Odredjivanje Reoloskih Osobina Tecnosti

5/18/2011

1

ODREIVANJE REOLOKIH OSOBINA TENOSTI

ddr Mara r Mara AAleksileksi, vanr. prof., vanr. prof.

USPENO ODREIVANJE I OBJANJENJE REOLOKIH OSOBINA DATOG SISTEMA ZAVISI OD IZBORA ODGOVARAJUEG

INSTRUMENTA

Viskozimetri za ispitivanje Viskozimetri za ispitivanje Viskozimetri za ispitivanje Viskozimetri za ispitivanje njutnovskih sistemanjutnovskih sistema

p jp jnenjutnovskih sistemanenjutnovskih sistema

5/18/2011

2

Viskozimetri za ispitivanje Viskozimetri za ispitivanje njutnovskih sistemanjutnovskih sistema

BrzinaBrzina smicanjasmicanja kodkod njutnovskihnjutnovskih sistemasistema direktnodirektno jejeproporcionalnaproporcionalna naponunaponu smicanjasmicanja..

ZaZa ispitivanjeispitivanje koristekoriste sese instrumentiinstrumenti kojikoji raderade pripri konstantnojkonstantnojbrzinibrzini smicanjasmicanja..

OviOvi instrumentiinstrumenti ((englengl.. singlesingle--pointpoint instrumentsinstruments)) koristekoriste sese zazamerenjamerenja uu jednojjednoj takitaki aa ekstrapolacijomekstrapolacijom dobijenedobijene vrednostivrednosti dodomerenjamerenja uu jednojjednoj taki,taki, aa ekstrapolacijomekstrapolacijom dobijenedobijene vrednostivrednosti dodokoordinatnogkoordinatnog poetkapoetka (nulte(nulte brzinebrzine smicanja)smicanja) dobijadobija sesepravolinijskapravolinijska zavisnostzavisnost -- reogramreogram kojikoji tanotano opisujeopisuje samosamonjutnovskenjutnovske sistemesisteme..

NedostatakNedostatak -- prepre poetkapoetka ispitivanjaispitivanja moramora sese pouzdanopouzdano znatiznati dada jejeispitivaniispitivani sistemsistem njutnovski,njutnovski, toto ii nijenije estest sluajsluaj..

Viskozimetri za ispitivanje Viskozimetri za ispitivanje nenjutnovskih sistemanenjutnovskih sistema

Za opisivanje osobina nenjutnovskih sistema podaci Za opisivanje osobina nenjutnovskih sistema podaci dobijeni merenjem u jednoj taki su beskorisni.dobijeni merenjem u jednoj taki su beskorisni.

Neophodno je da se merenja vre pri razliitimNeophodno je da se merenja vre pri razliitim

ROTACIONI ROTACIONI VISKOZIMETRIVISKOZIMETRI

Neophodno je da se merenja vre pri razliitim Neophodno je da se merenja vre pri razliitim brzinama smicanja da bi se dobio kompletam reogram brzinama smicanja da bi se dobio kompletam reogram ovakvih sistema.ovakvih sistema.

Koriste se rotacioni viskozimetri koji mogu meriti Koriste se rotacioni viskozimetri koji mogu meriti napon smicanja ili viskoznost pri razliitim brzinama napon smicanja ili viskoznost pri razliitim brzinama smicanja (smicanja (engl. multyengl. multy--point instrumentspoint instruments).).

5/18/2011

3

Viskozimetri za ispitivanje Viskozimetri za ispitivanje njutnovskih sistemanjutnovskih sistema

Viskozimetri za ispitivanje Viskozimetri za ispitivanje nenjutnovskih sistemanenjutnovskih sistema

1.1. VISKOZIMETAR SA VISKOZIMETAR SA KOAKSIJALNIM KOAKSIJALNIM CILINDRIMACILINDRIMA

1.1. KAPILARNI KAPILARNI VISKOZIMETARVISKOZIMETAR

2.2. VISKOZIMETAR SA VISKOZIMETAR SA KUPOM I PLOOMKUPOM I PLOOM

2.2. VISKOZIMETAR VISKOZIMETAR ZASNOVAN NA ZASNOVAN NA PADANJU KUGLEPADANJU KUGLE

1.1.KAPILARNI VISKOZIMETARKAPILARNI VISKOZIMETAR

Wilhelm Ostwald (desno) 1853-1932

Viskoznost njutnovsih sistema Viskoznost njutnovsih sistema odreuje se merenjem vremena koje je ispitivanoj tenosti potrebno da protekne kroz kapilaru, izmeu dve oznake, pod dejstvom gravitacione sile.

