МАТИЦА СРПСКА DEPARTMENT OF LITERATURE AND ... · 788 летописа. На пример, неки делови Књиге Левитске ушли су у учења

М А Т И Ц А С Р П С К АОДЕЉЕЊЕ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И ЈЕЗИК

ЗБОРНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И ЈЕЗИКПокренут 1953.

M A T I C A S E R B I C ADEPARTMENT OF LITERATURE AND LANGUAGE

MATICA SRPSKA JOURNAL OF LITERATURE AND LANGUAGEEstablished in 1953

Главни уреднициАкадемик МЛАДЕН ЛЕСКОВАЦ (1953–1978)

Др ДРАГИША ЖИВКОВИЋ (1979–1994)Др ТОМИСЛАВ БЕКИЋ (1995–1999)

Др ЈОВАН ДЕЛИЋ (2000– )

Copyright © Матица српска, Нови Сад, 2017

ISSN 0543-1220 | UDC 82(05)

Уређивачки одборДр ИСИДОРА БЈЕЛАКОВИЋ, секретар, др ЈОВАН ДЕЛИЋ,

др САЊА БОШКОВИЋ ДАНОЈЛИЋ, др БОЈАН ЂОРЂЕВИЋ, др ПЕР ЈАКОБСЕН, др МАРИЈА КЛЕУТ, др ПЕРСИДА ЛАЗАРЕВИЋ ДИ ЂАКОМО,

др ЖАНА ЛЕВШИНА, др ГОРАН МАКСИМОВИЋ, др ДЕЈВИД НОРИС, др ПРЕДРАГ ПЕТРОВИЋ, др ГОРАНА РАИЧЕВИЋ, др ИВО ТАРТАЉА,

др СВЕТЛАНА ТОМИН, др РОБЕРТ ХОДЕЛ, др ВИДА ЏОНСОН ТАРАНОВСКИ, др САША ШМУЉА

Главни и одговорни уредник

Др ЈОВАН ДЕЛИЋ

КЊИГА ШЕЗДЕСЕТ ПЕТА (2017), СВЕСКА 3

СА Д Р Ж А Ј

Студије и чланци

Др Тетјана Вилкул, Рукописна традиција старословенског превода Осмокњижја. Архаизми и иновације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Др Дејан Д. Милутиновић, Деметријеви доприноси проучавању прозе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Др Лидија Д. Делић, Гором језди будимски Бешлага . . . . . . . . . . . . Др Нада Н. Савковић, Ракићев превод грчке сакралне драме Жртва

Аврамова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Мср Ведран М. Цвијановић, Бецово теолошко тумачење Хамановог

раног дела . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Др Милица Б. Пасула, др Јулијана С. Бели-Генц, Грилпарцеровa

драмa Морски и љубавни вали у рукописном преводу Јована Грчића . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Др Соња В. Веселиновић, Слика модерне и савремене америчке поезије у антологијама на српском језику . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Мср Бојана Л. Аћамовић, Волт Витман и Алџернон Свинберн – поглед из перспективе Богдана Поповића . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Мср Ана М. Ситарица, Функција карневала у делима Маска М. Црњанског и Велики Гетсби Ф. С. Фицџералда . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Мср Милан Д. Вурдеља, Tоталитет детињства у Дјетињству 1902– 1903. Mирослава Kрлеже и Башти, пепелу Данила Киша . . . .

Др Владимир М. Вукомановић Растегорац, Како је поезија покуша ла да подучава децу: један могући увод у идеологију текста . . .

Др Кристијан А. Олах, Филозофска антропологија Николе Милошевића . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Др Ана М. Мумовић, Књижевност и јавна реч Предрага Пала вестре . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

787

801809

825

843

867

883

901

921

941

961

979

1001

Прилози и грађа

Др Славица О. Гароња Радованац, Три непозната писма Јелене Ј. Ди митријевић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Истраживања

Др Дејвид Норис, Napomene o knjizi Haunted Serbia: Representations of History and War in the Literary Imagination . . . . . . . . . . . . . .

Оцене и прикази

Соња С. Леро, Један могући водич на путовању кроз Сапфину ерото логију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Др Зоја С. Карановић, Уздарје професорки Радмили Пешић . . . . . .Др Нада Н. Савковић, Јелена Балшић, жена изузетне моћи и кул

туре . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Др Татјaна Н. Јовићевић, Кроз вртове, Доситејевим стазама . . . .Др Горан М. Mаксимовић, Критичко издање посљедње Нушићеве

комедије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Др Драгана Вукићевић, Истраживања граница приче . . . . . . . . . .Мср Ана С. Живковић, Истраживачки идентитет Душана Ива

нића . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Др Огњен Куртеш, Ко се боји идентитета Вирџиније Вулф? . . . . .Немања З. Каровић, На песничкој гозби код Борислава Радовића . .Др Недељка В. Перишић Бјелановић, Тканица пјесничког језика . .Др Данка Г. Вујаклија, Из језичке прошлости српске деспотовине .Др Ана З. Мацановић, У сусрет Речнику славеносрпског језика . . .Др Исидора Г. Бјелаковић, Од орла клокоташа до шаренгаће (o реч

нику орнитонима у српском језику) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Др Исидора Г. Бјелаковић, О војној лексици и терминологији у срп

ском језику . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Регистар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Упутство за припрему рукописа за штампу . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Contents . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1015

1027

10371039

10431047

10511053

105910621066107210761080

1086

1089

1095

1131

1137

СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ

UDC 091=163.1UDC 821.163.1’255.4

UDC 821.163.41.09

Др Те тја на Вил кул

РУ КО ПИ СНА ТРА ДИ ЦИ ЈА СТА РО СЛО ВЕН СКОГ ПРЕ ВО ДА ОСМОК ЊИЖ ЈА. АР ХА И ЗМИ И ИНО ВА ЦИ ЈЕ

(Ин сти тут за исто ри ју Укра ји не На ци о нал не ака де ми је на у ка Укра ји не)

По што ва ни Пред сед ни че, Дра га не Ста ни ћу, по што ва ни чла но ви Ма-ти це срп ске, дра ге ко ле ге, до зво ли те да се за хва лим на ча сти да на сту пим у Ма ти ци срп ској на Дан сло вен ске пи сме но сти и кул ту ре, у част сло вен ских пр во у чи те ља Ћи ри ла и Ме то ди ја.

У да на шњем из ла га њу до дир ну ћу про бле ма ти ку нај ста ри јих ста ро сло-вен ских спо ме ни ка – би блиј ских пре во да, ко ји су, из ме ђу оста лог, по ве за ни са име ни ма све тих Ћи ри ла и Ме то ди ја и њи хо вих уче ни ка. Тач ни је, же лим да раз мо трим јед но кон крет но пи та ње, са ко јим се че сто сре ћу ис тра жи ва чи сло вен ских пре во да у по тра зи за по ка за те љи ма ста рог је зи ка и ино ва ци ја, а ко је је пред мет ин те ре со ва ња сла ви стич ких ис тра жи ва ња, укљу чу ју ћи и оне ко ји пред ста вља ју ла жне тра го ве ар ха ич но сти, ко ји у од ре ђе ном сми слу пред ста вља ју пре пре ку за про у ча ва ње сло вен ских тек сто ва Осмок њиж ја. Глав ни текст на ко ји ћу се по зи ва ти би ће па ре ми је и че ти ја чи та ња ру ко пи-сне тра ди ци је Књи ге из ла ска, ма да ћу до дир ну ти и Књи гу Ису са На ви на и дру ге. По ред то га, раз мо три ћу још јед ну слич ну по ја ву у на шем Га ли циј-ско-Во лин ском ле то пи су, на ко ји су ути ца ли Ју деј ски или Ар хив ски хро но-граф с јед не стра не, и ки јев ска тра ди ци ја ле то пи са, с дру ге стра не. Га ли циј-ско-Во лин ски ле то пис пред ста вља упе ча тљив при мер ар ха и зма је зи ка, за то што су у јед ном од ње го вих из во ра – Ју деј ском хро но гра фу, ко ри шће ни при-лич но ста ри пре во ди би блиј ских књи га, хро ни ка и исто ри ја из Х–ХІ ве ка, али је он сам на стао у дру гој по ло ви ни ХІІІ ве ка.

На да ље ћу го во ри ти на ру ском је зи ку, ка ко би смо се лак ше раз у ме ли. Ста ро сло вен ски пре во ди Осмок њиж ја зна чај ни су не то ли ко са ми по

се би, ко ли ко као нај зна чај ни ји спо ме ни ци ста ро сло вен ске пи сме но сти. Они су ви ше пу та укљу чи ва ни у раз ли чи те спо ме ни ке ори ги нал не и пре вод не књи жев но сти, ко ји су би ли уо би ча је ни у зе мља ма кру га Sla via Ort ho do xa. По-себ но се на ве де но ти че све тов них исто риј ских тек сто ва: хро ни ка, исто ри ја,

788

ле то пи са. На при мер, не ки де ло ви Књи ге Ле вит ске ушли су у уче ња и пла-че ве, Књи га Ису са На ви на би ла је узор за пи са ње вој них при ча итд.

Под се ћам на по зна те чи ње ни це. Без об зи ра на то што је већ у пр вим де це ни ја ма раз во ја сло вен ске пи сме но сти на ста ла ле ген да да је, на вод но, сам све ти Ме то ди је по сле смр ти бра та Ћи ри ла „по сажь два попы ско ро писця“ и за шест ме се ци „пре ло жи“ це лу Би бли ју „развѣ Ма кавѣи“1 (што је тре ба-ло да се до го ди из ме ђу 869. и 884), тра ди ци о нал но се прет по ста вља да се че тиј или пот пу ни пре вод Осмок њиж ја по ја вио не што ка сни је, у Бу гар ској за вре ме ца ра Си ме о на у пр вој че твр ти ни Х ве ка2. У ста ри јем пе ри о ду још за вре ме сло вен ских апо сто ла Ћи ри ла и Ме то ди ја би ле су пре ве де не зва нич-не вер зи је би блиј ских тек сто ва. Ме ђу тим, по сто ја ле су и хи по те зе о то ме да су, на при мер, ста ро за вет ни (па ри меј ни) тек сто ви ка сни јег по ре кла3, не го ли ћи ри ло-ме то ди јев ског пе ри о да. Уоп ште, атри бу ци ја ра них ста ро сло вен-ских би блиј ских пре во да јед но је од нај сло же ни јих и нај спор ни јих пи та ња. Пре вод би блиј ских књи га пред ста вљао је дуг про цес, ко ји је тра јао не ко ли-ко ве ко ва, од ІХ до ХІІ ве ка. Па ра лел но се оба вља ла ре дак ци ја и кон тро ла, а од ХІІ до ХІV ве ка по ја вљу ју се но ви пре во ди4. Осмок њиж је као и дру ге књи ге Би бли је пред ста вље ни су са три вр сте тек сто ва: 1) че ти јим или пот-пу ним, 2) зва нич ним, за Ста ри За вет – па ри меј ним (Па ри меј ник – књи га углав ном ста ро за вет них ода бра них чи та ња, за чи та ње то ком слу жбе) и 3) про ту ма че ним или ра зу мљи вим5. У че ти јим вер зи ја ма че сто су при сут ни до да ци из Па ри меј ни ка и ре ђе, из дру гих бо го слу жбе них књи га. У не ким из да њи ма по сто је до да ци и из не би блиј ских, углав ном, апо криф них тек сто ва6.

1 Из Оп шир ног жи ти ја све тог Ме то ди ја: Ла вр ов П. А. Ма те ри ја ли о исто ри ји на стан ка ста ре сло вен ске пи сме но сти // Труды славянской ко мис сии. Л., 1930. Т. 1. С. 77.

2 Из Оп шир ног жи ти ја све тог Ме то ди ја: Ла вр ов П. А. Ма те ри ја ли о исто ри ји на стан ка ста ре сло вен ске пи сме но сти // Труды славянской ко мис сии. Л., 1930. Т. 1. С. 77.

3 По гле да ти, на при мер, ско ра шње ра до ве Алек се ја М. Пент ков ског, из ме ђу оста лих: Пенков ский А. М. Сло вен ска ли тур ги ја у ар хи е пи ско пи ји све ти те ља Ме то ди ја // Све ти Ћи ри ло и Методиjе и сло вен ско пи са но на сле ђе (863–2013). Бе о град, 2014, с. 54–57, 66–72 и др.

4 Тhomson Francis, The Sla vo nic Tran sla tion… Р. 605–920; Алек се ев А.А. Фи ло ло шка кри-ти ка сло вен ске Би бли је...; Тhomson Francis, A Bri ef Ser vey of Hi story of the Church Sla vo nic Bi ble from its Cyril lo met ho dian Ori gins un til its Fi nal Form in the Eli za bet han Bi ble of 1751 //Sla vi ca Gan den sia. The In ter na ti o nal Re vi ew of the Bel gian Cen tre for Slav Stu di es. 33-2. 2006. P.1–100; Пич хад зе А. А. Би бли ја. IV. Пре во ди. Цр кве но-сло вен ски пре вод// Пра во слав на ен-ци кло пе ди ја.http://www.pra venc.ru/text/209473.html. Прет по ста вља се та ко ђе гу би так не ких спо ме ни ка (на при мер, ста рог тек ста Осмок њиж ја, од ког је оста ла са мо Књи га о Ру ти, слу чај но са чу ва на у јед ном од гла гољ ских бре ви ја ра).

5 Алек се ев А.А. Фи ло ло шка кри ти ка сло вен ске Би бли је...С. 23–39.6 На зив па ле ја (грч ки παλαιαv,’ста ра’) пр во бит но је зна чио пр ве књи ге Ста рог За ве та,

али је по чео да се ко ри сти и код на зи ва спо ме ни ка са раз ли чи тим ту ма че њи ма и до пу на ма би блиј ским тек сто ви ма. По зна те су Тол ко ва ја (Ра зу мљи ва), Пот пу на и Крат ка Хро но граф ска и Исто риј ска па ле ја.

789

То ком по сто ја ња че ти јих збор ни ка Осмок њиж ја и Пе ток њиж ја то ком Х–ХІV века7, као и то ком ре ви зи је тек ста, ску пља ле су се из ме не, ко је су до ве-ле до по ја ве не ко ли ко ре дак ци ја. До да нас смо ус пе ли да од ре ди мо три ре дак-ци је: ру ску, ју жно сло вен ску и хро но граф ску. Пр ве две – ру ску и ју жно сло вен ску из дво јио је по чет ком ХХ ве ка на ма те ри ја лу Књи ге По ста ња А. В. Ми хај лов8. На уч ник је по ме нуо и два пре пи са „по сред не гру пе“9. Не ки ис тра жи ва чи по-јед но ста вљу ју схе му, ука зу ју ћи са мо на ру ску и ју жно сло вен ску ре дак ци ју10. Али, углав ном је при хва ће на по де ла на три не јед на ке гра не. Ви де ти, на при мер, у ра до ви ма А. А. Пич хад зе, Фран си са Том со на, А. А. Алек се је ва и дру гих11. Ве ро ва ли су да је „по сред на гру па“ на ста ла услед про ве ре пре пи са ру ске ре-дак ци је са пре пи си ма ју жно сло вен ске12. Ипак, про це ду ра про ве ре у слич ним слу ча је ви ма тре ба да уо ча ва ве ли ки број за јед нич ких по нов них чи та ња, а че сто и кон та ми на ци је. Пре ма мо јим за па жа њи ма, оба обе леж ја по на вља ња у овој гра ни не по сто је. Шта ви ше, као ре зул тат пре ци зи ра ња ру ко пи сну тра-ди ци ју ова два пре пи са ко је је А. В. Ми хај лов свр стао у „по сред ну гру пу“ до пу ни ла су још три. Ко ла ци ја и по ре ђе ње ва ри јан ти при ли ком при пре ме за об ја вљи ва ње Књи ге из ла ска13 от кри ли су да је „по сред на гру па“ у ства ри са мо стал на ре дак ци ја, ко ја чу ва мно го пр во бит них чи та ња. Од но сно, тре ба је сма тра ти још јед ном – тре ћом ре дак ци јом Осмок њиж ја, као до пу ну ру ској и ју жно сло вен ској. С об зи ром на то да су у њен са став ушли спи ско ви Ју деј-ског хро но гра фа дру ге по ло ви не ХІІІ ве ка, озна ча вам је као „хро но граф ску“14.

7 То ком овог вре ме на пре пи си ва ни су збор ни ци би блиј ских књи га, ко ји су са чу ва ни до на шег вре ме на. Ста ри ји ру ко пис Пе ток њиж ја – Тро јиц ки број 1, РГБ ф. 304.І, со бр. Тро-ји це-Сер ги је ве ла вре број 1 – по че так XV века, ста ри ји текст 6–8 књи га Осмок њиж ја са чу ван је у Тро јиц ком број 2, крај XIV ве ка.

8 Ми хайло в А. В. Ис ку ство про у ча ва ња тек ста Књи ге По ста ња про ро ка Мој си ја у ста ро-сло вен ском пре во ду. Део 1. Па ри меј ни текст. Вар ша ва, 1912. С. 322–324; Ми хайло в А. В. Књи га По ста ња про ро ка Мој си ја у ста ро сло вен ском пре во ду. Вар ша ва, 1900–1908. Вып. 1–4.

9 По гле да ти: Ми хайло в А. В. Ис ку ство… С. 322–324. 10 Сла во ва Таяна, Би блейско то Осмок ни жие в съста ва на Ар хив ния хро но граф, с. 4;

Желязко ва Ве сел ка, Опи са ни е то на ски нията в ста робълга р ския пре вод на Кни га Из ход // Ки ри ло-Ме то ди ев ски сту дии, Кн. 18. С. 157 (прим. 26 и 27).

11 Пич хад зе А. А. Уз исто ри ју че ти јег тек ста... С. 13; Тhomson Francis, The Sla vo nic Tran sla tion… Р. 730. Алек се ев А. А. Фи ло ло шка кри ти ка сло вен ске Би бли је...У ра до ви ма Фран-си са Том со на и А. А. Алек се је ва „ру ска“ ре дак ци ја на зи ва се „ис точ но сло вен ском“.

12 Нпр.: Пич хад зе А. А. Уз исто ри ју че ти јег тек ста… С. 13; Тhomson Fran cis, The Sla vo nic Tran sla tion…P. 730.

13 Књи га из ла ска. Ста ро сло вен ски пот пу ни (че тиј) текст пре ма пре пи си ма XIV –XVI ве ка. Са чи ни ла Т. Л. Вил кул. М., 2015.

14 За пра во, ра ди ко ла ци је сам ко ри сти ла пет ру ко пи са хро но граф ске ре дак ци је: Тро-јиц ко Пе ток њиж је број 1 и број 45 (скра ће ни це Т1 и Т45) и Ар хив ски, Ви лен ски и Вар шав ски спи сак Ју деј ског хро но гра фа (Арх, Вил, Варш). Де вет спи ско ва ру ске ре дак ци је, укљу чу ју ћи и све ра не гру пе: Тро јиц ки број 2 и број 44 (Т2 и Т44), Ун дољ ског број 1 (Ун), До бро хо то ва број 13 (Дб) и по ред њих у ни зу чи та ња Тро јиц ки број 728 (ста ри ји спи сак Тро јиц ког хро но-гра фа). Упо тре бље но је не ко ли ко пред став ни ка ка сни је гру пе: МДА број 12 (Д), Си но даљ ни

Ову ре дак ци ју сам ис тра жи ла пре те жно на ма те ри ја лу Књи ге из ла ска и Ису-са На ви на15.

До зво ли те ми да ка жем не ко ли ко ре чи до дат но о хро но граф ској ре дак-ци ји (до дир ну ћу са мо ову гра ну, за то што она спа да у но ве об ра де, оста ло не ма по тре бе да обра зла жем). Ме ђу ино ва ци ја ма, у њој је уо че но ви ше од 40 из о ста вље них по је ди них ре чи и из ра за16. По ред то га, уо чен је низ лек сич-ких за ме на17. Број на по чет на чи та ња, са чу ва на су у хро но граф ској ре дак ци ји на „не па ри меј ним де ло ви ма“, од но сно у оним гла ва ма и сти хо ви ма ко ји су ушли у Па ри меј ник18. Они се по твр ђу ју по ре ђе њем са тек стом Сеп ту а гин те и дру гих ре дак ци ја ста ро сло вен ског пре во да. На ве шћу не ко ли ко та квих ва ри јан ти:

Изл.4:16 „а ты бо у де ши к не моу / бу ди єму к боу “ – у ру ској и ју жно-сло вен ској, ов де „яко бъ“ / „яко же бъ“, греч. αυjτω~/ε[ση /τα;προ;ςτο;νθ εοvν.

5:17 „праздныя деєте . празд ни єсте“ – у дру гим ре дак ци ја ма из о-ста вље не ре чи, на ве де не кур зи вом, по ре ђе ње са грч ки м σχολαvζε τε, σχ ολασταιvεjσ τε.

6:26 „со си лою ихъ“ – у дру гим „съ сла вою“, συνδυναvμει.11:10 „Мо и сеи же и Аронъ сътво ри ста всѣми зна ме нии / вся зна

менiа . и чюде са в земъли Еги петьстѣи“ – у дру гим хо ло граф ски из о-ста вљен цео из раз или ње гов део, грч ки Μωυση~ς δε;και;Ααρωνεjποιησανπαvντατα;σ ημει~αταυταεjνγη~Αιjγυvπτω.

број 915 Ге на ди јев ске би бли је (Гб), Бар со ва број 1 (Б1), НСРК F15 (Н); ка сна гру па са је вреј-ским гло са ма ни је ко ри шће на. Нај зад, че ти ри спи ска ју жно сло вен ске ре дак ци је, ко је се гру-пи шу на сле де ћи на чин: Се ва стја нов ски број 1/1431 (С) за јед но са Гри го ро ви ча број 1 (Гр) на спрам Ру мјан цев ски број 29 (Р) и Бар со ва број 3 (Б3).

15 Вил кул Т. Л. Ста ро сло вен ска Књи га из ла ска: че тиј текст и грч ки ори ги нал // Кне жев-ско до ба. Ла вов, 2012. С. 89–98; Вил кул Т. Л. Књи га из ла ска хор но граф ске ре дак ци је (Ју деј-ски хро но граф и Тро јиц ко Пе ток њиж је) // Спе ци јал не исто риј ске ди сци пли не. К., 2014. С. 504–516; Вил кул Т. Л. Ле то пис и хро но граф. Сту ди је из до мон гол ског ки јев ског пи са ња ле то пи са (хро ни ка). К., 2015. (гл.4).

