obraznikza vjeru

Kulturu ivaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XX БОЖИЋ JАНУАР 2011. г. БРОЈ 204/205

· Црна

Гор

а 1,

20 €

· Ср

бија

120

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпс

ка 2

,5 К

М ·

· за Е

вроп

у 3,

5 €;

за

Ам

ерик

у $6

; за

Аус

трал

ију

10 A

UD

·

МИР БОЖИЈИ!ХРИСТОС СЕ РОДИ!20 ГОДИНА СЛУЖБЕМИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА

СВЕТИ ПЕТАР ЦЕТИЊСКИиконописала мати Ангелина, манастир Дуљево

poslan

icaM

итр

ополит А

МФ

ИЛ

ОХИ

ЈЕ

Заиста, браћо и вјечна сабраћо у Христу: „нема дана без очињег вида, нити праве славе без Божића“ (Његош)!

Јер од Дјеве рођени, „предвјечни Бог, дијете младо“ није само слава анђела и људи. Он је слава Божија. Он је очињи вид и слава свих видљивих и невидљивих свјетова, прослављење свеукупне творевине Божије. Он је „пуноћа закона и пророка“. Он је једини који је рекао за себе и који је имао право да то каже: „Ја сам Пут, Истина и Живот“ (Јн. 14, 4). Као и ону другу, чудесну истину: „Ја сам свјетлост свијету; ко иде за мном, неће ходити по тами, него ће имати свјетлост живота“ (Јн. 8, 12). Као такав, Он је био очекивање свих земаљских народâ од искони. Нарочито изабраног Божијег народа. Његов пророк и Боговидац Мојсије Га је предуказао као „сјеме женино“ које ће демонској човјекоубилачкој сили

„на главу стајати“, док ће га она „у пету уједати“ (1 Мој. 3, 15). Исти Моисије је записао ријечи тајновидца Валама о њему: „Видим га али не сад; гледам га, али не изблиза; изаћи ће звијезда из Јакова и устаће палица из Израиља...“ (1 Мој. 24, 17). Толико је предуказања о Њему (као Месији и Спаситељу) и Његовом доласку у свијет да их је тешко све записати и пребројати. Тако је цару Давиду откривена истина о Њему као „Помазанику“ и Цару на Си-ону „Светој Гори својој“, као и она још загонетнија и несхватљивија за људски ум, која гласи: „Ти си Син мој, ја те сад родих“ (Пс. 2, 6-7). Пророку се откри-ва Његова двострука тајна: као тајна Онога, који је, с једне стране „Цар Славе и Господ над војскама“ (Пс. 24, 10), Камен одваљен од Горе који ће сатрти и укинути сва земаљска царства, и подигнути Царство „које ће стајати довијека“ (Дан. 2, 44), а с друге стране, као „страдајући Слуга Господњи“ (Ис. 53, 1 - 7), Онај који је „подсмијех људима и поруга народу“ (Пс. 22, 6) који „презрен бјеше и одбачен између људи“ (Ис. 53, 2). Цар и пророк Га је

Божићна порука 2010/2011. љета Господњег

МИР БОЖИЈИ !ХРИСТОС СЕ РОДИ !

3

јануар / 2011 / s

vetigora

описао, као да Га је гледао својим очима: „Ти си најљепши између синова људских, благодат тече из уста твојих“ (Пс. 45, 2).Тек када се родио од Духа Светог и Пресвете Богородице, постало је људима јасно да је пророк овдје о Њему и Његовој љепоти говорио, као и да је управо Он „Онај који јесте“ (Јахве) који се јавио Мојсију и чије Име му је откривено (ср. 2б Мој. 3, 14), Име које је изнад свакога имена.Сва Његова имена, а тиме и сва Божија имена ће се сабрати у имену Исус Христос, што значи Спаситељ и Месија, Помазаник Божији.Име Исус је открио Архангел Гаврило Богородици, кад јој је јавио:

„И ево зачећеш и родићеш Сина, и надјенућеш му име Исус, Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега“ (Лк. 1, 31-32). Тиме се уства-ри испунило оно што је у древна времена Господ казао преко про-рока Исаије: „Ето, дјевојка ће зачети и родиће сина, и надјенуће му име Емануил; што ће рећи: С нама Бог“ (Мт. 1, 22-23; Ис. 7, 14).Тако је Син Божији постао Син Човјечији; Јединородни Син Божији, Ријеч (Логос) Бога Оца, који „бјеше у почетку“; Логос (Ријеч) који

„бјеше у Бога“ и „бјеше Бог“, „кроз кога све постаде“(Јн. 1, 1-2) - „постаде тијело (=човјек) и настани се међу нама, и видјесмо славу Његову, славу као Јединородног од Оца, пун благодати и истине“ (Јн. 1, 14). Он, дакле, који је вјечна слава Божија, као вјечни Логос и савршени Бог, постаје и слава човјекова, савршени човјек, „у коме обитава сва пуноћа Божанства тјелесно“ (Кол. 2, 9).У овој двоједној тајни, тајни јединства Бога и човјека, тајни – Богочовјека Христа, дарована је нама људима и свима земаљским и небеским створењима, неисказива радост и откривен вјечни и богочовјечни смисао свега постојећег. Има ли веће радости од те да је Бог са нама, у нама и међу нама (Емануил)? Има ли и може ли бити веће среће, радости, славе и смисла за човјека, од те што је тиме што је Бог постао човјек, човјек задобио – безмјерну славу и мјеру свога, ка бољем, напредовања и бескрајног усавршавања? Узрастања „у мјеру раста пуноће Христове“ (Еф. 3, 19)! Заиста нити има, нити може бити.Зато није никакво чудо што је тек појавом Христа и Хришћанства, човјечанство осјетило и спознало могућност истинског напретка, прогреса. Та идеја је први пут тако јасно заживјела код хришћанских народа и преко њих се пренијела на цијело човјечанство. Међутим, она је само онда истински плодоносна и плодотворна, уколико њени носиоци не изгубе вјеру и осјећање, познање те истине о Христу Богочовјеку, као о основи, извору и увиру, темељу и вјечној Богочовјечној мјери свакога раста, развоја и напретка. Без Њега сваки напредак и покушај његовог остварења претвара се, прије или касније, у обману и илузију, а живот и људска судбина постају „два образа највише лудости“. Зато се ми сваке године и враћамо Божићу, дану Христовог рођења, и прослављамо га, удубљујемо се у његову истину и поруку, трудимо се да усагласимо свој лични и заједнички живот са том Истином, да Христовом вјечном Свјетлошћу („која обасјава сваког човјека који долази на свијет“, Јн. 1, 9) освијетлимо све наше животне стазе и богазе.Пјевајући тако божићну пјесму анђела и пастира: „Слава на висини Богу, а на земљи мир, међу људима добра воља“, мирбожајмо се, браћо и сестре, и поздрављајмо се ове и свих година нашег живота сверадосним поздравом:

МИР БОЖИЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!БЛАГОСЛОВЕНА НОВА ГОДИНА ДОБРОТЕ ГОСПОДЊЕ!

Ваш молитвеник пред јаслама БогомладенцаАЕМ црногорско-приморски

АМФИЛОХИЈЕЕгзарх Светог трона Пећког

4

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

Издаје: SVETIGORA, Издавачко-информативна установаМитрополије црногорско-приморске

Директор: протојереј-ставрофор Радомир Никчевић

Савјет часописа: епископ диоклијски Јован (Пурић), протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, протојереј-ставрофор Радован Биговић, јеромонах

Димитрије (Лакић), Матија Бећковић, Милутин Мићовић, Матеј Арсенијевић

Главни уредник: протосинђел Кирило (Бојовић)Оперативни уредник: Рајо Војиновић

Дизајн часописа: Мирко Тољић, Владимир Јакшић

Секретар редакције: Татјана Марјановић

Редакција: протосинђел Јован (Ћулибрк), протојереј Гојко Перовић, протојереј Велибор Џомић, игуман Петар (Драгојловић), јеромонах Никодим

(Богосављевић), јереј Саво Денда, јереј Никола Гачевић, јереј Јован Пламенац, монах Павле (Кондић), монахиња Стефанида (Бабић), Весна Никчевић, Славко

Живковић, Предраг Вукић, Весна Тодоровић, Јован Маркуш

Сарадници: ђакон Игор Балабан, монахиња Амфилохија (Драгојевић), Оливера Балабан, Милена Тејлор, Сања Радовић, Марија Живковић, Ивана Кнежевић, Спиридон Булатовић, Драгана Керкез, Јелена Петровић, Милана

Бабић

Лектура и коректура: Ивана Јовановић

Фотографије: +Живота Ћирић, Зоран Тричковић, Жељко Шапурић,Јован Радовић, искушеник Павел (Алексејев)

INTERMIDIARY INSTITUTION: COMMERZBANK AG FRANKFURT/MAIN SWIFT:COBADEFF/400876825101 EUR/400876825100 Other CurrenciesNLB Montenegrobanka AD PodgoricaSWIFT CODE: MNBAMEPG/ME25530005120005043078"MITROPOLIJA CRNOGOR. PRIMOR. SVETIGORA CASOPIS"81250 CETINJEMONTENEGRO

Уредништво: Његошева 73, 81250 Цетиње, тел: 041/234-222, 230-375; Косте Главинића бр 1/А, 11000 Београд, тел: 011/369-0757,369-0705

e-mail: svetigora.urednik@gmail.comШтампа: , Суботица

obraznikza vjeru

Kulturu ivaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XX БОЖИЋ JАНУАР 2011. г. БРОЈ 204/205

· Црна

Гор

а 1,

20 €

· Ср

бија

120

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпс

ка 2

,5 К

М ·

· за Е

вроп

у 3,

5 €;

за

Ам

ерик

у $6

; за

Аус

трал

ију

10 A

UD

·

МИР БОЖИЈИ!ХРИСТОС СЕ РОДИ!20 ГОДИНА СЛУЖБЕМИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА

јануар 2011 / број 204/205

IZ SADR`AJA:

13.

11.

3.

36.

62.

•

•

•

•

•

Богословље 6Документи 15Предавање 24Библијске приче 45Мајке хришћанке 46Хронике 71

митрополит ИЛАРИОН Алфејев

Mитрополит АМФИЛОХИЈЕ

репортажа: РАЈО Војиновић

игуманија ЈЕЛЕНА (Станишић)

протојереј МОМЧИЛО Кривокапић

СУСРЕТ СА БОГОМ УНАШИМ СРЦИМА

МИР БОЖИЈИ !ХРИСТОС СЕ РОДИ !

Хришћанин не умиреЈЕДНА ЦРКВА,ЈЕДАН НАРОД БОЖЈИ

СЈЕЋАЊЕ НА ОЦА ЛАЗАРА

Епис

коп

ЈОВА

Н П

урић

Вредност, будућност исветост културеbo

gosl

ovq

e

Иако је хришћанска уметност у много чему блиска антици, ипак је чињеница да је она од самог почет-ка себи поставила један нов задатак, а то је учини-ла зато што хришћанство има сасвим другачији по-глед на свет и човека. Реч је о увођењу новог стила у уметности, новој тематици и њиховом заодевању у нове облике. На првом месту је било од посеб-не важности да се на сликама прикаже духовни садржај, односно, да се пред гледаоца изне се она небеска стварност која се не види телесним очима, него духовним очима. Једном речју, „са појавом но-вог човека поја вљује се и нови образ који му одго-вара. Хришћанство гради свој сопствени принцип живота, своје сопствено светозрење, свој сопстве-ни ’стил’ у уметности. Насупрот античком погледу на живот и облицима уметничког изражавања који му одговарају, појављује се другачије поимање уметности, другачије уметнич ко виђење које пре-кида са оним на коме је почивала уметност антич-ког света“ (Л. Успенски). Хришћанство је од антич-ког и многобожачког света прихватило само оно што је могло да се прихва ти, што је могло да одго-вара духу хришћанства. Није то продирање мно-гобожачких обичаја у хришћанство, „већ њихово оцрковљење; не паганизација хришћанске умет-ности, а са тим и Хришћанства, као што се то мис-ли, већ напротив, хришћанизација многобожачке уметности“ (Л. У.). У изради тог новог - хришћанског стила, као што правилно закључује В. Н. Лазарев, били су уложени сви стваралачки напори хришћанских уметника. Из изложеног се види да је по православ-ном трезвеновању икона, а то значи и култу-ра, неодвојива од Литургије, то јест, ор гански је с њом повезана, испуњена је светошћу и састав-ни је део литургијске тајне. Дакле, литургијски садржај је један од главних садржаја православне хришћанске иконографије. Уколико би се култура одвојила од Литургије, она би изгубила свој свеш-тени ка рактер, позив и мисао. Као што свету ико-ну као култни предмет не можемо разумети ван Литургије, тако ни културу не можемо разумети ако је одвојимо од Литургије, јер Литургија је њен животни простор. Света икона је утемељена на Христу и сва је усмере на Христовим путем. Њен циљ је, по речима преподобног Јустина Поповића, да што више божанског унесе и оствари у човеку и све ту око човека; другим речима: да оваплоти Бога у човеку и свету.Другачије речено, „када је истинита, култура, на-стала из култа, враћа се на своје литургијске коре-не. У својој суштини, она је потрага за јединственом неопходношћу која ће је извес ти из њених соп-ствених граница“(П. Евдокимов). Православну хришћанску културу могли бисмо

окарактерисати као црквену културу, јер има духовне коре-не, садржај и димензије. Свети Василије Велики је изнео све-православно мишљење по којем у човеку постоји пламена и урођена жеља за лепим. Међутим, лепота у литургијском живопису је духовна лепота, а не телесна. (Ф. Кондоглу) То и јесте разлог што у православној (византијској) уметности влада категорија узвишеног, и у њој је све јасно, једноставно, богодо лично и човекодолично.

У православној хришћанској култури Дух Свети је уну тарњи покретач и динамична чињеница, и због тога је право славна хришћанска иконографија богословска уметност. Имајући у виду богооткривену истину да је човек створен по лику Божијем, и да је личносна икона Живога и Тројичнога Бога, тада слободно можемо рећи да је „земаљска култу-ра ико на Царства небеског“ (Евдокимов). Неопходно је по-менути да је икона у развоју православне хришћанске кул-туре одиграла и игра зна чајну улогу, јер је она савршено оваплоћење естетског. Међу тим, потребно је рећи да, иако је хришћанство најузвишенији израз културе, јер је реч о новом и најсавршенијем култу, но вом начину богослужења Живом Богу и општења са Њим, ипак постоји суштинска раз-лика између световне и црквене уметнос ти. Црквену умет-ност, за разлику од световне, одликује светост и присуство нетварних Божијих енергија у духовном пресазда вању и обликовању тварнога света. Управо се у томе и састоји суш-тинска разлика између православне хришћанске уметности, с једне стране, и световне уметности, са друге стране. „Духов-на уметност не подражава ни природу, ни материјални свет, ни произвољне ликове из људске маште, него ствари које припадају царству духа, служећи се при том сакралним и симболичким формама и мистичким бојама. Она није извеш-тачена и уобра жена, него једноставна и смерна. Не служи људским страстима, него Богу. Није индивидуална, него све-човечанска, јер није вође на личним, субјективним склоно-стима, или световним укусом свога доба, него предањем и божанском благодати. Византија је пример једне такве умет-ности.“ (Константин Каварнос)Рећи ћемо још и то да је „мисао Отаца једна грандиозна фи-лoзoфиja стварања. Она је много више од оправдања култу-ре. Када буде служила у Царству небеском, култура је та која ће оп равдати историју, човека и његов свештенички позив у свету“(Евдокимов).Као што су правилно приметили православни истражива чи,

„култура је коришћена за проповед Јеванђеља, премда није увек била прихватана као органски елеменат хришћанске ду ховности. С друге стране, тешкоћа је у самој природи кул-туре. Принцип на којем је заснована грчко-римска култура је саврше на форма у границама коначног времена, што је супротно идеји бесконачног, Откривењу. Не прихватајући смрт која погађа и њу саму, она не прихвата ни оно што је трансцендира, опире се ес хатону и затвара у ток историје. Али, ’лице овога света прола зи’, и треба пазити да се не пра-ве идоли, да се не падне у илузију ’земаљских рајева’, чак ни у утопију да се Црква поистовети са Царством Божијим. ’Чека-

6

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

ли смо Царство, а дошла је Црква’, го ворио је Лоази, лице милитантне Цркве пролази као и лице ово га света“(Евдокимов).Православље је одувек имало позити-ван став према култу ри, или боље рече-но, култура је прожета хришћанством и без њега она је незамислива и била би мртва. Чувена је мисао Јусти на Му-ченика и Философа да све оно што је од било кога преле по, припада нама хришћанима. Заиста је тачна Јустинова при медба када се има у виду чињеница да је „хришћанство при свом ходу пригрли-ло елементе са којима се срело и облико-вало их својом мишљу и снагом. Тако је хришћанска уметност позајми ла хеленске и оријенталне елементе, обликовала их и уклопила у своју материју да би се разви-ла. Отуда у уметности православља туђи елементи нису остали недирнути, онакви какви су нађени у својој природи, него су отеловљени у хагиографију тек онда кад су духовним рођењем променили стил и структуру“ (Јован Вранос). Дакле, иако су се православни хришћански умет-ници у свом раду ко ристили античким уметничким наслеђем, ипак су у трагању за новим уметничким исказима свему томе давали једну потпуно нову садржи-ну, продуховљеност, нов смисао и све су прилагођа вали служењу хришћанској вери, хришћанском погледу на свет и чо-вековом спасењу. У том смислу, по православном поимању, васцели човеков живот, а то значи и култура, требало би да има своју осно-ву у догматском учењу и да се на том учењу темељи, то јест, потребно је да православље постане правоживље јер, како дивно каже Свети Григорије Нисијски, хришћанство је огледало природе Божије.Западна уметност је запала у ћорсокак и духовну пустош јер се одвојила од Литургије, односно, од Цркве и цркве-них канона, и недостаје јој Дух Свети као динамични „покретач“. Због тога су ри-мокатолички хришћански храмови вео-ма хладни и више личе на музеје у којима човек тешко може да се моли Богу и сту-пи у духовну заједницу са светим ликови-ма који су иконич но изображени на све-тим иконама. Једном речју, на Западу се храм такорећи не налази у литургијској функцији, и нема оне особине које има православни хришћански храм, који је сав у функцији Литургије. У наставку истичемо да је православна (црквена) иконог рафија неодвојива од догматског учења Православне Цркве и да управо због тога изражава одређене богооткривене истине; ли кови светих на 7

јануар / 2011 / s

vetigora

Током Божићног поста сам имао част да служим парохијанки која је била веома болесна – у ствари, била је на самрти. Зашто кажем да ми је била „част“ – зато што је

тајна смрти нарочито снажно стање које се човеку даје како би се приближио Христу на начин који би нама у „нормал-ном“ свету био врло тежак. Тако, на неки посебан начин, када служимо болесницима, имамо част, јер нам је дозвољено да присуствујемо тајни Божјег присуства у човеку за којом ми сами још увек трагамо.Неколико ствари је оставило на мене веома упечатљив и сна-жан утисак док сам посећивао ту парохијанку. Прва је била то што је с временом било све мање потребе да разговарамо. У ствари, читава атмосфера наших заједничких тренутака се свела на суштину, тако да је болничка соба постала налик на монашку келију у којој се одвијала једна стварност, док се напољу на улици збивало нешто не сасвим стварно. Када је та особа коначно рекла са слабашним и слатким осмехом на лицу: „Сада строго постим“, на неки је парадоксални начин, она, тешки болесник, била у стању највећег блаженства а ми, здрави, нисмо били свесни онога што је најважније.Како је време пролазило а смрт се све сигурније приближа-вала, најуочљивије је било то што би свако, улазећи у њену собу, заћутао. Овде се није само збивало нешто страшно и жалосно, каква су обично искушења смрти и растанка, већ и света тајна која се речима не да описати. С временом су се сведоци те тајне и сами мењали, бар док су били у тој болничкој соби. Ту су узимали учешћа у нечему светом што је изван њих самих; читав је контекст, који су искусили, био светост Христова, било да су то они разумели или не.

Припрема за Христово присуствоКао што многи Свети Оци објашњавају, ништа у нашем жи-воту није без дубљег значења, иако можда ми то у датом тренутку не примећујемо. Као што се поменуто страдање одвијало током Божићног поста, када се припремамо за долазак оваплоћеног Христа, тако се дубље значење овог страдања открило чињеницом да је то било управо време Његовог доласка међу људе.Током Божићног поста се припремамо за Рождество Хри-стово. То чинимо наравно постом и молитвом и прису-ством на богослужењима. Дајемо милостињу колико год можемо. Учествујемо у животворним тајанама исповести и Евхаристије. Стремимо да продубимо свој живот у Христу да бисмо достојно могли да Га сретнемо на сам дан празника.Све овде описано је у основи слично другом важном раздобљу припреме, као што је Велики пост; али, у исто време примећујемо одређене разлике. Божићни пост није толико строг по својим захтевима као што је то Часни пост. Читава атмосфера Божићног поста је нежнија и сија неким благим сјајем, у поређењу са Часним постом који подсећа на пролазак кроз пустињу до Обећане земље. Без сумње, ова другачија атмосфера зависи од празника којим се период поста завршава, јер Божић сија благим сјајем у поређењу са величанственим блистањем Пасхе. А све то је само по себи

СМРТ И НОВИ ЖИВОТРОЂЕЊЕМ ХРИСТОВИМ

иконама су слике једног другачијег света од ово-земаљског, пролазног, трулежног и смртног света који сав у злу лежи. Ликови светих на православ-ним светим иконама узносе и узводе човека ико-нопоштоваоца у тај духовни и небески свет, док западна икона оставља човека у овом земаљском свету безнадежног и безоријентисаног. Једном речју, западна религиозна умет-ност је до краја зах ваћена духом овога света (секуларизацијом), док је право славна свештена уметност у ствари саборна (црквена), а не инди-видуалистичка и уско национална, уметност која је сва прожета нетварним Божијим енергијама и неодвојива је од црквеног, саборног и богослуж-беног живота. Управо због тога се у Православној Цркви на светим иконама истиче духов на и преображењска страна иконично изображених ликова, у којима се назире динамична присут-ност Божија у свету и тво ревини уопште. У светим иконама је све прожето нетварним Божанским енергијама, и зато је у икони све другачије, други је простор и време. Ликови светих на иконама се приказују с тачке гледишта вечности, и на њима се не приказује лик смртног, палог и земаљског чове-ка већ лик духовно пресазда ног, обоженог, светог, спасеног и небеског човека - новог Адама. Реч је о ликовима у којима је засијала светлост Христо-ва. Према томе, нису у праву они истраживачи који осуђују православну хришћанску иконографију због тога што она не изображава ре алистички и верно овај земаљски (спољашњи) свет. На крају крајева, православна иконографија има сас-вим другачији циљ, намеру, смисао, садржај и другачији су њени канони. Већ смо раније нагла-сили да је православна иконографија неодвојива од Литургије и Јеванђеља, и да има богослужбе-ну функцију. Запра во, православна иконографија иконично изображава духовно преображени свет и човека хришћанина уздиже и уводи у тај свет с циљем да он постане сажитељ тог света. Реч је о свету не пролазном и вечном - Царству небеском. По православном учењу, свете иконе су саборни плод стваралаштва васцеле Цркве Христове, и због тога је свако удаљавање (одстрањивање) иконе и културе од Цркве, њеног учења, светотајинског жи-вота и Литургије, равно њиховом обе смишљавању. Једном речју, света икона живи у Цркви и неод-војива је од Литургије. Слажемо се са мишљењем Павла Евдокимова када он го ворећи о култури, карактеристично примећује да култура, ограничена каква јесте, про-дире у ствари и бића све до Божије мисли о њима, до откривања логоса бића и њихове преображе не форме. Икона у томе успева, али се смешта ван кул-туре као „слика водиља“, јер садржи непосредну визију, отворена врата ка „осмом Дану“.Али, овде ћемо још додати да „само православ-ни култ рађа православну културу“ (еп. Данило Крстић) и да је без знања светога предања и па-тристике немогуће разумети европску културу.

Преузето из књиге „Људско лице Бога“Службени гласник, Београд, 2010.

8

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

повезано са нарочитом светошћу која се откри-ва Христовим оваплоћењем.

Тајна оваплоћењаХристос се родио у градићу Витлејему. Рођен је у малој пећини, окружен мајком и оцем и неко-лицином животиња. А у питању је живи Цар чи-таве творевине! У томе почива велика поука о смирењу Христовог доласка међу људе.Међутим, да је то мера оваплоћења, нама би само остала морална поука, и наш одговор на њу би био тиме ограничен – сведен на оно шта је савремени Божић и постао.Зато је толико битно да схватимо да се на Божић Христос није само родио – иако Његово рођење у скромним условима повлачи одговарајући морални или емотивни одговор

– већ се родио као јединствени Богочовек који ће редефинисати људску историју. Сишавши међу нас у пуноћи Божанства, Христос је преу-зео на себе све што је наше осим греха. Унизив-ши се и узевши обличје Младенца, Он се обукао у човечју природу и наше услове живота. То је учинио да би се стари Адам обновио рођењем Новог (упор. Кол. гл. 3.) и да би род људски про-нашао живот у Њему као спасење од смрти и греха. Другим речима, Рођење Христово је најувишенији богословски догађај Божијег промисла који говори о Божијој предвечној намери за људски род. Док је Пасха последи-ца човековог пада, Рождество говори о Божијој првобитној намери за људски род – да буде сједињен са својим створењем. На тај начин видимо двојаки узрок Оваплоћења, које се не само односи на човеково поновно рођење у односу на грех, већ Рождество говори и о из-ворном, првом рођењу човековом, када се родио девствено од земаљског праха и Божјег даха као величанствено, ново створење Божије. Можда је то она посебна светлост коју осећамо на Божић, нарочито на богослужењима. Осећамо се некако једноставније, попут деце, безазленије, способни да додирнемо – бар за тренутак – дубину Божије љубави према чове-ку коју су Адам и Ева осећали у рају. А то иску-ство нас природно води до тога да љубимо Бога и оне у нашем окружењу.

Божја намера за људски родРождество Христово, као знак првобитне Божије намере за људски род, треба да нас дубоко гане. Као што нас други пригодно подсећају, сваки празник Цркве није само дан на који се сећамо догађаја из прошлости – то је у ствари учешће у Божијем промислу и нарочи-ти начин на који се она пројављује у датом тре-нутку. Учествовати у празнику Рождества Хри-стовог и припремном периоду Божићног поста, значи заправо бити у заједници са благодаћу Христовом која се мудро пројављује нарочито у ово време. То значи да се обнављамо у лику

jеромонах И

РИН

ЕЈ Стинберг

povodom praznika

9

јануар / 2011 / s

vetigora

Христове предвечне намере, која се у време Рожде-ства посебно односи на наш изворни призив у рају.О томе пише Св. Атанасије Александријски:

„Бог се оваплотио да би учинио човека пријемчивим за Његово Божанство. Осиромашио је да бисмо се ми обогатили Његовим сиромаштвом. Сишао је да бисмо се ми уздигли. Био је кушан да бисмо ми мог-ли да побеђујемо. Прихватио је најгоре, да би нама дао најбоље.“Коначно, смисао Рождества Христовог је да пронађемо свој изворни призив и да се обновимо у Његовом лику, да се обновимо у мери поновног рођења.Попут парохијанке на самрти у болничкој соби, сва-ко од нас ће се наћи у ситуацији у којој наша вера бива на завршном испиту. То не мора бити смрт која је раздвајање душе од тела, већ се можемо наћи у животним искушењима када смо призвани да се одвојимо од пролазних и световних ствари. У том смислу, свако искушење је мала смрт, те смо као ова парохијанка и ми призвани – чак и ако на мањи на-чин – ка стварности наше вере.Таква искушења се најпре могу учинити као прави ћорсокаци. Тако наше пало поимање види таква ис-куства; заиста и свет нас томе учи. Али, напредујући у вери бићемо способни да нађемо живот у Христу усред онога што нам је раније изгледало као најтеже. Исто важи и за пећину у којој је рођен Христос: из световне перспективе она представља напуште-ност, али у Христу постаје врата раја. Тако дакле, исто важи и за нас када се нађемо усред искушења.

Учествовање у нашем стању, присаједињеност Његовом животуХристос је дошао да учествује у нашем стању. Иако је безгрешан, Својим оваплоћењем тајанствено учествује у истом страху који сви делимо и у истим

слабостима – што ће коначно довести до тога да суделује у смрти која је удео свих нас. Међутим, то није био коначан циљ оваплоћења, јер да јесте онда би Рождество Христово било само емотивна прослава Бога који је постао „подобан браћи“ (упор. Јев. 2, 17). Да је то био коначни циљ оваплоћења, ми бис-мо с правом могли да осетимо управо потпуну бесмисленост таквог догађаја: „Наш циљ је смрт, Бог нам се присаједињује у смрти... дакле?“ И заиста, овако гласи питање савременог чо-века о Богу, када Га сусретне на оном дубљем путу усред жи-вотних искушења.Да, ако би се циљ хришћанског живота и Рођења Христовог свршили на томе, онда заиста и нисмо далеко одмакли. По-чели смо и завршили смрћу. А савремени човек осећа тај „ћорскокак“ у многим савременим тумачењима Христа, чак и ако није способан да се тако јасно изрази.Када је у питању смрт, човеково најдубље стремљење се не може једноставно задовољити пријатељем (ма коли-ко пријатан он био) чак и ако је тај пријатељ Бог. Човек вапи за нечим дубљим од пријатељства, и осећа да то не може бити једина намера Божија – стварни и најузвишенији циљ Његовог оваплоћења. Тачније, човек вапи за избављењем од смрти; он не жели смрт и духовни ћорсокак усред искушења и страдања већ да се роди за живот. Човек жели живот, а у данашњем друштву му је то више него икада потребно да би сачувао умно, душевно и телесно здравље.Рождеством Христовим нам је показано да је истински циљ стварања да нађемо живот поновно се родивши у детињој простоти. Да бисмо то учинили сви треба, попут Владике Хри-ста, да се нађемо на напуштеном месту, попут пећине у којој је Он рођен. Онда ћемо, као и та пећина, наћи у Христу нови и дубљи живот од оног којег смо до сада били свесни.

Нека буде тако!Христос се роди! Славите Га!

Извор: www.monachos.net С енглеског превела: Милена Тејлор

10

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

„Христос се рађа – прослављајте! Христос с небеса – сусрећите! Христос на земљи – узвисите се! Пјевај Господу сва земљо!“ Тим ријечима почео је своју божићну бесједу Свети Григорије Бо-

гослов и од тада, ево шеснаест вјекова оне звуче у нашем црквеном богослужењу постављајући нам једна те иста питања: У чему је значај Христовог рођења за свакога од нас? Како да дочекамо Христа који си-лази са небеса? Како се ми можемо вазнијети са земље на небо? Како мо-жемо прославити Христа својим животом?Многе религије које исповиједају једнога Бога обећавају човјеку да се може у некој мјери приближити Богу, осјетити Његово присуство и близину. Али, ниједна религија, осим хришћанства, не даје могућност човјеку да упозна Бога као брата, као пријатеља. Кроз оваплоћење Сина Божјег, по ријечима Преподобног Симеона Новог Богослова, постајемо синови Бога Оца и браћа Христова. Бог се оваплотио да би

имао могућност да општи са нама на равним основама, да би подијеливши нашу судбину и проживјевши наш жи-вот, добио право да нам каже о себи и о нама ону последњу истину, која нам се никако другачије није могла откри-ти. Истину о томе да нема провалије која дијели Бога и човјека; нема несав-ладивих препрека за сусрет између Бога и човјека - очи у очи, лице у лице.Тај сусрет се дешава у нашем срцу. Ради тог сусрета Господ је сишао на земљу, постао човјек и проживио људски живот: родио се у Витлејемским јаслама, бјежао у Египат, вратио се у Назарет, васпитавао се у кући стола-ра, крстио се, изашао да проповиједа, ходао по Галилеји, Самарији и Јудеји проповједајући Царство небеско и лијечећи људске болести, претрпио муке и смрт на крсту, васкрсао из мртвих и вазнео се на небеса. Све то ради тога да би се збио тајанствени сусрет, да би се срушила преграда између човјека и Бога, коју је подигао људски гријех (...)Историја Адамовог грехопада је историја цијелог људског рода и сва-ког човјека. Адамов гријех понавља свако од нас када се удаљава од Бога и гријеши. Али Христос се оваплоћује за сваког од нас и зато је Христо-во спасење Адама и наше спасење.

„Раздријеши се свезани Адам, слобо-да пак свима вјерним дарова се“, каже се у канону који се чита на повечерју уочи Божића. Кроз Христа се свим људима враћа та богоподобна слобо-да, коју су Адам и његови потомци из-губили кроз гријех и отпадање од Бога.Свети Григорије Богослов назива Богоовлапоћење „другим стварањем“, када Бог поново ствара човјека, примајући на себе људско тијело,

„другим општењем“ између човјека и Бога: „Постојећи почиње да постоји, Нестворени се ствара, Богати постаје сиромашан кроз примање плоти како би се ми обогатили Његовим Божан-ством... Шта је нова тајна? Ја сам имао лик Божји и изгубио га, а Он узима моје тијело да би спасао и лик, и мене обесмртио. Он ступа у други контакт с нама, који је много бољи и узвишенији од првога.“У оваплоћењу Слова се дешава, пре-ма мишљењу Светог Јефрема Сири-на „размјена“ између Бога и човјека. Бог од нас усваја људску приро-ду, а нама дарује своје Божанство. Кроз оваплоћење Слова дешава се

мит

рополит И

ЛА

РИО

Н А

лфејев

besjed

a

СУСРЕТ СА БОГОМ УНАШИМ СРЦИМА

11

јануар / 2011 / s

vetigora

обожење човјека. „Слово се оваплотило, да би се ми обожили“, каже Свети Атанасије Велики. „Син Божји је постао Син човјечји, да би синове људске учи-нио синовима Божјим“, казао је Свети Иринеј Лион-ски. Обожење за које је човјек био предназначен са-мим чином стварања и које је кроз грехопад изгубио, враћено му је кроз оваплоћено Слово.Управо се у Христовом рођењу дешава потпуна об-нова људске природе. И не само у том јединственом Рођењу које се десило прије двије хиљаде година у Витлејему, него и у овом Христовом рођењу које се опет и опет дешава у нашим душама. Јер људске душе су „животињске јасле“ које Бог чини смјестилиштем свог Божанства и храмом својим. Човјек је у грехопа-ду „постао сличан бесловесним животињама“, али Бог долази палом човјеку и од његове душе чини мјесто у којем се дешава тајанствени сусрет између Њега и нас.Највеће чудо Богооваплоћења је у томе што се оно, догодивши се једном у историји, изнова обнавља у сваком човјеку који прилази Христу. У дубокој ноћној тишини Слово Божје се оваплотило на земљи: тако се оно оваплоћује у ћутљивим дубинама наших душа – тамо гдје разум ћути, гдје су ријечи исцрпљене, гдје људски ум предстоји Богу. Никоме знан, на земљи се родио Христос и само су магови и пасти-ри, са анђелима дошли да га дочекају. Тако се тихо и непримјетно Христос рађа у људској души, а она му излази у сусрет, зато што се у њој разгара звијезда која води Свјетлости.Ми тајанствено Христа сретамо у молитви, када одједном откривамо да је наша молитва примљена и услишена, да је „Бог дошао да се усели у нас“ и ис-пуни нас својим живоносним присуством. Ми Христа сретамо у Евхаристији, када причестивши се Тијелом и Крвљу Христовом одједном осјетимо да је наше сопствено тијело проткано Његовом Божанственом енергијом и да нашим венама тече Божја Крв. Ми Хри-ста дочекујемо и у другим Тајнама Цркве, када се кроз додир са Њим обнављамо и оживотворујемо за жи-вот вјечни. Ми сретамо Христа у нашим ближњима, када се наш ближњи одједном отвара пред нама и ми видимо гдје у његовој скривеној дубини сија лик Божји. Ми сретамо Христа у нашем свакодневном жи-воту, када у буци и вреви одједном чујемо Његов глас како нас зове или када видимо његово јавно и изне-надно мијешање у ток историје.Управо тако изненадно и неочекивано се умијешао Бог у живот човјечанства прије двадесет вјекова, када је својим рођењем преокренуо читав ход историје. Управо се тако Он рађа поново и поново, у душама хиљада и хиљада људи и мијења и преображава чи-тав њихов живот, чинећи од невјерника вјернике, од грешних светитеље, спасене од губитника.Нека празник Христовог рођења буде празник рођења Христовог у нашој души и нашег препорода у Христу. Ућутимо за свијет, како би се у нашој души родило Божје Слово и напунило нас Божанством, свјетлошћу и светошћу...

Слово изговорено 6. јануара 2009. г.Са руског Марија Живковић

Ристо Радовић и Петар Пејовић, тада студенти друге године Богословског факултета, су били међу првима које сам срео када сам 1959. г. до-

шао у Богословију Светог Саве у Београду. Они су, будући библиотекари, становали у Богословији. Од-мах су ме, по земљачкој линији, увели у библиотеку за помоћника. Сигурно не бих тако рано почео да читам Достојевског и не само њега, да није било њих. Љубо Радуловић је такође био у том земљачком кругу. Током студија били смо у контакту. Посебно памтим и чувам писмо Риста Радовића послије смрти мога оца. Касније сам као свештеник често користио у некроло-зима неке елементе из тог писма. Послије неког времена сам чуо од јеромонаха Атанасија (Јевтића) да се Ристо замонашио у Грчкој и добио име Амфилохије. Атанасије га је описао као

„благообразног“ и озбиљног. Тамо је докторирао и све је указивало на то да нема намјеру да се врати. Пошто сам током студија, на моју велику срећу, имао честе сусрете са оцем Јустином Поповићем, тако се наставило и када сам рукоположен 1969. године и по-стао парох которски. Отац Јустин је имао ограничено кретање а у Београду је одсиједао код г. Петра и Олги-це Врањкић у улици Цара Уроша близу Патријаршије одакле му је било згодно да користи библиотеку Бо-гословског факултета и Патријаршије. Понекад бисмо се срели управо код његових домаћина. Једне ноћи тамо је било неколико архијереја, отац Атанасије и ја, који сам се случајно затекао у Београду. Отац Јустин је изненада отворио причу о ситуацији у Црној Гори и инсистирао да ја као једини који сам на терену кажем шта мислим да треба да се ради. Сјећам се негодовања неких владика што се та прича отвара и што мене консултује као врло младог. Пошто је о. Јустин ипак остао при ономе што је започео, рекао сам оно што сам стварно мислио, да врати о. Амфилохија у земљу, за почетак да буде професор, а кад буде Божија воља, да буде биран за Црну Гору. Сјећам се разних комен-тара тог момента, међутим, није много прошло, а о. Атанасије је дошао у Котор, послан од о. Јустина, да разговарамо о практичним детаљима. Потом је о. Атанасије отишао у Грчку, пренио вољу о. Јустина, и тако се о. Амфилохије обрео у Београду. Тад сам га први пут видио у мантији. О активностима „велике тројке“, Атанасија, Амфилохија и Иринеја се доста зна. Тада се организују чувени симпосиони на разне теме, а посебна прича су биле трибине као наговјештај до-ласка нових времена. Црногорска комунистичка власт је помно пратила рад о. Амфилохија и знам за бар једну делегацију која је ишла код патријарха Герма-на да нађу начина да се спријечи избор о. Амфилохија

Хришћанинне умиреПоводом 20 година од ступања у Трон митрополи-та црногорских Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија

12

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

за митрополита црногорско-примор-ског. Тада су истурани разни кандидати, али изричити су били да Амфилохије не може да буде митрополит. О једном так-вом састанку сам имао информације из прве руке, јер сам и сам поменут на ис-том као неко кога треба уклонити из Митрополије. По једном детаљу бих рекао да о. Амфилохије тада није до краја схватао колико је важно да баш он буде митро-полит црногорско-приморски, јер би сигурно другачије реаговао на сахрани једног академика у Колашину. Наиме, епископ Стефан жички ми је рекао тада већ да епископ банатски Амфилохије не

Драги Момчило,Ових дана сам сазнао да се налазиш на фа-култету а у исто време да ти је умро отац. Прије свега, прими моје искрено саучешће у твом болу који те је задесио његовим губит-ком. Мене је то болно изненадило јер коли-ко је мени познато твој отац није био толи-ко стар. Ја те не бих умео тешити и не знам шта бих имао као утеху да ти кажем. Само ћу ти навести речи једног Индуса о чијој смрти сам скоро читао у једној књизи. Умирући у мукама (то је било почетком вијека у Хималајима) он се обраћа маси која је посма-трала његове последње тренутке: „Шта сте дошли да видите? Смрт једног хришћанина? Ако сте зато дошли, преварили сте се. Јер, овде не умире хришћанин – овде умире Смрт!“ Загонетка умируће смрти је пара-докс хришћанства и његово оправдање. И утеха твоје туге и свачије ко прихвати тај парадокс. А твој покојни отац је тим пара-доксом живео и живи. Зато је његова „смрт“ призив теби и мени да се потрудимо да тај парадокс у наш живот уведемо као мерило свог кратког постојања на земљи. Опрости ми што ти овако саучешће пишем. Ја не знам како бих друкчије могао писати а да не ос-крнавим тајну хришћанског умирања. Око главе једног младића у римским катаком-бама из првих векова хришћанства напи-сано је: „Вечно се радује у миру“ (Semper in pacem gaudet). Реч „радост“ се може само на хришћанским гробовима наћи. Кроз твоју тугу она пише и на гробу твог оца, дивног свештника Господњег Риста Кривокапића! Уколико стигнеш пиши ми. Ја сам за ову годину овде у Риму. Поздравља те Живко Кајевић кога сам видио скоро, при прола-ску кроз Париз. Ако знаш адресу Димитрија Калезића и мјесто боравка (или Пејовића исто) пошаљи ми молим те.

Са срдачним поздравом,твој Ристо.

Рим, 8. 11. 1964. г.

протојереј М

ОМ

ЧИ

ЛО

Кривокапићjubilej

13

јануар / 2011 / s

vetigora

жели да иде у Црну Гору. Искористио сам ту сахрану да га питам зашто неће у Црну Гору кад се вратио у земљу због тога да би био митрополит црногорско-примор-ски, а он је одговорио да му је добро и у Банату. Сјећам се откоса који је направио владичанским штапом када је то изгово-рио. Ја сам реаговао у свом стилу и ре-као: „Сањаћеш ти оца Јустина!“ Расправа о томе се наставила и у дому његовог бра-та Рада, свештеника у Колашину. Обојица смо остали при своме. Господ је пресу-дио како је пресудио. Дакле, ја сам један од криваца што је Амфилохије Радовић данас митрополит црногорско-при-морски. На дан његовог устоличења на Цетињу, послије силних поздрава раз-них митроносних глава и крема српске интелигенције, поздравио сам га у име свештенства Митрополије и рекао да ће већ за који дан упознати праву ситуацију на Цетињу. Нашалио сам се на рачун ријечи Апостола Павла „ко епископства жели, добру ствар жели“, да Апостол Пав-ле није предвидио да неко треба да буде владика и у Црној Гори. Наиме, примицао се Бадњи дан...Када је недавно био избор Патријарха, био сам дубоко увјерен да митрополит Амфилохије неће бити патријарх јер је Митрополија црногорско-приморска његово призвање и његов крст. Тако ће бити до Божије воље.