Ova merenja vre se se u Ostvaldovom (Ostwald) viskozimetru

5/18/2011

4

METODA LAMINARNOG METODA LAMINARNOG ISTICANJA ISTICANJA TENOSTI IZ KAPILARETENOSTI IZ KAPILARE

Jean Louis Poiseuille(1799 - 1869)

Da se podsetimo!

Poiseuill-ov zakon

Merenje brzine isticanja tenosti kroz kapilaru pod dejstvom Zemljine tee

VlPtr

8

4 =Ostwald-ov viskozimetar

METODA LAMINARNOG ISTICANJATENOSTI IZ KAPILARE

.

Da se podsetimo!

tSghKKPt

Vlr == 21

4 18

Shg

SFP ==

tKtghKK tKtSgKK == 21

OHOH

xxOHx t

t

22

2 =xxx tK =

OHOHOH tK 222 =

5/18/2011

5

2. VISKOZIMETAR ZASNOVAN 2. VISKOZIMETAR ZASNOVAN NA PADANJU KUGLENA PADANJU KUGLE

Staklena ili elina kugla kree se kroz Staklena ili elina kugla kree se kroz skoro vertikalno postavljenu staklenu cev skoro vertikalno postavljenu staklenu cev koja je ispunjena ispitivanom tenou, na koja je ispunjena ispitivanom tenou, na konstantnoj temperaturi.konstantnoj temperaturi.

Kugla je poznate gustine i poluprenika, Kugla je poznate gustine i poluprenika, a brzina kojom ona pada obrnuto je a brzina kojom ona pada obrnuto je proporcionalna viskoznosti uzorkaproporcionalna viskoznosti uzorkaproporcionalna viskoznosti uzorka. proporcionalna viskoznosti uzorka.

Komercijalni instrument iji se rad Komercijalni instrument iji se rad zasniva na ovom principu je Heplerov zasniva na ovom principu je Heplerov (Hoeppler) viskozimetar. (Hoeppler) viskozimetar.

5/18/2011

6

METODA PADANJA KUGLE

Zasniva se na Stoksovom zakonu

Da se podsetimo!

Kugla pada pod dejstvom Zemljine tee

tlrF 6=

VF )(4 3 grgVmgF t === )(33

1

trl

grFF t == )(6

34 3

1

tK t = )( Heplerov viskozimetarHeplerov viskozimetar

2. VISKOZIMETAR ZASNOVAN 2. VISKOZIMETAR ZASNOVAN NA PADANJU KUGLENA PADANJU KUGLE

Kuglice koje se koriste mogu biti Kuglice koje se koriste mogu biti razliitih gustina i poluprenika.razliitih gustina i poluprenika.

iroka primena za odreivanja iroka primena za odreivanja apsolutnog koeficijenta viskoznosti apsolutnog koeficijenta viskoznosti razliitih tenosti u rasponu od 0,05 do razliitih tenosti u rasponu od 0,05 do 20 Pa s.20 Pa s.

Najbolji rezultati se postiu kada se Najbolji rezultati se postiu kada se koristi kuglica koja naznaeno koristi kuglica koja naznaeno naznaeno rastojanje pree za vreme ne naznaeno rastojanje pree za vreme ne krae od 30s. krae od 30s.

5/18/2011

7

VISKOZIMETAR SA VISKOZIMETAR SA KOAKSIJALNIM CILINDRIMAKOAKSIJALNIM CILINDRIMA

Uzorak se nalazi u prostoru izmeu dvaUzorak se nalazi u prostoru izmeu dva koaksijalna cilindra od kojih jedan rotira a drugi je nepokretan.

Nain na koji protiu paralelni l j i i i slojevi tenosti izmeu

koaksijalnih cilindara zavisi od brzine obrtanja pokretnog cilindra i od tipa nenjutnovskog ponaanja ispitivanog uzorka.

VISKOZIMETAR SA KOAKSIJALNIM VISKOZIMETAR SA KOAKSIJALNIM CILINDRIMACILINDRIMA

Brzina smicanja najvea je na povrini pokretnog (R1), a najmanja je uz povrinu nepokretnog cilindra (R2).

Kod njutnovskih tenosti opadanje brzine smicanja sa poveanjem rastojanja od pokretnog cilindra moe se aproksimirati pravom linijoma)a) rastojanja od pokretnog cilindra moe se aproksimirati pravom linijom.

