним назубље-ним инструментом. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,033 x 0,03 m. Гвоздено доба II, период Ha B2 - C (Т. LXXXI/3). 4. Фрагмент благобиконичне зделе. Горњи конус украшен је косим кане-лурама. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,05 x 0,038 m. Гвоздено доба II, период Ha B2 - C (Т. LXXXI/4). 5. Фрагмент благобиконичне зделе. Украшен је косим канелурама праће-ним низовима косих убода, у комбинацији са низовима утиснутих полу-месечастих мотива. Димензије: 0,055 x 0,037 m. Гвоздено доба II, период Ha B2 - C (Т. LXXXI/5). 6. Фрагмент зделе увученог обода, украшен хоризонталним и косим уре-заним линијама. Димензије: 0,036 x 0,038 m. Гвоздено доба II, период Ha B2 - C (Т. LXXXI/6).

306 Jevtić 1983, T. XXVII/1, 6, 8, T. T. XXXV/2, 3, T. XXXVI/6, T. XXXVIII/10; Јевтић, Ђорђевић 1991, T. IV/6, 9, 14; Ђурић 1993, T. 6/1; Булатовић, Томовић, Капуран 2005, T. 2/5; Z.Georgiev 1989, T. II/4, T. IV/1, T. VIII/3, T. XII/2, 3, T. XIV/2, T. XXI/4, 5.

307 П. Поповић 2005; Ристов 1999, T. IV/1 - 6; Соколовска 1991, T. I - VI; Паровић – Пешикан 1998, 240; Перник 1981, обр. 47/5, 7, 8.

308 Todorović 1968, 77; Todorović 1974, 75; Михаилов 1955, Обр. 20, 51, 61; Спасић 1997, P. Popović 2001, Brukner, Dautova - Ruševljanin, Milošević 1987; Стојић, Чађеновић 2006, 271 - 272, кат. бр. 36 i 48. Перник 1981a, Обр. 34/1, 2.


263

7. Фрагмент коничне зделе увученог обода. Горња страна обода укра-шена је кратким попречним канелурама. Сивомрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,033 x 0,029 m. Гвоздено доба II, период Ha B2 - C (Т. LXXXI/7).

T. LXXXI



264

ВРАЊЕ

8. Фрагмент благобиконичне зделе. Испод обода се налази језичаста др-шка повијена нагоре. Димензије: 0,05 x 0,028 m. Гвоздено доба II, пери-од Ha B2 - C (Т. LXXXI/8). 9. Фрагмент обода и врата посуде. Украшен је тачкастим убодима и вер-тикалним паралелним канелурама. Димензије: 0,042 x 0,054 m. Гвоздено доба II, период Ha B2 - C (Т. LXXXI/9). 10. Фрагмент обода и врата крушколиког пехара. Украшен је са два хори-зонтална низа тремоло линија. Мрке је боје, углачане површине. Димен-зије: 0,022 x 0,036 m. Гвоздено доба II, период Ха C, Ланиште II – Баса-раби култура (Т. LXXXI/10). 11. Фрагмент обода пехара с тракастом дршком која високо прелази обод. Украшен је са два хоризонтална низа тремоло линија, у комбинацији са хоризонталним канелурама. Димензије: 0,047 x 0,076 m. Гвоздено доба II, период C, Ланиште II – Басараби култура (Т. LXXXI/11). 12. Фрагмент трбуха пехара на коме се налази вертикално постављена дршка. Дршка је украшена низовима тачкастих убода, а део суда испод дршке – низовима тачкастих убода у комбинацији са урезаним линија-ма. Димензије: 0,042 x 0,062 m. Гвоздено доба I/II, период Ha B2 - C (Т. LXXXI/12). 13. Фрагмент благо разгрнутог обода посуде, украшен хоризонталним низовима правоугаоних отисака начињених назубљеним инструментом. Црвеномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,032 x 0,035 m. Гвоздено доба II, период Ha B2 - C (Т. LXXXI/13). 14. Фрагмент амфоре косо засеченог обода. Украшен је хоризонталним низовима правоугаоних отисака начињених назубљеним инструментом, у комбинацији са канелурама. Димензије: пречник отвора 0,20; висина 0,042 m. Гвоздено доба II, период Ha B2 - C (Т. LXXXI/14). 15. Фрагмент амфоре косо засеченог обода. Украшен је хоризонталним и косим низовима правоугаоних отисака начињених назубљеним инстру-ментом. Димензије: 0,072 x 0,064 m. Гвоздено доба II, период Ha B2 - C (Т. LXXXI/15). 16. Фрагмент амфоре косо засеченог обода. Украшен је хоризонталним низовима правоугаоних отисака начињених назубљеним инструментом. Горња површина обода украшена је идентичним орнаментом. Димензије: 0,064 x 0,05 m. Гвоздено доба II, период Ha B2 - C (Т. LXXXI/16). 17. Фрагмент амфоре косо засеченог обода. Украшен је хоризонталним низовима правоугаоних отисака у жлебу начињених назубљеним инс-трументом. Горња површина обода украшена је идентичним орнамен-том. Димензије: 0,062 x 0,052 m. Гвоздено доба II, период Ha B2 - C (Т. LXXXII/17). 18. Фрагмент амфоре косо засеченог, таласасто профилисаног обода. Украшен је хоризонталним низовима правоугаоних отисака начињених


265

назубљеним инструментом, у комбинацији са канелурама. Горња повр-шина обода такође је украшена хоризонталним и вертикалним низовима правоугаоних отисака. Димензије: пречник отвора 0,23 m; висина 0,068 m. Гвоздено доба II, период Ha B2 - C (Т. LXXXII/18).

T. LXXXII



266

ВРАЊЕ

19. Фрагмент амфоре косо засеченог обода. Део посуде испод обода укра-шен је хоризонталним низом правоугаоних отисака начињених назубље-ним инструментом. Горња површина обода украшена је хоризонталним и вертикалним низовима правоугаоних отисака. Димензије: 0,078 x 0,044 m. Гвоздено доба II, период Ha B2 - C (Т. LXXXII/19). 20. Фрагмент амфоре косо засеченог обода. Део посуде испод обода ук-рашен је хоризонталним низовима правоугаоних отисака начињених на-зубљеним инструментом. Горња површина обода такође је украшена хо-ризонталним низовима правоугаоних отисака. Димензије: 0,11 x 0,096 m. Гвоздено доба II, период Ha B2 - C (Т. LXXXII/20). 21. Фрагмент пехара или амфоре, украшен хоризонталним низом полу-месечастих отисака, испод којег се налазе урезани висећи уписани тро-углови. Димензије: 0,05 x 0,03 m. Гвоздено доба II, период Ha B2 - C (Т. LXXXII/21). 22. Фрагмент трбуха амфоре, на коме се налази део дршке правоугаоног пресека. Трбух посуде је украшен вертикалним, хоризонталним и лучним канелурама. Димензије: 0,082 x 0,064 m. Гвоздено доба II, период Ha B2 - C (Т. LXXXII/22). 23. Фрагмент трбуха посуде, украшен косим низовима правоугаоних оти-сака начињених назубљеним инструментом. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,084 x 0,024 m. Гвоздено доба II, период Ha B2 - C (Т. LXXXII/23). 24. Фрагмент трбуха посуде, украшен косим низовима правоугаоних оти-сака начињених назубљеним инструментом. Црне је боје, углачане пов-ршине. Димензије: 0,084 x 0,024 m. Гвоздено доба II, период Ha B2 - C (Т. LXXXII/23). 25. Фрагмент коничне шупље стопе посуде, са унутрашње и спољње стране украшен низовима правоугаоних отисака начињених назубљеним инструментом. Димензије: пречник дна 0,098 m; висина 0,05 m. Гвоздено доба II, период Ha B2 - C (Т. LXXXII/25). 26. Фрагмент лонца, украшен пластичном траком с вертикалним урези-ма. Димензије: 0,056 x 0,058 m. Гвоздено доба II, период Ha B2 - C (Т. LXXXII/26). 27. Фрагмент лонца украшен пластичном траком са отисцима врха прста. Димензије: пречник отвора 0,28 m; висина 0,10 m. Гвоздено доба II, пе-риод Ha B2 - C (Т. LXXXII/27). 28. Фрагмент лонца са ложиштем (саџак), украшен пластичним тракама са попречним зарезима. Димензије: 0,044 x 0,06 m. Гвоздено доба II, пе-риод Ha B2 - C (Т. LXXXII/28). 29. Фрагмент коничне зделе увученог обода. Непосредно испод обода на-лази се хоризонтални низ правоугаоних отисака у жлебу, а испод тог низа


267

налази се неколико косих низова правоугаоних отисака у жлебу. Димен-зије: 0,052 x 0,034 m. Гвоздено доба III, период Ha D (Т. LXXXIII/29). 30. Фрагмент благобиконичне зделе. Део суда испод обода украшен је хоризонталним низом правоугаоних отисака у жлебу, а горњи конус укра-шен је косим низовима правоугаоних отисака у жлебу. Димензије: 0,082 x 0,044 m. Гвоздено доба III, период Ha D (Т. LXXXIII/30). 31. Фрагмент полулоптасте зделе задебљаног обода, украшен двема хо-ризонталним, урезаним линијама испод обода. Израђена на витлу. Ди-мензије: пречник отвора 0,156 m; висина 0,026 m. Гвоздено доба III, период Ha D (Т. LXXXIII/31). 32. Фрагмент благобиконичне зделе. Део суда испод обода украшен је хоризонталним низом правоугаоних отисака у жлебу, а горњи конус украшен је косим низовима правоугаоних отисака у жлебу. Доњи део трбуха орнаментисан је хоризонталним низом правоугаоних отисака у жлебу. Димензије: 0,048 x 0,036 m. Гвоздено доба III, период Ha D (Т. LXXXIII/32). 33. Фрагмент полулоптасте зделе увученог, задебљаног обода. Део суда испод обода украшен је двема хоризонталним урезаним линијама, а раме је орнаментисано косим низовима правоугаоних отисака у жлебу. Димен-зије: 0,036 x 0,044 m. Гвоздено доба III, период Ha D (Т. LXXXIII/33). 34. Фрагмент дршке скифоса, која је премазана разблаженим лаком. Из-рађено на витлу. Димензије: 0,064 x 0,084 m. Гвоздено доба III, период Ha D, хеленски културни утицаји (Т. LXXXIII/34). 35. Фрагмент амфоре косо извијеног обода, цилиндричног врата. Израђе-на је на витлу. Вероватно северноегејског порекла. Димензије: пречник отвора 0,156 m; висина 0,046 m. Гвоздено доба III, период Ha D, хелен-ски културни утицаји (Т. LXXXIII/35). 36. Фрагмент коничне шупље стопе кантароса израђеног на витлу. Ди-мензије: пречник стопе 0,046 m; висина 0,028 m. Гвоздено доба III, пе-риод Ha D, хеленски културни утицаји (Т. LXXXIII/36). 37. Фрагмент прстенасто профилисаног дна скифоса израђеног на витлу. Димензије: пречник дна 0,064 m; висина 0,026 m. Гвоздено доба III, пе-риод Ha D, хеленски културни утицаји (Т. LXXXIII/37). 38. Фрагмент прстенасто профилисаног дна скифоса, премазан црним фирнисом. На доњем делу трбуха осликане су две паралелне хоризон-талне беле траке. Израђен је на витлу. Димензије: пречник дна 0,064 m; висина 0,048 m. Гвоздено доба III, период Ha D, хеленски културни утицаји (Т. LXXXIII/38). 39. Фрагмент амфоре непрофилисаног обода, дугог цилиндричног врата на коме се налазе две тракасте дршке. Део суда изнад дршки орнаменти-сан је хоризонталним жлебом. Израђена је на витлу. Вероватно северное-


268

ВРАЊЕ

гејског порекла. Димензије: пречник отвора 0,14 m; висина 0,12 m. Гвоз-дено доба III, период Ha D, хеленски културни утицаји (Т. LXXXIII/39). 40. Фрагмент прстенасто профилисаног дна скифоса израђеног на витлу. Димензије: пречник дна 0,08 m; висина 0,026 m. Гвоздено доба III, пе-риод Ha D, хеленски културни утицаји (Т. LXXXIII/40). 41. Фрагмент дна амфоре израђене на витлу. Димензије: пречник дна 0,10; висина 0,17 m. Гвоздено доба III, период Ha D, хеленски културни утицаји (Т. LXXXIII/41). 42. Фрагмент амфоре благо извијеног, пластично наглашеног обода. Израђена је на витлу. Вероватно северноегејског порекла. Димензије: пречник отвора 0,14 m; висина 0,064 m. Гвоздено доба III, период Ha D, хеленски културни утицаји (Т. LXXXIII/42). 43. Фрагмент лонца проширеног, хоризонтално заравњеног обода и ко-ничног врата. Раме суда украшено је пластичном траком са отисцима врха прста. Димензије: 0,16 x 0,112 m. Гвоздено доба III, период Ha D (Т. LXXXIII/43). 44. Фрагмент поклопца са калемастом дршком, украшеном отисцима врха прста на свежу површину суда. На горњој површини дршке налази се отисак у облику детелине са четири листа. Израђен је на витлу. Димен-зије: 0,056 x 0,072 m. Гвоздено доба III, период Ha D, хеленски културни утицаји (Т. LXXXIII/44). 45. Тетрадрахма Александра III Великог (336-323. године пре нове ере). На аверсу је представа главе младог Херакла огрнутог лављом кожом, у профилу надесно. На реверсу је представа Зевса који седи на пре-столу окренут налево и у руци држи птицу. Иза Зевса се налази натпис ΑΛΕΞΑΝ∆ΡΟΥ, а испод Зевсове руке је знак који личи на лобању. Гвозде-но доба IV, хеленистички период (Т. LXXXIII/45).309

46. Бронзани новчић. На аверсу је македонски штит са излизаним цен-тром, тако да је нејасно да ли је постојао неки монограм. На реверсу се налази представа шлема са високом полукружном перјаницом и штитни-цима за уши, испод чега стоји натпис ΒΑ ΣΙ. Испод левог дела перјанице налази се знак који личи на стрелицу окренуту нагоре. Иако недостаје монограм у центру штита на аверсу, према аналогијама, највероватније је реч о монети владара хеленистичке Македоније, Деметрију II (239-229. године пре нове ере). Димензије: пречник 16 мм. Гвоздено доба IV, хеленистички период (Т. LXXXIII/46).310

47. Сребрна шарнирска фибула са пет звездастих украса на луку. Глава фибуле је у облику палмете, а украшена је урезаним лучним линијама и зарезима са три тачкаста удубљења. Димензије: дужина 0,046 m; шири-на главе 0,016 m. Гвоздено доба III, период Ha D (Т. LXXXIII/47). 309 Seaby 1975, no. 539 - var.310 SNG - Danish, no. 1225, 1227, 1228.


269

48. Фрагмент зделе оштре S профилације. Сиве је боје, углачане повр-шине; израђена је на витлу. Димензије: пречник отвора 0,174 m; висина 0,026 m. Гвоздено доба IV, латенска култура (Т. LXXXIV/48).

T. LXXXIII



270

ВРАЊЕ

49. Фрагмент зделе оштре S профилације. Сиве је боје, углачане повр-шине; израђена је на витлу. Димензије: 0,042 x 0,024 m. Гвоздено доба IV, латенска култура (Т. LXXXIV/49). 50. Фрагмент посуде полулоптасте форме, дубљег перфорираног реци-пијента и посувраћеног обода. Димензије: пречник отвора 0,12 m; виси-на 0,04 m. Гвоздено доба IV, латенска култура (Т. LXXXIV/50). 51. Фрагмент полулоптасте зделе. Део испод обода суда украшен је хо-ризонталним жлебом. Израђена је на витлу. Димензије: пречник отвора 0,144 m; висина 0,056 m. Гвоздено доба IV, хеленистичка култура (Т. LXXXIV/51). 52. Фрагмент зделе оштре S профилације. Сиве је боје, углачане повр-шине; израђена је на витлу. Димензије: 0,052 x 0,036 m. Гвоздено доба IV, латенска култура (Т. LXXXIV/52). 53. Фрагмент на витлу израђене коничне шоље, која подсећа на тзв. дач-ке шоље. Димензије: пречник отвора 0,132 m; висина 0,058 m. Гвоздено доба IV, латенска култура (Т. LXXXIV/53). 54. Гвоздена мамуза тањирастих крајева. Тањири, врх и краци мамузе украшени су урезима испуњеним црвеним емајлом. Димензије: дужина мамузе 0,062 m; дужина врха 0,016 m; пречник тањира 0,017 m. Гвозде-но доба IV, латенска култура (Т. LXXXIV/54).311

55. Бронзана фибула с посувраћеном ногом, украшеном кугличастим проширењима и емајлираном плочицом са шест троугаоних удубљења (емајл?). Између троугаоних удубљења орнаментисана је низом утисну-тих кругова са назначеним центром. Димензије: дужина фибуле 0,064 m; ширина плочице 0,024 m; пречник кугличастих проширења 0,005 m. Гвоздено доба IV, латенска култура (Т. LXXXIV/55).312

56. Оловна плочица од танког лима. На њој се налазе урезане, изло-мљене линије које подсећају на неке ознаке или симболе. Димензије: 0,093 x 0,041 x 0,0015 m. Гвоздено доба IV, хеленистичка култура (?) (Т. LXXXIV/56). 57. Гвоздени једносекли криви нож са стањеним трном за дршку. Уз спољну ивицу налази се жлеб који прати контуру ножа. Димензије: ду-жина 0,25 m; ширина 0,028 m. Гвоздено доба IV, латенска култура (Т. LXXXIV/57).

311 Булатовић 2000, 326 - 337.312 Булатовић 2000, 326 - 337.


271

T. LXXXIV



272

ВРАЊЕ

Жујинце, Прешево

Жујинце се налази у централном делу Прешевског поља, око 4 km источ-но од Прешева. У том селу евиденти-рана су два праисторијска локалитета: Буњиште и Црквиште.

Жујинце I Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Буњиште)Жујинце IIа Гвоздено доба I, период Ha A2 - B1 (Буњиште)Жујинце IIb Гвоздено доба II, период Ha C (Црквиште)Жујинце IIc Гвоздено доба III, период Ha D (Црквиште)

Локалитет Буњиште (67)

координата x – 46 86 700координата y – 75 59 100надм. висина – 430 m

На локалитету Буњиште који је на северу омеђен Ораовичком ре-ком, а на истоку Моравицом, констатован је, приликом систематског ре-когносцирања локалитета угрожених изградњом аутопута Ниш – Скопље, археолошки материјал из периода неолита и гвозденог доба I.

У марту 2003. године обављена су краћа заштитна археолошка ископавања на њиви Стојадина Трајковића из Жујинца, која се налази непосредно поред Моравице.313 Том приликом откривена су два култур-на слоја. Испод слоја хумуса и субхумуса, на приближно 35 cm рела-тивне дубине налазио се девастирани културни слој тамномрке земље, дебљине 40-80 cm, који је према материјалу припадао епохи прелазног периода из бронзаног у гвоздено доба. Испод тог слоја у североисточном делу сонде налазио се укоп већих димензија. На горњем нивоу укопа, на здравици, непосредно са његове југозападне стране, налазилили су се остаци пећи, а око ње неколико алатки од окресаног камена, дробилица од глачаног камена, секира и већа количина неолитске керамике која је, према својим стилско-типолошким особинама, опредељена у старчевачку културу. Пражњењем укопа установљено је да је реч о земуници основе у облику „осмице“, која се састојала од једна веће и једне мање јаме, које су улазиле у источни, односно северни профил. Већа јама је била димен-зија 1,9 x 1,4 m а мања пречника око 1 m. Већа просторија била је уко-пана у здравицу 1,3 m, а мања око 0,5 m. Подница веће јаме састојала се 313 Булатовић, Томовић, Капуран 2005.