тупањем на сцену вишепартијског cиcтeмa поједине партије и политичари су умислили да Црква као ванвременска институција треба да буде њихово партијско надлештво. Некадашњи припадни ци раз-

них бољшевичких слу жби безбједности (цивилних и војних) знатно инфилтрирани у данашње партије, најрадије

би Цркву по старој на вици смјестили у кавез, сма трајyћи да јој је „име ћут, а презиме муч“. Посматрајyћи некадашњег удба-

ша и ража ловног амбасадора Миленка Стефановића како „важно“ прати преваранта, распопа Дедејића (лишеног чина и под про-клетством велике Христове Цркве Цариградске Патријаршије), на његовим путовањима од Цетиња до Бугарске и Америке, про сто се човјек запита ко је у ствари од њих двојице „по главар“ ове кому-нистичке секте? Ових се дана и неки Сте фан Огњеновић огласио у ревији „Исток“ (бр. 46, окто бар 1999, стр. 15) и уз низ дру гих гадо-сти важно саопштио да „српском народу који хо ће своју народну Српску Цркву“ не одговара ни митро полит Амфилохије. За разли-ку од Стефановића, Стефан не саопштава кога би поже лио за „по-главара“ своје ко мунистичке секте. Ови су Сте фани Стефановићи у нечему потпуно сагласни. Не одго варају им ни митро-полит Амфилохије ни Црква (ванвременска институци-ја) којој служи, јер очиглед-но не схватају да Црква није само свештенство, већ и сви вјерујyћи људи. Из данашњег одно-са према уваженом ми-трополиту Амфилохију, као и својевремено према његовом уваженом претход-нику, покојном митрополи-ту Данилу Дајковићу није тешко уочити однос некада-шњих и данашњих вјерника комунизма према Митрополи ји црногорско-приморској, ко ја траје, ево већ 780 година.

Из морачке куће РадовићаКао пред сједник Извршног одбора СО Цетиње током 1984. г. сам био неколико пута присутан у друштву републичких функционе-ра када се водио неформални разговор о могу ћем насљеднику већ остарје лог митрополита Данила Дајковића, који је тада био за-шао у деведесету годину. Најодговорнији партијски и државни ру-ководиоци СР Црне Горе плашили су се, и помињали као најмање пожељну варијанту избор за ви карног епископа „неког“ Ам-филохија, који би замјењивао господина Данила и постао касније његов насљедник на трону митрополита. На моје питање због чега је господин Амфилохије непожељан и одакле је, слиједили су од-говори да је „врло опасан, а да је иначе Црногорац из Доње Мора-че, једно од петнаесторо дјеце Ћира Радовића“. Нијесу оспоравали да је врло образован и паметан, али су истицали да је антикомуни-ста, као да би свештеници у нај мању руку требало да по њиховом дик тату буду комуни сти! Одбојност тадашњег репyбличког руко-водства према г-дину Амфи лохију побудила је моју радо зналост те сам се ближе инфор мисао о овој свестраној и самосвојној лично-сти. Тих година су међу студентима у Београду била веома популар-на два професора Теолошког факултета, Амфи лохије Радовић и Атанасије Јевтић. Држали су предава ња и учествовали у струч-

Главна примједба Милатовића, Ђурановића, Орландића и дру-гова била је: Амфилохије је ан-тикомуниста! Као да владика треба да буде комуниста? По-кушали су да врбују еписко-па горњокарловачког Симеона Злоковића да дође на цетињски трон. Кад је он одбио, покушали су да на брзину замонаше и хи-ротонишу зеничког теолога Ми-раша Дедеића, још тада ближег Удби него Цркви.

Седиште Митрополије црногорско-приморске, Цетиње

14

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

ним расправама на разли чите теме у Студентском граду и Дому омладине, а према сведочанствима тадашњих сту-дената то су би ли празници духовности. Обојица су веза ни за наше кра јеве, Амфилохије рођењем, а Атанасије породичним поријеклом Јевтића, који су из Цуца у Катунској на хији. Го-сподин Амфилохије је, иако врло млад, био већ тада једна од најуваженијих личности Српске Пpавославне Цр кве, такође веома поштован и у осталим право славним и хришћанским црквама. Овај врсни интелектуалац, поред матерњег cpпcкoг, говорио је већ тада шест страних језика. Послије завршеног Богословског факул тета и студија класичне филологије на Филозофском факултету наставља постдипломске студије у Берну и Риму, а докторира у Атини са највећом могућом оцјеном. Предавао је на Руском православном институту Светог Сергија у Паризу, а те 1984. био је декан Теолошког фа-култета у Београду. Његови бројни есеји објављивани су на грчком, француском, ита лијанском и њемачком јези ку. И још - оно што у Црној Го ри није без одређене тежине - по-тиче из познате морачке војводске куће Радовића, потомак је првих сенатора Сената Светог Петра Цетињског. Свакој разумној и цивилизованој власти требало је да импонује да уопште међу свештенством постоји оваква лич-

ност из Црне Горе. Нор-мално би било да власт поздрави будyћи избор г-дина Амфилохија Радови-ћа за викарног еписко па и да му пружи руку сарадње на свеукупној духовној обнови де христијанизоване Црне Горе. Међутим, то није било тако а стварни разлози су се могли само наслућивати. Благодарећи увиду у архи ву Митрополије црногорско -приморске, у прилици сам да по први пут јавности у најкраћим цртама предочим дио из докумената који показује дешавања поводом пред-лога да др Амфилохије Радовић буде изабран за викарног епископа Митрополије црногорско-при-морске.

Веселин Ђурановић води кадровску политику у СПЦУ разговору са митрополитом црногорско-при-морским Данилом Дајковићем 11. фебруара 1983. предсједник Предсједништва СР Црне Горе Веселин Ђура новић је саопштио да СР Црна Гора неће при-

dokumenti

ЈОВАН Маркуш

„Неподобни“јеромонах АмфилохијеТражили су да Цркви име буде ћут а презиме муч - до сада необјављени документи о отпору комунистичких власти да јеромонах Амфилохије Радовић замијени митрополита Данила Дајковића.

Митрополит Амфилохије са својим претходником,блаженопочившим митрополитом Данилом.

15

јануар / 2011 / s

vetigora

хватити сарадњу са Амфилохијем Радовиhем, проф. Теоло шког факултета у Београ ду, уколико Српска Право славна Црква предложи ње га за насљедника митропо литовог и да ће то довести до озбиљног погоршања одно са СР Црне Горе са Срп ском Право-славном Црквом. Предсједник Ћурановић је замо-лио митрополита да овај став, као званични став СР Црне Горе, пренесе па тријарху Герману. Поред овога, предложио је да се одреде потенцијални кандидати који би би ли погодни, и да се ти предлози прослиједе надлежним државним органи (господин Ђурановић заборавља да је Црква одвојена од државе!).

Марко Орландић слиједи Ђурановића и МилатовићаПредсједник Предсједништва СР Црне Горе Марко Орландић је 20. октобра 1983. митрополиту Данилу саопштио да се став у односу на Амфилохија Радовића није промијенио. На ово је митрополит Данило кон-статовао да је тај став исти „као ранијих предсједника, Вељка Милатовића и Веселина Ђурановића“.

Врбовање епископа СимеонаНа молбу Извршног вијећа СР Црне Горе, у договору са ИВ СР Хрватске, а у име СИВ СФРЈ Југославије Радо-ван Самарџић је посјетио 25. новембра 1983. г. еписко-па горњокарловачког Симеона Зло ковића. Циљ овог разговора, којем је присуствовао и секретар епархије свештеник Симо Вишекруна, био је позив епископу Симеону (који је поријеклом из Бије ле код Херцег-Но-вог) да се прихвати положаја митрополита црногор-ско-приморског. На тај предлог епископ Симеон се само насмијао и предложио као канди дата за положај митрополита тадашњег декана Теолошког факулте-та СПЦ Амфилохија Радови ћа, за кога је истакао да је вео ма образован и паметан. Његова Светост Патри јарх српски Герман 7. маја 1984. обавијестио је надлежне државне органе да је митро-полит црногорско- приморски Данило поднио остав-ку због година (90) и болести тражећи да Архијерејски Сабор који за сиједа почевши од 11. маја 1984. изабе-ре викарног епи скопа Митрополије црногор ско-приморске. Саопштио им је такође да ће вероватно за викар ног епископа бити изабран јеромонах Амфи-лохије Радовић, с обзиром на мишљење већине епи-скопа Српске Православне Цркве.

Притисци на патријарха Германа Патри јарх српски Герман и митрополит црно-горско-приморски Данило примили су, на његов захтјев, потпредсједника Извршног вијећа СР Црне Горе др Божидара Тадића 15. маја 1984. у Бе ограду. Потпредсједник Тадић је указао на озбиљне и дале-косежне посљедице уко лико би на дужност викарног епископа био изабран Амфи лохије Радовић или неко ко није по рођењу Црногорац (као да Амфилохије није Цр ногорац!). Патријарх је иста као да међу за-монашеним свештеницима који су по ро ђењу Црно-горци, осим Амфи лохија Радовића нема ни једног који би испуњавао услове да буде викарни епископ. Патријарх је нагласио да је Амфилохије Радовић, 16

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

наро чито међу студентима теоло гије и млађим свештеницима веома популарна личност, која има високо теолошко и опште образовање, упоран је и веома ревно-стан. Потпред сједник Извршног вијећа др Тадић је нагласио да „Став руководства СР Црне Горе, а такав је и став СР Србије, по питању Амфилохија Радови ћа остаје у цјелини онако како је дефинисан у априлу 1983.“ Патријарх је на крају разговора саопштио да ће упознати Сабор са званичним ставом СР Црне Горе и да уколико др Амфилохије Радовић и буде изабран за викарног епископа то неће аутоматски зна-чити да ће бити и митрополит црногорско-приморски.Предсједник предсједништва СР Црне Горе Миодраг Влаховић примио је 29. јуна 1984. у куртоазну посјету ми трополита црногорско-при морског Данила на лич-ни за хтјев. Разговору је присуство вао и шеф кабинета Бранислав Средановић. Предсједник Прдсједништва саоп штио је митрополиту Дани лу да се, иако се врше годишње промјене предсједника Пред сједништва СР Црне Горе, ни шта не мијења и нагласио „Исто мислим што и прет ходници, Веселин Ћурановиh и Марко Орландић.“ Митрополит Данило је нагласио да се надао да ће код Веселина Ђурановића, на ра-чун своје временог дружења са њего вим оцем, успјети да „пробије лед“ када је у питању избор Амфилохија Радови ћа за замјеника митропо лита (викарног еписко-па), али истакао је митрополит „ви то изгледа предајете је дан другом као дужност“.

Мираш Дедеић кандидат Партије Митрополит црногорско -приморски Данило је 19. септембра 1984. примио потпредсједника Извршног вијећа СР Црне Горе др Божидара Тадића. Тадић је по-кренуо питање могућности да се замонаши Мираш Дедејић, теолог из Зенице, којег би власт протежирала за викарног епископа, односно за митрополита црногорско-приморског. Ову идеју је митрополит одбио као неканонску, а за Дедеића је ре као да не зна што је завршио, да је крио да се женио у Па ризу, да му не може вјеровати и да кад би и могао канонски, таквог човје ка не би прихватио. Поводом усељења у нови Владичин стан, митрополит Да нило је 20. децембра 1984. године на Це тињу при-мио предсједника Предсједништва СР Црне Горе Миодрага Влаховића. Митрополит Данило је дао сугестију да власт у Цр ној Гори измјени став што се тиче Амфилохија Радовића, јер се ради о човјеку оданом Цркви, веома образованом, који говори не-колико језика и који је Црногорац. Пред сједник Влаховић је нагласио да је чуо да је Радовић врло интелигентан, да оданост Цркви није никаква сметња, али и да је чуо да иде у Аустрали ју на неки семинар гдje ће бити непријатељски настројени свеш-теници из иностранства. Митрополит Данило је саоп штио да у мају жели да под-несе дефинитивну оставку и нагласио: „Ви хоћете Црногорца за митрополита, а опет нећете Радовића, па се може десити да дође неко ко није из Црне Горе.“Митрополит Данило је на Цетињу 30. јануара 1985. г. примио потпредсједника Из-вршног вијећа СР Црне Горе др Божидара Тадића, који је истакао да је два пута разговарао са патријархом Германом, у мају 1983. и у мају 1984, а у вези са избо-ром Амфилохија Радовића за викарног епископа и да је и даље став СР Црне Горе исти, тј. негативан. Напоменуо је да се власт у СР Црној Гори не би супротстављала именовању за викарног епископа Митрополије црногорско-приморске и неког ко није по рођењу Црного рац, уколико патријарх и Си нод међу свештенством које је завичајно везано за Црну Гору не буду могли наћи такво лице. Митрополит Данило је нагласио: „Ово што чујем је значајна измјена у ставу Црне Горе, пошто сте до сада стално истицали да то лице треба да буде Црногорац по рођењу”. Истакао је да зна патријархово мишљење да је најбоље да буду задовољни и Црква и држава, али да треба имати у виду чињеницу да патријарх само предлаже, а одлучује Синод.

Потпредсједник црногорске владе Божидар Тадић изнио је септем-бра 1984. „став другова одозго“. Умјесто Амфилохија Радовића, ко-мунисти су још далеке ‘84. тражили да се за викарног епископа на Цетињу постави Мираш Дедеић. При том им није сметало што се тај теолог из Зенице није још замонашио. Предлагали су да се то обави на брзину. Стари митрополит Данило одбио је ту идеју као неканон-ску, поставивиши притом питање зна ли се какве је школе тај Дедајић завршио и зашто од јавности и своје Цркве крије да је у Паризу био ожењен. Комунисти су (привремено!) одустали од свог идеалног ка-дровског рјешења.

17

јануар / 2011 / s

vetigora

Свештеник „прочетничке“ оријентације Митрополит Данило је поново примио Божидара Тадића 29. марта 1985. на Цетињу и обавијестио га је да је имао састанак са патријархом Германом којем је саопштио непромијењени став Црне Горе пово дом Амфилохија Радовића, као и да би власт у Црној Гори прихватила алтернативног кан-дидата макар и не био по рођењу или поријеклу Црногорац. Међутим, патријарх је изнио велику резерву према овом ставу. Истакао је да је Митрополија црногорско-приморска увијек имала на свом челу човјека са црногорских простора, те би довођење некога са стране представљало преседан са тешко сагледивим посљедицама. Потпредсједник Тадић је одговорио да они не могу мијењати став о Амфилохију Радовићу поготово када се има у виду његово дјеловање у Аустралији децембра прошле године, када је одржао опијело Радулу Радовићу (стрицу!) који је баш тих дана умро у Аустралији, гдје је послије рата дошао као политички емигрант. Митрополит Данило је ка зао да патријарх зна за овај чин Амфилохија Радовића и да сматра да се није

огрије шио о углед наше земље, јер је по хришћанском оби чају, свеш-теник обавезан да врши опијело сваком хришћанину ако овај умре у његовој близини, па макар се ра-дило и о непријатељу. Амфилохије Радовић је по ступио онако како је по канонима морао поступити. Пот-предсједник Тадић је изнио сумњу у овакво мишљење митрополита Да-нила, ре кавши „да се Радовић овим чином практично солидари сао са четничким подзе мљем у иностран-ству и потврдио да као свештеник и декан Теолошког факултета не од-ступа од политичког дјеловања са прочетничких позиција.“ На крају разго вора митрополит Данило је изразио жељу да потпредсједник Тадић што прије са садржајем овог разговора упозна најодговорније у Ре публици, прије свега Миодрага Влахо вића и Радивоја Брајовића.

Избор Никанора за викарног епископа Одлуком Светог Синода СПЦ од маја 1985. г. др Амфилохије Радовић је изабран за владику банатског а господин Ни канор Богуновић, родом из Книнске крајине, за ви-карног епископа Митрополије црногорско-приморске. Послије веома успјешних пет година на мјесту вла дике банатског др Амфи-лохије Радовић је 1990. г. на Цетињу хиротонисан за митрополита црногорско- приморског. Епископ Ни канор Богуновић са којим је оп-штина Цетиње имала изузетно до-бру сарадњу постао је владика горњокарловачки. Из ових извода архив ских докуме-ната свако може извући закључак како жели, па, и Стефан Стефано-вић. Наш однос према митропо-литу црногорско-при морском Амфилохију Радо вићу нити ће умањити нити увећати његово досадашње дјело. Тај однос прије свега показује нас саме. А у овом смутном времену као да поново постаје ак туелна пјесничка порука краља Николе:

„Ко би сумњао у виђелоКод обадва здрава ока, Од живота бесмртнога Одрекла се само стока.“

Текст првобитно објављен уГласу Црногорца, 27. 10. 1999. г. под насло-

вом "Тај Амфилохије је опасан човјек".

Хиротонија јеромонаха Амфилохија заепископа банатског у београдској Саборној цркви, 1985. године.

18

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

jubilejпрот

ојереј ОБРЕН

Јовановић

Неуморни трудбеник Цркве Божијесврт на двадесет протеклих година, колико је

митрополит Амфилохије епископ Цркве у Црној Гори може се учинити са разних тачки гледишта. Ако бих покушао да о њему, као и о томе шта он значи Цркви у Црној Гори говорим из личног угла вјероватно бих

био субјективан: тешко би било објективно говорити о ономе који вас је духовно родио и

очински годинама васпитавао. Да бих ово избјегао, о његовој несумњивој величини и значају говорићу језиком недвосмислених и необоривих чињеница. Чињеница које потврђују ријеч да ће се прави ученици Господњи препознавати по дјелима њиховим.Свако вријеме носи своје бреме. Да бреме претходног митрополита црногорско-приморског, блаженог спомена Данила Дајковића није било нимало лако, најбоље свједоче ријечи митрополита Амфилохија, који за тај период историје Митрополије каже да је „могуће да је то било најсмутније вријеме у њеној осмовјековној историји“. У тој атмосфери прогона и омразе Црква је живјела пуне четири деценије. Када је облачак комунистичке идеологије прошао иза себе је оставио својеврсну пустош: сви смо свједоци да многа од искушења са којима се митрополит Данило носио нису прошла, већ да су се у нешто другачијем руху протегла све до у наше дане: рушења храмова (у вријеме митрополита Данила цркве на Ловћену, а у наше дане покушаји да се уклони црква са Румије, као и покушаји рушења цркве на Пардусу у току градње), ометање обнављања запустјелих светиња, судски процеси који готово никада нису успјешно ни праведно окончавани, проблеми везани за повраћај одузете црквене имовине... Из оног времена наслијеђено је и питање које је актуелно баш ових дана - изградња великог хидроенергетског система на ријеци Морачи. И на крају, најболније искушење - у оно вријеме идејно заметнуто, а у наше и насилно наметнуто - појављивање тзв. Црногорске православне цркве. Међутим, засигурно је највеће бреме митрополита Данила био недостатак људи који би били спремни да понесу терет вођења Цркве у тим тешким и крстоносним временима. Овај проблем недостатка свештеника је он сам немали број пута износио, а најбоље га осликава ријеч из годишњег извјештаја Светом Синоду (1963), гдје каже да „данас за десет година неће имати ко сахранити ни свештеника кад умре“. Но, без обзира на горе изнесене немиле чињенице, једно је извјесно: ни онда ни данас сва та искушења нису Цркву поколебала нити су угасила искру боготражитељства и живе вјере која је у народу била запретана. Захваљујући прије свега благодатном старању митрополита Афилохија, доброг домаћина Цркве Божије, од те је жишке у последњих двадесет година букнуо неугасиви огањ живе Цркве. До каквог је препорода дошло најбоље ће показати чињенице. По извјештају који је митрополит Данило поднио Светом Синоду 1990. г, у Митрополији црногорско-приморској (која се тада простирала на територији читаве Црне Горе) било

је 19 активних манастира са 25 свештеномонаха, 4 искушеника и три искушенице. Активних свештеника је било 20, пензионисаних 18. Сваки од свештеника и свештеномонаха је опслуживао по једну, двије или чак три парохије.Данас пак у Митрополији (не рачунајући, дакле, Будимљанско-никшићку епархију) имамо 82 парохије са укупно 73 презвитера и 9 ђакона. Укупан број активних манастира је 38, од којег броја је 21 мушки, а 17 женски манастир. Монаха и искушеника је укупно 84, од чега је њих 38 свештенослужитеља. Монахиња и искушеница је 90 на броју.Као што је вишеструко умножен број свештенства и монаштва, тако је исто и број оних који живе пуним црквено-светотајинским животом: данас су храмови широм Митрополије на свакој Светој Литургији пуни вјернога народа. Око тридесет школа вјеронауке при црквеним општинама васпитава на стотине дјеце. Ту дјецу митрополит Амфилохије већ деценију, из године у годину очински дочекује на Цетињу организујући им Православни дјечји сабор – ове се године на том сабору окупило више од седам стотина дјеце. Основано је у ове двије деценије око десетак хорова и више од тридесет Кола сестара при црквеним општинама. Обновљен је рад Цетињске богословије, основани Радио и Издавачка кућа Светигора, Агенција за поклоничка путовања Одигитрија, Народна кухиња при Саборном храму Васкрсења Христовог у Подгорици, као и духовни центри, братства православне омладине и културно-умјетничка друштва при парохијама. Овај препород живе Цркве Божије је праћен и њеном материјалном обновом: изграђено је на десетине нових храмова и манастира, обновљено њих на стотине.... Из свега реченог је јасно да је преузимање трона митрополита црногорско-приморских било преузимање „олтара правога на камену крвавом“. Деведесетих година прошлога вијека, када је у односу на претходне деценије започињала нова страница у историји Православне Цркве у Црној Гори, чинило се да су у потпуности прошла смутна времена. Свједоци смо да то на жалост није тако. Али смо истовремено и свједоци тога да снажна и пламена вјера у Онога који је Пут, Истина и Живот, неуморна ревност за Цркву Његову и очинска љубав према повјереном стаду који из те вјере произилазе, „горе помјерају“ - горе духовне пустоши, невјерја и маловерја. Остаје нам дакле само да заблагодаримо Богу и Светоме Петру Цетињском што нам је оваквог кормилара Цркве баш у ово вријеме послао, који нас све сигурном руком води ка незалазном дану Царства Христовог.

Поводом 20 година од ступања у Трон митрополита црногорских Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија

19

јануар / 2011 / s

vetigora

repo

rta`

a Митрополит Амфилохије упосјети Украјинској Цркви

При

реди

о пр

отој

ереј

ОБР

ЕН Јо

вано

вић Њ

егово Високопреосвештенство Архиепи-скоп цетињски и Митрополит црногорско-приморски боравио је, у својству представ-ника Цркве Српске, од 22. до 25. новембра

2010. године у посјети сестринској Православној Цркви у Украјини, а поводом 75. рођендана Блажењејшег Митрополита кијевског и цијеле Украјине Г. Владимира. Митрополита Амфилохија и протојереја Обрена Јовановића, секретара Митрополије црногорско-приморске, дочекао је на Кијевском аеродрому Архиепископ почајевски и намјесник Светоуспењско-почајевске лавре Г. Владимир, као и г. Јуриј Анатољевич Авксентијев, замјеник министра кабинета министара Украјине.Свечаности организоване овом пригодом су за-почеле 22. новембра увече свечаном Академијом и концертом у Украјинској националној опери у Кијеву. Следећег дана служена је Света Литургија у Трапезном храму Светоуспењске Кијево-печерске лавре, којом је началствовао Његова Светост Патријарх московски и све Русије Г. Кирил, уз саслужење Архиепископа прашког и Митрополита чешких земаља и Словачке Г. Христофора, Митро-полита кијевског и цијеле Украјине Г. Владимира, Архиепископа цетињског и Митрополита црногор-ско-приморског Г. Амфилохија и Епископа моравич-ког Г. Антонија, као и представника свих помјесних Православних Цркава и бројних епископа и свеште-

ника Руске и Украјинске Православне Цркве. Светој Литургији су присуствовали званичници Украјине на челу са предсједником г. Виктором Јануковичем.Након Свете Литургије митрополита Амфилохија примио је ми-трополит Владимир, којом су приликом размијенили срдачне поздраве. Митрополит Амфилохије је домаћину пренио поздра-ве Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, пожељевши му здравља, кријепости и успјеха у архипастирском раду, покло-нивши му живописану икону Пресвете Богородице Тројеручице, рад сестринства манастира Дуга Морачка, а митрополит Влади-мир је узвратио, подаривши митрополиту Амфилохију панагију, а протојереју Обрену напрсни крст, који су намјенски урађени поводом овог јубилеја. По пријему је организован славски ру-чак на којем су, поред служашчих поглавара и архијереја пред-ставника Цркава били присутни и званичници украјинске држа-ве. Током ручка домаћина су бираним ријечима поздравили сви присутни архијереји, на првом мјесту Патријарх московски Г. Кирил. Обраћајући се митрополиту Владимиру овом приликом, митрополит Амфилохије је још једном пренио најсрдачније по-здраве и честитке Патријарха српског Г. Иринеја, захваливши се у своје име што је имао прилику и част да присуствује овом свеправославном литургијском сабрању. Потом је говорио о значају јединства Православних Цркава, посебно нагласивши улогу светог Кијева, као једног од изузетно значајних градова у историји не само Руске Цркве, него и цијелог Православља. Преподобни Антоније и Теодосије са Кијево-печерском Лавром и многе друге знамените личности, од равноапостолног Влади-мира па све до данашњег првојерерха митрополита Владимира,

У посјети Светобогојављенско-кременецком манастиру.20

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

протојереј м

р ВЕЛИ

БОР Џ

омић

Jubilej

уградили су себе у историју васељенске Цркве Православне. У том духу је подсјетио и да је Кијев значајан и за СПЦ, поме-нувши васпитанике Кијевске духовне академије, патријарха српског Варнаву и новопросијавшег светитеља Цркве Српске – Преподобног Симеона Дајбабског.Истог дана митрополит Амфилохије је посјетио Государстве-ни дом Украјине. Тамо га је у званичну посјету примио г. Јуриј Анатољевич Авксентијев са својим сарадницима, који му је заблагодарио на мисији коју врши у Православној Цркви доприносећи јединству православних народа, а посебно од-носу Украјинске и Српске Цркве и та два народа. Такође је на-гласио митрополитов допринос православном богословљу, саопштивши му да су неки његови радови чак преведени на украјински језик и да се користе у украјинским школама.Пошто је завршен протоколарни дио свечаности, митропо-лита Амфилохија и о. Обрена је архиепископ почајевски Вла-димир угостио у ставропигијалном Почајевском манастиру, удаљеном 500 километара од Кијева. Сјутрадан су присуство-вали Светој Литургији, поклонили се моштима Светитеља почајевских, Јова и Амфилохија, а потом обишли све храмо-ве и знаменитости ове велике и древне светиње Украјинске Цркве у којој се подвизава више од 250 монаха. Архиепископ Владимир подарио је митрополиту Амфилохију као благо-слов Митрополији црногорско-приморској и Цркви Српској иконе чудотворне Богородице Почајевске и Светих Јова и Амфилохија Почајевских са дјелићима њихових моштију.Митрополит Амфилохије је посјетио и Светобогојављенски-кременецки манастир који се налази недалеко од Почајева, гдје га је примио епископ трнопољски и кременецки Сергије и игуманија Марионила са сестрама. Ова светиња је у вријеме бољшевичке и комунистичке владавине била затворена, мо-наштво протјерано, а манастирски комплекс је све до 1990. го-дине, када је коначно враћен Цркви, коришћен у друге сврхе.Овим сусретом је и завршена посјета представника наше помјесне Цркве богоспасаваној Украјинској Цркви.

Јубилеји су, посебно црквени, важни и значајни само ако савременицима и по-томцима служе на духовну поуку и на под-

стрек на дјело Господње. Само тако доживљавам и скромно обиљежавање 20-то годишњице од устоличења Високопреосвећеног Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-примор-ског Г. Амфилохија у древни свештени Трон епи-скопа зетских, митрополита црногорских и чу-вара најсветијег Трона пећкога. И вријеме у коме обиљежавамо овај скромни јубилеј особито је по много чему, а посебно по још увијек трајућим подјелама и омразама, као и ненаписаној историји и неизвученим поукама из сопствене ближе и даље историјске прошлости. Црногорско-приморска митрополија, уз епархије које су се за вријеме Другог свјетског рата на-шле на простору тзв. НДХ, засигурно спада у ред најраспетијих дијецеза наше помјесне Цркве у ХХ вијеку. Довољно је да се помене да је пуноћа Црно-горско-приморске митрополије почетак Другог свјетског рата дочекала са својим тек устоличе-ним митрополитом Јоаникијем (Липовцем) и са нешто преко 200 свештеника и монаха. У том ве-ликом страдању и братоубиству је изгубила око 150 свештеника, а неколико десетина свештеника и монаха је, под притиском комунистичког режи-ма, прешло у државну службу. То вријеме и прили-ке се можда најбоље сликају кроз два црквена до-кумента: извјештаје који су митрополиту Арсенију (Брадваревићу) упутили архијерејски намјесник подгорички прота Јован Кажић 15. јула 1947. г. и па-рох острошки свештеник Сава Дамјановић 12. јула 1948. г.Прота Јован Кажић извјештава да „на територији СПЦ ни на једном другом мјесту религија није доведена у тако тежак или, боље рећи, безиз-лазан положај како је то случај у намјесништву Т-градском. Под тежим и ужаснијим приликама црквени свештенослужитељи не обављају своје дужности на другом мјесту него овдје. Представ-ници овамошњих државних власти потпуно су па-рализовали рад Цркве. Народ су одвојили од своје Цркве и свога свештенства тако да је добар дио ре-лигиозног свијета - и поред најбоље воље и жеља

- затворио врата свога дома пред свештеником. Гријех би био приписати кривицу овамошњем дис-циплинованом свештенству за овакав обрт ства-ри, изузевши једног дијела одређених свештених лица који су у најтежим данима за Цркву „продали вјеру за вечеру“ својим несавјесним радом, те су се дали појединим представницима државних власти у руке, са којим из дана у дан појачано настављају рат противу Цркве и њених легитимних представ-

ДУХОВНА ОБНОВАЦРНЕ ГОРЕПоводом 20 година од ступања у Трон митро-полита црногорских Високопреосвећеног Ми-трополита Амфилохија

Митрополит Амфилохије са Митрополитом кијевским ицијеле Украјине Владимиром.

21

јануар / 2011 / s

vetigora

ника. Државне су власти формално искључиле кон-такт народа са свештенством, а с друге стране раде свима средствима да путем изгладњивања - глађу - свештенство натјерају на демисију у Цркви и прелаз у државну службу.“ Прота даље подсјећа на догађај од 29. и 30. јануара те године када су свештеници, који су читали Јеванђеље поред одра упокојеног проте Андрије Драговића у Зети, претучени у току ноћи од стране скојевске омладине Зете. Иначе, премлаћивање свештеника је зетским младићима било постављено као један од услова за пријем у Савез комуниста. Свештенство, наставља прота, и у таквим приликама „служи Цркви и њеним висо-ким идеалима - и поред свега овога - јуначки и пре-дано. Оно у вршењу своје тешке службе не преза од свакојаких препрека са којима се сусреће. Оно, поред овога, а што је још најгоре, служи голо, босо и глад-но. Социјална помоћ коју је црногорска Влада давала једном дијелу овамошњег свештенства укинута је 1. јануара. Тиме је овамошње свештенство доведено у положај просјака. На помоћ из народа, путем треба, не може се рачунати, јер су обреди, благодарећи на-веденим околностима, посве усамљене појаве. Код оваквог стања ствари, свештенство добрим дијелом - има више ријечи. Свештенство изгледа очајно. Глад-но је, а поред тога иде у ритама равно посљедњем просјаку.“Свештеник Сава Дамјановић је извијестио митро-полита Арсенија да су компартијске радне бригаде које су радиле на прузи Никшић - Подгорица разби-ле и демолирале храмове Св. Георгија у Дабовићима, Св. Петке у Барама Шумановића и Св. Георгија у Рсојевићима у Бјелопавлићкој равници. У свим хра-мовима су уништили и све богослужбене књиге, ут-вари и свештеничке одежде. Узгред, храмови су им служили као заклон приликом минирања правца будуће пруге. Данас се слободно може констатовати да су ратно вријеме у коме је архипастирствовао Свештеномуче-ник митрополит Јоаникије обиљежили свештеноцид и братоубилаштво, прве поратне године митропо-лита Арсенија вјероцид и култороцид, а вријеме ми-трополита Данила очување остатка остатака Цркве Христове у Црној Гори који су претекли послије свеш-теноцида, братоубилаштва, вјероцида и културоцида.Овај кратки историјски осврт нам је послужио само да у најкраћем и у опште сагледамо стање које је ми-трополит Амфилохије затекао када је крајем 1990. г. устоличен у свештени трон Светог Петра Цетињског. Љетописац је забиљежио да је те године у Црној Гори било свега двадесетак свештеника и монаха, а да је преко 600 од укупно 650 православних храмова и манастира било уништено, девастирано, опогањено, оскрнављено и, најпосле, земљотресом растрешено. Уз то, светски процеси, оличени у паду тзв. Берлин-ског зида и распаду Совјетског Савеза, и регионални, оличени у разбијању комунистичке СФР Југославије и рату у неколико њених некадашњих република и покрајина, као и стварање нових подјела у Црној Гори, значајно су отежали не само духовну мисију него и егзистенцијалне проблеме највећег броја

људи.Ипак, свештенослужитељи Цркве Христове имају послање и мисију у сваком времену, а цјелокупна историја древне Зетске епископије - Црногорско-приморске митрополије, као и Пећке патријаршије, показује да на овим просторима никада није било ни лаког времена, а ни једноставне мисије. То се показало и током претходних двадесет година. Свако вријеме за право-славног свештенослужитеља, без обзира на тежину, проблеме, искушења, процесе, неразумијевања, страдања, политичаре, државе и режиме представља вријеме пастирске мисије или вријеме сетве као што и свака година, без обзира на временске прилике, за тежака, такође, представља вријеме сетве. Данас, када се као један од скромних сарадника митрополи-та Амфилохија враћам уназад, схватам да су велики и светски процеси, слободно се може рећи, тектонски раздрмали успа-ване савјести и као епидемијом раширену духовну учмалост у читавој Источној Европи, па и у Црној Гори. Једно је сигурно. Претходних 20 година је показало да је пуноћа Митрополије из сваког спољашњег удара, без обзира одакле долазио, излазила јача и сабранија него што је искушење доче-кивала. Зато мирне савјести могу да, без обзира на недостатак историјске дистанце, то вријеме оцијеним као вријеме духовне обнове Црне Горе.Више јасних духовних и црквених чињеница у Црној Гори не може се објаснити логиком него само чудом Божијим. Без ве-лике хвале, али ваља примијетити обнову свештенства и мо-наштва у Црној Гори. Број некадашњих свештенослужитеља Митрополије је током претходних 20 година не само враћен на бројку из 1941. г. него и превазиђен. Некада је био подвиг када се нађе свештеник на некој, посебно на сеоској парохији. Данас је подвиг ако се не нађе свештеник на парохији, јер нема краја у Црној Гори који данас нема пароха и духовника. Први пут у својој историји, Црна Гора има више монаштва него свештенства. Још је већи феномен да, такође први пут у својој многовјековној историји, Црна Гора има више жен-ског од мушког монаштва које је, мора се нагласити, највећим дијелом састављено од младих и образованих монаха и монахиња - рођених у Црној Гори или поријеклом из Црне Горе. Довољно је да се зна и то да је, рецимо, 1941. г. у Црној Гори међу свештенством и монаштвом био само један доктор нау-ка - Свештеномученик Лука Вукмановић. Данас у Митрополији свештенодејствује десетак доктора и магистара док је највећи број свештеника и монаха свршио високе школе. Сви су у свом научном и стручном усавршавању нашли подршку и добили благослов свога Архипастира.Вриједи знати и то на простору данашње Црне Горе никада није било толико архијереја као што их има данас. Поред Митропо-лита, своју мисију у Црној Гори врше архијереји будимљанско-никшићки Јоаникије, милешевски Филарет, захумско-херце-говачки Григорије и викарни диоклијски и игуман острошки Јован. Такође, братство Цетињског манастира је дало и еписко-па полошко-кумановског Охридске архиепископије Јоакима.Затим је, и поред великих притисака, очувано јединство Цркве Христове. Свештенство и монаштво, како оно које је дочека-ло митрополита Амфилохија, тако и оно из његовог рукосада и које је поред њега стасавало и духовно узрастало, остало је вјерно канонском устројству Цркве.Духовна обнова је текла и са обновом обурданих и оскрнављених храмова. Према истраживањима публицисте Јована Маркуша, у најтежим економским приликама обновљено и саграђено пре-ко 500 старих и нових храмова и манастира. Упоређења ради, за 22

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

вријеме 56 година дуге владавине књаза и краља Николе и архипастирствовања више архијереја током његове влада-вине обновљено је око 250 старих и саграђено нових цркава и манастира у Црној Гори. У то вријеме, православна вјера је била државна вјера, а Митрополија црногорска и Епархија захумско-рашка државна Црква. То велико и свето дјело је у то вријеме највише уживало потпору државе и братске цар-ске Русије. Током претходних 20 година, „Црква је одвојена од државе“, али је ради смућивања и даље атеизације на-рода стварана и у цетињској полицији регистрована лаж-на црква и то са „црногорским“ називом, а уз јавну и отво-рену подршку са неколико веома високих државних адреса. И ту се догодило чудо. Умјесто државне и некадашње ру-ске помоћи, вјерни народ се и кроз обнову својих обурда-них и оскрнављених храмова враћао Богу и својој Цркви. Тако се приносило свенародно, племенско и братственичко покајање, а у тим храмовима и на литургијским сабрањима крстила се готово читава некрштена Црна Гора.Вриједно је споменути два нова монументална саборна хра-ма - Васкрсења Христовог у Подгорици и Светог Јована Вла-димира у Бару. Само драги Бог зна како се те Светиње зидају и како се у њихове темеље и сводове попут младе Гојковице уграђују Митрополит, протомајстор, мајстори, свештеници, приложници и верници, па чак и они људи добре воље који не припадају православној вјери.На неверовање безбожника разних врста догодило се и још једно, у читавом низу, необјашњивих чуда. Митрополија црно-горско-приморска представља најприсутнију институцију у друштву. Статистичари већ десетак година саопштавају да је Митрополија институција у коју вјерује највише грађана Црне Горе, а њен архипастир најпоштованија јавна личност. Богу, а и људима у Црној Гори је познато много више од овога. Ипак, ако би се од мене тражило да кажем шта то као човјек и као свештеник сматрам најважнијим што је током ових прет-ходних 20 година учињено у нашој Митрополији, онда мирне душе могу да кажем да међу најзначајније духовне догађаје спада прикупљање имена и опојавање хиљада и хиљада не-виних и неопојаних братских жртава које су у безумљу бра-тоубилаштва више од пола вијека почивале по масовним и необиљеженим гробницама. Митрополит Амфилохије је знао и осјећао дубину братске ране, али је још боље знао и осјећао да ни живи не могу имати мира на земљи док се побијени и неопојани не умире под земљом, нити да Црној Гори и њеном народу има и корака напријед док се не одужи дуг према страдалницима свих идеологија. Опела и помени на масовним гробницама и јамама почев од Куновог Присоја па до Радовча, Љешанске нахије, Грбља, Катунске нахије, Бјелопавлића, Дробњака, Шаранаца, Ускока, Подмалинског, двије Мораче, Роваца, Колашина, Мојковца, Старог Бара, Васојевића, Братоножића, Зете и Приморја до Камничке Би-стрице и Кочевског рога у Словенији и недавно Мајевца код Добоја зацјељивали су најдубљу и најтежу рану у историји Црне Горе без обзира на све нападе да се тако уноси „омра-за, сије мржња, уносе подјеле и васкрсавају диобе“. О томе свједоче и томови књига са именима страдалника као књига каквих није било од како је Митрополије и Црне Горе.Дводеценијски јубилеј митрополита Амфилохија на трону Светог Петра Цетињског свједочи да духовна обнова траје и да ће трајати док постоји Црна Гора као земља коју су закр-стили Свети Кирило и Методије, Свети Сава, Свети Петар и Свети Василије.

Црква Светог новомученика Станка код манастира Острога. У крипти ове цркве су сахрањени неки од страдалника који су пострадали у Другом свјетском рату од комуниста.

23

јануар / 2011 / s

vetigora

прот

ојер

еј Г

OJK

O П

еров

ићp

red

avaw

e

ожићни пост нас својим темама припрема да постанемо учесници догађаја. Ког догађаја? Христовог Рођења. Како можемо постати

учесници Христовог Рођења? Тако што ћемо се прикључити литургијској ван-времености, и тако што ћемо се кроз божићне теме вратити у позицију старозавјетнога човјека - који тек чека да се Христос роди. Значи богослужбене теме, богослужбене пјесме, календарски распоред светитеља у току Божићног поста па чак и неких недјеља (немамо оне недјеље којима је именован Васкршњи пост, али имамо Дјетињце, Материце, Оце - три недеље које нас уводе у Божићни пост), све то што се у Божићном посту дешава уводи нас, наш ум, нашу душу, преноси нас у атмосферу Старога Завјета. Које су то теме Божићног поста које нас враћају у амбијент старозавјетног ишчекивања? Прва тема је данашњи дан. Данас славимо Светог апостола и јеванђелиста Матеја. Какве везе сад има јеванђелиста Матеј, новозавјетни апостол, са овим што сам рекао о старозавјетним ишчекивањем Христовог Рођења? Матејево Јеванђеље је, више него друга, писано за старозавјетне људе, односно за Јевреје његовог времена. Има неких формалних, спољашних назнака да је оригинал овог Јеванђеља написан на арамејском језику. Начин обраћања, термини које аутор користи, указују на то да се Матеј обраћа Јеврејима. Оно што је сваком, чак и људима неупућеним у библијску науку јасно, то је да се у Матејевом Јеванђељу види, у односу на остала Јеванђеља, другачији начин описивања догађаја. Ево, прва глава Матејевог Јеванђеља износи родослов Христов, Његову генеалошку утемељеност у Израиљу. Послије тога родослова описује се како се Христос родио, па кад нам каже писац како се Христос родио, како се анђео јавио Јосифу и рекао му да је његова жена зачела од Духа Светога и да дјетету које ће да се роди треба дати име Христос – Емануил, дакле на крају, кад све то исприча каже да се то све десило да се испуни пророштво које је рекао пророк Исаија, да ће дјевојка зачети и родити сина и надјенуће му име Емануил. Потом када читате другу главу, она каже да се родио Христос, и да су дошли мудраци и поклонили му се, па је онда анђео упозорио Јосифа и Марију да бјеже, да зли људи хоће да убију дијете. И они су побјегли у Египат, па се опет Јосифу јавио анђео у сну и рекао им да се врате у земљу својих отаца, јер они што су тражили душу дјетињу више нијесу живи. Онда су се они вратили али чувши да Архелај влада мјесто његовог оца Ирода, побојаше се ићи у Јудеју, него одоше у Назарет. А кад је то Све-ти Матеј описивао, онда је рекао да се и то десило да се испуни пророштво које каже да ће се Месија

Назарећанин назвати. Па трећа глава, па четврта... и у свакој глави, шта год да пише о Христу, Матеј одмах напомиње да су се у Месијиним догађајима испунила старозавјетна пророчанства. Када читате Матејево Јеванђеље, видите како су Стари и Нови Завјет јако испреплетани и повезани. Све што је Христос урадио испуњава та давна пророшта, и то не магловито и нејасно него врло прецизно и одређено. Ето, како је то Бог подесио, да Божићни пост почиње прослављањем Светог апостола Матеја као оног који о Христу прича језиком Старога Завјета, језиком очекивања и језиком радости што су се давно изговорена пророчанства испунила.Друга тема, која одмах долази, јесте велики празник Ваведења- улазак Мајке Божије у старозавјетни Храм. То је једна заиста лијепа тема и један теолог је рекао да је Божићни пост тако постављен да на његовом почетку и на његовом крају стоји по једно мало дијете. На почетку Божићног поста стоји мала дјевојчица Богородица која улази у Храм, а на крају Божићног поста чека нас Богомладенац Христос који се рађа у Витлејемској пећини. На почетку и на крају - дијете као доказ, као подсјећање наше душе на чињеницу да Бог спасава и узима на себе, укључује у тему спасења цјелокупну људску природу. Хришћанство није само тема неких филозофа, ни зрелих људи, ни старих људи, ни ожењених људи, ни замонашених људи, ни не знам ти којих и каквих све врста људи - него просто свих људи, цјелокупног човјечанства, свих узраста. Почиње се од дјетета и ништа се не прескаче. Господ узима све у обзир када спасава људе, када спасава човјечанство и зато је Богородица приказана не као нека жена изван земље и изван времена која је недоступна нашем искуству, нашим поређењима - него као једна од нас, као она која је била мало дијете па су је за руку увели у храм. То је једна тема везана за Ваведење. Друга тема, још важнија и исто тако везана за овај празник, јесте та да Богородица уласком у старозавјетни Храм, на неки начин, истовремено прекида и испуњује старозавјетну историју. Цијела старозавјетна историја садијевала се око Јерусалима и око Храма. Постојао је један Храм и ма гдје да су се Јевреји налазили - у Риму, у Вавилону, у Александрији, гдје год да су били - они су давали прилог за Јерусалимски храм и трудили су се да, макар једном у животу, гдје год да су били, какве год функције да су обављали у било којем царству, подчињени било којој политици - да дођу у Храм на поклоњење и молитву. Дакле, друга важна ствар везана за празник Ваведење је та што Богородица улази у Храм и то не као неки посјетилац него улази у мјесто у које је само првосвештеник улазио једном годишње, као она која ће носити у себи Бога. Тим уласком у старозавјетни Храм Богородица показује да је она постала старозавјетни Храм, већа од Светиње на светињама и тако јој и пјевамо у црквеним пјесмама: „Ти која си већа од Светиње на светињама“. Старозавјетни Храм је чувао Ков-чег Завјета (десет таблица са Синаја, Аронов штап и једну посуду са маном - са остацима небеске хране), а Богородица је носила у себи самога Бога Христа - већу Светињу од оне који су Јевреји чували. Бог више не живи у рукотвореним храмовима, односно више није Бога довољно прослављати у рукотвореним храмовима ако га не прослављаш у срцу,

Божићни постПротојереј Гојко Перовић је парох цетињски и ректор богословије Светог Петра Цетињског. У парохијском дому у Бару је 29. 11. 2009. говорио о Божићном посту, као и смислу и симболици празника којима је проткан.