Plastina tela esto, uopte ne protiu pri malim brzinama smicanja, pajedan sloj plastine mase ostaje priljubljen za nepokretni cilindar.

Pseudoplasine tenosti pokazuju vee brzine smicanja u slojevima kojisu blii cilindru koji rotira, ali manje u blizini nepokretnog cilindra.

Dilatantna tela pokazuju vee brzine smicanja u svim slojevima u odnosuna njutnovske tenosti .

))

b)b)

c)c)

d)d)

5/18/2011

8

VISKOZIMETRI KOD KOJIH VISKOZIMETRI KOD KOJIH UNUTRANJI CILINDAR ROTIRA, , A SPOLJANJI CILINDAR JE NEPOKRETANA SPOLJANJI CILINDAR JE NEPOKRETAN

Cup and bob viskozimetarCup and bob viskozimetar

Rotira unutranji cilindar i sa Rotira unutranji cilindar i sa njim slojevi uzorka neposredno uz cilindar.

U zavisnosti od viskoznosti uzorka i ostali slojevi poinju da rotiraju.

Primenjena torzija srazmerna je naponu smicanja, a ovaj viskoznosti p j , juzorka.

Viskozni tok u uzorku prenosi se na spoljanji cilindar koji se okree za odreeni ugao.

Cup and bob viskozimetarCup and bob viskozimetar

=CT

T - nastala torzija

C - torziona konstanta

DD ==

= 2

221

114 RRhC

- ugaonu brzinu obrtanja (rads-1)h - dubina do koje je cilindar uronjen u uzorakR1 - poluprenik unutranjeg cilindraR2 - poluprenik spoljanjeg cilindra

5/18/2011

9

Tipovi Cup and bob viskozimetaraTipovi Cup and bob viskozimetara

VISKOZIMETRI KOD KOJIH VISKOZIMETRI KOD KOJIH SPOLJANJI CILINDAR ROTIRASPOLJANJI CILINDAR ROTIRA, , A UNUTRANJI CILINDAR JE NEPOKRETANA UNUTRANJI CILINDAR JE NEPOKRETAN..

CouetteCouette--ovov viskozimetarviskozimetar

Dva koaksijalna cilindra, od kojih spoljanji rotira, a unutranji je obeen o icu, uronjena su u sud sa uzorkom.

Obrtno kretanje spoljanjeg cilindra se prenosi usled trenja na unutranji, koji rotira za izvestan ugao .

to su vei viskoznost i ugaona brzina obrtanja spolanjeg cilindra, vei je ugao torzije unutranjeg cilindra.

Viskoznost je srazmerna uglu torzije, a obrnuto stazmerna ugaonoj brzini pri kojoj instrument pokazuje ugao .

Na isnovu izmerenog ugla izraunava se viskoznost.

= 2

221

114 RRhC

5/18/2011

10

CouetteCouette--ovov viskozimetarviskozimetar

Sistem precizno meri ugao za koji rotira unutranji cilindar obeen o icu

RotacioniRotacioni viskozimetarviskozimetar sa pokretnim spoljanjim cilindromsa pokretnim spoljanjim cilindrom

Standardni viebrzinski rotacioni viskozimetar (FANN)

Brzine rotacije od 3 do 600 min-1,Brzine smicanja od 5,1 do 1022 s-1Merni opseg viskoznosti od 0,01 do 300 Pas.

5/18/2011

11

Viskozimetri sa koaksijalnim cilindrima imaju jedan Viskozimetri sa koaksijalnim cilindrima imaju jedan znaajan NEDOSTATAKznaajan NEDOSTATAK

Napon smicanja nije konstantan

Javlja se pojava zaepljenja ili zaustavljanja protoka

Da bi se zaustavljanje protoka izbeglo potrebno je da unutranji cilindar bude to je mogue veeg prenika, kako bi sloj

ispitivanog uzorka bio to tanji.

VISKOZIMETAR SA VISKOZIMETAR SA KUPOM I PLOOMKUPOM I PLOOM

Problem zaepljenja ili zaustavljanja protoka je prevazien.

Sastoji se od ravne krune ploe ravne krune ploe iznad koje se nalazi kupa sa velikim uglom kupa sa velikim uglom izmeu ose i izvodnica izmeu ose i izvodnica (mali ugao i malo d) koja dodiruje plou u centru.