16 По гле да ти: Изл.1:22 2:16 3:8 4:3 4:6 4:7 7:19 8:13(8:9). Тре ба об ја сни ти: дво стру ки бро је ви сти хо ва и по вре ме но гла ва, та мо где је ну ме ра ци ја Сеп ту а гин те и Ма со рет ског тек ста, од но сно, и са вре ме ног пре во да на ру ски и укра јин ски је зик се раз ли ку ју; ко ри шћен је ру ски Си но дал ни пре вод и укра јин ски И. И. Оги јен ко. Пр ви ста вља број гла ве и сти ха по Сеп ту а гин ти. Та ко ђе: Изл.8:17(8:13) 8:21(8:17) 9:9 9:21 9:34–35 10:2 10:9 12:23 16:16 16:33 17:14 19:2 21:10 21:35 22:5(22:4) 22:31(22:29) 26:21 27:14 30:32 33:2 34:6 35:19 36:21(39:14) 36:37 (39:29) 36:1d 36:3d 36:14(39:7)d 36:25(39:17)d 36:27(39:19)d 36:30–34(39:22–26)d 36:37(39:29)d 36:39(39:30)d 37:1(36:8)d. Слово d означава дуплиране сти хо ве.

17 На пр.: Изл.4:26 „сна“ вм. „дѣтища“, 5:13 „тщахо уся“ вм. „тъщахоу я“, 6:13 „из ве деть“ вм. „ис по у стить“ (εjξ απ οσ τει~λα ι), 8:3(7:28) „мѣста“ вм. „тѣста“; 8:5(8:1) „ло у коу“ вм. „ло угы“; 16:36 „трии мен ше“ вм. „трии мѣръ бѣаше“ (τω~ντριω~νμεvτρωνηjν). У по след њем слу ча ју, исти на, по сто је раз ли ке у гру па ма, али ва ри јан те Ју деј ског хро но гра фа и Т45 (у Т1 из о ста-вље но је сло во 72b) по ти чу очи глед но од за јед нич ког чи та ња: Т45 л.73; Вил л.108об.; Арх л.98d; Варш с.325b. Да ље, Изл.19:7 „вѣща“ вм. „завѣща“, 26:27 „за пад но моу“ вм. „зад не моу“ (τω~/οjπισθιvω), 28:29(28:33) „дѣля“ вм. „долѣ“, 39:11 „и быс точ номъ“ вм. „избыточ номъ“.Књи га из ла ска. Ста ро сло вен ски пот пу ни (че тиј) текст... С. 23–24.

18 У Па ри меј ник су укљу че на чи та ња Књи ге из ла ска из гла ва 1–3, 12–15, 24, 33–34 и 40.

790

18:10 «(и ре че) Ио торъ блгснъ гь. иж из ба ви люди своя от ро укы егу петьскы . и от ру ки фа ра оня» –са чу ва но је са мо ов де, ср. Ιοθο ρΕυjλογητο;ςκυvριοςο{τιεjξειvλατοτο;νλαο;ναυjτου~εjκ χειρο;ςΑιjγυπτιvωνκαι;εjκχειρο;ςΦαραω…19

На жа лост, хро но граф ска ре дак ци ја не ма тач на обе леж ја да ти ра ња, али не мо же на ста ти ка сни је од ње ног из дан ка у Ју деј ском хро но гра фу (ста ри на зив Ар хив ски хро но граф; око 1260. го ди не, очи глед но га ли циј ско-во лин-ског по ре кла). Ру ска ре дак ци ја у пот пу но сти се та ко ђе не мо же да ти ра ти, ипак ње на ка сни ја под гру па, пред ста вље на пре те жном ве ћи ном пре пи са, има до-дат ке из сред ње бо лан ског или Све то гор ске вр сте Па ри меј ни ка, очи глед но, нај ра ни је ХІІІ – по че так XIV ве ка. Ју жно сло вен ска ре дак ци ја ве ро ват но је на ста ла по сле ХІІІ ве ка. Ње ни ру ко пи си има ју до дат ке из Исто риј ског апо-кри фа, пре ве де ног са грч ког от при ли ке у ово вре ме20. Ком па ра тив ни ма те-ри јал ци та та из Осмок њиж ја у ста ро ру ској По ве сти о дав ним вре ме ни ма, на ста лој по чет ком ХІІ ве ка по ка зу је да се у тре нут ку ин тер по ла ци је на ве-де не три ре дак ци је још ни су по ја ви ле21.

Сва ка ре дак ци ја де ли се на под гру пе. Пре пи си ру ске су нај че шћи. Има их не ко ли ко де се ти на. Ка ко су ука за ли А. В. Ми хај лов и А. А. Пич хад зе, по сто је три гра не: ра на гру па, ка сна и ка сна са ста ро је вреј ским гло са ма. Хро но граф ска се де ли на две гра не: Тро јиц ку Пе ток њи жну и Ју деј ски хро-но граф. Ње них спи ско ва је укуп но пет и по де ла на гру пе ак ту ел на је са мо на ма те ри ја лу Пе ток њиж ја, по чев од Књи ге Ису са На ви на и оста је нам са мо Ју деј ски хро но граф. У ју жно сло вен ској ре дак ци ји та ко ђе се от при ли ке од-ре ђу ју две гру пе, пре пи са је ма ње од де се так22.

19 Де таљ ни је ви де ти: Књи га из ла ска. Ста ро сло вен ски пот пу ни (че тиј) текст... С. 24–25.20 Пи та ње пре во да је спо р но, ипак да нас се че сто по ми ње овај да тум. По гле да ти, на

при мер: Сла во ва Таяна, Исто риј ски апо криф и хор но граф ска тра ди ци ја // ΠΟΛΥΙΣΤΩΡ. Scrip ta sla vi ca. Ma ri o Ca pal do di ca ta. / Отв. ред. Кри сти а но Дид ди. М.-Рим, 2015. С. 257, 263.

21 Вілкул Т.Л. Ле то пис и хро но граф ... С. 418–429.22 А. В. Ми хај лов је на вео се дам ју жно сло вен ских пре пи са: Све то гор ски, Кру ше дол-

ски, Бе о град ски број 459, Ми ха но ви ча, Гри го ро ви ча број 1, Се ва стја но ва број 1/1431 и Ру мјан цев ски број 29 (Ми хайло в А. В. Ис ку ство, с. XXVI II, ХХХVI–ХХХVIII, ХLV, LХIII, LХХIV–LXXVI II, ССХСII). Где се на ла зе пр ва два ни је по зна то, Бе о град ски је из гу бљен, Ми ха но ви ча да нас у: Би бли о те ка Хр ват ске ака де ми је на у ка и умет но сти број IIIс17. У из-да њу ста ро бу гар ског пре во да 12 ма лих про ро ка на вед но је пет ју жно сло вен ских пре пи са ко ји са др же Осмок њиж је (Зла а но ва Р. Кни га на два на де сет те про ро ци с тълко ва ния [Старо-българ ският пре вод на Ста рия За вет / Под общата ре дак ция и с въве де ние от С. Ни ко ло ва. Т. 1].Со фия, 1998.С. XXI–XXV, пре ди сло вие Све тлины Ни ко ло вой). Са вре ме ни ис тра жи-ва чи убра ја ју та ко ђе Бар со ва број 3 и Би бли о те ке Ру мин ске АН број 85. Хр ват ске АН IIIс17 и Ру мин ске АН број 85 ни су ми до ступ ни. А. В. Ми хај лов је по де лио ру ко пи се ове ре дак-ци је на гру пе. Сма трао је бли ске јед не дру ги ма Се ва стја но ва и Ру мјан цев ски (Ми хайло в А. В. Ис ку ство…, с. LХХVII), што ипак не по твр ђу је ана ли за раз ли ка. Ра ди се о то ме што је на уч-ник узи мао у об зир не то ли ко сам текст, ко ли ко број не под о дељ ке у ру ко пи си ма те ре дак-ци је. Чи ни се да тек сту ал ни мар ке ри омо гу ћа ва ју да се уста но ви бли скост Се ва стја но ва

791

792

У свим овим раз ли чи тим вер зи ја ма че ти јег пре во да про на ла зи мо „не-четьи“ до дат ке, уне те то ком по сто ја ња тек сто ва. По себ но, на ро чи то мно го до пу на пре пи си ва чи су уне ли из па ри меј них вер зи ја раз ли чи тог вре ме на. Тре ба на по ме ну ти да су да ља за па жа ња на пра вље на углав ном на ма те ри-ја лу Књи ге из ла ска23.

На пр ви по глед, па ри меј не ва ри јан те од ра жа ва ју опи пљи во „ста ри ји“ слој је зи ка. На при мер, Изл. 1.10 „ег да ся ло у чить /ло у чится / сло у чится/ намъ рать“ Т44 Ун Дб + Т45 + Арх Вил Варш на спрам „внег да аще приклю-читься намъ брань“ Т1 + Д Гб Б1 + С Гр Р Б3. По след ње из гле да ста ри је.

Слич но, Изл.1.14 „вре жа хоу жизнь“ Вил Арх Варш Т45 Т44 Ун Дб на-спрам „осъкорбѣ / оскръбляахоу жи вотъ“ Т1 и Гр С Р Б3, и још у јед ној гру пи „болѣзньноу жизнь тѣм творяхоу“ (Д Гб Б1 О). „Оскръбляти“ и „жи вотъ“ при вид но су ста ри ји. Још пар слич них при ме ра:

Изл.1.14 „дѣлесы по рокыми “ Т44 У + Вил Арх Варш Т45 Дб на спрам „дѣлы же стокыми “ Т1 С Гр Р Б3, као и „въ дѣлехъ же стокыхъ“ Д Гб Б1 О.

Изл.1.14 „гли ною и ла ины“ Т45 Т44 Дб + Арх Вил Варш на спрам „берньемь и плин фомь“ Т1 + С Гр Р Б3 + О; „ка ломь и бер ни емь“ Д Гб Б1.

На су ми це сам узе ла не ко ли ко слу чај них чи та ња са са мог по чет ка, из два сти ха пр ве гла ве ста ро сло вен ског пре во да Књи ге из ла ска. Иста ова ква сли ка уо ча ва се то ком от при ли ке тре ћи не тек ста Из ла ска, од но сно, за пра во у свим де ло ви ма ко ји су ушли у Па ри меј ник. По ред то га у 15. гла ви Пе сма Мој си је ва са чу ва на је та ко ђе у две основ не вер зи је: у че ти јем и у по зајм ље-ном из Псал ма. По но во че ти ји чи та ња ов де су су прот ста вље на, ре кло би се, „ар ха ич ни јим“ псал тир ским.

Упо ре ди ти., на при мер., Изл. 15.3 „го сподь съкро у шая ра ти“ на спрам „...бра ни“; Изл.15.4 „оро у жие фа ра о не“ на спрам „ко ле сниця фа ра оня“ итд.

Од ре ђи ва ње од но са пре ма Па ри меј ни ку и Псал му се ком пли ку је, по ред све га оста лог, ти ме што се че сто че ти ји чи та ња на ла зе у ма њем бро ју пре-пи са. На уч ни ци XIX – по чет ка ХХ ве ка сма тра ли су да сред њо ве ков ни пре-во ди о ци ни су има ли по тре бе да по но во пре во де фраг мен те, ко је су већ пре ве-ли њи хо ви прет ход ни ци, сло вен ски апо сто ли Ћи ри ло и Ме то ди је и њи хо ви уче ни ци. И, сход но то ме, го то ви пре во ди и слу жбе них књи га сма тра ли су се укљу че ним у плат но че ти јег тек ста са ми ни мал ним из ме на ма. Ово ми шље-ње по ста ло је тра ди ци о нал но24, али ова кво, углав ном, ра ци о нал но ра су ђи-ва ње, оспо ра ва ју за па жа ња о ру ко пи сној тра ди ци ји. За хва љу ју ћи де таљ ном

број 1/1431 Гри го ро ви че вом број 1, док Бар со ва број 3 и Ру мјан це ва број 29 пред ста вља ју дру гу под гру пу. Али, на рав но, ово пи та ње мо же се још по ја сни ти.

23 Из не ла сам раз ли ке и у тек сту Књи ге Ису са На ви на, али у по след њој слу жбе них чи та ња има са свим ма ло. У Па ри меј ник су увр ште ни ци та ти са мо из две гла ве, Ис. Нав. 3 и 5, ко ји су оста ви ли тра га са мо у ју жно сло вен ској ре дак ци ји. При том, исти на, па ри меј не за ме не по сто је у апо кри фи ма.

24 По гле да ти Зла та но ва Р. Кни га на два на де сет те…, с. 26; Еван ге лие от Ио ан на, с. 19, прим. 27; Алек се ев А. А. Че тиј пре вод св. Ме то ди ја ме ђу Слу жбе ним и Тол ко вим тек сто ви ма Све тог Пи сма код Сло ве на // Sympho Si um meto di a num. Be i tra ge der In ter na ti o na len Ta gung in

793

про у ча ва њу Књи ге из ла ска и за па жи ња ма о дру гим де ло ви ма Осмок њиж ја ис по ста ви ло се да је у раз ли чи тим ко дек си ма ко ри шћен Па ри меј ник раз-ли чи тих вр ста. По ред то га, у ре дак ци ја ма че ти јег тек ста као и у по је ди ним ру ко пи си ма уве де не су не по ду дар не гру пе слу жбе них чи та ња (истих гла ва и сти хо ва). По себ но је А. А. Пич хад зе уо чи ла да у ра ној гру пи спи ско ва ру ске ре дак ци је по сто је де ло ви, где у свим пре пи си ма ра не гру пе не по сто је по зајм-ље ни це из Па ри меј ни ка у гла ва ма 1–3. Не ка об ја шње ња уне та су та ко ђе у мо је из да ње ста ро сло вен ског пре во да Књи ге из ла ска25.

У ве о ма по јед но ста вље ном пред ста вља њу по ка за те љи по нов ног укљу-че ња па ри меј них чи та ња су сле де ћи. Као пр во, као што је већ би ло ре чи, не ста бил не гру пе пре пи са ко је по др жа ва ју па ри меј не ва ри јан те. Код нас је то пред ста вље но не ком гру пом ру ске ре дак ци је (ра на), у дру гом слу ча ју још јед на ру ска (ка сна), или по је ди на чи та ња ју жно сло вен ске, или ју жно сло вен-ске за јед но са ру ском, ве о ма рет ко хро но граф ске. По ред то га, у ру ској ре дак-ци ји упо тре бљен је пр вен стве но ка сни Све то гор ски или сред ње бу гар ски тип Па ри меј ни ка. До дат но, лек сич ки са став тих ва ри јан ти, ко је су од ре ђе не као че ти ји, по ду да ра се са дру гим књи га ма Осмок њиж ја, где је ма ње па ри-меј них до да та ка из објек тив них раз ло га. По след ње ми до зво ли те да илу стру-јем ма кар јед ним при ме ром. Прет по ста вља ло се да је „оро у жие“ по нов но чи та ње, а пр во бит ним тре ба сма тра ти „ко ле сниця“. Али пр во је уо че но не са мо у Књи зи из ла ска, већ и у Ису са На ви на 11:4 11:6 и др. На кра ју, у по је-ди ним спи ско ви ма по сто је по на вља ња, или кон та ми на ци ја че ти јих и па ри-меј них чи та ња. Ра ди се пр вен стве но о два ру ко пи са, Тро јиц ког број 1 и До бро-хо то ва број 13. По тле да ти Т1 у Изл. 2.5 „при де же… на рѣку ку патьсѧ჻Сни де дщи фа раѻно ва измытъсѧ на рѣку“; 13.16 „да бу деть зна ме ние… и не ѻсла-бле ни ѻсла бле но … И да бу деть въ зна ме ниє. не дви жи моѻвц ею предѻчи ма тво и ма ру кою крѣпкою из ве де нас гь“ (кур зи вом су из дво је ни па ри меј ни до да ци). По ве за на чи та ња по ја вљу ју се обич но на гра ни ца ма па ри меј них и че ти јих фраг ме на та. Нај ве ћа кон та ми на ци ја је у 40. гла ви где је пре пи си вач Т1 пре шао на па ри меј ну вер зи ју, сти гао са из ла га њем ско ро до кра ја Књи ге из ла ска (40:35), за тим се вра тио на стих 40:8 и на ста вио да ко пи ра већ че тиј текст. Уо ста лом, слич на сли ка уо ча ва се и при ли ком ко пи ра ња Књи ге По-ста ња, где пре ма ис тра жи ва њи ма Ми хај ло ва, у Тро јиц ком број 1 та ко ђе по сто је кон та ми ни ра ни де ло ви26. У дру гом спи ску, До бро хо то ва број 13, кон та ми на ци је се обич но огра ни ча ва ју на по је ди не ре чи, по гле да ти: Изл.12:7 „клѣтемъ и в’ домѣх“, 14:25 „колеснiца их. и ѡрүжѧ“. До по ја ве кон та ми на ци ја ов де до шло је очи глед но због то га што пи сац ни је раз у мео рет ку лек си ку. На

Re gen sburg (17. bis 24. April 1985) zum Ge den ken an den 1100. To de stag des hl. Met hod / Hrsg., vonK. Trost, E. Volkl, E. We del. Ne u ried 1988. S. 569, 572–573.

25 Пич хад зе А. А. Уз исто ри ју че ти јег тек ста, с. 19–20; Књи га из ла ска. Ста ро сло вен ски пот пу ни (че тиј) текст... С.18-23. Тре ба до да ти, Тро јиц ки број 45, Тро јиц ки број 44, До бро хо-то ва број 13 увр ште ни су у на уч ну упо тре бу за хва љу ју ћи ис тра жи ва њи ма Осмок њиж ја А. А. Пич хад зе и у ње ним ра до ви ма До бро хо то ва број 13 на ве ден је под ста ром ши фр ом БАН: 11.8.4.

26 Ми хайло в А. В. Ис ку ство… С. LХII.

794

при мер, „ору жие“ у си ме о нов ском пре во ду зна чи ’ко ле сницы’, али за пре пи-си ва ча XVI ве ка реч је већ има ла дру го зна че ње, бли ско са вре ме ном ру ском.

На рав но, го ре на ве де но пред ста вља ве о ма гру бу и, та ко ре ћи, ис пра вље-ну сли ку. У ствар но сти пут за од ре ђи ва ње че ти јих и па ри меј них ва ри јан ти да ле ко је сло же ни ји. При ли ком ис тра жи ва ња би блиј ских књи га че ти јег ти па по не кад до ла зи до па ра док сал не си ту а ци је – из вор ни текст се од ре ђу је „од оног на су прот“, од но сно као за пра во че ти ји од ре ђу ју се ва ри јан те ко је се раз ли ку ју од па ри меј них. За хва љу ју ћи кри тич ком из да њу А. А. Пич хад зе, слу жбе на чи та ња Из ла ска де таљ но су од ре ђе на и вра ћа ју се у пр во бит но ста ње по у зда но, без об зи ра на то што је Па ри меј ник по знат у де се так пре-пи са раз ли чи тих пре пи са раз ли чи тих ре дак ци ја и гру па27 (нај зна чај ни ја у на шем слу ча ју је по де ла на из глед ста ри и из глед ка сни, сред ње бу гар ског пе ри о да28). Што се ти че из вор них че ти јих чи та ња, упра во код њих на ста ју те шко ће, за то што сви пот пу ни пре пи си са др же не ке па ри меј не до дат ке и не ма ни јед ног ко дек са са „ап со лут но чи стим“ че ти јим тек стом. Та ко ђе не ма ни јед ног пре пи са ко ји би био са чу ван цео. И по ред све га, сло вен ски пре вод че сто од сту па од грч ког тек ста. При том по ре ђе ње са Сеп ту а гин том не да је од го вор на пи та ње ко је је чи та ње пр во бит но или, обр ну то, по нов но, за то што тре ба би ра ти из ме ђу си но ним ских из ра за, од ко јих сва ки у пот пу но сти од го ва ра ори ги на лу. По сто ји ри зик да се че ти ји ма сма тра ју по нов на чи та ња или, обр нут но, да се ели ми ни шу као по гре шна по чет на од сту па ња пот пу ног пре во да од грч ког.

Нај по у зда ни ји основ за раз ли ко ва ње по чет ног че ти јег пре во да и па ри-меј них до да та ка је текст упра во хро но граф ске ре дак ци је, ко ји по др жа ва ју дру ге ра не вер зи је29. У че ти ри од пет хро но граф ских спи ско ва па ри меј ни до да ци су рет ки. По ред то га, они се раз ли ку ју прак тич но у свим ру ко пи си ма, од но сно гра ни це по зајм ље ни ца из Па ри меј ни ка се не по ду да ра ју. Чак у бли-

27 Пре ма про це на ма А.А. Пич хад зе по сто ји око 70 ко дек са Па ри меј ни ка: Пич хад зе А. А. Ти по ло ги ја па ри меј них чи та ња. На жа лост, за ме не је оста ло не до ступ но из да ње Бео град-ског па ри меј ни ка. По гле да ти та ко ђе: Čermák Václav, Zu der ne u e re n Er for shung, s. 333–347; Čermák Václav, Kno vĕj šimvýzkumůmpřekladuslovanského Parimejníku (Nadedicí Bĕ le hradského Parimejníku). По след њи текст по сто ји са мо у ин тер нет вер зи ји:http://www.aca de mia.edu /2970161/ K_no vej sim_vyzku mum_pre kla du_slo van ske ho_pa ri mej ni ku_Na d_edi ci_Be le hrad ske ho_pa ri-mej ni ku_).

28 По ре ђе ње о ка сном об ли ку (пре ма из да њу А. А. Пич хад зе – ка сне ре дак ци је) Па ри-меј ни ка: „На ста нак ове ре дак ци је, очи глед но тре ба по ве за ти са ра дом бу гар ских пи са ра на Све тој Го ри или у Кон стан ти но по љу у XI I I –XIV ве ку“, Пич хад зе А. А. Књи га Из ла ска, с. 5.

29 Упо ре ди ти, на при мер, раз ли ке у Изл. 12.1–12.11. Уза стоп но се по ду да ра ју вер зи је Ју-деј ског хро но гра фа, Тро јиц ког број 45 и До бро хо то ва број 13 (по след њи спи сак при па да ра ној гру пи ру ске ре дак ци је, са вр ло ма ло па ри меј них до да та ка у Изл. 12.6–12.7), као и по је ди на чи та ња ју жно сло вен ске ре да ци је (упо ре ди ти Изл. 12.3, 12.5–12.7 и 12.10). При том, за ме на слу жбе ном вер зи јом, чи та ње ве чер ње слу жбе Ве ли ке су бо те, уза стоп но је оба вље на у ве ћи ни спи ско ва ру ске ре дак ци је и у Тро јиц ком број 1, али у Т1 пре ма ста ром из гле ду Па ри меј ни ка, а у ру ској ре дак ци ји, пре ма по след њем Све то гор ском из гле ду. У ју жно сло вен ској ре дак ци ји у овом де лу ни је до след на ис прав ка пре ма ста ром Па ри меј ни ку. Књи га из ла ска. С. 121–123.