24

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

Свештеник хвали у молитви Господа Бога који је учинио да су три младића и Данило храњени сјемењем у Вавилону били свјетлијих лица од оних одњегованих у раскоши. При-ча говори о томе да су три младића и Данило (они који нису хтјели да се одрекну своје вјере у вавилонском ропству по цијену да их баце у тамницу и који нису хтјели да једу нечисту храну, која је била нечиста по јеврејским прописима) остали да једу сјеменке, жито, пшеницу... да су они такви били су здравији, љепши него они њихови вршњаци који су се исто тако школовали на вавилонском двору и који су имали да хране у изобиљу. Бог је показао своју силу кроз људско уздржање и то је једна заиста „посна“ тема, једна тема која нам објашњава и подсјећа нас на значај поста. Да није пост изнуривање да би смо били слабији него је пост прилика и могућност да, одричући се материјалних ствари које уносимо у себе, уствари јачамо своју душу, чи-нимо је способном да може сјутра искушењима да каже не. Ево, замислите сад кад би неко командовао да се брзо напусти овај објекат јер се спрема гранатирање или велики пожар. Многи од нас би рекли да ће изаћи али само да узму ово, само да помјере оно, само да затворе прозоре, само да покрију кревете и сл. И у том отезању многи би изгинули. Господ нас припрема, кроз пост, да кад дође тренутак краја и кад се каже да се брзо крене на једну страну - да тада не кажемо: „Чекај Господе, нијесам вечерао, и нијесам још био са пријатељима у ресторану или - чекај само да завршим још овај посао.“ Пост нас припрема да се не везујемо за земаљске ствари, односно да будемо кадри, када дође тај моменат растанка од земље, да можемо рећи: „Лијепо ми је да једем и да пијем и да се проводим, стварно ми је лијепо, али има нешто важније. Увијек сам спреман

ако нијеси спреман да га примиш у себе. Тајна Светог Причешћа, једна од основних дефиниција хришћанске вјере, управо говори о томе. Шта су даље теме Старог Завјета у току Божићног поста? Наша Црква прославља старозавјетне пророке Авдију, Наума, Авакума, Софонију, Агеја и Данила управо у току овог посног периода. Дакле 16 старозавјетних пророка се прославља током цијеле године, а само у току Божићног поста прослављају се ових шест нарочитих старозавјетних пророка. На крају овога низа је пророк Данило који се слави пред сами крај поста. Прича о пророку Данилу је једна чудесна прича о Божијем човјеку коју читамо кад дође свештеник да окади уочи славе, да прекади славско жито. 25

јануар / 2011 / s

vetigora

да тај мој провод прекинем ради тог важнијег.“ Пост нас дисциплинује у том смислу, боље рећи - пост нас ослобађа од везаности за ствари овога свијета. Некоме је велика наука кад престане да пуши, некоме је велика наука кад може 40 дана без меса, пршута и сира, без кајмака, без мајчине кухиње - ако то може да уради тај је спреман да чује и веће ствари од тих. Тај је спреман да слуша духовну поуку на прави начин јер је показао себи да може да исконтролише те неке баналне ствари. Коначно, последња тема коју бих навео, а тих божићних тема има још, то су три посљедње недеље поста: Дјетињци, Материце и Оци. Односно Дјетињци - Недеља праотаца, недеља Материца и недеља Светих Отаца, односно недеља Очева. Све те три недјеље нам заиста праве једну веселу атмосферу у породици и на неки начин нас (ако смо то били заборавили или ако нам је режим живота такав да о томе не мислимо) подјсећају, у макар та три дана, да ми у нашим кућама имамо неку дјецу, да смо нечији родитељи, да смо нечија дјеца, да је неко други нама родитељ. Везују нас те теме, не само конопом око рука, него нас везују једне за друге, враћају нас на оно основно - на породицу. Ове три седмице нас подсјећају да је Бог дао породицу као један амбијент у коме можемо да препознамо и Бога и схватимо Јеванђеље и чекамо Други Божији долазак. Породица је један амбијент у коме нам је све јасно - и шта је одрицање, и шта је љубав, и шта је рађање новога и неочекиванога живота о коме ништа нијесмо знали. Једно дијете у мом комшилуку, коме је мајка у другом стању, прича са њом. Мајка објашњава том дјетету да ће му родити бебу, а дијете каже: „Али ја сам се већ родио!?“ Оно мало не може да схвати да ће неко други да се роди, него оно сад мисли

(пошто њега зову беба) да ће се оно опет родити. Каже му мајка да неће оно да се роди него неко други. Значи, амбијент у породици нас васпитава да чекамо нови живот а не да дуплирамо наш. Ко се год позабавио својим односом са брачним другом, са родитељима, са колегом на послу, са својим браћом и сестрама тај зна шта значи одрицати се себе и својих планова, навика, жеља, хтјења да би могао неко други да дише, да буде човјек, да и он удахне ваздух. И коначно, да завршим, посљедња тема, то је тема оне недјеље учи Божића. Тада ђакон на Литургији чита, за неке можда досадно Јеванђеље, које почиње од Аврама, па Аврам роди Исака, Исак роди Јакова, па Јаков роди Јуду итд, четрнест кољена до Давида па од Давида четрнест кољена до Вавилонског ропства, па од Вавилонског ропства до Христовог рођења четрнест кољена, три пута по четрнест кољена - читава једна генеалогија. Пита се неко, ја сам се питао кад сам почињао са црквеним животом, чему служе ова имена? Ајде разумијем - Христос васкрсао Лазара из мртвих, то је прича која ме духовно утврђује, али ова силна набрајања имена која никад нећу запамтити, чему мени служе сва та силна имена која су чудна и тешко их је изгово-рити. А онда опет кад се живи у Цркви и кад се не посустаје у напону молитвеном и богослужбеном, дође се до тога одговора, чему служи тај родослов који се два пута износи у Јеванђељу (једном га Матеј даје на почетку свога Јеванђеља, а други пут јеванђелист Лука ). Дакле, чему та имена? Тај родослов, три пута по четрнест генерација људи који су живјели животе као и ми. Они у својим животима малим, земаљским нијесу баш сви били цар Давид. Било је људи који су били обични пастири у својим селима, остављени од свакога. Имали су само Бога. Дакле, ти људи су својим обичним малим животима, у многима слични нашима, носили „клицу спасења“. Бог је рекао Авраму да ће из његовог племена изаћи благослов свим народима, а онда је исти тај Аврам дочекао да стотину година нема свога сина, иако му је Бог јавио да ће имати благословено потомство. И замислите сад човјек од стотину година и жена од деведесет година немају дјеце, а још се сјећају да им је Бог рекао како ће из њиховог

26

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

сјемена изаћи благослов свим народима. Нијесу губили вјеру ни наду. Дакле ти људи су носили обећање кроз своје животе, та ниска људи три пута 14 дивних, финих, људи вјерника који нису посустајали у ономе што су носили. То нас васпитава и образује како ми треба да се односимо према будућим догађајима. Замислите, да ли је Аврам могао да наслути, у стотој години, док му се још није родио син Исак, да ли је могао да наслути да ће од његовог сина да се роде толике генерације - и цар Давид и цар Соломон, и да преживе Вавилонско ропство и да буду расијани свуда по свијету и да се врате у Јерусалим и да се роди Онај чијим ће знаком крсним бити означена читава земаљска кугла? Да ли је Аврам са својом женом Саром, као номад који је чувао овце, могао све ово да планира. Добро ‹ајде, Авраму се јавио Бог па му је рекао шта ће бити, али да ли је неко од Аврамових потомака, којима се није Бог јавио као Авраму, да ли је неко могао да каже: „Ја планирам или ја се надам - не знам шта ћете ви други - али ја планирам да од моје дјеце настане један род који ће да спаси читав свијет?“ Да ли је неко могао томе да се нада? Нема тога човјека који може то да каже за себе, ма какав био вјерник, ма како био праведан. А ми ево сад, иде тај период Божић, Нова година, а ми кажемо како пролази стара година и долази нова и питамо се шта нас очекује у новој години, какав ће бити наш пословни резултат, шта ће бити на љубавном плану, да ли ћу бити здрав? Младе људе хвата паника од Нове године. Питају се шта их чека у наредној години. Та паника иде до депресије. Иду питања: „Шта да радим и чему да се надам?“ А ови људи, они су само вјеровали у оно што им је Бог обећао, или што је обећао њиховим прецима. Часно су носили то Божије обећање и нијесу посустајали пред невољама, а било их је у њиховом животу пуно. Нијесу се колебали пред Божијим обећањима. Само су вјеровали и направила се та дивна ниска, а нико од чланова те ниске, три пута четрнест људи, није могао за себе да каже да је он прави човјек, да је он сигурни, гарантовани носилац Божијег обећања, да ће се од њега родити Спаситељ. Сваки од њих је био човјек уплашен макар колико и ми данас. Несигуран у свој живот, у своју каријеру, у своју будућност, у своју породицу, у здравље своје породице, а опет сигуран да Бог једини види све и да је једини Он моћан да направи ту ниску и да каже: „Видиш како изгледа кад људи сарађују са Богом“. Погледајте: Аврам роди Исака, Исак роди Јакова, Јаков роди Јуду и тако роди се Христос у Витлејемској пећини и побиједи читав свијет, побиједи све цареве и влада овим свијетом и будућим вијеком. И то само зато што људи вјерују, обични прости људи, Јевреји, у Палестинској пустињи, у Вавилонском ропству, на престолу цара Давида, негдје код оваца тамо у пољу... само вјерују и не одустају од Божијега обећања. Ето зато је Божићни пост и тематика Божићног поста таква да нас храни, да нас бодри, куражи нас да издржимо у томе што је нама допало. Ако се нама није Бог јавио као Авраму, да нам каже да ће се од наших потомака родити неко значајан, нама је ипак рекао да смо ми сви синови Божији, да смо причасници Тијела Христовог, да ако смо у Цркви већ учествујемо у будућем вијеку који нема краја, вијеку који се никада не завршава. Значи, и ми треба да будемо оптимисти али не из циничности према животу, него из разлога што смрти нема. Постоји само живот и ми треба да постанемо учесници живота.

po

ezija

Мит

рополит А

МФ

ИЛ

ОХИ

ЈЕ

Ко је и шта је она?Згуснуто слово или неувенљив цвијетОсмијех небаНада саткана од планинског жубораи мириса покошених траваткање сеоске ткаљеу које се уткива тихи повјетараци пољски цвијетСмирај сунцајутарњи славујев појКрвава бајкаиз дубина крик!Прворођена, задахнута дахом Божијимизаткана у дубинама земљеослобођена свјетлошћу сунцаСверодна мајка која рађаи остаје дјевастара колико свијетобнављање свега чега се дотакненаш стид и наша чистотаи пјесма нашанајмилија сестра Владике Радавјечито дјетињствои помиловање наше!

Објављено у часопису за књижевност икултуру „Стварање“, јануар-мај 2000. г.

ДесанкаМаксимовић

Поводом деведесетог рођендана

27

јануар / 2011 / s

vetigora

jubi

lej

јере

ј ПРЕ

ДРА

Г Ш

ћепа

нови

ћ

Вријеме митрополита Амфилохија- вријеме свеобухватне обнове

Поводом 20 година од ступања у Трон митрополита црногорских Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија

Сваки јубилеј је прилика да у огледалу човјекове журне пролазности застанемо за часак, подсјетимо се времена прошлих, сјећања неугаслих. Сваки је човјек тајна и увијек када доносимо суд о личностима

ризикујемо да на неки начин повриједимо њихов унутарњи свијет, а поготово када говоримо о монаху-епископу, јер монасима је страна свака људска похвала, јер су они далеко од људске славе призвани да буду „молитвеници за читав свијет“. Духовни отац архиепископа Амфилохија Преподобни Ава Јустин Ћелијски је записао:

„Постоји у овоме свијету само једна биографија која има вјечну вредност: то је биографија Богочовека Исуса Христа; а људске биографије вреде утолико уколико су од ње и у њој.“ Ако се у постњегошевској Црној Гори за икога са пуним правом може рећи да је заљубљеник у Христову Благу вијест, онда је то архиепископ Амфилохије. Пишући ове скромне редове ризикујем да повриједим скромност монаха-епископа, а на то ме тјерају два осјећања. Једно је осјећање љубави као одговор на његову љубав према свима нама, јер је његова пламена љубав нашла и налази одјека у нашим душама, јер је народ испрва стидљиво, а из дана у дан све више и више одговорао на његову љубав, потврђујући потребу заједништва међу људима, јер је човјек „једино у гробу сам“. Друго осјећање је благодарност за све што чини за свој народ и све нас.Вријеме брзо пролази и покрива заборавом оно што се не би смјело заборавити: витешка дјела оних који су промијенили свијетом, а који су све учинили да ово наше тле сачува свој сјај, хришћанско предање и достојанство. Загледан у нашу славну историју и славу зетских и црногорских митрополита, митрополит Амфилохије је, настављајући свету службу својих претходника, разгоријевао огњиште слободе у људима и народима, докле год су његове апостолске стопе стизале. Сваки од митрополита његових претходника остављао је трага на овом трону који је одавно назван „олтар прави на камен крвави“ . Вријеме митрополита Амфилохија је првенствено вријеме свеобухватне духовне, али и материјалне обнове многих запустјелих манастира и црквишта у којима је вјековима бујао живот и под чијим се сводовима приносила Богу Евхаристија (благодарност). Многе светиње су послије 50, 100, а неке и послије 300 година поново пропјевале, и света ватра давно упаљена, поново се разгорјела. Наравно, неко ће се са правом запитати: да ли то може бити заслуга само једног човјека, па макар он

и био митрополит Амфилохије? Међутим, Црна Гора је чекала и дочекала човјека на којем су се испуниле ријечи великог светилника и сјајне звијезде руског и васељенског Православља Светог Серафима Саровског: „Стеците дух смирења и хиљаде људи око вас ће се спасти“. Дошао је кротак и смирен као јагње, да се на огњишту његове вјере промрзли маловјерјем и сумњом угрију. Дошао је да свакодневно и даноноћно досипа уље у готово догорјело кандило Црне Горе. Дошао је да разагна таму послератне Црне Горе која је „ратовала са Богом“, чије су цркве биле претворене у штале и нужнике, и чији се вагон откачио од локомотиве која је вјековима ишла колосјеком православља, а онда кренула странпутицом. Онај који је крајем 80-их година прошлог вијека посјетио Црну Гору, запустјеле цркве и манастире и у њима пар старијих особа, зна о каквој је тами ријеч. Митрополит Амфилохије је ту таму разгонио таворском свјетлошћу, призивајући у помоћ Светог Григорија Паламу, чије је дјело понајвише од савремених теолога свијета познавао. Дошао је доктор теологије са знањем седам свјетских језика, не да му служимо, не да данима чекамо пред његовом резиденцијом да нас прими, већ да нам служи, да нам буде благи отац и брижна мајка, и збор и сабор на сваком мјесту и у свако вријеме погодно за топли разговор. Дошао је у малену Црну Гору, онај који је видио свијет и говорио нам је онако једноставно, по народски , да га сви разумијемо, па је зато са њим радо зборио и последњи и незнатни старац и старица из Мораче, Велике, са Цуца или Његуша.Вријеме његовог владиковања у Црној Гори није му било наклоњено. Но овај слуга вјечности се храбро хватао у коштац са проблемима и изазовима свога времена. Комунизам који је покушао да у души овога народа буде замјена за вјеру је био на издисају, али се у свом самртном ропцу и борби за некадашње позиције у крви распадао. Својим честим посјетама ратним подручјима, народу распетому, у часу голготском, покушавао је да сопственим снагама олакша крст свога народа, на рањеним и крварећим вјековним српским просторима Далмације, Крајине, Славоније, Босне и Херцеговине, Косова и Метохије. Они који знају мекоту његовог срца питају се кога је тих ратних дана више жалио: свој народ протјеран са вјековних огњишта или непријатеље који су својим злочиним каљали Божји лик у себи.Сјећамо се са тугом али и поносом што је један митрополит Црне Горе 1999. године, када је харало шиптарско зло по Косову и када су НАТО бомбе убијале недужне људе, као Косовка дјевојка по Косову пољу крвавоме сакупљао и сахрањивао убијене и масакриране, често пута без пратње међународних снага задужених за безбједност, под кишом метака који су фијукали поред његове главе, држећи опело „гордо у том смртном часу“ и видајући незаљечиве косовске ране.Остаће на овој нашој земљи, у времену велике дезорјентисаности, сиромашни и лишени небеских садржаја и вјечних вриједности сви они које је покаткад у медијима критиковао, имајући један једини циљ - спасење њихових душа. Са трона Светог Петра Цетињског морала се понекад рећи и која „јача“ ријеч и он је као духовник и љекар душа људских некад морао користити

„јаче“ љекове. Но ми који се налазимо у његовој близини знамо 28

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

да је молећи се за све нас, највише молитава упућивао Господу за оне који су према њему били груби, који су га клеветали и који су га гурали на терен политике. Никада и никога за увреде према себи није тужио земљским судовима, знајући, по ријечима свога претходника Светог Петра Цетињског, да је „у имену Божијем суд и правда“. Својим богословским радом, духовношћу и љубављу према свима, постао је радо виђен гост широм православне васељене, остављајући иза себе траг оригиналног богослова, несвакидашњег педагога (довољно је само прочитати и у живот примијенити његову студију „Основи православног васпитања“), даровитог философа философије по Богочовјеку Христу, даровитог пјесника, пријатеља свих људи.Није скретао ни лијево ни десно, већ је ишао навише. Често је у својим бесједама говорио да криза (=суд) нашег доба није ни економска, ни културна, па чак ни искључиво морална, већ првенствено криза вјере, криза духовности лишене Духа Светога. Свето покајање као „преумљење“, пост и молитва, Света Литургија и Свето Причешће су по митрополитовим ријечима једини пут којим у нама умире оно себично „ја“ и рађа се нови, христолики, бесмртни човјек који у заједници са Богом живи животом вјечним, савлађујући сваку смрт која мучи род људски и која је наш свакодневни овоземаљски пратилац. Шестдесетих година прошлог вијека пролазећи Подгорицом (која је тада носила туђе име и туђе рухо) видио је град без саборног храма и почео да сања сан да се поред Вазнесењске цркве у Момишићима (од 1954. г. претворене у нужник) подигне један величанствени храм. Јеванђелске ријечи „по вјери вашој нека вам буде“ доносе му остварење овог младалачког сна и 9. августа 1993. г. Његова Светост васељенски Патријарх Вартоломеј и блаженопочивши Патријарх српски Павле полажу камен темељац за будући храм. Круна те његове вјере

у Васкрслог Богочовјека Христа је прелијепи Саборни храм Христовог Васкрсења који ниче из њедара Подгорице и Црне Горе, који говори и говориће о једној новој историји и животу у складу са Христовом науком.Треба ли рећи да су захваљујући и његовом ауторитету по први пут у Црној Гори боравили васељенски, руски, александријски паријарх, атински архиепископ и др. Нећемо говорити ни о 300 обновљених цркава и манастира, о томе да је Цетињска богословија обновила рад после вишедеценијског прекида, о томе да су по његовом благослову формиране Издавачка кућа Светигора и Радио Светигора, да је стотињак младих људи подстакао да заврше богословске школе, да је обновио замрле саборе и да готово нема села у Црној Гори у коме није служио. А Бог зна километре и километре пређене уз напор да се што даље и даље стигне по Црној Гори, Србији, расејању... уз напор да се мире завађени, утјеше несрећни и тужни. Нека будући историчари Српске Цркве кажу ријеч мјеродавнију о раду митрополита Амфилохија, из дана судбоносних по наш народ, из дана када је придржавао трон Светог Саве мијењајући обољелог патријарха Павла, јер док се овај лист буде штампао његова биографија биће богатија за још неку освештану цркву, многе службе и разговоре са многим знаним и незнаним, великим и малим. У име великих и малих, који имају срећу да живе у времену по много чему сиромашном, али богатом животом у близини митрополита Амфилохија, као мало уздарје упућујемо му ову скромну молитвену честитку са жељом „НА МНОГАЈА И БЛАГАЈА ЉЕТА, ВИСОКОПРЕОСВЈЕШЧЕЊЕЈШИ ВЛАДИКО!“

Освећење народне кухиње при Саборном подгоричком храму, 21. априла 2010. г.

29

јануар / 2011 / s

vetigora

jubi

lej

СЛ

АВК

О К

рст

ајић

Ходочашћа са „Одигитријом“Фонд јединства православних народа

Поводом 20 година од ступања у Трон митрополита црногорских Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија

оласком митрополита Амфилохија на трон Светог Петра Цетињског и оживљавањем ду-ховног живота у Црној Гори 90-тих година,

осјетила се и потреба да се формира организација која ће се бавити искључиво организовањем ходо-часничких путовања по земљи и иностранству, па је по благослову Његовог Високопреосвештенства Г. Амфилохија, регистрована агенција „Одигитрија“ (Богородица Путеводитељка) у којој су ангажоване особе са богатим искуством у туристичкој привре-ди и са сензибилитетом за ову врсту путовања.Послије почетних тешкоћа са простором и сред-ствима, „Одигитрија“ је успјела да се ширем кру-гу потенцијалних ходочасника представи као ком-петентна и одговорна организација чије су услуге многима помогле да се упознају са хришћанским светињама српских простора, Грчке, Русије, Све-те Земље, Украјине, Турске, Западне Европе и Средоземља.Од свог оснивања „Одигитрија“ се старала за хиљаде ходочасника из свијета, који долазе на поклоњење православним светињама Црне Горе и Србије. Такође је и организовала бројна путовања за православне вјернике са наших простора у мно-ге крајеве свијета.Управа Богословије Светог Петра Цетињског је, имајући повјерење у савјестан и одговоран при-ступ организацији путовања, своје матурске екскурзије повјеравала „Одигитрији“, а митропо-лит Амфилохије је више пута био присутан на овим путовањима, преносећи своје богато теолошко знање и искуство будућим пастирима Цркве Право-славне. У организацији „Одигитрије“ реализована су путовања матураната у Свету Земљу, Бугарску, у све заначајније сакралне дестинације у Грчкој, у Русију, Украјину, Албанију, Италију, Турску, Чехосло-вачку, Мађарску...Такође су и апсолвенти Богословског факултета из Београда користили услуге ове агенције за своја путовања.Захваљујући предусретљивости и разумијевању игумана манастира Острог, блаженопочившег оца Лазара, по благослову митрополита Амфилохија,

„Одигитрија“ је изградила квалитетан објекат у кру-гу Доњег манастира Острог, у коме је организована продаја предмета сакралне умјетности, богослуж-бене и богословске литературе, црквених утвари, сасуда, употребне украсне керамике са сакралним мотивима, филигранских и златарских производа и многобројних предмета монашког рукодјеља. Како би се избјегло дуготрајно чекање у реду за свету водицу из Острошког источника запослени у „Одигитрији“ су дизајнирали изглед флашице у коју се пуни вода са извора и организовали машинску линију за њихово пуњење. Тако је значајно рацио-

нализован проток ходочасника који долазе на поклоњење Све-том Василију Острошком и омогућено сваком да са тог светог мјеста као благослов и лијек понесе свету водицу из острошког извора.По благослову игумана манастира Острог Преосвећеног Епи-скопа диоклијског Г. Јована, агенција „Одигитрија“ обавља бес-платан превоз ходочасника и осталих посјетилаца од Доњег до Горњег манастира Острог, обезбјеђујући тако проходност и растерећење саобраћаја у овом дијелу у вријеме највећих посјета.

„Одигитрија“ је од свог оснивања до данас успјела да обезбиједи средства за куповину потпуно новог модерног аутобуса висо-ке туристичке класе „Neoplan Citiliner“ капацитета 56 мјеста за обиласке светих мјеста широм православног свијета као и бро-да „Свети Никон Јерусалимски“ за обиласке манастира по Ска-дарском језеру. Агенција „Одигитрија“ је такође, са Богословијом „Свети Петар Цетињски“ и појединим црквеним општинама у Митрополији црногорско-приморској и Епархији Будимљанско- никшићкој организовала низ научних скупова, симпозијума и округлих столова на разне теолошке, историјске и актуелне друштвене теме и била издавач низа публикација.Организација многобројних запажених изложби дјела сакрал-не умјетности у галеријама у Црној Гори и Србији, концерти духовне музике као и промоције књига и часописа на вјерске и националне теме у којима је митрополит Амфилохије актив-но учествовао су скренуле пажњу домаће и стране јавности на агенцију „Одигитрија“.Представници „Одигитрије“ су редовни учесници међународних скупова и симпозијума посвећених православ-ном ходочашћу (Москва, Кијев, Праг) као и издаваштву право-славне литературе и часописа (Варна, Београд, Бања Лука).Под покровитељством Савезног министарства вјера Србије и Црне Горе „Одигитрија“ је са пар издавачких кућа из Београда неколико година била присутна са својим штандом на изложби сакралних сувенира, предмета сакралне умјетности и право-салвне литературе у Паризу у оквиру сајма „Religio“.По благослову Предсједника управног одбора агенције

„Одигитрија“ - митрополита Амфилохија, ова организација је примјереним средствима учествовала у свим донаторским, добротворним и хуманитарним акцијама које је организовала Митрополија црногорско-приморска.

Међународни фонд јединства православних народаКада је прије дванаест година у Србији и Црној Гори, по бла-гослову Његове Светости блаженопочившег Патријарха Пав-ла отворено Одјељење Међународног друштвеног фон-да јединства православних народа из Москве, на молбу његовог покровитеља Патријарха московског и цијеле Русије Г. Алексија, митрополит Амфилохије се прихватио духов-ног покровитељства и надзирања дјелатности Одјељења у Србији и Црној Гори. Уз његово активно учешће организова-не су акције, манифестације и конференције на међународном нивоу које су несумњиво дале значајан допринос учвршћењу православља у овом дијелу Европе и другим крајевима свијета.30

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

Витлејем, црква Христовог Рођења

Организована је донаторска акција у свечаној сали храма Христа Спаса у Москви под називом „Са Србијом заједно“ на којој су учествовали са српске стране патријарх Пав-ле, предсједник Борис Тадић, митрополит Амфилохије са још неколико архијереја СПЦ, комплетан државни врх Србије као и један број угледних привредника из Србије и окружења.Руска страна је такође била присутна на највишем црквеном и државном нивоу.Одјељење Фонда и његов руководилац су учествовали у организацији и раду Међународне скупштине православља, којој техничку подршку указује Међународни Фонд јединства православних народа (МФЈПН), на свим конференцијама које су одржа-не на територији бивше Југославије као и многима у Европи и Блиском Истоку.На нашим просторима конференција је организована у Новом Саду, Цетињу, Бања Луци, Београду, а представници Одјељења су по благослову митрополита Амфилохија уче-ствовали на конференцијама у Братислави, Астани, Прагу, Аману, Јерусалиму, Бејруту...Једна од значајнијих културних манифестација које Фонд реализује ван граница Русије је и серија концерата духовне музике под називом „Гласови православне Русије“. Одјељење Фонда у Србији и Црној Гори је са руководством Фонда организовало так-ве концерте у Македонији, Србији (Београд, Ниш, Крушевац, Сремски Карловци), Црној Гори (Цетиње, Будва), Републици Српској (Требиње). На концетрима у Србији и Црној Гори су присуствовали највиши представници Цркве и државе.Како МФЈПН сваке године додјељује награду појединцима из јавног, политичког, кул-турног и друштвеног живота који су својим радом допринијели ширењу хришћанских вриједности и учвршћењу православља у својим срединама, на предлог Одјељења Фонда за Србију и Црну Гору ово високо признање, које уручује лично московски патријарх у храму Христа Спаса, до сада су добили: Његова Светост Патријарх Павле, Бо-гословски факултет у Београду, Њено Височанство принцеза Катарина Карађорђевић, предсједник Црне Горе г. Филип Вујановић, господин Емир Кустурица. Већини ових церемонија је присуствовао и митрополит Амфилохије.Трудом руководства Фонда као и руководиоца Одјељења обезбијеђена су средства и Одјељење је купило простор за обављање своје дјелатности у Београду и у Будви.Своју мисију Одјељење је развијало и кроз изложбе икона (Стаматис Склирис – у Никшићу), предмета сакралне умјетности и теолошке литературе и часописа (Београд- Конак књегиње Љубице, галерија „Прогрес“...).Захваљујући ауторитету предсједника Покровитељског Савјета Представништва МФЈПН за Србију и Црну Гору (које је цијепањем државе подијељено на два Одјељења), представници Одјељења су за постигнуте успјехе више пута награђивани од стране Ру-ске, Украјинске и Бугарске Цркве.

Аутор је директор агенције „Одигитрија“ и извршни предсједникФонда јединства православних народа за Србију и Црну Гору.

31

јануар / 2011 / s

vetigora

jub

il

ejпр

офес

ор Д

УША

Н Б

игов

ић

Обнова рада Цетињске богословијеПоводом 20 година од ступања у Трон митрополита црногорских Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија

Митрополит Данило и митрополит Амфилохије наотварању Цетињске богословије 1992. г. Управна зграда Цетињске богословије

процесу обнове духовног живота и црквеног административног устројства у

Митрополији црногорско-приморској, а тиме и у цијелој Српској Православној Цркви, свијетлу тачку представља обнављање рада Цетињске

богословије у јесен 1992. године. Околности у којима је обновљен рад Цетињске богословије су по многу чему биле врло сложене. Општа ригидна атеизација, црквена имовина бесудно одузета или просто узурпирана, малобројно и онемоћало свеш-тенство изложено непрекидним притисцима, све су то ране од којих је духовно биће Црне Горе патило пола вијека. Вријеме обнављања рада Цетињске богословије 1992. године је вријеме великих потре-са на културно-политичком плану Балкана и Европе уопште.Послије устоличења епископа банатског др Амфилохија Радовића на трон цетињских митропо-лита од разних идеја по питању обнове духовног и црквеног живота најснажније је кренула идеја о об-нови Богословије и то априла мјесеца 1991. године када је последња генерација живих цетињских бого-слова прослављала педесет година матуре. Знајући какву је улогу имала Богословија у историји Црне Горе и Српске Цркве, чланови Светог Архијерејеског Сабора су на редовном засједању у мају 1992. године прихватили предлог митрополита др Амфилохија и благословили да Цетињска богословија обнови свој мисијски и црквенопросвјетни рад. 18. јуна 1992. го-дине Свети Архијерски Синод доноси одлуку којом усваја предлог Просвјетног одбора при САС-у и

обновљену Богословију Светот Петра Цетињског на Цетињу уписује у списак српских православних богословија. У истом акту се наводи да ће се финансирање ове Богословије спрово-дити исто као и финансирање осталих српских православних богословија уз помоћ Црногорско-приморске и Дабробосанске митрополије, Милешевске и Захумско-херцеговачке епархије. Ако се пажљивије осврнемо на црквенопросвјетно стање у Црној Гори лако ћемо уочити да је, од штампања Цетињског октоиха 1493/4. године па преко основне школе у Цетињском манастиру 1834. године, Цетињске семинарије 1856-60. годи-не којом је управљао ђакон Стево Петрановић, привремене Богословије 1863. године којом је управљао Нићифор Дучић, Цетињске богословије 1869-1876, Богословско-учитељске шко-ле 1887-1915 г. и Богословије Светог Петра Цетињског 1921-45, материјална немаштина представљала основни проблем. Колико је Митрополија црногорско-приморска улагала у новообновљену Цетињску богословију најсликовитије се види из извјештаја митрополита Амфилохија САС-у од 20. 8. 1992. го-дине. У томе извјештају се између осталог каже да Митрополија

„улаже све што има и што нема у новообновљену Цетињску богословију“. Цетињска богословија одавно није једина виша школа у Црној Гори. Давно је прошло вријеме када су се само у њој школо-вали будући учитељи, службеници, љекари, научни радници. Богословија је „средња богословска школа у којој се ученици васпитавају и образују у духу свештеног Предања једне Све-те, Саборне и Апостолске Православне Цркве и припремају за више богословско образовање на православном институту, православним богословским факултетима, односно духовним академијама, за служење у Цркви Божијој.“ Но, иако је тако, без ње је незамислив духовни и културни живот Црне Горе.

32

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

Свети Петар Цетињски

Када је 13. септембра 1992. г. на Цетињу обновљен рад Богословије, Илија Лакушић, министар за културу у Влади Црне Горе казао је: „Имамо универ-зитет што је добро за државу, а сада имамо и Богословију што је добро за Царство Небеско“. Пригодном бесједом обнављање рада Богословије по-здравио је и министар просвјете и науке господин Обрадовић. Истога дана митрополит Амфилохије је говорио о неопходности духовног и моралног образовања, о обнови свештеничког подмладка и зацељивању не малих ратних и послератних рана истичући да тридесет и осам примљених уче-ника од којих је 15 из Митрополије црногорско-приморске, представљају продужетак старе и почетак нове Цетињске богословије.Имајући у виду сложеност прилика, Свети Архијерејски Синод је усвојио предлог митрополита Амфилохија и за првог ректора обновљене Богословије, поставио протојереја Момчила Кривокапића, пароха ко-торског, архијерејског намјесника бококоторског и како је истакнуто у препоруци САС-у „ријетког мисонара у нашој Цркви, одличног зналца богослужења и литургијског поретка познатог по успјешном раду са ом-ладином.“ Када би смо у најкраћим цртама описали дјело првог ректора Богословије гласило би „ ректор, учитељ, отац, брат, пријатељ“. Сеп-тембра 1995. године за ректора Богословије постављен је протосинђел Јоаникије Мићовић, данас епископ будимљанско-никшићки, човјек из-узетних духовних и организационих способности. САС је 31. маја 2002. године за ректора Богословије поставио јереја Гојка Перовића, који и данас обавља ту дужност. Поред дужности прописаних уредбом о богословијама поменути ректори су се суочили са низом других пробле-ма које је требало ријешити. Рат који је у Босни, Херцеговини, Далмацији, Хрватској, Славонији и Косову оставио пустош и те како се одразио на жи-воте ученика Богословије, нарочито оних ученика који су родом са поме-нутих подручја. Бремена тих ученика носили су и ректори и наставници Богословије.Поред редовних школских активности, неодвојиви састав Богословије чине културно просвјетне манифестације на којима учествују професо-ри Богословије и ученици. Најприје, Богословија је организатор двије ре-довне академије које се одржавају за празник Светог Петра Цетињског- школска слава и за Недјељу Православља. Предавања на свим овим академијама која поред ректора и наставника држе угледни научни, државни и национални радници као и свечарски дио програма увијек се тичу историјских догађаја од велике важности за Цркву и народ. Тако је Богословија свечано прославила 500 годишњицу Цетињског октои-ха, осам вјекова Хиландара, 2000 година хришћанства и друге значајне јубилеје.Поред школске славе и Недјеље Православља у Богословији имамо још једно славље, а то је разредна слава. Наиме, свака генерација на почетку школовања, у договору са управом школе бира славу разреда. Прослава разредне крсне славе је пуна радости и лијепих осјећања, која ученици као трајно добро носе из Богословије.Свечаности приликом посјета поглавара помјесних Православних Црка-ва, архијерејске Литургије које служи митрополит и друге црквено народ-не свечаности широм Црне Горе свечаном пјесмом увијек испрате учени-ци Богословије.Оно што квалитет знања стеченог у Богословији чини изузетним, јесу по-клоничко-научна путовања која Управа школе организује. Тако су уче-ници Цетињске богословије обишли Јерусалим и Свету Земљу, Рим и Италију, Москву и Русију, Кијев и Украјину, Цариград и Малу Азију као и друга културна средишта.Иако је од самог почетка Цетињска богословија у материјалном погле-ду поред редовне помоћи Светог Синода и Министарства вјера у Влади Србије, опстајала захваљујући прилозима вјерних људи, Богословија је истовремено развијала харитативну дјелатност у Цетињу и шире.За до сада осамнаест година рада, Богословија је извела око двјеста осам-десет кандидата од којих велики број обавља одговорне дужности у Српској Цркви. 33

јануар / 2011 / s

vetigora

ад на љетопису обнове, санације, реконструкције и изградње храмова у Православној митрополији црногорско-приморској од 1990. до 2010. логично је било

започети од сличних периода у животу Право-славне Цркве на простору данашње Црне Горе.У мају 1989. године сам имао част да присуствујем освећењу обновљеног Саборног храма Светог Василија Острошког у Никшићу. Тадашњи епископ банатски др Амфилохије Радовић је у бесједи ис-такао оно што је пажљиви истраживач историје наше Цркве могао уочити, али о чему нити је ко писао нити јавно говорио. Том приликом је казао следеће:,,Књаз Ми лош Обре но вић у Ср би ји и краљ Ни-ко ла Пе тро вић у Цр ној Го ри су два најзна чај ни-ја за ду жби на ра од вре ме на Не ма њи ћа. И би ло би врије ме да се не ко тим пита њем по за ба ви. По ред оста лих ве ли ких за слу га кра ља Ни ко ле, ријет-ко је ко ис та као ту ње го ву огром ну за слу гу - по-ди за ње хра мо ва по чи та вој Цр ној Го ри, на ро чи то у новоослобођеним кра јеви ма. Где год је до шао краљ Ни ко ла је по ди гао но ви храм, јер је знао и био је свје стан да је храм мје сто са би ра ња, на дах ну ћа, пре о бра же ња, ду хов ног пре по ро да на ро да и да та мо гдје не ма хра мо ва и гдје су хра мо ви угро же-ни, угро же ни су и са ми љу ди. На си ље над хра мом увијек је би ло кроз исто ри ју на си ље над чо вје ком који гра ди храм. Осло бо ђе ње хра ма и ње гов про-цват увијек по ка зу је да има на де за осло бо ђе ње и за сло бо ду чо ве ка.“Потврду његових ријечи можемо наћи у табели у публикацији др Лазара Томановића, тадашњег предсједника Владе, под насловом Педесет година на престолу Црне Горе, која је штампана на Цетињу

1910. године поводом јубиларних свечаности. У њој је по-пис манастира и храмова који су у времену од 1860. до 1910. године обновљени или изграђени. Збир је 289 обновљена или изграђена православна објекта за 50 година владавине књаза Николе.Од времена краља Николе и митрополита Митрофана Бана прву већу санацију и обнову храмова имамо послије вели-ког земљотреса који је 1979. године задесио Црну Гору. На-жалост, дуго година нијесу били познати подаци колико је било санираних и обновљених православних храмова из средстава солидарности, чак ни надлежним државним службама које су обавезне да воде овакве регистре. Овдје прије свега мислим на Завод за заштиту споменика културе Црне Горе и надлежно Министарство културе. Митрополија црногорско-приморска, осим генералне сагласности коју је дала за обнову својих храмова и ријетких консултација током обнове послије земљотреса у времену 1980-1990, није била у прилици да има комплетан попис својих хра-мова и других објеката који су санирани или обновљени. Захваљујући некадашњем директору Републичког фонда за обнову покојном Илији Поповићу, који је оставио у ама-нет сину Предрагу да ми преда лични примјерак Записника о примопредаји архивске грађе Републичког фонда за об-нову и изградњу подручја пострадалог од катастрофалног земљотреса (88 страница), у прилици смо да прецизно зна-мо који су православни манастири, храмови и други цркве-ни објекти у Црној Гори санирани у том периоду. Из средста-ва југословенске солидарности, тј. десетогодишњег зајма за Црну Гору, у периоду 1980-1990 година укупно је санирано 168 православних објекта у Црној Гори.Велика обнова је услиједила након враћања народа Црне Горе својој Православној Цркви и Митрополији црногорско-приморској почетком деведесетих година прошлог вијека. И обични лаик је могао примијетити градитељски занос широм Црне Горе на санацији, обнови и изградњи манасти-

jubi

lej

ЈОВ

АН

Мар

куш

ОБНОВА ДУШЕ И ТИЈЕЛА ЦРНЕ ГОРЕПоводом 20 година од ступања у Трон митрополита црногорских Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија

Митрополит Амфилохије поред саборног храма Светог Јована Владимира у Бару.

34

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

ће она бити корисно свједочанство о једном времену.Прикупљени подаци, уз могућност занемарљиве грешке, показују да је у протеклих 20 година у Митрополији обновљено и новоподигнуто 416 објекта (38 манастира, 333 храма и оста-лих објеката 45) и да се обнавља или гради 74 објекта (2 манастира и 72 хра-ма), или укупно 480 објеката. До 2002. године на подручју садашње Епархије будимљанско-никшићке обновљено је и новоподигнуто 72 објекта (16 ма-настира, 51 храм и осталих објеката 5) а обнављало се или градило 8 објеката (1 манастир и 7 храмова), или укупно 80 објеката. Када ово саберемо произила-зи да је обновљено и новоподигнуто 488 објекта и да се обнавља или гради 82 објекта, или укупно за протеклих 20 година 570 објеката.На основу бројне литературе коју сам користио, о сваком објекту су дати подаци које сам могао пронаћи. Оно шта се ријечима тешко може описа-ти приказују изврсни снимци наших познатих мајстора фотографије као и фотографије бројних ентузијаста које имају драгоцјену документа-циону вредност, којима се хроно-лошки приказује обнова, изградња и свакодневни живот везан за мана-стире или цркве. Када се овоме дода приљежност, стручност и црквен при-лаз дизајнирању књиге нашег позна-тог дизајнера проф. ликовне академије Мирка Тољића књига ће вјероватно задовољити све пријатеље наше Цркве. Нажалост ограничен простор, иона-ко волуминозне књиге није дозво-лио да прикажемо већи број добрих фотографија о манастирима и храмови-ма и значајним догађајима. Дужан сам на крају да истакнем да сам савјесно преузео податке из бројне литературе, докумената, периодике и званичних гласила наше Цркве, али да за евенту-алне непрецизности одговорност није на аутору већ на онима који су били у обавези да доставе потребне податке.На основу неспорних чињеница које се могу видјети и ,,голим оком“ није тешко извести закључак да је крај про-шлог вијека и прва деценија трећег миленијума (1990-2010) један од злат-них периода црквеног градитељства и свеукупне обнове Православне Цркве у историји Црне Горе. Данас вјероватно многима постају јасније ријечи из бесједе митрополита Амфилохија које је изговорио већ далеке 1989. године.