273

од слоја земље дебљине 15-20 cm која је затим набијена. Судећи према остацима карбонизованог дрвета на средини јаме, кров земунице је био израђен у техници плетера и лепа.

Према аналогијама покретних налаза и архитектуре земунице, старији слој са локалитета Буњиште припада крају фазе IIb, односно фази III старчевачке културе, према периодизацији М. Гарашанина, или периоду MNCB IIIа-b, према Н. Тасићу што, такође, одговара крају стар-чевачке културе.

Млађи слој са овог локалитета, према аналогијама керамичког материјала, припада прелазном периоду из бронзаног у гвоздено доба, односно позној фази хоризонта канеловане керамике. Према средњоев-ропској хронологији, реч је о периоду Ha A2 - Ha B1, односно XI – X веку пре нове ере.

Аналогије:Жујинце I: Голокут, Павловац, Гладнице, Житковац, Рудник, Црнокалач-

ка бара.314 Жујинце IIа: Ранутовац, Хисар, Лучане, Горњо Коњаре.315

1. Фрагмент благо разгрнутог обода посуде (пехар?), који је украшен сликаним косим тамноцрвеним тракама на светлоцрвеној подлози. Ди-мензије: 0,042 x 0,018 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевач-ка култура (Т. LXXXV/1). 2. Фрагмент обода посуде, који је украшен сликаним косим тамноцрвеним тракама на светлоцрвеној подлози. Димензије: 0,048 x 0,016 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXXXV/2). 3. Фрагмент посуде украшен сликаним, вертикалним тамноцрвеним тра-кама на светлоцрвеној подлози. Димензије: 0,022 x 0,036 m. Млађе каме-но доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXXXV/3). 4. Фрагмент лоптастог трбуха посуде, украшен сликаним вертикалним тамноцрвеним тракама на светлоцрвеној подлози. Димензије: 0,045 x 0,043 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXXXV/4). 5. Антропоморфна фигурина стубастог облика, са раширеним патрљцима уместо руку и кружном јамицом дубине око 0,007 m, која је вероватно служила за усађивање главе. Мрке је боје, приглачане површине. Ди-мензије: висина 0,03 m; пречник 0,018 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXXXV/5).

314 Ј. Петровић 1987, План 1 i 2; D. Garašanin – Aranđelović 1954; Н. Н. Тасић 1998; Д. Гарашанин, М. Гарашанин 1965, 2 и даље; N. Tasić, Tomić 1969, sl. 15.

315 Материјал из Ранутовца погледати у овој књизи (T. XVIII i XIX). За остале аналогије видети у: Стојић 2001а, T. 1/11, 12, T. V/18, T. IX/9, T. XV/8, 10, T. XVI/15; Булатовић 2001, 163 - 166, T. I/9 i T. II/9; Z. Georgiev 1989, T. XLIII/1, 2, 3, 5.


274

ВРАЊЕ

6. Фрагмент правоугаоног жртвеника на ножицама, чије су стране укра-шене урезаним, вертикалним и хоризонталним линијама које се секу. Цр-веномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,06 x 0,04 x 0,03 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXXXV/6). 7. Пројектил од глачаног камена јајастог облика. Димензије: пречник 0,03 m; дужина 0,038 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевач-ка култура (Т. LXXXV/7). 8. Минијатурна биконична посуда са цилиндричним изливником на трбу-ху. Сивомрке је боје, приглачане површине. Димензије: пречник отвора 0,03 m; висина 0,052 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXXXV/8). 9. Фрагмент лоптасте посуде кратког, цилиндричног врата и благо раз-грнутог обода. Тамномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,042 x 0,047 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култу-ра (Т. LXXXV/9). 10. Фрагмент веће коничне зделе, украшен неорганизованим барботи-ном. Мркоцрвене је боје, грубе површине. Димензије: 0,104 x 0,078 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXXXV/10). 11. Фрагмент веће посуде, дебљих зидова, украшен „штипањем“ на све-жој површини посуде. Тамномрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,07 x 0,082 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXXXV/11). 12. Фрагмент веће посуде, дебљих зидова, украшен барботином органи-зованим у вертикалне траке. Мркоцрвене је боје, грубе површине. Ди-мензије: 0,052 x 0,028 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевач-ка култура (Т. LXXXV/12). 13. Фрагмент коничне шупље стопе пехара на коме су видљиви трагови црвене боје. Дно реципијента такође је премазано црвеном бојом. Суд је окер боје, углачане површине. Димензије: пречник дна 0,08 m; висина 0,044 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXXXV/13). 14. Фрагмент веће коничне зделе, украшен барботином организованим у вертикалне траке. Тамноцрвене је боје, грубе површине. Димензије: 0,06 x 0,036 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXXXV/14). 15. Фрагмент пехара кратког, цилиндричног врата, лоптастог реципијен-та. Украшен је барботином организованим у косе траке. Тамнеокер је боје, грубе површине. Димензије: 0,06 x 0,054 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXXXV/15). 16. Фрагмент пехара кратког цилиндричног врата, лоптастог реципијен-та. Украшен је барботином организованим у косе траке. Окер је боје,


275

T. LXXXV


276

ВРАЊЕ

грубе површине. Димензије: 0,04 x 0,05 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXXXV/16). 17. Фрагмент пехара кратког, цилиндричног врата, лоптастог реципијен-та. Украшен је барботином организованим у вертикалне траке. Мркоцр-вене је боје, грубе површине. Димензије: 0,05 x 0,03 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXXXV/17). 18. Фрагмент пехара кратког цилиндричног врата, лоптастог реципијента. Мркоцрвене је боје, грубе површине. Димензије: 0,065 x 0,058 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXXXVI/18). 19. Фрагмент пехара кратког, цилиндричног врата, лоптастог реципијен-та. Окер је боје, приглачане површине. Димензије: пречник отвора 0,18 m; висина 0,05 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка кул-тура (Т. LXXXVI/19). 20. Фрагмент пехара кратког цилиндричног врата, полулоптастог реци-пијента. Мркоцрвене је боје, глачане површине. Димензије: пречник от-вора 0,12 m; висина 0,092 m. Млађе камено доба, средњи неолит, стар-чевачка култура (Т. LXXXVI/20). 21. Фрагмент пехара дугог цилиндричног врата, лоптастог реципијента. Окер је боје, приглачане површине. Димензије: 0,048 x 0,048 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXXXVI/21). 22. Фрагмент пехара кратког, цилиндричног врата, благо разгрнутог обо-да и лоптастог реципијента. Тамномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,042 x 0,048 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старче-вачка култура (Т. LXXXVI/22). 23. Фрагмент пехара кратког цилиндричног врата, полулоптастог реци-пијента. Тамномрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,044 x 0,054 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXXXVI/23). 24. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде, украшен хоризонталним, пластично моделованим ребрима. Мркоцрвене је боје, грубе површине. Димензије: 0,052 x 0,055 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старче-вачка култура (Т. LXXXVI/24). 25. Фрагмент заобљеног трбуха посуде, украшен штипањем на све-жој површини суда. На најистуренијем делу трбуха налазе се масивна аморфна задебљања. Мрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,08 x 0,065 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXXXVI/25). 26. Фрагмент лонца ситуластог облика. Испод обода налази се пластично моделовано, масивно хоризонтално ребро. Сивомрке је боје, приглачане површине. Димензије: пречник отвора 0,195 m; висина 0,08 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXXXVI/26).


277

T. LXXXVI

27. Фрагмент тунеласте, хоризонтално перфориране дршке. Мркоцрвене је боје, грубе површине. Димензије: 0,029 x 0,043 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXXXVI/27).


278

ВРАЊЕ

28. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде, украшен неорганизова-ним барботином и са два хоризонтална, кратка паралелна, пластично мо-делована ребра. Сивомрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,124 x 0,108 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXXXVI/28). 29. Фрагмент заобљеног трбуха посуде, на коме се налази тунеласта вер-тикално перфорирана дршка. Део суда око дршке украшен је отисцима врха прста пре печења суда. Мркоцрвене је боје, грубе површине. Ди-мензије: 0,10 x 0,084 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXXXVI/29). 30. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде са хоризонтално перфо-рираном дршком. Украшен је барботином организованим у косе траке. Мркоцрвене је боје, грубе површине. Димензије: 0,094 x 0,078 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXXXVI/30). 31. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде, украшен импресо орна-ментом изведеним „штипањем“ на свежој површини посуде. Мркоцрвене је боје, грубе површине. Димензије: 0,058 x 0,08 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXXXVII/31). 32. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде, украшен импресо орна-ментом у виду косих убода врхом прста са ноктом. Мркорцрвене је боје, приглачане површине. Димензије: 0,066 x 0,05 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXXXVII/32). 33. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде, украшен импресо орнамен-том у виду косих убода врхом прста са ноктом и „штипањем“ на свежој површини посуде. Окерцрвене је боје, приглачане површине. Димензије: 0,066 x 0,042 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култу-ра (Т. LXXXVII/33). 34. Фрагмент заобљеног трбуха посуде, украшен импресо орнаментом изведеним „штипањем“ на свежој површини посуде у вертикалним редо-вима, у комбинацији са неорганизованим барботином. Мркоокер је боје, приглачане површине. Димензије: 0,11 x 0,092 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXXXVII/34). 35. Фрагменти благо заобљеног трбуха посуде, украшени импресо орна-ментом у виду косих убода врха прста са ноктом и „штипањем“ на свежој површини посуде. Црвеномрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,035 x 0,045 и 0,05 x 0,045 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевач-ка култура (Т. LXXXVII/35). 36. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде, украшен импресо орнамен-том у виду косих убода врха прста са ноктом. Тамноокер је боје, грубе површине. Димензије: 0,032 x 0,046 m. Млађе камено доба, средњи не-олит, старчевачка култура (Т. LXXXVII/36).


279

T. LXXXVII

37. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде, украшен барботином у виду полумесечастих и аморфних орнамената. Мркоцрвене је боје, грубе


280

ВРАЊЕ

површине. Димензије: 0,051 x 0,066 m. Млађе камено доба, средњи не-олит, старчевачка култура (Т. LXXXVII/37). 38. Фрагмент равног трбуха посуде, украшен барботином организованим у вертикалне траке. Светлоцрвене је боје, приглачане површине. Димен-зије: 0,038 x 0,036 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXXXVII/38). 39. Фрагмент равног трбуха посуде, украшен барботином организованим у вертикалне траке. Тамноцрвене је боје, грубе површине. Димензије: 0,028 x 0,048 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култу-ра (Т. LXXXVII/39). 40. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде, украшен барботином ор-ганизованим у вертикалне траке. Тамноцрвене је боје, грубе површине. Димензије: 0,05 x 0,034 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старче-вачка култура (Т. LXXXVII/40). 41. Фрагмент равног трбуха посуде, украшен лучним жлебовима изведе-ним превлачењем прста преко свеже површине суда. Тамномрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,07 x 0,068 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXXXVII/41). 42. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде, украшен барботином ор-ганизованим у косе траке. Мркоцрвене је боје, приглачане површине. Димензије: 0,042 x 0,028 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старче-вачка култура (Т. LXXXVII/42). 43. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде, украшен барботином орга-низованим у вертикалне траке. Црвене је боје, грубе површине. Димен-зије: 0,098 x 0,058 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXXXVII/43). 44. Фрагмент равног дна са доњим делом трбуха посуде. Доњи део трбуха украшен је барботином организованим у вертикалне траке. Мркоцрвене је боје, грубе површине. Димензије: 0,063 x 0,02 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXXXVII/44). 45. Фрагмент благо заобљеног трбуха посуде, украшен неорганизованим барботином и хоризонталном пластичном траком. Црвеномрке је боје, гру-бе површине. Димензије: 0,095 x 0,075 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXXXVII/45). 46. Фрагмент пластично наглашеног дна са доњим делом трбуха посу-де. Доњи део трбуха украшен је барботином организованим у широке вертикалне траке. Окер је боје, грубе површине. Димензије: 0,057 x 0,034 m. Млађе камено доба, средњи неолит, старчевачка култура (Т. LXXXVII/46). 47. Фрагмент полулоптасте зделе увученог обода, који је украшен поп-речним канелурама. На ободу се налази тунеласта, хоризонтално пер-


281

форирана дршка. Црне је боје, површине углачане до сјаја. Димензије: унутрашњи пречник отвора 0,19 m; висина, укључујући дршку, 0,083 m. Гвоздено доба I, период Ha A2 - B1, хоризонт канеловане керамике (Т. LXXXVIII/47).

T. LXXXVIII


282

ВРАЊЕ

48. Фрагмент полулоптасте зделе увученог, хоризонтално фасетираног обода. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,062 x 0,034 m. Гвоздено доба I, период Ha A2 - B1, хоризонт канеловане керамике (Т. LXXXVIII/48). 49. Фрагмент полулоптасте зделе увученог обода, који је украшен косим уским, али дубоким канелурама које наликују на жлебове. На ободу се налази псеудотунеласта дршка без перфорације, украшена попречним канелурама. Црне је боје, површине углачане до сјаја. Димензије: 0,085 x 0,06 m. Гвоздено доба I, период Ha A2 - B1, хоризонт канеловане кера-мике (Т. LXXXVIII/49). 50. Фрагмент коничне зделе увученог, хоризонтално фасетираног обода. Мрке је боје, углачане површине. Димензије: 0,116 x 0,08 m. Гвоздено доба I, период Ha A2 - B1, хоризонт канеловане керамике (Т. LXXXVIII/50). 51. Фрагмент пехара или амфоре крушколиког облика, украшен хоризон-талним, уским, дубоким канелурама које наликују на жлебове. Тамносиве је боје, углачане површине. Димензије: 0,055 x 0,075 m. Гвоздено доба I, период Ha A2 - B1, хоризонт канеловане керамике (Т. LXXXVIII/51). 52. Фрагмент амфоре косо разгрнутог обода. Црне је боје, углачане пов-ршине. Димензије: 0,078 x 0,075 m. Гвоздено доба I, период Ha A2 - B1, хоризонт канеловане керамике (Т. LXXXVIII/52). 53. Фрагмент амфоре косо разгрнутог, пластично наглашеног обода (тип посуде са крагном). Црне је боје, приглачане површине. Димензије: 0,102 x 0,08 m. Гвоздено доба I, период Ha A2 - B1, хоризонт канеловане кера-мике (Т. LXXXVIII/53). 54. Фрагмент лонца непрофилисаног обода. Испод обода суда налази се језичаста дршка. Мрке је боје, приглачане површине. Димензије: 0,052 x 0,048 m. Гвоздено доба I, период Ha A2 - B1, хоризонт канеловане кера-мике (Т. LXXXVIII/54). 55. Фрагмент лонца равног обода, који је украшен отисцима врха прс-та. Истим орнаментом украшена је пластична трака која се налази испод обода. Сиве је боје, приглачане површине. Димензије: 0,048 x 0,055 m. Гвоздено доба I, период Ha A2 - B1, хоризонт канеловане керамике (Т. LXXXVIII/55). 56. Фрагмент доњег дела лонца са ложиштем (саџак), украшен пластич-ном траком са отисцима врха прста. Тамномрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,074 x 0,07 m. Гвоздено доба I, период Ha A2 - B1, хоризонт канеловане керамике (Т. LXXXVIII/56). 57. Фрагмент доњег дела лонца са ложиштем (саџак). Обод лежишта про-ширен је пластичном траком украшеном отисцима врха прста. Изнад обо-да се такође налази пластична трака са отисцима врха прста. Црвеномрке је боје, грубе површине. Димензије: 0,046 x 0,074 m. Гвоздено доба I, период Ha A2 - B1, хоризонт канеловане керамике (Т. LXXXVIII/57).


283

58. Фрагмент коленасто савијене дршке. Мркоокер је боје, приглачане површине. Димензије: 0,02 x 0,035 m. Гвоздено доба I, период Ha A2 - B1, хоризонт канеловане керамике (Т. LXXXVIII/58).

Локалитет Црквиште (68)


Локалитет Црквиште налази се североисточно од села Жујинце, око 400 m западно од локалитета Буњиште. На том локалитету је пре неколико деценија евидентирано античко налазиште.316 У пролеће 2003. године на локалитету су започела археолошка истраживања заштитног карактера и тада су откривене античке терме и део античког насеља с краја III и почетка IV века.317

На северној периферији локалитета, око 100 m западно од анти-чких терми, случајно је откривено неколико металних налаза.318

Ти налази датују се у период Ha C-D, односно време од краја VIII до VI века пре нове ере.

Аналогије: Брестовик, Охрид, Прилеп, Битољ, Халкидик, Куч и Зи, Ох-рид, Олинт.319

1. Крстаста гвоздена секира са два трна на бочним странама. Сечица је лучног облика и шира је у односу на тело секире. Димензије: дужина 0,141 m; ширина у горњем делу 0,023 m; ширина сечице 0,043 m; де-бљина 0,04 – 0,06 m. Гвоздено доба II, период Ha C (Т. LXXXIX/1). 2. Део бронзаног предмета (затварач за боце) са три вертикална низа са по четири кугле. Недостају оба краја. Димензије: дужина 0,027 m; преч-ник 0,01 m. Гвоздено доба II, период Ha C (Т. LXXXIX/2). 3. Бронзана отворена гривна кружног пресека. На једном крају налази се стилизована глава змије, која је од тела одвојена једним пластичним реб-ром, а други крај недостаје. Димензије: ширина 0,044 m; пречник 0,004 m. Гвоздено доба III, период Ha D (Т. LXXXIX/3).

316 М. Јовановић 1967, 319.317 Томовић, Булатовић, Капуран 2005. 318 Налазе је поклонио Р. Кадриу из Лучана.319 Вукмановић, Радојчић 1995, кат. бр. 56; A. Jovanović 1978, Sl. 25 - 46; Битракова – Грозданова

1989, sl. 13; Лахтов 1965, 142 и даље, T. XXVIII/1 - 6; Петрова 1991, T. II/4; Andrea 1976, T. III/V.14/6, 8, T. IV/V.20/3, T. XV/3, 4; Kilian - Dirlmeier 1979, T. 63/1182, T. 72/1296, 1297, T73/1303.


284

T. LXXXIX


ВРАЊЕ

ВРАЊЕ

287

FOREWORD

This publication, one from the series Archaeological material from Serbia, is the result of long-term investigations in Southeast Serbia, which up to now have been only partially published. The archaeological material from the prehistoric sites in the upper course of the South Morava is presented, from the south entrance to the Grdelica canyon in the north, to the frontier with Macedonia in the south, from the frontier with Bulgaria in the east to the frontier with Kosovo in the west. As no adequate geographical term exists, we shall call this territory the Vranje region; the administrative name is the Pčinja district. The region covers a surface of 3520 km2 and includes the com-munes of Vladičin Han, Surdulica, Bosilegrad, Vranje, Trgovište, Bujanovac and Preševo.

NeolithicUp to now, fifteen Neolithic sites were discovered in this part of South-

east Serbia (map 2). Five sites include layers from Middle and Late Neolithic, i.e. of the Starčevo and Vinča cultures, four sites contain only Starčevo mate-rial, while four sites contain only finds which belong to the Vinča culture.