795

ским спи ско ви ма је дан дру гом Ју деј ског хро но гра фа слич не су са мо ва ри јан-те Ар хив ског и Вар шав ског спи ска, али већ па ри меј ни до да ци у Ви лен ском и Ар хив ском су раз ли чи ти. Из у зе так у овом „че ти јем“ ни зу је Тро јиц ки број 1, ко ји те жи су прот ном по лу. Ов де су тач но од ра же на чи та ња ста ре вр сте Па-ри меј ни ка, укљу чу ју ћи и слу ча је ве ка да сви оста ли спи ско ви свих ре дак ци-ја и гру па пра те че ти ју ва ри јан ту30. Што се ти че хро но граф ске ре дак ци је у пот пу но сти, су де ћи по све му, па ри меј не из ра зе уне ли су по је ди ни пи сци не за ви сно је дан од дру гог, већ при ли ком ства ра ња ру ко пи са ко ји ма рас по-ла же мо. Очи глед но су их пи сци уно си ли по се ћа њу, за ме њу ју ћи текст ко ји пре пи су ју уо би ча је ни јим слу жбе ним. Не дво сми сле но се мо же твр ди ти да слич ни до да ци не по ти чу од про то гра фа ре дак ци је.

У ју жно сло вен ској ре дак ци ји про ве ра са па ри меј ним чи та њи ма оба вље-на је не до след но. При лич но су че сти слу ча је ви ка да се у јед ном сти ху сме-њу ју оба ти па тек ста: слу жбе ни и че тиј. Ипак, при том је про це нат па ри меј них по зајм ље ни ца да ле ко ве ћи не го у ве ћи ни пре пи са хро но граф ске ре дак ци је. Слич на сли ка уо ча ва се у 15. гла ви – у оном ње ном де лу ко ји од го ва ра би блиј-ској пе сми Псал ма (Изл. 15.1–21). Уко ли ко се на по чет ку при лич но тач но по на вља псал тир ска ва ри јан та 1. пе сме Мој си је ве слич но ру ској ре дак ци ји, на да ље у сти хо ви ма Изл. 15.7–15.9 и 15.13–15.19 ва ри јан те се по ду да ра ју са чи та њи ма хро но граф ске ре дак ци је. Тре ба да по ми сли мо да упра во они од-ра жа ва ју из вор ни че тиј пре вод31. У ју жно сло вен ским пре пи си ма упо тре бљен је Па ри меј ник ста рог из гле да, не ма из ра жај них чи та ња, ко ји би сиг на ли зи-ра ли о про ве ри пре ма Све то гор ском или сред ње бу гар ском ка сном из гле ду32.

Ру ска ре дак ци ја у од но су на Па ри меј ник је ра зно род на, у ње ним раз-ли чи тим под гру па ма (ра ној и ка сној) при јем чи та ња се раз ли ку је. Рет ке су по зајм ље ни це из ка сног Па ри меј ни ка са мо у јед ном из пре пи са – До бро хо-то ва број 13. Иа ко се у ње му сре ћу до да ци по је ди них ре чи и из ра за из слу-жбе них вер зи ја Из ла ска, они се, сем не ко ли ко из у зе та ка, тек сту ал но не по ду да ра ју са чи та њи ма свих оста лих пре пи са ру ске ре дак ци је и, зна чи, уве-де ни су у ка сној фа зи по сто ја ња тек ста33. Обе леж је ко је раз ли ку ју дру ге

30 Ми сли се на за ча ла Сре те ња Го спод њег (из гл. 13 Из ла ска), Ве ли ког Че тврт ка (из гл. 19), Пре о бра же ња Го спод њег (са мо из гл. 24) и Ва ве де ња Бо го ро ди це у Храм (из гл. 40). Ови де ло-ви у свим спи ско ви ма ру ске и ју жно сло вен ске ре дак ци је оста ју пре те жно или пот пу но че ти ји.

31 Фран сис Том сон пи ше о то ме да би блиј ска пе сма у Књи зи из ла ска има соп стве ну тек сту ал ну исто ри ју као део Псал ма: Тhomson Francis, The Sla vo nic Tran sla tion, р. 735. За ис-тра жи ва ча оста ла су не по зна та чи та ња хро но граф ске ре дак ци је и чи та ња ју жно сло вен ске ко ја се де ли мич но по ду да ра ју са њи ма. Тре ба до да ти да су нај бли жа до да тим у пре пи се Из ла ска чи та ња ре дак ци је, ко ја је пред ста вље на у Си нај ско-Бич ков ском Псал му, по гле да ти: An Early Sla vo nic Psal ter from Rus’, Ed. Moshé Alt ba u er and Ho ra ce G. Lunt. Cam brid ge, Mas-sac hu setts, 1971. Vol. 1. Р. 142–143 (f.133r-v).

32 Не ке лек сич ке слич но сти ју жно сло вен ске ре дак ци је са ка сним Па ри меј ни ком мо гу се об ја сни ти ути ца јем дру гог из вор ни ка ко ји је при ву као ју жно сло вен ског пи са ра – Исто-риј ски апо криф. Ње го ва лек си ка слич на је ка сном из гле ду па ри меј ног тек ста.

33 По ред то га, до да ци су ура ђе ни и из ста рог и из ка сног из гле да слу жбе ног тек ста. На тај на чин, ни је ис кљу че но да је упли та ње у текст оба вље но у два ко ра ка или пре ма два ко дек са.

796

пред став ни ке ра не гру пе ове ре дак ци је, Тро јиц ког број 44 и Ун дољ ског број 1 је то што у Изл.1.1–20, 2.5–10, 2.11–22, 3.1–8, од но сно у за ча ли ма Ве ли ког по не дељ ка, Ве ли ког уто р ка, Ве ли ке сре де и Бла го ве сти, ни је оба вље на про-ве ра са Па ри меј ни ком и на тај на чин, остао је ско ро не до дир нут че тиј текст. Ипак, слу жбе на чи та ња на во ђе на су ов де у Изл.12.1–16.1, где су од го ва ра ју ћи фраг мен ти у пот пу но сти за ме ње ни па ри меј ним ка сни јег из гле да. У ка сној гру пи ру ске ре дак ци је про ве ра са слу жбе ним чи та њи ма оба вље на је по ступ но34 пре ма по след њем из гле ду Па ри меј ни ка. Уоп ште, у ру ској ре дак ци ји па ри меј-не по зајм ље ни це че шће су уво ђе не у ве ли ким бло ко ви ма, че сто об у хва та ју ћи за ча ла у пот пу но сти. Ма да, као и у ју жно сло вен ској ре дак ци ји, на и ла зи мо на слу ча је ве кон та ми на ци је у јед ном сти ху и че ти јег и па ри меј ног из гле да тек ста35. На тај на чин, у ру ским пре пи си ма че тиј текст се рав на углав ном по сред ње бу га р ском или Све то гор ском ка сном из гле ду Па ри меј ни ка, у по-след њој гру пи, очи глед но, у ви ше на вра та. По сто ја ње ова квог све до ка као што је До бро хо то ва број 13 по ка зу је да ова из ме на не до во ди до ар хе ти па. По ред то га, у ру ској ре дак ци ји у чи та њи ма 15. гла ве из вр ше на је пот пу на за ме на би блиј ском пе смом Псал ма.

Све го ре на ве де но тре ба да зна чи да је ста ро бу гар ски пре во ди лац ура-дио пре вод це лог Осмок њиж ја и тек су ка сни је са ста вља чи ре дак ци ја и пре-пи си ва чи, сва ки за себ но, за ме њи ва ли че тиј текст слу жбе ним. За то ће ов де би ти без у спе шни по ку ша ји да се од ре де ста ри ја чи та ња пре ма „ар ха ич но сти“ је зи ка. Као што зна мо, Па ри меј ник је са чу вао де ли мич но „до пре слав ски“ ста ри ји пре вод. Ипак у че ти је пре пи се ко ји су до шли до нас (или за јед нич ки про то гра фи од ре ђе них гру па пре пи са) од ре ђе ни па ри меј ни до да ци уно си ли су се ка сни је, не го што је на ста ла са ма пре слав ска че ти ја вер зи ја тек ста Осмок њиж ја и, сход но то ме, слич на чи та ња су по нов на. На тај на чин, чи сто лин гви стич ка про це на ар ха ич но сти и ино ва ци је мо же да обо ри тек сто ло шка по де ша ва ња, што тре ба узе ти у об зир у ра ду.

На кра ју, као што сам и ре кла у уво ду, окре ну ће мо се Га ли циј ско-Во-лин ском ле то пи су, ле то пи сном тек сту ју го-за пад но-ру ског по ре кла ХІІІ ве ка. На уч ни ци су на пра ви ли мно го по ку ша ја да од ре де ње го ве са ста вља че, све до ре кон струк ци је за пи са по је ди них ау то ра. Али струч ња ци се сла жу са мо у јед ном – ле то пис се са сто ји од два основ на де ла: „га ли циј ског“ и „во лин ског“. У ви ше на вра та при ме ћи ва ли су пот пу но раз ли чит је зик оба

34 Че тиј текст, исти на, са чу ван је у пе ри ко пи ма 1. ве чер ње слу жбе Пре о бра же ња Го-спод њег и Ва ве де ња Бо го ро ди це, ма ло па ри меј них до да та ка је и у пе ри ко пу 1. ве чер ње слу жбе Сре те ња Го спод њег.

35 Це ло куп на сли ка ре кон стру и са на је за хва љу ју ћи ис тра жи ва њи ма А. А. Пич хад зе и ја сам је пре ци зи ра ла. Ис тра жи вач ука зу је на то да у ра ној гру пи уоп ште не ма тра го ва Па ри меј ни ка ка сног из гле да, по гле да ти: Пич хад зе А.А. Уз исто ри ју че ти јег тек ста, с. 17, 21; Пич хад зе А. А.Уз исто ри ју сло вен ског Па ри меј ни ка, с. 162–170. Као што је већ би ло ре чи, то је де ли мич но тач но са мо за је дан од пре пи са (До бро хо то ва број 13), а за це лу ра ну гру пу ру ске ре дак ци је са мо за гла ве 1–3, али у гла ва ма 12–15 по сто је до да ци из ка сног Па ри меј ни ка.

де ла36. При том, вре мен ски пе ри од из ме ђу њих из но си 30 го ди на или мо жда чак и ма ње (око 1265. год., око 1290. год.), а раз ли ке су ве о ма бит не (за век и по и ви ше!). Да нас се већ мо же по ну ди ти об ја шње ње за ова кву чуд ну по-ја ву. Чи ни се да је раз лог ко ри шће ње раз ли чи тих ау то ри та тив них узо ра ка. Уко ли ко је у „га ли циј ском“ де лу основ ни из вор и мо дел за ими ти ра ње Ју-деј ски хро но граф или хро но граф ски тек сто ви, ко ји су ушли у ње га, он да ће за «во лин ски» део то би ти Ки јев ски ле то пис са по чет ка ХІІІ ве ка.

У пр вој по ло ви ни ле то пи са текст се бу квал но ша ре ни од ци та та и ими-та ци ја хро но гра фи је. До зво ли те ми да на ве дем са мо два при ме ра ути ца ја тек сто ва Ју деј ског хро но гра фа. У члан ку 1226. год. ка рак те ри сти ка бо ја ри-на Жи ро сла ва бу квал но је пре пи са на ка рак те ри сти ка Јо ва на из Ги ска ле у Исто ри ји Ју деј ског ра та Јо си фа Фла ви ја.

ПСРЛ, т. 2, стб. 748 „бѣ бо ло у кавыи льстѣць на ре ченъ . и всихъ стро по тли вее. и ложь пламянъ все и ме нитыи оцмь до брымъ . оу божьство . во-збраняше зло боу его . лъжею пи та шеся языкъ его . но мо у дро стию во зло жа ше вѣроу на лжюу . красяшеся лестью па че вѣнца. лже и менѣць за не прелщаше . не ток мо чюжихъ но и сво ихъ возлюбленых. име ния ра ди ложь (то го бо дѣля жа да ше быти оу Изясла ва)»

Исто ри ја Фла ви ја, кн.2, гл.21, Арх л.408в.3-15: льстѣць на ре ченъ . и всихъ стро по тли вее . и ложь пламѧнъ все и ме нитыи ѡцмь до брымъ . оу божьство . во збранѧше зло боу его . лъжею пи та шесѧӕзыкъ его . но мо у дро стию во зло жа-ше вѣроу на лжюу . красѧшесѧ лестью па че вѣнца . лже и менѣць за не прелщаше не ток мо чюжихъ но и сво ихъ возлюбленых . име ниѧ ра ди .

У члан ку 1265. год. уо ча ва мо ути цај не ко ли ко раз ли чи тих тек сто ва, та ко што се ау тор ски по че так ле то пи сца ма ни фе сту је и ве за ма ме ђу њи ма и ма лим до пу на ма.

ГВЛ 1265, ПСРЛ, т. 2, стб. 863 „Явися звѣзданавосто цѣ. хво ста тая обра зомъ страшн ымъ. ис поущающе от се бе лоучѣ ве ликы си же звѣзда нарѣчаеться вла са тая. от ви дѣния же сея звѣзды страхъ обья вся члвкы и оу жасть. хи трѣчи же смо трѣвше та ко ре ко ша. оже мятежь ве ликъ бо у деть. в земли. но бъ спсть своею во лею и не быс нич то же“.

Исто ри ја Фла ви ја: „ста звѣзда. над гра домъ, по доб на ко пию. и пребы лѣто все. еи же имя коми тисъ на ре че маа вся вла сатая“ (Арх л. 459б.20–23);„им же мо у дре ци прилѣжно смо трев ше на ре ко ша и по упъ зе мли“ (Арх, л. 411в.13–14);„лютъ же страхъ и оу жасъ напа де на гра жаны“ (Арх, л. 407 в.9); „лютъ же страхъ и оу жасъ на па де на люди“ (Арх, л. 424 а.2).

Хро ни ка Амар то ла, Ис трин, Књи ге, т. 1, с. 536 „явися звѣзда ве лиа, ло у ча на въстокъ ис поущаа “;с.262 „явися звѣзда надъ градомь обра зомь копья“;с.421 „И звѣзда явис ве лиа на за паднѣи странѣ свѣтла, выспрь ис поущаа ло у ча. юже име но-ва хоу Лам па дию. рек ше бли-стан ни цоу“;с.541 „звѣзда явисяве лияот за па да. ко пи и ни ка его на ри ца-хоу“.

Хро ни ка Ма ла ле, Ис трин 1994, с. 348 (кн.17, гл.1) „въ на ча токъ же цср тва его взыиде в ве черъ на въстокъ слнца стра шна звѣзда къми тисъ. яже бѣ про сти рающило учя до лоу. юже дро у зии глахоу по го ния. бояхо уся“.

36 По гле да ти, на пр., но ви рад у овом правцу И. С. Јур је ве, где је ра све тље на и ли те ра-ту ра пи та ња: Юрьева И. С. Лин гви стич ки па ра ме три сти ли стич ких раз ли ка из ме ђу Га ли циј-ског и Во лин ског ле то пи са // Ста ри књи жев ни спо ме ни ци Га ли циј ско-Во лин ске кне же ви не: исто риј ско-фи ло ло шка ис тра жи ва ња. Olo mo uc, 2016. С. 65–77.

797

798

Исто вре ме но за „во лин ски“ део уо би ча је но су са др жај на пре пли та ња са Ки јев ским ле то пи сом и ре ђе са По ве сти о дав ним вре ме ни ма. Слич но, по сто је бу квал но пре пи са ни па су си, ма да ве ћи део ипак чи не об ра ђе ни ми-кро ци та ти. На при мер, у члан ку 1289. год. мо же мо про чи та ти

928И37 „они же ѣхавъ-ше къ Юрьеви князю цѣло ва ша крстъ на томъ ре ко у че ка ко не до ста неть стрыя тво е-го иномытвои и го родъ твои а ты нашь князь… Мьсти сла воу же ре ко-ша боярѣ его. и брат ни бояре. гсне сновѣць твои ве ли коу со ро мо-тоу во зло жи на тя тобѣ далъ бъ ибратъ твои и млтва дѣда тво е го и оца тво е го мо жемь гсне го ловы своѣ по ло жи ти за тя и дѣти на ши.

Упо ре ди ти.: 1146 320–321И „они же вси цѣло ва ша. к не моу крстъ // ре ко у четына мъ кнзь“, 322И братъ твои кнзь и ты и на томъ цѣло-ва ше. вси кияне хрстъи с дѣтми, 323И „и ре ко ша емоу ты нашь кнзь“, 1148 366И ре ка имъ та ко. вы еста ко мнѣхрстъ цѣло ва ла на томъ. оже, 367И а вы есте на томъхрстъ цѣло ва ли. ако, 370И „они же ре-ко ша. ты наш кнзь ты наш Во ло ди миръ. ты наш Мьсти славъ“, 1150 401И но ты нашь кнзь ко ли си нь /ХП ни/ бу де ши амы с то бою, 1159 494И на том бо цѣло ва ли бяше хрстъ к не му . яко ты нам кнзь еси…;1149 375И /ре чи Ју ри ја Дол го ру ког/ „снвець мои Изяславъ на мя при шедъ. во лость мою по во е валъ. и по жеглъ… и со ромъна мявъзло-жилъ“, 1152 451И „со ромъ на обою възло жилъ наю“…;1140 306И а то ми былъ бъ далъ, 1147 359И тобѣ бъ далъ верхнюю землю, 1151 429И а си лу имѣю. и бъ ми далъ;1149 1149 324Л–390И „и млтвою дѣда сво е го“, 1169/1172 360Л–558И „но бъ от ца его млтвою из ба ви его от смрти“, 1171/73 363Л–563И „и дѣдня и отня млтва“;1151 427И „хо чемъ же за от ца ва ше го. за Вячьсла ва и за тя“… го-ловы своѣ сло жи ти, 437И „нын же от це хо чемъ го ловы своя сло жи-ти за тя“; 1153 466–7И „а хо чемъ за от ца тво ег чсть. и за твою // го ловы своя сло жи ти“; + ПВЛ 1015 г. 132Л при зва Путшю. и выше-го родьск ыѣ болярьцѣ… мо жемъглавы своя сло жи ти за тя.

933И и быс радстьве ли-ка тог да людемъ се вос кр сние гсне а се княже сѣде ние, миръдер жа со кол-ными сто ро на ми сляхы и с нѣмци сли твою одер жа землю свою ве-ли че ствомъ.

1160 504И и быс людемъ двоя ра дость. и въскр сние гне и кнже сѣде ние;ПВЛ 996 126Л и бѣ жи ва съ князи окол ни ми ми ромь. съ Бо ле сла вомь лядьскымь. и съ Сте фа номь оу грьск ымь. и съ Ан дри хомь чешь-скымь; + 1140/1139 304И-307Л самъ хотяше землю всю дер жа ти, 305И-307Л всю землю ро у скоую. дьржа чи, 1155 479И сну мнѣ с кимъ ру скую землю оу дер жа ти с то бою; 1197 703И со зданѣ еи бывши… княземь… высо тою же и ве ли че ствомъ. и про чимъ оу кра ше ни емь. всѣмъ и дивъ. оу до бренѣ, Фла вий Арх л.458в.19-23 дѣло ве ли ка рыда ния до сто и на. прѣдив не и ши всѣхъ ели ко слыша хомъ и видѣхомъ и създа ни емъ и ве ли че ствомъ и кра со тою и оу стро е ни емъ.

На тај на чин, за пр ви „га ли циј ски“ део Га ли циј ско-Во лин ског ле то пи-са основ ни из вор је Ју деј ски хро но граф, ме ђу чи јим основ ним де ло ви ма су ста ро сло вен ски пре во ди углав ном из Х ве ка (а нај но ви ји пре вод ко мен та ра Ни ки те Ира клиј ског ни је мла ђи од сре ди не ХІІ ве ка), што је и до ве ло до при мет не ар ха и за ци је је зи ка тог де ла ле то пи са. За „во лин ски“ део као основ-ни узор и из вор по зајм ље ни ца слу жио је мно го бли жи Ки јев ски ле то пис са по чет ка ХІІІ ве ка. Ни шта дру го до раз ли ка ау то ри та тив них узо ра по слу жи-ло је ова квој зна чај ној ра зли ци је зи ка два са ста вља ча Га ли циј ско-Во лин ског

37 Сло во И по сле бро ја озна ча ва из да ње Ипа ти јев ског ле то пи са у: Це ло куп на са бра на де ла ру ских ле то пи са. Т. 2: Ипа ти јев ски ле то пис. М., 2000. Бро је ви ов де и на да ље озна ча ва ју број ко ло на у овом из да њу.

ле то пи са. Без об зи ра на то што, као што је већ на ве де но, ре ал ни вре мен ски пе ри од из ме ђу њи хо вог ра да ни је био ду жи од 30 го ди на. Та ко ђе се не ра ди о „при род ном“ је зи ку на ших пи са ра, већ о на у че ном и, сход но то ме, ма ло ве штач ком књи жев ном је зи ку. На осно ву прет ход них за па жа ња, уо ста лом, упра во у пр вом „ар ха ич ни јем“ га ли циј ском де лу има да ле ко ви ше гре ша ка и бе сми сле них ве за не го у „во лин ском“. То не чу ди, за то што је ста ре тек-сто ве Х–ХІ ве ка ле то пи сцу очи глед но би ло те же да схва ти не го да ра ди са Ки јев ским ле то пи сом са по чет ка ХІІІ ве ка.

На рав но, за ле то пи сне спо ме ни ке по ја ве, ко је се уо ча ва ју у Га ли циј ско--Во лин ском ле то пи су пре пред ста вља ју из у зе так. Тра ди ци о нал но ис тра-жи ва чи прет по ста вља ју да се у ста ро ру ским хро ни ка ма ипак од ра жа ва жив је зик. По ред то га, за ста ро сло вен ске би блиј ске тек сто ве, од ко јих сам по че ла сво је из ла га ње, ак ту ел ни је су про це не ути ца ја пре во да из раз ли чи тих вре-ме на и про це не ста рих и но ви јих сло је ва. У за кључ ку, вра ћа ју ћи се за јед нич-ким пи та њи ма, тре ба на рав но узе ти у об зир раз ли чи те так ти ке по зајм ље-ни ца код раз ли чи тих ау то ра. Ко ри сте ћи јед ну ста ру ша лу, мо же мо ре ћи, да је за не ке „ци ти ра ње из кла сич не књи жев но сти по пут гро жђи це у хле бу, али не ки, не у ме ре ни, пе ку хлеб од јед не гро жђи це“. Ево, по себ но у по след њем слу ча ју тре ба би ти из у зет но опре зан ка да се од ре ђу ју по ла зни и по нов ни сло је ви тек ста, за то што при ли ком осла ња ња са мо на лин гви стич ке до ка зе мо же мо до би ти ис кри вље ну сли ку.

На кра ју, до зво ли те ми да се још јед ном за хва лим по што ва ном го спо-ди ну Дра га ну Ста ни ћу и це лом по што ва ном дру штву на по зи ву и па жњи.