ра, храмова и других црквених објеката. Од мора до гора васкрсавао је олтар до олтара. Бројни обновљени и нови манастири као да чине де-лове једног тролиста који народ назва Три Свете Горе: Приморска, Зет-ска и Брдска Света Гора. Нови саборни храмови, попут храма Христовог Васкрсења у Подгорици који је у завршној фази и Светог Јована Влади-мира у Бару који је у изградњи, представљају по мишљењу стручњака најимпресивније објекте те врсте, не само у Црној Гори. Посебан фено-мен, незабиљежен у историји ових простора, представља обнова мо-наштва и свештенства.Напријед речено је дало идеју да се детаљније треба позабавити оним што је у Митрополији санирано, обновљено или подигнуто у времену од 1990. до 2010. године, укључујући и све оно што је урађено или започе-то до 2002. године и на подручју које је од тада фактички постало дио васпостављене Епархије будимљанско-никшићке, а до тада је било под јурисдикцијом Митрополије. Направити попис објеката попут оних из 1910. и 1990. године је било неоп-ходно, али не и довољно да би се имао увид у оно шта је рађено у проте-клих 20 година. Неопходно је било дати основне податке о сваком објекту, који су нажалост били оскудни у писаној форми, као и пожељну фото-документацију. Мишљења смо да се у свему овоме у највећој могућој мјери успјело. Ових дана је у току прелом књиге за штампу, уз наду да

Литија на празник Светог Симеона Мироточивог, Саборни храм у Подгорици

35

јануар / 2011 / s

vetigora

Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј допутовао је 30. октобра у Цетињски

манастир, гдје је поводом празника Светог Пе-тра Цетињског и спомена 180 година од његовог упокојења, служено свечано празнично бденије.У присуству више владика СПЦ, свештенства, мо-наштва и бројних вјерника, патријарха Иринеја је ријечима добродошлице дочекао Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије рекавши да је „ово велики дан и благослов за Митрополију, за све вјерне и све епархије наше Свете светосавске цркве у Црној Гори“.Захваљујући на ријечима добродошлице патријарх је рекао да је „овај дочек доказ да смо једно у Госпо-ду, да је Црква остала неподијељена и надамо се да ће то тако бити и убудуће“.

„Нека политичари стварају своје границе, али ће народ бити један, имати једну Цркву и остати у духовној заједници преко Цркве, са свима свети-ма угодницима и величинама духовним из нашега рода“, рекао је српски патријарх.Након бденија извршено је облачење моштију Светог Петра Цетињског у нове одежде и њихово смјештање у нови кивот, израђен од кедра ливан-ског.

Три кључа у ћивоту Светог Петра ЦетињскогаСвјатјејши Патријарх Иринеј је сјутрадан у Цетињском манастиру служио Свету Службу Божију уз саслужење Високопреосвештеног Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-примор-

ског Г. Амфилохија, Господе Епископа врањског Пахомија, за-хумско-херцеговачког Григорија, будимљанско-никшићког Јоаникија и диоклијског Јована, свештенства и свештеномо-наштва наше помјесне Цркве, међу којима је био и архиман-дрит Методије, игуман свештене лавре Хиландара и бројног вјерног народа.У току Литургије у презвитерски чин је рукоположен ђакон Анђелко Боричић. На Светој Литургији је појао хор Светог Марка из Подгорице.Обраћајући се патријарху Иринеју, епископима, свештен-ству, монаштву, гостима и вјерном народу митрополит Амфилохије је казао да је Свети Петар Цетињски ходио сто-пама Светих апостола: „Ходио је стопама равноапостолнога Светог Саве, архиепископа српскога, показујући љубав, не само према онима за које је био задужен, него у своје вријеме бринући и о свима другима, нарочито на просторима наше Пећке Патријаршије. Бринуо је о њој, о царској лаври Светим Дечанима, па није чудо што је његов наследник митрополит тадашњи пећки, каснији црногорско-приморски и потоњи патријарх српски Гаврило кључеве од Пећке Патријаршије и Дечана, које је примио године ослобођења Косова и Метохије од турскога ропства од стране краља и господара Црне Горе Николе Петровића, овдје похранио, код ногу Светога Петра Цетињскога. И пресвлачећи Светитеља нашли смо кључеве Пећке Патријаршије и кључеве Дечана. У исто вријеме смо нашли и трећи кључ код његових ногу који је књаз Данило, син краља Николе, донио и свечано предао краљу Николи послије ослобођења Скадра. То је кључ од града Скадра“.

„Та три кључа овдје присутна свједоче да је овај трон цетињских митрополита био органски везан кроз вјекове за свету Пећку Патријаршију. Зато су га, Ваша Светости, похо-

ЈЕДНА ЦРКВА,ЈЕДАН НАРОД БОЖЈИ

rep

ort

a`a

РАЈО

Вој

инов

ићПатријарх српски Г. Иринеј посјетио Митрополију црногорско-приморску

Патријарх српски Г. Иринеј испред ћивота Светог Василија Острошког.

36

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

дили сви Ваши претходници. И Ви сте ево данас дошли да цјеливате ћивот Светог Петра и да нас обрадујете својим присуством и да потврдите то неразориво јединство, вјековно јединство овога трона са Пећким Патријарашким троном“, рекао је митрополит Амфилохије и патријарху Иринеју уручио поклон – икону Светог Петра Цетињскога, дар свештенства, монаштва и вјерног народа Митрополије.

„Све што је Свети Петар Цетињски учинио у живо-ту, дело је Божије“, рекао је патријах Иринеј. „То је дело светога човјека. Све што је чинио и говорио, било је осољено благодаћу Духа Светога. Зато је свој свети живот завршио као најсветије лично-сти из историје Цркве Христове. Наша је вели-ка утеха што се у наше време, обезбожено вре-ме, време људи отуђених од Цркве, људи враћају Богу, враћају Цркви својој. И ово ваше данашње и синоћње присуство говори о томе да се наш на-род враћа себи. И то је оно што нас крепи, што нам враћа веру и наду да нас Господ неће оставити ни због нас, али и ни због Светих као што је Свети Пе-тар Цетињски, као што је Свети Василије Острош-ки, то превелико име чудотворно, и други Свети. А кад то све знамо, онда питамо себе и остале: Ако нас је Господ толико задужио, ако нас је толико да-ровао, шта треба ми да чинимо? Никада не треба да заборавимо јеванђелску истину да коме је Го-спод доста даровао, од тога ће много и тражити.“„Свет је Христов пут, светосавски пут, позвали су нас да њиме идемо и да не скренемо и благо ономе који се одазове и пође тим путем и оста-не веран Цркви својој. Зато, нека је благословен данашњи дан у овој превеликој светињи црно-горског и целог српскога народа“, рекао је Његова Светост.Литургији су присуствовали министар вјера у Влади Србије Богољуб Шијаковић, савјетник предсједника Србије за Србе у региону Млађен Ђорђевић, амбасадор Србије у Подгорици Зоран Лутовац, амбасадорка Украјине у Подгорици Ок-сана Сљусаренко, као и представници амбасада Русије и Хрватске.Патријарх Иринеј је увече у крипти подгорич-ког Саборног храма Христовог Васкрсења при-суствовао празничној Духовној академији. Након патријарашког благослова вјерницима који су до последњег мјеста испунили крипту подгоричког Саборног храма, празничну бесједу је изгово-рио министар вјера у Влади Србије др Богољуб Шијаковић, а изведен је и празнични духовно-умјетнички програм.

Посјета Ждребаонику и ОстрогуПатријарх Иринеј служио је сјутрадан, на праз-ник Светог Прохора Пчињског, уз саслужење митрополита Амфилохија, игумана Хиландара архимандрита Методија и свештенства, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ждребаоник код Даниловграда.Игуман Методије је бесједио о значају

Освећење славских колача у Цетињском манастиру.

Рукоположење ђакона АнђелкаБоричића у презвитерски чин.

37

јануар / 2011 / s

vetigora

прослављања светитељских празника за духов-ни живот православних хришћана, наводећи примјере из житија Преподобног Прохора Пчињског и из светогорске монашке традиције.

„Светитељи нас подстичу да их прослављамо ради нас самих. То су нам открила житија многих светитеља који су се јављали на чудесан начин и говорили људима да треба да што пре празнују њихов спомен и да открију њихове свете мош-ти, јер се у њиховим крајевима дешавају разне невоље или болести или временске непогоде. И сами светитељи потврђују да је њихова воља да их прослављамо“, рекао је отац Методије.

„Како је то дивно што се овдје, ево у овом тре-нутку, сједињују вјекови“, рекао је митрополит Амфилохије патријарху Иринеју. „Свједочанство Светога Арсенија, архиепископа пећкога које се наставља од 13. вијека, и ево данас његова пуноћа у Вашем свједочанству и Вашем присуству, Ваша Светости, а кроз то и потврда и свједочанство о јединству наше Свете Цркве светосавске, а кроз њу и јединства свеукупне Цркве васељенске. Дивно је то што нас радује и дивно је што је Ваш долазак обрадовао Цркву у Црној Гори, народ Божји који је био жељан Вашега доласка.“Владика Амфилохије је Његовој Светости уру-чио дар манастирског сестринства, икону Светог Арсенија, као и ручно израђени крст који је био у ћивоту Светог Арсенија већ неко вријеме.Благодарећи на поклону, Његова Светост је ка-зао да је током посјете Цркви и вјерном наро-ду у Црној Гори „за кратко време доживио толи-ко много радости“: „Доживео сам толико лепих тренутака и толико нових сазнања о Црној Гори која није она Црна Гора коју сам пре тридесетак година знао, кад сам био мало дуже у Острогу. Ондашња и данашња Црна Гора, то су два света, два потпуно различита времена – оно којега не желимо да се много сећамо и ово за које благода-римо Богу, у којем видимо обновљене цркве, но-воподигнуте украшене храмове. Још много више улива радост што видимо народ препорођен, одуховљен и одушевљен, народ који се враћа својој Цркви.“Патријарх Иринеј се осврнуо и на дјеловање ан-тицрквене секте, тзв. ЦПЦ рекавши да се ради о искушењу које је Свети Атанасије назвао „обла-чак“: „Кад тако кажем, мислим на онај отпад ду-ховни који је овде присутан, који је епизодичан, који је од данас до сутра, који ће сигурно бити брзо заборављен, јер је то нешто што је отпало и од Бога и од свега вредносног и значајнога“.„Нека Господ, и Свети Арсеније и Свети Петар Чу-дотворац Цетињски благослове овај народ, да нас чувају и сачувају да се не изгубимо, да будемо достојни следбеници њихови, њихове свете вере и њиховог светог живота“, рекао је патријарх.Након посјете манастиру Острогу и поклоњења моштима Острошког Чудотворца, Његова Све-тост је у Подгорици разговарао са предсједником Црне Горе г. Филипом Вујановићем.

У посјети манастиру Острог.

38

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

Вратимо се вери иГоспод ће нам помоћи

razgovo

r

Ваша Светости, молимо Вас да на почетку овог разго-вора дате Ваш патријарашки благослов нашим чита-оцима... Ваши читаоци, бар на основу овог мог искуства за ова два дана, заслужују сву пуноћу благослова патријарашког, сву пуноћу благослова Цркве наше, Светога Саве пре свих, Све-тога Петра Цетињскога чији смо празник јуче прославили, јер тај народ, овакав каквог сам ја видио заслужује заиста пуноћу благодати Божије.

Ово је Ваша прва канонска посјета Црној Гори од тре-нутка кад сте ступили на свештени пећки трон све-тосавски. Какви су Вам утисци?Па ја сам једно време био житељ Острога, то је било прије тридесетак и више година. Знам тадашњу Црну Гору и ду-ховно стање у Црној Гори које није било на оној висини коју Црна Гора заслужује. Сада, после толико времена, имао сам прилике пре свега да видим многе светиње обновљене, и то не само обновљене, тј. приведене неком изгледу, него светиње које блистају у свој пуноћи и лепоти наших црка-ва. А то је лепота наше вере. Оно што ме је посебно одуше-вило јесте бројни народ који ме је дочекао, који ме је по-здравио и који је за време богослужења био у црквама и манастирима. Прво пријатно изненађење сам доживео у Беранама. Иако је било скоро вече, мислим да је била ско-ро трећина Берана код манастира Ђуђеви ступови. Народ какав се само може пожелети, са изгледом и побожношћу и са свиме оним што је показао за време тога сусрета и те посете. Ништа мање пријатно изненађење дочекало ме је и кад сам дошао на Цетиње. Силан свет, мада је било кас-но у ноћ, пуно народа који се понаша у духу своје вере и у духу своје вековне православне духовности. Да не говори-мо о јучерашњем дану, када је била прослава Светог Петра Цетињскога. Посебно сам био изненађен у Подгорици, у но-воме храму. Нисам очекивао толики свет који је напунио и двориште и после цркву. И данас овде у Ждребаонику... Све то даје заиста једну нову слику Црне Горе. Стичем утисак да је овде дошло до пуног обновљења, пуног преображаја народа сходно својој култури и својој вековној традицији хришћанског живота, хришћанског васпитања. И зато бла-годарим Богу и ово ће бити један снажни подстрек за нас у Србији. Мада, Богу хвала, и тамо се народ враћа Цркви. На сваки се празник, поготову славе црквене, на саборима по манастирима или током неких догађаја везаних за Цркву, види огороман број народа. И не само што је народ прису-тан, него се и понаша онако како то Црква жели и како је у нашем духовном наслеђу.

Свјетски моћници отимају нам нашу свету земљу ко-совску и не показују знаке да ће одустати од те намјере.

Шта више, они покушавају да разоре наш си-стем вриједности и наш историјски и духов-ни светосавско-косовски идентитет. Како се одупријети у таквим околностима? Проблем Косова је за нашу историју, за српски на-род. То је једно озбиљно питање и све оно што се данас дешава на Косову и Метохији представља једну тешку, дубоку и за сада незалечену рану. Ја знам, савремени свет не води много бриге о прошлости и о историји, о култури једнога наро-да, али би требали да се позабаве тим питањем. Ја разумем неке данас моћне државе које су по-стале и моћне и велике разним миграцијама, досељивањима, да њих и не интересује историја тих народа, али када је у питању српски народ, када је у питању Косово и Метохија - то је озбиљно питање. Јер шта је Косово? То је душа душе наше-га народа. То је зеница наше историје и културе. Тамо су нам највише светиње, тамо је уосталом и резиденција српских патријараха, не од јуче него вековима. Не могу да замислим да једнога дана Пећка Патријаршија буде у некој другој држави и да српски патријарх мора да тражи пасош и до-зволу да може да посети своју кућу. То је за нас незамисливо. Зато апелујемо, то чини и Србија, сви они који се српски осећају, који су наслед-ници косовске културе, косовског аманета и за-вета, на оне који кроје судбину света - да имају у виду значај Косова за Србију, за њену историју и културу и да нађу начин и решење гдје ће се задовољити бројно стање Албанаца, да задовоље њихову потребу, јер су тамо присутнији, а и по-требу српскога народа који није од јуче на Ко-сову и који са осталим Албанцима живи векови-ма. Не улазимо у то питање како је дошло до те насељености данашње, а знамо, то зна и историја и то ће она вероватно и забележити и оставити за будућа поколења. Дакле, ја верујем и знам да је питање комплексно, али и у тој комплексности мора се изнаћи решење које ће задовољити по-требе и једних и других. У противном, то ће бити јабука раздора, то ће бити нешто што неће донети мир овим просторима, нешто што ће загорчавати живот и једне и друге стране, што не треба и што не желимо нама, не желимо ни њима.

Да би рана била болнија, и наша Црква има своја унутрашња искушења, и то баш на Косо-ву. Шта можете да нам кажете о томе?То је један догађај који ми нисмо ни желели, нити

Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј

Током недавне канонске посјете Митрополији црногорско-приморској, првојерарх Српске Цркве дао је ексклузивни интервју нашем часопису, Радију Светигора и Српској радио-телевизији из Подгорице.

У посјети манастиру Острог.

39

јануар / 2011 / s

vetigora

очекивали. Један догађај који је нашао у садашњем времену једно решење, али који вуче трагове из других времена. Мени је лично жао што се то де-сило са владиком Артемијем кога сам необично ценио и волео, и то и данас чиним, али његово држање, његово понашање када је било Косо-во у питању није било у складу са ставом Цркве. Мислим да је трагадија у томе, можда понајвећа, што је владика Артемије схватио Косово као свој лични проблем, као да је он једини био позван да решава то тешко стање Косова и Метохије. И увек има неко друго мишљење, за разлику од Сабора. Што се тиче проблема у оквиру Епархије рашко-призренске, ми смо много о томе размишљали и нашли смо за најцелисходније да се владика раз-реши епархије, јер је и пре овог догађаја имао проблеме са једним својим свештеником, који је практично управљао епархијом дужи период времена. Тај свештеник је макнут. Дошао је дру-ги, са истим начином, методом и овлашћењима владикиним - практично да управља епархијом. Његово понашање, тог монаха Симеона је изаз-вало неприхватање и самог монаштва. Непосре-дан повод да приступимо једном оваквом начи-ну решавања тог проблема јесте што су код мене дошла два игумана који су тражили да их примим комплетно са њиховим братством, јер они Симе-она неће да приме. То је био повод да се ми у Си-ноду позабавимо тим питањем, па смо молили митрополита Амфилохија и епископа Григорија да пођу у епархију да виде шта се то дешава. Вла-дика то није прихватио и то је кренуло да су мо-наси који су на један чудесан начин везани за владику Артемија напустили манастире које су годинама подизали и обнављали и препустили их никоме. Владика Артемије је два манастира по-дигао у Нишкој епархији, два нова манастира. За један сам знао и дао сагласност. За други нисам ни знао док нисам видео цркву. Био сам изненађен када сам видео између Прокупља и Куршумлије цркву. Откуд црква? Никла за ноћ! Владика је ту један дом бившега монаха обновио и напра-вио манастир да ја уопште нисам знао. То је тако снадбевено, тај манастир у Брајини, има преко 2000 квадрата простора, подно грејање. И све је закључано, остављено, монаси напустили. Тако је и са Црном Реком, тако је било и са другим мана-стирима, што је неприхватљиво. Њих нико није те-рао и тиме су они у многоме отежали проблем по питању самог владике Артемија. Ово је била једна привремена мера која би сигурно изнашла једно друго решење у једним другим односима владике Артемија са Синодом и са Црквом.

Носиоци идеологије људских права под фир-мом тих права покушавају да разоре саме темеље хришћанског морала. Како то изгледа у стварности, недавно смо могли да гледамо у Београду. Како се одупријети томе?Црква не одобрава нити препоручује да се насиљем решава тај проблем. Пре свега, мислим

да је ту Црква позвана да просвећује свој народ. То је једно зло, једна велика мрља код многих народа. Нажалост, много шта што је било некада свето, данас је несвето, а оно што је било несвето, то је данас постало прихватљиво. Измењене су вредности. Некадашње вредности данас нису данас вредности, а то отприлике иде у духу и смислу речи Хри-стових: А када дође Господ, еда ли ће вјере наћи? Не знам да ли идемо у будућност неким кораком позитивним или не-гативним. Уосталом, видећемо, али наше је да чинимо оно што треба да чинимо, свој верни народ да просвећујемо, упућујемо и да се против таквих зала, која су ето присутна, боримо на хришћански начин, просветом, вером и разго-ворима са онима који то чине. Да их можда убедимо да су на погрешном путу. Ми знамо да данас постоје многе сла-бости, али је проблем што се те слабости намећу као нека правила, неке врлине. То је оно што нас вређа и што не мо-жемо да прихватимо и сагласимо се са таквим појавама.

Много се у последње вријеме говори о дијалогу Пра-вославне и Римокатоличке цркве. С обзиром на историјска искуства која наш народ има са западним хришћанима, многи се боје тога дијалога... Па сад, ја не видим да се у нашем времену посебно води дијалог, ништа мање ни ништа више него јуче или мало раније. Моје је лично мишљење да не треба да бежимо од дијалога ни са ким па са ни Римокатоличком црквом. Зашто да бежимо? Можда и њима треба помоћи. Мени се мно-го допала изјава блаженопочившег архиепископа атин-ског који је једном приликом рекао: „Људи, зашто да бе-жимо, хајте да поразговарамо ко људи о проблемима који се тичу нас.“ Не треба бежати од тих проблема. Хвала Богу, ми смо сачували предање, оно које смо примили преко Јеванђеља, преко Светих Отаца и даље, преко Светих угод-ника Божијих и зашто и њима то на један начин људски не рећи и помоћи им можда да реше неке проблеме своје, које многи од њих сада увиђају? Данас, нажалост, Европа је врло мало хришћанска. Чуо сам директно од представника Римокатоличке цркве у Бечу да је 50% људи католика на-пустило своју цркву, чак је шеф државе званично иступио из цркве и они сами осјећају проблем, потребу. Колико су у нечему потребни и они нама, много више смо потребни ми њима у ономе што је битно, што је суштинско, везано за Цркву и за веру. Налазимо се пред прославом Миланског едикта. Ја сам два-три пута изјавио да би било добро да се тим поводом нађу представници свих цркава. Патријарси пећки су разговарали са султанима и тражили пут разгово-ра са њима - зашто и ми да то не чинимо данас са онима који су нам много ближи од муслимана, али у циљу једног објективног, искреног, ненаметљивог разговора и таквог приступа проблемима нашега времена.

Ваша Светости која је Ваша патријарашка порука на-шим читаоцима ?Порука је оно што сам видео овде у Црној Гори ових дана: да се вратимо Цркви, да се вратимо својој вери и ако буде-мо ту, на том путу, онда ће нам и Господ помоћи и расвет-лити многе проблеме наше и сигурно ћемо се осећати да смо на једном сигурном путу и да смо у сфери промисла и благодати Божије.

Разговор водио Рајо Војиновић40

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

МАТИ

ЈА Б

ећковићbesjed

a

лесника и рањеника и њихова имена само Бог зна. Овај Велики петак је трајао шест месеци: од 6. де-цембра до 9. маја, али на дан победе није се окон-чао, већ је, како је написао један од егзекутора, рат у Југославији трајао дуже недељу дана, а то што је он звао ратом било је масовно убијање ратних заробљеника, без списка и суда. Христос овај пут није ни суђен ни сахрањен, али је Пилат прао крва-ве руке и није престао да их пере до данас. Пола године провела је ова војска под ведрим не-

Војска брисана и изживих и из мртвих

Слово изговорено на Мајевцу, 23. октобра 2010.

У двадесетом веку краљевска војска је прешла две Гол-готе: једну преко Албаније, другу преко Југославије. Једном као српска, други пут као југословенска војска у отаџбини. Оба пута обе војске крајем рата повлачиле су

се на Запад ка својим савезницима. Преко Албаније на челу са Краљем и Владом, преко Југославије ка Краљу и Влади који су већ били на Западу и отуд руководили ратним операцијама, увек уз сагласност Запада. После Првог светског рата савезници су их прихватили, по-сле Другог вратили онима који су их тражили само зато да би их побили. Да би парадокс био већи, они које су вра-тили били су најватреније присталице Запада и за-падне демократије, а они којима су их изручили били су најогорченији противни-ци Запада и западних вред-ности. Пријатељи су преда-ли пријатеље заједничком непријатељу? Из албанске голготе остали су вечни спо-мени, костурнице и гробља српске војске од Солуна и Крфа до Бизерте и Пари-за, иза југословенске гол-готе није остало никаквог трага. Први пут у историји једна војска је брисана и из мртвих и из живих као да ни-када није ни постојала. Они који су побијене припад-нике те војске кришом тра-жили и тајно сахрањивали бивали су кажњавани, а покојници избацивани из својих гробова. Голгота преко Југославије је српски Крсни пут, Scala gemonia i Via dolorosa и још један доказ да је „Исус Христос свој земаљски жи-вот делио са нама“. То је још ненаписано поглавље незапамћеног страдања, не само у српској историји. На крсном, страдалном путу Исуса Христа било је чет-рнаест застоја. На путу ове војске таквих застоја било је више, а пут до Голготе био дужи. Један од тих застоја је Мајевaц где је убијена и заувек застала једна војска и њена болница, а број бо-

НА МАЈЕВЦУ САХРАЊЕНИ ПОСМРТНИ ОСТАЦИ 23 СТРАДАЛНИКА ВОЈСКЕ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије и Епископ зворнич-

ко-тузлански Г. Василије служили су 23. 10. 2010. г. заупокојену Литургију у храму Покрова Пресвете Богородице у Мајевцу уз саслужење свештенства и монаштва Митрополије црногорско-приморске и Епархије зворничко-тузланске.Након Литургије служено је опијело за све пострадале борце Краљевине Југославије који су као болесници погубљени у ноћи између 7. и 8. марта 1945. године у војној болници у Мајевцу, а у спомен-костурницу положени су пос-мртни остаци 23 страдалника који су ек-схумирани поред школе у Мајевцу.Са благословом владике Василија ексхумацију и опијело организова-ло је удружење „Открићемо исти-ну“ из Црне Горе у сарадњи са парохом мајевачким протонамјесником Милади-ном Вуковићем и г. Зораном Гајићем и уз свесрдну помоћ мјештана.„Пут ових мученика чије земне остатке полажемо у заједничку гробницу, да би очекивали свеопшти суд и васкрсење мртвих, био је голготски пут а прије тога су чинећи добро отјерани од своје браће. Прошли су Голготу да би на овим про-сторима крв лили и по беспућима тијела своја остављали. Они су данас на један одређен начин чврста спона међу наро-дима једне вјере, једне крви и једнога бића. Они су спона која нам говори: ’Не дијелите се браћо и сестре по било как-вим мостовима, постаните истинска дјеца и сљедбеници Христа Господа, Све-тога Саве, Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског.’ Нека је Богом

благословено мировање ових мученика. Нека они буду опомена свима нама да је зло рађање готово суђење. Они су стра-дали од једновјерне и једнокрве браће само зато што су другачије мислили и што су ишли правим путем, путем одбра-не вјере, имена и националног бића на-шег. Нека Господ њихове душе упокоји и усели тамо гдје праведници обитавају и награди их неугасивим вијенцем славе праотаца наших Аврама, Исака и Јакова и нека им подари вјечни живот на небе-сима. Свима нама, гдје год Бога молили, јединство у вјери нека подари. Амин.“, по-ручио је у бесједи владика Василије.

„Ево нас данас овдје, 65 година од страдања ових страдалника. Њихови земни остаци су пред нама, док су дру-гих - много већи број, њих на стотине

- кости расејане на овој благословеној земљи и не само овдје него и мно-го даље: до Лијевча поља, Градишке, Јасеновца. Пострадали су у зла и опа-ка времена каква, не дај Боже, да се ни-коме не врате. Пострадали су у времену распамећености. Нигдје у Европи, нигдје у свијету се послије толико времена не обављају сахране. Ово је показатељ как-во је зло вријеме било и какво је зло и опако демонско сјеме посијано. Од тог зло-сјемена догодило се братоубиство а свејдоци тога братоубиства, ето их овдје пред нама“, истакао је у бесједи митропо-лит Амфилохије и додао: „Нека би Господ дао да сви пострадали нађу покоја на не-бесима јер ево, први пут послије толико времена ми обависмо опијело помолив-ши се да их Господ упокоји тамо гдје сија свјетлост лица Божијега, гдје нема бола и уздаха него гдје је живот вјечни и непро-лазни. Нека је благословено ово мјесто и народ овај мјеста Мајевца који је сачувао памћење на ове страдалнике.“

Славко Живковић41

јануар / 2011 / s

vetigora

бом и на том путу прослављала и Божић и Васкрс и Светог Луку и Светог Николу и Светог Саву и Светог Ђорђа, свакога дана каменована од различитих руку и са свих страна. Тај пут је заливала крвљу и потрусила костима војска једне вере, једног језика, једне заклетве и једне судбине. Од кости до кости могло би се мостити од Везировог до Зиданог моста – преко Зелегоре, Мајевца, Требаве, Лијевча поља и Јасеновца до Клагенфурта. А све те кости су једана кост једног човека и једног народа пострада-лог за Краља и Отаџбину, за Крст часни и Слободу златну. Њихов грех је био што су били против комунизма пре него што су га се одрекли комунисти, и против српа и чекића пре него што је на срп и чекић устала кука и мотика. Крст је ношен од Светог Стефана до Светог Јураја и светог потока у Кочевју. Од От-ранских врата и Острошких греда до словеначких и аустријских гудура и врлети. У колони је било светаца и мученика, војсковођа и војника, професора и ђакa, чо-бана и тежака, жена и деце, стараца и девојака из Црне Горе, Херцеговине, Босне,

Србије и Хрватске. И толико их је остало под земљом да се земља нагнула на ту страну. Недавно ме је дописни-ца „Шпигла“ за Балкан пита-ла како то да су у Словенији открили преко триста, а у Хрватској више од шест сто-тина јама, а у Србији нису још ниједну. На то питање одговор дугују не само вла-сти наших држава, него и најодговорнији чиниоци у међународној заједници. Сва-ког дана слушамо о људским правима и дугу према жртва-ма, а само једне жртве немају права ни на своју смрт већ 65 година. Свакодневно се говори да сваки злочин тре-ба расветлити, а овај највећи се свим силама замагљује. Обећавају да ће почети с откопавањем, али се лопата и трнокопе још не појављују. И кад некога откопају тражећи нешто друго, брзо га затрпају. Постављени су многи ус-лови за пријем у Европску унију, али нисмо чули даје откопавање српских масов-них гробница из Другог свет-ског рата и пораћа први услов да се упишемо у људе и циви-лизоване народе. Невладина организација

„Открићемо истину“ и браћа Никлановић из Будве најзаслужнији су не само за овај данашњи чин него и што истина о овом највећем зло-чину у Европи није још више сакривена и дубље закопана. Речено је да „Бог иде с вели-ким батаљонима“. Несумњиво да је ишао и са батаљонима безгробне војске која је зло-чиначки покошена као ни-кад ниједна друга. Шта је Бог хтео с толиким страдањем на нама је да одгонетамо. Пита-мо се да ли смо достојни да ту истину сазнамо и да ли су они сагласни са оним што чи-нимо и говоримо у њихово име клањајући се њиховом посмртном страдању. Мир знаним и незнаним не-виним жртвама у њиховим незнаним гробовима!

Митрополит Амфилохије и владика Василијесахрањују мајевачке страдалнике.

Матија Бећковић на Мајевцу.42

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

Сваки говор о неком човјеку је и говор о времену у коме он живи. А свако вријеме нам очито покаже и човјека који живећи са нама и људима који поред нас равно-душно пролазе као низови нестварних облака, буде онај један који успоставивши склад, и тамо гдје га нијесмо очекивали, вољом очврслом од вјере и трпљења и пле-

менитом хришћанском жртвом, успије да заустави тиранију тренутка, да побиједи ситне и пакосне нападе времена. Без њега, тешко бисмо схватили да ништа на свијету није изоло-вано и да, истовремено, и трагично и чудесно прихватимо као Божије давање, као свеукупност наших живота.Када је прије двадесет година владика Амфилохије, као ши-ром православне васељене познати и признати теолог и духовник, врсни бесједник, зналац језика и свјетски путник, стигао у свој завичај, на мјесто гдје се постављало питање суд-бине народа, морао је скупити сву своју снагу и окренути свој дух небу, јер је земља у коју се вратио стењала под тоталита-ризмом који је оставио тешке посљедице: безбожност, бра-тоубиства, подјеле и избезумљене људе. Чекао га је огроман посао. Закорачио је у простор древног памћења, богатог ис-куства и ружне стварности. Ширећи смисао ријечи, бескомпромисни борац за исти-ну, свједок искуства живе Цркве у изузетно динамичној и немирној сфери друштвеног живота, молитвено расуђујући, својим говором и разговором, својим писањем и разумијевањем, одлукама и хришћанским начелима врло речито и снажно је проговорио о смутном и тешком вре-мену у коме се, по први пут у историји, стварала, насупрот историјској датости и здравом разуму, нека нова, од своје суштине испражњена црногорска држава на мржњи пре-ма свему што је традиционално - српско. Биле су то ријечи, покретане нужношћу, изнад разума мноштва које му је, у

својој идеолошкој заслијепљености, непрестано понављало: „Распни га, распни га!“ И све своје духовне дарове, и ум, и знање, и рад, и сав живот без остатка, митрополит Амфилохије је ставио у службу и на ползу свога народа. Бритке ријечи, оштрог ока за појединости, за трзаје, за наслућивање, суптил-ног осјећаја за цјелину, бескрајно вјерујући у космич-ку моћ ријечи, словесност, љепоту и хармонију свијета око себе, из године у годину подстицао је и друге, очински стрпљиво и брижно, да уче, да пишу и гово-ре све у славу Господа Исуса Христа, и да му се моле и захваљују за достојанство човјека, пуноћу и дубину живота којим су обдарени.И многи од нас, који смо били само празни облици без лица, прихватајући његову, Светим Духом нада-хнуту, естетику и вјерујући тону и боји његовог гласа и његовом служењу Богу и ближњима, тражећи свој унутрашњи садржај и лијепо људско лице, разбијали смо огледала ужаса и једноумља која су нас доводи-ла до очаја, у којима смо сви изгледали једнако праз-ни и несрећни због образовања које нас је учило да је срећа у истом и једнаком броју оброка који ће нам бити подијељени.Пријемчив за тајне ритмове универзума, тако затече-не, он нас је, по мјери наше снаге и нашег хтјења, увео у духовни поредак, помажући нам да се ослободимо тешког идеолошког пртљага којим смо били притис-нути „ради сигурности“.И ако је човјека Бог казнио временом, ако је човјек про-лазност, онда је само вјера начин да се та пролазност превазиђе, да се дође до истина које су толико лијепе и свијетле, а које нам је митрополит Амфилохије својим

ВЕСНА Тодоровић j ub i l e j

Митрополит Амфилохије -човјек који је побиједио вријемеПоводом 20 година од ступања у Трон митрополита црногорских Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија

11. Дјечији сабор на Цетињу 2010. г.

43

јануар / 2011 / s

vetigora

духом учинио некако очигледним. Тиме је у Црној Гори, пред лицем живога Бога, на тврдом камену, засијао и по-дигао најљепшу њиву живих људи: монаха, свештеника и вјерног народа, кадећи је мирисом тамјана, снажећи је моћним и мудрим ријечима, утврђујући непреста-ном жртвом и молитвом, и надахњујући моралном чи-стотом и тананом умјетничком комплексношћу своје личности и сопственог живота. Прави човјек се познаје по узвишености своје љубави, јер је „људско срце мјера људскога живота“, како би рекао митрополит.Постоји предање да је, у народу над свима вољени, црногорски краљ Никола, велики задужбинар и градитељ цркава, у храм Светог Архангела Михаила у Андријевици символично уградио своју сјенку. Потоњи митрополит црногорски Амфилохије је „с љубављу ка божанственим црквама“ опчињен и опијен љепотом дома Господњег саградио, обновио и осветио, за два-десет година своје архипастирске службе у Црној Гори, око пет стотина храмова, отворено и нескривено се радујући што се кроз градитељство и звук звона про-носи кроз простор и вријеме Слава Имена Господњег.Учећи да људско биће, да би било цјеловито, мора бити просвијећено, образовано, васпитано и напитано пра-вом духовном храном која је Божије Слово, Божија Ријеч, митрополит Амфилохије је, носећи у свом оку горску и кристалну љепоту морачког водопада Све-тигора и носећи, још од дјетињства, у свом слуху шум њене чистоте, покренуо и благословио истоимени ча-сопис и издавачку кућу, под чијим кровом су се многи који су осјетили студен живота огријали. И око које су се, као око свијетлећег стуба, окупили сви они који су се, осјетивши вријеме које долази као неко страшно чудо-виште које све опште хришћанске и личне вриједности поништава, дали у потрагу за собом, својим личним, хришћанским и националним идентитетом. Светиго-рина ријеч је, свједочећи дубоки смисао али и естетски ниво вјере, по благослову њеног утемељивача, имала огроман задатак да поврати људе Богу и најживотнијем начину живота. И она је благотворно као љетња киша пала по широком простору.Личност митрополита Амфилохија, његово трпљење до бјелине, његова, и под старост, потпуна преда-ност и беспоговорно послушање својој Цркви, његова омолитвљена, спокојна и моћна, писана и усмена ријеч, на трагу великих отаца нашег рода: Светог Петра Цетињског, Светог Јустина Ћелијског и Светог Николаја Лелићког су у исти мах и јединствени и хришћански универзални. Његова мисао и његово дјело, надахнути чудесном личношћу Богомладенца Христа и зароњени у дно људског бића, ослобођени свега случајног и про-лазног, у исти мах откривајући љепоту неба и ужас земље, засигурно ће остати трајна задужбина нашег времена у златној ризници духовних драгоцјености српског народа.И у ове свијетле предбожићне дане, испраћајући стару и чекајући нову годину доброте Господње, молитвено прослављамо двадесету годишњицу од када нас наш духовни отац, на трону цетињских владика, враћа смис-лу и духу. Честитајући му празник и иштући благослов, пожелимо му добро здравље и макар мало олакшања у његовом, нашим очима гледано, претешком животу.

„Трпљење је врлина коју је најтеже испунити овдје на земљи, али врлина без које нема ис-тинског сазријевања. Као што земља трпи и орање, и копање, и сијање, трпи невријеме, кишу и снијег, али кад све то претрпи, онда ће из ње да изникне прави, чисти плод. Тако и људска душа. И она је земља која је Богом дата да би се узорала, обрадила и да би се у њу засадило право сјеме, вјечно сјеме.“

митрополит Амфилохије44

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

biblijske kwige

Превод: Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски др АМФИЛОХИЈЕ (Радовић)КЊИГА ЈЕСТИРИНА

ГЛАВА ТРЕЋА

1. Овај дио Књиге Јестирине, од стиха 13а до 13е се прево-ди први пут, као девтероканонски одломак, њега нема у преводу књиге Ђура Даничића, али га има у словенским и другим преводима. Прим. прев.

- наставиће се -

1. И после овога прослави цар Артаксеркс Амана Аматова Вугеанина и узвиси га и учини га првим по власти међу свим пријатељима његовим.

2. И сви му се на двору клањаху, јер тако заповиједи цар да се чини; но Мардохеј не хтједе да му се клања.

3. И рекоше дворјани цареви Мардохеју: Мардохеју, зашто не слушаш оно што је цар казао?

4. Свакодневно су му говорили, али их он не слушаше. Тада они потказаше Аману да се Мардохеј противи царевим ријечима. А Мардохеј им указа да је он Јудејац.

5. И сазнавши Аман да му се Мардохеј не клања, разгњеви се силно,

6. и намисли да истријеби све Јудејце у Артаксерксовом царству.

7. Тада учини савјет дванаесте године царовања Артаксерксова и баца жреб („фур“) из дана у дан и из мјесеца у мјесец како би истријебио у један дан род Мардохејев и паде жреб на четрнаести дан мјесеца Адара.

8. И он рече цару Артаксерксу говорећи: Постоји народ расијан међу народима по читавом твом царству, и закони његови су чудни изван свих народа: закон царски не слушају и није од користи цару да их остави.

9. Ако је по вољи цару, нека нареди да се истријебе и ја ћу уписати у ризницу сребра десет хиљада таланата.

10. Тада скиде цар прстен и даде га у руке Аману да запечати оно што је записано против Јудејаца.

11. И рече цар Аману: Сребро задржи а са народом чини што те воља.

12. Онда бише позвани писари цареви мјесеца првог тринаести дан и написаше, као што нареди Аман, војводама и кнезовима по свој земљи од Индије до Етиопије, у сто двадесет седам земаља, началницима народа на њиховом језику, од цара Артаксеркса.

13. И би послано по књигоношама у царству Артаксерксовом да се истријеби род Јудејаца. У току једног дана дванаестог мјесеца, који је Адар, и да се разграби њихова имовина.

13а.1 А превод Посланице ово је:Цар Велики Артаксеркс од Индије до Етиопије сто двадесет седам земаља кнезовима и мјесним начелницима потчињеним ово пише: 13б. Над многим народима завладавши и загосподаривши свом васељеном, желио сам, не да се гордим дрскошћу власти, него кротошћу и тихошћу увијек владајући, безметежно живљење потчињених свагда уређивати, а царство своје мирно и напредно до крајева земље чувајући – обновити од свих људи жељени мир. 13в. Кад сам питао моје савјетнике како све ово довести до краја, онај међу нама који се одликовао разумношћу и стално био у милости и у тврдој вјерности доказан, Аман који је друго мјесто почасти у царству стекао, 13г. указао нам је да се међу свим племенима у васељени умијешао неки јединствени непријатељски народ, по законима својим супротан сваком народу, који стално царске заповијести занемарује, да се не би могла уредити владавина којом ми непорочно управљамо. 13д. Разумјевши, дакле, да је тај народ једини који се вазда противи сваком човјеку, уводећи начин живота туђ законима и супротећи се нашим наредбама, чинећи најгора зла, како не би наше царство добри поредак стекло; 13ђ. стога смо заповиједили оним што вам је назначено у посланици Амана, постављеног над (царским) пословима, вашег другог оца, да се са женама и дјецом униште из коријена непријатељским мачевима, без милости и поштеде, четрнаестог (дана) дванаестог мјесеца Адара ове године, 13е. како би некадашњи и садашњи непријатељи у један дан насилно у ад сишавши, у будуће вријеме дали нам да сигурно и безбрижно до краја живимо.

14. Преписи пак посланицâ излагани су по свој држави и би наређено сваком народу да буду спремни за овај дан.

15. Стигао је предмет и у Сусану: цар и Аман су сједјели и пили, a град био у сметености.

45

јануар / 2011 / s

vetigora

Високопреосвећени Владико, помаже Бог, благословите!