5/18/2011

12

TC=C C konstanta instrumentaTT izmerena torzija


brzina rotacije kupe

f

plTTC = TTff vrednost torzije dobijene ekstrapolacijom linearnog dela krive

Uzorak se smeta na centar ploe koja se podie u poloaj u kome dodiruje vrh kupe


Kupu pokree motor brzinom koja se moe menjati,Kupu pokree motor brzinom koja se moe menjati,a uzorak je smeten u uskom procepu izmeu stacionarne a uzorak je smeten u uskom procepu izmeu stacionarne ploe i rotirajue kupe. Izabrana brzina rotiranja kupe (brzina ploe i rotirajue kupe. Izabrana brzina rotiranja kupe (brzina smicanja) pokree i ispitivani uzorak i rezultujua torzija (T) smicanja) pokree i ispitivani uzorak i rezultujua torzija (T) oitava se sa skale ili displeja na instumentu.oitava se sa skale ili displeja na instumentu.

5/18/2011

13

Tipovi viskozimetara sa kupom i ploomTipovi viskozimetara sa kupom i ploom


5/18/2011

14

VISKOZIMETAR VISKOZIMETAR SA KUPOM I SA KUPOM I PLOOMPLOOM

VISKOZIMETAR SAVISKOZIMETAR SAKOAKSIJALNIM KOAKSIJALNIM

CILINDRIMACILINDRIMA

Vi k i t i k i l k j k likViskozimetri sa kupom i ploom pokazuju nekoliko prednosti nad viskozimetrima sa koaksijalnim

cilindrima.

Brzina smicanja konstantna u celom uzorku, a kaorezultat ovoga izbegnuto je svako zaepljenje ilizaustavljanje protoka tenosti.

Uteda u vremenu koja se postie propisanimd j (i j i j j ) k i ti jodravanjem (ienje i punjenje), kao i postizanjem

konstantne temperature u toku merenja.

Uteda u potronji uzorka: za merenje u viskozimetrusa koaksijalnim cilindrima potrebno 20 do 50 ml uzorka,viskozimetar sa kupom i ploom zahteva samo 0,1 do0,2 ml ispitivanog uzorka.

PRIMENA REOLOKIH MERENJAPRIMENA REOLOKIH MERENJAU FARMACIJIU FARMACIJI

5/18/2011

15

Fluidi

a)a) MeanjeMeanje..

b)b) UsitnjavanjeUsitnjavanje esticaestica uu disperznimdisperznim sredinamasredinama..

c)c) ProtokProtok tenostitenosti krozkroz razliiterazliite otvoreotvore:: isticanjeisticanje ii punjenjepunjenje raznerazne

ambalaeambalae (tube,(tube, boceboce......)) protokprotok krozkroz hipodermalnehipodermalne igleigle..

d)d) PrenosPrenos fluidafluida kojikoji podrazumevapodrazumeva pumpanjepumpanje ii protokprotok krozkroz cevicevi..

e)e) FizikaFizika stabilnoststabilnost disperznihdisperznih sistemasistema..

Poluvrste supstance

a)a) irenjeirenje ii skupljanjeskupljanje koekoe..

b)b) IstiskivanjeIstiskivanje iziz tubatuba ii pranjenjepranjenje teglitegli iliili slinesline ambalaeambalae..

c)c) KapacitetKapacitet vrstihvrstih supstancisupstanci dada sese meajumeaju sasa odreenimodreenim tenostimatenostimac)c) KapacitetKapacitet vrstihvrstih supstancisupstanci dada sese meajumeaju sasa odreenimodreenim tenostimatenostima..

d)d) OslobaanjeOslobaanje lekovitelekovite supstancesupstance iziz medijumamedijuma..

vrste supstancevrste supstance

a)a) IsticanjeIsticanje prakastihprakastih supatancisupatanci iziz levkstihlevkstih proirenjaproirenja iliili uu upljineupljine uu

tokutoku procesaprocesa tabletiranjatabletiranja iliili enkapsuliranjaenkapsuliranja..

b)b) MogunostMogunost pakovanjapakovanja prakastihprakastih ii granularnihgranularnih materijalamaterijala..