Са из вор ни ка на укра јин ском и ру ском је зи ку (Тетяна Вілкул,Інсти тут історії України Національної АН України, Ру ко и сна ра диція давньо слов янсько о е ре кла ду Восьмик нижжя. Ар хаїзм и а інно вації/Ру ко и сная ра ди ция древ не славянскоо е ре во да Восьмик ни жия. Ар ха измы и ин но ва ции) пре ве ла Та ња Га ев.

Др Тетјана ВiлкулIнститут iсторii УкраïниНациональноï АН Украïни[email protected]

Мр Тања Гаев (преводилац)Филолошки факултет Универзитета у БеоградуОдсек за славистику[email protected]

799

UDC 821.124’02.09 Demetrius P.UDC 821.124’02’38

UDC 81’38

Др Де јан Д. Ми лу ти но вић

ДЕ МЕ ТРИ ЈЕ ВИ ДО ПРИ НО СИ ПРО У ЧА ВА ЊУ ПРО ЗЕ

У ра ду се, ме то дом сту ди је слу ча ја, ана ли зи ра ју до при но си про у ча ва њу про зе Де ме три је вог трак та та О сти лу. У на шој на у ци о књи жев но сти по сто ји ма ло сту ди ја о овом спи су и оне га пре вас-ход но са гле да ва ју у окви ру сти ли сти ке. Ме ђу тим, по што је трак тат О сти лу за сно ван и на ме њен про зи, на ве ли смо ње гов зна чај у ве зи са про бле ми ма ко ји су ве за ни за ау то ра, пу бли ку, епи сто ло-гра фи ју и естет ске на ме ре про зе.

Кључ не ре чи: ан ти ка, стил, ре то ри ка, те о ри ја про зе, жа нр о ви.

1. Увод. Де ме три јев текст О сти лу пред ста вља, за јед но са Ари сто те-ло вим и Лон ги но вим спи си ма, је дан од нај ста ри јих по е тич ких трак та та ан тич ке Грч ке, од но сно, ка ко и сам на слов ка же, рас пра ву о сти лу. На шој на уч ној јав но сти он је ре ла тив но по знат, с об зи ром на то да је 1999. го ди не Ма ри на Бриц ко пре ве ла овај текст и на пи са ла увод ну сту ди ју (За греб: Ар-Тре сор), а 2003, у ча со пи су Стил (63–82), Ср дан Бо го са вље вић об ја вио је рад Де ме три је ва ана ли за ти по ва сти ло ва и стил ских де фор ма ци ја.1 У оба слу-ча ја реч је о ана ли за ма Де ме три је вих до при но са сти ли сти ци. Ме ђу тим, по што је рас пра ва О сти лу пре вас ход но за сно ва на и на ме ње на про зи, од лу чи ли смо се да и из овог до ме на, у ви ду сту ди је слу ча ја, са гле да мо трак тат. Али, пре то га не ко ли ко оп штих (и по зна тих) ин фор ма ци ја.

У по гле ду исто риј ске ау тен тич но сти, не мо же се по у зда но утвр ди ти ко је ау тор тек ста. Нај по зна ти ји ан тич ки те о ре ти чар овог име на био је Де-ме три је од Фа ле ро на, Ари сто те лов уче ник, али он ни је пи сац на ве де ног спи са, јер је у 289. ста ву О сти лу ци ти ран Де ме три је од Фа ле о ра на (in neS

1 На по ми ње мо да су оба ра да ба зи ра на на ен гле ском пре во ду и ко мен та ри ма Do reen C. In nes (Ari sto tel: Po e tics, Lon gi nus: On su bli me, De me tri us: On Style, Lon don: Har vard Uni-ver sity Press, 1995, 309–526), те да смо се и ми слу жи ли овим из да њем. Та ко ђе, ука зу је мо и на то да су у овим ра до ви ма ја сно утвр ђе не ве зе и од но си Де ме три је вог спи са са по е тич ко-ре то рич ким и, уоп ште, фи ло зоф ским ан тич ким кон тек стом (у ети мо ло шком, ме то до ло шком и те о риј ском сми слу, од но сно у по гле ду ко ри шће ног кор пу са). Због то га се ни смо по себ но ба ви ли овим про бле ми ма.

1990: 313). Ине со ва сма тра да је ау тор ство, упра во због чу ве ња, на кнад но и по гре шно при пи са но Де ме три ју од Фа ле ро на. Та ко ђе се на во ди и то да је и са мо име ко јим се од ре ђу је ау тор ди ску та бил но, јер је реч о уо би ча је ном име ну оног вре ме на, те је иден ти фи ка ци ја исто риј ског Де ме три ја не мо гу ћа, тј. про из вољ на (in neS 1990: 313).

Слич но је и са да ту мом на стан ка тек ста, ко ји се кре ће у ра спо ну од 270. г. п. н. е. до I ве ка на ше ере. Ипак, пре о вла да ва ми шље ње да је трак тат на стао око II ве ка п. н. е., с об зи ром на ре фе рен це, од но сно ау то ре ко ји се по ми њу (in neS 1990: 314–315).2 Оно што је не сум њи во у по гле ду овог трак-та та ти че се ње го вог зна ча ја за про у ча ва ње сти ла.

2. Те о риј ско-ме То до ло шки окви ри. Де ме три јев спис О сти лу са сто ји се од укуп но 304 ста ва. У по гле ду ње го вих до при но са, тј. про бле ма ко ји ма се ба ви, мо гу ће је из дво ји ти 3 це ли не.3 Пр ва (1–36) се ти че уви да ве за них за син так су, а цен трал ни део (37–304) ба ви се сти лом. Ме ђу тим, у окви ру овог де ла из два ја се по себ на це ли на (223–235) ко ја раз ма тра пи са ња епи сто ла. По што је у пи та њу јед на од рет ких са чу ва них по е ти ка епи сто ло гра фи је, овај сег мент из дво ји ли смо као за се бан.

Са ма ком по зи ци ја трак та та упу ћу је на при мар но ме то до ло шко по ла-зи ште пре ко ко га се го ре на ве де не обла сти са гле да ва ју: Де ме три јев кон цепт и про зе и сти ла (и по е ти ке) је син так сич ки, јер о овим фе но ме ни ма го во ри с об зи ром на кла у зе и син таг ме. Та ко је већ у пр вом ста ву на зна че но: „Као што је по е зи ја ор га ни зо ва на пре ко ме тра, про за је за сно ва на на кла у за ма.”

Дру го бит но ста но ви ште ко је од ре ђу је Де ме три је ву те о ри ју про зе и сти ла ве за но је за 106. став у ко ме се ка же да је зик мо же би ти и функ ци о-на лан и де ко ра ти ван. Ау тор Сти ла ба ви се упра во тим де ко ра тив ним аспек-том је зич ке упо тре бе. У том сми слу, из два ја ју се три до ме на пре ко ко јих је опи са на де ко ра тив ност про зе: дик ци ја, са др жај и ком по зи ци ја. Дик ци ја ов де озна ча ва из бор са мо свој ног во ка бу ла ра (и стил ских фи гу ра), ком по зи-ци ја под ра зу ме ва кван ти тет и ква ли тет, тј. ни за ње (рас по ред) сло го ва, син-таг ми и кла у за, а са др жај се од но си на те му, од но сно сми сао.

На осно ву на ве де них ком по нен ти и на чи на на ко ји су оне де фи ни са не до ла зи мо до тре ћег бит ног ста но ви шта ко ји од ре ђу је Де ме три јев спис, а то су ре то рич ки прин ци пи. Ово је по себ но ис так ну то и ста вом, ко ји се ре френ-ски про вла чи кроз чи тав текст, да је нео п ход на при клад ност из ме ђу оно га о че му се пи ше (го во ри) и оно га ка ко се то чи ни.

2 Још јед на ди ле ма ве за на је за то да ли је Де ме три је чи тао Ари сто те ла или га је по зна-вао по сред но. Ари сто те ло во име се че сто по ми ње, али се на во ди до во де у пи та ње јер Де ме-три је во ци ти ра ње ни је вер но ори ги на лу. Ма да, тре ба по ме ну ти да је на во ђе ње по се ћа њу би ло уо би ча је но у оно до ба.

3 Иа ко сви тек сто ви о Де ме три је вом трак та ту из два ја ју две це ли не, ми шље ња смо да је ипак оправ да ни је го во ри ти о три ма де ло ви ма, с об зи ром на њи хов зна чај за син так су, сти ли сти ку и по е ти ку.

802

По след ње свој ство ве за но за оквир ну те о риј ско-ме то до ло шку струк-ту ру трак та та О сти лу ко је тре ба по ме ну ти ти че се на ме не овог тек ста. Као што је по ка за но, Де ме три јев спис оби лу је пре скрип ци ја ма, им пе ра ти ви ма и фу ту ри ма и по ку ша јем да се пи ше у скла ду са кон цеп том сти ло ва о ко ји ма се го во ри (in neS 1995), те је оправ да но за кљу чи ти да је у пи та њу био уџ бе-ник, да кле јед но оства ре ње прак тич не на ме не, а не „чи сто“ те о риј ски (по-е тич ки) спис. То мо же да се бу де оправ да ње из ве сним „мањ ка во сти ма“ и спо ра дич ним „по вр шно сти ма“ (Бо го са вље вић 2003: 80).

3. кон цепТ сТил(ов)а. Нај ва жни је до стиг ну ће Де ме три је вог спи са огле да се у ње го вом кон цеп ту стил(ов)а. У пи та њу је, за ан тич ко до ба, не у о би ча је на поде ла,4 јер се стил(ов)и са гле да ва ју пре ко 4 би нар не опо зи ци је.5 На јед ној стра ни на ла зе се че ти ри основ на сти ла: јед но ста ван, уз ви шен, сна жан и еле-ган тан, док њи хо ве опо зи ци је, не при клад не пар ња ке, пред ста вља ју: су во па-ран, хла дан, оду ран и из ве шта чен. Трак тат О сти лу опи су је од ли ке на ве де них сти ло ва и де фи ни ше на чи не њи хо ве упо тре бе, с тим да се нај ви ше па жње по кла ња основ ним сти ло ви ма, по себ но уз ви ше ном. Ана ли за има два ци ља: оце њи ва ње по сто је ћих и „обра зо ва ње“ бу ду ћих пи са ца, с тим да је на гла сак, ипак, на про пи си ва њу при клад не упо тре бе сти ло ва. Де скрип ци ја и пре скрип-ци ја су до след но ме то до ло шки за сно ва не, те се сти ло ви са гле да ва ју и ва ло ри-зу ју пре ко кон цеп та ко ји под ра зу ме ва да су са др жај (те ма, ми сли), дик ци ја и ком по зи ци ја основ ни чи ни о ци (сти ле ме) сти ла. Оно што је ја ко бит но ти че се Де ме три је ве тврд ње да се у окви ру јед ног тек ста мо же ја ви ти ком би на ци-ја ви ше сти ло ва, тј. да при пад ност тек ста од ре ђе ним сти ло ви ма за ви си од пер спек ти ве и кон тек ста у ко ме се са гле да ва.

Уз ви шен стил је по до бан за до ча ра ва ње ве ли ких исто риј ских до га ђа ја и зна чај них при род них по ја ва, тј. он је ка рак те ри сти чан за епо ве и исто ри ју, од но сно еп ску и исто риј ску на ра ци ју и де скрип ци ју.6 Иа ко се осла ња на упо-тре бу ме та фо ра и ко ва ни ца, уз ви шен стил не пре те ру је са њи ма, ни у по гле-ду уче ста ло сти, ни по ино ва тив но сти, јер је то од ли ка пе снич ког је зи ка. Оно што од ре ђу је уз ви ше ни стил је сте је дин ство ефе ка та ко ји на ста ју на пла ну са др жа ја, дик ци је и ком по зи ци је ра ди оства ри ва ња ути ска уз ви ше но сти. Ипак, пре те ри ва њем у де ко ра тив но сти, у по гле ду тро па, кван ти те та и ква-ли те та сло го ва, као и не са о бра зно шћу те ме и ми сли, уз ви ше ни стил се пре-тва ра у хла дан.

4 Под се ћа мо, ан тич ке сти ли сти ке (нпр, Ари сто те ло ва или Те о фра сто ва) у об зир узи-ма ју 2 или 3 сти ла. Сма тра се да је Де ме три је про ши рио мо дел сти ло ва ко ји је по сто јао још код Ари сто фа на (Жа бе) ти ме што је јед но ста ван по де лио на јед но ста ван и еле ган тан, а уз ви шен на уз ви шен и сна жан (in neS 1995).

5 Ау то ри ко ји су се ба ви ли Де ме три јем на во де да је реч о кон цеп ту ко ји се ба зи ра на че ти ри сти ла. Ми сма тра мо да су у пи та њу че ти ри би нар не опо зи ци је јер се не по ми њу са мо „пра ви“ (при клад ни) сти ло ви, већ и њи хо ви не у спе ли пар ња ци („су се ди“).

6 Де ме три је ов де ан ти ци пи ра Ци це ро нов по глед на исто ри ју као књи жев ност.

803

Јед но ста ван стил од го ва ра при ват ним раз го во ри ма и сва ко днев ним сце на ма, али су та кви и Со кра то ви ди ја ло зи. Али, он не сме би ти иден ти чан сва ко днев ном го во ру, већ тре ба да оства ру је при вид та кве иден тич но сти. За ни мљи во је и то да су овом сти лу при пи са на свој ства исто риј ске и бе сед-нич ке на ра ци је: ја сност, кон ци зност и убе дљи вост. Не при клад на упо тре ба јед но став ног сти ла (у по гле ду са др жа ја, дик ци је и ком по зи ци је, али и кон-тек ста) од ре ђу је ње гов опо зит ни пар њак – су во па ран стил.

Сна жан стил ко ри сти исте сти ле ме (са др жај, дик ци ју и ком по зи ци ју), као и уз ви шен, али је ње го ва на ме на дру га чи ја – до ча ра ва ње и пре но ше ње сна жних емо ци ја: стра ха, љут ње, ин диг на ци је, ин век ти ве. Он је по го дан за (не га тив но) осли ка ва ње ка рак те ра, али и ху мор и ци ни зам. Ме ђу тим, уко-ли ко се пре те ра у те жњи ка оства ри ва њу сна жног ефек та, на ста је оду ран стил. Овај ан ти под сна жном сти лу у те мат ском сми слу од ре ђу је оп сце на лек си ка, јав но из но ше ње не при јат них са др жа ја, док је ком по зи ци ја за сно ва на на раз-је ди ње но сти.

Еле ган тан стил под ра зу ме ва „шар ман тан и го вор са до зом љуп ко сти“ (128). Ја вља се, пре све га, у по е зи ји, свад бе ним и љу бав ним пе сма ма (Сап фо) и до сет ка ма. Нај е фект ни ји об лик еле ган ци је, ко ји по ти че још од Ксе но фа-на, ве зан је за ду хо ви тост и спо соб ност ау то ра да не при влач но при ка же као шар мант но. Де ме три је на гла ша ва раз ли ку из ме ђу шар ма (ду хо ви то сти) и ху мо ра: ху мор се, на су прот шар мант ном, за сни ва на уо би ча је ним, про за ич-ним ре чи ма. Ипак, нај ва жни је је да им је на ме на дру га чи ја: ху мор има за циљ иза зи ва ње сме ха, а шарм тре ба да пру жи за до вољ ство. За ни мљи во је да Де ме три је на во ди и па ро ди је као из во ре еле ган ци је, од но сно ва ља но уве-де не при че са нео че ки ва ним обр том. Пре те ра на, на пад на еле ган ци ја пред-ста вља из ве шта че ност („афек ти ра ност“ 187) и мо же се ја ви ти на те мат ском, дик циј ском и ком по зи ци о ном пла ну.

4. де ме Три је во схва Та ње про зе. На су прот Де ме три је вој те о ри ји и прак си сти ла, ко је су ре ла тив но до бро по зна те, опи са не, па чак и ко ри шће не,7 ње гов кон цепт про зе остао је скрај нут. На ше ми шље ње је да, без об зи ра на све не-до стат ке, трак тат О сти лу до но си и не ке за ни мљи ве уви де ко ји за вре ђу ју да бу ду ис так ну ти. Да би се они аде кват но ва ло ри зо ва ли, нео п ход но је на по чет-ку ис та ћи на ко ји на чин Де ме три је у свом спи су раз у ме и ана ли зи ра про зу.

Пре све га, про за ни је од ре ђе на у сми слу књи жев ног ро да (или вр сте). Она је ви ше схва ће на као „ко му ни ка тив ни ка нал“ (до мен) ко ји се раз ли ку-је од ди ти рам ба, еп ске по е зи је и ди ја ло га. Да кле, на ра тив ност (и/или фик-ци о нал ност) за њу ни је пре суд на, већ на чин улан ча ва ња је зич ког ма те ри-ја ла (са др жај, дик ци ја, ком по зи ци ја).

До мен про зе, оту да, мо же да об у хва ти исто ри ју, фи ло зо фи ју, књи жев-ност, али исто та ко он мо же да се ја ви и у скло пу дру гих до ме на, ре ци мо

7 Нпр, Hunt (2008) је ко ри стио ње гов кон цепт фи гу ра по ре ђе ња, укљу чу ју ћи и ме та-фо ру, ко ји по чи ва на од но су жи во-не жи во у ана ли зи тро па Пе сме над пе сма ма.

804

ди ти рам ба или епа (за то се као при ме ри и на во де Сап фо, Хо мер, Хе ро дот…). И, још бит ни је, про за се сво ди на ни во ре че ни це (ис ка за). Ово Де ме три је во схва та ње ја сно упу ћу је на ре то рич ку про ви ни јен ци ју и ујед но пред ста вља ње гов нај ве ћи не до ста так. Јер, про за се не раз ма тра као ве за ни или на ра ти-зо ва ни текст, већ као мо дус по ве зи ва ња пре ди кат ских ре че ни ца и, чак, син-таг ми у окви ру (сло же не) ре че ни це.

Да кле, Де ме три је се ба ви дис кур сом про зе: ње га за ни ма ми кро струк-ту ра,8 у скла ду са основ ним по ла зи штем да се про за/сти ло ви са сто је од кла у за. Иа ко узи ма у об зир и дис курс ну си ту а ци ју, у пр ви план се ста вља ком-позицијa, и то схва ће на на крај ње фор ма ли зо ван на чин, у сми слу ни за ња, кван ти те та и ква ли те та је зич ких је ди ни ца (од сло га и ре чи, пре ко син таг ми, до кла у за). Де ме три је је у свом спи су мно го ви ше гра ма ти чар и ре то ри чар не го ли по е ти чар и те о ре ти чар. Ипак, чак и ова ко кон ци пи ран, трак тат О сти лу до но си зна чај на и за ни мљи ва са гле да ва ња про зе. Нај ва жни ји од њих ти чу се од но са пре ма ау то ру, пу бли ци и по је ди ним про зним жа нр о ви ма, од но сно естет ским на ме ра ма.

Де ме три је за сту па (ари сто те лов ски) ре то рич ки став да је пе сник/пи сац у пот пу ној и све сној кон тро ли над оним о че му го во ри/пи ше (Ken nedy 2008: 197).9 То по ка зу ју мно ге пре скрип ци је у спи су, али и сам кон цепт сти ло ва ко ји се, у крај њој ин стан ци, сво ди на скуп раз ли чи тих вер бал них тех ни ка по мо ћу ко јих та кон тро ла до ла зи до из ра жа ја и пре но си се слу ша о цу/чи та-о цу. Основ не вер бал не тех ни ке је су стил ске фи гу ре, и то по нај ви ше фи гу ре дик ци је, тро пи и фи гу ре ми сли. Де ме три је, за пра во, под сти лом под ра зу ме-ва екс пре си ју ми сли ре чи ма, због че га стил мо ра од го ва ра ти не/озбиљ но сти са др жа ја, а зву ко ви тре ба да бу ду по ве за ни са сми слом (Ken nedy 2008: 196). И ов де до из ра жа ја до ла зи ау то ро ва ре то рич ка ори јен та ци ја јер се пи сац, пу бли ка и са ма дис курс на си ту а ци ја са гле да ва ју из пер спек ти ве на ме ре и ис хо да вер бал ног чи на.

Бит но је ис та ћи да Де ме три је, без об зи ра на то што на сту па из по зи-ци је tec hne, пр вен ство не да је ау то ру, у сми слу ње го ве над ре ђе но сти фор ми и на ме ни про зне по ру ке, већ се по зи ва и на ин те ли ген ци ју са мог слу ша о ца/чи та о ца. У ста ву 222. у ко ме се го во ри о ра зли ци из ме ђу ми ну ци о зно сти и убе дљи во сти, ис так ну то је да се слу ша о че вој/чи та о че вој ком пе тен ци ји у тек сту мо ра оста ви ти до вољ но про сто ра за до ми шља ње и по пу ња ва ње не-из ре че ног: „Ка да овај ви ди шта си из о ста вио, он по ста је не са мо твој слу ша-лац већ и твој све док, и то ве о ма при ја тељ ски на кло њен све док. Јер он са мог се бе сма тра ин те ли гент ним, бу ду ћи да си му пру жио при ли ку да по ка же сво ју ин те ли ген ци ју.”

8 То се ви ди и из 3. ста ва, где се ре че ни ца по ре ди са де ло ви ма те ла и на во ди да је у пи та њу це ли на са ста вље на од де ло ва.

9 Ари сто те ло во ста но ви ште tec hne при ме ћу је се и у Де ме три је вој ди ја хро ни ји про зе ко ју он пре до ча ва као ана лог ну исто риј ском раз во ју ва јар ства и сли кар ства (13–14, 76). Под-се ћа мо, Ари сто тел је ова кво по ре ђе ње ис ко ри стио у По е ти ци (ари сТо Тел 2002: 67).

805

Иа ко се у спи су О сти лу про за раз у ме као све оно што ни је на пи са но у ди ја ло гу или сти ху, по сто је ста во ви у ко ји ма се, ус пут, по ми њу и ње на на-ра тив на свој ства. То се на ро чи то од но си на сег мен те у ко ји ма се го во ри о шар мант ном (134–169). Де ме три је ефе кат шар ма сма тра јед ним од зна чај ни јих (о че му све до чи и ве ли ки про стор ко ји му је по све ћен), те као мо гућ но сти ње го вог оства ри ва ња на во ди и од ре ђе не на ра тив не по ступ ке. На при мер, је дан од њих је нео че ки ва ни обрт (152), или ва ља но уве де не при че, ко је мо гу би ти по зна те или из ми шље не (157), или, пак, оства ри ва ње на пе то сти и не-из ве сно сти по сред ним при ка зи ва њем (216–217). У 201. ста ву се чак и про-пи су је на чин уво ђе ња на ра тив них сег ме на та – по сред ством но ми на тив них или аку за тив них син таг ми.10

Сег мен ти о шар му бит ни су јер до но се и те о ри ју (и прак су) о ко мич ном и сме ху (160–173). Де ме три је ов де пра ви ја сну раз ли ку из ме ђу ду хо ви тог/шар мант ног и сме шног, и то у по гле ду те ме, „ве р бал ног ма те ри ја ла“, сти ла, на ме ре и кон тек ста. Те ме као што су вр то ви ним фи и љу бав ни ци, од го ва ра ју ду хо ви том, али не и сме шном (163). Та ко ђе, ша р мант но се из ра жа ва де ко-ра тив ним, ле пим ре чи ма,11 док сме шно по чи ва на оним про за ич ним (164).12 Оту да су и кон тек сти при клад ни за њи хо ву упо тре бу дру га чи ји: у ко ме ди ји и са ти ри мо гу оба да се ја ве, док тра ге ди ја ис кљу чу је по сто ја ње сме шног (169). Сме шно при ли чи и мак си ма ма и гно мич ној му дро сти (по пут оне Ци ни ко ве – 170), од но сно (по дру гљи вој) ка рак те ри за ци ји (171–172).