Бог помогао, Бог благословио!Високопреосвећени, постоји једна стара јеврејска пословица која каже: „Бог није мо-гао бити на сваком месту, па је зато створио мајке.“ Да ли бисте нам појаснили тај, да ка-жем сатруднички однос Бога и мајке?Један пјесник нашег времена записао је једну дивну реченицу која гласи: „Срце је мајке, срце Богомајке!“ Шта то значи? Значи да је у материнству сакривена тајна не само материнства као таквога, него и тајна Богоматеринства. Мајка је удостојена да буде родитељка новога живота, а Богомајка је удостојена да у исто време буде родитељка само-га Бога. Тиме се материнство уздиже до божан-ских висина. Није случајно Пресвета Дјева назва-на, тако и пјевамо, да је она „шира од небеса“, да је

„часнија од херувима и славнија од серафима“. Кроз њено Богоматеринство материнство се освећује чак у материци. Материнска утроба је по своме звању, по своме призвању, радионица живота. И то достојанство које је Бог подарио мајци је не-упоредиво са било којим другим достојанством и звањем на овој земљи. Отуда и та лијепа јеврејска пословица, да је мајка сарадник Божији, јер као што је Бог дародавац живота, тако је и мајка на свој начин, по Божијем благослову дародавац жи-вота. Она изњедрује нови живот. Кроз њу и преко ње се остварује она божанска заповест дата првим људима, „рађајте се и множите и напуните земљу“.Жена као супруга, жена као мајка и жена као сестра, три су односа, три улоге жене у Бо-жанском домостроју спасења света. У те три улоге огледа се сва лепота и тананост женске душе. Колико је борба за тзв. равноправност међу половима, а у ствари борба за превласт, угрозила ове три улоге жене а тиме и божанско назначење њене личности?У молитви коју читамо у току Великог поста, мо-литви Св. Јефрема Сирина, кажемо између оста-лог и молимо се Богу да нас Бог сачува, да нам не да дух лењости, властољубља, чамотиње и празнословља. Дух властољубља уграђен у дух демонске гордости је један од основних лаж-них духова који разарају људско достојанство, обесмишљују људску природу и људско звање. То властољубље, та гордост се пројављују на раз-личите начине у историји рода људског. Један од тих начина јесте управо и то надгорњавање у име властољубља, надгорњавање између мушкарца и жене, између мушког и женског пола. Бог је на свом смирењу неизрецивом, и кроз своје смирење

саздао овај свијет. Смиреноумље је темељ хришћанске философије живота, управо зато што нам се оно као такво открило у личности Христа Богочовјека, који каже за себе, да није дошао на овај свијет да му служе него да служи и да живот свој положи за ближње своје. Смиреноумље је исто-ветно са тајном љубави. Тајна љубави је истоветна са тајном жртве. Што је дубља љубав у људском срцу, то је већа спрем-ност на жртву. Што је веће смиреноумље, то је већа љубав, и већа жртвеност у човјеку. На тој жртвености, на тој љубави, на тој узајамности, Бог је саградио и утемељио људске од-носе, односе уопште међу људима, па према томе и односе између мушког и женског пола. Отуда се Света тајна брака у посланицама Св. апостола Павла упоређује са тајном Христа и Цркве. С једне стране муж се назива главом жене, а жена је призвана да се повинује своме мужу. Муж је призван да слу-жи и да се жртвује за своју жену, као што се Христос жртво-вао за Цркву. Христос је пролио последњу кап своје крви за Цркву. Дакле однос Христа који служи и који је вјеран Цркви, човјеку, до смрти, и однос Цркве према Њему, која му служи и која саму себе и сав свој живот и живот оних који су у њој предаје, приноси Христу Богу на дар, је у ствари (требало би да буде) и однос између мужа и жене у светињи брака. То је мјера достојанства, у томе се налази и кроз то се пројављује достојанство и мужа и жене, оно право, истинско и непро-лазно. Тиме и на тај начин двоје постају једно тијело, једно биће, поистовјећујући се једно са другим. Право другога је оно што је темељ моје љубави. Да га чиним чашћу већим од себе, било да се ради о мужу према жени или жене према мужу. Отуда савремени феминизам и њему слични феноме-ни уствари показују да су утемељени на негирању основ-не потке људске природе, потке начина истинског људског постојања. Отуда за Цркву не постоји жена као неко генерич-но биће. За Цркву постоји, као што малоприје рекосмо мајка и материнско служење, које је сво засновано на жртвовању, на рађању, на давању, на приношењу себе на дар и своме мужу а изнад свега својој дјеци. Таквим служењем мате-

ринским, жена постаје у правом смислу достојанствена, као мајка а у исто вријеме и као супруга. И сама словенска ријеч супруга значи она која је са неким упрегнута у јарам љубави, жртве, служења. Дакле то је оно што је смисао супружанства као таквог. Сестринство је велика и дивна светиња и радост за човјека. Такво је и сестринство засновано на биолош-ком сродству, али постоји и сестринство које је још дубље од биолошког, а то је сестринство у Цркви Божијој. У Цркви је свака жена сестра и сваки човјек брат другоме човјеку и

Имала је, без школе, једно педагошко осјећање, да са једне стране држи сву дјецу у једнакости а да, са друге стране, буде спремна да се на лијеп, ненаметљив на-чин, побрине о ономе коме је била потребна нека под-ршка, помоћ.

maj

ke h

ri[

]an

ke Милева РадовићЗа емисију „Мајке хришћанке“, која се емитује на таласима радио „Светигоре“, Митрополит црногор-ско-приморски Амфилохије је говорио о материнству као тајни возглављеној у тајни Богоматеринства, као тајни која преображава личност жене, о сјећањима на своју мајку и њен живот - подвиг мајчинства и супружништва...

46

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

вјечити сабрат. Тако да се у том материнском, сестринском, супружанском служењу остварује оно најдубље звање и призвање које је Бог створио, божанском руком уградио у женску природу. Ваша покојна мајка Милева родила је петнаесторо деце. Деветоро је одгајила, шесторо јој је младо умрло. Бринула се о мужу, деци, радила све оне послове којима се тада бавило једно сеоско домаћинство. Са данашње

временске дистанце, а то је неких седамдесетак годи-на, живот мајке Милеве, заправо живот многих мајки из тог времена, данашњим генерацијама изгледа прилично нестваран. Kако је из вашег угла посматрања изгледао живот ваше мајке?Испричао ми је покојни отац причу о своме оцу и о доласку Милеве у нашу кућу Радовића. Мој покојни ђед Радисав је остао рано без жене и једног сина, умрла је на порођају. Мој отац и ђед Радисав живели су сами као вукови на селу чита-вих 25 година, до женидбе мога оца. А како је до те женид-бе дошло? Каже, имао Радисав један сан. Негде горе са ис-тока лети голубица а за њом јато голубова. А он у то вријеме бринуо како да ожени свога сина, па ће рећи, треба дакле да идем према истоку да тражим дјевојку за свога сина. Тамо је живио Лука Бакић, угледни домаћин у селу и он пође код Луке. Прими њега Лука са љубављу, са гостољубљем. Оста-

де он код Луке три дана и не говори он Луки зашто је дошао. Уствари он мјерка, гледа, и кућу и живот у кући, а првјенствено гледа Милеву, дјевојку која је већ била стасала за удају и њено понашање. Па ће на крају да каже: „Лушо, ти мене не питаш што сам ја дошо, ево већ сједим два, три дана код тебе.“ Лука каже: „ Радисаве, ти ћеш рећи кад за то дође вријеме, ти си увијек добродошао.“ „Па ја Лушо

имам једно дијете стасало за женидбу, а видим да и ти имаш дијете стасало за удају, па бих ја же-лио да се ми спријатељимо.“ А Лука ће рећи: „До-бро Радисаве. Мени је част и радост да своју ћерку удам у кућу Радовића.“ Кућа Радовића је била тако кнежевска, војводска, позната у Морачи. „Али не можемо ми то сами одлучити, морамо да питамо Милеву.“ И Лука зовне Милеву и каже: „Ево дошао је Радисав, жели да му ти будеш снаја.“ Мислим да су се Ристо и Милева негдје већ видјели, можда на неком сабору у Морачи. Она је и тада одлазила можда једанпут годишње у манастир Морачу, да се причести и да буде на сабору, као дјевојка. Она ће рећи, стидљиво и скромно: „Лушо (сви су га тако звали), како ти кажеш. Ако ти кажеш да тако буде, ја сам сагласна.“ И тако Милева дође у кућу Ради-

Јеромонах Атанасије Јевтић у посјети родитељима митрополита Амфилохија, Ћиру и Милеви Радовић.

47

јануар / 2011 / s

vetigora

сава Павићева. И ту је она уградила себе и остави-ла заиста широког трага. Много ју је волио покојни Радисав, управо зато што му је испунила кућу дјецом. Био је пресрећан. Звао ју је невјестом, како је то онда био обичај. А она је, без предумишљања икаквог, на један потпуно природан начин с једне стране била супруга своме мужу, била мајка своје деце и била снаја свога свекра, кога је бескрајно поштовала, као најрођенијег. И тако је она ту рађала једно за другим дјецу, на начин који је онда био једини. Тада није било доктора, нити бабица, она је то сама обављала, стидљиво, негдје под не-каквом крушком. Мени је испричала, баш негдје кад сам био изабран за владику, па ја почео нешто онако владичански да наређујем, а она мени каже: „Слушај ти, шта се ти ту правиш важан?! Знаш ли ти где сам ја тебе истоварила?“ Рекох: „Гдје си ме исто-варила?“ „ Ено,“ каже „доље у урвине.“ Испод наше куће, испод баште, преко потока има једна смоква, и она је тамо отишла кад су почели порођајни бо-лови, понијела је фртаљ ракије, једну пелену или шта је већ имала. Тамо се она породила, подвеза-ла пупак, опрала, замотала, вратила се са дјететом у кућу, подојила и наставила свој посао, свакод-невни. Дакле, сагледавајући сад њен живот - она је седамдесетседам година проживјела на земљи, она је заиста показала себе као једну од ријетких мајки, каквих је било несумњиво свуда у нашем народу, али посебно у Црној Гори. Има још понека таква мајка, каква је била моја мајка Милева. Оно што је њој било својствено, то је да је непрекидно била у послу. Без роптања, без да икад каже како јој је тешко, како она то не може. Нарочито је био тегобан живот и њен, а послије ње и свију нас, за вријеме Другог свјетског рата. Отац је био у шуми, она је онда била приморана да обавља све посло-ве, а и даље је рађала. Морала је да оре и да копа, да товари коња са оно мало воћа што роди, да тјера из Мораче у Колашин да прода, да би купи-ла кило соли, мало брашна, литар гаса, пошто онда није било струје и онда се врати назад. Па онда да, кад смо пошли у школу, пошто је то било рат-но вријеме, можда смо имали по неку кошуљицу, она ноћу пере, да сјутра одемо са чистом кошуљом у школу, да се не срамотимо пред осталом дјецом. Никада је нијесам чуо да је неког осудила. Ако би некада чула да неко нешто говори о неком, рекла би: „Ћути дијете, немој да разносиш туђи гријех!“ Уопште оно што је у кући, то није смјело да се чује: ако би дошло до некаквог неспоразума, као што обично бива, па и неспоразума између ње и оца, односно више оца него ли ње. Није јој баш било лако, нису црногорски мужеви тако мекани и ла-гани. Имала је она тешкоћа, не један пут. Понекад дође до тога да буде приморана да побјегне из куће. Сад ми останемо у кући престрављени, шта ће сад бити нема мајке? А она сирота оде негдје горе изнад куће, па се моли Богу и причека, до негдје испред зоре, па ујутру кад се ми пробуди-мо опет је она ту, са нама. И никада ружне ријечи да каже о своме мужу. Још је код ње био сачуван

ПОУКА СВЕТОГ АВЕ ЈУСТИНА ОМАЈЦИ – ХРИШЋАНКИ

Свака је мајка мученица, а на првом месту: мајка – хришћанка. Зашто? Зато што се она

дан и ноћ непрестано мучи и стара о телесном и духовном здрављу своје деце. У тој својој непрестаној бризи она сваки дан умире за своју децу. То је истина нашег земаљског света, истина којој се диве небески светови. Јер ако има ичега на земљи чему се диве Анђели небески, то је до-бра хришћанка, добра мајка, добра жена. Ништа није ни теже ни одговорније у нашем земаљском свету од дужности мајке хришћанке. Зашто? Зато што је њена главна дужност да деци осигу-ра бесмртност и живот вечни. Осигура ли им то, осигурала је и себи рај на небу. Не осигура ли им то, њена душа стровалиће се у пакао, где је веч-ни плач и шкргут зуба. Како добра мајка осигура-ва деци својој бесмртност и живот вечни? Ако их научи да живе по Христовом Еванђељу: јер у Хри-стовом Еванђељу све је бесмртно и вечно.

Из Беседе на опелу добре хришћанке (1945)„Недељне Беседе“, Београд, 1998, стр. 268

48

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

онај неки исконски стид да чак мужа и не зове по имену, него ће да каже „он“. То је више потпуно и нестало код нас. Такав један однос узајамног поштовања и стида. Ја сад закључујем, мој отац је несумњиво волио моју мајку, нема никакве сумње али вјероватно из разлога што је одрастао без мајке, имао је код себе повремено неку нервозу, неку емотивну агресивност. То је терет који је она поднијела, претрпјела до краја свога живота, да би на крају, то је занимљив један по-датак, у расправи са једном од својих снаја рекла: „Не знаш ти што је прави муж, какав је овај твој“, за свога сина каже. А снаја јој одговори: „Да си ми га бољег родила и он би бољи био.“ И то је за мене било једно откровење. Да ли је могуће да је она тако дубоко имала то поштовање, иако, кажем, није јој баш било лако? Успјела је да то покрије својом жртвом, својом љубављу и благодарећи томе да сачува породицу из-нутра. Није случајно да се жена код нас назива темељом до-мова, темељом куће. Тачно се она као таква показала, као кућеница, лавовски се борила и тиме очувала једну тако бројну породицу и њено јединство, узајамност те дјеце, која заиста постоји и до дана данашњега. И покојни отац је ту наравно уградио себе, поготово што се тиче вјере Христо-ве, али мајка је себе на тај ћутљиви, ненаметљиви, самож-ртвени начин уградила себе у своје потомство, потиснута од оца у току његовог живота. Она је ту била, али као да је није било. Тек кад је се он упокојио, имам утисак да је то и по Божијем промислу, наједанпут се она појавила ту у свој својој материнској пуноћи, и не само материнској пуноћи, него је муњевито преузела на себе и улогу оца. И то потпуно природно. „Ја сам сад и он, дужна сам да се побринем и на његовски начин о дјеци.“ Онда она сваке године, иако већ годинама болесних кукова, понесе дарове, плетене чарапе, суве шљиве и тако шта је већ имала, и заређа тако од ћерке до ћерке, од сина до сина. Од Подгорице, до Никшића, пре-ко Сарајева и Београда једно мјесец дана, она нас све фино посјети, види, па се онда поново врати да настави своје служење до последњег свога издисаја, нормално природно, без икаквог неког старања о себи. То је њена функција. Она је ту зато да служи а не да јој служе. Тако је, кад гледам и по-сматрам њу и сјећам се ње управо сад, она практично заиста остварила своје материнско служење и оставила потомство. Сад кад гледам, из њених бедара, не само нас девет, него су ту унуци и праунуци, па зетови и снаје, и кад се све то сабере негдје преко стотину. Она сама дошла 1920. и неке, а иза ње остао широки траг. У току Другог светског рата, за време бомбардовања, мајка вас је морала крити у збеговима. Како је у тим ратним годинама успевала да вас сачува и прехрани?Како? То само Бог и она знаду. Сјећам се кад узме рало и коња и оре а у другом је стању, или натовари коња, или узме па коси. Додуше кад су мало прирасла и старија дјеца су се укључивала функционално у живот породице, нарочи-то најстарији брат који је био веома вриједан и ревностан. Да тако кажем, добар за сваки посао. А нарочито је тај рат по том питању био стравичан. Сјећам се 1942. године, када је горе према Колашину, Црквинама, Рогођеду према пла-нини Вучју и Бистрици дошло до стравичног сукоба између четника и партизана. Браћа, поклали се! А ми, односно мајка издигли у Бистрицу. Нестало већ сијена у Морачи у Бара-ма, а то обично бива у марту или априлу. И таман издигли, то мало прња ишћерала Милева горе и наједанпут тај кош-мар, тај ужас, тај пакао, митраљези, бомбе и данас кад се

сјетим ја се престравим, носим то негдје у себи као најстравичнији догађај у моме животу. И сад она сирота нема куд него бјежи назад. Поново на коња натовари оне ствари, па овце и краве пред со-бом. А за њом: Вељко, Вучица, Милијана, ја (рођен 1938), брат Павић и Добрија под срцем. Бјежимо преко ртица према Морачи. А иза нас пакао! Како је она то издржала, како је она то поднијела, ја не могу бити паметан?! Сјећам се и тога кад смо стиг-ли, доље преко Коштанице, у Баре, преко баште... Ђед покојни Радисав, знајући да је горе рат крва-ви и увјерен да смо ми сви изгинули, кад је видио како ми долазимо преко баште онда је он плачући запјевао: „Ево мене Муја и Алије и ђевојке од киле златије!“ Тако је звао моју мајку. Заиста нешто што је потресно. Дакле, то бреме рата, бреме материн-ства, бреме супружанства, бреме служења она је тако достојанствено поднијела, да је из данашње перспективе то заиста тешко схватити, али тако је било.Обзиром да вас је било деветоро деце, како сте се слагали међу собом, да ли је мајчино крило имало свог мезимца?А, ту је била беспрекорна једнакост. Кад је неко имао неку привилегију? Кад је неко од дјеце било слабашније или када је неко био болешљив, онда је она знала да каже: „Ајде, дајте њему!“ Онда смо се, поготову у то ратно вријеме, хранили из једног котла. Она спреми качамак, па га лијепо осмочи, ми узмемо дрвене кашике, такве су тада биле, и онда свако са свога дијела захвата. Сад онај који је мало стидљивији, слабашнији, он ту остане не-како по страни. Она то примијети, па га мало гур-не, а осталима каже: „Чекај, пусти, то је за њега, то је његово!“ Имала је, без школе, једно педагош-ко осећање, да са једне стране држи сву дјецу у једнакости а да, са друге стране, буде спремна да се на лијеп, ненаметљив начин, побрине о оно-

ме коме је била потребна нека подршка, помоћ. Није апсолутно правила никакву разлику! И не само то, већ никада неправедно није штитила своје дијете зато што је њено. Сећам се на примјер једног случаја, морам да га испричам. Били смо на планини Вучју, биле су ту и неке дјевојчице, једна дјевојчица ћерка неког Даниловића. И ту смо се ми дјеца нешто покошкали, ја узмем камичак, камен богами није камичак, и гађам ту дјевојчицу. Вратим се ја у колибу, и знајући шта ме чека, сакријем се испод кревета. Она је, сазнавши шта се догодило,

Како савремена мајка да научи да се радује страдању? Па то је питање и васпитања будуће мајке, то је питање и вјере, јер што је дубља вјера код ње, то је и већа спремност на љубав и на жртву. Ту нема никакве сумње. Што је мања вјера, то је и егоизам и саможи-вост, брига само о себи и о својим угодности-ма већа. Дакле вјера која рађа спремност на жртву.

49

јануар / 2011 / s

vetigora

ухватила један прут, љемез није прут, па кад ме је окрпила... Извукла ме је испод кревета и такве сам батине добио да их нећу заборавити док сам жив. С друге стране то је толико било праведно са њене стране, дакле брига о оном другом дјетету, друге мајке, иста ако ли не и виша него за своје дијете. Без икаквог материнског егоизма, који на жалост данас преовлађује, поготову у породицама гдје има једно или двоје дјеце, па онда се тај егоизам биолошки некако усредсреди на ту дјецу. Тога није било! Сваки добије по својим заслугама. У време када баш и није било популарно бити ђак богословије, Ви се уписујете у Београд–ску богословију и са 15 година одлазите из родитељске куће. Како је изгледао Ваш раста-нак са мајком, Ви сте јој прво дете које тако рано, и за тадашње услове далеко, одлази из куће? Па добро, што се тиче мајке и оца мени то није било, морам да признам, тешко. Друге су тада биле тешкоће, то су тешкоће тог притиска на оне који су се усуђивали да тада оду у богословију. То је био догађај, да је син Ћира Радовића отишао у богословију. Малтене је сва Црна Гора, не само Мо-рача знала за тај догађај. Био је страховит прити-сак да се спријечи мој одлазак. Ја сам тек отишао у први разред после два-три мјесеца, све моје ко-леге, ђаци већ у школи, а ја не могу да одем јер су забранили, пошто сам требао да идем у Призрен, а тамо је војна зона и нису хтјели да ми дају дозво-лу из војног одсијека у Колашину, а циљ је управо био да ме спријече да идем. Па је онда мој отац, си-рома, те јесени 1953. године препјешачио од Мо-раче до Цетиња, да би дошао код ондашњег ми-трополита Арсенија Брадваревића да од њега затражи да ме премјести из Призрена у Београд-ску богословију, гдје није било потребно да се на-баве такве дозволе и тако се и догодило. Знате ми који смо се рађали тада на селу, поготову у једној таквој здравој, богатој породици, ту није постојало никаквих претјераних емотивних везаности. То је ишло нормално, природно и да одеш и да се вра-тиш и да те дочекају са неком природном љубављу као да си био ту негдје преко потока. Није ту било ничега другачијег ни са њене, ни са моје стране, ни са стране очеве. Кажем, ово је био суштински про-блем у то вријеме и то је оно што је мене било оп-теретило, не мало. Ти напади, шиканирање који су били својствени том времену, дијете то треба да поднесе. Али видим сада када о томе размишљам то је била добра проба за мене и за моју вјеру.Постдипломске студије завршили сте у Риму и Берну, докторирали у Атини, предавали на Богословском институту у Паризу, све ску-па то је период од неких 11 година. Тих 11 го-дина Ви нисте долазили у своју земљу, што због школовања, што због тадашњег режима. Мајка Вас је сигурно била жељна, а и ви ње?Опет је то нешто било природно, за мене. Уто-лико природније што сам у то вријеме сав био обујмљен науком, собом, решењем свог животног

питања гдје ми нико није требао. Морам да признам да сам се ту и огријешио од оца који је чекао, ко озебо сунце неко писмо од мене. Ја се нисам ни јављао, поготову касније када сам отишао у Грчку па се закалуђерио. Онда сам сматрао као калуђер, шта ја имам више да пишем, јер онај који се мона-ши он се одриче и оца и мајке и сваке везаности за свијет. Касније сам схватио да сам ипак требао повремено да се јавим. Поправио сам то после кад сам се вратио. Тако да није то било тако тешко поднијети.Ваша мајка је поред Вас имала још шест синова, како је прихватила Ваше опредељење за монаштво?Е, како мајка? Само једну, можда двије мајке знам, обе су Гркиње, које су прихватиле, од срца благословиле и радова-ле се што су им синови отишли у Свету Гору. Код нас не знам ни једну мајку, не изузимајући ни своју. Једном приликом, већ сам био завршио богословију и уписао се на факултет па сједим негдје са мајком, да ли у Морачи или негдје на плани-ни, а она ме пита: „Је ли дијете, шта ћеш ти сад кад си завр-шио школу?“ „Па“, рекох (ја сам онда размишљао, ниjeсам још био донио одлуку да ћу да се замонашим, али њој ка-жем онако и са истином и са шалом), „идем у калуђере.“ „Ма нећеш ни д’о Бог у калуђере.“ Ја јој кажем: „Па ето имаш двије шћери и шест синова, па ће ти они рађати унуке и прауну-ке, а овај један, пусти га нека иде својим путем.“ „Е богоми, мајци је мило од свакога да има радовање.“ А онда, чега се она присјетила, први пут ми је то тада испричала, каже: „Уо-сталом и твој покојни ђед је рекао да ћеш ти бити поп.“ „Како је то рекао?“ Каже: „Била сам ја, кад сам била носећа тобом код Св. Василија Острошког, на поклоњење, слава му и ми-лост!“ Прешла преко Мораче, пјешке се ишло, преко плани-на, преко Тали, како се то стизало под Острог. Тамо је она ноћила, ваљда се и причестила и онда се вратила назад и тад јој је ђед рекао: „Вала невјеста, то што носиш под срцем, ако буде мушко, то ће бити мој поп!“ Рекох : „Па знаш мајко, јесте све је то лијепо, али има поп који се жени и поп који се не жени.“ Каже: „Он је мислио на оног који се жени.“ Све је она то прихватила, никад није нешто убјеђивала, али овако дала је до знања да је њена жеља да од свих својих синова и шћери има потомство.Мајка Милева је, поред шесторо деце које је сахранила као мале, за свог живота изгубила и најстаријег сина Вељка.Јесте. То је њу заиста добро погодило, тај губитак, јер је ипак прворођено дијете нешто што је за мајку очевидно највећа радост. Зато је његово тако прерано упокојење за њу била велика и дубока рана. Није она то показивала толико, али не-кад кад се помене Вељко онда она каже: „Е мој Вељко...“ и за-плаче, баш онако матерински, над изгубљеним сином. Да... Али с друге стране она је некако увијек говорила: „Мени

је Бог оставио пуну кућу!“ И од Вељка је остало два сина и ћерка, тако да их је она сваке године посјећивала и они њу. Једном кажем ја њој: „Знаш да си ти срећна друга, ето имаш оволико дјеце, па сад пристижу и унуци, а и она дјеца што су умрла мала, па и она те чекају горе у Царству небеском.“ Она

Рађање дјеце је једно од најдубљих афирмација мате-ринства, а у исто вријеме су и та дјеца коју рађа њена школа, за њено жртвовање према дјеци и школа за учење љубави према другим.

50

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

ме гледа онако, чудећи се. „ Јел’?“ каже, не што је она нешто посумњала у то, него просто - интересантно видиш, Господе зар и то да ће бити тако некако. Онако на један потпуно при-родан начин. Она је, наравно и због својих обавеза у кући, ријетко кад ишла у цркву. То је занимљиво. Држала је пост, првенствено Васкршњи пост. То се знало, прву и последњу недељу поста је најстрожије постила и нас је у том погледу васпитавала. Али да иде у цркву, гдје би она могла да иде у цркву са толико дјеце, са толико стоке, са толико обавеза. Ако је пусте једанпут годишње, отићи ће она у црногорском одијелу на Госпођински сабор у манастир Морачу. Али ако је пусте! Па онда она то моли: „Ајде ове године да ако и ја мало видим свијета и одем до светиње.“ И, наравно, једанпут годишње иде она да се причести, било то на Теодорову су-боту или уочи Вакрса и за њу је то било пуна капа. Али у исто вријеме сам њен живот у кући је био као живот у цркви.

Њено понашање, њена ријеч, њени односи и њена молит-ва: „Боже помози!“ То је била њена молитва, није она знала да чита молитвенике и неке друге књиге, али: „Боже помози! Мајко Божија, Свети Василије, Свети Петре Цетињски!“, па се прекрсти. То су њене молитве, на један потпуно природан начин као што храни дијете, тако је она његовала ту молитву у себи, живећи у страху Божијем и у поштовању према Богу и према свима.Јуна 1985. године у својој приступној беседи у Саборној цркви у Београду, рекли сте: „А мајка? Она је чак оног дана и часа, када ме свештени Сабор Архијереја би-

рао на ово апостолско служење, налазећи се на операционом столу, још једном уткива-ла своје страдање у моје будуће служење.“ Високопреосвећени, знамо да бити мајка значи носити крст свој у свој његовој истовременој лепоти и тежини. Како данашња мајка хришћанка да научи да се радује страдању, ако не то оно макар да га се не боји?Прво то њено уткивање свога страдања у моје будуће служење јесте да је морала да оперише један кук, јер су јој сиротој од тих великих бреме-на и терета били ослабили кукови. Она је дошла код мене у Београд, тамо смо је смјестили у Ор-топедску болницу, на Дедињу. Ту је и оперисана. Занимљиво је да је она и ту, у болници, наставила да служи. Причали су ми после и љекари и остали

болесници да је, док није оперисана била ту да по-могне онима око себе, да им нешто принесе, па и да их забавља да тако кажем, знала је лијепо и да приповједа. А и касније, чим је оперисана, са оном својом штаком опет је она наставила да, као што је служила у кући да служи и у болници. Сви су према њој имали један посебан однос. Касније када бих понекад дошао на Ортопедску клинику, сви би ме питали: „Шта је са Милевом? Таква овде није дола-зила.“ Дакле, то је то. Е сад, како савремена мајка да научи да се радује страдању? Па то је питање и

Јеромонах Амфилохије на гробу аве Јустина.

51

јануар / 2011 / s

vetigora

васпитања будуће мајке, то је питање и вјере, јер што је дубља вјера код ње, то је и већа спремност на љубав и на жртву. Ту нема никакве сумње. Што је мања вјера, то је и егоизам и саможивост, бри-га само о себи и о својим угодностима већа. Дакле вјера која рађа спремност на жртву. Рађање дјеце је једно од најдубљих афирмација материнства, а у исто вријеме су и та дјеца коју рађа њена шко-ла, за њено жртвовање према дјеци и школа за учење љубави према другима. У она кризна вре-мена, деведесет и неке године, носили смо помоћ једној породици о којој сам прочитао у новинама, породица Радоњића ако се добро сјећам, негдје горе изнад Мојковца према Бијелом Пољу у пла-нини. Четрнаесторо дјеце имају, а остали су прак-тично без ичега. И натоваримо ми у онај наш ланд ровер неку врећу брашна и шта смо још имали и кренемо да трагамо и нађемо их. Једна мала же-ница, запањиш се откуд је она тако малецна мог-ла да роди толику дјецу. Имам такву једну куму моју, Ирину Војводић, она је деветоро роди-ла, помалецна тако, сва је радосна као и сва она дјеца око ње. Ја сам их вјенчао и дјецу крстио, од Анастасије па све до мале Теодоре, која је крште-на прошле године. То је милина једна. Зашто вам причам овај случај? Питам ја њу: „Како си? Како си са здрављем?“ „ Добро, хвала Богу, одлично! Само једно ме жалости!“ „ Шта је било?“ Неки ђевер њен се упокојио, па каже: „То ме тако дубоко потресло, та смрт мога ђевера, не могу доћи себи.“ Ја је гле-дам, Господе! Пази, четрнаесторо изњедрила и на њеном су врату још увијек, на врату ње онако ма-лецне и она не брине о себи и о своме здрављу, чак ни о својој дјеци, него се сјећа свога ђевера, који је данас мање више за многе супруге туђин, али за њу није туђин, него се кроз своју дјецу, кроз свој животни подвиг, васпитала за љубав према свима и за спремност да се жртвује. Ја сам осјетио у том тренутку, да је та женица била спремна да жртвује саму себе за оздрављење тог свог ђевера. Е, то је нешто што је у суштини вјере хришћанске, као најдубљи призив. И благо оној мајци која тај при-зив оствари. То није једноставно, то је мукотрпно. Ја сада, гледајући кроз призму ево и ове жене коју помињем и кроз призму своје мајке, видим да је то управо оно што је најузвишеније што може једна жена да оствари у свом земном животу. И опет да поменем своју мајку, сјећам се, упокојила се стари-ца у 77-ој години живота, од срца. И гледам је она-ко, ружица јој на лицу стоји. Сија из ње то здравље унутарње на лицу. То сам примјетио и у другим случајевима, нарочито код жена које су заиста свој живот принјели ближњима и Богу на дар. Са мртво-га лика сија још дубља љепота од оне коју човјек има док је жив, овдје на земљи. То сам видио на својој мајци. Па онда, како је то сад обичај да дјете не види упокојеног, ја кажем дајте да унучићи узму благослов од мајке, да је пољубе у руку, како је био стари обичај. Немојте да их скривате, зашто? Прије свега дијете нека се суочава са реалношћу живота, са друге стране то ће за њега бити радост за сав

живот, да се он опростио са својом баком, последњи цјелив да је даривао. Ја се тако сјећам мога ђеда Радисава и данас ми то на души мило што се тога сјећам, како је он издахнуо на рукама мога оца, поред шпорета на неком креветићу, и гледам како га износе и стављају га на праг куће. Видим његов лик и плућа како се надимају. То је за мене данас ра-дост, да сам био поред мога ђеда у најзначајнијем тренутку његовог живота, ту присутан. И тако је он остао присутан у мени до дана данашњег.Замолила бих Вас да нам за крај кажете нешто о смислу и значају мајчинске молитве?Мајчинска молитва је чудо над чудима. Чак и кад мајка куне, то је нешто, да кажем, што се не прима јер иза материнске клетве скрива се ипак љубав. Не може мајка да буде у клет-ви. Ја се сјећам моје мајке, која кад нешто тамо направим, она каже: „На Усјечење се родио!“ Тај израз данас се више и не употребљава. То значи: родио се на Усековање Св. Јована Крститеља, на најстрашнији празник. Толико има примјера кроз историју да је материнска молитва спасила и на мори-ма и на копну, у ратовима, невољама, дјецу и да је та молит-ва избавила од стравичних искушења. Узмите пример мајке блаженог Августина у његовим Исповјестима, то је потрес-на прича. Па мајке Св. Амвросија Миланског, да не говоримо о другим неким мајкама које су толико познате у историји: мајка Југовића, мајка Јевросима, Преподобна Мати Ангели-на Крушедолска и до савремених, таквих мајки каквих има несумњиво. Наведох блаженог Августина. Он је био фило-соф, уман човјек који је скренуо с пута и отишао у паган-ство. Али његова мајка Моника је клечала на кољенима у молитви и једнога дана он је, сјетивши се молитава своје мајке, одбацио свој грешни живот, вратио се назад и по-стао један од великих учитеља Цркве Христове. И тако ре-дом, где год зачепркате иза многих Светих, Божијих људи наћи ћете мајку која је уградила себе и која их је упутила на прави пут. Веома се често то дешавало са мајкама удовица-ма. Па и данас се то догађа, примећујем. Знате које су мајке честите, које остају вјерне и своме удовиштву, своме мужу, онда сачувају вјерност и својој дјеци. Изгледа, мајка нашега патријарха Павла, сиротица није била таква, па зато Матија Бећковић пјева како ће прво горе на небу он срести своју тетку која га је отхранила, а можда ће га и мајка препознати. Ето то је то! Или узмите, на примјер, овдје мајку Петра Дру-гог Петровића Његоша. Каква је то мајка витез била! Е, то су те мајке, које управо код себе имају доживљено осећање не само обичног материнства, него и Богоматеринства, отуда и ријеч овога пјесника које поменусмо на почетку да је срце мајке срце Богомајке и та ријеч је важећа била и остаће да важи до краја свијета и вијека.Високопреосвећени, у име слушалаца Радија Светигоре и у своје име, захваљујем Вам се што сте одвојили вре-ме за овај разговор и што сте са нама поделили ову див-ну причу о Вашој мајци. Захваљујем Вам се на поукама које сте нам упутили и надам се да ће и у овом времену бити све више жена којима ће бити блиска прича мајке Милеве Радовић. Дај Боже! Дај Боже да та прича о Пресветој Дјеви, о мајци Милеви и о мајкама каквих је увијек било код нас, а ја сам увјерен да ће и даље бити, уроди благодатним плодовима и оплемени срца и савремених мајки. Амин, Боже дај!

Разговор водила Оливера Балабан.52

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

stare^n

ikБ

ранко Витковић рођен је у селу Мируши, срез Билећки, 24. септем-бра 1920. године, од оца Тома и мајке Маре, рођ. Мулина. Крштен је у цркви манастира Добрићева, од јеромонаха Тимотеја. Родитељи су му рано умрли и један од сродника, Митар Витковић, му је био

старатељ. Основну школу је учио у Билећи и са одличним завршио 1932. Потом је 1939. ступио у подофицирску школу, коју је 1941. завршио са од-личним успехом. Из рата је отишао у заробљеништво, у Италију, одакле је после две године побегао у Француску, да би 1946. прешао у Немачку, где је у Ландехуту (Баварска) завршио 8. разред гимназије и матуру, и 21. јула 1947. добио диплому зрелости. Исте године се уписао у Минхену на Машински и Електротехнички факултет. После завршних испита које је положио са врло добрим успехом, прекинуо је ове студије и отишао у октобру 1952. г. на Православни теолошки институт Св. Сергија у Паризу. Из Париза одлази августа 1954. за Свету Земљу (Палестину). Тамо остаје неко време у манастиру Св. Саве Освећеног. Из Свете Земље долази на Свету Гору у манастир Хиландар. Монах Георгије упокојио се ноћ уочи Мале Госпојине (8/21. 9. 1972.), у манастиру Русику у којем је замонашен Св. Сава, којем је пак у храму на пиргу о. Георгије непрестано палио кан-дила.

Казивања о оцу Георгију:Отац Митрофан ХиландарацУ Хиландару је дочекан као прва ласта по-сле дуге и хладне зиме. Први млад и спо-собан човек међу ветеранима хиландар-ским, употребљив за свако послушање, права благодат, утеха и радост. И он је све то био пуних осам месеци. Радио је све и стизао свуда, а у слободном времену држао је своје строго келијно правило са много метанија, тако да је стогодишњи о. Сисоје, доле на спрату испод келије иску-шеника Бранка постао забринут за даљи развој код оваквог ревнитеља на самом почетку уске монашке стазе. Духовни жи-вот је „авантура“ своје врсте. За природе каква је била о. Георгија, он се постављао у две крајности: или све добити, или све изгубити. Али је овај борац Христов по-сле дотадашњих духовних искустава ишао смело у разрешење горње дилеме. Једног јутра он се појави пред старијима у управи манастира, учини дубоки поклон и одмереним гласом, са мало речи, изјави да га пустиња неодољиво вуче, замоли за опроштај дотле и за благослов на свом даљем путу. Знајући га из протеклих ме-сеци и слушајући ове речи пуне одлучно-сти и поуздања, Хиландарци су му тешка срца ипак дали благослов, и он је отишао. Дуго је ишао са бројаницом у левој и шта-пом у десној руци, и са торбом до пола испуњеном „сухаркама“ (осушен хлеб), а од пола најнужнијим књигама. Застајао је на планинским изворима и потоцима да се поткрепи. Остајао у хладу или заветри-ни да се читањем светоотачких књига ду-ховно освежи и тражио је на високим ли-тицама, у скривеним самицама, духовне руководиоце. Више пута је тако прокрста-рио Св. Гором, док у старцу Јосифу на Но-вом скиту није нашао свог духовног оца. Тај је старац имао велику духовну снагу у себи и привлачио као неодољиви магнет све оне који су без имало разерве били окренути своме Господу. Шест месеци је о. Георгије провео у његовој непосредној близини трудећи се свим снагама да сав-лада „непрестану молитву“.Са почетним плодовима ове молитве стеченим под духовним руководством старца Јосифа, о. Георгије доби благослов и усами се на Старом Русику, с тим да повремено долази на даља духовна саветовања. Браћа Руси из Св. Пантелејмона дадоше му радо право боравка тамо. У срцу му је одмах почела да расте мисао да ту, у истој кули где и Св. Сава, прими монашки постриг, и

МОНАХ ГЕОРГИЈЕ ВИТКОВИЋпрви дио

монах Георгије Витковић53

јануар / 2011 / s

vetigora

да ту, палећи кандило Св. Сави и молећи му се за помоћ у аскези, чека и даље покрете свога срца, следећи вољи Божијој. Годину дана касније он се замонаши узевши Св. великомученика Георгија за свога заступника и заштитника. Аскетизам Св. Саве и исповедничко мучеништво Св. Георгија били су сад спојени у један идеал кога је требало у дневном животу на Старом Русику следити.Нама Хиландарцима је долазио или зором или у сумрак .Тако је то било у складу са његовим редом. Умео је изванредно да изазове узвишене утиске. Појавио би се тихо у келији код кога је хтео. Погрбљен, насмејан, заморен, прво би са врата ишао право икони, лако правећи поклоне и крстећи се, и увек:

„Како иде умно делање, како терпјеније, држиш ли послушаније без роптања...“ Позвао би онда и другог и трећег да се ту нађу. После језгровитог разговора о свему што је нужно, одлазио би. Ако је то било вечером, он би се повукао у једну од празних келија коју је себи једном изабрао и која га је увек отворена чекала. Кад бисмо ми у поноћ кренули на правило, преко дворишта, он би већ стајао у сенци чемпреса пред великом црквом, добацивао нам по неку реч охрабрења за сабрану молитву на дугом правилу, а сам остајао напољу, правио метаније на трави и славио Господа на свој начин, окренут звездама. И тек кад би почела Литургија, нашао би се у неком углу цркве. По изласку из цркве, он би се нашао у некој келији на другој страни манастира, опет окупио пар њих и поразговарао, па отишао потом до Управе манастира да поздрави старије и узме благослов, а онда би га нестало. Најлепше што се на Светој Гори могло доживети био је, бар за мене, а верујем и за друге, сусрет са о. Георгијем на светогорским стазама. Сама његова појава у пролазу била је доживљај за онога који је из супротног правца долазио. Ако би још дошло до краћег разговора на једном од шест језика којима је владао, онда је утисак одмах добијао у својој дубини. А поздрав на растанку и онај први корак о. Георгија, који је тако сличио оном закораку Архангела Гаврила у представи Благовести, и брзо одмицање његове високе, кошчате, импозантним ритмом покрета обдарене прилике, доводили су посматрача до дивљења. Старац Јосиф монахЈедно од првих његових питања, од оних које памтимо да је питао Старца (Јосифа Исихасту) било је следеће: „Како то да се Божанска благодат која ме је у почетку обујмила да ме привуче побожности умањила сада када се налазим на месту посебне благодати?“, мислећи на Свету Гору, где је дошао да настави свој живот као монах. Тада му је Старац са пуно стрпљења и полако, јер није толико добро познавао грчки, објаснио да је то природа ствари и да благодат наставља да делује на оне који напредују на духовним лествицама. Питао се благословени Георгије, да ли треба да се врати у Француску, јер је тамо студирао када га је прекрила благодат Божија и показала му своје тајне, а пошто

је дошао овде за дубље поимање, ту се вероватно умањила. „Не умањује се, дете моје“, објаснио му је Старац, „и никада се неће умањити, јер је несмањива Божија благодат. Осећај те благодати се крије, али не њена света енергија. На два начина се најчешће пројављује: један је који се назива енергијом, а други као схватљивији зовемо доживљајем. Као енергија благодат се налази увек у верујућима и без њене појаве нико не може да остане у вери. Као доживљај појављује се углавном у спољашњем виду када хоће да утеши и да умудри човека, било да је заморен, или немаран, или је у опасности његов живот. Код тебе тада, будући да си био немаран и сумњао у тајне вере и уопште у делатни начин духовног живота, да те умудри, али и да би напредовао на духовном степену, благодат ти се пројавила осећајно, у потпуном знаку - да би могао да се одрекнеш својих првобитних навика и живота и да оствариш правилан начин покајања, који си већ отпочео. Прва провера је одрицање од света и странствовање. Тада се благодат повлачи, крије осећај њене присутности, да би почео са вером бити послушан вољи Божијој и да сам заслужиш да према напорима сусретнеш благодат. То је разлог што сада тај осећај не изгледа такав као у почетку када те је призвао.“ Тим речима је Старац убедио многопобожног Георгија и не само да више није размишљао о повратку у Француску, него се није одвајао од Старца којега је имао као духовног руководитеља. Понекад би одлазио из Русика и бивао близу нас у Новом скиту, јер сам му остављао моју малу исихастрију, доле поред мора, изнад које се налазила пећина, отприлике на растојању од пола сата. Оци из Русика тражили су га јер им је требао чувар у Старом манастиру, можда и зато јер им је то помало реметило њихова толика послушања. Кад би га некад посећивао тамо у мојој малој келији рекао би како оци настоје да се врати у Русик и пошто он одбија да се врати да га назвају прелашћеним. Ја сам му рекао: „Није важно брате Георгије што те тако називају, немој да си тужан, држи им се у послушности и добићеш награду за то.“ Тада ме је загрлио блажени и заплакао од узбуђења. Касније би се заиста враћао у манастир и борио се несаломиво у тврдом подвигу и самоодрицању, само са сувим хлебом и чајем, без другог утешења, са његовим натеченим грлом од упаљених заушњака. Изузетно строго правило живота имао је блажени. Никад није приступао Светом причешћу без претходне велике припреме и чисте савести. Када се враћао, као што рекох, у Стари Русик, из његове колибице у Новом скиту, пролазили бисмо крај гроба нашег старца Јосифа, а он би га целивао са много побожности: „Да је жив Старац наш“, говорио би, „увек би био покрај њега.“ Његова веза са Старцем није била само обично познанство, него једна блиска заједница, једна духовна рођачка веза, и то знају сви који се као ученици односе према својим учитељима или боље, као истински послушници према својим духовним оцима. И био је једини који је испратио старчево уснуће.