All Starčevo sites, except Ogrački dol in Kopanjane, belong to the late phases of Middle Neolithic. The only site, which judging by topography and the finds belongs to an earlier Starčevo phase, is Ogrački dol in Kopanjane. This is also the only site, which is distant from the main communication (the Vranje-Bujanovac valley) and situated at a sea level, much above the average level for the Starčevo settlements in this region. It contained material (pot-tery decorated mainly with disorganised barbotine in the form of amorphe applications and painted with dark colour on a light background) which could belong to a developed phase of Starčevo culture, i.e. to the end of phase I or to phase IIa, according to the periodisation of M. Garašanin.

According to analogies in pottery and anthropomorphic figurines (im-presso pottery, roll-handles, column-like figurines), Starčevo material in Raška

Aleksandar Bulatović


288

ВРАЊЕ

could be, with some reserves, assigned to the later phases of this culture (phases II b and III, after M. Garašanin). It is interesting to notice that pot-tery, decorated with impresso technique, appears at this site, a characteristic rare for the Starčevo sites in the Vranje region. This could be explained by the fact that impresso pottery is chronologically linked with earlier Starčevo phases, while the sites of later phases of this culture were mainly represented in the Vranje region. Apart from this site, this pottery is known in Ogrački dol in Kopanjane and Bunjište in Žunjince near Preševo. At the site Bunjište, a large number of pottery fragments typical of Starčevo vessels were found in a Starčevo dugout with a base in the form of an “8”. They were decorated with organised and unorganised barbotine, then considerably less with impresso technique and very rarely with panted rectangular brown-reddish motives on a light background. On the basis of pottery and an anthropomorphic figurine, this layer in Bunjište is dated to the end of phase II b and phase III of the Starčevo culture after M. Garašanin.

At several sites in this region, besides Starčevo material, there are Vinča finds. At the site Gumnište in Pavlovac, a thin layer of burnt earth was discovered in the profile above a Starčevo pit and above that an early Vinča cultural layer was situated. The Starčevo pit, according to the mate-rial (spherical and hemispheric vessels, painted black or dark red on ochre or light background), is dated to phase II b, or III, after the chronology of M. Garašanin, and the Vinča layer above it to the earliest phase of Vinča culture (painted conic hollow foot of a beaker and a vessel with interlaced channel-ling, as on the Predionica vessel).1

In Raška, at the site Rašina okućnica, sporadic Starčevo finds were discovered in a larger half dug pit, together with material from an early Vinča phase (period Vinča – Tordoš, after M. Garašanin, or phases A and B, after V. Milojčić). At this site there was contact between the late Starčevo and early Vinča cultures, as some Starčevo vessel forms made in a Vinča manner testify (conical feet of brown beakers, highly polished; column-like figures with ele-ments of Vinča antropomorphous sculpture; hemispheric brown bowls with highly polished surface, decorated with dense narrow channels).

Vinča culture in this region shows some differences in settlement to-pography as well as in the style characteristics of pottery and sculpture, in comparison to the Vinča culture in the Danube and Morava valleys.

- one notices a particular realistic style of high artistic value with an-thropomorphic figurines, which is unique in Neolithic Europe;

- in the Vranje region it is not possible to distinguish the late period of the Vinča culture (Vinča-Pločnik, after M. Garašanin; phases C and D, after V. Milojčić), unlike in other regions.

1 The vessel types from Predionica with identical decoration were known from half dug outs A and B, dated to phase Vinča – Tordoš I fazu (Glišić 1962 - 63, T. IV/3, 4).


289

- although Vinča pottery and sculpture in this region is very similar in style to that in the Kosovo territory, the Valač phase characteristic of the late Vinča phase in Kosovo did not appear in the Vranje region.

- hillfort settlements, which at the end of the Vinča – Tordoš II period (phase B, after V. Milojčić) appear exclusively in the South Morava valley, resulted from penetration of other groups, which, judging by the disposition and topography of hillfort settlements, arrived through the valleys of Nišava and South Morava, and were bearers of pottery characteristics, close to the Early Aeneolithic cultures in the East Balkans.

AeneolithicIn the Vranje region five sites, according to pottery forms (conic plates,

cantharoi, bowls with inverted rim) and ornamentation techniques (channel-ling, incision, graffiti and punctuation) belong to the cultural group Bubanj – Hum Ia, while one site, according to the pottery, could belong to the late Aeneolithic, or the Kostolac culture (map 3). It is noticeable that four sites of the group Bubanj - Hum Ia were situated on hills, while the settlement in the St. Prohor Pčinjski monastery is in the valley, but it is situated deep in the interior, far from the main communication - the South Morava valley.

Hillfort settlements in the Vranje Morava valley territory were estab-lished exclusively close to the main communications. They were on prominent elevations, protected by steep terrain, inaccessible from three sides and on one side linked with hillforts in the interior. These settlements were always situated near sources or rivers. The settlement in Priboj was at the entrance of Pribojska suteska and from there it controlled the only possible access to the central part of the Vranje-Bujanovac valley. The settlement in Sobina controlled the middle part of the valley between Vranje and Bujanovac, and the settlements in Lučane and Končulj the communication towards Kosovo. Further, in the valley of Binačka Morava upstream, hillforts in Domorovce, Stanišor and Gornje Gadimlje2 controlled communication in the territory of southeast Kosovo.

Bronze AgeIn the Vranje region ten sites belong to the Early or Middle Bronze

Age. Finds from the sites Tri kruške in Klinovac and an unknown site in Baci-jevac could belong to the Early Bronze Age (map 4). A beaker fragment with handles, which do not extend above the rim, was found on the site Tri kruške.

2 Н. Тасић 1998, karta 1.


290

ВРАЊЕ

It is similar to the beakers with two handles from the Bubanj - Hum III group of the Early Bronze Age.

Bearing in mind that the group Bubanj - Hum III was discovered in the north, in the Nišava valley and the Leskovac plain, and in the south in the areas of Skopje and Kumanovo, one can surmise on the basis of the Beaker fragment from Klinovac, that the same group was present in the Vranje re-gion.

A beaker with two handles which do not extend above the rim is characteristic of the group Bubanj - Hum III, as well as of many other groups on the territory of the Central Balkans in the Early Bronze Age (Vinkovci-Šomođvar, Armenohori). Some authors propose, thus, to give one name to all these cultural manifestations - a culture of two handled beakers.3

Five sites belong to the Middle Bronze Age. They are all, apart from the hillfort in Končulj, plain settlements. The Middle Bronze Age pottery from Gradište in Končulj collected by the locals could not be determined strati-graphically by the excavations, which took place later.4 The pottery contains S profiled bowls with fluted belly, hemispherical bowls with twisted belly, mini-ature vessels with long cylindrical neck and the belly decorated with short wide channels.5 At the site Gradište in Davidovac a vessel was found, identical to the unornamented urn type vessels in Korbovo on the Danube, and in Donji Vrtogoš a double vessel (salt cellar) was found, similar to the vessels from Dobrača and Mojsinje in West Serbia. Pottery from Končulj and Donji Vrtogoš, according to style-typological characteristics, represents a modest variant of the Vatin horizon Mojsinje - Dobrača, as well as of the earlier phase of the Paraćin group. This is not surprising because more recent investigations showed that the Vatin culture, in its peripheral variations, spread far further to the south than has been thought up to now.6

At the end of the Middle Bronze Age a new culture was established, which contained Vatin and Paraćin elements, but also elements of the auto-chthonous Early Bronze Age culture. This culture, recently named the Brnjica culture, while in earlier literature it was known as the culture Donja Brnjica-Gornja Stražava, will mark the following centuries of prehistory in Kosovo, the Raška region, north Macedonia and the South Morava valley.

Late Bronze Age and Iron Age I In the Vranje region thirty settlements and two necropolises from the

Late Bronze Age and Iron Age I have been discovered (map 5).3 Стојић, Чађеновић 2006, 28 - 29.4 Pottery from Končulj, which belongs to this period, arrived in the Museum as an isolated find.5 Similar vessel forms with identical ornamentation appear in the earliest Brnjica layer at the site Hisar in Leskovac, which is dated to phase Br C/D after Reinecke, or to the 14th century BC (Стојић 2001а.)

6 Стојић 2004, T. IV/3, T. VI723, 27; Стојић 2005, 39 - 47; Стојић, Јоцић 1993, T.3/7 и др.


291

According to the material, in particular pottery from the sites Hisar in Leskovac, Gradište in Končulj and Piljakovac in Kržinac, the development of the Brnjica group in this area can be divided into three phases (Brnjica I – III). The first development phase (Brnjica I) is represented by pottery dug up by local people in Končulj, which corresponds to the pottery from the earli-est Brnjica layer in Hisar. Apart from Končulj, pottery with similar style-typo-logical characteristics was found at the site Resulja in Lučane (small beaker with twisted belly, with handles of ansa lunata type). On the basis of identical pottery in Hisar, this layer was dated, after M. Stojić, to the phase Br C/D, approximately 14/13th century BC. In Lučane a painted late Mycenean pot-tery fragment was found, which according to analogies in Kastanas, dates to the 13/12th century BC, or to Br D/Ha A1, according to Middle European chronology.7

The next development phase (Brnjica II) is defined with the help of finds from Hisar, which correspond to phase I b of the Brnjica culture (13/12th century).8 Sites from this phase in the Vranje region are all hillforts. It is noticed that all of them are situated on hills near the main natural com-munication. The reason for that should be sought in the historical events of that period. The culture of channelled pottery penetrated at that time from the north, which is evident on several hillforts in this region. In Priboj, on the high steep elevation at the entrance to Pribojska suteska, more suitable for defense because of the narrow passage than the central part of the valley, a fortified settlement was built, which was later burnt down. At the site Končulj it has been established that the earlier Brnjica settlement was destroyed by fire and above this a new settlement was built, where modest pottery forms and ornaments were found with style-typological characteristics of the Brn-jica culture. A fragment of channelled pottery of Belegiš II-Gava type was also found here, which is the first indication of contact with newcomers from the north.

The next development phase (Brnjica III) contains mainly channelled pottery of Gava – Belegiš II type. On Hisar, in Leskovac, this is Brnjica II a phase, in which together with channelled pottery, one finds pottery character-istic of the Brnjica culture. In the Morava valley around Vranje the situation is different.

Plain settlements of the Brnjica culture, where also Gava – Belegiš II type pottery was discovered in large quantity, were also situated along the main communications. Other settlements from this period, mainly hillforts where channelled pottery was rarely found, were situated to the east and south of our region, far from the main communications (Gradište in Prvonek,

7 Hochstetter 1984, T.56/1. 8 Characteristic pottery from the Brnjica settlements is well known, so particular pottery forms were not mentioned here (comp. Булатовић 1999/2000, 23 - 41; Stojić 2001; Стојић 2001а, 15 - 93).


292

ВРАЊЕ

Crkvište in Vranjska Banja, Gradina, Reka in Svinjište and others.).9 During archaeological excavations at the site Piljakovac in Kržinac, it was established that the earlier stratum, which belonged to the Brnjica culture, was separated by a hiatus from the later stratum, which belonged to the bearers of chan-nelled pottery, similar to the Gava – Belegiš II culture.10

Apart from pottery, metal objects confirm the origin of newcomers with channelled pottery. These are tongue swords (Griffzungenschwerter) found in Golemo Selo and Pavlovac, then a sickle from Končulj and a socketed axe from Svinjište.

It is not completely clear what was happening in the Vranja Morava valley after the domination of channelled pottery. Since this period (end of Ha A), together with channelled ornaments, ornaments in the form of a series of incised dots and dashes, circular impressions and finally rectangular impres-sions began to appear sporadically, executed on the unburnt surface of ves-sels without groove, or on a groove which reminds one of a cord.11

From Ha A2-B1 onwards this manner of decoration spread over the territory of the Central Balkans from Romania in the north (Insula Banului, Babadag), over Thrace (Ravadinovo, Pšeničevo), to the South Morava basin in the south (Hisar, Mađilka, Medijana, Kržince). It is supposed that this cul-tural manifestation originated from earlier, similar cultures in style and type, which belonged to the complex of encrusted pottery (Žuto brdo – Girla Mare – Cirna), and that regional groups of the advanced Iron Age (Iron Age II), with some involvement from local cultural manifestations, developed from it, like the kalakača group in the Danube and Morava valleys, basarabi cul-ture, Morava culture and others. In this period one discerns the beginning of a unique cultural manifestation on the territory of Kosovo, north Macedo-nia and south-east Serbia, with characteristic stamped motifs, which differed from contemporaneous neighbouring cultures, which also had stamped pot-tery (Iron Age Ic and II in the Morava valley, Babadag-Pšeničevo, Basarabi and others.).12

9 In the meantime, apart from the sites mentioned, several new sites belonging to this Brnjica phase were found, which were situated also far from the main communications in passive mountainous area, east of the South Morava: Vražji kamen in Prosečnik, Đipin dol on Biljača, Stublina in Svinjište and oth-ers.

10 Лазић 2005.11 This ornament reminds one of a cord and is called in literature - false cord, having as model corded

pottery from the Late Aeneolithic.12 Ornaments decorated with stamped motifs appear also in the Morava valley (pressed circles, oblique

dashes, circles with a dotted center) which date to Iron Age Ic, ca. 10th century B.C. , which cor-responds to the early pottery, decorated with a cog-wheel (Стојић 2004, 295-296). For Babadag and Pšeničevo cultures comp. Китов, Агре 2002, 232-236, Обр. 88 и 90.


293

Iron Age II and Iron Age III In the Vranje region, eighteen sites from advanced Iron Age (Iron

Age II), which embraces phases Ha B2/B3 and Ha C, were discovered: four plain settlements - Piljakovac in Kržinac, Odžinka in Vranje, Gradište in Davi-dovac and Crkvište in Žujinac, one plain settlement protected by a hillfort in the interior - Reka in Svinjište, eleven hillforts, one necropolis - Slanište in Moštanica and an isolated find from Gornja Ljubata (map 6).

A thorough style-typological analysis of pottery and site topography in this period indicated the existence of a culture whose main characteristic was pottery ornaments made with a cogwheel and hillfort type settlements.13 Dominating pottery forms are larger vessels (amphorae) with obliquely or horizontally everted rim, bowls with inverted rim and pear-like beakers with two handles higher than the rim. Ornamentation techniques are punctuation, incision and stamping (rows of rectangular, square, triangular or hemispheri-cal impressions). Channelling appears sporadically, while ceramic elements characteristic of the kalakača horizon or basarabi complex, although very rare, point to contact with the Morava valley (pottery fragments, decorated with tremolo in Oraovica, wavy lines in Kržinac).

During the 6th century BC (Iron Age III, after M. Garašanin), Greek influences were noticeable primarily in the low lands of Kosovo, north-east Macedonia and theVranje region (Gornje Gadimlje, Oraovica, Skoplje, Hisar), where apart from local pottery, pottery thrown on the wheel appears, made after the Greek models.14

From this period four sites were discovered: three hillforts (sites Kale in Krševica, Crkveni rid in Ljiljanac and Kacipup in Oraovica) and a hoard of coins (site Ciganski rid in Vranje).

Late Iron Age The most important site from this period is Kale in Krševica, which

has being systematically excavated for several years. This settlement existed from the 5th century BC to the La Tene period. The site Kacipup in Oraovica is very indicative in this sense because the settlement there lasted from the 7th to the 1st century BC At this site one can see how pottery forms with stamped decoration gave place with time to Hellenic pottery with painted and glased surfaces while at the end of La Tene S profiled bowls and situla-like pots began to dominate. 13 Stamped pottery in north Macedonia, southeast Serbia and Kosovo in Iron Age II („pottery decorated

with stamped motifs“, then „pottery ornamented with cog-wheel“) was defined two decades ago by M. Garašanin (Гарашанин 1988, 66, map 4). N. Tasić also pointed out pottery of this cultural manifesta-tion („pottery decorated with a cog-wheel“) and defined it as autocthone (Тасић Н., 1998, 164-166). We consider that this pottery originated from stamped pottery of the transitional period (Iron Age I after M.Garašanin).

14 R. Vasić 1987, 678. Apart from the sites cited, at the site Hisar in Leskovac in the layer dating to this period (6th century B.C.), pottery made on the wheel was found, which imitated Greek pottery.


294

ВРАЊЕ

The La Tene culture in the Vranje region, according to our investiga-tions up to now, dominated from the middle of the 2nd century on (Phase C, after Reinecke’s chronology), while before that Hellenistic culture was present here.

In the Vranje region fourteen sites from the Late Iron Age were dis-covered (maps 7). Nine of them belong to the Hellenistic culture, and five to the La Tene culture. Material of both cultures appears on two sites (Kale in Krševica and Kacipup in Oraovica).

Pottery forms and decoration as well as metal objects belonging to the Hellenistic culture are identical in all parts of this cultural complex (Thrace, Macedonia, Epirus, south part of the Central Balkans).

In the La Tene period five settlements were found in this territory. Three of them were of plain type (Rašina okućnica in Vranje, Tri kruške in Klinovac and St.Prohor Pčinjski in Jablanica), while the remaining two were hillforts (Kale in Krševica and Kacipup in Oraovica). Settlements were mainly situated in the Vranje-Bujanovac valley or in the Moravica valley, while one was founded in the Pčinja valley.

From the middle of the 2nd century on, archaeological material, which belongs to the Scordisci, appears infrequently also on other sites in the Vran-je region. In Oraovica Celtic pottery and metal objects (bronze fibula with a turned back catch plate, iron spur decorated with red enamel) leg were found, which date to the second half of the 2nd century. In the 1st century Scordiscan plain settlements in Raška, Klinovac and at the St. Prohor Pčinjski monastery site were founded, with ceramic forms and ornaments, identical to those from Scordisan settlements in the Danube valley (S profiled bowls, Dacian cups, situla-like pots decorated with comb motifs). It appears that Scordisci felt very secure in this period because they founded settlements without protection on main communication routes.

A thickened pot rim in Krševica, with horizontal utor, characteristic of the Celtic pot of the Late La Tene, which on the upper part of the belly was decorated with rows of rectangular impressions, points to contacts between the autochthonous and La Tene culture. These pots were decorated mainly with comb and broom-like ornaments, so the find from Krševica could mean contact, or synthesis of earlier local culture and new La Tene Culture.

The comb ornament, which appears only on rough pottery at almost all La Tene sites in the Vranje region, is characteristic of the territory, which the Scordisci conquered at the end of the 2nd and in the 1st century BC15 Dacian cups belong also to the same ceramic inventory; they were found in large number on this territory (St. Prohor Pčinjski, Krševica). 15 Спасић 1997, T. I/2, 4, 6, 8, 9; P. Popović 2001, Pl. 2/8 - 10, Pl. 4/2 - 6, Pl. 5/14 - 18, Pl. 9/10; B.