Reoloke osobine farmaceutskih i kozmetikih preparata

RReoloka merenja predstavljaju vaan izvor informacijaeoloka merenja predstavljaju vaan izvor informacija zaza: :

1. Razumevanje prirode i fiziko-hemijskih osobina sistema.

2. Kontrolu pojedinih faza proizvodnog procesa kao to su meanje, pumpanje, pakovanje ili punjenje.p j j

3. Kontrolu kvaliteta sirovina i krajnjih proizvoda.

4. Ispitivanje uticaja vremena i temperature skladitenja na kvalitet krajnjeg proizvoda.

5/18/2011

16

Prinosni napon se definie kao najmanjinapon smicanja neophodan da sistem pone

MERENJEMERENJE PRINOSNOGPRINOSNOG NAPONANAPONA UUSIRUPUSIRUPU PROTIVPROTIV KALJAKALJA

napon smicanja neophodan da sistem poneda tee, tj. da se ponaa kao tenost, to jenaroito vano kod aplikacije krema utubama i raznih sirupa.

Pri malim vrednostima primenjene Pri malim vrednostima primenjene sile viskoznost sirupa isprva raste i sile viskoznost sirupa isprva raste i opire se proticanju.opire se proticanju.p p jp p jKada sila prinosnog napona Kada sila prinosnog napona postane vea od 5 Pa viskoznost postane vea od 5 Pa viskoznost sirupa opada i on poinje da istie.sirupa opada i on poinje da istie.

9 K d i iti i i i l i iti k j d i

MERENJEMERENJE PRINOSNOGPRINOSNOG NAPONANAPONA UUSIRUPUSIRUPU PROTIVPROTIV KALJAKALJA

9 Kada se ispitivani sirup izloi pritisku manjem od prinosnognapona doi e do privremene deformacije usled koje se sirupveoma sporo i teko pokree (pue), da bi nakon toga priveim pritiscima tekao lako kao fluid.9 Sve poluvrste supstance e potei posle dovoljno dugogvremena.9 to je vrednost prinosnog napona vea estice sredine edue ostati u suspenziji uz minimalnu sedimentaciju.

NaNa osnovuosnovu togatoga vrednostvrednost prinosnogprinosnog naponanapona moemoe seseiskoristitiiskoristiti kaokao kriterijumkriterijum zaza kontrolukontrolu sedimentacijesedimentacije tokomtokomskaditenjaskaditenja ii kaokao kriterijumkriterijum zaza lakoulakou isticanjaisticanja iziz pakovanjapakovanjapripri aplikacijiaplikaciji sirupasirupa kodkod krajnjegkrajnjeg korisnikakorisnika..

5/18/2011

17

TIKSOTROPNA SVOJSTVA MEDICINSKE KREME

Tiksotropno ponaanje kreme podrazumeva razruavanje razruavanje strukture strukture sistema za vreme dejstva neke sile to je praeno praeno smanjenjem viskoznostismanjenjem viskoznosti, i njeno postepeno vraanje u postepeno vraanje u prvobitno stanje po prestanku delovanja te sile.prvobitno stanje po prestanku delovanja te sile.

Primenjene sile su:

sila istiskivanja kreme iz tubesila istiskivanja kreme iz tube

sila koju pacijent primenuje dok sila koju pacijent primenuje dok kremu nanosi na koukremu nanosi na kou


Rezultati merenja viskoznosti na uzorku komercijalne medicinske kreme u vremenukomercijalne medicinske kreme u vremenu delovanja sile, kao i po njenom prestanku.

9 Pod dejstvom spoljanje sile estice menjaju svoju strukturu i orijentiu se u pravcu delovanja sile.9 Viskoznost kreme opada9 Krema protie i lako se istiskuje iz tube i utrljava u kou.9 Po prestanku dejstva sile prvobitna struktura se ponovo uspostavlja, ali ne trenutno ve sa zakanjenjem.9 Kao posledica ovoga, javlja se histerezisna petlja koja govori o istoriji deformacije materijala.

5/18/2011

18


9 Na osnovu povrine petlje povrine petlje zakljuuje se o brzini oporavka sistema brzini oporavka sistema i vraanja u prvobitno stanje.9 Veliina povrine histerezisne petlje zavisi od prirode uzorka, kinetike zavisi od prirode uzorka, kinetike njegove agregacije i vremena njegove agregacije i vremena koje je proteklo od prestanka primene sile.9 to je sistem sposobniji da pretrpi veu promenu strukture i da se postepeno oporavlja povrina petlje bie vea apovrina petlje bie vea aoporavlja, povrina petlje bie vea, a povrina petlje bie vea, a reoloke osobine kreme boljereoloke osobine kreme bolje.

Rezultati koji se dobijaju iz ovakvih merenja primenjuju se za postizanje:1.odgovarajue fluidnostifluidnosti kreme tokom pripreme i aplikacije, ali i 2.odgovarajue konzistencije konzistencije koja je neophodna kako bi estice bile uniformno dispergovane u preparatu, tj. kako bi se formirao homogen film na koi nakon aplikacije.