Отац Митрофан ХиландарацО. Георгије је много читао и много знао. Кроз свој подвиг и опит, он је то знање филтрирао молитвеним срцем и тако поседовао чисту мудрост. Поред мистике која је за њега била „свјатаја свјатих“, он је познавао и све друге области нашег црквеног учења. За чистоту вере био је спреман да иде у огањ и у воду. Био је бескомпромисан, али не и фанатик. Са „иноверцима“ је радо говорио. Ако је била реч само о опитном духовном животу, он им је без зазирања говорио о 54

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

искуствима наше православне мистике. Али кад је реч била о догматским питањима, онда је он стајао на синору и указивао на разлике, али без ватре и ниподаштавања, како то на жалост обично бива. Очи би му засијале ревношћу и глас се подигао тек онда кад би своју православну браћу видео да шурују са неискреним екуменизмом наших дана, који је он, у формама, како се показује и приказује са друге стране, сматрао за јерес.

Владика Атанасије ЈевтићО. Георгије је имао дубоко искуство. Унутрашњи његов свет, созерцатељни, мислим да није још проучен и уређен, јер је имао велику красоту и почео је да богословствује. Постоје забелешке које је бележио директно од Божанског просвећења, на грчком, руском, српском, велике речи које се објављују нама. Види се из писма његовом братанцу Душану (писаног 2 месеца пре упокојења) колико је то био сређен човек, и што је битно да писмо има духовни и еклисиолошки израз:

„Мир у Богу, спасење у Господу и благослов Царице Небеске, Пресвете Богородице, да буде са вама.“ И после каже, јер је умро братанчев отац, дакле његов брат Радован: „Да одеш у наш манастир, тамо да дате помен, да се одслужи Света Литургија, да даш прилог и да будете са својом децом.“ Дакле, једно писмо веома зрелог, духовног, искусног, али и човека Цркве.О. Георгије је имао ревност по Богу, имао је снажну ревност која кад се обликује у једном живом човеку, искрено, а не дволично, излази оно што је унутра. Био је истинско чедо о. Јосифа и православног Предања. Монах Порфирије СимонопетритУшао је у срца многих о. Георгије и тамо пребива и дејствује непрестано, али је оставио празнину, која код многих тражи да се испуни. Посветио је и жртвовао свој земни живот благодати и слави Божијој. Веома пажљив у својим малобројним речима, и незамисливо привлачан малим и великим. Умро је, према полицијском извештају, од срчаног удара и сахрањен је код руског манастира у његовој келији, завијен у своју једину, поцепану расу. Нашла су га два малада Американца који су дошли да га сретну за личну духовну корист. Педесет драхми у новцу, мало сувог хлеба, мало соли, мало буђавих маслина у једној канти окаченој на зиду, гранчице горског чаја, није се могао наћи шећер, један пар дубоких чизама и мало литургијских и верских књига, било је то што се нашло у његовој келији.Његове мошти бакарне боје, 13. јуна 2005. пренете у Хиландар, показују да су и Господу били угодни његов многотрудни и мученички живот, и подвиг непрекидне молитве, да је узрастао „у човека савршена, у меру раста пуноће Христове“ (Еф. 4, 13). Хиландар га је после тридесет и две године дочекао са тихом радошћу и ненаметљивим звонима са своје куле. И са уверењем да о. Георгије стиже у правом часу: да учврсти веру у неопходност страдања, тумачећи пламен у коме су гореле зидине као огањ у коме ваља да сагори и преобрази се све времено у човеку. И да објасни како његова велика жртва сада даје вишеструки род у несумњивим предзнацима хиландарског духовног пролећа: „Заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенице паднувши на земљу не умре, онда једно остане; ако ли умре, род многи доноси.“ (Јн. 12, 24).

- наставиће се -Припремиле: сестре манастира Рустово

Десанка Максимовић је рођена у Рабровици код Ваљева, 16. маја 1898. Умрла је у Београду, 11. фебруара 1993. Поникла је у ваљевској питоми-ни, у средини коју је занавијек понијела и тако присно уткивала у своју лирику. У завичајној Бранковини, гдје је, по сопственој жељи, сахрањена, створила је мало пјесничко свети-лиште. Њена хумка, подигнута по узору на скромна и про-ста сеоска гробиш-та, постала је мјесто ходочашћа многих пјесника, умјетника, културних радни-ка и поклоника њеног стваралашт-ва. Матија Бећковић је поводом њеног упокојења рекао да је њено име „име најмилије кћери српског језика“.

Помилуј Боже, оне који су жедни пролећа,ишчезли као осмех тихмеђу звездане светове.Помисли, Боже, на њиху час кад просипаш цветовеповрх кутова свих.

Заклони, Боже благи, својим гласомнаш смех, и наш глас,ако радосни будемо у данкад, жедни живота и младости,они одоше од нас;засени светлошћу вечном њихов вид,о, Боже благи, јер мене је стидчаса земаљске радости.

Заклони, Боже, срцем својимнаше срце у час кад се пролеће рађа,када цветања, када сунца моћбуду у нама тугу убили;кад прође најпре час, па дан, па ноћ,а ми се не сетимо њихни часа кад смо их изгубили.

Заклони, Боже, земаљске столове и чашеод њих, који више не седајуза пролећне гозбе наше;од њих, чије душе сад кружеизнад врлине и злости;на чијем срцу младом цвате ружеу час кад су у шуми ластаи љубав у срцу нашемпрви гости.

ПОМИЛУЈ БОЖЕ

poezija ДЕСАНКА Максимовић

55

јануар / 2011 / s

vetigora

Црна Гора као Света Гора, како пјесник рече, Божијом промишљу, трудом и љубављу градитеља окићена је мноштвом храмова. Осјетили су до-бро наши преци како је било живјети на овој вјетрометини и зато су се Богу молили и подизали храмове да их историјске непогоде не би одувале са ових простора.Излила се љубав Божија на овај покосовски збјег, дарујући нам чудотворне светитеље чије мошти благодатно зраче, видајући болне и невољне и ду-ховно окрепљујући све људе добре воље. Полувјековно безбожништво и духовна пустош, као посљедица комунизма, оставиле су негативне тра-гове на духовни, културни и историјски идентитет црногорског народа.Морамо се подсјетити на жалосни и застрашујући догађај из Горњег Поља код Никшића, гдје су ко-мунисти током Другог свјетског рата импрови-зовали сахрану Бога. Колико нам је познато то се још једино десило у Сибиру. А о броју, на правди Божијој, побијеног свештенства и других праведни-ка да и не говоримо. На сцени је и после рата била зацртана промјена исконских вриједности витеш-ког и јуначког народа овјековјечена немјерљивим доприносом светородне лозе Петровића. А о дешавањима у крвавом двадесетом вијеку пророч-ки је говорио и упозоравао Свети Петар Цетињски за вријеме свог овоземаљског живота. И на почет-ку задње декаде тога трагичног вијека, услишене су молитве равноапостолног светитеља, те на његов Трон стиже потомак војводе Мине Радовића из Доње Мораче у кога је Свети Петар имао тврду вјеру и слао га да успостави везу са вождом Карађорђем ради заједничке борбе за ослобођење и уједињење српског народа. Било је тада и оних који су се грчевито и енергич-но борили против доласка садашњег Митрополи-та, али пресудила је воља Божија и на Трон Светог Петра Цетињског устоличен је доктор теолошких наука Амфилохије Радовић, претходно епископ ба-натски, од чијег доласка се пробудио и процвјетао духовни живот у Црној Гори.За митрополита Амфилохија и његов духовни и стваралачки рад, јавност је ван црквених круго-ва значајније чула крајем 70-тих и почетком 80-тих година прошлог вијека. Био сам студент Бео-градског универзитета и међу колегама се одмах пронијела вијест како три професора теологије око себе окупљају младе људе. Радило се о тадашњим јеромонасима Амфилохију, Атанасију и Иринеју, данас познатим великодостојницима у цијелом свијету. Почео дневни лист „Политика“ да објављује чланак о њиховом дјеловању погубном за текови-не тадашњег режима. Свима онима који су у себи имали зрно вјере и тада је јасно било да се ради о људима који проносе Божију проповијед. У то вријеме крај ћивота Светог Василија Острошког

служио је почивши игуман Георгије Мирковић. Љубављу која је из њега просто зрачила, очинским односом и проповиједањем вјере утољавао је жеђ духовно жедним и жељним познању живе вјере. Сједимо једном приликом у гостопримници Горњег манастира Острог, отац Георгије и ја. Прича ми о дешавањима и искушењима кроз које је пролазио. Дотичемо се историје, лажног цара Шћепана Малог, Хаџи-Радована Бећировића – Требјешког, коме је тада јеромонах Амфилохије Радовић уз Матију Бећковића написао краћи предговор за збирку „Пјесме борбе, ропства и слободе“. И једва чекам да га питам какво мишљење има о Амфилохију Радовићу. Игуман Георгије одмах је изнио своје из-узетно високо мишљење о професору теологије др Амфилохију Радовићу. Прву бесједу од тадашњег епископа банатског Амфилохија чуо сам приликом опијела над одром Хаџи-Радована Бећировића – Требјешког у препуном Саборном храму у Никшићу. И данас се памте поједини дјелови те бесједе, која је на мене и на дру-ге оставила изузетан утисак. „Видите ли овај лик“, каже влади-ка, и додаје, „није то обичан лик умрлог човјека. Погледајте боју његове коже и осјећај приликом додира исте. То је лик Божијег мученика и праведника.“ И наставља даље, „походио Хаџи-Радован Свету Земљу, о чему је касније написао и пјесму и свра-ти по повратку код мене у Београд, и каже: оче Амфилохије, сви-ма опраштам и никога не мрзим.“ Био сам близу одра и стално сам погледивао на покојника. А кроз главу су стално навирале мисли о пролазном и вјечном животу. Сигурно је да такав осјећај и такво размишљање не бих имао да ме на то није навела изу-зетно надахнута бесједа владике Амфилохија. Из масе се после бесједе чују питања: „Ко је овај поп што је говорио?“ „Није поп, него владика банатски, Амфилохије Радовић из Мораче“, одго-ворили би они који су га познавали. „Ништа не чита и све гово-ри из главе, како то може?“, питали су се многи. Навикли људи на писане говоре шаблонског типа, само се промијене имена упокојених и ожалошћених. Тога дана се чуло нешто потпуно ново, Богом надахнуто опроштајно обраћање над одром Хаџи-Радована, другог Филипа Вишњића.Приликом устоличења владике Амфилохија за митрополита црногорско-приморског пратио сам Литургију и током ње чуо његову изузетно надахнуту бесједу. Сви смо били затечени и ра-досно запрепашћени. „Ово је десница Светог Јована Крститеља која је крстила Господа Исуса Христа. Овдје је и дио Часног Крста на коме је разапет Христос“, бесједио је митрополит. Било је то прво изношење светиња на поклоњење а радосни осјећај при-ликом цјеливања тешко је описати. Благословом Светог Јована Претече и Крститеља чија је десница крстила Господа Исуса Хри-ста, као и молитвама Светог Петра Цетињског устоличен је вла-дика Амфилохије за митрополита црногорско-приморског, а од његовог доласка почиње и масовније крштавање обезбоженог народа у Црној Гори. Посебан печат духовном напретку Никшића, чији је покровитељ и заштитник Свети Василије Острошки, дала је свечана Литија са моштима Светитеља која је прошла улицама града у субо-ту 11. маја 1996. године. Био је то незапамћен и потресан чин када је преко шездесет хиљада људи, уз кишу која је тихо пада-ла, на кољенима дочекала мошти острошког Чудотворца. „И ова киша која пада као да спира наше грјехове“, казао је митропо-

jubi

lej ОГАЊ ИЗ ПЕПЕЛА

Поводом 20 година од ступања у трон митрополита црногорских Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија

РАТК

О К

риво

капи

ћ

56

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

лит Амфилохије у бесједи и наставио, „Морам вам рећи да сам се био уплашио за Никшић, видјећи претходно колико је људи у Требињу по сунчаном времену дочекало Светог Василија. Али сада сам се увјерио да је Никшић духовни центар Црне Горе.“ Обновљена је црква Светог Илије у Растовцу у Горњем Пољу код Никшића. Светом Архијерејском Литургијом на дан храмовне славе началствовао је Његово Високопреосвештенство Митро-полит црногорско-приморски Господин Амфилохије са свеш-тенством, уз присуство већег броја вјерног народа и људи до-бре воље. После богослужења приређена је трпеза љубави. Као предсједник Црквене општине Никшић добио сам благослов да поздравим сабрање и пожелио сам им да се увијек окупљамо на свете службе Божије. И размишљао сам како да подсјетим на ужасно сахрањивање Бога током Другог свјетског рата, а да не изазовем реакције, јер ту је било сродника оних који су тај незапамћени чин и одрадили. И кажем да се никада више не понови догађај који се овдје десио. Било и никада више. Углав-ном све се добро завршило по питању мога обраћања, да би при крају трпезе љубави Митрополит поздравио сабор. Износи за-хвалност Господу и Светом Илији за данашњи дан, за сабрање, поздравља присутне и обраћа се мени: „Хвала предсједниче што си нас подсјетио на чин сахрањивања Бога, баш овдје у Горњем Пољу. А тако слично једино се десило у Сибиру“. И наставља,

„Сахрањује се онај који се воли. Најближе сроднике сахрањујемо јер их волимо, јер су нам у срцу драги. Вјерујемо у љубав непро-лазну. Зато је и Господ овдје сахрањен да би се опет јавио. Као жар у пепелу била је затрпана и вјера и Господ у овом народу. И ево тај жар распирио се као огањ и наставља да гори у овом на-роду.“ После ове бесједе је добио аплауз од свих присутних, јер је успио да говори о тако ужасном догађају а да не изазове ни најмању реакцију. Тешко је издвојити и описати мноштво догађаја и сусрета са Митрополитом. Од благослова за обнову Саборног храма у Никшићу, прославе његове стогодишњице и истовремено про-славе 2000 година Хришћанства, дочека и испраћаја земних остатака пјесника Дучића, израде пројекта, освећење темеља

и почетка изградње Црквеног дома у Никшићу, обнављање светосавских академија, утемељења духовно-културне манифестације „Дани Све-тог Василија Острошког“ и свечаних литија кроз Никшић на дан духовног покровитеља и заштитни-ка, мноштво предавања и трибина итд. За све што се урадило, поред благослова имали смо његову пуну подршку и помоћ, а у нама чудесну љубав и енергију.Црква је живи организам и не тече увијек мед и млијеко у њеној унутрашњој организацији, тј. институцијама, и дешавало се понекад да се појави

„изненадна непогода“ како то Свети Василије Вели-ки у својој бесједи каже. „Гњев погубљује и мудре“, каже премудри Соломон. И у свакој од тих непого-да које су ишле према Митрополиту он се понашао, како Свети Василије Велики каже у бесједи: „Хоћеш ли стати на страну Бога показујући дуготрпљење, или ћеш трчати ка ђаволу показујући гњев“. А до-бро је познато колики је борац Митрополит про-тив ђавола и свакога зла, а колико дуготрпљења има као Божији изасланик. Зна Митрополит често да запјева пјесму „Јечам жњела косовка дјевојка“, и додаје нове стихове: „Кад се војска на Косово вра-ти и пројезди про Газиместану“. Пророчки стихови о чему је слушао од свог духовника старца Пајсија који је говорио да ће Косово опет бити српско, што је истовјетно и са казивањем и мога духовника старца Тадеја који је говорио: „Даће Господ, Косово ће опет бити српско“. У Црној Гори има оних који своја национална осјећања истичу испред вјере, а то се зове етнофи-летизам. Наш идентитет је у Христу, а они који у себи не носе Духа Светога из „незнавености“, како то ми-трополит каже, траже неку нову паравјеру, невјеру, празну вјеру итд.

Никшић, литија са моштима Светог Василија Острошког11. маја 1996. године.

57

јануар / 2011 / s

vetigora

Познато је каква је све искушења имао Свети Петар Цетињски од свог на-рода покушавајући да искорјени крвну освету, измири завађене, спријечи отимачине итд. Зло домаће теже од зла агарјанског и лукавства латинског. О животу Светог Петра Цетињског и његовим клетвама и благословима и данас постоје жива предања јер све што је рекао то се и остварило.Ништа случајно у животу се не дешава и воља Божија и молитва Светог Петра Цетињског пресудила је приликом избора садашњег Патријарха да Митрополит остане у Црној Гори. Сигуран сам да у Црној Гори сва-ком православцу а и вјерницима друге вјероисповјести тешко да има већег молитвеника, доброжелатеља и доброчинитеља од митропо-лита Амфилохија. Уз своју дуготрпељивост, све што каже говори на просвећење ума, на узајамни мир, љубав и слогу, „да Господ просвијетли таму моју (нашу)“ како се и молио Свети Григорије Палама на чијем је учењу и докторирао Високопреосвећени. Свети Григорије Палама је на основу својег тиховатељског метода доказао да човјек може да види не-створену, вјечну божанску свјетлост и енергију. Сви они који се ослањају на разум као главни извор истине и врховно мјерило свега имају рационалистички став и погледе на свијет, а све оста-ле моћи човјекове поцјењују и занемарују. А циљ хришћанског живота је стицање благодати Духа Светога - ријеч Божија каже: „Царство је Божије унутра у вама и с напором се узима, и само подвижници га задобијају“. Е, управо томе нас учи Високопреосвећени Митрополит који има огроман углед у Православљу, цјелокупном хришћанству и васколиком свијету, који просто плијени око себе јер посједује огромну харизму и сви они који хрле да узму благослов од њега и чују очинску поуку, осјећају нешто необично лијепо и тешко описиво ријечима. А какав ли је тек „ласерски сноп“ из његових очију кад неког жели мало више упознати.На дан изношења Часног Крста и Светих мученика Макавеја, Митропо-лит ми честита рођендан, чупа уши и каже: „Да порастеш“. Јасно ми је да се ради о духовном расту. А мали трче за својим духовним оцем који је рођен на дан Рождества Христова, у чијем присуству осјећају мир, сла-дост, радост и топлоту, а то је како је говорио Свети Серафим Саровски

- благодат Духа Светога. Из светоотачке литературе сам научио да духовници не воле да их неко хвали, али Господ ми је дао слободу да и ја недостојни кажем оно што осјећам и мислим.

„Ваша Светости, Високо-преосвећени и Преосвећене Владике, господине генерале, часни оци, браћо и сестре!

Имајући у виду временски ок-вир трајања вечерашње Академије посвећене блаженог спомена Патријарху српскоме Павлу покушаћу да у најкраћим цртама изразим своје искуство. У великој је мјери ово прије мене изговорио, рекао, пренио нам господин генерал Јевтић, начелник ВМА, искуство времена проведено са Патријархом. Велико је говорити о патријаху, још је веће говорити о све-том патријарху. С које стране човјек да му приђе а да у чуду не застане пред снагом његовог духа и величином смирења које је Бог спојио у његовој личности. Запитајмо се само шта је претходило томе да патријарх Павле постане најсјајнија звијезда свога вре-мена. Да ли је то зато што није запам-тио ни свога оца, ни своју мајку? Да ли је то што никад није осјетио топли-ну породичног дома и родитељског загрљаја који је у великој мјери по-кушавала да надомјести његова тет-ка Сенка? Да ли је сиромаштво и немаштина која га је пратила, до без-мало половине његовог живота а с којом је после наставио добровољно цио свој животни пут до последњег издиханија? Или можда болест, међу најопаснијим онога времена, с којом се рвао и уз Божију је помоћ побиједио, носећи цијели живот по-следице и ожиљке те борбе? И све ово овде поменуто и све оно само њему знано које га је спречавало да оствари своју жељу да оформи поро-дицу, да заврши медицински факул-тет, који је својевремено био уписао, постане љекар на неком незнатном мјесту и живи помажући људима. На рушевинама његових планова о себи, згаришту његових жеља остали су само он и Бог. Из тог загрљаја рађа се личност која после постаје патријарх Павле. Највише је говорио својим присуством а са мало ријечи, погото-ву последње двије године живота и боравка у болесничкој постељи. Ни-кад ништа затражио није. Никад ни-какву потребу исказао није, тако да је човјек морао да наслућује да ли је же-дан, или гладан, или му је хладно, или можда хоће да се одмори. А с друге стране шта год да сте му донијели или дали био је веома благодаран, као да му је баш то требало. Нешто је носио у

Никшић, литија са моштима Светог Василија Острошког

58

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

себи што га је толико испуњавало и у шта је био толико загле-дан тако да практично није примјећивао никакве спољашње ствари, а камоли да су му требале. Одисао је спокојством и великим миром, кроз које је каткад провејавала радост која се осликавала у његовим очима, а које су биле тако бистре и незамућене као код малога дјетета. Поред те нити спокојства и мира, упоредо с њом, протезала се и нит молитвена - било да је сједио на столици или да је лежао на кревету, усне које су се покретале и поглед који је био упрт негдје у даљину ода-вале су његову непрестану молитву. У које год доба да сте му рекли да се помоли Богу за неку особу, молитвена атмосфера у којој је боравио, то молитвено расположење, дозвољавали су му да то одмах и учини, није му требала никаква припре-ма за то. Велики испосник и подвижник, као што на крају то сви и знају, то је био, као што је рекао и генерал, и на ВМА, на болесничкој постељи није попуштао ни за јоту. Био је налик древним оцима: благ на ријечима, силан животом - светим и истинским, праведним животом и све што је говорио то је било са тако јаким осјећањем Божије присутности да су сви они који су били око њега хтјели, не хтјели мислили о Богу.

Мноштво људи из разних друштвених слојева, раз-них занимања, разних конфесија, на свој начин и у свом стилу долазили су код Патријарха у посјету на ВМА. Без обзира на све различитости ти људи који су долазили имали су једну заједничку ствар, а то је да нико није био равнодушан кад се с њим срео и сви су се измјењени враћали од њега. То је било очигледно. Сад можете само претпоставити колико је он утицао на људе који су последње двије годи-не његовог живота дали све своје вријеме и своје умијеће, које су црпили из медицинске науке, про-стор и амбијент у којем је боравио и на крају, који су му уступили само своје срце. Овде превасход-но мислим на сестре из централних апартмана, љекаре из његовог конзилијума и све оне који су допринијели олакшању његове старости и болести. Данас осиротјели и лишени његовог слатког прису-ства остајемо благодарни Богу што смо га имали и дали и што смо добили још једног небеског заступ-ника. Хвала вам!

Приредио мр Павле Кондић.

sje]aw

a

Благ на ријечима – силан животомСа благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, а поводом годишњице упокојења блажено-почившег Патријарха Павла, Издавачки фонд Српске Православне Цркве Архиепископије београдско-карло-вачке је 18. 11. 2010. у Великој сали задужбине Илије М. Коларца организовао Академију под називом БУДИМО ЉУДИ. У наставку преносимо излагање протосинђела Методија, игумана Цетињског манастира, који је са о. Давидом Перовићем био уз Патријарха двије последње године његовог живота.

Митрополит Амфилохије, јеромонах Методије и монах Павле упосјети код патријарха Павла на ВМА.

59

јануар / 2011 / s

vetigora

sje]

awa

СЛО

БОД

АН

Дра

гови

ћ

Код Његове СветостиПатријарха Павла

Аутор у посјети код патријарха Павла на ВМА

ивот и вера у Бога су ме до данашњег дана научили, да ништа не бива случајно, него увек са Његовим промислом.

Промислом Божијим сам имао привилегију да се током 2008. го-дине неколико пута сустретнем са блаженог спомена патријархом Павлом. Морам навести за мене важан детаљ, често сам се молио да ако икад добијем благослов од Патријарха да то не буде обичан благослов, већ да разменимо бар неколико реченица о два мана-стира, које моја супруга Мира и ја посећујемо, залажући се за њихову обнову. То су мушки манастир Стањевићи и женски манастир Дуљево.У време мог лијечења на ВМА, не-колико дана по операцији ме је позвала мати Ангелина, игуманија Дуљева, да види како сам, и у раз-говору ми је напоменула да сам у истој згради са Патријархом, те да лако могу добити много жељени благослов. На моју велику радост, она је обећала да ће одмах позва-ти оца Методија, који је без преки-да био са Патријархом. Убрзо ме је позвао отац Методије и договори-ли смо се да посетим Патријарха сутрадан после лекарске визите. Веома узбуђен нашао сам се су-тра ујутру испред апартмана на 13. спрату ВМА, очекујући да ће ми врата отворити отац Методије, међутим отворио их je отац Да-вид. Представио сам се, да сам архитекта Митрополије црногор-ско-приморске и да сам дошао да тражим благослов за манастир Стањевићи. Пошто сам остао сам са Патријархом, уместо метанија, пао сам ничице пред њим. Он је се-део у столици, рeкавши ми благим гласом: „Приђи синко“, на што сам ја почео прилазити на коленима његовој столици и руци тражећи благослов. Када сам пришао сас-вим близу он је казао: „Устани син-ко, нико преда мном не може кле-чати, већ ево ти столице да седнеш поред мене“. Био сам потпуно за-немео, узбуђен близином и ауто-

ритетом. Он је то у трену схватио, узео је моју леву руку у своје руке и упи-тао: „Шта имаш да ми кажеш“. За време док сам му прилазио отац Давид ме је представио, ко сам и одакле долазим. Тек кад сам осетио топлину његових руку, ослободио сам се и почео да причам о манастиру Стањевићи. Гле-дао ме је и продорно и благо, а с време на на време прекидао са питањима, понекада и са примедбама. Причао сам му о многим искушењима и мука-ма кроз које пролазимо приликом изградње цркава и манастира у Црној Гори. Он је у једном тренутку изговорио: „Црни Амфилохије, добро се бори у Црној Гори“. На самом крају разговора сам тражио благослов за интезив-ну изградњу Стањевића, а добио сам следеће: „Нека Господ Бог благосло-ви изградњу свих православних манастира и цркава на свету.“ Отишао сам испуњен великом благодаћу. Касније ми је отац Методије рекао да сутра могу поново доћи да завршим разговор. Сутрадан сам са Патријархом раз-говарао пре свега о манастиру Дуљево, а потом и о другим паштровским светињама, а нарочито о цркви Светог Александра Невског (раније Рожде-

60

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

poezija ДЕСАНКА Максимовић

Србија је велика тајна;не зна дан шта ноћ кува,нити ноћ шта зора рађа,

не зна грм шта суседни грм сањанити птица шта се догађа

између грања.

Не зна гуштер шта пузи испод камења,

нити кукуруза струк слутишта се у суседној њиви спрема.

Сваког часа све се мења,ниједног кута ни листа нема

да није тајна.

Ко зна шта крије у себии та невина роса сјајна;

ти сељачки пословни крицишто се с брда на брдо чују

заверу можда кују.

Ко ће у тој земљи кадазнати шта и девојка млада

у недрима нетакнутим носи;какву тешку тајну

у рукама својим држи дете;и старица погрбљена свака

до какве се упутила мете.

У тој земљи и ветри,и мириси, потоци и реке,

и црквена звонапотајне преносе вести,

на првом завијуткугде шума почиње она

ко зна шта можеш срести.

У тој земљи ни зечијој стопинепријатељ веровати не сме,ни трагу воловских копита.Договори су можда тајни

и жетелачке песмеи удари шумских секира

и успаванка уз колевку свита.

СРБИЈА ЈЕВЕЛИКА ТАЈНА

ства Пресвете Богородице), која је порушена 1959. годи-не приликом адаптације познатог хотела на острву Све-ти Стефан, и о нашим напорима да она уз помоћ Божију васкрсне. Такође сам Патријарху споменуо и проблем изградње саборног храма Св. Луке у Вашингтону. О ово-ме сам нешто поближе знао, јер сам годину раније про-вео лето тамо и сазнао да православни Срби немају свој храм, иако их има више од 4.000, а поседују и велики плац на репрезентативној локацији са великом зградом која може послужити као изванредан парохијски дом. Од мене су тражили пројекат храма, па се том приликом не-како на спонтан начин дошло на идеју да би тај храм тре-бао бити копија или јака асоцијација на Дечане. Тада ме је Патријарх прекинуо и рекао: „То је први пут, да ја знам, да се о Дечанима прича, а за Вашингтон потпуно приличи“, додавши, „само ви продужите да се копија Дечана прене-се чак у Вашингтон, а ти синко реци свим епископима који са тим буду имали везе да сам ја благословио, они ће ти онда сви благословити.“У Београду сам поново преко два месеца крајем 2008. г. боравио ради терапије. Дан уочи Ваведења ме је позвао отац Јефрем, игуман манастира Стањевићи и обрадовао ме вешћу да су избетонирани темељи, стубови и бетон-ска платна великог објекта. За мене је то било велико изненађење, не само због увек недостајућих средстава, већ и због огромне организације потребне за завршетак таквог посла. Одмах сам позвао оца Методија и поделио радост са њиме, питајући га како се осећа Патријарх и да ли би могао да добијем посебни благослов за завршетак те прве плоче, која има око 350 м2, а треба да се излива тек када се ја будем вратио у Црну Гору. Заказао ми је ујутру на Ваведење. Дошао сам заједно са својом млађом сестром, која је такође желела да узме благослов од патријарха Павла. Показао сам му слике манастира Стањевићи и за-молио га да благослови све градитеље плоче од 1.000 м2 коју смо започели за објекат. Он је, подигнувши руку бла-гословио: „Нека Господ Бог благослови све градитеље ма-настира Стањевићи“ и оцу Методију дао знак да нам поде-ли иконице Богородице, са његовим потписом.Патријарх је био видно слабији, много се брже замарао, неколико пута је чак придремао, па би га отац Методије, по упутству лекара будио на један специфично нежан на-чин говорећи: „Ваша Светости, пробудите се“. Он ће она-ко бунован да ослушне, па ће отац још јаче: „Да ли је то добро, ми спавамо а ту су нам гости?“, а он ће: „Није добро, нека гости опросте...“.После десет дана нашао сам се у улози пројектанта и над-зорног органа на изливању плоче за коју смо добили бла-гослов од Патријарха. То је била моба од 35 момака из свих крајева Црне Горе: Никшића, Подгорице, Бара, Хер-цег Новог, Даниловграда, Будве, а можда мени и незнано још којег града. У беспрекорној организацији са игуманом на челу, монаштвом и једним јединим мајстором, плоча је завршена за један дан. Никада у мојој пракси нисам дожи-вео такву радост, солидарност и љубав, такво међусобно уважавање и помоћ. Једноставно се осећао благослов и благодат што се изводе радови на великој светињи. Ово су осетила и три плаћена радника, па су изјавили да им не пада на памет да ту најдужу и најтежу дневницу наплате од манастира, већ су је и они поклонили, као и наших 35 сјајних момака. 61

јануар / 2011 / s

vetigora

sje]

awa

игум

аниј

а ЈЕ

ЛЕН

А (С

тан

ишић

)

СЈЕЋАЊЕ НА ОЦА ЛАЗАРАДесет година од упокојења блаженог спомена архимандрита Лазара Аџића, игумана острошког.

Прошло је десет година од упокојења оца Ла-зара. Некада имамо осјећај да је прошло све-га неколико мјесеци, колико је живо његово

присуство у нашим срцима; а некада нам изгледа да је прошла читава вјечност од нашег задњег сусрета.Отац Лазар се родио 1948. године у селу Кокорини, код Гацка. Јелица (Јањић) и Илија Аџић имали су ос-моро дјеце. Милко (отац Лазар) је био најмлађи. Два брата су му умрли када су били мали, а брат Момчи-ло погинуо је од бомбе када је имао четрнаест го-дина. Брат Вукашин се упокојио деведесетих година. Данас су живи његов брат Слободан, који је остао на родитељском огњишту, и двије сестре, Даница и Десанка. Оцу Лазару је сестричина мати Јустина, игуманија манастира Ждребаоника. Сестра од тетке му је мати Јулијана, монахиња у Острогу, са којом је он, док је студирао економију у Сарајеву, обилазио Ћелије Ваљевске и друге манастире. Мајка му је ум-рла као монахиња Магдалина. Ове чињенице нам довољно свједоче каква га је породица изњедрила и дала Цркви. Одлуку да иде у манастир највише је код оца Лаза-ра учврстио његов тадашњи духовник, отац Пери-ша Вранић, старјешина сарајевске Старе Цркве. От-ишао је на Свету Гору тајно, без знања родитеља. Отац му се упокојио ускоро послије његовог одла-ска. У Хиландару се није пуно задржао. Клима је била јако лоша за његово здравље, па је одмах по дола-ску у манастир почео да поболијева. Проигуман Ни-канор га је прихватио и са љубављу учио монашком животу. Он га је замонашио и дао му име Лазар, по Светом великомученику Лазару Косовском.Идиоритмичко уређење у манастиру му није одго-варало и он се са благословом игумана и братије вратио у Србију, у манастир Пустињу. Ту је при-мио јеромонашки чин од владике Јована, синов-ца Светог Николаја Велимировића. Убрзо послије рукоположења владика га шаље у Ћелије Ваљевске да буде служавшчи јеромонах. Ту је остао око двије године. У манастир Острог долази 1984. године. Послије три године добија послушање да обнови мана-стир Ћелију Пиперску, који је био доста запуштен. За кратко вријеме он успијева да обнови манастир и изгради општежиће са младим дјевојкама које уз његово руководство постају монахиње. Када је умро игуман острошки, отац Серафим, митрополит Амфилохије је за новог игумана поставио оца Лаза-ра. Тако га Свети Василије, који га је пригрлио када је дошао у Црну Гору, опет враћа к себи и ту га оставља да му служи до краја. Доласком у Црну Гору, отац Лазар је одгонио огромни мрак и мртвило које је деценијама по-кривало наш народ на овим просторима. Почео је тихо, ненаметљиво. Наши први сусрети више су подсјећали на дочек који нам је припремала бака на селу. Тек касније, када се мало ослободимо, он почиње причу о Богу који је добар, који нас воли. На

наше питање зашто ми ништа о томе не знамо, он би само од-говарао: „Нијесмо ми Њега знали, али Он је знао нас, и стал-но је са нама, бди над нама и даје нам дах и живот, као што нас мајка храни млијеком“. То су за нас биле велике тајне, али смо неким чудом повјеровали да је све тако како нам говори. И послије толико година у нашем срцу живе његове ријечи, којих није било пуно, али су биле запечаћене неком силом. Сав у Христу, нудио нам је Христа који је био толико неодољив да је било немогуће да Га не заволиш. Отац је ула-гао још више силе и напора да наша љубав и одушевљење, својствени почетницима, не утихну. Сваког човјека који му је долазио је примао као да му долази сами Господ. Његова усрдност и жртва дали су богат плод.Ослободио нас је од многих предрасуда и није нас везивао никаквим морањем, све је препуштао нашој слободи. Ма ко-лико смо му ми давали слободу да утиче на нашу вољу и од-луке, он се са огромном опрезношћу усуђивао да савјетује и даје благослове. Управо та његова претјерана осјетљивост да не наруши нашу слободу чинила је да му ту исту слободу, која је најважнија за младог човјека, дајемо са пуним повјерењем и радошћу. То исто су осјетили и наши родитељи који су нам дали подршку и сви заједно полако смо почели да сричемо прва слова у познавању наше вјере. То је још веће чудо, како је отац успио да њих, већ у зрелим годинама, приволи да упознају Христа. Заиста, када би почели да набрајамо шта је све урадио и као градитељ и као духовник за петнаест година свог боравка у Црној Гори, требало би нам доста папира. Али, ипак, морамо бар у неколико ријечи да кажемо нешто што би макар блиједо свједочило да његово давање себе Цркви и народу своме није заборављено. И како буде пролазило вријеме, вјерујемо да ће плодови његовог рада још више заблистати. Заиста, био је вјеран у малом, и од малог успио да донесе богат плод. Пи-тамо се: шта би сакупио да је дошао на плодну њиву? Зато су његов подвиг и рад још више достојни поштовања. Отац Лазар је био градитељ и обновитељ многих светиња у Црној Гори. Само Бог и Свети Василије знају колико је душа помогао и савјетом и новцем као игуман острошки. Говорио је: „Колико ја грешни дам толико Свети Василије одмах надо-кнади, и по томе видим да му је мило да дајем. Доста пута и он сам ме упути гдје треба помоћи“.Питали смо га како све то стиже и како је могуће човјеку да толико бреме носи, а он би одговарао: ,,Не носим ја, него Бог и Свети Василије. Сваки човјек када би се искрено и са повјерењем предао Богу могао би тако; јер Бог свима нуди, али људи неће, а све кукају да им не да Бог“.Отац Лазар је био велики познавалац брачног живота. И сам се чудио како му је Бог дао да све проблеме у брачном живо-ту разумије, исто као и у монашком. Некада нам се чинило да више има и времена и разумијевања за проблеме људи који живе у браку. Говорио нам је: „Много ми их је жао, сваки дан ме срце боли за њима. Када их испратим чини ми се да хоће срце да ми препукне од бола. А ето са монасима ријетко када ми се тако нешто деси.“Отац је био примјер како се поштује Црква и поредак у Цркви. Систем послије рата успио је да створи раскол у Српској Цркви. То је за њега био огроман бол. Говорио је: „Не може душа да ми се умири док се не деси измирење. Молим се не-

62

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

архимандрит Лазар

прекидно да нам се Бог смилује и да се ријеши раскол. Јер то је огромна рана која изједа темељ Цркве.“Деведесетих година прошлог вијека, када је по-чео рат, отац је помагао и слао помоћ, колико је могао, ратом захваћеним мјестима. А највише је помагао молитвом и свеноћним бдењем и сузама, да би се Бог смиловао на наш народ. Преживљавао је сву трагику српског народа. Са великим болом је говорио да нам међусобна неслога највише несреће доноси. Ни једног момента код њега није могло да се осјети да је национални моменат изнад православља и човјека уопште. Зато му није сметало да у та ратна времена исповиједа и муслимане и ка-толике, да их разумије и да им буде и отац и пријатељ, без сугестије да мијењају вјеру. Они су осјећали велику захвалност што их разумије и састрадава са њиховим болом. Морамо, на крају, да се осврнемо и на његове болести, којих није било мало. Те болести су биле као вјерни чувари његове душе. Мало је људи знало да он има толико болести на своме тијелу. Када би од раних јутарњих сати почео исповиједати, ред би се испред исповиједонице само повећавао. Ми смо се чу-дили зашто толико људи чека када нема никак-ве могућности да стигне. Док су они и по пет или шест сати стрпљиво чекали, отац није из-лазио, иако је имао огроман проблем са про-статом. Кад би га питали како издржава, он би одговорио: „Заборавим на бол и притисак у бе-шици и само мислим да ми се која душа не вра-ти испред врата“.Посљедњи дани борбе са тешком болешћу били су потврда да је он заиста овај рат већ добио. Није одустајао од богослужења, бдења, метанија скоро до задњег дана. Же-лио је да посјети Светог Нектарија, да испроси исцјељење јер је осјећао да нам је још потре-бан. На путу за Грчку болест га је зауставила у Београду. Непуна два дана лежао је у болни-ци на ВМА. Митрополит Амфилохије, који је те задње вечери дошао да га види, рекао му је:

„Ето, оче Лазо, и Свети Нектарије којему си се упутио, предао је своју душу Богу у болници“. Отац је само тихо изговорио: „Слава Богу“.Упокојио се 2000. године, на Светог Амфилохија Иконијског, а сахрањен је на дан Свете Еката-рине у Јован-долу, скиту острошком, који је он саградио за непуних пет година. Журио је да га заврши, као да је осјећао да нема времена за одуговлачење. Жеља му је била да Острог има скит гдје би се монаси могли склонити, како је он говорио: „Да напуне батерије, да би опет могли да служе у острошкој светињи без духовне штете. Јер је велики гријех помагати другима а своју душу не заштитити и не појити је извором живе воде, коју другима дајеш и проповиједаш да пију.“На крају, можемо да кажемо: хвала Богу што смо га имали и што смо га срели.

63

јануар / 2011 / s

vetigora

po

men

Игу

ман

ија

ЈЕЛ

ЕНА

(Ст

аниш

ић)

Помен митрополиту црногорско-приморском Арсенију Брадваревићу

митрополит Арсеније

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-при-морски Г. Амфилохије служио је 10. децем-

бра 2010. г. са свештенством у Цетињском манастиру Свету Литургију и парастос митрополиту Арсенију Брадваревићу који се упокојио на тај дан прије 47 година у Београду, гдје је и сахрањен у манастиру Ваведењу. Митрополит је том приликом између оста-лог рекао:

„Ова апостолска столица звана Зетска епископија, Зет-ска митрополија, Митрополија црногорска и брдска, Митрополија црногорска и скендеријска, Црногор-ско-приморска, она је кроз вјекове заиста била лоза на чокоту Христовом и донијела је богатог плода од времена првог зетског епископа Илариона па све до нашег блаженог спомена предходника митрополита Данила (Дајковића). У том низу лоза које су доносиле богати плод има великих подвижника, има светитеља, има исповједника имена Христовог и вјере Христове, има патријараха који су красили трон пећких архие-пископа и патријараха српских. На првом мјесту да поменемо Светог Евстатија Превлачког, зетског епи-скопа, архиепископа и просветитеља српскога, чије мошти почивају и данас у Пећкој Патријаршији. Међу свете изданке ове апостолске столице зетске, црно-горске, спада и Свети отац наш Василије, који није био непосредно епископ зетски али је на овим про-сторима свједочио име Христово, а нарочито међу њих спада наш отац Свети Петар Цетињски, чије мошти смо пресвукли ове године на Лучиндан, на дан његовог упокојења, обрадовавши се да је Господ његове мошти сачувао цијеле, нетрулежне, нетљене као живо свједочанство да је он заиста био и остао са-суд Духа Светога Животворнога. Међу те свете издан-ке и лозе са тог чокота Христовог спада и свештено-мученик Јоаникије који је заједно са великим бројем свештенослужитеља и вјерног народа у наше вријеме посвједочио име Христово, ни данас му се не зна ни гроба, ни мрамора - негдје у Аранђеловцу почивају његове мученичке мошти. И он је један од светих изданака ове лозе са чокота Христовог. Да помене-мо још једног великог исповједника вјере Христо-ве: патријарха Гаврила Дожића српскога. Ове године се сјећамо педесетогодишњице његовог упокојења. Он је такође био митрополит пећки, био је и кратко вријеме епископ рашко-призренски, а онда и ми-трополит црногорско-приморски, да би у току Дру-гог свјетског рата на побједнички начин претрпио, носећи крст Христов као нови исповједник Цркве Божије. Међу те свете изданке ове апостолске столице, између осталих дужни смо да поменемо великог ми-трополита Данила Петровића, зачетника светородне

Истинска лоза начокоту Христу

64

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

У Патријаршијском двору у Београду, под пред-седништвом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, одржано је, од 17. до

20. новембра, друго редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве у текућој години. У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји Српске Православ-не Цркве, осим поглавара аутономне Охридске Архиепископије, Његовог Блаженства Г. Јована, и Епископа средњеевропског Г. Константина.Свети Архијерејски Сабор је свој рад започео са-борним служењем Свете архијерејске Литургије у Светоарханглеском манастиру Раковици крај Бе-ограда, на којој је началствовао Патријарх српски Г. Иринеј, где је служен парастос за покој душе блаженопочившег Патријарха српског Павла по-водом прве годишњице његовог престављења, освећен крст на његовом гробу и извршен при-зив Светога Духа за благословен и благополучан рад Сабора. Потом је Његова Светост Патријарх, као председник Сабора, у свом уводном обраћању Сабору поново евоцирао сећање на личност и ду-ховне заслуге свога претходника, блажене успо-мене патријарха Павла, као и на личност и духовне заслуге недавно преминулог митрополита ли-бертвилско-чикашкога Христифора, и указао на потребу достојанственог и одговорног суочавања са питањима која су на дневном реду Сабора, у верности канонском Предању и вековном духов-ном искуству Православне Цркве, путем братског дијалога у духу животне максиме патријарха Пав-ла да нам речи буду благе, а докази јаки.Пре почетка редовног рада, Сабор је реаговао на вест о хапшењу Архиепископа охрдиског и Ми-трополита скопског Г. Јована на граничном пре-лазу Калотина између Бугарске и Србије од стра-не бугарских пограничних органа и његовом задржавању у притвору на основу потернице ма-кедонске полиције - реаговао је најпре молит-вом Богу за брата у невољи, затим јавним проте-стом због неправедног прогањања архиепископа Јована после судске фарсе против њега у Републи-ци Македонији и, најзад, саборским апелом како државном врху Србије тако и председнику Ре-публике Бугарске г. Георгију Прванову да он буде ослобођен. Сабор је на овом заседању имао на дневном реду два крупна питања и неколико мањих. Два главна питања била су арондација и попуњавање неких епархија Српске Православне Цркве и решавање стања у Епархији рашко-призренској, оптерећеној

aktueln

o

лозе Петровића који је такође живио у тегобна времена и који је бранио душу и тијело народа свога као митро-полит и као, како се сам потписивао, војеводић српске земље, а послије њега поред Светог Петра Цетињског овај трон је украсио и његов синовац Петар II Петровић Његош, ловћенски пророк. Изузетна личност не само наше Митрополије, наше помесне Цркве, него свеу-купне Православне Цркве. У том низу дивних издана-ка, дивних лоза које су донијеле богатог плода спада и Арсеније Брадваревић, који је изабран за митрополи-та 1947. г. послије Другог свјетског рата у вријеме вели-ког страдања и гоњења Цркве Христове, равног оним гоњењима Црке Божије у прва три вијека Христове Цркве, у вријеме великог безбожништва које је насту-пило после оног гоњења и страдања у вријеме нацифа-шистичке окупације. Он је био жртва и те окупације, али је онда био и жртва безбожника домаћих, изрода, и мо-гао би мирне душе да понови ријечи свога предходни-ка, Петра II Петровића Његоша, да се не боји „вражијега скота када га је као на гори листа, но се бојим од зла домаћег“. Зло домаће, безбожништво тог времена, де-монска и сатанска сила је млела ову дивну и часну и че-ститу душу митрополита Арсенија и учинила од њега заиста исповједника вјере Христове и једног од дивних украса овог светосавског трона митрополита црногор-ских и приморских. Страдао је блаћен, нарочито од 1953. г. Догађало се да дође са Сабора у митрополију, да нађе затворене своје просторије и да преноћи пред вратима у Цетињском манастиру. Калуђери који су били блаћени и прогоњени, свештеници који су тада били на Цетињу (један од њих је и данас живи, прота Газивода) затвара-ни неколико мјесеци да би их приморали да свједоче против свога митрополита. А онда митрополит облаћен на правди Бога, затворен у Богданов крај. Ту се и данас виде остаци тога затвора званог Богданов крај, гдје је он био затворен као старац, већ и болешљив. Онда затво-рен у Котору, у которском затвору, да би касније био у притвору и у манастиру Озрену у данашњој Републици Српској, а онда у Београду гдје је био приморан шезде-сет и неке године да се чак и одрекне своје титуле ми-трополита црногорског и упокојио се као митрополит будимски. На данашњи дан 1963. године се упокојио и почива, ено га, испред манастира Ваведења. Тамо, заједно са исповједником, његовим савремеником, ми-трополитом Доситејем Загребачким, са митрополитом Јосифом Скопским, који је једно вријеме администри-рао, неприхваћен, одмах после Другог свјетског рата и овом Митрополијом. Дакле ријеч Господња се и на њему испунила. Господ који је чокот а они његови изданци из тога чокота: у њима је Он пребивао и они у Њему и до-носили су и доносе богатога плода. Зато је ред и наша дужност пред Богом да се сјетимо новога исповједника Цркве Божије митрополита Арсенија и да се помоли-мо Господу да и нас утврди у вјери правој, у Христовој вјери, и да и ми постанемо истинске лозе на чокоту Хри-сту Богу нашем, како би он боравио у нама и ми у њему, како би и ми доносили правог Божијега плода. Господу нашем, вјечном Чокоту живота, дивном у лоза-ма својим, дивном у новом исповједнику, митрополиту црногорском и приморском Арсенију, нека је слава и хвала у вјекове вјекова! Амин.