Jovanović, M. Jovanović 1988, T. IV/9, T. XXIV/4, T. XXV/3 и др.; Брукнер, Даутова – Рушевљанин, Милошевић 1987, T.6/1, 3, T.9/2 - 4, T. 13/4, 5, T. 16/1, T. 17/1, 8 и др.; Стојић 2004, T. 15/6; Пашик 1985/86, sl. 15; М. Гарашанин 1973; Живанчевић, Срндаковић 2002, 125 и даље; С. Перић 2001, 11 и даље, T. I i II; Стојић 2004 a, T. III/11 - 14, T. VIII/33, 34


295

According to our present knowledge, the Scordisci never conquered the territory of Gornja Pčinja and Bosilegrad mountains. Judging by the finds in the necropolis in Novo Selo, where several Paeonian coins were found, and at the sites where a larger number of coins from Macedonia and Greek cities were discovered, hellenised Thracian tribes lived here. Judging by the con-struction of graves and burial customs, the necropolis in Novo Selo is close to Hellenistic necropolises in Macedonia. When comparing historical sources from this period, which mention the Dardanians on one side and Dentheletae and Maedi on the other as Celtic neighbours, one could conclude that in the 1st century the territory, east of the South Morava belonged to the Denthe-latae, Maedi and other Thracian tribes, and the territory west of the South Morava to the Dardani. In this case, Celtic tribes, together with assimilated autochthone groups inhabited the Vranje-Bujanovac valley and the Presevo bend.

Prehistoric sites in the Vranje region, listed according to the Cyrillic alphabet order

(Addendum map 1 – in brackets site number on the map, or ordinal numeral in the catalogue of sites)1. Bacijevce, site unknown, Early Bronze Age (3)2. Biljača, site Borovnjak, plain settlement in mountainous area, east of South Morava,

Brnjica culture (63)3. Brankovce, site Kumice, hoard, Hellenistic period (54)4. Buštranje, site Kaljaja, hillfort, Iron Age II (62)5. Veliki Trnovac, site Gradište – Kameni rid, hillfort, Iron Age I (?), Iron Age II (37)6. Vranje, site Rašina okućnica, plain settlement, Starčevo culture, Vinča culture, La

Tene (19)7. Vranje, site Ćoška, isolated find, Neolithic (20)8. Vranje, Sobina, site Antin čukar, hillfort, group Bubanj – Hum I a (21)9. Vranje, site Odžinka, plain settlement - hoard (?), Iron Age II (22)10. Vranje, site Ciganski rid, hoard, Iron Age III (23)11. Vranje, site Pržar, isolated find, Hellenistic period (24)12. Vranjska Banja, site Crkvište, hillfort, Brnjica culture, Iron Age II (25)13. Golemo Selo, site Okućnica Časlava Stankovića, isolated find, Iron Age I (5)14. Golemo Selo, site Imanje Stojiljkovića, plain settlement, Iron Age I (6)15. Golemo Selo, site Gradište, hillfort, Iron Age I and II (7)16. Gornja Ljubata, site unknown, Iron Age II (30)17. Gornja Otulja, site unknown, Aeneolithic or Early Bronze Age (43)18. Gradnja, site Semensko drvo, plain settlement, Starčevo culture, Late Neolithic/

Early Aeneolithic, (8)19. Gramađe, site Gramade, plain settlement, Starčevo culture, Brnjica culture (10)20. Davidovac, site Gradište, plain settlement, Middle / Late Bronze Age, Iron Age II,

Iron Age IV (36)21. Donji Vrtogoš, site Grobnica, plain settlement, Middle / Late Bronze Age, Iron

Age I (35)22. Dubnica, site Gradište, hillfort, Brnjica culture (27)23. Žujince, site Bunjište, plain settlement, Starčevo culture, Iron Age I (67)24. Žujince, site Crkvište, isolated finds– plain settlement (?), Iron Age II, Iron Age

III (68)


296

ВРАЊЕ

25. Jablanica, site St. Prohor Pčinjski, plain settlement u mountainous area east of South Morava, Late Neolithic / Early Aeneolithic, La Tene (61)

26. Karadnik, site Donji jasen - Kamenjarke, plain settlement, Iron Age I (39) 27. Katun, site unknown, Neolithic (29)28. Klinovac, site Slatina - Kačamačke njive, hillfort, so-called Gradac phase of the

Vinča culture (55)29. Klinovac, site Tri kruške, plain settlement, Early Bronze Age (?), Brnjica culture,

Iron Age I, La Tene (56)30. Klinovac, site Kale, hillfort, Brnjica culture (?), (57)31. Kopanjane, site Ogrački dol, plain settlement in the mountainous area, east of the

South Morava, Starčevo culture, Middle/Late Bronze Age, Iron Age II (52)32. Končulj, site Gradište, hillfort, influence from early Aeneolithic cultures of West

Bulgaria/ Bubanj – Hum I a, Brnjica culture, Hellenistic period (42)33. Kržince, site Piljakovac, plain settlement, Kostolac group (?), Brnjica culture, Iron

Age I (2)34. Krševica, site Kale, hillfort, Brnjica culture, Iron Age II, Iron Age III (Greek influ-

ence), Hellenistic period, La Tene (49)35. Lučane, site Bare, hillfort, Bubanj – Hum I a group (46)36. Lučane, site Resulja, plain settlement, Brnjica culture, Iron Age I (47)37. Lučane, site Okućnica Redžepa Kadriu, Brnjica necropolis (48)38. Ljiljance, site, plain settlement in mountainous area, east of the South Morava,

Brnjica culture (50)39. Ljiljance, site Crkveni rid, hoard (?), Iron Age III (51)40. Moštanica, site Slanište, necropolis, Iron Age II (15)41. Moštanica, site Krst, necropolis (?), Late La Tene, beginning of Roman domination

(?), (16)42. Novo Selo, site Crkvište, necropolis, Middle / Late Bronze Age, Hellenistic period

(60)43. Oraovica, site Kacipup, hillfort, Iron Age II and III, Hellenistic period, La Tene

(66)44. Pavlovac, site Čukar, plain settlement, Starčevo culture, Vinča culture (32)45. Pavlovac, site Gumnište, plain settlement, Starčevo culture, Vinča culture (33)46. Pavlovac, site Pudarnica, isolated find, Iron Age I (34)47. Panevlje, site Kašin, plain settlement, Iron Age I (13)48. Prvonek, site Gradište, hillfort, Brnjica culture, Iron Age II (31)49. Prekodolce, site Rupe - Gramadišta, plain settlement, Starčevo culture, Vinča

culture (1)50. Priboj, site Kameni plato, hillfort, Bubanj – Hum I a group (11)51. Priboj, site Gradište, hillfort, Brnjica culture (12)52. Rakovac, site Jošanska mala, plain settlement, Starčevo culture (41)53. Ranutovac, site Čuka – Dva brata, hillfort, Gradac phase of the Vinča culture

(17)54. Ranutovac, site Meanište, plain settlement, Iron Age I (18) 55. Repince, site Imanje Snežane Nikolić, plain settlement, Iron Age I (9)56. Ribarce, site Đelova mahala, hillfort, Hellenistic period (53)57. Rusce, site Raskrsja, hillfort, Iron Age II (58)58. Svinjište, site Reka, plain settlement in mountainous area, east of the South

Morava, Brnjica culture, Iron Age II (64)59. Svinjište, site Gradina, hillfort, Brnjica culture, Iron Age II (65)60. Srpska Kuća, site St.Jovan church, hillfort, Iron Age I (40)61. Stari Glog, site unknown, Iron Age I (38)62. Stropsko, site Ćunke, plain settlement, Brnjica culture, Iron Age I, Hellenistic

period (28)63. Surdul, site Selište, plain settlement in the mountainous area, east of the South

Morava, Brnjica culture (44)


297

64. Surdulica, site Gradski stadion, plain settlement, Iron Age I (4) 65. Šaince, site unknown, isolated finds, Middle / Late Bronze Age( Žuto brdo - Girla

mare group), (59)66. Tesovište, site Goleme livade, hillfort, Gradac phase of the Vinča culture (14)67. Toplac, site Jegrek, hillfort, Hellenistic period (26)68. Turija, site Česma, plain settlement, Iron Age I (45)

Prehistoric sites in the Vranje region according to the chronology (Addenda maps 2 – 7; beside the site, plate numbers of the material which

belongs to the respective period and the site number on the map, or ordinal numeral in the catalogue of sites are given in brackets)

Neolithic (map 2)1. Vranje, site Rašina okućnica, Starčevo culture (T.XX/1-7), Vinča culture (T.XX/8-

13; T.XXI), (19)2. Vranje, site Ćoška, Neolithic (T.XXIII), (20)3. Gradnja, site Semensko drvo, Starčevo culture (T.IX/1-7), Late Neolithic / Early

Aeneolithic (T.X/10-14), (8)4. Gramađe, site Gramade, Starčevo culture (T.XII), (10)5. Žujince, site Bunjište, Starčevo culture (T.LXXXV-LXXXVII), (67)6. Jablanica, site St. Prohor Pčinjski, Late Neolithic/Early Aeneolithic (T.LXXV), (61)7. Katun, site unknown, Neolithic (T.XXXII), (29)8. Klinovac, site Slatina - Kačamačke njive, Gradac phase of the Vinča culture (T.LXIX),

(55)9. Kopanjane, site Ogrački dol, Starčevo culture (T.LXV/1, 3-13; T.LXVI/14-18),

(52)10. Pavlovac, site Čukar, Starčevo culture (T.XXXVI/3), Vinča culture (T.XXXVI/1,2,4-

7), (32)11. Pavlovac, site Gumnište, Starčevo culture (T.XXXVII/1-6), Vinča culture

(T.XXXVII/7-15; T.XXXVIII-XL), (33)12. Prekodolce, site Rupe - Gramadišta, Starčevo culture (T.I/1-2), Vinča culture

(T.I/3-4), (1)13. Rakovac, site Jošanska mala, Starčevo culture (T.XLVII), (41)14. Ranutovac, site Čuka – Dva brata, Gradac phase of the Vinča culture (T.XVIII/1-

4), (17)15. Tesovište, site Goleme livade, Gradac phase of the Vinča culture (T.XV), (14)

Aeneolithic (map 3)1. Vranje, Sobina, site Antin čukar, Bubanj – Hum I a group (T.XXIV), (21)2. Jablanica, site St.Prohor Pčinjski, Late Neolithic/Early Aeneolithic (T.LXXV), (61)3. Končulj, site Gradište, Bubanj – Hum I a group (T.XLVIII), (42)4. Kržince, site Piljakovac, Kostolac group (?), (2)5. Lučane, site Bare, Bubanj – Hum I a group (T.LVII/1-3), (46)6. Priboj, site Kameni plato, Bubanj – Hum I a group (T.XIII/1), (11)

Early and Middle Bronze Age (map 4)1. Bacijevce, site unknown, Early Bronze Age (T.VI), (3)2. Gornja Otulja, site unknown, Early Bronze Age (T.LIV), (43)3. Davidovac, site Gradište, Middle/Late Bronze Age (T.XLIII/1), (36)4. Donji Vrtogoš, site Grobnica, Middle/Late Bronze Age (T.XLII/1), (35)5. Klinovac, site Tri kruške, Early Bronze Age (?) (T.LXX/13), (56)6. Končulj, site Gradište, Brnjica culture (T.XLIX/17-20, 26; T.L/27, 34-35, 37;

T.LI/38-39; T.LII/49, 52, 55, 64), (42)7. Kržince, site Piljakovac, Brnjica culture (T.II), (2)8. Lučane, site Resulja, Brnjica culture (T.LVIII/4,18; T.LIX/19-25, 27), (47)


298

ВРАЊЕ

9. Novo Selo, site Crkvište, Middle/Late Bronze Age (60)10. Šaince, site unknown, Middle/Late Bronze Age (Žuto Brdo - Girla Mare group)

(T.LXXIII), (59)

Late Bronze Age and Iron Age I (map 5)1. Biljača, site Borovnjak, Brnjica culture (63)2. Veliki Trnovac, site Gradište – Kameni rid, Iron Age I (?) (T.XLIV/3), (37)3. Vranjska Banja, site Crkvište, Brnjica culture (T.XXVIII/1-5), (25)4. Golemo Selo, site Okućnica Časlava Stankovića, Iron Age I (T.VIII/5), (5)5. Golemo Selo, site Imanje Stojiljkovića, Iron Age I (T.VIII/3-4), (6)6. Golemo Selo, site Gradište, Iron Age I (T.VIII/1), (7)7. Donji Vrtogoš, site Grobnica, Iron Age I (T.XLII/2), (35)8. Dubnica, site Gradište, Brnjica culture (T.XXX), (27)9. Žujince, site Bunjište, Iron Age I (T.LXXXVIII), (67)10. Karadnik, site Donji jasen - Kamenjarke, Iron Age I (T.XLVI), (39) 11. Klinovac, site Tri kruške, Brnjica culture (T.LXX/14, 16, 18, 20-24), Iron Age I

(T.LXX/15, 17, 19; T.LXXI/36), (56)12. Klinovac, site Kale, Brnjica culture (?) (57)13. Končulj, site Gradište, Brnjica culture (T.XLIX/22-25; T.L/27-33, 36; T.LI/40-48;

T.LII/50-51, 53-54, 56, 63, 65), (42)14. Kržince, site Piljakovac, Brnjica culture (T.II), Iron Age I (T.III-IV), (2)15. Krševica, site Kale, Brnjica culture (T.LXI-LXII), (49)16. Lučane, site Resulja, Brnjica culture (T.LVIII/1, 3-4,18; T.LIX/19-25, 27, 31-32),

Iron Age I (T.LVIII/2, 5-17; T.LIX/26, 28-30), (47)17. Lučane, site Okućnica Redžepa Kadriu, Brnjica culture (T.LX/1-2), (48)18. Ljiljance, site Selište, Brnjica culture (T.LXIV), (50)19. Pavlovac, site Pudarnica, Iron Age I (T.XLI), (34)20. Panevlje, site Kašin, Iron Age I (T.XIV), (13)21. Prvonek, site Gradište, Brnjica culture (T.XXXIII-XXXIV; T.XXXV/23-24, 26-32),

(31)22. Priboj, site Gradište, Brnjica culture (T.XIII/2-11), (12)23. Ranutovac, site Meanište, Iron Age I (T.XVIII/5-12; T.XIX), (18) 24. Repince, site Imanje Snežane Nikolić, Iron Age I (T.XI), (9)25. Svinjište, site Reka, Brnjica culture , Iron Age I (64)26. Svinjište, site Gradina, Brnjica culture (T.LXXIX/1-12; T.LXXX/17-18), (65)27. Srpska Kuća, site St. Jovan Church, Iron Age I (40)28. Stari Glog, site unknown, Iron Age I (T.XLV), (38)29. Stropsko, site Ćunke, Brnjica culture (T.XXXI/3), Iron Age I (T.XXXI/1-2), (28)30. Surdul, site Selište, Brnjica culture (T.LV), (44)31. Surdulica, site Gradski stadion, Iron Age I (T.VII), (4) 32. Turija, site Česma, Iron Age I (T.LVI), (45)

Iron Age II and III (map 6)1. Buštranje, site Kaljaja, Iron Age II (T.LXXVII), (62)2. Veliki Trnovac, site Gradište – Kameni rid, Iron Age II (T.XLIV/1-2, 4-5), (37)3. Vranje, site Odžinka, Iron Age II (T.XXV), (22)4. Vranje, site Ciganski rid, Iron Age III (T.XXVI), (23)5. Vranjska Banja, site Crkvište, Iron Age II (T.XXVIII/6), (25)6. Golemo Selo, site Gradište, Iron Age II (T.VIII/2), (7)7. Gornja Ljubata, site unknown, Iron Age II (30)8. Davidovac, site Gradište, Iron Age II (T.XLIII/2), (36)9. Žujince, site Crkvište, Iron Age II (T.LXXXIX/1-2), Iron Age III (T.LXXXIX/3),

(68)10. Kopanjane, site Ogrački dol, Iron Age II (T.LXVI/21-26), (52)11. Krševica, site Kale, Iron Age II (T.LXIII), Iron Age III (49)


299

12. Kržince, site Piljakovac, Iron Age II (T.V), (2)13. Ljiljance, site Crkveni rid, Iron Age III (51)14. Moštanica, site Slanište, Iron Age II (T.XVI; T.XVII/6-19), (15)15. Oraovica, site Kacipup, Iron Age II (T.LXXXI-LXXXII), Iron Age III (T.LXXXIII/29-

44, 47), (66)16. Prvonek, site Gradište, Iron Age II (T.XXXV/25), (31)17. Rusce, site Raskrsja, Iron Age II (T.LXXII), (58)18. Svinjište, site Reka, Iron Age II (T.LXXVIII/5-7), (64)19. Svinjište, site Gradina, Iron Age II (T.LXXX/14-16, 22-28; T.LXXIX/13), (65)

Late Iron Age (map 7)1. Brankovce, site Kumice, Hellenistic period (T.LXVIII), (54)2. Vranje, site Rašina okućnica, La Tene period (T.XXII), (19)3. Vranje, site Pržar, Hellenistic period (T.XXVII), (24)4. Davidovac, site Gradište, Hellenistic period (T.XLIII/4), La Tene period (T.XLIII/3,

5), (36)5. Jablanica, site St.Prohor Pčinjski, La Tene period (T.LXXVI), (61)6. Klinovac, site Tri kruške, La Tene period (T.LXXI/25-35), (56)7. Končulj, site Gradište, Hellenistic period (T.LIII/68-79), (42)8. Krševica, site Kale, Hellenistic period, La Tene period (49)9. Moštanica, site Krst, late La Tene period/ beginning of Roman domination (?)

(T.XVII/20), (16)10. Novo Selo, site Crkvište, Hellenistic period (T.LXXIV), (60)11. Oraovica, site Kacipup, Hellenistic period (T.LXXXIII/45-46), La Tene period

(T.LXXXIV), (66)12. Ribarce, site Đelova mahala, Hellenistic period (53)13. Stropsko, site Ćunke, Hellenistic period (T.XXXI/4), (28)14. Toplac, site Jegrek, Hellenistic period (T.XXIX), (26)

CCA: PERIODISATION CULTURESTHE MAIN SITES IN THE

VRANJE REGION6500.6400.6300.6200.6100.6000.5900.5800.5700.5600.5500.5400.5300.5200.5100.5000.4900.4800.4700.4600.4500.4400.4300.4200.4100.4000.3900.3800.3700.3600.3500.3400.3300.3200.3100.3000.2900.2800.2700.2600.2500.2400.2300.2200.2100.2000.1900.1800.1700.1600.1500.

1400.

1300.

1200.

1100.

1000.

900.

800.

700.

600.

500.

400.

300.

200.

100.

0.

EARLY NEOLITHICProtostarčevo culture(Starčevo culture I)

MIDDLENEOLITHIC

Starčevo cultureIIа

IIb и III

Ogrački dol in Kopanjane

Gumnište in Pavlovac, Bunjište in Žujince, Čukar in Pavlovac

LATE NEOLITHIC

Vinča culture: Vinča-Tordoš I

Vinča culture: Vinča-Tordoš II Gumnište in Pavlovac, Rašina okućnica in Vranje,

EARLY AENEOLITHIC

MIDDLE AENEOLITHIC

LATE AENEOLITHIC

So-Called Gradac phase

Bubanj – Hum Ia

Kostolac cultural group (?)

Čuka in Ranutovac, Slatina in Klinovac, St. Prohor Pčinjski, Semensko drvo

Antin čukar in Vranje, Kameni plato in Priboj, Bare in Lučane

Piljakovac in Kržince

EARLY BRONZE AGE

The culture complex of two handled jugs, Bubanj – Hum III culture (?)