DINAMIKI OSCILATORNI EKSPERIMENTI

Izvriti kompletnu reoloku karakterizaciju sistema Izvriti kompletnu reoloku karakterizaciju sistema Ispitati mikroskopske strukture mikroskopske strukture viskoelestinih materijala

-- veliki praktini znaaj veliki praktini znaaj

Eksperimentalna tehnika Eksperimentalna tehnika podrazumeva da se uzorkak podvrgne dejstvu sinusoidalnog napona smicanjasinusoidalnog napona smicanja, pri emu se meri promena amplitude i fazni ugao meri promena amplitude i fazni ugao posle izvrenog dejstva.

5/18/2011

19


Materijal na ovakav tip deformacije reaguje ili akumulacijom elastine energije ili rasipanjemakumulacijom elastine energije ili rasipanjemakumulacijom elastine energije ili rasipanjem akumulacijom elastine energije ili rasipanjem viskozne energije. viskozne energije.

Kvantitativno,Kvantitativno, odgovor sistema predstavlja se kao moduo akumulacije moduo akumulacije (G) i predstavlja akumuliranu akumuliranu energiju po jedinici zapremine. energiju po jedinici zapremine.

Moduo akumulacije ima veu vrednost veu vrednost to sistem pokazuje vie elastinih osobina vie elastinih osobina (umreavanje, agregacija), a manju kod sistema sa dominantno viskoznim osobinama (nalik na tenosti).


Dve komercijalne medicinske emulzuje (emulzije AA i BB)

Vrednost modula akumulacije je konstantna pri dejstvu malih sinusoidalnih napona.

Sa porastom primenjenog napona moduo akumulacije obe emulzije opada.

Maksimalna vrednost G naziva se kritiniMaksimalna vrednost G naziva se kritini napon (engl. critical strain) i predstavlja minimalnu energiju potrebnu da se narui struktura sistema, a zavisi od kvliteta disperzije.

5/18/2011

20


Dve komercijalne medicinske emulzuje (emulzije AA i BB)

Emulzije AA i BB pokazuju razliite vrednostikritinog napona, to znai da su u njima estice urazliitomrazliitom stepenustepenu dispergovanedispergovane.

Emulzija A pokazuje veuveu vrednostvrednost kritinogkritinognaponanapona, estice u njoj su bolje dispergovane i onapokazuje izraenijeizraenije elastineelastine osobineosobine..

Ekstapolacijom linearnih delova krive odreuju setaketake razdvajanjarazdvajanja (a i b)

Vrednosti primenjenog napona u ovim takamapredstavlju kriterijumkriterijum zaza odreivanjeodreivanje kvalitetakvalitetafilmafilma koji se formirao na povrini koe pacijentaprimenom ispitivanih emulzija.

Laboratorijska Laboratorijska vebaveba

Odreivanje prosene molekulske mase Odreivanje prosene molekulske mase

polimera merenjem viskoznostipolimera merenjem viskoznosti

Dekstran (Dextran), H(C6H10O5)xOH

1. Odrediti specifinu viskoznost rastvoraspecifinu viskoznost rastvora razliitih koncentracija polimera.

2. Za rastvore razliitih koncentracija dekstrana odrediti redukovane viskoznosti.

3. Nacrtati grafik zavisnost grafik zavisnost red = f(c) i grafikom ekstrapolacijom odrediti vrednost unutranje viskoznosti.unutranje viskoznosti.

4. Odrediti relativnu molekulsku masu polimera dekstana.

5/18/2011

21

1. Specifina viskoznost rastvora: 1. Specifina viskoznost rastvora:




11000

0 ===tt

sp

csp

red =

2. Redukovane viskoznost2. Redukovane viskoznost::

33 GrafikGrafik zavisnostizavisnosti = f(c)= f(c)red

[ ]csp

c

0

lim=33. Grafik Grafik zavisnostizavisnosti redred = f(c). = f(c).

Vrednost unutranje viskoznosti, Vrednost unutranje viskoznosti, odreuje se grafikom ekstrapolacijom odreuje se grafikom ekstrapolacijom : c




Khun-Mark-Houwink-ova jednainaj

Za polimere M > 30 000 gmol-1

aMK =][

K - konstanta koja zavisi od prirode supstance i temperature

a konstanta koja zavisi od geometrije makromolekula

Documents

Odredjivanje Reoloskih Osobina Tecnosti