Ипак, нај зна чај ни ја раз ли ка из ме ђу ова два ефек та ти че се њи хо ве на-ме не: ис хо ди ште ко мич ног је да на сме је, а ду хо ви тог/шар мант ног да пру жи за до вољ ство, те је циљ пр вог смех, а по то њег ди вље ње (168).

Трак тат О сти лу тре ба ис та ћи и као је дан од рет ких са чу ва ни ста ро грч-ких тек сто ва ко ји се ба ви епи сто лар ном по е ти ком.13 Го во ре ћи о јед но став-ном сти лу Де ме три је се ба ви и пи сми ма (223–236). На по чет ку он ре ви ди ра ста во ве Ар те мо на, ко ји је „об ја вио“ Ари сто те ло ве епи сто ле, и ко ји је сма трао да пи сма тре ба да бу ду по пут ди ја ло га. Де ме три је ис ти че да пи сма тре ба да бу ду фор мал ни ја од ди ја ло га јер она ими ти ра ју им про ви зо ва ни раз го вор

10 Овај став је ин те ре сан тан и за то јер се у ње му уо ча ва да је про за у оно вре ме би ла на ме ње на гла сном чи та њу: „Ко ри шће ње дру гих па де жа иза зва ће из ве сне не ја сно ће и по те-шко ће, ка ко го вор ни ку, та ко и слу ша о цу.“

11 Де ме три је се по зи ва на Те о фра ста ко ји је ле пе ре чи де фи ни сао као оне ко је су при-јат не и оку и уху, или ко ји ма је ин хе рент на уз ви ше ност ми сли (173). При ме ри за то на во де се у ста во ви ма 174 и 175. У њи ма се при ме ћу је да Де ме три је ин си сти ра на фо р мал ним, пре-вас ход но звуч ним ка рак те ри сти ка ма ре чи. Ипак, ако оста ви мо по стра ни дру ге (не га тив не) им пли ка ци је ова квог при сту па, тре ба ис та ћи да он пру жа и је дан за ни мљив увид, а то је раз ли ка из ме ђу тек ста на ме ње ног глу ми и тек ста на ме ње ног чи та њу (195). У пр во ме не би тре ба ло да се по ја вљу је ве ли ки бро ја хи ја та и па у за, а дру ги мо ра да по чи ва на по ве за но сти, и то ка ко са мих ре че ни ца, та ко и ми сли. Мо же мо при ме ти ти да се Де ме три је у свом спи су тру ди да при ме ни на ве де но на че ло.

12 Де ме три је сма тра да се сме шно ра за ра де ко ра тив ним сти лом и по ста је би зар но (165). 13 Под се ћа мо, Ци це рон и Ови ди је су се та ко ђе ба ви ли епи сто ло гра фи јом.

806

у пи са ном об ли ку. За њих је из у зет но бит но да пре но се ка рак тер по ши ља-о ца – иа ко сва ки го вор ни чин от кри ва ка рак тер уче сни ка, у пи сми ма је то нај и зра же ни је. Она мо ра ју би ти и кон ци зна, јер уко ли ко су пре ду гач ка по-ста ју трак тат, по пут оних Пла то но вих.14 Пи сми ма од го ва ра ју по себ не те ме, пре све га оне ко ји ма се из ра жа ва при ја тељ ство: у епи сто рал ној фор ми не тре ба пи са ти о про бле ми ма ло ги ке или фи ло зо фи је. За то у њи ма тре ба ко-ри сти ти јед но став не из ра зе, уо би ча је не мак си ме, тј. пи са ти их по мо ћу јед-но став ног и еле гант ног сти ла.

Де ме три је ва епи сто лар на по е ти ка не ну ди ни шта епо хал но, али је бит на јер по ка зу је ко ли ко су пи сма би ла по пу лар на у ста рој Грч кој. Овим се по-твр ђу је Фоб со ва те за да за чет ке ро ма на у пи сми ма тре ба тра жи ти, не ка ко реч ни ци твр де у XVII и XVI II ве ку, већ знат но ра ни је, у ан ти ци (Fo beS 1949).15

5. за кљУ чак. Де ме три јев трак тат О сти лу не до но си ду бље те о риј ске уви де као по зна ти спи си дру гих ан тич ких ау то ра (Пла то на, Ари сто те ла, Те о фра ста…). Ме ђу тим, ње гов циљ и ни је био ства ра ње но вих, већ раз ра ђи-ва ње и ко ри го ва ње, од но сно кон крет на при ме на по сто је ћих те о ри ја. Иа ко ме то до ло шки пре вас ход но уте ме љен у гра ма ти ци и ре то ри ци, ње го ви ста-во ви о ау то ру, пу бли ци, пи сми ма и ко му ни ка тив ним на ме ра ма, да не по ми-ње мо оне ве за не за син так су и сти ли сти ку, пред ста вља ју бит не до при но се про у ча ва њу про зе. Та ко ђе, с об зи ром на то да спис оби лу је при ме ри ма из по зна тих по ет ских, исто риј ских и фи ло зоф ских (те о риј ских) тек сто ва, он мо же би ти и за ни мљив из вор за из у ча ва ње кул ту ро ло шких при ли ка оног вре ме на.

ЦИ ТИ РА НА ЛИ ТЕ РА ТУ РА

ари сТо Тел. О пе снич кој умет но сти. Ми лош Ђу рић (прев.). Бе о град: Де ре та, 2002.Бо го са вље вић, Ср дан. Де ме три је ва ана ли за то по ва сти ла и стил ских де фор ма ци ја.

Стил (2003): 63–81.

*de me tri je. O sti lu. Ma ri na Bric ko (pri je vod s grč ko ga, pred go vor i bi lješ ke uz pri je vod).

Za greb: Ar Tre sor, 1999.

14 Де ме три је на овом ме сту би ва, по ње го вој тер ми но ло ги ји, шар ман тан јер ка же да пре ду га пи сма ни су пи сма у пра вом сми слу ре чи већ трак та ти на сло вље ни са „Дра ги го спо-ди не“ (228).

15 Фобс на во ди при мер Ал ки фро на ко ји је жи вео у II ве ку н. е. и пи сао пи сма из ми-шље них лич но сти – ри ба ра, зе мљо рад ни ка и сл. – као и оних ко је су жи ве ли не ко ли ко ве ко-ва пре ње га. Ње го ве епи сто ле су у ду гој фор ми пре но си ле си жее, из ре ке и на чин ми шље ња Еу ри пи да и пи са ца ко ме ди ја, пре све га Ари сто фа на и Ме нан да ра и мо гу се узе ти као пре-те ча епи сто лар них ро ма на.

807

Fo beS H. F, A. R. be ner. The Let ters of Al cip hron, Ae lian, and Phi lo stra tus. Lon don: He i ne-mann, 1949.

hunt, Pa trick. Po e try in theSong of Songs, A Li te rary Analysis. New York: Pe ter Lang Pu blis hing, Inc. 2008.

in neS, Do reen C. Ari sto tel: Po e tics, Lon gi nus: On su bli me, De me tri us: On Style. Lon don: Har vard Uni ver sity Press, 1995, 309–526.

Ken nedy, Ge or ge A. De me tri us. On Style. The Cam brid ge Hi story Of Li te rary Cri ti cism. Vo lu me 1. Clas si cal Cri ti cism. Edi ted by Ge or ge A. Ken nedy. Cam brid ge Uni ver sity Press, 2008: 196–198.

De jan D. Mi lu ti no vić

DE ME TRI US’ CON TRI BU TI ONS TO THE STUDY OF PRO SE

S u m m a r y

De me tri us’ text On style re pre sents one of the ol dest po e tic tre a ti ses of an ci ent Gre e ce, to get her with Ari sto tle’s and Lon gi nus’ wri tings. In Ser bian li te rary the ory, the re are only two pa pers which deal with it, in the con text of styli stics. In this pa per, by em ployin g the met hod of ca se stu di es, we analyse the con tri bu ti ons to the study of pro se of De me tri us’ tre a ti se par ti cu larly with re gard to is su es re la ted to the aut hor, the au di-en ce, epi sto lo graphy and the aest he tic in ten ti ons of pro se. De me tri us con si ders fic tion as a com mu ni ca ti ve do main ba sed on the cla u ses, which is why it dif fers from dithyramb, epic po e try and di a lo gue. The re fo re, ne it her fic ti o na lity nor nar ra tion are not its fe a tu res, but the man ner in which lan gu a ge re so ur ces are co or di na ted (con tent, dic tion, com po si-tion). De me tri us holds (Ari sto te lian) rhe to ri cal po si tion that the po et / wri ter is in full and con sci o us con trol over what he spe aks / wri tes abo ut and em ploys a num ber of dif-fe rent ver bal tec hni qu es by which this con trol co mes to the fo re and is tran smit ted to the li ste ner / re a der. In the tre a ti se On style cer tain nar ra ti ve met hods are con si de red, such as an unex pec ted turn, duly in tro du ced sto ri es, fac tual or fic ti o nal, or ten sion and un-cer ta inty in di rect pre sen ta tion. Furt her mo re, a dif fe ren ce is ma de (in terms of the mes, dic tion and com po si tion, the goal and pur po ses) bet we en the witty and hu mo ro us. The most im por tant con tri bu tion of De me tri us’ wri ting re la tes to the fact that his tre a ti se is one of the few sur vi ving texts in an ci ent Gre ek which de als with epi sto lary po e tics.

Уни вер зи тет у Ни шуФи ло зоф ски фа кул тетДе парт ман за срп ску и ком па ра тив ну књи жев ностde jan.mi lu ti no vic @fil fak.ni .ac .rs

808

UDC 821.163.41-13:398.09

Др Ли ди ја Д. Де лић

ГО РОМ ЈЕ ЗДИ БУ ДИМ СКИ БЕ ШЛА ГАМо ди фи ка ци ја еп ског пе ва ња о не вер ној љу би1

У фо ку су ана ли зе на ла зе се круг ва ри ја на та струк ту ри ран по обра сцу Не вје ра љу бе По по вић Сто ја на (те ма не вер не же не ко ја из да је му жа став ши на стра ну хај ду ка пре срет ни ка) и тран скрипт пе сме са истом си жеј ном око сни цом, за бе ле жен 2011. го ди не од Ха џе ре Са рач из Гра ди шке (рођ. 1937). Пра ти се ал тер ни ра ње ју на-ка у мо де лу по зна том по мо ти ву пе ва ња кроз го ру (Мар ко Кра ље вић, Сто јан По по вић) и де тек ту ју мит ска, исто риј ска и об ред но-оби чај на упо ри шта пе ва ња о хај ду ку пре срет ни ку ко ји ка жња ва огла ша ва ње у хтон ском про сто ру. Од тра ди ци о нал ни јих пред ло жа ка ва ри јан та Ха џе ре Са рач раз ли ку је се по са же то сти и уво ђе њу ати пич них де та ља (мо тив ра ста вље них љу бав ни ка), што отва ра про стор за пра ће ње жан ров ских мо ди фи ка ци ја и ра за ра ња еп ског ко да.

Кључ не ре чи: усме на епи ка, усме на фор му ла, си жеј ни мо дел, про стор, го ра, жа нр, по е ти ка, Мар ко Кра ље вић, Сто јан По по вић.

За хва љу ју ћи ве ли ком бро ју за бе ле же них ва ри ја на та, ста бил ним про-та го ни сти ма на до ста ши ро ком са ку пљач ком про сто ру (од Ја дран ског при-мор ја до за пад не Бу гар ске, од Вој не гра ни це до Ма ке до ни је) и зна ча ју у струк-ту ри мо де ла, мо тив пе ва ња кроз го ру пре по зна тљи во је ве зан за два еп ска обра сца: пр ви, у ко јем кроз го ру пе ва је дан од дво ји це по бра ти ма / ју на ка, што, ба рем у ини ци јал ним ета па ма рад ње, санк ци о ни ше ви ла (Мар ко Краље вић и ви ла), и дру ги, у ко јем кроз го ру пе ва ју на ко ва љу ба, што је ди рек тан по вод за на пад хај дуч ког ха рам ба ше (Не вје ра љу бе По по вић Сто ја на).2 Пр ви

1 Рад је на стао у окви ру про јек та Очу ва ње не ма те ри јал не кул тур не ба шти не Ре пу блике Срп ске, ко ји фи нан си ра Ми ни стар ство на у ке Ре пу бли ке Срп ске.

2 Иа ко је у истом обра сцу про та го ни ста и Мар ко Кра ље вић, у ра ду ће мо га зва ти ка ко је на ве де но (Не вје ра љу бе По по вић Сто ја на) јер је та ко име но ван у Ин дек су Бра ни сла ва Кр сти ћа (Kr stić 1984: 612).

мо дел за све до чен је у два де се так ва ри ја на та.3 За дру ги, пак, ау тор Ин дек са мо ти ва на род них пе са ма бал кан ских Сло ве на бе ле жи 101 ва ри јан ту (ма да је дан број са зна ком пи та ња, што ука зу је на ве ће от кло не од основ не си жеј не схе ме). По број но сти бе ле же ња с њим се мо гу упо ре ди ти са мо обра сци Ропство Јан ко вић Сто ја на (муж на свад би сво је же не) (131), Омер и Ме ри ма (смрт дво је дра гих због не срећ не љу ба ви) (127), Зла ти ја Ста р ца Ће и ва на (де вој ка иде уме сто оца на вој ску) (100), Бра ћа и се стра (брат уста је из гро ба и од ла зи се стри у по хо де) (98) и осло ба ђа ње ро бља / плод но сти (Мар ко Краље вић осло ба ђа три син џи ра ро бља) (90). По ме ну ти мо де ли, укљу чу ју ћи и Не вје ру љу бе По по вић Сто ја на, фре квент ни ји су чак и од не ких обра за ца по пу лар них на из у зет но ве ли ком аре а лу, по пут „же нид бе чо ве ка ви лом“ (76), или обра за ца про ис те клих из ко смо го ниј ских ми то ва и ба зич них ри ту-ал них ма три ца: су ко ба с де мон ским на мет ни ком (Бо ла ни Дој чин) (71), град-бе не жр тве / по ди за ња гра да / мо ста (Зи да ње Ска дра) (66), же нид бе с пре пре-ка ма (Же нид ба Ду ша но ва) (62), осло ба ђа ња за тво ре не во де (Мар ко Кра ље вић и ви ла бро да ри ца) (60) и сл.4

Обра зац Не вје ра љу бе По по вић Сто ја на по ка зу је при том и ве ли ку ви-тал ност, о че му све до че и пе сме из не ких ка сни је об ја вље них зби р ки (М. Зла та но вић, С. Ди ми три је вић) (уп. ра ден ко вић 1988) и са вре ме ни те рен ски за пи си. Јед ну од ва ри ја на та ис пе ва ла је (и де лом ка зи ва ла) 2011. го ди не Ха-џе ра Са рач из Гра ди шке (рођ. 1937). Тран скрипт до но си мо у це ли ни, јер ни је штам пан, а њи ме ће се у ка сни јем из ла га њу илу стро ва ти по след ња фа за мо ди фи ка ци је еп ског обра сца:

Го ром је зди бу дим ски Бе шла га сво јом љу бом, ђу зел Уми ха ном,у го ри их там на ноћ за те кла.Про го ва ра бу дим ски Бе шла га:„Ср це, ду шо, ђу зел Уми ха но,де за пје вај, па нас раз го ва рај!“ „Не бу да ли, бу дим ски Бе шла га,Ов а го ра ни кад ни је са ма,Јал’ без ву ка, ја ли без хај ду ка,јал’ без оног Ма лин ха рам ба ше.“

(Сад ћу ма ло да ис при чам, лак ше ми је.)

3 Б. Кр стић на во ди 22 ва ри јан те (Kr stić 1984: 602). По истом си жеј ном обра сцу на ру-мун ском је зи ку пе ва ло се о Но ва ку и Гру и ци (уп. ра ден ко вић 1988: 234–235).

4 Ве ћи на пе са ма из дво је них у Ин дек су не ма ви ше од 20 за бе ле же них ва ри ја на та. Ме ђу кру го ви ма ва ри ја на та при том не ма оних ко ји по ти чу из „но ви јих“ вре ме на, што ука-зу је на чи ње ни цу да се у том сло ју пе ва ња спе ци фич ни си жеј ни обра сци још увек ни су ус по ста ви ли. Из у зе так је По че так бу не про тив да хи ја, па и он до ку мен то ван са све га 4 ва ри јан те, од ко јих је јед на под зна ком пи та ња (Kr stić 1984: 612).

810

Он ме је три пу та од мај ке про сио,он про сио, мај ка ни је да ла,зе мљи ца јој ко сти из ба ца ла што ме ни је за Ма ли на да ла!Истом они у ри је чи би ја ше,по мо ли се Ма лин ха рам ба ша,с Бе шла гом се за пле ћа узео,хр ва ли се љет ни дан до под не,Ма ли на је пи на об у зе ла,а Бе шла гу мут на и кр ва ва.Про го ва ра бу дим ски Бе шла га:„Ср це, ду шо, ђу зел Уми ха но,де ти узми но жа око ва на,па по мо зи ко јем те би дра го.Она узе но жа око ва на па је хтје ла бу дим ског Бе шла гу,ал по го ди Ма лин ха рам ба шу.Ка д то ви дје бу дим ски Бе шла га,жи ве јој је очи из ва дио,па је пу сти у го ру зе ле ну,па сад иди, тра жи Ма лен ха рам ба шу...

(Ето, то је не ка ста рин ска пје сма.)

Струк тур на пре кла па ња из ме ђу два основ на обра сца с цен трал ним мо-ти вом пе ва ња кроз го ру (Мар ко Кра ље вић и ви ла, Не вје ра љу бе По по вић Стоја на) ни су ве ли ка оби мом: за јед нич ки су им про стор де ша ва ња (го ра), мол ба ју на ка да га са пут ник / са пут ни ца „раз го во ре“ пе смом, упо зо ре ње са пут ни ка / са пут ни це на опа сност од пе ва ња кроз го ру (раз ли чи то мо ти ви са на), ин си-сти ра ње ју на ка на „пе сми“ и пе ва ње са мо. Ово ин ва ри јант но и ре ла тив но све де но мо тив ско је згро укло пље но је у на зна че ним кру го ви ма пе са ма у два са свим раз ли чи та кон тек ста: у пр вом слу ча ју (Мар ко Кра ље вић и ви ла) реч је о ју нач ком су ко бља ва њу с де мон ском го спо да ри цом шу ме (ви лом), ка рак-те ри стич ном за нај ста ри ји еп ски слој („пје сме ју нач ке нај ста ри је“), док се у дру гом слу ча ју (Не вје ра љу бе По по вић Сто ја на) ју нач ки су коб укла па у об ред-но-оби чај ну ма три цу (по хо ђа ни / по вра ци) (у ве ли ком бро ју ва ри ја на та ју нак и ње го ва љу ба на кон ви ше го ди на од ла зе у пр ву, ри ту ал ну по се ту ње ном ро ду – што је, ујед но, и јед на од рет ких еп ски увер љи вих си ту а ци ја у ко јој се муж и же на мо гу на ћи у го ри), мо де ле же нид бе ка рак те ри стич не за пе ва ње о хај ду ци ма (пе сме „сред њи јех вре ме на“) и са свим осо бен и ре ла тив но хо мо ген еп ски ми кро си стем ко ји ва ри ра те му вер но сти / не вер ства же не.5

5 Основ не обра сце тог ти па из дво јио је Р. Ме де ни ца (Ба но вић Стра хи ња, „пе ва ње кроз го ру“ / Не вје ра љу бе По по вић Сто ја на, Не вје ра љу бе Гру и чи не, Же нид ба кра ља Ву ка ши на, Мар ко Кра ље вић и Ми на од Ко сту ра, Се стра Љу ти це Бог да на / „из да ја се стре“) (ме де ни ца 1965). Упр кос ди стинк тив ним обе леж ји ма кон крет них обра за ца, ва ри јан те у ве ли кој ме ри

811

Ме ђу по ме ну тим обра сци ма ана ло ги ја је ус по ста вља на и по сред ством ли ко ва ко ји шти те та бу за бра не огла ша ва ња у го ри – ви ле и хај дуч ког ха рам-ба ше – по што је реч о фи гу ра ма ко је ал тер ни ра ју на исто вет ним си жеј ним по зи ци ја ма6 уко ли ко се мо де ли / ва ри јан те ве зу ју за раз ли чи та еп ска вре ме на:

„У пе сма ма с по зни јом, хај дуч ком те ма ти ком, као но ви го спо дар пла ни не ви лу за ме њу је хај дуч ки ха рам ба ша, ко ји та ко ђе ту ма чи пе ва ње као вр сту увре дљи вог и не до пу ште ног по на ша ња“ (де Те лић 1992: 66).7

Иа ко фи гу ра хај дуч ког ха рам ба ше пред ста вља ја ко ди стинк тив но обе-леж је мо де ла – у сми слу си ту и ра ња ва ри ја на та у од го ва ра ју ћи по е тич ки круг (пе ва ње о хај ду ци ма) – ра сло ја ва ње по на зна че ном кри те ри ју му (ста-ри ја : сред ња еп ска вре ме на) мно го је ма ње осно ва но не го што се на пр ви по глед чи ни, јер чи тав низ еле ме на та гра ни цу ме ђу по ме ну тим обра сци ма / сло је ви ма чи ни вр ло по ро зном:

1) и у јед ном и у дру гом кру гу пе са ма про та го ни ста је Мар ко Кра ље вић, у пр вом прак тич но је ди ни, у дру гом па ра лел но са Сто ја ном По по ви ћем;8

2) ста тус ју на ка Сто ја на По по ви ћа у на зна че ној еп ској стра ти фи ка ци ји (ста ри ја : сред ња вре ме на) до ста је не ста би лан: Вук је пе сму о ње го вој же-

осци ли ра ју ме ђу њи ма (об је ди њу ју пре по зна тљи ва ме ста ви ше њих) та ко да они чи не ре ла-тив но ком пак тан и до вољ но спе ци фи чан / из дво јен еп ски ми кро си стем уну тар ко јег по сто ји ве ли ка ме ра про ход но сти мо ти ва и ли ко ва.