Tri kruške in Klinovac

MIDDLE BRONZE AGEInfluences of middle bronze age cultures from

the north (vatin and žuto brdo cultures)Gradište in Končulj, Gradište in Davidovac, Šaince, D.Vrtogoš

LATE BRONZE AGE

Brnjica culture I

Brnjica culture II

Gradište in Končulj, Resulja in Lučane

Gradište in Končulj, Gradište in Priboj, Piljakovac in Kržince

IRON AGE IBrnjica culture III

(horizon of channeled pottery)

pottery ornamented with oval imprints

Gradište in Končulj, Gradina in Svinjište, Piljakovac in Kržince

Tri kruške, Meanište, Piljakovac

IRON AGE IIpottery ornamented with rectangular imprints

Ogrački dol in KopanjaneRaskrsja in Rusce, Kaljaja in Buštranje, Gradina in Svinjište

IRON AGE III Influences of Greek culture Ciganski rid in Vranje, Kacipup in Oraovica, Kale in Krševica, Crkveni rid in Ljiljance, Crkvište in Žujince

LATE IRON AGE

Hellenistic period

La Tene culture

Early roman culture

Kale in Krševica, Crkvište in N.Selo, Kumanica in Brankovac, Končulj

Kale in Krševica, Rašina okućnica in Raška, Kacipup in Oraovica

Krst in Moštanica

CCA: Vranje region Kosovo Lower PčinjaVelika Morava

ValleyPeriodisation

6000.5900.5800.5700.5600.5500.5400.5300.5200.5100.5000.4900.4800.4700.4600.4500.4400.4300.4200.4100.4000.3900.3800.3700.3600.3500.3400.3300.3200.3100.3000.2900.2800.2700.2600.2500.2400.2300.2200.2100.2000.1900.1800.1700.1600.1500.

1400.

1300.

1200.

1100.

1000.

900.

800.

700.

600.

500.

400.

300.

200.

100.

0.

Starčevo culture I/IIa

Starčevo culture IIb/III

Rudnik II

Rudnik III/IV

Anzabegovo-Vršnik II/III

Anzabegovo-Vršnik IV

Starčevo culture IIa-b

Starčevo culture IIIMIDDLE

NEOLITHIC

Phase Vinča-Tordoš I

Phase Vinča-Tordoš II

Vinča-Tordoš I

Vinča-Tordoš II

Vinča-Tordoš I

Vinča-Tordoš II

Vinča-Tordoš I

Vinča-Tordoš II

LATE NEOLITHIC

So-Called Gradac phase ↓

Bubanj - Hum Ia

Kostolac cultural group (?)

So-Called Gradac phase/Valač phase

Bubanj-Salkuta-Krivodol

Baden - Kostolac

Zelenikovo ↓

Bubanj-Salkuta-Krivodol

?

Vinča- Pločnik I II

↓ Bubanj-Salkuta-Krivodol

BadenOstrikovac Ia - Id

AENEOLITHIC

The cultural complex of two handled jugs

(Bubanj – Hum III)

Vatin culture (?)

Brnjica I

Brnjica II

Bubanj – Hum III (?)

IglarevoRogovoPrčevo

Brnjica (?)

The cultural complex of two handled jugs (Bubanj – Hum III

- Armenochori)

?

Brnjica (?)

The cultural complex of two handled jugs

Vatin IIIIIIIV

Paraćin

BRONZE AGE

horizon of channeledpottery (Brnjica III)

↓pottery ornamented with oval

imprints

Brnjica ↓

Brnjica (?)

Brnjica ↓

pottery ornamented with oval imprints

Iron age Ia

Iron age Ib

Iron age Ic

TRANSITION PERIOD

(Iron age I)

pottery ornamented with rectangular imprints

influences of Greek culture

Hellenistic culture↓

La Tene culture

Roman domination

pottery ornamented with rectangular

imprints


Hellenistic culture

La Tene culture

Roman domination

pottery ornamented with rectangular imprints


Hellenistic culture

Roman domination

KalakačaLanište I

Lanište II – Basarabi

Iron age III

La Tene culture

Roman domination

IRON AGEII - III

LATE IRON AGE / ANTIQUE

ВРАЊЕ

ВРАЊЕ

303

Цитирана литература:

• Alexandrescu A.D., 1973, La necropole du bronze recent de Zimnicea, Dacia, XVII, Bucarest, 77-98.

• Andrea Z., 1976, Tumat e Kuçit të Zi, Iliria, VI, Tirane, 165-233.• Antonović D. 2003, Neolitska industrija glačanog kamena u Srbiji, Beograd. • Археолошко благо Kосова и Mетохије: од неолита до средњег века, Ур. Н.

Тасић, 1998, Каталог изложбе, Београд.• Археолошко благо Ниша: од неолита до средњег века, 2004, каталог

изложбе, Београд.• Arsenijević S. 1998, Pokušaj sinteze nalaza gvozdenodobnih astragaloidnih

pojaseva, Balcanica XXIX, Beograd, 7-34.• Barrate F. 1989, L’argenterie en Gaule aux 2e-3e siècles après Jésus-Christ, In

Tresors d’orfevrerie Gallo-Romains, Paris 1989, 16-219.• Benac A. 1979, Prelazna zona, Praistorija jugoslаvenskih zemalja, IV, ed. A.

Benac, Sarajevo, 363-472.• Birket-Smith K. 1960, Putovi kulture, Zagreb.• Битракова-Грозданова В. 1989, Ископувањата на Голем Град од 1981-

1986 година, Macedoniae acta archaeologica 10, Скопје, 101-134.• Богдановић Ж. 1961, Пољопривреда: Стање и смер развоја, Институт за

економику пољопривреде, Београд.• Богдановић М. 1974, Прилог проучавању бронзаног и старијег гвозденог

доба на подручју централне Србије, Старинар н.с. XXII, Београд, 145-156.

• Bogdanović, М. 1990, Die Späzneolothischen siedlungen in Divostin, Винча и њен свет, Међународни скуп Подунавље између 6000. и 3000. године пре нове ере, Београд, 99-106.

• Borić-Brešković B. 1991, Rimski republikanski novac, Tri numizmatička legata Univerziteta u Beogradu, Beograd, 29-35.

• Boroffka N. 1994, Probleme der Jungbronzezeitlichen Keramik in Ostungarn und Westrumanien, The early Hallstatt period (1200-700 b.c.) in South-Eastern Europe, Alba Iulia, 7-24.

• Božić D. 1982, Каснолатенски астрагални појасеви типа Београд, Старинар н.с. XXXII, Београд, 47-55.

• Бронзано доба Србије, ed. М. Коларић, 1972, Каталог изложбе, Београд.• Брукнер О. /Даутова-Рушевљанин /В. Милошевић П. 1987, Почеци

романизације у југоисточном делу провинције Паноније, Нови Сад.• Булатовић, А. 1997, Некропола старијег гвозденог доба на локалитету

Сланиште у Моштаници код Врања, Врањски гласник, XXIX - XXX, 5 - 14.• Булатовић, A. 1999, «Градина» у Љанику – градинско насеље позног

бронзаног и старијег гвозденог доба, Врањски гласник, XXXI - XXXII, 7 - 17.


304

ВРАЊЕ

• Булатовић, А. 1998, Сондажно рекогносцирање енеолитског насеља на налазишту Антин чукар код Врања, Гласник Српског археолошког друштва, 14, 163 - 169.

• Булатовић, A. 2000, Латенски налази у Врањско - бујановачкој и Прешевској котлини, Лесковачки зборник, XL, Лесковац, 321 - 333.

• Булатовић, A. 2000a, Налазишта брњичке културне групе у Врањско - бујановачкој и Прешевској котлини, Гласник Српског археолошког друштва, 15 - 16, 23 - 42.

• Булатовић, A. 2001, Керамика прелазног периода из бронзаног у гвоздено доба у јужноморавском сливу, Лесковачки зборник, XLI, Лесковац, 163 – 178.

• Bulatović, A. 2003, Nalazi vinčanske kulture sa Fafosa i Valača, Vranje.• Булатовић, А. 2003а, Калуп из Клиновца, Старинар н.с. LII, Београд, 139

- 144.• Булатовић, А. 2005, Рашка у Врању, насеље старчевачке и винчанске

културе, Врањски гласник XXXIII, Врање, 9 - 23. • Булатовић, А. 2006, Керамика брњичке културе и старијег гвозденог доба

са налазишта Кале у Кршевици, Зборник народног музеја XVIII-1, Београд, 175 - 190.

• Булатовић, A./Митровић, Г. 1997, Археолошко рекогносцирање Пчињског региона, Врањски гласник XXIX-XXX, Врање, 29-42.

• Булатовић, A./Митровић, Г. 1997а, Прелиминарни резултати пробног истраживања на локалитету Три крушке у селу Клиновцу код Бујановца, Врањски гласник, XXIX - XXX, Врање, 15 - 19.

• Булатовић А. /Томовић М. /Капуран А. 2005, Резултати заштитног сондажног ископавања на локалитету Буњиште у Жујинцу код Прешева, Е – 75 – Археолошка истраживања, свеска 1/2004, Београд, 397-438.

• Ценев Г. 2002, Мегалитска опсерваторија во Кокино, Музејски гласник 7-9, Куманово, 49-68.

• Ciugudean H. 1994, The Hallstatt a period in central Transylvania, The early Hallstatt period in South-eastern Europe, Alba Iulia, 25-40.

• Цветковић - Томашевић Г. 1983, Улпијана – археолошка ископавања у средишту и јужном делу античког града, Саопштења Републичког завода за заштиту споменика културе XV, Београд, 67-94.

• Cvijić J. 1911, Osnovi za geologiju i geografiju Makedonije i Stare Srbije, knj. III, Beograd.

• Čović B. 1983, Srednjobosanska kulturna grupa, Praistorija jugoslаvenskih zemalja, IV, ed. A. Benac, Sarajevo, 433-458.

• Čović B. 1986, Neki primjeri razvoja fortifikacija na praistorijskim gradinama Bosne i Hercegovine, Odbrambeni sistemi u praistoriji i antici na tlu Jugoslavije, referati XII kongresa Arheologa Jugoslavije, Novi Sad, 55-64.

• Čović B. 1987, Glasinačka kultura, Praistorija jugoslаvenskih zemalja, V, ed. A. Benac, Sarajevo, 575-643.

• Детев П. 1963, Праисторически накити в Пловдивския народен археологически музей, Годишник на народния музей V, Пловдив, 41-60.

• Детев П. 1981, Le tell Razkopanica, Cultures préhistoriques en Bulgarie, Sofia, 141-188.

• Dimitrijević V. 1997, Atlantik, Subboreal, odrednice u Arheološki leksikon, priredio D. Srejović, Savremena administracija, Beograd, 86, 984.

• Fewkes, V. 1936, , Neolithic Sites in the Morava - Danubian Area, Bulletin of the American school of prehistoric research, 12, 19.

• Фол В. 2003, Пространствено-времеви континуум на скалните топоси на вяра. Опит за начална реконструкция на вяра-обредност, Пирајхме 2, Куманово, 215-228.


305

• Forenbaher S. 1994, The Belegiš II group in eastern Slavonia, The early Hallstatt period (1200-700 B.C.) in South-Eastern Europe, Alba Iulia, 49-62.

• Gabrovec S. 1983, Jugoistočnoalpska regija – Srednje bronzano doba, Praistorija jugoslavenskih zemalja IV, ed. A. Benac, Sarajevo, 40-51.

• Gaebler H. 1935, Die Antiken Műnzen von Makedonia, und Paionia, Berlin, 1935.

• Гај-Поповић Д. 1973, Две оставе бронзаног византијског новца VI века из нумизматичке збирке Народног музеја у Београду, Зборник Народног музеја у Београду VII, Београд, 25-38.

• Galović, R. 1959, Predionica – neolitsko naselje kod Prištine, Priština.• Garašanin - Aranđelović, D. 1954, Starčevačka kultura, Ljubljana.• Гарашанин, Д. 1975, Остава из Трлића, Праисторијске оставе у Србији и

Војводини I, Београд, 22.• Garašanin, M. 1954, Iz istorije mlađeg neolita u Srbiji i Bosni, Glasnik

Zemaljskog muzeja u Sarajevu sv. IX, Sarajevo, 5-39.• Garašanin, M. 1954/55 – Разматрање о македонском халштату, Старинар

н.с. V-VI, Београд, 29 - 41.• Гарашанин, M. 1973, Праисторија на тлу Србије, Београд.• Garašanin, M. 1979, Centralnobalkanska zona. Starčevačka kultura, Praistorija

jugoslovenskih zemalja, II, ed. A. Benac, Sarajevo. 297 - 303.• Garašanin, M. 1983, Vatinska grupa, Praistorija jugoslаvenskih zemalja, IV,

ed. A. Benac, 504 - 519.• Garašanin, M. 1983a, Centralnobalkanska regija. Kasno bronzano doba.

Medijana - grupa, Praistorija jugoslаvenskih zemalja, IV, ed. A. Benac, 761 – 772.

• Garašanin, M. 1983b, Grupa Donja Brnjica – Gornja Stražava, Praistorija jugoslаvenskih zemalja, IV, ed. A. Benac, 773 - 778.

• Гарашанин, М. 1988, Настанак и порекло Илира, Илири и Албанци, Београд, 9-144.

• Garašanin, M. 1991, Problem de l΄ethnogenese des peuples paleobalkaniques, Paleobalkanska plemena između Jadranskog i Crnog mora od eneolita do helenističkog doba, Sarajevo-Beograd, 9-32.

• Garašanin, M. 1996, Die kulturelle und chronologische Stellung der Medijana - Gruppe, The Yugoslav Danube Basin and Neighbouring Regions in the 2nd Millenium B.C., ed. N. Tasić, 201 - 218.

• Гарашанин, M./Гарашанин, Д. 1951, Археолошка налазишта у Србији, Београд.

• Гарашанин, M./Гарашанин, Д. 1957, Павловац код Врања: праисторијско насеље, Старинар н.с. VII - VIII, 398.

• Гарашанин, M./Гарашанин, Д. 1965, Из археологије врањске области, Врањски гласник, 1 - 18.

• Гарашанин, Д./Гарашанин, М. 1979, Супска, Београд.• Гарашанин М. / Ајдић Р. / Дејановић Д. 1971, Праисторијске културе

Поморавља и источне Србије, ed. Д. Дејановић, Каталог изложбе, Ниш.• Гарашанин, М./Ђурић, Н. 1983, Бубањ и Велика хумска чука, Ниш.• Гарашанин М. / Санев В. / Симоска Д. / Китаноски Б. 1971, Предисториски

култури во Македонија, ed. В. Санев, каталог изложбе, Штип.• Гарашанин М./Симоска Д. 1976, Контролни ископувања на Шуплевец,

Macedoniae acta archaeologica 2, Pрилеп, 9-42.• Георгиев, Г./Ангелов, Н. 1957, Разкопки на селищната Могила до Русе

през 1950-1953 година, Известия на Археологическия институт, Книга XXI, София, 102-124.

• Георгиев, З. 1978, Нов халштатски наод од околината на Куманово, Macedoniae acta archaeologica 4, Скопје, 69-80.


306

ВРАЊЕ

• Георгиев, З. 1980, Карактерот и значењето на вонгробните наоди во јужноповардарските некрополи од железното време, Macedoniae acta archaeologica 6, Скопје, 37-54.

• Georgiev, Z. 1989, Keramika gvozdenog doba u skopsko-kumanovskom i ovčepoljsko - bregalničkom regionu, magistarski rad odbranjen u Beogradu 1989. godine.

• Георгиев, З. 1992, Басараби стилот и Македонија, Macedoniae Acta Archeologica 13, Скопје, 81-96.

• Georgieva, P. 1990, Periodization of the Krivodol-Salkuca-Bubanj Culture, Винча и њен свет, међународни скуп Подунавље између 6000. и 3000. године пре нове ере, Београд, 167-173.

• Gergova, D. 1987, Früh- und ältereisenzeitliche Fibeln in Bulgarien, Prahistorische Bronzefunde XIV, 7, Munchen.

• Girić, M. 1984, Die Maros-Kultur, Kulturen der Fruhbronzezeit das Karpatenbeckens und Nordbalkans, Beograd, 33-58.

• Господари сребра, 1990, каталог изложбе, ed. Ј. Јевтовић, Београд.• Gotzev, А.М. 1994, Decoration of the Early Iron Age pottery from south-east

Bulgaria, The early Hallstatt period (1200-700 B.C.) in South-Eastern Europe, Alba Iulia, 97-128.

• Ђурић, Н. 1985, Налази из гвозденог доба из околине Ниша, Зборник, број 1, Ниш, 17 – 32.

• Ђурић, Н. 1993, Керамика старијег гвозденог доба из с. Братмиловца, Лесковачки зборник, XXXIII, 277 - 289.

• Хаџи-Васиљевић Ј. 1913, Јужна стара Србија, Прешевска област, Београд.

• Hammond, N.G.L. 1978, A History of Macedonia II, 1978, 73- 79.• Hänsel, B./Vasić, R. 1983, Eine Bronzezeitliche und Früheisenzeitliche

Fundstelle im Hinterland der Južna Morava, Archaeologica Iugoslavica, XX - XXI, Beograd, 62 - 69.

• Harding A. 1995, Die Schwerter im ehemaligen Jugoslawien, Prahistorische Bronzefunde IV, 14, Stuttgart.

• Hochstetter, A. 1984, Kastanas, Die handgemachte Keramik, Prähistorische Archäologie in Südosteuropa 2/3, Berlin.

• Хусеновски Б./Спасовска-Димитриоска Г. 1999, Вардарски Рид – Гевгелија, истражувања во 1994. година, Macedonia acta archaeologica 15, Скопје, 157-182.

• Јевтић, М. 1983, Keramika starijeg gvozdenog doba na centralnobalkanskom području, Beograd.

• Јевтић, М. 1990, Праисторијска некропола у Пироту – прилог познавању Брњичке групе, Гласник Српског археолошког друштва 6, Београд, 92-103.

• Јевтић, М. 1994, Stamped pottery of Insula Banului type and the beginnings of the Basarabi culture in Serbia, The early Hallstatt period (1200-700 B.C.) in South-Eastern Europe, Alba Iulia, 129-142.

• Јевтић, М. 1994a, О металним налазима Басараби културе у Србији, Културе гвозденог доба југословенског Подунавља, Београд, 77-86.

• Jevtić М. 1997, Early Bronze Age Hillforts in the Novi Pazar area, in: Macedonia and the neighbouring regions from 3rd to 1st millenium b.c., Museum of Macedonia, Skopje, 73-85.

• Јоцић, М. 1994, Из нумизматичке збирке Народног музеја у Лесковцу, Лесковачки зборник XXXIV, Лесковац, 197-201.

• Јоцић М./Јанковић Ђ. 1987, Резултати истраживања на средњовековном утврђењу Скобаљић-град, Лесковачки зборник XXVII, Лесковац, 61-68.

• Јоцић, М./Стојић, М. 2000, Врапце, окућница Михајила Јојића, некропола брњичке културне групе, Старинар н.с. , L, 285 - 294.