Саопштење за јавностСветог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у Београду од 17. до 20. новембра 2010. године

65

јануар / 2011 / s

vetigora

многим невољама, уз додатни проблем неканон-ског деловања бившег Епископа рашко-призрен-ског Г. Артемија и својеврсне секте његових поклони-ка и присталица, које је кулминирало, управо у току заседања Сабора, самовољним напуштањем мана-стира Шишатовца у Срему, резолутним одбијањем послушности Сабору, изричитим непризнавањем са-борских одлука и покушајем насилног преузимања манастира и објеката Српске Православне Цркве на Косову и Метохији, као и узурпације јерархијске власти у Епархији рашко-призренској. Попуњена је упражњена епископска катедра рашко-призренска избором досадашњег викарног Еписко-па липљанског Г. Теодосија за новог Епископа рашко-призренског. На плану арондације епархијâ урађено је колико је у датом тренутку било могуће: од делова Нишке, Жичке, Шумадијске и Браничевске епархије формирана је нова епархија, Крушевачка, са седиш-тем у Крушевцу, а начелно је прихваћено стварање још двеју епархија на подручју највеће епархије у Српској Православној Цркви, Архиепископије бео-градско-карловачке. Такође је епископима који па-стирски делују на тлу Америке поверен задатак да проуче могућност арондације тамошњих епархија, а покренуто је и питање оснивања посебне епархије за Аустрију, са седиштем у Бечу, с обзиром на реал-не духовне потребе и на величину и број верникâ садашње Епархије средњеевропске.Сабор је са радошћу примио вест о једногласној одлу-

ци Епархијског савета Епархије аустралијско-новозеландске и Црквено-народног сабора истоимене епархије Митрополије новограчаничке на њиховим недавним ванредним заседањима о успостављању пуног црквено-административ-ног јединства. После упознавања са свим релевантним чињеницама и ис-црпне расправе, Свети Архијерејски Сабор је, са великом жалошћу, али и одлучно стајући у одбрану светог и спасо-носног јединства Цркве, због доказаних и од њега самога потврђених најтежих канонских кривица - свештенослужења под важећом забраном свештенодејства, одбијања послуш-ности Сабору, стварања раскола и насилног заузимања појединих манастира Српске Православне Цркве у Епархији рашко-призренској, чак уз учешће наоружаних појединаца и физичко угрожавање монахâ у тим манастирима - лишио умировљеног Епископа рашко-призренског Артемија епи-скопског чина и вратио га у ред монахâ.Сабор је, између осталог, донео и одлуке које се тичу предстојећег обележавања 1700-годишњице Милан-ског едикта (313-2013), којим је Свети цар Константин Вели-ки дао слободу хришћанима Римског Царства и поставио темеље хришћанске Европе, као и одлуке које се односе на успостављање службе војних свештеника у Војсци Србије. Сабор апелује на све вернике Српске Православне Цркве да, упркос тешкој економској кризи која нас погађа, помог-ну даљу обнову конакâ манастира Хиландара на Светој Гори, уништених у пожару од пре неколико година, као и обнову кућâ и других објеката у Краљеву и околини, уништених или оштећених у недавном земљотресу.

aktuelno

Свети Архијерејски Синод са своје седнице одржане 16. де-цембра ове године обавештава црквену и ширу јавност,

поводом антицрквеног понашања бившег епископа рашко-призренског, монаха Артемија, о следећем: 1. Као што је познато Свети Архијерејски Сабор је на свом овогодишњем мајском заседању, на основу именованом пис-мено предочених канонских преступа и кривица, трајно и не-опозиво разрешио епископа Артемија дужности епархијског архијереја рашко-призренског, што је и он сâм прихватио, прихвативши уједно да по разрешењу борави у манасти-ру Шишатовцу. Од септембра и октобра месеца, нажалост, епископ Артемије је Светом Архијерејском Синоду изразио своје „кајање“ због прихватања саборских и синодских од-лука, тврдећи, противно здравом разуму, да је он „доживот-ни Епископ рашко-призренски“. То је био повод да га Све-ти Архијерејски Синод стави под забрану свештенодејства до следећег редовног овогодишњег заседања Светог Архијерејског Сабора у новембру. Наместо да затражи од Са-бора опроштај за своје преступе, за гажење канонског поретка Цркве, како би био ослобођен забране свештенодејства, епи-скоп Артемије је насилно, са групом својих следбеника, који су се такође налазили под канонском забраном свештенодејства и под судом, покушао да узурпира манастире и Рашко-при-зренску епархију, започевши своје непочинство антиканон-ским и антиуставним служењем Литургије у манастиру Дубо-ки Поток, под забраном свештенодејства. При томе, користећи фалсификовани печат, почео је да доноси противзаконске одлуке у Епархији рашко-призренској. Све се то догађа у току рада Сабора, па је Сабор био принуђен да, са дубоким жаљењем, лиши епископског чина бившег рашко-призрен-

ског епископа Артемија и да га врати у ред монаха. То про-тивзаконско служење и учествовање у њему, као и други, до-датни разлози, допринели су такође да Велики црквени суд потврди одлуке Црквеног суда Епархије рашко-призренске и седамнаесторицу јерођакона и јеромонаха, Артемијевих следбеника, лиши свештеничког чина. Наместо отрежњења и покајања, монах Артемије и његови рашчињени следбеници су наставили „да служе Литургију“ у узурпираном храму Све-тог Јована Крститеља Епархије жичке, прогласивши га за мана-стир, додајући тиме безакоње на безакоње. 2. Са наведених разлога Свети Архијерејски Синод сматра својом дужношћу да обавести јавност да је оваквим својим понашањем бивши епископ рашко-призренски Артемије не само ступио на пут раскола него је дословце створио своју секту, секту артемијеваца, први пут такве врсте у историји Српске Цркве. Не губећи наду и призивајући именованог на покајање, Свети Синод одговорно скреће пажњу свему свеш-тенству, монаштву и верном народу наше Светосавске Цркве да „Литургија“ бившег епископа и његових присталица, свих лишених чина као и он, није Литургија, њихово „Причешће“ није Свето Причешће, њихове „Tајне“ нису Свете Тајне Цркве Божје; да све што чине служи на духовну пропаст како њима тако и онима који их следе и учествују на њиховим сабрањима и богослужењима. Тврдећи да Богу службу чине, они уствари под видом одбране Православља разарају јединство Цркве Христове, одвајајући се на секташки начин од њене живе, спа-соносне Заједнице и лишавајући себе и друге вечног спасења. Зато, сви они који им лаковерно следују - нека добро размисле о томе коме и чему следују, одвајајући се од Цркве Христове и навлачећи на себе и своју децу проклетство секташâ.

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода СПЦ од 16. XII 2010.

Преузето са сајта СПЦ

66

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

Сагласно вјековном предању и саборском начину жи-вота Цркве Божије 11. децембра, љета Господњег 2010. у Храму Светог Јована Владимира у Бару је

одржано редовно годишње братско сабрање свештенства, свештеномонаштва и дијела монаштва Митрополије црногорско-приморске.Сабрање је започело у храмовној крипти посвећеној Св. Александру Невском, служењем Божанствене Литургије, којом је началствовао Високопреосвећени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије уз саслужење више свештеника и ђакона наше Митрополије.Послије Свете Литургије, радни дио састанка је започео Високопреосвећени Митрополит изнијевши сажети преглед својих најважнијих активности као епархијског архијереја и уопште дешавања у Митрополији, нарочито нагласив-ши недавни боравак Његове Светости Патријарха Српског Иринеја поводом празника Св. Апостола и Еванђелиста Луке и Св. Петра Цетињског и пресвлачења и премјештања у нови кивот моштију Св. Петра Цетињског, којом приликом је Свјатјејши Патријарх, осим Цетиња, посјетио и манастире Острог и Ждребаоник, те Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици, свугдје бивајући дочекан срдачно и са радошћу. Патријарх Иринеј се сусрео и са предсједником Црне Горе г. Филипом Вујановићем.Рад сабрања је настављен предавањем протојереја Гојка Перовића, пароха цетињског и ректора Цетињске богословије на тему остваривања пастирске улоге пароха у савременом свијету, након чега се развила плодотворна дискусија.На сабрању свештенства изражена је велика благодарност Богу на веома великим даровима којима свих ових година обдарује Цркву на овим просторима, што се најбоље показује у броју младих вјерника, дјеце полазника вјеронауке, и нових младих посленика на њиви Господњој – православних свештеника.

Констатовано је да је попуњеност парохија у односу на број становника и вјерника веома добра и да постоје сви унутрашњи услови за успјешно вршење савремене мисије и пастирског рада.На самом почетку је изражено и молитвено саучествовање у невољи свих оних који су ових недеља погођени незапамћеним поплавама. Митрополија је већ одвојила и додијелила одређена финансијска средства, а Господин Митрополит је послао распис свим архијерејским намјесницима, паросима, управама манастира и црквених општина да се организује прикупљање помоћи, која ће потом бити уручена потребитима. Прошле недеље је у свим храмовима служен и молебан за престанак падавина и избављење од поплава.Настављен је рад на обнови и градњи многих цркава, манастира и помоћних објеката, а ни ово мјесто састанка није случајно изабрано, већ као мјесто на којем се посљедњих нешто више од годину дана богато излила благодат Божија, сабирајући и окупљајући вјерне и подстичући их на подизање овог велелепног храма.Нажалост, примијећено је да се у појединим срединама и међу појединим званичницима Црква и даље третира као организација која треба да послужи нечијим идеолошким или дневнополитичким интересима. Црква Божија никада није, нити ће убудуће дијелити људе по било ком основу, сагласно вјековном поретку Пра-вославне Цркве. Наравно, не одричући се свог права да самостално одређује своје унутрашње устројство и проповиједајући својим вјерницима, али и свему свијету, Христа Богочовјека као вјечну Истину и Правду Божију. Као баштиници дуговјековне духовне традиције, на чијим се

aktueln

o

САОПШТЕЊЕ СА БРАТСКОГ САБРАЊАСВЕШТЕНСТВА МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

67

јануар / 2011 / s

vetigora

темељима у значајном периоду формирала Диоклија, Зета и данашња Црна Гора, не можемо да се не осврнемо на нека актуелна питања црногорског друштва. У том смислу, позивамо надлежне у нашој земљи да прекину агресивну пропаганду новоцрногорског језика, као и досљедну политику гашења ћириличног писма у Црној Гори. Ово не чинимо заступајући било какве идеолошке позиције, већ свјесни значаја које су српски језик и ћирилично писмо имали и имају у Црној Гори. Готово цјелокупно наше духовно, културно и умјетничко насљеђе, или макар оно највредније је настало у овом оквиру.Морамо изразити своју бригу за и даље, бојимо се, недовољно одговоран однос према питању градње хидроакумулација на ријеци Морачи и њиховог утицаја на околину и насљеђе, посебно се осврћући на манастир Морачу. И поред мноштва отворених питања, примједби и сугестија стручњака из многих области, пројекат се готово приводи крају и притом се не узимају, нажалост, довољно озбиљно у обзир резултати јавне расправе, који су показали велике резерве према овом пројекту.Користимо прилику да упознамо јавност да се један добар дио свештенства и монаштва, рођених у другим републикама бивше Југославије, суочава са невољама приликом покушаја остваривања својих основних права, иако већина њих у Црној Гори живи већ годинама, а неки и деценијама. Имамо разлога да вјерујемо да постоји предумишљај појединих државних органа да на овај начин врше притисак на саму Митрополију. Мора се рећи да ово нису часни поступци, да не говоримо о законитости и демократичности оваквог неједнаког третмана појединих грађана ове земље.Митрополија је и ове године одржала неколико важних научних скупова и округлих столова, те издала нека важна издања о духовној и културној историји Митрополије и Црне Горе, али и о другим актуелним питањима.Позивамо све државне званичнике, дипломатске представнике, медијске раднике и остале јавне дјелатнике да поштују достојанство и устројство Православне Цркве, не насједајући на обмане и оптужбе извјесне псеудовјерске заједнице на истинску Православну Цркву у Црној Гори. Довољно је погледати гдје се православни вјерници сабирају и тиме разбити све дилеме у вези са, у ствари непостојећим, „црквеним“ питањем у Црној Гори.Свештенство Митрополије је дужно и ове, као и неколи-ко посљедњих година, указати на неблагодатност и нева-лидност свих обреда обављаних од самозваних или бив-ших православних свештеника тзв. ЦПЦ, који вјерницима не доносе Божији благослов и дар, већ невољу, смутњу и заваду међу браћом.Молећи се Господу да излије на нас благодат, какву је из-лио на овај дивни храм, и на све који се труде на његовом духовном и физичком узрастању, и да нам, у овим дани-ма Божићног поста и све дане наших живота, дарује свој мир према благословеној анђелској химни: „Слава на висини Богу, на земљи мир, међу људима добра воља!“, поздрављамо Вас радосним и тајноводственим поздра-вом:

МИР БОЖИЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

Пред читаоцима се налази циклус предавања које је тадашњи јеромонах (од 1991. епископ, најпре банатски, затим херцеговачко-примор-ски) Атанасије (Јевтић), држао у сали Српске

Патријаршије у Београду, током бурних и по много чему пресудних година (1990-1991). Она носе печат тог времена када су се на многим плановима дешавале промене. Данас је то што се на политичком и друшт-веном плану тада дешавало већ постало историја, али се сви ми радо сећамо тог времена, ентузијазма и заноса јеромонаха Атанасија које је уносио у свако предавање које је држао. Имати прилику да га чујемо била је посебна благодат, за коју му сви они који су га онда слушали и данас дугују најтоплију благодарност. Овим издањем ће се број оних који могу да учествују у том осећају и тој благодати бар читањем, свакако до-датно повећати, што је само по себи већ разлог да се ова књига нађе пред нашом словесном јавношћу. Ипак, није само топло сећање на његова предавања превагну ло у нашој жељи да објавимо предавања која су пред вама. Она имају трајну вредност. Свако ко их буде читао, врло брзо ће остати импресиониран њиховом свеобухватношћу, и то из више аспеката. Најпре, ту је све-обухватност садржаја. Предавач је у овим преда вањима „покрио“, објаснио и изложио све најбитније појмове Пра вославног Светоотачког Предања, али врло често и неке који нису толико познати. Заправо, ово је, коли-ко знамо, једини потпун курс уводних тема и појмова из православног богословља који је код нас изложен и, ево, са Божијом помоћу, и објављен. Ваља истаћи да су у овим предавањима дате основе свих догматских бого-словских тема: особито Христологије, Сотириологије и Антропологије, увек складно повезаних са православ-ном Еклисиологијом и Ми сиологијом, јер предавач за-право не признаје и не познаје лажне „академске“ узу-се и границе које је западна рационалистичка свест стављала између ових дисциплина. За њега, од прве до последње странице, све извире из Тајне Богојављања и Оваплоћења Богочове ка и тајне живог односа са живим Богом које имамо у Његовој и нашој Цркви. Стога је пер-спектива оца Атанасија и литургијска, јер реалност све-га онога што нам је тада у Патријаршији говорио, он је опитно доживљавао као литург, служећи сваконедељно у ма настиру Ваведење у Београду и преносећи и на нас ту животворну везу праксе и теорије, Литургије и богословља, заједнице у Телу и Крви и заједнице у Речи (=Логосу). Сав је сагоревао за Христа и Цркву и васцел је засијао својом човечношћу и ширином љубави. Из овог искуства јединства са Богом и Светим Оцима, он све-дочи јединство Откривења, вере и живота Цркве. Зато није чудно да су посебна пажња и посебна предавања посвећена Светим Тајнама и целокупном богослужбе-ном етосу и нарави Цркве. Следећа свеобухватност коју предавања оца Атанасија и данас показују јесте свеобухватност приступа. У оно време су ова кати хетска предавања младима привла-чила пажњу свих, не само бо гослова и студената Бого-словског факултета, него и радника, служ беника, али и професора Универзитета. Сигурно да ће бити са њи-ма и у овој писаној форми, јер у њима доносимо пре-давачеву широ ку ерудицију и непоновљиву способ-68

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

prikaz

ност да се екскурсима, појашња вањима, интересантним поређењима објасни суштина одређеног проблема. Све-ти Оци су често илустровани примерима из свако дневног живота и личног предавачевог искуства, а православно богословље повезивано са философијом и природним на-укама на је дан занимљив и непоновљив начин. Овде се срећемо не само са Оцима и отачком теологијом, него и са Хегелом и Платоном и фи зичарима из Винче, наравно, у служби објашњавања вере и Преда ња Цркве. Посебно су интересантне и корисне честе етимологије које отац Атанасије лако и јасно објашњава а које много откривају о унутрашњем садржају одређене речи. И ту видимо све-обухватност која плени, будући да су етимологије и сло-венске и грчке и јеврејске и латинске. Посебна вредност ових предавања се састоји у томе што се у њима тадашњи јеромонах, потоњи владика, дотицао питања и проблема наше црквене стварно-сти који су онда били актуелни, а так ви су и данас. Реч је о ангажованој теологији, која је сва у служби Цркве, у служби спасења човека. Владика је, као духовник и литург, често помињао и тумачио који је смисао одређених Светих Тајни и Светих Врлина. Сигурни смо да ће и овај аспект данас бити актуе лан, особито када се код неких иде из једне у другу крајност. За крај још само напомињемо да су ова и друга предавања је ромонаха Атанасија усмено држана у Сали Патријаршије (нека ра није а нека касније, у распону од двадесет година), а потом пренета са маг нетофонске траке на папир (велики труд овом делу дао је свештеник Гајо Гајић и још пар братије). Као таква, она нису писане академске расправе или прилози, па их и не треба тако доживљавати и читати. Ово је покушај да се жива реч јеромонаха Атанасија чује и даље, после двадесет година. За-право, ово су такорећи стенограми једног вред ног труда и једног посебног времена.

Предговор Катихетским предавањима јеромонаха Атанасија: Од Откривења до Царства Небеског

епископ ЈОВАН Пурић

preporu^ujemo МИЛАНА Бабић

овинар, уредник и тренутно директор програма Телевизије РС Мира Лолић Мочевић је свој телевизијски серијал Чувари Космета успјешно преточила у путо-

писни запис Пут у Космет из марта 2007, августа 2008. и де-цембра 2009. године. Чувари Косова су, прије свега, храмо-ви Господњи, свједочанства наше вјере некада и упоришта наша сада - Пећ, Сопоћани, Ћурђеви Ступови, Високи Деча-ни, Грачаница.... та невјероватна, згуснута количина мана-стирских и црквених метоха по коме је ова славна земља добила и име. Чувари Космета, то су они Срби који вјером и љубављу према својој родној груди опстају, иако су при-тиснути немогућношћу остварења основних људских права. Ова књига обилује подацима о потресним људским судби-нама, описом храмова, историјским подацима, географским

специфичностима Косова и Метохије. У црвеној боји, боји божурова, царској и страдалној боји, уз ДВД који је саставни дио књиге, и на коме су ауторо-ви дијелови из телевизијских емисија о Косову, ова књига вриједно је свиједочанство о једној земљи над којом као трајно историјско завјештање, опомена и путоказ, стоје ријечи Светог Саве да буде изнад Исто-ка и Запада не признајући на земљи ништа него Небе-ски Јерусалим над нама.

Чувари КосметаМира Лолић Мочевић, Бања Лука, 2010.

Издавач Светосавска омладинска заједница СПЦ Епархије бањалучкеН

69

јануар / 2011 / s

vetigora

aktuelno

Н

Отац Арсеније Радовић и Драган Радоман послије одбрана магистарског и мастер рада

а Православном богословском факултету Универ-зитета у Београду, у току новембра и децембра ме-сеца о. г. двојица дипломираних теолога са каталога

Митрополије црногорско-приморске одбранили су своје магистарске радове. Тиме је невелика дружина теолога са академским звањем магистра теологије у Црној Гори увећана за два истакнута члана.1. Свештеник Арсеније Радовић одбранио је 18. но-вембра са највишом оценом магистарски рад на тему: Српско-словенски штампани служебници XVI века – историјат српског богослужбеног штампар-ства и његове теолошке импликације.Комисију за оцену рада сачињавали су проф. др Пред-раг Пузовић, проф. др Војислав Јелић и доц. др Вла-димир Вукашиновић, ментор. Зналачки руковођен ментором др В. Вукашиновићем, о. Арсеније је дао драгоцен допринос научном истраживању и сагледавању првог столећа развојне путање штампа-них српских служебника - литургијара, дајући упоред-ни приказ њиховог садржаја и богословску анализу текста са постојећим варијантама и њиховом генезом. Арсеније Радовић рођен је 9. новембра 1969. г. у Кола-шину. Студије на Православном богословском факул-тету Универзитета у Београду окончао је маја 2000. г. дипломским радом на тему Света тајна Евхаристије и мисија Цркве са оценом 10 код проф. др Прибислава Симића. Митрополит Амфилохије рукоположио га је у чин ђакона 17. септембра 1995. а у чин свештеника 28. августа 1996. г. Парох је у Будви и старешина цркве Свете Тројице у Старом граду. Од септембра 1996. г. у Цетињској богословији предаје Литургику и Црквено право са администрацијом истовремено обављајући и дужност главног васпитача. Са супругом Миљом има сина Мину. 2. Драган Радоман одбранио је 3. децембра са оце-ном 10 мастер рад на тему: Крштење-погружење, бо-гословска доследност и практичне последице пред

комисијом коју су сачињавали проф. др Зоран Крстић, проф. др Ненад Милошевић, ментор и доц. др Владимир Вукашиновић. Дајући синтетички преглед настанка и развоја Свете тајне Крштења у раном периоду живота Цркве, Драган Радоман је, на основу аналитичког и емпиријског сагледавања савреме-ног духовног стања и потреба нашег народа извео неоспор-ни закључак да је неопходно обновити раноришћанску прак-су темељне припреме за Свето Крштење - катехуменат и самог чина крштења погружавањем у освештану воду. Ради тога, ис-такао је добре примере да се подижу наменске крстионице, као она крај цркве Свете Петке на Калемегдану у Београду или под сводом новоподигнутих храмова Христовог Васкрсења у Подгорици и Светог Јована Владимира у Бару. Драган Радоман рођен је 3. октобра 1981. у Цетињу. Основну и средњу школу завршио је у родном граду. Од ране младо-сти везан је за Цетињски манастир где је чтецирао - прислу-живао у олтару током богослужења, од своје 11 године. Као средњошколац радио је две године у радио Светигори на месту тонца. Основне богословске студије на Православном богословском факултету Универзитета у Београду окончао је 6. октобра 2008. дипломским радом на тему: Митрополит Иларион Рогановић и његов црквено-просветни рад са оценом 10 код проф. др Предрага Пузовића. Упоредо са студијама теологије, студирао је и септембра 2009. године дипломирао је на Универзитету Мегатренд у Београду на смеру финансијски, банкарски и берзански менаџмент, чиме је стеко звање дипло-мирани економиста. Током студентских дана професионално се бавио спортом играјући за фудбалске клубове ОФК Београд, Хајдук Лион, и Зета - Подгорица. Ожењен је с Кристином, и отац је Анастасије, а у божићне дане добиће, ако Бог да, још једно дете.Честитајући новим магистрима теологије постигнут академски степен и желећи им добродошлицу у дружину (Јован Ћулибрк, Саво Денда, Павле Кондић, Велибор Џомић, Кирило Бојовић) која сада броји 7 чланова, свима од срца желимо што скорији довршетак богословског образовања са степеном доктора теологије, на част и корист Цркве Божје и народа.

УВЕЋАНА ДРУЖИНА МАГИСТАРА ТЕОЛОГИЈЕ У МИТРОПОЛИЈИ

приредио мр ПАВЛЕ Кондић

70

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

IZ SVIJETAПриредио: Славко Живковић

СИМПОЗИЈУМ ИКОНОПИСАЦА

Трећи међународни симпозијум ико-нописаца на тему „Технике зидног сликарства: старе и савремене“ от-ворен је 4. октобра на Православном институту за црквене умјетности при подворју Оптине пустиње у Санкт-Петербургу.

Осим руских мајстора у Петер-бург су стигли и мајстори из Грчке, Македоније, Румуније, Бугарске и Србије да подијеле искуства и знања. Декан факултета за иконопис Евгеније Давиденко, координатор фестивала је казао: „Ми смо сабрали иконописце који у своје дјело уносе нешто ново, при томе остајући у ок-вирима традиције“.

МЕДВЕДЕВ СА АРХИЕПИСКОПОМ КИПАРСКИМ Током прве званичне посјете Кипру, предсједник Русије Дмитриј Мед-ведев се сусрео са Архиепископом цијелог Кипра Хризостомом Другим.Архиепископ Хризостом је ви-соком госту испричао историју хришћанства на острву, говорио је о садашњем животу Кипарске Архиепископије и о њеним односи-ма са осталим помјесним Црквама и другим хришћанским конфесијама. Предсједник је истакао да наро-ди Русије и Кипра припадају једној

Цркви и да опште духовно, што је из-узетно важно за развој добрих одно-са између те двије земље. У даљем развоју добрих односа важне су и државне мјере и црквена подршка. Он је такође додао да Русија подржа-ва идеју спајања два дијела острва и обнову јединствене државе.

ПРВО ЗАСЈЕДАЊЕ ПРАВОСЛАВ-НИХ ЕПИСКОПА АУСТРИЈЕУ аустријској престоници је 8. окто-бра под предсједавањем митропо-лита Михаила (Константинопољска Патријаршија) одржано прво засједање Савеза православних епи-скопа који је недавно формиран у Аустрији.У раду су учествовали представни-ци Српске, Руске, Румунске, Бугарске и Грузијске Православне Цркве, чије се парохије налазе на територији Аустрије. Тренутно у Аустрији живи око пола милиона православних хришћана.

ФОНД ОЦА ДАНИЛА СИСОЈЕВА Удовица познатог свештеника и ми-сионара Данила Сисојева предста-вила је фонд организован у знак сјећања на убијеног оца Данила, са-општава Интерфакс-Религија.

„Идеја фонда је да се максимално реализују сви пројекти и идеје оца Данила везани за мисију, добро-творство и издаваштво“, казала је Јулија Сисојева, члан Централног савјета Савеза православних жена на научно-практичној конференцији

„1100 година под Покровом Мајке Божје“.Према њеним ријечима, још за живо-та оца Данила рођена је идеја да се формира фонд за помоћ породицама свештеника, који се налазе у тешкој ситуацији, као и удовицама клирика.

У ПОЉСКОЈ СЕ ГРАДИ НАЈВИША СТАТУА ХРИСТА НА СВИЈЕТУУ пољском граду Свебодзину бли-

зу границе са Њемачком биће поди-гнута највиша статуа Исуса Христа на свијету.Статуа ће бити подигнута на брдаш-цету висине 16 метара, а висина саме статуе ће бити 33 метра. Вијенац на Спаситељевој глави ће монументу додати још два метра. Тренутно се највишим монументом те врсте сма-тра статуа Кристо де ла Конкордиа у Боливији.

ПРАВОСЛАВНО СТАНОВНИШТВO У АМЕРИЦИ У САД су публиковани резултати по-писа који су спровеле православне црквене организације за 2010. годи-ну.У цијелој САД има нешто више од милиона православних вјерника. Међутим, треба казати да у ту циф-ру улазе и припадници дохалкидон-ских (оријенталних) Цркава, којих има више од 200 хиљада. Сада у САД доминира Грчка Архиепископија (Константинопољске Патријаршије) која има 477 хиљада парохијана. Међутим, Америчка Православна Црква има највише парохија – 551.

РЕСТАУРАЦИЈА БАЗИЛИКЕ ХРИ-СТОВА РОЂЕЊА У ВИТЛЕЈЕМУ

Власти Палестинске аутономије су објавиле почетак рестаурације цркве Христовог рођења у Витлејему. Пре-ма ријечима упућених у рестаурацију, за пројекат ће требати неколико го-дина и милиони долара.25. октобра Патријарх јерусалимски Теофило Трећи и палестински предсједник Махмуд Абас посјетили су храм Рождества и спровели инспекцију започетих рестауратор-ских радова. Храм Христовог рођења у Витлејему користе православци, католици и јерменска заједница. 71

јануар / 2011 / s

vetigora

IZ pomjesnih crkavaПриредио: Славко Живковић

КИПАРСКОЈ ЦРКВИ БИЋЕ

ВРАЋЕНЕ ПОКРАДЕНЕ

СВЕТИЊЕ Суд града Мин-

хена (Њемачка) донио је рјешење о предаји Кипарској Православној Цркви драгоцјености које су пронађене у дому турског грађанина Ајдина Дикмена у току заједничке истраге Интерпола и њемачке полиције. Пронађене су фреске скинуте са православних хра-мова који се налазе на окупираној територији Кипра.Према мишљењу Кипрана та одлука је важна не само због повратка поме-нутих светиња, него и због откривања пута за повратак Цркви других фреса-ка, мозаика, икона и црквених утва-ри које су Турци извезли на Запад из опљачканих православних храмова Сјеверног Кипра.

ПОЖАР У МАНАСТИРУ СВЕТЕПЕТКЕ У БУГАРСКОЈ 3. октобра у Мулдавском женском ма-настиру Свете Петке који се налази 10 км од Асеновграда у Пловдивској об-ласти десио се велики пожар.У пожару нико није пострадао, али је до темеља изгорјело дрвено дво-спратно источно крило манастира површине око 600 метара квадрат-них и потпуно је уништена манастир-ска библиотека. Црква и остале мана-стирске зграде су спашени.

ЈУБИЛЕЈ ЈАПАНСКЕПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

У Покровском храму града Осаке у Јапану одржане су свечаности пово-дом 40 година канонизације равно-апостолног Николаја Јапанског и 40 година од кад је Руска Православ-на Црква дала аутономију Јапанској

Цркви. Свечаностима је началствовао поглавар Јапанске Цркве Архиепи-скоп токијски и Митрополит цијелог Јапана Данило. Јапанска Црква сада има три епархије. Редовно се издаје часопис „Сејке Дзихо“ (Православни вјесник) на јапанском језику и дјелује право-славно сестринство, као и друштво православне омладине. 1879. године уз катедрални храм у Токију је отво-рена богословија. Од момента њеног оснивања до данас, предавања се воде искључиво на јапанском језику.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУ-ЖИО СА ПАТРИЈАРХОМ КИРИЛОМ

На празник Покрова Пресвете Бого-родице Патријарх московски и све Русије Кирил посјетио је Тројице-Сергијеву лавру гдје је началство-вао свечаностима посвећеним 325-ој годишњици Московске духовне академије. Његовој Светости је саслуживао Ми-трополит црногорско-приморски Амфилохије и многобројни руски епи-скопи, међу којима је највише било ректора руских духовних школа.

ПРВА ЛИТУРГИЈА У ЗАТВОРУЛИСАБОНАУ петак 22. октобра у градском затво-ру Лисабона служена је прва право-славна Литургија у тој установи. До сада су само представници римокато-лика имали право да служе у затвору и управо у њиховој капели је одслу-жена прва православна Литургија.У лисабонском затвору има десетак православаца који се током потоње двије године сабирају једном у три недјеље на разговоре и молебане са православним свештеником.

МИСИОНАРСКИ ПРАВОСЛАВНИ ФОРУМ У ТРНОВУОд 20. до 23. октобра у Великом Трно-

ву је одржана Друга међународна православна конференција – констултација Православне мисио-нарске мреже.Домаћин сусрета је била Великот-рновска митрополија БПЦ уз учешће представника Бугарске, Русије, Грчке, Грузије, Белорусије, Румуније, Мађарске, Украјине, Финске и Кеније.Нарочит интерес су изазвали рефе-рати представника Руске Православ-не Цркве, свештеника Игора Кропо-чева и игумана Агатангела (Белих) у којима су говорили о свом иску-ству мисиoнарења међу различитим малобројним племенским групама на Алтају и у Јакутији.

У БИШКЕКУ ОСКРНАВЉЕНПРАВОСЛАВНИ ХРАМУ престоници Киргизије је нападнут православни храм Светог кнеза Вла-димира. Како је саопштио новина-ру Интерфакс-религије свештеник Димитрије Богољубов, у три часа послије поноћи 6. новембра непо-знати починиоци су упали у стража-ру, претукли стражара, свезали га и приморавали да саопшти гдје се на-лази новац и драгоцјености, потом су побјегли са новцем и сребром. Стра-жар је остао жив, али са тешким трау-мама. Покренут је кривични поступак.

„ХРИШЋАНСТВО НИЈЕ ТЕОРИЈА, НЕГО ЖИВОТ“

15. новембра у Москви је отворе-на Шеста међународна богословска конференција РПЦ „Живот у Христу: хришћански морал, аскетско предање Цркве и изазови савременог доба“.Благосиљајући скуп, поглавар Ру-ске Цркве патријарх Кирил је ре-као: „Хришћанство није теорија, ни митологија, нити идеологија и риутал, него сам живот. И Црква у цјелини, и сваки њен члан позвани су да свједоче о том смислу и о пуноћи тог живота.“72

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

iz ota~astvene crkveПриредио: Славко Живковић

ПРОТЕСТ ЗБОГ РАВНО-ДУШНОСТИЕпархија рашко-призрен-

ска и косовско-метохијска изразила је међународним пред-ставницима на Косову и Метохији најоштрији протест и незадовољство због одсуства међународне реакције на каменовање верника који су се у недељу враћали са устоличења Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја. Најмање десетак аутобу-са и личних аутомобила је нападну-то каменицама од стране Албанаца који су се oд раних поподневних ча-сова окупљали по улицама Пећи које воде из правца Пећке патријаршије. Неколико аутобуса и мањих возила је оштећено, а најмање једна особа је повређена и пребачена у болницу.

95 ГОДИНА ОД ОДБРАНЕ БЕОГРА-ДАПатријарх српски Иринеј служио је 7. октобра код спомен-костурнице браниоцима Београда у Првом свет-ском рату на Новом гробљу помен постардалим јунацима у одбрани српске престонице 1915. године. На-кон молитвеног сећања на претке пале за слободу, у обновљену спо-мен-костурницу уз почасни плотун похрањени су посмртни остаци слав-них ратника.После церемоније полагања вена-ца од стране представника Владе Ре-публике Србије, Војске Србије, града Београда и организација које брину да се дела наших предака не забора-ве, присутнима се обратио господин Драган Шутановац, министар одбра-не у Влади Републике Србије. Краћем уметничком програму присуствова-ли су, поред државних званичника, и представници дипломатског кора.

СВЕТА ТЕКЛА У САРАЈЕВУ

Митрополит дабробосански Николај

је у четвртак, 7. октобра, на празник Свете првомученице Текле, служио Свету Литургију у Старој цркви на Башчаршији у Сарајеву, уз саслужење 11 свештеника и два ђакона Митрополије дабробосанске. Након Литургије је обављена литија око храма током које je ношенa десна рука Свете Текле, која се чува у овом храму. Према традицији освећена је вода, благосиљана руком светитељке.

ЛИТУРГИЈА НА РОМСКОМ ЈЕЗИКУНа празник Преподобног Киријака Отшелника (Михољдан), 12. окто-бра 2010. године, у Алмашком храму у Новом Саду, богослужена је Све-та Литургија на ромском језику. Све речи Светога Писма, молитава и песа-ма упућене су Богу Оцу на језику наше у Христу браће и сестара Рома. Алмашка црква је тога дана подсећала на ону заједницу о којој говоре Дела Апостолска јер је било места за све људе добре воље, а нарочито кад се узме у обзир да је ово сабрање појањем предводио хор Државне ака-демске капеле Глинка из Санкт Петер-бурга и певачка група из Новог Сада којом је руководила госпођица Мили-ца Грубишић.

110 ГОДИНА НИКШИЋКОГ САБОР-НОГ ХРАМА

Светом Архијерејском Литургијом, којом је 9. октобра 2010. годи-не, на празник Светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова у саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу, началство-вао Митрополит црногорско-при-морски Амфилохије, уз саслужење Преосвећене Господе Епископа - ба-натског Никанора, захумско-херце-говачког Григорија и будимљанско-никшићког Јоаникија, молитвено је прослављен значајан јубилеј - 110 го-дина од освећења никшићког Сабор-ног храма. Свечаном богослужењу су прису-

ствовали су амбасадори Украјине, Русије и Србије у Црној Гори: Окса-на Сљусаренко, Јаков Герасимов и Зоран Лутовац, те министар вјера у Влади Републике Србије Богољуб Шијаковић. Вјерном народу надахну-том бесједом обратио се митрополит Амфилохије, осврнувши се на ријечи псалмопојца Давида: „Господе, заво-лех лепоту дома Твога и место оби-талишта славе Твоје“, старозавјетног пророка којег је Господ првог призвао да припреми градњу дома Божијег - Светог јерусалимског храма, једног од најљепших храмова у историји рода људског.

СЛАВА ГРАДА КНИНА

Саборни храм у Книну је посвећен Покрову Пресвете Богородице. На овај празник сабирају се православ-ни Срби Книнске крајине да прославе Пресвету Богородицу.Свету Архијерејску Литургију је слу-жио Епископ далматински Г. Фотије уз саслужење свештеномонашт-ва и свештенства Епархије дал-матинске. На Светој Литургији је појао хор крчких богослова и дјеца са вјеронауке који су дошли са вјероучитељима да подијеле радост празника са својим епископом, свеш-теницима и родитељима. За заслуге у организовању духовног живота и редовног богослужења у храму По-крова Пресвете Богородице у Книну, епископ Фотије је старешину книн-ског Саборног храма јереја Владими-ра Вукосављевића одликовао чином протонамјесника.

СЛАВА ЕПАРХИЈЕ ОСЕЧКО-ПОЉСКЕ И БАРАЊСКЕСветом Архијерејском Литургијом коју је служио Епископ бихаћко-петровачки Г. Хризостом уз саслужење Епископа осечко-пољског и барањског Г. Лукијана, у месту Мар- 73

јануар / 2011 / s

vetigora

кушици, прослављена је епархијска слава - Свети де-спот Стефан Штиљановић

и обележена 200-годишњица од подизања светога храма у овом мјесту. Пре почетка Литургије служен је об-ред освећења храма који је уређен за ову прославу. Епископ Лукијан је овом приликом казао како је срећан и поносан што је овај велелепни храм испуњен верним народом као ни-када до сада и додао је како га увек изнова задивљује његова лепота, а још више како расте и обнавља се жива Црква на просторима Епархије осечкопољске и барањске.

АРХИЈЕРЕЈИ У СИДНЕЈСКОЈ ЛАЗА-РИЦИУ понедјељак 18. октобра 2010. г, по-што је завршено прво засједање свих канонских епископа Океаније, у сиднејску цркву Светог кнеза Ла-зара Косовског стигли су уваже-ни гости. Предвођени домаћином, Његовим преосвештенством Епи-скопом Иринејем ту су били Митро-полит Новог Зеланда Цариградске Патријаршије Г. Амфилохије, епи-скоп Руске Православне Цркве за Аустралију и Н. Зеланд Г. Агапит те епи-скоп Румунске Православне Цркве за Аустралију и Н. Зеланд Г. Михајло. Задивљен како спољашњим тако и унутрашњим изгледом храма и црквене трпезарије митрополит Амфилохије је поздрављајући све окупљене, чини се, исказао оно што су сви осјећали: „Испуњени смо вели-ком радошћу што смо овдје на земљи и у овој далекој Аустралији видјели дио Свете Горе, дјелић Царства не-беског!“

СВЕТКОВИНА У ВРАЊУПоводом освећења новоподигну-тог храма Светог мученика Јустина Философа и Преподбног Јустина Ћелијског и Врањског у Врању, на по-зив Епископа врањског Г. Пахомија, Врање су, 18. октобра 2010. године, посетили Патријарх српски Г. Иринеј, Митрополит црногорско-примор-ски Г. Амфилохије, Епископ будим-ски Г. Лукијан, Епископ брегалнички Г. Марко и викарни Епископ стобијски Г. Давид. Овом догађају присуство-вали су монаси манастира Хилан-дара, Цетињског манастира и мана-стира Свети Прохор Пчињски, као

и сестринства манастира: Ћелије, Ваведење, Бешка, Свети Стефан и Свети Пантелејмон. Осим црквених великодостојника, своје молитвено учешће у овом догађају узели су и представници јавног, културног и по-литичког живота из Републике Србије, Пчињског округа и града Врања као и представници Војске Србије.