6 Хај дуч ки пре пад на сва то ве и ве за из ме ђу ви ле и хај дуч ких ха рам ба ша на осо бен су на чин до ве де ни у ве зу у пе сми из Ву ко ве за о став шти не Ба јо Пи вља нин и Але Но вља нин. У њој Ба јо Пи вља нин по се стри ми ви ли „на ба вља“ гра ђу за чу де сну зи ди ну од коњ ских и ју нач ких ко сти ју по бив ши сва то ве Ала Но вља ни на: „’Пре мањ ка ми ко сти ју нач ки је. / Но оку пи тво ју че ту, Ба јо, / Ај де с њи ма у пла ни ну, по бре, / Не би ли ти Бог и сре ћа да ла, / Да би ме не на ба вио гра ђеʼ [...] ’Же ни ће се Але од Но во га / С ми лом ћер цом па ше од Чен ги ћа, / Та дар ћу ти гра ђе на ба ви тиʼ“ (вУк VII, 47; уп. пе ши кан-љУ шТа но вић 2009).

7 Ви ла и хај ду ци ал тер ни ра ју на исто вет ним по зи ци ја ма и ка да не ма ове вр сте по е тич-ке и хро но ло шке ди фе рен ци ја ци је (ста ра : сред ња вре ме на). Та ко су у пе сми из Ер лан ген ског ру ко пи са о по ги би ји дво ји це си но ва вој во де Јан ка, ко је отац же ни на по ред но, две ма се стра-ма (ЕР 109), ви нов ни ци тра ге ди је – гор ски хај ду ци („уда ри ше из го ре ај ду ци, / ај ду ци ка ко мр ки ву ци, / све сва то ве по го ри ра би ше / под дје вој ком ко ња уфа ти ше / по гу би ше две ђу ве-ги је мла де“), док у је дан век ка сни је за бе ле же ној ва ри јан ти (вУк VI, 8), си но ви вла шког „во-је во де“ Дра ги ћа стра да ју од ру ку ви ла (што би се мо жда мо гло до ве сти у ве зу с тен ден ци јом да се у но ви јем сло ју пе ва ња хај ду чи ја „иде а ли зу је и из ње от кло ни оно што би је, по на род-ном схва та њу, мо гло ком про ми то ва ти“; Na ze čić 1959: 206).

8 На бу гар ском и ма ке дон ском те ре ну раз у ђе ни ји је спек тар ју на ка ко ји ини ци ра ју пе-ва ње кроз го ру Не вје ра љу бе Гру и чи не (Дим ни Мар ко, Мом чи ло, Гјур ди ла, Јо ван По по вић, Бог дан, Искрен, Сто јан ка у рин, Ни ко ла, Нан чо итд.), што спа да у оп ште по е тич ке од ли ке тог еп ског аре а ла. На том про сто ру ве ћи је и спек тар про тив ни ка / пре срет ни ка у го ри (Тур чин вој во да, Адем ха рам ба ша, Гру јо, вој во да ра до је, Ку рун ке се џи ја, Ни ко ла ха ра ми ја, Пр ван и др.), док се на за пад ни јем те ре ну име пре срет ни ка де ри ви ра из исте ко рен ске / фо нет ске осно ве (Ма ле та хај дук, Ма леш ха рам ба ша, Уса рин Ма ле ша, Ма лен ха рам ба ша, Уса рин Ми ле та, Ма не та хај дук и сл.).

812

нид би укљу чио у дру гу књи гу беч ког из да ња, да кле, ме ђу пе сме „ју нач ке нај ста ри је“ (вУк II, 87), и та пе сма да том по е тич ком сло ју при па да и по ју на ци ма ко ји фи гу ри ра ју као сва тов ски зва нич ни ци (Мар ко Кра ље вић, Ми лош Оби лић, Ре ља Кри ла ти ца, Си би ња нин Јан ко итд.) и струк тур но – као тип же нид бе с пре пре ка ма / же нид бе „на да ле ко“ (Мле ци), ка рак те ри сти чан за пе ва ње о ју на ци ма ста ри јих вре ме на; о истом ју на ку се, ме ђу тим, пе ва и по обра сци ма о от ми ци де вој ке / љу бе, ве за ним за ускоч ку пе снич ку тра ди ци ју (уп. вУк VII, 14; СМ 65);

3) про та го ни ста у обра сцу Не вје ра љу бе По по вић Сто ја на у ве ли ком бро ју ва ри ја на та по се ду је лук и стре ле и са про тив ни ком се су че ља ва фи зич-ки („ш њим се но си лет њи дан до под не“), а ду ел ре ша ва но жем (ме сти мич-но и уз по моћ ви ле), што ва ри јан те по ме ра ка ста ри јим еп ским и исто риј ским сло је ви ма (у кру гу пе са ма о хај ду ци ма пре по зна тљи во оруж је су пу шке, ку бу ре, са мо кре си и сл.):

Он да ве ли По по вић Сто ја не:„Ја с’ не бо јим Ма ле те вој во деи ње го вих три де сет ај ду каху ме ни су лу ке и стр’јеловида ћу сва ко му по јед ну стри је луа с Ма ле том у пле ћа ју нач ка!“

(ЕР 71; слич но је у ва ри јан та ма из зби р ки Б. Пе тра но ви ћа, Ф. Ку ха ча, А. До зо на, МХ II, 26; уп. ме де ни ца 1965: 150–159).

4) мо ме нат од лу чи ва ња љу бе да ли ће по мо ћи су пру гу или ње го вом про тив ни ку (ко ји се рву) и мо тив ње ног не вер ства пре вас ход но је ве зан за ста ри ја еп ска вре ме на (обра зац Ба но вић Стра хи ња);

5) и за те му не вер ства же не (Не вје ра љу бе Гру и чи не), и за мо тив пе ва ња кроз го ру ве зу ју се Ста ри на / Де бе лић Но вак и ње гов син Гру и ца (ра ден ко-вић 1988) ко ји – и атри бу ци јом и си жеј ним до ме ни ма – ин кли ни ра ју ка ста-ри јим еп ским сло је ви ма;9

6) нај зад, увод на фор му ла по ко јој се пре по зна ју обра сци с цен трал ним мо ти вом пе ва ња кроз го ру (го ром је зди, по је зди ше) ка рак те ри стич на је за ста ри ји слој пе ва ња, јер су и хај дуч ки на чин жи во та и еп ска се лек ци ја жи-вот них ре а ли ја (раз ли чи ти ти по ви и раз ли чи то мо ти ви са на пре сре та ња у го ри; ис тра ја ва ње на му ка ма) мар ги на ли зо ва ли уло гу ко ња (не и у ускоч ком

9 Ста ри на Но вак ал тер ни ра с ју на ци ма ста ри јих вре ме на у обра сцу „три до бра ју на ка“ (где се по ја вљу ју Ми ха и ло Сви ло је вић, Ба но вић Се ку ла, Си би ња нин Јан ко, Мар ко Кра ље вић, Хре ља Бо шња нин, Ко би ло вић Ми лош, Ју ри шић Јан ко итд.), а Гру и ца у ру мун ским ва ри јан-та ма у мо де лу „ора ње дру мо ва“ (ко ји се пре вас ход но ве зу је за Мар ка Кра ље ви ћа) (уп. сУ вај-џић 2005: 51–130). Уз Мар ка Кра ље ви ћа, Ба но вић Се ку лу, Љу ти цу Бог да на, Ре љу Бо шња ни-на и Пе тра Ла ти ни на, Ста ри на Но вак је сте ју нак ко ји се же ни ви лом (ми ло ше вић –Ђор Ђе вић 1971: 61–63), а за ње го ве си но ве ве зу је се та ко ђе ста ри мо тив о за ва ди бра ће (уп. нпр. ЕР 112).

813

814

кру гу пе са ма!), што се од ра зи ло на по ет ску фак то гра фи ју (фор му ле, про-фи ли са ње еп ских ју на ка10):

Го ром је зди Кра ље ви ћу Мар кои с њи ме је Ми лош Оби ли ћу (СА НУ II, 35)

По је зди ше до два по бра ти маПре ко кра сна Ми ро ча пла ни не,Та јед но је Кра ље ви ћу Мар ко,А дру го је вој во да Ми ло шу (вУк II, 38)

Го ром је зди По по вић Сто ја неИ нуз ње га Ле по са ва љу ба. (СА НУ II, 92)

Ди фе рен ци ја ци ја две ју зо на бе ле же ња – ди нар ске и при мор ске – на осно ву то га ко ји ју нак фи гу ри ра на по зи ци ји про та го ни сте (Сто јан По по вић у пр вој, Мар ко Кра ље вић у дру гој) на ве ла је Ра до са ва Ме де ни цу на за кљу-чак да је Мар ко на кнад но, под при ти ском огром не по пу ла р но сти, укљу чен у круг пе са ма у ко ји ма љу ба пе ва њем кроз го ру ини ци ра на пад хај дуч ког ха рам ба ше, а он да у од сут ном тре нут ку из да је му жа (због че га у епи ло гу би ва и тип ски / су ро во ка жње на):

„Ве зи ва ње за Мар ка усле ди ло је, не ма сум ње, под при ти ском огром-не по пу лар но сти ње го ве еп ске лич но сти. Уко ли ко се ле ген да о ње му ви ше ши ри ла, на ро чи то на пе ри фе ри ја ма на ше на род не епи ке, уто ли ко се ви ше еп ска ма те ри ја ве зи ва ла за ње го во име. То ре чи то до ка зу је на-ро чи то из ван ред но ве ли ки број ва ри ја на та на дал ма тин ско-при мор ском по ја су, ко ји се очи глед но по ка зу је нао нај мла ђи слој ва ри ја на та ове гру пе“ (ме де ни ца 1965: 159).

Чи ни се, ме ђу тим, да би о да тој прет по став ци тре ба ло го во ри ти с до зом ре зер ве, нај пре сто га што се ни на том истом про сто ру, ни у дру гим еп ским зо на ма оста ли обра сци с те мом не вер не же не ни су пре не ли на Мар ка Кра-ље ви ћа,11 што са мо по се би ука зу је на чи ње ни цу да ни је реч о гло бал ном

10 Ин ди ка тив но је, ре ци мо, да на кон што са вла да слу гу Ху се и на, по кој но га Џа фер-бе га, Гру и ца – на ко ме оста је Џа фер-бе го во оде ло – ко ња пу шта у го ру:

Оста Ху со но гом ко па ју ћи,Оде Гру јо бр дом пје ва ју ћи,И он до ђе сво је му Но ва ку;Са стри цем се у образ по љу би,А свог оца у би је лу ру ку;Ђо га пу сти у го ру зе ле ну,Узе пу шку у де сни цу ру ку,Пак оти де у го ру зе ле ну (вУк III, 2).11 На осно ву ва ри ја на та ко је ана ли зи ра (а прак тич но је све за пи са не у да том мо мен ту

имао у ви ду), Р. Ме де ни ца ис ти че да је „тип ва ри ја на та са пре суд ном уло гом де те та у сво јим

по е тич ком про це су (ко ји за хва та све си жеј не мо де ле / еп ско пе ва ње као та кво), а он да и за то што све по ме ну то у тач ка ма 1–6 ука зу је на то да си жеј-ни обра зац ни је при мар но ге не ри сан у „сред њем“ еп ском сло ју, од но сно у кру гу пе са ма о хај ду ци ма. Сем то га, у на у ци је углав ном при хва ћен су про-тан став: да су у пе ри фер ним зо на ма (и еп ским, и је зич ким) по пра ви лу пе три фи ци ра не ста ри је / ар ха ич ни је фор ме.

Ово нас из но ва вра ћа на чи ње ни цу да и у јед ном и у дру гом си жеј ном обра сцу с но се ћим мо ти вом пе ва ња кроз го ру Мар ко фи гу ри ра као но си лац еп ске рад ње, што би – по ред инер ци је ко ју ин ду ку је мо тив сам – мо гло би ти у спре зи с чи ње ни цом да се оба обра сца те ме ље на из у зет но ар ха ич ној сли ци све та а, де лом, и ми ту (као при чи) са мом, што он да зах те ва и од го ва ра ју ћег про та го ни сту: у пе ва њу о Мар ку и ње го вом по бра ти му ко ји огла ша ва њем кроз го ру на вла чи на се бе гнев ви ле ен ко ди ра ни су ло ги ка би нар них струк-ту ра и тра ди ци о нал ни си стем пред ста ва ко јим се де фи ни ше људ ски / осво јен / си гу ран / „зву чан“ (као и са су прот ним пред зна ком – де мон ски / туђ / опа сан / без гла сан) про стор (де Те лић 1992: 65–66), док је у дру гом слу ча ју, све су при ли ке, ре пли ци ран древ ни (ин до е вроп ски) мит о Гро мов ни ку и ње го вој по ро ди ци, ко ји, пре ма ре кон струк ци ји Т. Суд ник и Т. Ци вјан, укљу чу је и мо тив не ве ре Гро мов ни ко ве же не / из да је су пру га ње го вом про тив ни ку, због че га у епи ло гу би ва спа ље на / прог на на под зе мљу / тран сфор ми са на у бо-ги њу до њег све та (сУд ник – цивъян 1980: 242). Ана ло ги ју са „основ ним“ ми том Љ. Ра ден ко вић пре по знао је у еп ским пе сма ма с цен трал ном епи зо-дом гро мо гла сног пе ва ња ју на ко ве же не кроз го ру, ко јим она от кри ва свог су пру га хај дуч ком ха рам ба ши (и че сто ха рам ба ши по ма же у бор би), због че га би ва тип ски / су ро во ка жње на (ра ден ко вић 1988: 230–231; уп. де Те лић 1992: 30, 62).12

нај ка рак те ри стич ни јим об ра да ма до след но [...] ве зан за име Гру је Но ва ко ви ћа“ (ме де ни ца 1965: 162), а из два ја са мо јед ну пе сму струк ту ри ра ну по обра сцу „Ба но вић Стра хи ња“ у ко јој је про та го ни ста Мар ко Кра ље вић: „Или ће ва ва ри јан та из Сла во ни је [Лука Илић Ори ов ча-нин – прим. Л. Д.] не ка зу је ов де ни шта. Мар ко ва еп ска лич ност на ву кла је на се бе то ли ко еп ског те ре та да га ни је мо гао ми мо и ћи ни овај си же“ (ме де ни ца 1965: 64). Ни јед на ва ри-јан та Же нид бе кра ља Ву ка ши на не укљу чу је Мар ка као про та го ни сту (спи сак од пре ко 70 ва ри ја на та дат је у де лић 2006: 349–354). С дру ге стра не, за Мар ка се ве зу је још је дан круг пе са ма с те мом не вер не же не (Не вје ра љу бе Кра ље ви ћа Мар ка; вУк VI, 25 и ва ри јан те, где љу ба Мар ка ва ра с Ду ком Сен ко ви ћем), као и је дан од ва ри је те та у ком љу ба оста је вер на су пру гу („пре ру ша ва ње у ка лу ђе ра“ / Мар ко Кра ље вић и Ми на од Ко сту ра): „Оно што у овој гру пи пе са ма на ро чи то па да у очи је сте до след ност да се те маʼ ве зу је за јед ну лич ност, за Мар ка“ (ме де ни ца 1965: 184). Све ово го во ри у при лог чи ње ни ци да се мо тив пе ва ња (љу бе) кроз го ру мо гао ини ци јал но, а не тек по сред ством ли ка Сто ја на По по ви ћа ве за ти за Мар ка Кра ље ви ћа.

12 Осно ва за ре кон струк ци ји мит ске по за ди не је сте глас мит ских ди мен зи ја – под ње го вом сна гом по ви ја се тра ва и ли шће па да са др ве ћа, а из во ри се му те или сах ну:

Кад угле да мла да Ан ђе ли ја, За пи ва му гр лом де бе ли јем. Ка ко пи ва, ку ја је ро ди ла:

815

816

Фор му ла пе ва ња кроз го ру – као ја ко и ин ва ри јант но еп ско чво ри ште – во ди ла је асо ци ја ци ји два ју обра за ца: оног у ко јем је би ће освет ник ви ла и оног у ко јем је то гор ски хај дук. Ана ло ги ја се, ме ђу тим, ма ка ко сна жна, у на зна че ној тач ки за вр ша ва, јер су и си жеј не ли ни је, и епи ло зи, и се ман-тич ко / сим бо лич ко за ле ђе ва ри ја на та раз ли чи ти. Круг пе са ма у ко ји ма кроз го ру пе ва ју на ко ва љу ба укљу чу је мо ме нат не а де кват ног по на ша ња у хтон-ском про сто ру,13 али је ак це нат – упр кос мо гу ћој ве зи с (хи по те тич ним / ре кон стру и са ним) ми том о Гро мов ни ко вој не вер ној же ни (ра ден ко вић 1988: 230–231, 235) – по ме рен са мит ског (чо век : де мон ско би ће) на ју нач ки (ју нак : пре срет ник у го ри) и по ро дич ни су коб (ју нак : љу ба), од но сно с ко смо го ниј-ског (осва ја ње / за по се да ње хтон ског про сто ра) на со ци јал ни план (ета бли-ра ње дру штве них / етич ких нор ми), због че га се обра зац у ко јем ју на ко ва

С го ри це је ли шће по ле ти ло По пла ни ни тра ва по клек ну ла.То за чуо Ма лен ха рам ба ша, Пи јућ ви но с три де сет хај ду ка (МХ VI II, 16).

Ка то ок не Еел на не ве стана го ра та шум ки от пад на ле,по по ле то тре ва по вейна ла,у из во ри во да пресъхна ла.До чул я е Ла лош из го ри ца [...] (СбНУ 53, бр. 532, стр. 647).

Про та го ни сти – два ју на ка и же на – та ко ђе ре пли ци ра ју основ ну мит ску си ту а ци ју, ко ју је, као основ ни обра зац уре ђе ња кул ту р ног про сто ра, опи сао Иво Пи лар. Пра те ћи то-по ни ми ју и ре љеф не об ли ке, Пи лар је на те ри то ри ји бив ше Ју го сла ви је (кон ти нен тал на Хр ват ска, Дал ма ци ја, Бо сна и Хе р це го ви на, Сла во ни ја, ју жна Ср би ја, Цр на Го ра) де тек то-вао исти про сто р ни обра зац: „с ли је ве стра не мје сто, обич но бри јег, по све ћен бо гу сун ца, свје тло сти и до бра, у сре ди ни во да, а с де сне бри јег, пе ћи на или гу ду ра, по све ће на зло ду ху, прин ци пу та ме и зла“. Је дан ло ка ли тет упу ћу је, да кле, на „бе лог“ бо га (у хри шћан ској ин-тер пре та ци ји [потоња архит ек тура] то је нај че шће цр ква не ког све ца), дру ги на „цр ног“ (Со то ни ћи, Цр ни Љут, Ди ву ље, Ди вљи Врх и сл.), док је из ме ђу њих ре ка / по ток, углав ном са ско чи де во јач ком ле ген дом (pi lar 1931; де Те лић 1992: 84–85). Иста кон сте ла ци ја ли ко ва и иста мит ска око сни ца (с мо ти вом не вер не же не) пре то че не су и у на ра ци ју са, у осно ви, су прот ним ис хо дом (по бед ник је ин фе ри ор ни ји ју нак), чи ју сим бо лич ку осно ву пред ста вља пре ла зак са ко смо го ни је (и ју на ка де ми јур шких атри бу та и мо ћи) на исто ри ју / ква зи и сто ри-ју (ју на ци са о бра же ни еп ском / људ ском све ту) („пре ла зак из ета пе ства ра ња у сле де ћу ета пу“ усло вио je „пад ко смо ло шког и бо жан ског пре ма исто риј ском и људ ском“; у том се про це су „по след њи члан ко смо ло шког [...] сје ди њу је са пр вим чла ном исто риј ског ни за (или бар ква-зи и сто риј ског)“; to po rov 1979: 443). Да та на ра ци ја пре по зна је се у пе ва њу о ру ском ги ган ту Свја то го ру, ње го вој не вер ној же ни и Иљи Му ро ме цу, а на ју жно сло вен ском про сто ру – у тра ди ци ји пе ва ња и при по ве да ња о смр ти вој во де Мом чи ла, где су про та го ни сти еп ски ко лос с кри ла тим ко њем, ње го ва не вер на су пру га и краљ Ву ка шин (де лић 2006: 298–312).

13 „Глас, да кле, на ро чи то из у зет но сна жан, ’гро мо витʼ глас, као ди стинк тив но обе леж је со ци јал ног про сто ра љу ди и по вла шће ног про сто ра гор њих бо го ва, пот пу но је ис кљу чен из хтон ског све та и иза зи ва крај ње не при ја тељ ство ње го вих де мон ских вла да ра“ (де Те лић 1996: 83).

817

љу ба пе ва кроз го ру с пра вом укљу чу је у круг мо де ла с те мом не вер не / вер не љу бе (ме де ни ца 1965).14

Пе ва ње кроз го ру пе ва чи су до во ди ли у ве зу са хај дуч ким пре па дом и у ва ри јан та ма струк ту ри ра ним по обра сцу „удар хај ду ка на сва то ве“ (Ришња нин ха џи ја и Ли мун тр го вац; вУк III, 68). У том кру гу пе са ма (као и у пе сма ма о „пе ва њу кроз го ру“) је дан од ста бил ни јих мо ти ва је сте кр ше ње та буа ти ши не, ко је – та мо где се ја вља – ини ци ра на пад хај ду ка. У по зни јим бе ле же њи ма (од Ву ка на да ље) – где је очи та тен ден ден ци ја иде а ли за ци је гор ских ге ри ла ца15 – њи хо ва ак ци ја из ну ђе на је увре дом ко ју им на но си не ко од чла но ва сва тов ске по вор ке. Увре да је, ме ђу тим, мо тив не сум њи во мла ђи по по ста њу, јер је у ве ћи ни пе са ма раз лог за на пад сва тов ска сви р ка („буб њи и сви ра ле“ / „зи ле и бо ри је“) (ма да пре вас ход но као сиг нал при су-ства у го ри), чи ји ин тен зи тет, по сред ством сло вен ске ан ти те зе (ко ја, ка да је о зву ку реч, фор му ла тив но укљу чу је гр мља ви ну, пу цањ то по ва, мор ску ху ку, за ви ја ње ве тра и сл.), мо же би ти до ве ден и до екс тре ма:

СВА ТОВ СКА СВИ Р КА УВРЕ ДА НА НЕ ТА ХАЈ ДУ ЦИ МА

Ми ли Бо же, чу да ве ли ко га!Да л’ пу ца ју За дар ски то по ви?Да л’ ду ха ју при мор ски вје тро ви,Те уда ра је ка у пла ни ну? –Нит’ пу ца ју За дар ски то по ви,Ни ду ха ју при мор ски вје тро ви;Већ сва то ви и во де ђе вој ку.

(вУк III, 74)16

Не пје вај те, ни пу шке ба цај те,Уста ви те зи ле и бо ри је,А са виј те сви ле не бар ја кеДок про ђе мо кроз Ко ри та рав на.