307

• Јовановић А.1978, Накит у римској Дарданији, Београд.• Jovanović, B. 1971 – Metalurgija eneolitskog perioda Jugoslavije, Beograd.• Jovanović, B. 1975 – Остава из Тополнице, Праисторијске оставе у Србији

и Војводини I, Београд, 81-85.• Jovanović, B./Jovanović, M. 1988, Gomolava - naselje mlađeg gvozdenog

doba, Novi Sad – Beograd.• Јовановић, Ђ, 1892, Прилози за палеоaнтропoлогију српских земаља

Старинар, 9, 24 - 34. • Јовановић М. 1965, Aрхеолошка истраживања у 1964. години, Врањски

гласник I, Врање, 217-236.• Јовановић М. 1966, Неколико железнодопских налаза из околине Врања,

Врањски гласник II, Врање, 247-253. • Јовановић М. 1966a, Археолошка истраживања у 1965. години, Врањски

гласник II, Врање, 313-326. • Јовановић М. 1966b, Кале, кршевица, Археолошки преглед 8, Београд, 58-

60. • Јовановић М. 1967, Археолошка истраживања у 1966. и 1967. години,

Врањски гласник III, Врање, 313-335. • Јовановић М. 1968, Археолошка истраживања у 1968. години, Врањски

гласник IV, Врање, 495-520.• Јовановић М. 1969, Археолошка истраживања у 1969. години, Врањски

гласник V, Врање, 467-475.• Јовановић М. 1969а, Сланиште, Моштаница, Врањe – некропола старијег

гвозденог доба, Археолошки преглед 11, Београд, 72-74.• Jovičić Ž. 1968, Прилог геоморфологији Врањске котлине и Грделичке

клисуре, Врањски гласник IV, Врање, 535-548.• Каниц, Ф. Србија, земља и становништво, књига 2, 1985, Београд.• Капуран, А./Стојић, М. 2001, Керамика брњичке културне групе са

локалитета Хисар – југоисточна падина у Лесковцу, Лесковачки зборник, XLI, Лесковац, 95 - 130.

• Кепески К. 1975, Сондажни истражувања на дел од хеленистичката некропола под Марковите кули во Варош, Macedoniae acta archaeologica 1, Прилеп, 155-164.

• Кепески К. 1987, Монети на македонските кралеви во збирката на прилепскиот музеј, Macedoniae acta archaeologica 7-8, Скопје, 41-64.

• Kilian-Dirlmeier I. 1979, Anhanger in Griechenland von der mykenischen bis zur spatgeometrischen Zeit, Prahistorische Bronzefunde XI, 2, Munchen.

• Китов Г., Агре Д. 2002, Въведение в тракийската археология, София.• Кьιнчев М. 1982, Pоселение Эпохи поздней бронзы у с. Асеновец

Сливенского округа, Thracia praehistorica, Supplementum Pupuldeva 3, Sofia, 259-269.

• Колиштркоска - Настева И. 1993, Енеолитско наогалиште на Костоперска Карпа, Macedoniae acta archaeologica 13, Скопје, 43-50.

• Korkuti М. 1981, Tuma e Patosit, Iliria 1-1981, Tirana, 7-56.• Карпузова С./Pетров-Pецовска Н. 1996, Ископување во ц. Корешница-

Демир Капија, Macedoniae acta archaeologica 14, Скопје, 77-90.• Kostić M. 1968, Врањско-бујановачка котлина, Врањски гласник IV, Врање,

183-262.• Kovacs T. 1984, Die Fuzesabony-Kultur, Kulturen der Fruhbronzezeit das

Karpatenbeckens und Nordbalkans, Beograd, 235-256.• Koukouli-Chrysanthaki C. 1982, Late bronze age in eastern Macedonia, Thracia

praehistorica, Supplementum Pupuldeva 3, Sofia, 231-258. • Krstić, D. 1961, Gornja Stražava, Prokuplje – Naselje i nekropole, Arheološki

pregled, 4, 73 - 76.


308

ВРАЊЕ

• Крстић, Д. 1992, Праисторијске некрополе у Горњој Стражави, Зборник Народног музеја, XIV - 1, Београд, 231 – 248.

• Крстић, Д. 2003. Гламија, некропола бронзаног доба у Корбову, Београд.• Krstić O. 1961, Грделичка клисура и Врањска котлина –Природни услови,

ерозија и шумска привреда, Београд.• Кузман P. 1985, Три чељусти и Вртуљка Требеништа 1972, Охрид.• Лахтов В. 1965, Проблем требенишке културе, Охрид.• Лазић, М. 1996, Култура Доња Брњица – генеза, развој и хронологија,

непубликована докторска дисертација одбрањена на Филозофском факултету у Београду.

• Лазић, М. 2005 - Праисторијско насеље у Пиљаковцу код Владичиног Хана, Е 75- Археолошка истраживања, свеска 1/2004, Београд, 131-174.

• Лазић М./Сладић М. 1987, Енеолитско насеље у Шкодрином пољу код Књажевца, Археологија источне Србије: научни скуп Археологија источне Србије, ed. М. Лазић, Београд-Доњи Милановац, децембар 1995., Београд, 211-224.

• Letica, Z. 1973, Antropomorfne figurine bronzanog doba u Jugoslaviji, Beograd.

• Летица, З. 1981 –Пештер у бронзано и гвоздено доба, Старинар н.с. XXXII, Београд, 9-16.

• Ljuci, K. 1984, Nova grupa grobova na praistorijskoj nekropoli u Donjoj Brnjici, Glasnik muzeja Kosova i Metohije XIII-XIV, Priština 25-34.

• Љуци, K. 1998 – Хронолошки положај некрополе Доња Брњица на основу металних налаза, Рад Драгослава Срејовића на истраживању праисторије централног Балкана, Крагујевац 1998, 165-176.

• Љуци, K. 1998а – Бронзано доба, Археолошко благо Косова и Метохије, Ед. Н. Тасић, Београд, 116-147.

• Machnik J. 1987, Hugelgraber der Schnurkeramik-Kultur in der Nordkarpatischen Zone, Hugelbestattung in der Karpaten-Donau-Balkan-Zone Wahrend der Aneolithischen Periode, Beograd, 131-154.

• Маленков B. 1975, Нови сондажни и систематски археолошки ископувања на локалитете Сува чешма, Три чељусти и Вртуљка во и подножјето на село Горенци, Macedoniae Acta Archeologica 1, Pрилеп, 133-154.

• Medijana 1979, Katalog izložbe, Niš.• Medović, P. 1994, Генеза култура старијег гвозденог доба у југословенском

Подунављу, Културе гвозденог доба југословенског Подунавља, Београд, 45-50.

• Medović, P. 1996, Die inkrustierte keramik der Mittelbronzezeit in der Vojvodina, The Yugoslav danube basin and the neighbouring regions in the 2nd millenium b.c., Beograd-Vršac, 163-184.

• Медовић, P. 2001, Да ли је Гава комплекс обухватао и велико Поморавље?, Лесковачки зборник, XLI, Лесковац, 219 - 222.

• Михаилов С. 1955, Археологически материали от Pлиска, Известия на археологическия институт XX, София.

• Миков В. 1957, Материали от желязната епоха, Известия на археологическия институт XXI, София, 295.

• Микулчиќ Г. 1990 – Кантароси и скифоси од гробницата во Бразда, Macedoniae acta archaeologica 11, Скопје, 79-92.

• Микулчић И. 1964/65, Хеленистичка некропола код Битоља, Старинар н.с. XV-XVI, Београд, 209-226.

• Микулчић, И./Јовановић, М. 1968, Хеленистички опидум из Кршевице код Врања, Врањски гласник, 4, 355 – 375.

• Мирковић М. 1981, Централне балканске области у доба позног царства, Историја српског народа I, београд, 89-105.


309

• Митревски, Д. 1988, Карактеристични форми на «Македонски бронзи», Macedoniae acta archaeologica 9, Скопје, 83-102.

• Митревски, Д. 1990, Куново-Чуки кај Оризари, Могила II, Macedoniae Acta archaeologica 11, Скопје, 59-78.

• Митревски, Д. 1991, Прилог кон вреднувањето на Долновардарската-Пајонска група на железното време, Macedoniae Acta archaeologica 12, Скопје, 145-162.

• Mitrevski, D. 1992/93, A Brnjica Type Necropolis near Skopje, Старинар н.с. XLIII - XLIV, 115 – 124.

• Митревски, Д. 2001, Старомакедонскиот град Вардарски рид, Скопје.• Митровић Г. 2005, Остава сребрног новца Дерона, Врањски гласник XXXIII,

Врање, 59-88.• Настева И. 1989, Pилаво-Бурилчево, енеолитска и хеленистичка населба,

Arheološki pregled 1987, Ljubljana, 49.• Никитовић, Л./Стојић, М./Васић, Р. 2002, Мојсиње, некропола под хумкама

из бронзаног и гвозденог доба, Чачак.• Николић, Р.Т. 1905, Pољаница и Клисура, Српски етнографски зборник

књ.VI, Београд.• Оршић - Славетић, А. 1936, Преисторијска налазишта у околини Ниша,

Старинар, X - XI, 174 - 182.• Papazoglu F. 1969, Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba (Tribali,

Autarijati, Dardanci, Skordisci i Mezi), Djela, knj. 30. Centar za balkanološka ispitivanja, knj. 1, Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.

• Паровић - Пешикан, М. 1998 – Грчка керамика, Археолошко благо Косова и Метохије, каталог изложбе, ед. Н. Тасић, Београд, 228-254.

• Пашиќ, П. 1985/86, Градиште во с. Средно Нерези кај Скопје, Macedoniae acta archaeologica 10, Скопје, 91-100.

• Пејић, П. 2001, Селиште, праисторијска некропола и насеље код Велике Лукање на Старој планини, Лесковачки зборник, XLI, Лесковац, 179-217.

• Перић, С. 2001, Налази латенске керамике са Медијане код Ниша, Зборник Народног музеја у Нишу 10, Ниш, 11 - 18.

• Перник I, 1981, Праисторически селища, Перник, Поселищен живот на хьлма Кракра, том I, София, 11-51.

• Перник , 1981а, Тракийското селище, Перник, Поселищен живот на хьлма Кракра, том I, София, 52-106.

• Петрова, E. 1979, Локалитет Исар-Марвинци – монети од археолошките истражувања во 1977. г, Macedoniae actae archaeologica 5, Прилеп, 47-53.

• Петрова, E. 1991 – Пајонските племиња и Пајонското кралство во II и I миленијум пред н.е., Macedoniae acta archaeologica 12, Скопје, 9-130.

• Петрова, E. 1993 – Култовите и симболизмот кај пајонските племиња компарирани со илирските и тракиските, Macedoniae acta archaeologica 13, Скопје, 125-140.

• Петровић J. 1987, Земуница у насељу старчевачке културе на Голокуту, Рад војвођанских музеја 30, Нови Сад, 13-28.

• Поповић Д. 1975, Остава из Нове Бингуле, Праисторијске оставе у Србији и Војводини I, Београд, 34-42.

• Поповић, П. 1979, ''О Октодрахми племена Дерона'' из збирке Народног музеја, Зборник Народног музеја IX – X , 1979, 23-25.

• Popović, P. 1991, Grčki i varvarski novac, Tri numizmatička legata Univerziteta u Beogradu, Beograd, 17-28.

• Popović, P. 2001, La ceramique de La Tene finale sur les territoires des Scordisques, Старинар н.с. L, Београд, 83-101.


310

ВРАЊЕ

• Popović, P. 2003, Vranjsko - bujanovačka kotlina i helenizacija doline Morave, Пирајхме – Пyraichmes, 2, 197 - 214.

• Поповић, П. 2005, Кале-Кршевица, истраживања 2001-2004. године, Врањски гласник XXXIII, Врање, 25-58.

• Popović, P. 2006, Kale-Krševica: Investigations 2001-2004, interim report, Зборник Народног музеја XVIII-1, Београд, 141-175.

• Поповић П./Јеремић М./Радојчић Н. 2004, Локалитет Кале у селу Кршевица, истраживања 2001-2003. године, Старинар н.с. LIII-LIV, Београд, 270-274.

• Поповић, П./Вукмановић, М./Радојчић, Н. 1986, Fouilles de sondage sur la localite Vajuga-Пesak, Ђердапске свеске 3, Београд, 173-183.

• Радичевић, Д./Стојичић, Г./Митровић, Г./Ранисављев, А. 2004, Сондажна истраживања рановизантијских утврђења у Врањској Бањи и Корбевцу, Гласник Српског археолошког друштва 20, Београд, 145-169.

• Ристов, К. 1999, Два гроба од Катлановска Бања, Macedoniae acta archaeologica 15, Скопје, 113-134.

• Сабовљевић, Д. 1885, Старинар II, 3, Београд, 95.• Санев, В./Соколовска, В./Бабик, Б. 1980, Од археолошкото богатство на

СР Македонија, Каталог изложбе, Скопје.• Санев, В. 2002, Керамиката како прилог на културните граници на раното

бронзено време во Македонија, Музејски гласник 7-9, Куманово, 5-28. • Саржоски, С. 1990/91, Тумба во с. Долно Палчиште – Тетово, Macedoniae

actae archaeologica 12, Скопје, 131-144.• Schreiber-Kalicz, R. 1984, Komplex der Nagzrev-Kultur, Kulturen der

Fruhbronzezeit das Karpatenbeckens und Nordbalkans, Beograd, 133-190.• Seaby, H.A. 1975, Greek coins and their values, second edition (revised),

London.• Симоска, Д./Китаноски, Б./Тодоровик, Ј. 1976, Населбата Црнобуки и

проблемот на истоимената култура во светлината на новите археолошки истражувања, Macedoniae acta archaeologica 2, Прилеп, 43-84.

• Симоска, Д./Санев, В. 1976, Преисторија во централна Пелагонија, Битола.

• Sladić, M. 1986, Keramika Skordiska, Beograd.• Slavković-Đurić, N. 1964, Ilirski tumuli kod Suve Reke, Glasnik Muzeja Kosova

i Metohije IX, Priština, 537-556.• SNG-Danish, The Royal collection of Coins and medals, Danish National

Museum.• Соколовска, B. 1991, Раноантичка рачно работена керамика од Македонија,

Macedoniae acta archaeologica 12, Скопје, 163-182.• Соколовска, B. 1996, The Coinage of Agrianes, Macedonian Numismatic

Journal No 2, Skopje, 13-22 .• Спасић, Д. 1997, Прилог проучавању традиције Скордиска у Виминацијуму,

Гласник Српског археолошког друштва 13, Београд, 33-46. • Srejović, D. 1959/60, Praistorijska nekropola u Donjoj Brnjici, Glasnik Muzeja

Kosova i Metohije, IV - V, Пriština, 83 - 135.• Срејовић, Д. 1975, Остава из Брзе Паланке, Праисторијске оставе у Србији

и Војводини I, Београд, 100-103.• Срејовић, Д. 1981, Праисторијске културе на тлу Србије, Историја српског

народа I, Београд, 3 - 65.• Srejović, D. 1997, Arheološki leksikon, Beograd.• Сталио, Б. 1966, Редослед неолитских култура јужноморавског базена,

Врањски гласник II, Врање, 241-246.• Сталио, Б. 1967, Павловац, локалитет Гумниште, Зборник Народног музеја,

V, Београд, 57 - 66.


311

• Сталио, Б. 1972, Градац, праисторијско насеље, Београд.• Станковски Ј. 2003, Три мегалитни споменици во Кумановскиот регион,

Пирајхме 2, Куманово, 229-262.• Stefanovich М. 1973, Some Balkans Elements in the Aegean Migrations, Actes

du VIIIe congres international des sciences prehistoriques et protohistoriques, tom III, Beograd, 148-161.

• Stefanovich М./Вankoff А. 1998, Kamenska Čuka, Preliminary report, James Harvey Gaul -In memoriam volume 1, Sofia, 255-338.

• Стојић, М. 1980, Старе културе и народи на тлу средњег Поморавља, Светозарево.

• Stojić, M. 1986b, Gvozdeno doba u basenu Velike Morave, Beograd – Svetozarevo.

• Stojić, M. 1990, Early Iron Age in the Pomoravlje, u: Masters of Silver, the Iron Age in Serbia (Starije gvozdeno doba u Pomoravlju), Господари сребра: гвоздено доба на тлу Србије, Beograd, 89 - 100.

• Стојић, M. 1994, Гвоздено доба у Лесковачкој и Врањско - бујановачкој котлини, Врањски гласник, XXVI - XXVII, Врање, 9 - 16.

• Stojić, M. 1997, Gobelets ornés du motif de spirale incrustée dans la vallée de Jagodina - Paraćin et leur rapport avec des gobelets semblables dans d’autres parties des valées de Morava et Vardar, Старинар н.с., XLVIII, 53 - 61.

• Стојић, M. 1998, Културни хоризонт ватинске културне групе: Мојсиње – Добрача, Рад Драгослава Срејовића на истраживању праисторије централног Балкана, Крагујевац, 133 – 146.

• Stojić, M. 2001, The Brnjica cultural group in the south Morava basin, Старинар н.с, L. Beograd, 9 – 59.

• Стојић, M. 2001a, Брњичка културна група у басену Јужне Мораве: генеза, развој и хронологија, Лесковачки зборник XLI, Лесковац, 15 – 94.

• Stojić, M. 2002, Najstariji nalazi gvozdenih predmeta u Srbiji, Godišnjak, XXXII, Centar za balkanološka ispitivanja, 30, Sarajevo - Frankfurt am Main - Berlin - Heidelberg, 235 – 240.

• Stojić, M. 2003 Baseni Južne Morave i Pčinje u vreme razvoja brnjičke kulturne grupe, Пирајхме- Pyraichmes, 2, 119 - 142.

• Стојић, M. 2004, Пањевачки рит, Београд.• Стојић, M. 2004a – Нови налази са праисторијских локалитета у околини

Лесковца, Старинар н.с. LIII-LIV, Београд, 193-215.• Стојић, М. 2005 – Керамика ватинског типа у нишком крају, Зборник

Народног музеја у Нишу 13-14, 39-47.• Стојић, М./Јоцић, М. 1993, Метално доба у Лесковачкој котлини, Лесковачки

зборник XXXIII, Лесковац, 291-306.• Стојић, М./Јоцић, М. 2006, Ниш-културна стратиграфија праисторијских

локалитета у нишкој регији, Београд-Ниш.• Стојић, М./Чађеновић, Г. 2001, Керамика из периода прелаза бронзаног у

гвоздено доба на локалитету Конопљара у Читлуку, Археолошка налазишта Крушевца и околине, Крушевац – Београд, 47 – 80.

• Стојић, М./Чађеновић, Г. 2002, Нови налази керамике из бронзаног и гвозденог доба на локалитету Лазарев град у Крушевцу, Гласник Српског археолошког друштва, 18, 269 - 274.

• Стојић, М./. Чађеновић, Г. 2006, Крушевац- културна стратиграфија праисторијских локалитета у зони става Западне Мораве и Јужне Мораве, Београд-Крушевац.

• Šimić Ј. 1994, Early Hallstatt horizon in North-eastern Slavonia, The early Hallstatt period (1200-700 b.c.) in South-Eastern Europe, Alba Iulia, 197-218.


312

ВРАЊЕ

• Шљивар, Д. 1999, Плочник код Прокупља, насеље винчанске културе и проблем ране металургије бакра, Прокупље у праисторији, антици и средњем веку, материјали са научног скупа, Прокупље, 31 - 51.

• Шљивар Д./Јацановић Д. 1997, Велико Лаоле – Беловоде, насеље винчанске културе, Гласник Српског археолошког друштва 13, Београд, 115-124.

• Tadin Lj. 1979, Sitna rimska bronzana plastika u jugoistočnom delu provincije Пanonije, Beograd.

• Tasić, N. 1959/60, Završna istraživanja na praistorijskom naselju kod Valača, Glasnik muzeja Kosova i Metohije, IV - V, Priština, 11 - 82.

• Tasić, N. 1979, Bubanj - Salkuţa - Krivodol, Praistorija jugoslavenskih zemalja, III, ed. A. Benac, Sarajevo 87 - 114.