Служена је Света Литургија у пре-пуном храму Свете Тројице у Врању, којом је началствовао је патријарх Иринеј, уз саслужење поменутих Епи-скопа, свештенства и монаштва.

ПИСМО ЕПИСКОПА ДАЛМА-ТИНСКОГ ФОТИЈА МИНИСТРУ ПОЛИЦИЈЕ ХРВАТСКЕПоштовани господине министре, oбраћамо Вам се поводом све чешћих претњи свештеницима Српске Право-славне Цркве Епархије далматинске, као и напада на наше црквене објекте. Наше цркве осим што су изложене провалама, појединцима, на жалост, служе „као огласне табле“, на којима се све чешће исписују претње Срби-ма и Српској Православној Цркви у Хрватској. Верујем да Вам ове ствари нису не-познате и да од својих сарадника већ имате о томе сазнања. Међутим ми, руковођени духовном и пастирском одговорношћу осећамо потребу да Вам додатно скренемо пажњу на овај феномен, који у многоме асоцира на период Другог светског рата. Тада су, као што Вам је добро познато, на овим просторима многи невини људи стра-дали само зато што су друге вере и друге нације и то им је најчешће била

једина и довољна кривица. Због поменутих претњи свештенству, као и претећих натписа на црквеним објектима и наш народ почиње са зебњом да гледа у будућност, па сто-га апелујемо на Вас и Ваше Министар-ство да учините све у оквиру својих овлаштења, како би заштитили нашу Цркву и народ, као и наше цркве-не објекте, који су у највећој мери заштићени споменици културе Репу-блике Хрватске. Као прилог овом кратком обраћању Вама као Министру унутрашњих по-слова и одговорној личности за мир и безбедност свих грађана Р. Хрват-ске, шаљемо Вам и кратке извештаје са веб сајта Епархије далматинске о нападима на свештенике и имовину Српске Православне Цркве Епархије далматинске у току 2010. године. С поштовањем, Епископ далматински Фотије

МОЛЕБАН НОВОМУЧЕНИЦИМА КРАГУЈЕВАЧКИМУ Епархији шумадијској молитвено је обележен спомен на Новомученике крагујевачке, невино пострадале од немачког окупатора 21. октобра 1941. године. Епископ шумадијски Јован уз саслужење свештенства крагујевачког намесништава служио је Свету Литургију на платоу испред храма Светих Новомученика Крагујевачких у Шумарицама. Након Свете Литургије владика Јован је повео литију до ме-ста где су стрељани недужни ђаци и тамо са свештенством одслужио мо-лебан Новомученицима. Након молебана одржана је традици-онална комеморативна церемонија „Велики школски час“, поводом обележавања 69 година од масовног стрељања ђака и грађана у том граду.

КРАЉЕВ КРСТ ПОНОВО У ЖИЧИКрст који је краљ Александар Обреновић 1889. године поводом свог миропомазања поклонио манастиру Жичи и који је од Другог светског рата био у Немачкој, у бискупском музеју католичкe дијацезе Падерборн, после више од шест деценија враћен је овом манастиру.

„После дугог путешествија, крст се вратио својој кући, тамо где припада и где му је место“, рекао је протојереј Костић на конференцији за новинаре у манастиру Жичи, на којој је медијима 74

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

iz ota~astvene crkve

САОПШТЕЊЕ МИТРОПОЛИЈЕЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕПоводом медијског представљања посјете предсједника Скупштине Црне Горе г. Ранка Кривокапића Његовој Свесветости Архиепи-скопу Константинопољском и Васељенском Патријарху Господи-ну Вартоломеју дужни смо, будући непосредно обавјештени о овом сусрету, јавност упознати са чињеницом, да приликом разго-вора г. Кривокапића и Патријарха Вартоломеја није било, нити је могло бити, ријечи о питању ау-токефалности тзв. ЦПЦ, већ је, између осталог, само узгред-но споменуто да се сва питања ријешавају у складу са канонима и правилима Цркве Православ-не, па и питања аутокефалности Помјесних Цркава.Накнадно тумачење медија из Црне Горе изјаве г. Кривокапића дате новинарима у холу зграде Патријаршије на Фанару не одго-вара стварности. Дакле тзв. ЦПЦ, не само што није била једина или водећа тема разговора, већ није била ни разматрана.У вези са ставом Васељенског Патријарха Вартоломеја о овој тзв. ЦПЦ и њеном поглавару Дедеићу, умјесто било каквог коментара навешћемо извод из одлуке Светог Синода Васељенске Патријаршије о рашчињењу Мираша Дедеића од 9. априла 1997, потписану од стране Патријарха Вартоломеја и деветорице чланова Синода: „Са овог разлога одлучујемо у Све-том Духу да наведени бивши свештеник Мираш Дедеић, због горњих тешких антиканонских и антидисциплинских и душе-погубних његових безакоња и његове непокајничке упорности у њима, од сада је лишен сво-га свештеничког чина и огољен сваке благодати и дјеловања, убудуће постајући прости лаик и као такав од свију сматран. Зато да се нико никада не усуди, ни од клирика, да се заједнички облачи и саслужује са њим, нити од вјерника да га било ко прими или почаствује као свештени-ка или клирика, или да цјелива његову десницу или затражи од њега благослов, јер је под бреме-ном неопростивог лишења чина

Hronika mitropolije

УПОКОЈИО СЕ У ГОСПОДУ ПРОТОЈЕРЕЈ-СТАВРОФОР ЉУБОДРАГ ПЕТРОВИЋЊегова Светост Патријарх српски Г. Иринеј одслужио је 14. децембра 2010. г. Свету Архјерејску Литургију са опелом протојереју-ставрофору Хаџи Љубодрагу Петровићу у цркви Светог Александра Невског у Београду. Отац Љубо као свештеник је више од 50 година предано служио Господу у разним храмовима СПЦ. Био је познати духовник и мисионар. Између осталог вршио је дужност секретара Вјерског до-бротворног старатељства Београд-ско-карловачке архиепископије и био оснивач Православне миси-онарске школе при Храму Светог Александра Невског у Београду.

и јавности показан овај изузетан примерак духовног и материјалног блага Србије. Овај стојећи крст од позлаћеног сребра филигранским ра-дом су уобличили и драгим камењем украсили призренски мајстори. У његовом средишту је дрвени крст украшен финим рељефом, а на дну позлаћеног постоља је натпис: Алек-сандар Први, по милости Божјој и вољи народној краљ Србије, манасти-ру Жичи на дан свога миропомазања 20. јуна 1889. године.

ДЈЕЛА ПАТРИЈАРХА ПАВЛА НА САЈМУ КЊИГА

Радост и топлина обојили су цео дан 55. Међународног сајма књига, бојом и светлошћу лика Патријарха српског Павла, који је био оснивач (1996. го-дине) и први председник Издавачког фонда. О његовим делима, али и начи-ну како је живео овоземаљски живот, говорили су патријарх српски Иринеј; митрополит црногорско-приморски Амфилохије, председник Уређивачког одбора; протојереј-ставрофор Милу-тин Тимотијевић, ректор Призренске богословије; протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић, профе-

сор Богословског факултета у Београ-ду и главни и одговорни уредник Из-давачког фонда.

ВЛАДИКА ДОСИТЕЈ У ХАЛМСТАДУЕпископ британско-скандинавски Г. Доситеј служио је 30. октобра 2010. го-дине по први пут Свету Архијерејску Литургију у новооснованој парохији Свете Петке у Халмстаду.Парохија је основана на иницијативу јереја Милана Вукашина који је послије две године рада у Малмеу прихватио нове изазове и преузео одговорност духовног вође верног народа у Халмстаду. Тачан број вер-ника је тренутно непознат, али се процењује да на подручју парохије живи не мање од 2000 православних. Парохија обухвата највећи део Халан-да и простире се од Варберга на севе-ру до Лахолма на југу и од Халмстада на истоку до Маркарида на западу.

ВЛАДИКА ВАСИЛИЈЕ СА ВОЈНИМ СВЕШТЕНИЦИМАЕпископ зворничко-тузлански Г. Василије састао се у манастиру Све-тог Василија Острошког у Бијељини са православним војним свештеницима при Оружаним снагама БиХ. Као над-лежни епископ за православно ду-шебрижништво у Оружаним снагама БиХ, у име Светог Архијерејског Сино-да СПЦ, владика Василије је отворио састанак на коме су теме биле акту-елна питања о раду и проблемима са којима се сусрећу православни душе-брижници и вјерници у ОС БиХ.

75

јануар / 2011 / s

vetigora

Hronika mitropolije

и неразрјешивог одлучења од Господа Сведржитеља.“ Уз ово подсјећамо и на писмо Патријарха Вартоломеја упућеног 2. априла 2000. године тадашњем Предсједнику Републике Црне Горе, данашњем Премијеру Милу Ђукановићу: „Подсјећамо Вас, међутим, на једну тему којој мислимо да ћете дати значај јер се ради о лицу које се представља као епископ Источне Православ-не Цркве а зове се Мираш Дедеић, тобожњи вођа (потпуно непознат свима у Православној Цркви) не-зависне Православне Цркве у Црној Гори, који је ина-че прије неколико година рашчињен од стране наше Васељенске Патријаршије и враћен у ред лаика. Поред тога, он се и даље ван сваког закона представља као свештено лице и на тај начин узнемирава православ-ни народ у Црној Гори гдје је као канонски православни епископ од свих Православних Цркава једини признат Митрополит црногорско-приморски Амфилохије. (у то вријеме још увијек није била обновљена Епархија Будимљанско-никшићка, прим. ред.) Увјерени смо да ће Ваша драга Екселенција разумјети опасност по ду-ховни живот народа Црне Горе која је проузрокована дјеловањем поменутог Мираша Дедеића, те да ћете се Ви дистанцирати од њега ради добра и јединства Вашег народа.“ Прилажемо и превод вијести црквеног јелинског портала Amen.GR о поменутом сусрету, у којој се такође не наво-ди аутокефалност тзв. ЦПЦ као једна од тема разговора:Предсједник Скупштине Црне Горе код Васељенског ПатријархаРелигија је обједињујући фактор који доприноси мирном суживоту народа и религија, једногласно су мишљење изразили Васељенски Патријарх и Предсједник Скупшти-не Црне Горе Ранко Кривокапић, јуче током њиховог по-подневног сусрета на Фанару.Црногорски је политичар током разговора рекао да су мултиконфесионалност и мултикултуралност у Црној Гори елементи мирне коегзистенције и да у његовој земљи не постоји вјерска дискриминација и влада вјерска слобода. Предсједник је изразио поштовање пре-ма институцији Васељенске Патријаршије, као предво-дници Православне Цркве и похвалио улогу Православ-не Цркве за допринос стабилности на Балкану и шире. Он се такође осврнуо на улогу коју је Патријаршија одиграла у међувјерском дијалогу и у заштити животне средине.На крају, предсједник је позвао Васељенског Патријарха да званично посјети Републику Црну Гору.Цетиње, 1. октобра 2010.

СЛАВА ЦРКВЕ У ДАНИЛОВГРАДУУ четвртак 7. октобра 2010. године свечано је прослављена слава храма Свете првомученице Текле, заштитнице Даниловграда. Свету Литургију служио је архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски и колашин-ски протојереј-ставрофор Милун Фемић уз саслужење бројног свештенства Митрополије црногорско-при-морске и Епархијâ захумско-херцеговачке и шабачке и многобројног народа из Даниловграда и околине. По завршетку Свете Литургије улицама града прошла је свечана литија. Кратку бесједу изговорио је протојереј Обрен Јовановић, секретар Митрополије, у којој је апе-ловао на градоначелника и локалну самоуправу да

преиспитају своје одлуке и коначно одобре планирану градњу саборног храма, што је давнашња жеља право-славних вјерника у Даниловграду.Улицама града пронесен је и дјелић моштију Свете Текле, који је на благослов овдашњем храму прије десетак годи-на даривао Митрополит дабробосански Николај.Овогодишњи домаћин славе г. Дејан Вујадиновић са својом породицом припремио је за све присутне бога-ту славску трпезу у дворишту парохијског дома у Дани-ловграду. За домаћина славе за наредну годину јавио се г. Срђан Шћепановић.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕСЛУЖИО У РЕЖЕВИЋИМАМитрополит црногорско-приморски Амфилохије слу-жио је 10. октобра Свету службу Божију у манастиру Све-те Тројице у Режевићима, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва као и војног свештеника Црноморске флоте Ратне морнарице Руске Федерације.На Светој Литургији је присуствовао г. Јаков Федорович Герасимов, амбасадор Руске Федерације у Црној Гори, заједно са морнарима са руског војног брода „Јамал“, уси-дреног у Бару.

„Свети апостол Павле, у посланици коју смо данас чи-тали, каже да је изабран на дјело Божје, да буде Хри-стов свједок до краја свијета и вијека, од утробе матере његове“, подсјетио је митрополит Амфилохије, „Бити иза-бран – то је својство и других великих знаменитих Божјих свједока, почевши од древних патријараха Авраама, Иса-ка и Јакова, преко пророка Самуила, цара Давида, про-рока Исаије, Јеремије, Језекиља, Данила, преко Светога Јована Крститеља и Претече, такође изабраног од утро-бе матере његове, па онда Светих апостола и до многих других у свим земаљским народима изабраника Божјих.“Митрополит Амфилохије и амбасадор су након Литургије посјетили брод „Јамал“, гдје их је дочекао капетан фрега-те Александар Борисович Кононенко, командант овог де-сантног брода. Митрополит је посјетио и манастир Светог Стефана у Дуљеву, као и манастир Светог Николе – Прасквицу, у коме је одржао помен новопрестављеној Сави Лакић, мајци игумана Димитрија, настојатеља овог манастира.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО НА ЛУШТИЦИ

Приредио: Рајо Војиновић

76

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

Митрополит Амфилохије је 11. октобра служио Све-ту службу Божију у храму Преподобног Харитона Исповједника у селу Клинци на Луштици, поводом славе те цркве.Током Свете Службе у црквеним пјесмама је поменут и Свештеноисповједник баошићки и далматински Кирило Цвјетковић, чију је скору канонизацију Црква најавила. У Баошићима ће ускоро почети градња цркве њему у спо-мен.

Владика Амфилохије се у бесједи осврнуо и на београд-ску геј-параду и догађаје који су услиједили као реакција на њено одржавање: „Ево, јуче смо гледали какав је смрад отровао и загадио престони град Београд, највећи смрад содомски који је ова савремена цивилизација уздигла на пиједестал божанства. Тај смрад је јуче загадио Бео-град, град Пресвете Богородице. Београд је био њен кроз вјекове, ње чедне и цјеломудрене и то је његов смисао. Град оне која је Христа Бога родила, град хришћански. И ето, у име некаквих такозваних људских права, јуче је загађен. И видите, једно насиље, насиље тих обезбоже-них и настраних људи изазвало је друго насиље. Па се сад питају ко је крив и ту дјецу називају хулиганима! А не питају се они који су дозволили да се тим смрадом загади град Београд да нијесу они допринијели тиме што су до-зволили да та куга, та пошаст содомска оскрнави Београд као што је оскрнавила и друге европске градове.“Након Литургије митрополит Амфилохије ј е заједно са са члановима црквеноопштинског одбора обишао пархијски дом у изградњи код цркве Светог Николе у Радованићима.У поподневним часовима Господин Ми-

трополит је као предсједник Његошевог одбора Матице српске из Новог Сада узео учешћа на промоцији првог Његошевог зборника Матице српске у крипти Сабор-ног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, која је од-ржана у организацији Матице српске – Друштво члано-ва у Црној Гори. Поздравну ријеч је имао доц. др Драго Перовић, потпредсједник Матице српске – Друштво чла-нова у Црној Гори, а о Његошевом Зборнику говорили су: митрополит Амфилохије, академик Светозар Кољевић и др Горан Радоњић. Његошеве стихове казивао је Гојко Бурзановић, првак Црногорског народног позоришта, а одломке из Зборника читала је Марта Драшковић.

САОПШТЕЊЕ МИТРОПОЛИЈЕЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕПоводом изјаве за јавност Мираша Дедеића, самозва-ног „митрополита ЦПЦ“ у вези са доласком у Црну Гору још једног сличног самозванца, „патријарха Украјинске православне цркве“ Филарета Денисенка, дужни смо јавност обавијестити о стварном стању ствари, које се ни у једном детаљу не поклапа са наводима из ове изјаве.Најприје, Филарет Денисенко није никакав патријарх, већ, од стране највеће Православне Цркве на свијету – Мо-сковске Патријаршије, рашчињени бивши митрополит, нити је његова етнофилетистичка „Украјинска православ-на црква Кијевске Патријаршије“ једна од највећих Право-славних Цркава у свијету, јер нема канонско јединство ни са једном помјесном Православном Црквом. У Украјини је немјерљиво бројнија канонска Украјинска Православ-на Црква Московске Патријаршије, која је једина призна-та од стране васељенског Православља.Након посјетâ Црној Гори у посљедње двије деценије по-главара Православних Цркава: Патријараха Васељенског, Александријског, Московског и Српског, те Архиеписко-па Атинског, као и многобројних архијереја свих Право-славних Цркавâ, па и канонске Украјинске православне цркве, срамотно је и неистинито тврдити да „по први пут …долази у посјету један међу највећим црквеним великодостојницима православног свијета“, како пише у изјави, нарочито имајући у виду да та личност уопште није црквени великодостојник већ изопштени бивши архијереј Московске Патријаршије.Ипак, свака лаж се ослања на зрнце истине, тако да је оно и овдје присутно и то у чињеници да су се ђаци и свеш-теници из Црне Горе школовали на Кијевској духовној академији. Међу њима је најзначајнији Преподобни Симе-он Дајбабски, рођени Цетињанин из братства Поповића, кога је Православна Црква Српска управо ове године на мајском Архијерејском Сабору прогласила за Светитеља. Говорећи о овој Академији, међутим, ови изостављају да је Кијевска духовна академија и онда и данас била зна-менито црквено учи-лиште Кијевске

77

јануар / 2011 / s

vetigora

Митрополије Московске Патријаршије, а не сабиралиште расколника и извор црквене и народне подјеле.На крају изражавамо своју искрену наду да се ниједан од црногорских званичника неће усудити да толико понизи Црну Гору, примајући у званичну посјету човјека који се лажно представља као поглавар једне помјесне Право-славне Цркве.Цетиње, 19. октобра 2010.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕСЛУЖИО У ПОДГОРИЦИ

Митрополит Амфилохије служио је 24. октобра Свету Литургију у цркви Св. Ђорђа у Подгорици.У току литургије владика је рукоположио у ђаконски чин Анђелка Боричића из Подгорице, дипломца Санкт-Петербуршке духовне академије, некадашњег ученика Богословије Св. Петра Цетињског.

„Код нас хришћана све је у знаку Часнога Крста“, ре-као је митрополит Амфилохије у бесједи, „И наше

устројство природно, нашега бића, и Света тајна крштења којом се у Христа облачи-

мо, и она је у знаку Крста. Кроз трократно погружавање разапиње се у нама

стари човјек и умире и рађа се нови човјек по лику

Онога Који га је ство-рио.“

Владика је представио вјерницима и новог пароха подго-ричког протопрезвитера-ставрофора Милету Кљајевићу, донедавно архијерејског намјесника пљеваљског.На Светој Литургији присуствовали су и архимандрит Стефан и презвитер Сергије са поклоницима из Перма.Потом је митрополит Амфилохије посјетио Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици. Након тога, посјетио је и храм Св. Николаја у Ливадама Бандићким и освештао ново звоно које је приложила Митрополија са мјесним Црквеним одбором. У краткој бесједи он је мјештанима пожелио да их звук звона подстиче на свако добро. „А изнад свега на богољубље и човјекољубље, на узајамну љубав. И да би његова сила благодатна одгонила свако зло и сваку демонску силу од мјеста овога и од људи који у њему живе.“

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО УМАНАСТИРУ ЈЕРУСАЛИМСКЕ БОГОРОДИЦЕ УРЕЧИНАМА КОД КОЛАШИНА

Светом архијерејском службом, благосиљањем слав-ског колача и славском трпезом љубави у манастиру Јерусалимске Мајке Божије у Речинама код Колашина 25. октобра је прослављен празник иконе Јерусалимске мајке Божије.Служио је митрополит Амфилохије уз саслужење настојатеља манастира архимандрита Јоила (Булатовића) и свештенства Митрополије црногорско-приморске.Непосредно уочи Свете Литургије Митрополит је чи-ном мале схиме замонашио искушеника овог манасти-ра брата Небојшу Митровићу, давши му име Козма, по Преподобном Козми Мајумском, познатом као Козма Мелод, писцу знаменитих стихира и црквених мелодија, пријатељу великог учитеља Цркве Св. Јована Дамаскина.Господин Митрополит је новопостриженом монаху Коз-ми пожелио да буде украс „и ове светиње и у Царству небеском, подарен из ове Светиње чија покровитељка је Пресвета Дјева Јерусалимска Богородица. И ова гора се, благодарећи њеном лику, зове Гора Јерусалимска, од данас па до вјеки вјеков. Као што је име доњег манасти-ра посвећено Светим Ћирилу и Методију – Ћириловац и као што се по оној цркви Светог Преображења на

Кључу то мјесто зове Кључки Тавор“, рекао је владика Амфилохије.ОСВЕЋЕЊЕ ЦРКВЕ СВЕТЕ ПЕТКЕ У ЉЕШЕВИЋИМА

78

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

Hronika mitropolijeПриредио: Рајо Војиновић

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије оба-вио је 27. октобра велико освећење и служио Свету служ-бу Божију у цркви преподобне мати Параскеве – Свете Петке у доњегрбаљском селу Љешевићи, уз саслужење мјесног пароха јереја Јована Рајака, настојатеља мана-стира Светог Саве на Савиној главици архимандрита Луке (Анића) и ђакона Игора Балабана и уз молитвено учешће бројних вјерника из Грбља и осталих крајева Црне Горе.Црква Свете Петке, која датира из средњег вијека, једна је од бројних грбаљских цркава обновљених у новије вријеме. На данашње мјесто, у близину цркве Светог Ха-ритона премјештена је са имања братства Гобовића у пољу грбаљског села Љешевићи. По предању, то се де-сило у вријеме владиковања Светог Василија Острошког.Митрополит Амфилохије је благословио и славски колач поводом храмовске славе и на крају Свете Службе од-ржао архипастирску бесједу: „Преподобна мати Параске-ва је завољела пустињски живот и молитвено тиховање. Скривајући се од људских погледа она је своје срце, свој ум и све своје биће откривала живоме Господу. И Господ се уселио у њу. Њен лик, ево, зрачи кроз вјекове, од де-ветог вијека па до данас, свуда по свијету. Нека би Го-спод благословио све оне који су на било који начин допринијели обнови овога светога храма Преподобне матере наше Параскеве, подигнутог у славу Божју, да се у њему сабирамо, да се у њему молимо и да у њему при-мамо Светињу и светост Божију.“Митрополит Амфилохије потом је посјетио храм Светог Јована Богослова у обнови, који се налази у грбаљском селу Трешњица, манастир Светог Саве на Савиној Глави-ци и манастир Светог архиђакона Стефана у Дуљеву.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ ОСВЕШТАОКРСТ НА КУЋИШТУ ВУКА БЕЋКОВИЋАМитрополит црногорско-приморски Амфилохије је 28. октобра са свештенством и уз присуство многих мјештана освештао часни крст у засеоку Вукодо у Вељем Дубоком у Ровцима, постављен на старом кућишту покојног Вука Бећковића, официра војске Краљевине Југославије, који је погинуо у Словенији 1944. године. Ктитори крста су његова дјеца Матија, Љубомир и Љубица са породицама.Митрополит је том приликом крстио Драгослава Драшковића и његових пет кћери.Међу присутнима је био и брат покојног Вука, деведесетдвогодишњи Микоња Бећковић.

„Велики је Божји дар да овај часни крст засија у овом древном мјесту“, рекао је митрополит Амфилохије. „И

до сада је он сијао, и на храму и у домовима, а наро-чито на свима вашим и нашим прецима који су живот живјели у његовом знаку, крштавајући се и примајући пе-чат дара Духа Светога. У знаку часног крста је и овај дом Бећковића. Ево, од њега су остали зидови, вазнио се на небеса, заједно са свима онима који су га градили и чији живот је био у знаку часнога крста. У знаку крста им је и вријеме и вјечност њихова. Нека овај крст буде спомен на распети дом Бећковића, на оне који су га градили и стра-дали за крст часни и слободу златну. Међу њима и Вуку Бећковићу и свима који су часноме крсту остали вјерни до своје смрти. А нема веће вјерности од те.“

„Кад су ове куће постајале кућишта и зарастале у трње и коприву, понеко би рекао ко је овуда пролазио: треба овде нешто да направите, грехота је да оно онако стоји“, рекао је познати српски пјесник Матија Бећковић. „Ја сам и тада мислио да би ту било најприродније да буде један крст. И после много година летос, на оном путу кад се скреће за Острог ја сам видео овај крст и помислио да је то тај који би требало да буде овде у Вукодолу. Са влади-ком острошким сам се брзо договорио да буде од истога камена, исте величине, да се онај удвоји и умножи и да дође у Веље Дубоко. Кад се то десило и кад је мој брат Љубо дошао овде да га постави и да све уреди, ја сам га питао како изгледа. Као да је ту одувек био, одговорио је он. И заиста је и био, само је сад постао видљив. Одав-но је стајао над нашим родом и одавно био наша једина и права кућа. Ми смо се одувек клели „овога ми крста“, а сад ћемо кад се тако кунемо мислити и на овај овде. А ево стасао је и митрополит црногорски, прави и достојни, да га освешта, а ту је и наш Микоња још доживео и да га види. Хвала вам свима што сте дошли, а ове девојке што су се данас крстиле, баш су то учиниле. Чекале су и до-чекале.“

НОВИ ЦЕТИЊСКИ МОНАСИНа свечаном бденију, које је 29. октобра у Цетињском ма-настиру служило свештенство Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке и коме су присуствовали митрополит Амфилохије и епископи будимљанско-никшићки Јоаникије и диоклијски Јован, игуман Острошког манастира, митрополит Амфилохије 79

јануар / 2011 / s

vetigora

Hronika mitropolije

замонашио је тројицу искушеника Цетињског манастира, браћу Душана Ракочевића, Николу Мреновића и Душана Јосифова давши им монашка имена Петар, Јустин и Про-хор. На монашење су их приводили архимандрити Марко Калањ и Лука Анић, некадашњи игумани Цетињског ма-настира и протосинђел Методије Остојић, садашњи игу-ман.

„Њих тројица, примивши три небеска ангела, Светог Пе-тра Цетињског, Преподобног Јустина Ћелијског и Све-тог Прохора Пчињског, као своје путовође, заштитнике и покровитеље, од ове свете вечери призвани су да једним срцем и једном душом на светотројични начин служе Го-споду. Призвани су да своје дарове сваки на свој начин приносе Господу и да се, сваки на свој начин, угледају на ову тројицу великих и дивних орлова Цркве Божје, испуњених божанским огњем и истином и свједоцима те божанске истине. Нека их Господ и тројица Светих отаца наших утврде да крст који су примили на плећа ове све-те вечери носе и њиме се поносе“, рекао је митрополит Амфилохије.Свечаном бденију је присуствовао велики број монашт-ва, међу којима и игуманија Пећке патријаршије мати Февронија са сестрама, као и бројни вјерници.

ПРОСЛАВА ПРАЗНИКАСВЕТОГ ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ У СПУЖУМитрополит Амфилохије служио је 30. октобра са свеш-тенством Свету службу Божију у цркви Светог Петра Цетињског у Спужу, поводом храмовске славе цркве.На Светој Литургији, на којој је појао хор Св. Саве из Под-горице, присуствовало је мноштво вјерника, међу којима је била и игуманија Пећке патријаршије мати Февронија, а причестило се мноштво дјеце. Улицама Спужа прошла је празнична литија, а благосиљан је и славски колач.

„Ове свете вечери, уочи Лучиндана и Петрова дана, очекујемо долазак Његове Светости, нашег новог патријарха Иринеја да заједно са њим обучемо у нове одежде Светога Петра Цетињскога. Патријарх Иринеј, који није непознат Црној Гори, он је био и управитељ мо-нашке школе у Острогу, долази овдје међу нас да цјелива мошти Светога Петра и да се заједно са нама радује свјетлости која сија из Светитељевог ћивота ево већ сто-тину и осамдесет година. Ми смо јуче, припремајући за

пресвлачење Светога, имали прилике да се дотакнемо његових светих моштију и да заблагодаримо Господу што га је Господ сачувао цјелокупна. Његова златна жута кожа, од браде до прстију на ногама, ено и данас се чува на Цетињу у његовом ћивоту. И од сјутра ће се чувати и у његовом новом ћивоту кога смо урадили набавивши ке-дрово дрво са Ливана. Од тог дрвета је био направљен онај први ћивот у Соломоновом храму у прадревна вре-мена и у којем је била похрањена светиња, двије таблице Мојсијеве Закона са Синаја, онај жезал Аронов и она мана, храна што је са небеса падала и којом се изабрани Божји народ хранио четрдесет година. Тај ћивот је био урађен од кедровог дрвета, а ево сада и ћивот нашега Светог Петра Цетињскога, да би ми могли да цјеливамо његову Свету руку која је до сад била покривена одеждама. Од сад ће његова рука, дакле, бити откривена, као што је от-кривена рука Светога Василија Острошкога. Она ће да нас благосиља као видљиво и опипљиво свједочанство како Бог испуњава својом бесмртношћу, својим вјечним животом и својом силом оне који су Њега љубили, који су Њему служили и који су се испунили Његових врлина“, рекао је митрополит Амфилохије.

Мирчета Марковић, домаћин овогодишње славе по-здравио је Господина Митрополита и све присутне, а кумство за следећу годину преузео је Никола Булатовић. Током свечане славске трпезе припремљене у згради парохијског дома код Цркве Св. Петра Цетињског у Спужу припремљен је културно-умјетнички програм уз учешће више народних гуслара, пјесника и хора Св. Сава из Под-горице

СЛАВА МАНАСТИРА ЖДРЕБАОНИКСветом Литургијом којом је началствовао игуман мана-стира Ком архимандрит Хризостом, 10. новембра је у ма-настиру Ждребаоник молитвено прослављен празник Светог Арсенија Сремца, другог архиепископа српског, наследника Светог Саве на трону српских архиепископа, чије мошти почивају у овом манастиру.Саслуживали су протојереј Гојко Перовић, ректор Цетињске Богословије, протојереј Обрен Јовановић, се-кретар Митрополије и бројно свештенство и свеште-номонаштво Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, уз молитвено учешће бројних вјерника из Даниловграда, Подорице, Никшића и околине.Појао је хор ђака Богословије „Свети Петар Цетињски“ са Цетиња.Литургијску бесједу одржао је протојереј Гојко Перовић 80

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

који је рекао да „ми сабрани пред ћивотом Светог Арсенија треба да знамо и да вјерујемо да нијесу само прошла времена славна и благословена“.

„Ево га Светитељ је ту, ево његових нетрулежних чудот-ворних моштију. Ево и нас грешних око његовога ћивота. И сад су славна времена, и сад Господ у моштима овога Светитеља доказује да живот побјеђује смрт, да истина побјеђује лаж, да вјера побјеђује колебање и несигур-ност. Ово је исти онај Светитељ, ово је исти онај Бог, ово је иста она сила која је засијала из празнога Христовог гро-ба када је Господ најприје мироносицама, а онда апосто-лима рекао: Радујте се и свима ту радост проповиједајте. И све народе позивајте да се крсте у ту радост“.Благосиљан је и славски колач, а сестринство манасти-ра на челу са игуманијом мати Јустином приредило је славску трпезу љубави, током које је славску бесједу при-сутнима упутио отац Обрен Јовановић, који је нагласио значај Св. Арсенија и његових моштију за наше црквено и народно самосазнање и г. Милутин Вековић, који је по-здравио присутне у име Црквене општине Даниловград.

САОПШТЕЊЕ МИТРОПОЛИЈЕЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕПоводом саопштења за јавност Радне групе за инхумацију земних остатака господара Ивана Црнојевића обављене данас на Цетињу уз државни протокол, нажалост без црквеног обреда какав припада ктитору Цетињског мана-стира, изражавамо своје најдубље неслагање и жаљење због, слободно се може рећи, нечувеног садржаја поме-нутог саопштења.Радна група се у саопштењу захвалила овој Митрополији и, како се каже, њеном поглавару, али из неког раз-лога је имала потребу да се у исто вријеме захвали и псеудорелигиозној идеолошкој организацији тзв. ЦПЦ и црквеном преступнику, искљученом из црквене заједнице, бившем и лажном свештенику, њеном пред-воднику.Зар се послије више састанака у Митрополији и на Ћипуру, и других договора и преписки Господина Ми-трополита и његових сарадника са предсједником држа-ве г. Вујановићем, потпредсједником Владе г. Лукшићем, министром културе г. Мићуновићем, градоначелником Цетиња г. Јанковићем, директором Народног музеја г. Пејовићем, директором Завода за заштиту споменика г. Вушуровићем изједначава улога Православне Цркве са једном идеолошком националистичко-шовинистичком организацијом?У чему се састоји допринос тзв. ЦПЦ и распопа Дедеића? Да ли у томе што нису и данас, по свом већ познатом обичају, покушавали насилно да уђу у храм Божији, стварајући неред, позивајући на проливање братске крви и зазивајући диобе у напаћеном народу Црне Горе? Или можда зато што нису довели, себи сличне, пробисвијете и црквене преступнике из других земаља, да с њима скрнаве гроб и спомен Ивана Црнојевића, доносећи само срамоту и проклетство на Црну Гору?Неразумно је понашање оног или оних црногор-ских званичника који су допустили уношење овакве формулације у саопштење Радне гру-пе. То није само унижавање достојанства Православне Цркве, којој је свим срцем

припадао и господар Иван Црнојевић, а која је претрпи-ла многе ненавиднике Божије ријечи и Јеванђеља, већ и застиђе Црне Горе пред прошлошћу и пред будућношћу.Цетиње, 12. новембра 2010.

ПАРАСТОС ИВАНУ ЦРНОЈЕВИЋУМитрополит Амфилохије служио је 14. новембра Свету Службу Божију у Цетињском манастиру и парастос госпо-дару Црне Горе Ивану Црнојевићу у дворској цркви на Ћипуру, у којој почивају његови земни остаци.Након Литургије владика је до цркве на Ћипуру предво-дио литију, а онда служио парастос Ивану Црнојевићу, чије земне остатке је држава два дана раније полутајно сахранила након што их је више деценија држала у депо-има разних државних институција.

„Кнез и господар Зете Иван Црнојевић је овдје почивао, пронађени су његови земни остаци за вријеме градње овога храма Светога Ђорђа у вријеме блаженог споме-на митрополита Митрофана Бана и били су похрањени управо овдје гдје се сада налази овај саркофаг. Наравно, на начин на који је он првобитно био похрањен, са пло-чом над њим, како је био обичај кроз вјекове. Не, дакле, у некаквим монументалним саркофазима, било да се ра-дило о кнежевима, о краљевима, било о митрополитима, него једноставно у храму Божјем да би свако онај који наиђе изговорио ријечи „Помени Боже раба Твојего који почива на овом мјесту“.

„Ту су његови земни остаци почивали до осамдесет и де-вете године, када је припреман овај храм да у њега буду похрањени земни остаци краља и господара Николе Првог Петровића и краљице Милене. За кратко вријеме су били измјештени, али нажалост не вољом наслед-ника митрополита Вавиле и Висариона, него вољом бирократа овога града. Његови земни остаци остали су негдје овдје у оп-штини, на крају и у музеју“.

81

јануар / 2011 / s

vetigora

Hronika mitropolije

„Овај саркофаг је постављен на брзину. Надамо се да ће он бити постављен на своје право мјесто, овдје гдје смо се договорили са министром и потпредсједником Владе и да ће и ова његова плоча бити постављена онако како су постављене и плоче краља Николе и краљице Миле-не и како се сахрањују сви православни хришћани од памтивијека“, рекао је митрополит Амфилохије.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО УДОЊОЈ ГОРИЦИ

Митрополит Амфилохије је служио 16. новембра, на праз-ник Обновљења храма Светог великомученика Георгија – Ђурђиц, Свету Литургију у храму Светог Ђорђа у Доњој Горици код Подгорице.Владика је у архипастирском слову нагласио да је Све-ти Георгије с правом назван побједоносцем, који је „као млад витез и војник земаљског цара био изведен пред тог цара и који је за име Христово био мучен и пострадао.“

„Пјесма коју њему у част пјевамо каже да је он заштитник заробљених, ослободилац

сиротих и да је бранитељ оних који страдају за име Христово и

исцјелитељ оних који су немоћни. Сила његова је сила коју је добио од

Христа. Сила

његова је она побједа којом је Христос побиједио свијет и коју дарује онима који су Његови. С њим се, као и са дру-гим мученицима Цркве Христове, догодило исто оно што се догодило и са Самим Господом. А Он је то и прорекао: Ако мене прогонише, и вас ће гонити; ако мене љубише и вас ће љубити. Они који су Христови, они су кроз вјекове били гоњени и прогоњени. Христово распеће и страдање је уграђено у живот свих хришћана кроз вјекове“, рекао је владика Амилохије.Митрополит Амфилохије је у току Литургије у чин про-топрезвитера произвео презвитера Ђура Томовића, мјесног пароха.

ПРОСЛАВА АРАНЂЕЛОВДАНА УЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУСабор Светог архангела Михаила – Аранђеловдан, крсна слава митрополита Амфилохија и игумана Цетињског ма-настира протосинђела Методија, 21. новембра је молит-вено и свечано прослављен у Цетињском манастиру.Свету Архијереjску Литургију су служили митрополит Амфилохије и епископ захумско-херцеговачки Григорије уз саслужење свештенства.

„Без вјере човјек тешко може живјети“, рекао је влади-ка Григорије у литургијској проповиједи након читања Јеванђеља. „Како каже један филозоф, вјера је бри-га о врхунском. А кад кажемо брига, та ријеч увијек подразумијева онога ко се брине и оно о чему се брине. А брига Светих ангела и архангела, Светог архангела Ми-хаила кога данас славимо, је брига о врхунском и свакоме ко се о томе брине, о Оном највишем, о Богу Живоме, по-маже и служи и узноси га у тој вјери. Без вјере, браћо и се-стре, све оно што нас сачињава и чини људима, и осјећај и воља и сумња и храброст и страх и нада, не могу да се саберу у једно, не могу да се усмјере, да се склопе, не могу да буду у једној служби. Зато је тако важна та ријеч

- са страхом Божјим стојмо право. Стојмо право, стојмо смјерно, рекао је владика Григорије.На крају службе митрополит Амфилохије је заблагода-рио Господу „што нас је сабрао под крилима Светих не-беских Сила“.

„Благодаримо Господу и Светом Василију Острошком што нам је данас послао владику Григорија да нас благо-

слови. Бог да благослови све данашње свечаре и свима благаја и многаја љета“, рекао је митрополит Амфилохије.82

svetigora

/ 2

011

/ ја

нуар

Цетиње, 4. децембар 2010. Поводом обилних киша и њима прузрокованих поплава које посљедњих дана угрожавају људске животе и изазивају велику материјалну штету у Црној Гори, Митрополија црногорско-приморска обавјештава јавност у Црној Гори, да ће се сутра, 5. децембра 2010. године, након редовне недељне Свете Литургије у свим парохијским и манастирским црквама Митрополије служити Молепствије за престанак кише.Позивамо све православне вјернике да присуствују овим богослужењима и да се заједно помолимо Свевишњем Господу нашем, како каже једна од молитви из овог Молепствија: „да нареди облацима да престану с прекомјерном кишом, и да се разведри, и да сунце сине... да поштеди људе, и стоку, и сву земљу ову, и да је не оштети прекомјерним кишама... да нам не узврати по гријесима

нашим, и да нас не казни, него да по великој милости својој и по неизмјерној доброти својој брзо покаже на нама своје човјекољубље и благост“.У исто вријеме позивамо све грађане на солидарност и несебичност у помагању својим ближњима ради санирања посљедица ових непогода. Честитајући им велики празник Ваведења Пресвете Богородице који данас прослављамо, обраћамо се нарочито православним вјерницима, подсјећајући их да су, као хришћани, пред Богом, једни пред другима и пред својом савјешћу дужни да учине све што је до њих да помогну свакоме човјеку у невољи, по ријечима Господњим: „И ако неко напоји једнога од ових малих само чашом студене воде у име ученичко, заиста вам кажем, неће му плата пропасти.“ (Мт. 10, 42)

ИЗ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

Овог месеца на подручју Краљева Србију је задесио земљотрес, који је проузроковао велику материјалну штету и угорозио егзистенцију великог броја људи. За хитно, а потом и трајно санирање последица земљотреса, Србија је ангажовала све расположиве потенцијале.На иницијативу грађана и институција ван Србије, међу којима је и значајан број из Црне Горе, Народна банка Србије је отворила посебан девизни рачун на који могу да се уплате средства за помоћ у санацији последица земљотреса у Краљеву. Амбасада Србије у Црној Гори позива све који могу да се, у складу са својим могућностима, придруже хуманитарној

акцији донирања средстава за даље санирање последица земљотреса.Уплата ван Србије, у еврима, може да се изврши на следећи рачун:

Рачун Града Краљева:број 01-504102-100003535-000000-0000 код Народне банке Србије, Краља Петра 12, Београд Република Србија

SWIFT CODE NBSRRSBGXXX, прекоDEUTSCHE BANK AG,F/M/DEUTDEFF/ACC.NO.100 9359308 0000

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ПОВОДОМ ОБИЛНИХ КИША И ПОПЛАВА У ЦРНОЈ ГОРИ

Апел Амбасаде Републике Србије у Црној Гори

PJESMAЗОРАН Бобичић

Ах је ли могућеДа је тако трудноПраву ријеч наћи

Провели смо у стану Под кровом куће

Вријеме не само санкаНего и сво будно

Из куће једва могло се изаћиПо ноћи и по дану

Скоро без престанкаЛила је киша преобилна

До неколико дана ранијеБОЖЕ

Љубави свесилнаМолили смо Тебе

Саборно клечећи у храмуЗа престанак кише

Да ријеке језера не плавеДомове наше даље и више

Данас сунце сија и грије

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XX БОЖИЋ JАНУАР 2011. г. БРОЈ 204/205

· Црна

Гор

а 1,

20 €

· Ср

бија

120

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпс

ка 2

,5 К

М ·

· за Е

вроп

у 3,

5 €;

за

Ам

ерик

у $6

; за

Аус

трал

ију

10 A

UD

·

СВИ ПО ЕВРО ЗА С

АБОР

НИ Х

РАМ

ХРИС

ТОВО

Г ВА

СКРС

ЕЊА

-Уплатницом код ЦБЦГна рачун 550-3610-20Са назнаком за САБОРНИ ХРАМ;-Код парохијског свештеника или управе манастира у свом мјесту;-Лично на благајни Храма Христовог Васкрсења, сваким даном од 9 до 15 часова;-Код овлашћеног прикупљача прилога који ће обилазити домове по градовима.

НОВА ИЗДАЊА

SVETIGORAЦетиње:+382 (0)41 234-222Београд:+381 (0)11 369-07-57 369-07-05

рукодјеље манастираСветог Луке у Жупи Никшићкојe-mail: svetigavrilo@yahoo.com

тел: +38267249783