(вУк III, 68)

Бог убио цр на Ци га ни наКој’ за ви ка из гр ла би је ла:„Ча ла са да, на ше мек тер ба ше,На сра мо ту Ба ју и Ли му ну,Кад про ђо смо кроз Ко ри та рав на,А не смје ше удрит на сва то ве!“Уда ри ше зи ле и бо ри је,Ста де је ка буб ња и сви ра ла,Ста де пра ска ма ли јех пу ша ка,Ста де ви ка до бри јех ју на ка.

(вУк III, 68)

14 То, да ка ко, не зна чи да сви ти обра сци и да ље не за др жа ва ју мит ске обри се, а ју на-ци од го ва ра ју ће атри бу те и до ме не (што по себ но ва зи за си жеј ни мо дел „же нид ба кра ља Ву ка ши на“ и еп ски ха би тус / про фил вој во де Мом чи ла).

15 Реч је о тен ден ци ји, ко ја је, све су при ли ке, епи ком овла да ла у дру гој по ло ви ни XVI II и по чет ком XIX ве ка, ка да су ор га ни зо ва ни је уста нич ке ак ци је ство ри ле про стор да се ли ко ви хај ду ка од раз бој ни ка и ха ра ми ја тран сфор ми шу у на ци о нал не за штит ни ке и осло бо ди о це: „[...] Али је и из ми је ње но гле да ње на хај ду чи ју би ло си гур но пот сти цај да се не што, што се ина че про ти ви мо рал ним схва та њи ма, не при пи су је љу ди ма ко ји су све ви-ше по ста ја ли бор ци про тив Ту ра ка. Ре кло би се сто га да је са ја ча њем сви је сти о по тре би бор бе про тив тур ског фе у дал ног го спод ства ја ча ла и раз ви ја ла се тен ден ци ја ка иде а ли за-ци ји хај ду чи је“ (Na ze čić 1959: 214). У тој иде а ли за ци ји нај да ље је оти шао Те шан По дру го-вић (вУк III, 68) (Na ze čić 1959: 209; сУ вај џић 2003: 402; пе ши кан –љУ шТа но вић 2007: 189).

16 Огла ша ва ње сва то ва ме сти мич но за у зи ма и ре фе рент ну по зи ци ју у сло вен ској ан ти-те зи: „Ми ли Бо же, чу да ве ли ко га! / Или гр ми ил’ се зе мља тре се, / Ил’ пу ца ју на За дру лу бар де,

Кад су до шли сва ти под ото ку,То дор вик ну гр лом би је ли јем:„Стан ’те бра ћо, ки ће ни сва то ви!Уста ви те буб ње и сви ра ле,Уга си те сви р ке све ко ли ке,Да ја ју нак пред сва то ве про ђем,Јер ото ка ниг да ни је са маБрез хај ду ка, ја брез мр ка ву ка,Ја брез че те Тур ске, ја ка у р ске.“

(вУк III, 24)

Бог убио Али ју ча у ша, Ди же усну а ис ке си зу бе, А за пје ва тан ко гла со ви то: „Ча ла, ча ла, чал ги џи је мла де, Про ве до смо ли је пу дје вој ку На сра мо ту Ба ју и Ли му ну, И ђи ди ји од Мо ра че Ву ку И њи хо во до три ста хај ду ка, Не смје до ше на ма уда ри ти.“

(КХ I, 6)

Мо тив ске па ра ле ле и ана ло ги ја ме ђу до ме ни ма хај ду ка у јед ном и дру-гом кру гу пе са ма (Не вје ра љу бе По по вић Сто ја на, „удар хај ду ка на сва то ве“) отво ри ли су про стор за ин тер фе рен ци ју мо де ла и флук ту а ци ју фор му ла и мо ти ва. Оту да се у ве ли ком бро ју ва ри ја на та с епи зо дом пе ва ња кроз го ру (што је мо тив ана ло ган огла ша ва њу сва то ва) ја вља мо тив прет ход не про сид-бе ју на ко ве љу бе од стра не хај дуч ког ха рам ба ше,17 што је по не где ди рект но по ве за но са ње го вом хај дуч ком ини ци ја ци јом (пе Тра но вић I, 38; кУ хач IV, 1499; уп. ме де ни ца 1965: 152, 154):

ПЕ ВА ЊЕ КРОЗ ГО РУ У ДАР ХАЈ ДУ КА НА СВА ТО ВЕ(мо ти ва ци ја от ми це)

УДАР ХАЈ ДУ КА НА СВА ТО ВЕ(раз лог од ме та ња)

„Не бу да ли, бу дим ски Бе шла га,

Ов а го ра ни кад ни је са ма,Јал’ без ву ка, ја ли без

хај ду ка,јал’ без оног Ма лин

ха рам ба ше.“

(Сад ћу ма ло да ис при чам, лак ше ми је.)

Он ме је три пу та од мај ке про сио,он про сио, мај ка ни је да ла,зе мљи ца јој ко сти из ба ца ла што ме ни је за Ма ли на да ла!

(Тран скрипт, пе ва ла / ка зи ва ла Ха џе ра Са рач из Гра ди шке.)

Тад ’ бе се ди ле по та де вој ка:„Ми ли ку ме, ми ли ста ри

сва те!За зор ме ни у вас по гле да ти,А ка мо ли с ва ма бе се ди ти:Ус тег ни те ко ње ви те зо ве,За у став ’те сви р ке и буб ње ве, И са виј те ала је бар ја ке:Пред на ма је го ра уса ри та,У њој има два на ест уса ра,И три н’е сти уса ри не Ива,Ко ји ме је у мај ке про сиоИ ле пим ме да ром да ри вао:По крио ме сви лом и ка ди фом,И по суо сву сјај ним би се ром, Дао ми је два на ест пр сте на,У њи ма је брез це не ка ме ње;Уз пр сте ње иља ду ду ка та:Ал’ ме мај ка ње му ни је да ла,Па се на њу вр ло на љу тио,Че ка ће нас сре ди го ре чар не.“

(вУк III, 75)

Ми ли Бо же, чу да ве ли ко га!Да л’ пу ца ју За дар ски то по ви?Да л’ ду ха ју при мор ски

вје тро ви,Те уда ра је ка у пла ни ну? –Нит’ пу ца ју За дар ски то по ви,Ни ду ха ју при мор ски вје тро ви;Већ сва то ви и во де ђе вој ку,Они ме ћу ћу ми шли пи што ље.Кад би ја ху дру му на рас кр шћу,Ал’ го во ри ли је па ђе вој ка:„О чу ли ме, ку ме и ђе ве ре!За зор ми је у вас по гле да ти,А ка мо ли с ва ма го во ри ти;Зе ман до ђе, ва ља го во ри ти:Кад сам би ла лу дач ка код

мај ке,Про сио ме Пле ти ко са Па влеСе дам пу та у се дам го ди на,Он про сио, не да де ме мај ка,С ме не Па вле оде у хај ду ке.“

(вУк III, 74)

/ Ил’ уда ра мо ре о бре го ве / Или је зде ки ће ни сва то ви? / Ни ти гр ми нит’ се зе мља тре се, / Нит’ пу ца ју на За дру лу бар де, / Нит’ уда ра мо ре о бре го ве / Ни ти је зде ки ће ни сва то ви – / Шен лук чи ни па ша од Но во га, / Од Но во га, гра да би је ло га, / Ди је мно го ро бље за ро био“ (СА НУ III, 22).

17 У ва ри јан та ма из зби р ки Ј. Му ти ћа, Б. Пе тра но ви ћа, вУк VII, 28, Ма ти це хр ват ске, бра ће Ми ла ди но ва ца, С. Вер ко ви ћа ју на ко ва љу ба би ла је прет ход но про ше на, „по кло ње-на“ од 7 го ди на, хај ду ко ва за руч ни ца и сл. (уп. ме де ни ца 1965: 150–162).

818

Мо тив ко ји је у круг пе са ма о уда ру хај ду ка на сва то ве уве ден да би се ре ва ло ри зо ва ла по зи ци ја пре сре та ча (прет ход на про сид ба) – јер епи ка, у осно ви, др жи стра ну пр во ме про сцу и на кнад ну про ше ви ну (већ ис про ше-не де вој ке) санк ци о ни ше18 или са свим спе ци фич ним ре ше њем пре ва зи ла зи (ку мље ње, бра ти мље ње) – у обра сцу Не вје ра љу бе По по вић Сто ја на пот-пу но је не при ме рен јер је ар гу мент у при лог на па да чу, ко ји има са свим дру га чи ји до мен од на па да ча у ва ри јан та ма ко је те ма ти зу ју „удар хај ду ка на сва то ве“ (ми сли се пре вас ход но на по зни је ва ри јан те, у ко ји ма се мо тив прет ход не про ше ви не је ди но и ја вља):

УДАР ХАЈ ДУ КА НА СВА ТО ВЕ ПЕ ВА ЊЕ КРОЗ ГО РУ ХАЈ ДУК МЛА ДО ЖЕ ЊА ХАЈ ДУК МУЖ ЈУ НАК ПРО ТИВ НИК ПРО ТИВ НИ К ЈУ НАК

У ва ри јан ти Ха џе ре Са рач на пра вљен је и ко рак да ље, уво ђе њем „жен-ског тек ста“, од но сно са гле да ва њем и ко мен та ри са њем ини ци јал не епи зо де (пр ве про ше ви не) из жен ског угла:

Он ме је три пу та од мај ке про сио,он про сио, мај ка ни је да ла,зе мљи ца јој ко сти из ба ца ла што ме ни је за Ма ли на да ла!

Ти ме се у пе сму – нео че ки ва но – уво ди мо тив ра ста вље них љу бав ни ка, не спо јив с фор му ла тив ним ка жња ва њем не вер не љу бе, због че га и ва ри јан та из ла зи из окви ра кон зи стент не еп ске по е ти ке,19 са чим као да ко ре спон ди-ра и ко мен тар са ме пе ва чи це: „При је су би ле пје сме ју нач ке, па су се зна ле пје ват за цу ру“. От клон је уто ли ко ве ћи што се ра ста вље ни љу бав ни ци по-зи ци о ни ра ју на опо зит не ет нич ке / кон фе си о нал не стра не – што је по е тич ки пре се дан. Број ни при ме ри оства ре них љу ба ви / бра ко ва из ме ђу хри шћан ских ју на ка и му сли ман ских де во ја ка и обр ну то не угро жа ва ју ову кон ста та ци ју, јер еп ска по е ти ка жен ску на кло ност ју на ку дру ге ве ре не санк ци о ни ше је-ди но у слу ча ју ка да је ју нак „свој“, а де вој ка „ту ђа“.20 Што ни је слу чај у

18 „Кра сни ба бо, Ми лу ти не кне же! / Ни сам ли ти бе се дио, ба бо, / Да не про сиш про-ше не де вој ке?“ (вУк III, 76).

19 Ка жња ва ње не вер не су пру ге има упо ри ште у си сте му тра ди ци о нал них ко до ва (етич ком, со ци јал ном, об ред но-оби чај ном) не ве за но за то да ли је она с ње ном во љом или без ње не во ље би ла уда на, али ова квим по ет ским за хва том / удва ја њем је дан аспект љу би-ног ли ка отва ра дру га чи ји хо ри зонт иш че ки ва ња и зах те ва дру га чи ји епи лог.

20 Ин верз ну си ту а ци ју епи ка не то ле ри ше. У пе сми Се стра Иванка пе та на (вУк VI, 63) Ан ђа уме сто „ђе не ра ла“, „ка пе та на“ и Ра да Се ња ни на би ра Ну кић бар јак та ра: „Ја сам мо је од го ји ла ли це, / Би је ли ла и уру ме ни ла / За Тур чи на у Тур ску Уд би ну / А на име Ну кић--бар јак та ра, / Ју на ка га у Уд би ни не ма. / Ево има три го ди не да на, / Што до ла зи Ну кић бар јак-та ре / У го ди ни сва ко га мје се ца. / Три сам до ве тур ске из у чи ла, / И до бро сам књи гу из у чи ла.

819

пе сми Ха џе ре Са рач. Ова квим струк ту ри ра њем при че ни је, да кле, по љу љан са мо жан ров ски ка нон већ су – на ру ша ва њем иде о ло шке де мар ка ци је своје : ту ђе – уз др ма на и са ма упо ри шта тра ди ци о нал ног си сте ма ми шље ња.

Ка ко се на осно ву овог крат ког пре гле да мо же ви де ти, обра зац за све-до чен у нај ра ни јим бе ле же њи ма (Ер лан ген ски ру ко пис) и осло њен на нај ду-бље сло је ве тра ди ци је (мит о Гро мов ни ку и ње го вој по ро ди ци) ап сор бо вао је вре ме ном мо ти ве ко ји су – по пут во де ко ја ле ди у пу ко ти ни сте не, ши ри се и во ди ње ном пу ца њу – би ли тач ке из ко јих је кре та ло жан ров ско и по-е тич ко уру ша ва ње. Фор му ле су, као нај ви тал ни ји сег мент еп ског пе ва ња, пре тра ја ле, али су из гу би ле сво ју основ ну функ ци ју да по ве зу ју раз ли чи те хи је рар хиј ске ни вое и сло је ве тра ди ци је.21 Као пу ка фор ма (све де не на сред-ство им про ви за ци је и као линк ка не ком па ти бил ним сег мен ти ма тра ди ци је), оне су по ста ле сред ство ап сур да и отво ри ле про стор да се текст струк ту ри ра у мо ду су ко ји је Н. Фрај на звао иро ниј ским,22 стра ном, у осно ви, не са мо усме ној епи ци, већ и свим жан ров ским, по е тич ким и умет нич ким си сте ми ма за сно ва ним на есте ти ци исто вет но сти (Ј. Лот ман).23

/ А та ко ми Бо га исти но га, / Ја ћу узет’ Ну кић-бар јак та ра, / Ја Ну ки ћа, ја ли зе мљу цр ну, / Ил’ се мла да ни уда ти не ћу.“ У епи ло гу Ра де Се ња нин ве зу је Ну кић-бар јак та ра и во ди га у Сењ; ка да га угле да, Ан ђа окре ће ко ло на о па ко („Он да Ан ђа ко ло окре ну ла, / Окре ну ла ко ло на-опа ко“) – што упу ћу је на Ну ки ће во по гу бље ње. Слич но је у пе сми „Ћер кар ло вач ког ба на“ (СА НУ III, 30): „’А мој ба бо, да од Бо га на ђеш, / Ал’ не знаш ал’ не ћеш да ка жеш – / Ја има-дем у ме не ја ра на / Под Оме ром, под пла ни ном кри вом, / Под Оме ром, под ба ко њом сил ном, / По име ну Ве ли гић-Сеј ма на [...] Ово има де вет го дин’ да на, / Тур ски сам се кр стом по кр сти-ла, / И у тур ску ви ру ви ро ва ла / И ја по стим тур ском ра ма за ну / Све за здра вље Ве ли гић-Сеј-ма наʼ“. Ве ли гић Сеј ман ги не у епи ло гу пе сме, а де вој ку уда ју за Се ња нин Ива на.

21 „При лив зна че ња у деј ству еп ске фор му ле усме рен је од тра ди циј ске кул ту ре као за јед нич ког из во ра зна че ња за све у куп ну усме ну књи жев ност, ка жан ру и ње го вој кон крет-ној ре а ли за ци ји (еп ској пе сми). На тај на чин она пре мо шћу је хи је рар хиј ски јаз из ме ђу епи ке и тра ди ци је“ (де Те лић 1996: 106).

22 Нор троп Фрај из два ја пет основ них мо ду са при по вед не књи жев но сти: мит (ју нак је бо жан ско би ће по вр сти над моћ но љу ди ма и људ ској око ли ни), ро ман су (ју на ко ви по ступ-ци су чу де сни, чу де сна је и око ли на, али он ипак је сте људ ско би ће; по ступ њу је над мо ћан над дру гим љу ди ма; бај ка и сл.), те ви со ко ми мет ски (еп, тра ге ди ја), ни ско ми мет ски (ко ме-ди ја, ре а ли стич ка про за) и иро ниј ски мо дус. Овај по след њи ка рак те ри шу при зо ри „за ро бље-но сти, фру стра ци је или ап сур да“, а ју на ци има ју ма њу моћ де ло ва ња од про сеч них љу ди. Исти ау тор за па жа ка ко европ ска при по ве дач ка књи жев ност то ком „ми ну лих пет на е стак сто ле ћа“ не пре ста но спу шта сво је гра ви та циј ско сре ди ште (од мит ског ка иро ниј ском) (Frye 1979: 45–46).

23 То не зна чи да се иро ниј ски еле мен ти не мо гу на ћи у де ли ма усме не про ве ни јен ци је (Књи га о Јо ву) или сред њо ве ков ним тек сто ви ма. На про тив, Фрај као тип ску иро ниј ску фи-гу ру из два ја phar ma ko sa. Жр тво ва ње се, ме ђу тим, са ста но ви шта тра ди ци о нал не кул ту ре, по пра ви лу оправ да ва (бро до ви ис пло вља ва ју ка Тро ји, гра ђе ви не оп ста ју и сл.). У иро ниј-ски мо дус текст пре ла зи тек кад жр тва ви ше ни је функ ци о нал на, кад не ма сми сла / свр хе, ка да се до кра ја на ру ши од нос из ме ђу узро ка и по сле ди це.

820

ИЗ ВО РИ

вУк I–IV: Срп ске на род не пје сме I–IV. Ску пио их Вук Стеф. Ка ра џић. Бе о град: Про-све та, 1975–1988.

вУк VI –IX: Срп ске на род не пје сме VI –IX. Ску пио их Вук Стеф. Ка ра џић. Др жав но из да ње. Бе о град, 1899–1902.

ЕР: Ер лан ген ски ру ко пис ста рих срп ско хр ват ских на род них пе са ма. Из дао Гер хард Ге зе ман. Ср. Кар лов ци: Срп ска кра љев ска ака де ми ја, 1925. Но во чи та ње Ер ланген ског ру ко пи са (М. Де те лић, С. Са мар џи ја, Л. Де лић): <http://www.erl.mo nu-men ta ser bi ca.co m>

КХ I–II: Na rod ne pje sme mu sli ma na u Bo sni i Her ce go vi ni. Sa brao Ko sta Hörmann 1888– 1889. Knji ga I–II, dru go iz da nje. Sa ra je vo, 1933.

МХ I–IX: Hr vat ske na rod ne pje sme. Sku pi la i iz da la Za greb: Ma ti ca hr vat ska, 1890–1940.СА НУ II –IV: Срп ске на род не пје сме из нео бја вље них ру ко пи са Ву ка Стеф. Ка ра џи ћа.

Бе о град: СА НУ, 1974.СбНУ: Сбор ник за на род ни умо тво ре ния на у ка и кни жни на, от. кн. 27. Сбо р ник за

на род ни умо тво ре ния и на ро до пис, МНП (от кн. XIX изд. Българ ско то кни жов-но дру же ство, а от кн. XXVII – БАН), Со фия, 1889–.

СМ: Си ма Ми лу ти но вић Са рај ли ја. Пје ва ни ја цр но гор ска и хер це го вач ка. До бри ло Ара ни то вић (прир.). Ник шић, 1990. [Пјеванија цер но гор ска и хер це го вач ка, са брана Чу бр ом Чој ко ви ћем Цер но гор цем. Па њим из да на истим, у Лај пци гу, 1837]


де лић, Ли ди ја. Жи вот еп ске пе сме: Же нид ба кра ља Ву ка ши на у кру гу ва ри ја на та. Бе о град: За вод за уџ бе ни ке, 2006.

де Те лић, Мир ја на. Мит ски про стор и епи ка. Бе о град: СА НУ – Ау тор ска из да вач ка за дру га „До си је“, 1992.

де Те лић, Мир ја на. Урок и не ве ста. По е ти ка еп ске фор му ле. Бе о град – Кра гу је вац: Бал ка но ло шки ин сти тут СА НУ – Цен тар за на уч на ис тра жи ва ња Уни вер зи-те та у Кра гу јев цу, 1996.

ме де ни ца, Ра до сав. Ба но вић Стра хи ња у кру гу ва ри ја на та и те ма о не ве ри же не у на род ној епи ци. Сту ди ја из на ше на род не по е зи је. Бе о град: СА НУ, 1965.

ми ло ше вић –Ђор Ђе вић, На да. За јед нич ка те мат скоси жеј на осно ва срп ско хр ват ских не ис то риј ских еп ских пе са ма и про зне тра ди ци је. Бе о град: Фи ло ло шки фа кул-тет бе о град ског уни вер зи те та, 1971.

пе ши кан –љУ шТа но вић, Љи ља на. Ста на ја се ло за па ли: огле ди о усме ној књи жевно сти. Но ви Сад: Днев ник, 2007.

пе ши кан –љУ шТа но вић, Љи ља на. Ви лин ски град у хај дуч кој пе сми – од ре флек са древ ног ми та до але го ри је. Син хро ниј ско и ди ја хро ниј ско из у ча ва ње вр ста у срп ској књи жев но сти. Но ви Сад: Фи ло зоф ски фа кул тет, 2009, 59–75.

821

ра ден ко вић, Љу бин ко. Мит ски атри бу ти Ста ри не Но ва ка у еп ској по е зи ји Ју жних Сло ве на и Ру му на. Ра до ван Са мар џић (ур.). Ста ри на Но вак и ње го во до ба: збо р ник ра до ва. Бе о град: СА НУ, 1988, 211–249.

сУ вај џић, Бо шко. Еп ске пе сме о хај ду ци ма и уско ци ма: ан то ло ги ја. Бо шко Су вај џић (прир.). Бе о град: Гу тен бер го ва га лак си ја, 2003.

сУ вај џић, Бо шко. Ју на ци и ма ске: ту ма че ња срп ске усме не епи ке. Бе о град: Дру штво за срп ски је зик и књи жев ност, 2005.

сУд ник, Татяна М., Татяна В. цивьян. К ре кон струк ции од но го ми фо ло ги че ско го тек ста в бал то-бал кан ской пер спек ти ве. Т. В. Цивьян (ред.). Струк ту ра тек ста. Мо сква: Из да тельство „На у ка“, 1980, 240–285.<http://www.in slav.ru /ima ges/sto ri es/pdf /1980_Struk tu ra_tek sta.pdf > 27. 3. 2013.

*Frye, Nor throp. Ana to mi ja kri ti ke. Če ti ri ese ja. Za greb: Na pri jed, 1979.Kr stić, Bra ni slav. In deks mo ti va na rod nih pe sa ma bal kan skih Slo ve na. Ili ja Ni ko lić (prir.).