• Тасић, N. 1990, Значај Параћин културе у развоју бронзаног доба и старијег гвозденог доба, Старинар н.с. XL - XLI, 121 - 126.

• Tasić, N. 1995, The Eneolithic Cultures of the Central and West Balkans, Belgrade.

• Tasić, N. 1997, Einige Fragen über die Chronologie und Genese der Brnjica - Kultur, Uzdarje Dragoslavu Srejoviću, Beograd, 287 – 299.

• Тасић, Н. 1998, Енеолит, Археолошко благо Косова и Метохије, каталог изложбе, Еd. Н. Тасић, Београд, 88-115.

• Тасић, Н. 2001, Брњица култура – њени претходници и наследници, Лесковачки зборник, XLI, Лесковац, 7 - 14.

• Tasić, N./Tomić, E. 1969, Crnokalačka bara, naselje starčevačke i vinčanske kulturne grupe Dissertationes VIII, Kruševac – Beograd.

• Тасић, Н./Томић, Е. 1987, Археолошка истраживања у долини доњег тока Западне Мораве и неки проблеми етногенезе Дарданаца, Гласник Српског археолошког друштва, 4, Београд, 129 - 136.

• Тасић Н.Н. 1998, Старчевачка култура, Археолошко благо Косова и Метохије, каталог изложбе, Еd. Н. Тасић, Београд, 31-55.

• Todorova, H. 1990, Ein mitteläneolithisches Haus aus Poduene (Sofia) aus der Vinča D2 Zeit, Винча и њен свет, међународни скуп, Београд, 155-165.

• Тодорова Х./Ваисов И. 1993, Новокамената епоха в Блгариа, Софиа 1993.

• Todorović, J. 1968, Kelti u jugoistočnoj Evropi, Beograd.• Тодоровић, Ј. 1971, Каталог праисторијских металних предмета, Бео-

град.• Todorović, J. 1974, Skordisci, Beograd.• Томовић М./Булатовић А./Капуран А. 2005, »Црквиште« у Жујинцу код

Прешева, Е – 75 – Археолошка истраживања, свеска 1/2004, Београд, 317-354.

• Томовић, М./Фидановски, С. 2005, Локалитети угрожени изградњом аутопута Е – 75 на деоници пута Ниш – БЈР Македонија, Е – 75 – Археолошка истраживања, свеска 1/2004, Београд, 11-47.

• Torbrügge W. 1987, Pradavna Evropa, Umjetnost u slici - Nastajanje Evrope, Otokar Keršovani, Ljubljana, 5-258.

• Трифуноски J.Ф. 1962, Врањска котлина, Посебна издања ПМФ у Скопљу, књ. 12, Скопље.

• Трифуноски J.Ф. 1964, Горња Пчиња, Српски етнографски зборник књ. LXXVII, Насеља и порекло становништва књ. 38, Београд.

• Трајковска Л. 1995, Рано бронзено светилиште кај селото Пелинце, каталог изложбе, ед. Б.Таневски, Куманово.

• Трајковска Л. 1998 – Археолошки истражувања на локалитетот Градиште кај с. Пелинце, Музејски гласник 2-4, Народен музеј Куманово, Куманово, 5-29.


313

• Трајковска Л. 1999 – Градиште – Пелинце – истражување на секторот Две Могили, Macedoniae acta archaeologica 15, Скопје, 47-61.

• Валтровић М. 1887, Разне старине, Старинар IV, 2, Београд, 64.• Васиљевић Ј.Х. 1913, Прешевска област, Јужна стара Србија књ. II,

Београд.• Васић, M. M. 1909. Старинар Н.Р. IV , Београд, 11.• Васић, M. M. 1911, Градац, Преисторијско налазиште латенског доба, Глас

Српске краљевске академије, LXXXVI, 1 – 81.• Васић, M. M. 1936, Преисторијска Винчa, III, Београд.• Васић, Р. 1977, Нови елементи за проучавање гвозденог доба Варадарске

долине, Старинар н.с. XXVII, Београд, 1-18.• Vasić, R. 1985, Prilog proučavanju šarnirskih fibula u Jugoslaviji, Godišnjak

Centra za balkanološka istraživanja, XXIII/1, 121 - 155.• Vasić, R. 1987, Oblast istočnog Kosova, južne Srbije i severne Makedonije,

Praistorija jugoslаvenskih zemalja, V, ed. A. Benac, Sarajevo, 647 - 685.• Vasić, R. 1987a – Đevđelijska grupa, Praistorija jugoslаvenskih zemalja, V, ed.

A. Benac, Sarajevo, 701-711.• Vasić, R. 1987b – Moravsko-timočka oblast, Praistorija jugoslаvenskih zemalja,

V, ed. A. Benac, Sarajevo, 651-672.• Vasić, R. 1987c – Bosutska grupa, Praistorija jugoslаvenskih zemalja, V, ed. A.

Benac, Sarajevo, 536-554.• Васић, Р. 1991, Белешке са ушћа Мораве, Зборник Народног музеја, XIV/1,

Београд, 285 - 291.• Vasić, R. 1994 – Die Sicheln im Zentralbalkan, Prahistorische Bronzefunde

XVIII, 5, Stuttgart.• Vasić, R. 1999, Die Fibeln im Zentralbalkan, Prähistorische Bronzefunde, XIV,

12, Stutgart.• Vasić, R. 2003 – Die Nadeln im Zentralbalkan, Prahistorische Bronzefunde

XIII, 11, Stuttgart.• Васић, Р./Паламаревић, О. 1983, Археолошке белешке из околине Врања,

Врањски гласник, 17, 135 - 144.• Василева М. 1992, Некрополата од железно време кај с. Рапеш, Macedonia

actae archaeologica 13, Скопје, 69-80.• Vetnić, S. 1990, The Earliest Settlements of the Vinča Culture (Proto - Vinča)

in the Morava Valley, Винча и њен свет, међународни скуп Подунавље између 6000. и 3000. године пре нове ере, Београд, 91 - 97.

• Ветнић, С. 1998, O пореклу старчевачке културе у басену Велике Мораве, Рад Драгослава Срејовића на истраживању праисторије централног Балкана, Крагујевац, 75 - 87.

• Vinski-Gasparini К. 1983, Ostave s područja kulture polja sa žarama, Praistorija jugoslavenskih zemalja IV, ed. A. Benac, Sarajevo 1983, 547-646.

• Вукановић П.Т. 1966, Прешево, Врањски гласник II, Врање, 1-57.• Vukmanović, M./Popović, П. 1982, Sondažna iskopavanja gradinskih naselja

na području Vranjsko - Пreševske kotline, Godišnjak Centra za balkanološka ispitivanja, XX/18, 189 - 210.

• Вукмановић М./Радојчић Н. 1995, Каталог метала II, Београд.• Здравковски Д. 1992, Неолитска населба «Чубук Чешма», Macedoniae acta

archaeologica 13, Скопје, 19-30.• Живанчевић В./Срндаковић А. 2002, Познолатенски локалитети на

подручју општине Параћин, Гласник Српског археолошког друштва 18, Београд, 125-136.

• Wesse А. 1990, Die Ärmchenbeile der Alten Welt, Universitätsforschungen zur Prähistorischen Аrchäologie, Bonn.


314

ВРАЊЕ

Остала коришћена литература:

• Behrens H., 1973, Die Salzmunder Gruppe der mitteldeutschen Trichterbecherkultur und die nordwestlichen Ausstrahlungen der Badener Kultur, Symposium uber die entstehung und chronologie der Badener Kultur, Bratislava, 23-30.

• Benac A., Čović B. 1957, Glasinac II, Sarajevo.• Богдановић, И. 2001, Метални предмети бронзаног доба у збирци Народног

музеја у Крушевцу, Археолошка налазишта Крушевца и околине, Крушевац - Београд, 177 - 185.

• Богдановић, М. 1981, Старе културе на тлу централне Србије, Крагујевац.• Богдановић, М. 1983, Археолошка истраживања на подручју централне

Србије, Станишта, 9, 9 - 26. • Богдановић, М. 1985, Централна Србија у бакарно доба, Станишта,

Крагујевац, 9 - 33.• Богдановић, М. 1986, Љуљаци, насеље протоватинске и ватинске културе,

Крагујевац.• Bokonyi S.1991, Prehistoric animal remains from Bubanj - Hum at Niš,

Старинар XL - XLI,Beograd., 89 - 94.• Боровић - Димић, Ј. 1995, Винчанска глинена пластика са Лађаришта,

Гласник Српског археолошког друштва, 10, 104 - 114. • Božić D, 1984, Posuđe Kelta, Kelti i njihovi suvremenici na tlu Jugoslavije,

Ljubljana, 87-91.• Buchvaldek M. 1982, Zur problematik der Beziehungen zwischen mittel-und

Sudosteuropa im Junganeolithikum und Fruhbronzezeit, Thracia praehistorica, Supplementum Pupuldeva 3, Sofia, 201-208.

• Bukvić, LJ. 2000, Kanelovana keramika Gava kompleksa u Banatu, Novi Sad.• Цермановић, А. 1961, Нова некропола жутобрдске културе – “Песак” код

Корбова, Старинар, XI, Београд, 185 - 192.• Чађеновић, Г. 2001, Налазишта брњичке културне групе у зони става Јужне

и Западне Мораве, Лесковачки зборник, XLI, 131 - 145.• Чађеновић, Г. 2003, Гологлава код Сталаћа, Крушевачки зборник, 9/10,

Крушевац, 41 - 72.• Dašić Lj. 1957, Praistorijsko naselje na Širokom, Glasnik Muzeja Kosova i

Metohije II, Priština.• Ерцеговић - Павловић, С./Костић, Д. 1988, Археолошки споменици и

налазишта лесковачког краја, Београд.• Fewkes V.J. 1933, Archaeological reconnaissance in Yugoslavia, season 1933.

Bulletin of the American school of prehistoric research, 31.• Fewkes V.J. 1935, On the interpretation and dating of the site of “Belo Brdo”

at Vinča in Yugoslavia, P.A.P.S.Vol.XXXV., No.7,U.S.A.• Fewkes, V. 1935, On the Interpretation and Dating of cite of Belo brdo at Vinča

in Yugoslavia, Proceeding of the American philosophical society, LXXV, 7, 662 – 663.

• Fewkes, V. 1939, Summer cours of the American school of Prehistoric Research, BASPR 15, 6 - 12.

• Gabrovec S. 1983, Jugoistočnoalpska regija – Srednje bronzano doba, Praistorija jugoslavenskih zemalja IV, Sarajevo, 40-51.

• Galović, R. 1960, Crnokalačka bara - Rujište - Kruševac - naselje, Arheološki pregled, 2, 24 - 29.

• Галовић, Р. 1968, Сахрањивање у старчевачкој култури, Старинар, 18, 168 - 174.

• Гарашанин, Д. 1957, Ка проблему поља са урнама у Србији, Зборник радова Народног музеја, I, Београд, 297 - 309.


315

• Гарашанин, Д. 1959, Глождар у Параћину: гробље са урнама средњег бронзаног доба, Старинар, IX - X, 374 - 375.

• Гарашанин, Д. 1959, Студије из металног доба Србије V: бронзани мач из Сараораца, Старинар, IX - X, 193 - 196.

• Гарашанин, Д. 1959, Ископавања на Гумништу – Дачком риду у Доњој Слатини, Старинар, IX - X, 257 - 261.

• Гарашанин, Д. 1961, Студије из металног доба Србије VII: сребрни илирски накит из Умчара, Старинар, XI, 86 - 92.

• Гарашанин, Д. 1970, Нови гробни налази из Параћина и почетак периода прелаза из бронзаног у гвоздено доба у Поморављу, Зборник Народног музеја, VI, Београд, 115 – 128.

• Гарашанин, Д. 1975, Остава из Трлића, Праисторијске оставе у Србији и Војводини I, Београд, 22.

• Гарашанин, Д. 1983, Један нови облик сахрањивања у праисторији Поморавља, Зборник Народног музеја, XI, 15 – 18.

• Гарашанин, Д. 1983, Два нова примерка илирског златарства – сребрни појасеви типа Мраморац, Зборник Народног музеја, XI, 15 – 18.

• Гарашанин, M. 1949, Налаз првог гвозденог доба у Мраморцу и проблем Илира у Србији, Музеји, 2, Београд, 126 - 136.

• Garašanin, M. 1955, Dva nova nalaza bronzanog doba iz južnog Pomoravlja, Arheološki vestnik, VI/2, Ljubljana, 272 - 281.

• Garašanin, M. 1955, Neki problemi hronologije i geneze u balkansko - podunavskoj praistoriji na prelazu u metalno doba. Povodom kontrolnih iskopavanja u Bubnju, Rad vojvođanskih muzeja, 4, Novi sad, 5 - 16.

• Garašanin, M. 1957, Ausgrabungen in Bubanj bei Niš, Germania, XXXV, 3 - 4, Frankfurt a. M. 198 - 207.

• Garašanin, M. 1957, Neka hronološka razmatranja oko bubanjsko humske grupe, Arheološki vestnik , VIII/2, Ljubljana, 109 - 118.

• Гарашанин, M. 1958, Ископавања на Бубњу код Ниша. Претходни извештај за 1954 - 1956. годину, Старинар н.с. VI - VIII, 269 - 274.

• Garašanin, M. 1958, Kontrollgrabung in Bubanj bei Niš, Praehistorische Zeitschrift, XXXVI, 223 - 244.

• Garašanin, M. 1958b, Neolithikum und Bronzezeit im Serbiеn und Makedonien, 39. Bericht der Römisch - germanischen Kommission, Berlin - Frankfurt a. M., 1 - 130.

• Garašanin, M. 1959, Bubanj kod Niša, naselje ranog bronzanog doba, Arheološki pregled, 1, 26 - 30.

• Garašanin, M. 1959, Rezultati ispitivanja i problematika bronzanog doba u Pomoravlju, Arheološki radovi i rasprave JAZU, I, Zagreb, 175 - 206.

• Garašanin, M. 1962, Brzi Brod, Niš. Naselje bronzanog doba, Arheološki pregled, 4, 57 - 61.

• Гарашанин, M. 1968, Лесковачко Поморавље у праисторијско доба, Лесковачки зборник, VIII, 9 - 17.

• Garašanin, M. 1972, Brzi Brod, Niš. Naselje kasnog bronzanog doba i prelaza u gvozdeno doba. Arheološki pregled, 14, Beograd, 36 - 38.

• Garašanin, M. 1978, Betrachtungen zum Salkuţa – Krivodol – Bubanj – Kompleks auf dem mittleren Balkan, Studia praеhistorica, 1 - 1, Sofija, 101 - 108.

• Гарашанин, М. 1985, Почеци бронзаног доба у Централнобалканској регији, Зборник, број 1, Ниш, 11 - 16.

• Гарашанин, М. 1998, Винчанска култура и јадрански утицаји, Археолошко благо Косова и Метохије, ур. Д. Срејовић, Н. Тасић, Каталог изложбе, Београд, 56-87.

• Гарашанин, M./Гарашанин, Д. 1950, Археолошка ископавања у Добрачи, Историјски гласник 1 - 2, Београд, 182 - 186.


316

ВРАЊЕ

• Гарашанин, M./Гарашанин, Д. 1954/55, Археолошка ископавања у селу Радању – «Криви Дол», Зборник на Штипскиот народен музеј I, Штип, 9-60.

• Гарашанин, М. /Гарашанин, Д. 1959, Нова ископавања на Великој хумској чуки код Ниша, Старинар, IX - X, 243 - 255.

• Гарашанин, M./Гарашанин, Д. 1968, Религија и култ неолитског човека на централном Балкану, Неолит централног Балкана, Београд, 241-264.

• Гарашанин, M. /Ивановић, В. 1958, Праисторија лесковачког краја, Лесковац.

• Гарашанин, М./Стојић, М. 1986, Ђула у Остриковцу – градинско насеље из металног доба, Гласник Српског археолошког друштва, 3, 192 - 194.

• Gavela, B, 1979, Paleolitske i mezolitske regije i kulture u Srbiji, Praistorija jugoslavenskih zemalja, I, 373 - 375.

• Govedarica, B. 1982, Prilozi kulturnoj stratigrafiji praistorijskih gradinskih naselja u jugozapadnoj Bosni, Godišnjak XX, Centar za balkanološka ispitivanja knj. 18, Sarajevo, 111-188.

• Govedarica, B. 1989 – Rano bronzano doba na području istočnog Jadrana, Sarajevo.

• Grbić, M. 1929, Pločnik, eine prähistorische Ansiedlung aus der Kupferzeit, Beograd.

• Ђорђевић - Богдановић, Б. 2001, Керамика рађена на витлу са локалитета старијег гвозденог доба у Поморављу, Археолошка налазишта Крушевца и околине, Крушевац - Београд.

• Ђурић Н.1987, Налаз из Мерошине - прилог проучавању сахрањивања у неолиту, Зборник 3 - 4, Ниш, 67 - 71.

• Ђурић Н., 1992. Суд у облику торбице, Зборник Народног музеја, XIV/1, Београд.

• Hänsel, B. 1976, Beiträge zur regionalen und chronologischen Gliederung der älteren Hallstattzeit an der unteren Donau, Bon.

• Hänsel, B. 1982, Südoesteuropa zwischen 1600 und 1000 V. Chr, in Südoesteuropa zwischen 1600 und 1000 V. Chr, Prähistorische Archäologie in Südosteuropa 1, Berlin, ed. B. Hänsel

• Herodotova istorija, knj. I i II, 1988, Matica srpska, Beograd. • Heurtley, W.A. 1939, Prehistoric Macedonia, Cambridge. • Јацановић, Д./Шљивар, Д. 1994, Археолошка истраживања локалитета

«Коњушица» у Витежеву, Viminacium, 8 - 9, 5 - 15.• Јацановић, Д./Шљивар, Д. 2001, Налази астрагала са неолитског локалитета

Беловоде, Зборник Народног музеја, XVII - 1, 31 - 36.• Јоцић, М. 1984, Новија налазишта старијег гвозденог доба на територији

јужног Помораља, Лесковачки зборник, 24, 503 – 511.• Јоцић, М. 1994, Из нумизматичке збирке Народног музеја у Лесковцу,

Лесковачки зборник XXXIV, Лесковац, 197-201.• Јоцић, М. 2003, Симболички записи из праисторије, Зборник Народног

музеја у Нишу 12, Ниш, 9-22.• Јоцић, М./Перић, С./Стојић, М. 1999, Керамика из стамбеног објекта из

прелазног периода из бронзаног у гвоздено доба на локалитету Хисар у Лесковцу, Лесковачки зборник, XXXIX, Лесковац, 27 - 40.

• Јоцић, М./Стојић, М. 2001, Врапце, окућница Михајила Јојића, некропола брњичке културне групе, Старинар, L, 285 - 294.

• Jovanović, B. 1983, La Nécropole D´un Grand Camp Militaire a Pećine En Serbie, Histoir et archéologie, Ľexpansion des Celtes de la Gaule vers Ľorient, Histoire et Archeologie, No.77, Dijon, 43 - 50.

• Jovanović, B. 1984 – Skordisci, Kelti i njihovi suvremenici na tlu Jugoslavije, Ljubljana, 41-48.


317

• Јовановић, Б. 1985, Некропола на Пећинама и старије гвоздено доба Подунавља, Старинар, XXXVI, Београд, 13 - 18.

• Jovanović, B. 1987 – Keltska kultura u Jugoslaviji, Uvod, Praistorija jugoslovenskih zemalja V, ur. A. Benac, Sarajevo, 805-814.

• Jovanović, B. 1987a – Istočna grupa, Praistorija jugoslovenskih zemalja V, ur. A. Benac, Sarajevo, 815-854.

• Jovanović, B. 1999, Funerary Rites and Tomb Construcions in Necropoles of the Paraćin and Donja Brnjica Cultures, Macedonia and the Neighbouring Regions from 3rd to 1st Millennium BC, ed E. Petrova, Skopje, 67 – 72.

• Jovanović, B./Đuknić, M. 1961, Objects importes de Grece a Atenica, Bul. de 1 Acad. Serbe des scien. et des arts, XXVIII, 7 - 10.

• Katunar, R. 1988, Neolitska naselja u dolini Jasenice (Centralna Srbija), Smederevska Palanka – Beograd.

• Калуђеровић, З./Ђурић, Н. 1991, Сврљишка котлина у праисторији, Зборник, 6 - 7, Ниш, 9 - 18.

• Каниц, Ф. Србија, земља и становништво, књига 2, 1985, Београд.• Капуран, А./Стојић, М. 2001, Керамика брњичке културне групе са

локалитета Хисар – југоисточна падина у Лесковцу, Лесковачки зборник, XLI, Лесковац, 95 - 130.

• Katinčarov R. 1982, Sur la synchronisation des civilisations de l΄age du bronze ancien en Thrace et dans la region d΄Egee et d΄Anatolie, Thracia praehistorica, Supplementum Pupuldeva 3, Sofia, 132-149.

• Крстић, Д. 1964, Неолитско насеље у Витошевцу код Ражња, Зборник Народног музеја, IV, Београд, 51 - 63.

• Крстић, Д. 1985, Карактеристике сахрањивања на некрополи бронзаног доба у Корбову, Зборник Народног музеја, XI, Београд,19 - 26.

• Лазић, М. 1997, Жидовар у бронзано доба, Жидовар насеље бронзаног и гвозденог доба, Београд, 21-36.

• Лековић, В. 1996, Балкан, Анадолија, Блиски исток, Гласник Српског археолошког друштва, 11, 101 - 116.

• Madas, D./Brmbolić, M. 1986, Slatina, neolitsko, ranogvozdenodobno, rimsko i vizantijsko naselje, Arheološki pregled, Ljubljana, 42 – 43.

• Марковић, З. 1980, Жељезнодобни локалитет Доње Синковце, Лесковачки зборник, XX, Лесковац, 261 - 264.

• Medović, P. 1978, Naselja starijeg gvozdenog doba u jugoslovenskom Podunavlju, Beograd.

• Medović, P. 1988, Kalakača: naselje ranog gvozdenog doba, Novi Sad. • Митревски, Д. 1997, Протоисториските заедници во Македонија, Скопје.• Митревски, Д. 2003, Од Јужна Морава до Вардар, Пирајхме - Pyraichmes,

2, 1 - 30.• Nikolić, D./ Zečević J, 2001, Blagotin, istraživanja 1989 – 1999, Beograd. • Nikolić, D. 2000, Kostolačka kultura na teritoriji Srbije, Beograd.• Николић, Д./Капуран, А. 2001, Слој енеолита и раног бронзаног доба

на Благотину, Археолошка налазишта Крушевца и околине, Крушевац - Београд, 159 - 171.

• Паровић – Пешикан, М. 1986, Одраз грчких керамичких облика у керамици старијег гвозденог доба централног Балкана, Старинар, XXXVII, 25 - 39.

• Паровић - Пешикан, М. 1986а, Неки нови аспекти ширења егејске и грчке културе на централни Балкан, Старинар, XXXVI, Београд, 19 - 47.

• Пејић, П. 1991, Археолошка истраживања, Мађилка, Пирот.• Пејић, П. 1991, Археолошка истраживања Хидроелектране Завој, Пирот.• Перић, С./Јоцић, М./Стојић, М. 2000, Лесковац, Вишеслојно насеље

брњичке културне групе, југоисточна падина Хисара, Лесковачки зборник, XL, Лесковац, 281 – 302.


318

ВРАЊЕ

• Петрова, E. 1996, Бригите на централниот Балкан во I и II миленијум пред н.е., Скопје 1996.

• Petrović, J./Jovanović, B. 2002, Gomolava, naselje kasnog eneolita, Novi Sad – Beograd.

• Поповъ P. 1924, Предисторически изследования въ Вратчанското поле, Известия на археологическия институт II, София, 123.

• Поповић, П./Сладић, М. 1997, Млађе гвоздено доба источне Србије, Археологија источне Србије, Београд, 101 - 111.

• Radojčić, N. 1986, Les fouilles de site Pesak á Korbovo en 1981, Ђердапске свеске III, 133 - 142.

• Radu, A. 2002, Cultura Sălkuţa în Banat, Reşiţa. • Srejović, D. 1967, Praistorija, Beograd.• Срејовић, Д. 1969, Неолитска пластика централно - балканског подручја,

Неолит централног Балкана, Београд, 180 - 183. • Срејовић, Д. 1969а, Лепенски Вир, Београд.• Srejović, D. 1973, Karagač and the Problem of the Ethnogenesis of the

Dardanians, Balcanica IV, 39 - 82.• Srejović, D. (ed) 1988, The Neolithic of Serbia, Archaeological Research 1948

- 1988, Belgrade.• Срејовић, Д. 2002, Илири и Трачани, приредио В.Јовић, Београд.• Срејовић Д./Лазић М. 1997, Насеља и некрополе бронзаног доба у Тимочкој

крајини, Археологија источне Србије: научни скуп Археологија источне Србије, ур. М. Лазић, Београд-Доњи Милановац, децембар 1995., Београд, 225-248.

• Срејовић, Д./Вукадин, О. 1988, Благо из Крушевице, Рашка баштина, 3, Краљево, 7 - 14.

• Сталио, Б. 1955, Градац код Злокућана, Каталог керамике I, Београд.• Stalio, B. 1960, Pločnik, Prokuplje – naselje, Arheološki pregled, 2, 33 - 36.• Stalio, B. 1962, Pločnik, Prokuplje – naselje vinčanske grupe, Arheološki

pregled, 4, 19 - 25.• Сталио, Б. 1964, Нови метални налаз из Плочника код Прокупља, Зборник

Народног музеја, IV, 35 - 42.• Stalio, B. 1967а, Pločnik, lokalitet Šanac - naselje vinčanske grupe, Arheološki

pregled, 9, 20 - 21. • Stanković, S. 1986, Žrtvenici i prosopoмоrfni poklopci iz Vinče, Beograd.• Станковић, С. 1995, Антропоморфна пластика са Благотина, Гласник

Српског археолошког друштва, 10, 7 - 14. • Станковић, С./ Реџић, М. 1997, Енеолитска и старчевачка кућа са локалитета

Благотин код Трстеника, Гласник Српског археолошког друштва, 12, Београд, 61 - 76.

• Stipčević А. 1981, Kultni simboli kod Ilira, Posebna izdanja Centra za balkanološka ispitivanja, knjiga LIV, Sarajevo.

• Стојић, М. 1980, Налазишта Басараби културе у околини Светозарева, Старинар, XXX/1979, Београд, 97 - 107.

• Stojić, M. 1980b, Forschungen der älteren Eisenzeit im mittleren Moravagebiet, Referate des Symposiums in Novi Sad, 1979, Actes XIX, Novi Sad, 141 - 150.

• Стојић, М. 1982, Праисторијски локалитет Сарина међа код Светозарева, Старинар, XXXII, 1981, Београд, 33 - 39.

• Стојић, М. 1985, Утицај економских и друштвено - историјских фактора на дистрибуцију и топографију праисторијских насеља у средњем Поморављу, Етнолошке свеске, VI, 95 - 102.

• Стојић, М. 1986, Праисторијско насеље Вецина мала у Мајуру код Светозарева, Старинар, XXXVII, 145 - 152


319

• Stojić, M. 1986, Gradine u basenu Velike Morave, Odbrambeni sistemi u praistoriji i antici na tlu Jugoslavije, Materijali XXII, Novi Sad, 74 - 79

• Stojić, M. 1987, Les insttalation humanies énéolithiques dans la région de Pomoravlje, Hügelbestattung in der Karpaten. Donau - Balkan - zone während der äneolithischen periode, Internationales Symposium Donji Milanovac 1985, Beograd, 27 - 29.

• Стојић, M. 1989, Праисторијско налазиште Ђула у Остриковцу код Светозарева, Balcanica, XX, Belgrade, 1989, 171 - 183.

• Стојић, M. 1991, Гвоздено доба у Поморављу - утврђење Градац у Ланишту, каталог изложбе, Београд, 1 – 23.

• Стојић, M. 1993, Пањевачки рит, Гласник Српског археолошког друштва, 9, 198 - 201.

• Stojić, M. 1994, Le bassin de la Morava entre 1200 et 700 avant J.C., The early Hallstatt period in south - eastern Europe, Alba Iulia, 219 - 230.

• Стојић, M. 1995, Однос српског Подунавља и Поморавља у II и I миленијуму пре н.е, Зборник радова Народног музеја, XXIV, Чачак, 19 - 27.

• Stojić, M. 1996, Le bassin de la Morava a l´âge de bronze et a la periode de transition de l´âge de bronze a celui de fer, The Yugoslave Danube Basin and Neighbouring Regions in the 2nd Millenuim B.C., ed. N. Tasić, Belgrade - Vršac, 247 - 256.

• Stojić, M. 1996, L’âge de fer du bassin de la Morava et problem da la culture Basarabi, Der Basarabi - komplex in Mittel - und Südoesteuropa, Bukurest, 119 - 124.

• Stojić, M. 1997, L’Enéolithe final dans le centre des Balkans, Early Bronze Age Settlement Patterns in the Balkans, Reports of Prehistoric Research Projects, Volume 1, Nos. 2 - 4, 2, Sofia, 353 - 372.

• Stojić, M. 1998, Lieux de trouvaille de la céramiques de type Vatin en Serbie au sud de la Save et du Danube, Die Kulturen der Bronzezeit in dem Gebiet des Eisernen Tores, Bukarest, 81 - 104.

• Stojić, M. 1999, Le dépôt de parures, ď armes et de pièces de harnias du site de Veliki Vetren dans le massif du Juhor, Lе Djerdap les Portes de fer a la deuxieme moite du premier millenair av. J. Ch. jusqu’aux geurres daciques, Kolloquium in Kladovo - Drobeta – Turn Severin (Septemabar – Oktobar 1998), Beograd, ed. M. Vasić, 105 - 107.

• Stojić, M. 1999, Une grande acropole celte, Archéologia, No 362, Dijon, 38 – 45.

• Стојић, M. 2000, Брњичка културна група у лесковачком крају, Лесковац.

• Stojić, M. 2001, Der Becher aus Grdelica und problem der keramik in Tremolo Stil, Старинар, LI, Beograd, 185 - 191.

• Стојић, M. 2001, Бронзана дугмад и разводници украшени мотивом трискелеса из Поморавља и басена Млаве, Viminacium, 12, Пожаревац, 51 – 66.

• Стојић, M. 2001, Етнокултурни однос Косова и Поморавља у праисторији, Зборник радова филозофског факултета, XXX, Блаце, 303 - 315.

• Стојић, M. 2001, Културне традиције на простору на коме ће се формирати и развијати Трибали, Зборник радова Филозофског факултета, XXXI, Косовска Митровица, 253 - 264.

• Stojić, M. 2003, Veliki vetren, Beograd.• Стојић, M./Јоцић, M./Перић, С. 2000, Вишеслојно насеље брњичке културне

групе југоисточна падина Хисара, Лесковачки зборник XL, Лесковац, 281 - 302.

• Стојић, М./Перић, С./Јоцић, М. 1999, Керамика из стамбеног објекта из прелазног периода из бронзаног у гвоздено доба на локалитету Хисар у Лесковцу, Лесковачки зборник, XXXIX, Лесковац, 27 - 40


320

ВРАЊЕ

• Šljivar, D. 1996, The Еаstern Settlement of the Vinča Culture at Pločnik: a Relationship of its Stratigraphy to the Hoards of Copper Objects, Старинар, XLVII, 85 – 97.

• Шљивар Д./Јацановић Д. 1997, Велико Лаоле – Беловоде, насеље винчанске културе, Гласник САД-а 13, Београд, 115-124.

• Tasić, N. 1960a, Crnokalačka bara – Rujište Kruševac - Naselje, Arheološki pregled, 2, Beograd, 51 - 54.

• Тасић, Н. 1963, Остаци некрополе параћинске групе код Маћије, Старинар XIII - XIV, Београд, 187 - 192.

• Tasić, N. 1967, Badenski i vučedolski kulturni kompleks u Jugoslaviji, Beograd.

• Tasić, N. 1979, Kostolačka kultura, Praistorija jugoslаvenskih zemalja, III, ed. A. Benac, Sarajevo.

• Тасић, Н. 1980, Неки проблеми културне и етничке припадности босутског и Басараби стила, Balcanica, XI, Београд, 7 - 17.

• Тасић, Н. 2003, Дарданци и дардански супстрат, Пирaјхме Pyraichmes, 2, 39 - 61.

• Todorović, J. 1972, Praistorijska Karaburma II - nekropola bronzanog doba, Beograd.

• Todorović, J. 1972, Praistorijska Karaburma I - nekropola mlađeg gvozdenog doba, Beograd.

• Тодоровић, Ј./Симовић, А. 1959, Праисторијска некропола у селу Рутевцу код Алексинца, Старинар, IX - X, Београд, 267 - 271.

• Трбуховић, В./ Трбуховић, Л. 1970, Доња Топоница, Дарданска и словенска некропола, Прокупље – Београд.

• Васић, M. M. 1910. Народни музеј у 1909, Глас Српске краљевске академије, XXIV, 160 - 195.

• Васић, M. M. 1911, Лесковац, Преисторијско насеље на Хисару, Старинар, IV, додатак 6 - 8.

• Васић, M. M. 1913, Народни музеј у 1912, Глас Српске краљевске академије, XXVI, 180 - 202.

• Васић, M. M. 1932, Преисторијска Винча, I. Београд.• Vasić, R. 1972, Notes on the Autariatae and Triballi, Balcanica, III, 119 - 133. • Vasić, R. 1977, The Chronology of the Early Iron Age in Serbia, BAR ЈS31,

Oxford.• Васић, Р. 1978, О хронологији старијег гвозденог доба у Србији, Стaринар,

28/29, 255 - 265.• Vasić, R. 1977, The Dating of Lapotince Urn, Archаeologica Iugoslavica, XVIII,

25 - 27.• Васић, Р. 1980, Белешке о старијем гвозденом добу Србије, Старинар, 31,

163 - 170.• Васић, Р. 1981, О почетку гвозденог доба у Србији, Старинар, 32, 1 - 7.• Vasić, R. 1986, Srebrni pojas tipa Mramorac iz Narodnog muzeja u Požarevcu,

Viminacium, 1, 15 - 30.• Vasić, R. 1987, Prilog proučavanju lučnih fibula sa pravougaonom nogom na

Balkanu, Arheološki vestnik, 38, 41 - 68.• Vasić, R. 1988, Ein neuer späthallstattzeitlicher Silbergürtel vom Typ Mramorac,

Arch. Korrespondenzblatt, 18, 1988/1, 43 - 46.• Vasić, R. 1989, Cultural groups of the Early Iron Age in the west and central

Balkans and possibilities of their ethnical identification, Iliro - trački simposijum, Niš - Sofija, 73 - 82.

• Васић, Р. 1990, Гвоздено доба у Србији, уводни текст, Каталог изложбе, Народни музеј Београд, 15 - 22.

• Васић, Р. 1990, Гвоздено доба Јужне Србије и Косова, Каталог изложбе, Народни музеј Београд, 61 - 65.


321

• Vasić, R, 1992, Metal gvozdenog doba, Praistorijski metal Pomoravlja, Beograd, 28 - 32.

• Vasić, R. 1992, Pojasevi tipa Mramorac, Praistorijski metal Pomoravlja, Beograd, 33 - 36.

• Васић, Р. 1992, Неколико страница из историје Аутаријата и Трибала, Balcanica, XXIII, 393 - 399.

• Васић, Р. 1992, Праисторијски предмети из Пољске Ржане код Пирота, Гласник Српског археолошког друштва, 8, 99 – 101.

• Васић, Р. 1994, Бронзани мачеви са пуноливеном дршком са ушћа Мораве, Viminacium, 8 - 9, 31 - 36.

• Васић, Р. 1995, О етничкој припадности кнежевских гробова у Атеници, Зборник радова Народног музеја, Чачак, 17 - 24.

• Васић, Р. 1998, Фибуле из Мојсиња. Зборник радова Народног музеја, XXVIII, Чачак, 15 - 19.

• Vasić, R, 1998, The Early Iron Age in the Central Balkan area: similarities and differences, Старинар, 49, 185 - 188.

• Васић, Р. 2001, Остава из Маћедонaца, Лесковачки зборник XLI, Лесковац, 223 - 230.

• Васић, Р. 2001, Шиваће игле бронзаног доба у Србији, Археолошка налазишта Крушевца и околине, Крушевац - Београд,173 - 176.

• Vasić, R, 2001, Praistorija Jugoslavije, u: The Balkans in the Prehistory, Atina, 45 - 70.

• Vasić, R. 2003, «Makedonske bronze» severno od Makedonije, Пирајхме Pyraihmes, 2, Kumanovo, 142 - 157.

• Vetnić, S. 1974, Počeci rada na istraživanju kulture prvih zemljoradnika u srednjem Pomoravlju, Materijali SAD, X, Beograd - Subotica, 123 - 168.

• Vetnić, S. 1988, Bunar – Svetozarevo, The Neolithic of Serbia, ed. Srejović D, Belgrade 74.

• Ветнић, С. 1989, Старчевачко насеље у Бунару код Светозарева – прилог о финалној етапи старчевачке културе у Поморављу, Гласник Српског археолошког друштва, 4, Београд, 95 - 100.

• Вранић, С. 2002, Белегиш, Београд.• Зотовић, М. 1984, Кнежевска хумка у Пилатовићима код Пожеге,

Симпосиум Духовна култура Илира, Посебна издања АНУБИХ, 67, Центар за балканолошка испитивања, књ. 11, Сарајево, 189 – 195.

• Zotović, M. 1985, Arheološki i etnički problemi bronzanog i gvozdenog doba zapadne Srbije, Beograd.

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

903’’634/638’’(497.11) (083.82)

БУЛАТОВИЋ, Александар Врање : културна стратиграфијапраисторијских локалитета у Врањској регији/ Александар Булатовић ; [превод Ана Васић =translated by Ana Vasić; илустрацијеАлександар Булатовић = illustrationsAleksandar Bulatović]. Београд :Археолошки институт ; Врање : Народни музеј= Belgrade : Archaeological institute ;Vranje : National museum, , 2007 (Чачак :Графика Јуреш). - 321 стр. : илустр. ; 28 cm. -(Археолошка грађа Србије / [Археолошки институт] ; 3)

На спор. насл. стр. : Vranje : culturalstratigraphy of prehistoric sites in theVranje region. - Упоредо срп. текст и енгл.превод. - Тираж 1.000. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија : стр. 303-321

ISBN 978-86-80093-65-9

a) Археолошка налазишта - Врањска регија -Праисторија - Каталози b) Археолошкекултуре - Поморавље - ПраисторијаCOBISS.SR-ID 145353484

Documents

Vranje arheoloska studija