Be o grad: SA NU, 1984.Na ze čić, Sal ko. Iz na še na rod ne epi ke, I dio. Haj duč ke bor be oko Du brov ni ka i na ša na

rod na pje sma (pri log pro u ča va nju po stan ka i raz vo ja na še na rod ne epi ke). Sa ra je vo: Svje tlost, 1959.

pi lar, Ivo. O du a li zmu u vje ri sta rih Slo vje na i o nje go vu pod ri je tlu i zna če nju“. ZNŽOJS XXVI II/1 (1931).

to po rov, Vla di mir N. Ko smo loš ki iz vo ri pr vih isto rij skih opi sa. Tre ći pro gram (le to 1979): 429–475.

Lidija D. Delić

GOROM JEZDI BUDIMSKI BEŠLAGAModification of epic singing about the unfaithful lover

S u m m a r y

The analysis is based on a circle of variants with the topic of the unfaithful wife who betrays the husband by siding with haiduks (Disloyalty of Popović Stojan’s Lover – Nevjera ljube Popović Stojana) and a transcript of a song structured after the same pattern, noted in 2011 by Hadžera Sarač from Gradiška (born in 1937). The given sum-mary model, very popular and present in the entire Yugoslav space, is recognized by the motive of singing through the mountain, so besides the classic heroic motivation of a clash on the basis of a conflict among the characters we can also identify the breaking of the taboo of violating silence in the mountain, more specifically combined with the taboo of singing amiss (during the night). The song is based on an extremely complex system

822

of codes: spatial (representations of a mountain as a dangerous, chthonic, impure place), mythical (representations of chthonic beings and their correlation with space), historical (a historical and epic role of haiduks), social (codification of family relations and a heroic ethos). The variant of Hadžera Sarač differs from more traditional versions in its conciseness and the introduction of atypical details (the motive of separated lovers), which opens up a space for following genre modifications and the destruction of the epic code. The genre status of the song and the relationship of the singer and tradition are seen in precious autoreferential statements (“There used to be heroic songs, sung for a girl”, “it is an old song”, “and that is an ancient song”).

Ин сти тут за књи жев ност и умет ностКра ља Ми ла на 2, Бе о градli di ja.bo sko vic @gmail.co m

823

UDC 821.163.41.09 Rakić V.

Др На да Н. Сав ко вић

РА КИ ЋЕВ ПРЕ ВОД ГРЧ КЕ СА КРАЛ НЕ ДРА МЕ ЖР ТВА АВРА МО ВА

Нај по пу лар ни је де ло Ви ћен ти ја Ра ки ћа је са крал на дра ма у сти хо ви ма Жер тва Авра мо ва, об ја вље на у Бу ди му и Ко то ру 1799. Ау тор је успе шно ускла дио не ко ли ко еле ме на та срод них на шем на ро ду: ода бра на ста ро за вет на при ча би ла је по зна та Ср би ма, на род-ни је зик им је био бли зак, као и стих – де се те рац. Ра кић је на зна чио да је де ло пре вод са грч ког је зи ка. Вим Ба кер, ау тор не ко ли ко сту-ди ја о грч ком ко ма ду, прет по ста вља да га је на пи сао Ви цен цос Кор на рос по узо ру на ита ли јан ску са крал ну дра му Исак Лу и ђи ја Гро та. Ракићeв као ни грч ки ко мад, не ма по де лу на сце не и чи но ве и има 1018 сти хо ва, пре ко сто ма ње од грч ког ко ма да и пре ко ше сто од ита ли јан ског де ла.

Кључ не ре чи: би блиј ска те ма, Бож ја за по вест, са крал на дра ма у сти хо ви ма, грч ки узор, на род ни је зик.

Ва си ли је Ра кић, ко ји је ка сни је до био мо на шко име Ви ћен ти је, ро дио се у Зе му ну 14. ав гу ста 1750. го ди не, по ста ром ка лен да ру, у скром ној по бо-жној по ро ди ци грч ко-цин цар ског по ре кла. Крат ки жи во то пис, не пу не две стра не, као и свој пор трет об ја вио је као пред го вор ње го ве књи ге Сло во о по чи та ни ји цер кве, штам па не у Ве не ци ји 1807. го ди не. Мно го ви ше о свом жи во ту пи сао је у днев ни ку, ко ји је, на жа лост, из гу бљен, но ко ри стио га је „ње гов је ди ни би о граф Ђор ђе Рај ко вић“ (па вло вић 1835: 10). Ра кић је вас-пи та ван у хри шћан ском ду ху, та ко да је жи вео у скла ду са основ ним хри-шћан ским вр ли на ма. Пр ви пут је оти шао у Трст у два де се тој го ди ни; та мо је у тр го ви ни Јо ве Кур то ви ћа ра дио три го ди не, од 1770. до 1773, на у чио је ита ли јан ски је зик и на ста вио је да се са мо стал но обра зу је. Ра кић је био са-мо ук, на у чио је грч ки, ру ски и ита ли јан ски је зик, прет по ста вља се да је у Те ми шва ру на у чио и ру мун ски, по зна вао је и не мач ки је зик. По дру ги пут је бо ра вио у Тр сту од 1798. до 1810. као па рох Цр кве Све ти Спи ри дон. Сте фан Стра ти ми ро вић га, у пи сму упра ви пра во слав не оп шти не у Тр сту, опи су је као цр кве ног чо ве ка, ко ји мно го чи та и ко ји ће на шој цр кви мно ге ко ри сне

књи ге ство ри ти. Бо ра вак у Тр сту био из у зет но пло до тво ран за Ра ки ћа, ту је жи вео ре ла тив но спо кој но, но 30. ју на 1809. од ми тро по ли та Стра ти ми-ро ви ћа тра жи да га от пу сти и по ста ви дру гог све ште ни ка. У то вре ме Трст1 је био по но во, по тре ћи пут, под На по ле о но вом оку па ци јом, жи вот у гра ду је био те жак и вла да ла је ве ли ка ску по ћа. До зво лу за од ла зак из Тр ста до био је го ди ну да на ка сни је, 5. ју на 1810. Ра кић при хва та До си те јев по зив и 1810. до ла зи у Бе о град, где је био управ ник и пре да вач но во о сно ва не бо го сло ви-је; ту оста је до 1813, ка да је про пао Пр ви срп ски уста нак. По след ње го ди не жи во та про вео је у манaстиру Фе нек, ко ји је у то вре ме био и цен тар срп ске еми гра ци је. Умро је, ка ко пи ше на ње го вом гро бу, 2. мар та 1818. го ди не по ста ром ка лен да ру.

Ка да је 1802. го ди не До си теј Об ра до вић до шао у Трст по чео је да се дру-жи с Ра ки ћем, њи хо во дру же ње је пре ра сло у при ја тељ ство. Ан дра Га ври ло вић пре до ча ва да „што је До си те ју био Со ла рић за на уч на и про свет на пи та ња, то му је Ра кић био за пи та ња цр кве на“ (га ври ло вић 1904: 253). Бран ко Ву јо вић сма тра да је при ја тељ ство са До си те јем би ло од „пре суд ног ути ца ја на Ра ки-ћев да љи жи вот и рад“ (вУ јо вић 1994: X). По пут До си те ја и Ра кић се за ла гао за осни ва ње срп ске штам па ри је и ши ре ње иде ја про све ће но сти ме ђу Ср би ма. На кон До си те је ве смр ти ње го ве књи ге при па ле су код Ра ки ћа. При ја тељ ство са До си те јем по твр ђу је, та ко ђе, и при па да ње ру со фил ској стру ји. У мно гим те шким си ту а ци ја ма за срп ски на род Ра кић је по твр ђи вао и сво је искре но ро до љу бље.

Ви ћен ти је Ра кић био је из у зет но пло до тво ран, по пу ла ран и чи тан пи-сац, јер су ње го ва де ла од го ва ра ла „пот пу но уку су су вре ме не му чи та лач ке пу бли ке“ (пеТ ко вић 1901: 47), од но сно уку су срп ских чи та ла ца у пр вим де-це ни ја ма XIX сто ле ћа. Об ја вио је пре ко 30 де ла у сти ху и про зи, пре во дио је хри шћан ске ле ген де, опе вао жи во те хри шћан ских све та ца на на род ном је зи-ку, пи сао је ре ли ги о зне спе во ве, на пи сао је и Исто ри ју ма на сти ра Фе нек. Ње го ва де ла су по уч но-мо ра ли стич не те ма ти ке, по бо жно-исто риј ска, за тим струч ног ка рак те ра: пе да го шко-по бо жна, на ме ње на све ште ним ли ци ма, као и ње го ве бе се де ко је чи не по себ ну гру пу тек сто ва. Пи сао је бр зо и био је ве о ма вре дан, за са мо 18 да на на пи сао је књи гу Чу де са пре све те Бо го роди це од 18 ве ли ких штам па них та ба ка. На по ме нуо је да је пи сао и но ћу и да њу, да ни је дре мао, да му се то де ша вао са мо ка да је био без по сла (ра кић 1810: 10). Не ко ли ко ње го вих де ла оста ло је и у ру ко пи су.

Ра ки ће ви спи си ко ји су на ста ли у бе о град ском пе ри о ду „од ра жа ва ју са мо део ње го вог ве ли ког про све ти тељ ског ра да у но вој сре ди ни“ (вУ јо вић 1994: XI II). У сво јим про по ве ди ма Ра кић је на гла ша вао по тре бу да се ра ди и на „про свја шче ни ји свја шчен ства“ (вУ јо вић 1994: XII). При хва та ње иде-ја про све ће но сти уоч љи во је и у Ра ки ће вом пред го во ру Жи ти ју свја та го и

1 Пр ва фран цу ска оку па ци ја би ла је од 23. мар та до 24. ма ја 1797, тра ја ла је, ка жу Тр шћа-ни, та ман то ли ко да се ис пра зни град ска ка са, дру га је би ла од но вем бра 1805. до мар та 1807, а тре ћа, нај те жа, од ма ја 1809. до но вем бра 1813. го ди не.

826

пра вед на го Јо си фа Пре кра сна го у ко јем се он обра ћа „дра жеј шим си но ви-ма“, од но сно срп ској мла де жи ко јој, ка ко ка же, да је по вест о „во жду бла же-ном Јо си фу“ на ко јег се мо гу угле да ти (ра кић 1804: А3). Он из ра жа ва на ду да ће им ово де ло при не ти ве ли ку пол зу, од но сно ко рист. Сма трао је као и До си теј да би књи жев но де ло тре ба ло да је по уч но, да би књи жев ност тре-ба ло да до при не се оп штем ду хов ном и мо рал ном на прет ку ње го вог на ро да.

То ком ви ше го ди шњег жи во та у Тр сту, Ра кић је, с об зи ром на ње го ву скло ност ка чи та њу, мо рао има ти уви да у ита ли јан ску књи жев ност. Ипак, ње га не при вла че са вре ме ни пи сци. Ске р лић сма тра (1953: 109) да је био ду-хов но уса мљен, по бо жан пе сник из ван ра ци о на ли стич ког ли те ра р ног ми љеа, до ми нант ног у ње го во вре ме у срп ској књи жев но сти. Он за кљу чу је да Ра кић „на ста вља пре ки ну ту цр кве ну тра ди ци ју у срп ској књи жев но сти“. Ми ло рад Па вић у сво јој књи зи Ра ђа ње но ве срп ске књи жев но сти на во ди да су срп ски пред ро ман ти ча ри би ли скло ни не го ва њу ре ли ги о зног епа, би блиј ским те ма-ма, као и Ра кић (1983: 488–490). На по ме нуо је да је Ра кић, као и Со ла рић, био бли зак про зо диј ским обра сци ма усме ног пе сни штва. Сто јан Но ва ко вић2 ис-ти че да је Ра кић био ме ђу пи сци ма ко ји су до при не ли ширeњу срп ске књи жев-не пу бли ке (1867: 48), да је био оми љен у про стом на ро ду, као и да му се у де-ли ма да уо чи ти ста ри, је два мо дер ни сан дух сред њо ве ков не за бав не књи жев-но сти (1871: 209). Он при ме ћу је и да је Ра кић при па дао оној гру пи ства ра ла ца ко ји су пи са ли де ла у ду ху на род ног ства ра ла штва (но ва ко вић 1892: 468, 469).

Ока рак те ри сан углав ном као пре во ди лац чи ја де ла не ма ју пра ве књи-жев не вред но сти, Ра кић је за у зео скром но ме сто у исто ри ји срп ске књи жев-но сти, ма да се ње гов до при нос ње ном раз во ју не мо же за не ма ри ти. Био је је дан од пр вих срп ских књи жев ни ка ко ји је пре Ву ка пи сао на род ним је зи-ком, јер је знао ко ли ки зна чај на род ни је зик мо же има ти за вас пи та ва ње срп ског на ро да. У вре ме ка да још ни је би ло штам па них збир ки на род них пе са ма био је „пр ви срп ски пе сник ко ји је усво јио дик ци ју и об лик на род них пе са ма“ (па вло вић 1936: 154). За Ди ми три ја Па вло ви ћа, ко ји је нај и сцрп-ни је про у ча вао жи вот и де ло Ви ћен ти ја Ра ки ћа, он је био истин ски по бо жан, озби љан, скро ман и вре дан, „је дан од оних пи са ца чи ји је књи жев ни и јав-ни рад у пот пу ној хар мо ни ји са њи хо вим ка рак те ром и жи во том“ (1936: 148). Ра кић је пи сао са ци љем и да вас пи та ва и да ду хов но за ба ви сво је чи та о це, као да је имао у ви ду Хо ра ци је ва на че ла о ци љу књи жев но сти. И те ка ко је био све стан да је осно ва срп ског ра ци о на ли зма про све ћи ва ње на ро да, па се Ске р ли ћев не га ти ван став мо же до не кле ко ри го ва ти. Ра кић, ипак, ни је био ду хов но уса мљен: при па дао је До си те је вом кру гу, при хват-тио је иде је про све ће но сти, но исто вре ме но је на сла њао и на пре ки ну ту тра ди ци ју на ше ста ре књи жев но сти.

Као чо век цр кве, Ра кић је не по сред но мо гао да уо чи и не ке не га тив но-сти у њој. Сам је био из ло жен по ру зи и зло би због сво је же ље да се обра зу је

2 Но ва ко вић за Жр тву Авра мо ву ка же да је то „при ча из Све тог пи сма из ра ђе на у сти хо ви ма“.

827

и на ви ке да мно го чи та. Уви део је нео п ход ност да се не ке ства ри про ме не, пре све га да се по диг не обра зов ни ни во и све штен ства и ка лу ђер ства, по го-то ву што је био у при ли ци да у Тр сту уо чи на ком ни воу је и ка ко је ор га-ни зо ва но ка то лич ко све штен ство. Ње гов пло до твор ни рад био је усме рен и ка том ци љу, ка пре по ро ду и у окви ру Срп ске пра во слав не цр кве.

Нај по пу лар ни је де ло Ви ћен ти ја Ра ки ћа, Жер тва Авра мо ва, са крал на дра ма у сти хо ви ма, об ја вље на је у Бу ди му и Ко то ру 1799. Де ло је има ло мно-го број на из да ња: че ти ри су из 1799: јед но je об ја вље но у Ко то ру (по сто ји и ње го ва ва ри јан та),3 а три у Бу ди му, у јед ном од бу дим ских при ме ра ка, као и у јед ном од ко тор ских при ме ра ка (бе о град ска ва ри јан та) на ла зи се и по све та ви со ко по што ва ној го спо ђи Је ли са ве ти Па ли ку ћи, рођ. Му шка ти ро вич, ко ја је би ла из чу ве не и бо га те тр шћан ске по ро ди це Па ли ку ћа. Ра кић у по све ти по ми ње и при ље жно чи та ње и здра во ра су ђи ва ње, као и „овај мој ма ли ума плод“. За Жер тву Авра мо ву он ка же да је „на ра во у чи тељ на књи жи ца“ и да је де ло пре вод са грч ког је зи ка. Пот пи сао се на кра ју по све те као „пре вод ник“. Исти на је да је у на шем на ро ду би ло све ви ше и оних ко ји же ле да чи та ју књи ге; са свим је ра зу мљи во да је Ра кић же лео да до при не се удо во ља ва њу овим но вим на ви ка ма код Ср ба та ко што је у скла ду са сво јим жи вот ним опре де ље њем на сто јао да им при бли жи ре ли ги о зну те ма ти ку на дру га чи ји

3 Ми раш Ки ћо вић је 1950. упо знао јав ност да је На род на би бли о те ка у Бе о гра ду до шла те го ди не до „јед не рет ке и за ни мљи ве књи ге“, до до сад не по зна тог из да ња Ра ки ће ве Жертве Авра мо ве ко је је штам па но на ћи ри ли ци у Ко то ру; сле де ће го ди не об ја вио је и рад у ко јем ука зу је на раз ли ке из ме ђу ко тор ског и бу дим ских из да ња. Те раз ли ке ни су би ле са мо ви зу ел не: бу дим ска из да ња до след но чу ва ју де се те рац, „док га ко тор ско че сто ква ри и та да обич но пра ви је да на е сте рац, а по не кад де ве те рац или два на е сте рац“ (ки ћо вић 1951: 116). Ова че ти ри из да ња по ме нуо је и Ге ор ги је Ми ха и ло вић у сту ди ји Срп ска би бли о гра фи ја XVI II ве ка. Ду го се ми сли ло да је ово је ди ни са чу ва ни при ме рак ко тор ског из да ња, ме ђу тим про на ђен је још је дан при ме рак штам пан у Ко то ру у Ри зни ци Срп ске пра во слав не цр кве у Ко то ру. За ни мљи во је да по сто је раз ли ке и из ме ђу ове две књи ге ко је је у Ко то ру штам пао мле тач ки штам пар Фран че ско Ан дре о ла у ње го вој штам па ри ји у Ко то ру. Бе о град ска ва-ри јан та је ве ћих ди мен зи ја, 178 x 110 цм и обим ни ја је има 64 стра не јер са др жи и по све ту, док дру га – ко тор ска ва ри јан та има ди мен зи је 155 x 105 цм и 60 стра на, не са др жи по све ту, али на кон на ве де них ли ца са др жи „при ме ча ни је“, тј. ау то ро ву на по ме ну, а не са др жи ни Со бе се до ва ние гре шни ка с Бо го ма тер ју. Прет по ста вља мо да се ра ди о две ва ри јан те истог из да ња, по го то ву што се у по пи су об ја вље них де ла Ан дре о ли не штам па ри је на во ди са мо јед но из да ње Ра ки ће вог де ла. Ра ки ће ва Жер тва Авра мо ва је ди на је ћи ри лич на књи га на ста-ла на ју жно сло вен ском ју гу на кон по ја вљи ва ња Ок то и ха до пр вих ћи ри лич них књи га чи је је штам па ње омо гу ћио Пе тар Пе тро вић Ње гош за хва љу ју ћи штам па ри ји ко ја је до не та из Ру си је 1833. го ди не. За ни мљи во је да је на на слов ној стра ни го ди на на пи са на сло ви ма као што се то ра ди ло у сред њем ве ку: αѱчд (1799), а слов на је и па ги на ци ја. Про то је реј ста вро фор Мом чи ло Кри во ка пић је 2002. на вео да је по се бан ра ри тет Би бли о те ке Срп ске пра во слав-не цр кве у Ко то ру Жер тва Авра мо ва Ви ћен ти ја Ра ки ћа „пр ва ћи ри лич на књи га штам па на у Ко то ру“. О ово ме је оп шир ни је 2008. пи сао и Дар ко Ан то вић. Ма ти ца Бо ка је об ја ви ла 2013. фо то тип ско из да ње овог при мер ка Жер тве Авра мо ве, при ре ђи ва чи су Дар ко Ан то вић и Ива на Ма рић. (Слич но сти и раз ли ке из ме ђу из да ња Жер тве Авра мо ве из 1799. го ди не су те ма за не ки по се бан рад.)

828

на чин, има ју ћи у ви ду и мо гу ће сцен ско из во ђе ње тек ста. У При ме ча ни ју, тј. до дат ној ау то ро вој опа ски, Ра кић ка же да би би ло леп ше ка да би пи сао на сла вен ском је зи ку, али да се угле дао на Гр ке и Ита ли ја не ко ји по уч не књи ге, из у зев цр кве них, пи шу на про стом је зи ку ко јим го во ре да их сва ко мо же раз у ме ти. (Ова кво схва та ње пи са ња на на род ном је зи ку, та ко ђе, по твр-ђу је ње го ву скло ност ка иде ја ма про све ће но сти.) На по ме нуо је да је дру го де ло, Раз го вор гре шни ка са Бо го ро ди цом (два де сет че ти ри дво сти ха, са ри мом, сло же на по азбу ци), штам па но на кон драм ског тек ста, на пи сао на сла вен ском је зи ку, јер је то мо ли тва.

До 1884. усле ди ло је још де се так из да ња Жер тве Авра мо ве, 1869. об ја-вље но је и из да ње на ла ти ни ци, a у XX ве ку чак два из да ња – 1910. и 1922. го ди не, а пре три го ди не по ја ви ло се и фо то тип ско из да ње при мер ка штам-па ног у Ко то ру. По пу лар ност де ла, ко је је чи та ло ши рок круг чи та ла ца, ме ђу ко ји ма је био чак и не ки па стир (Па вло вић 1835: 364; Ву ка ди но вић 1936: 59), ука зу је на укус он да шње пу бли ке. Ра кић је успе шно ускла дио не-ко ли ко еле ме на та срод них на шем на ро ду: ода бра на би блиј ска те ма би ла је по зна та Ср би ма,4 на род ни је зик им је био бли зак, као и стих – де се те рац.

Грч ко де ло Жртвa Аврамовa5 са др жи 1144 сти хо ва6, јам пских пет на е-сте ра ца, не ма ни про лог, ни епи лог ни ти по де лу на чи но ве и сце не и не са др жи хор ске де ло ве, док Гро тов Исак са др жи про лог, ко мад је по де љен на пет чи но ва, чи но ви на сце не, по ја вљу је се и хор, а за вр ша ва се епи ло гом.

4 У ста ро за вет ној би блиј ској при чи о Авра му и ње го вом си ну Иса ку, ко ја се на ла зи у Пр вој књи зи Мој си је вој, књи зи По ста ња, 22. гла ва, мај ка Са ра се не спо ми ње ни ти јед ном реч ју. Жен ски ли ко ви су по пра ви лу у Ста ром за ве ту пред ста вља ни рет ко, по вр шно и не у-пе ча тљи во, углав ном су обе ле же ни пра и скон ским гре хом. При ча је до жи ве ла мно го број не умет нич ке ин тер пре та ци је, од ра но хри шћан ских до по е ме Исак и Абра хам Јо си фа Брод ског. (Иста те ма по ми ње се и код му сли ма на – при ча о Ибра хи му и ње го вом си ну Исма и лу.) Ерих Ау ер бах сма тра да се у ста ро за вет ној при чи ука зу је на вер ти кал ни од нос: Бог – чо век, све дру ге ме ђу соб не ре ла ци је су ми ни ми зо ва не, или су из о ста вље не, по го то ву од нос из ме ђу Авра ма и ње го ве же не Са ре. У књи жев ним об ра да ма ове при че, за то ће се по све ти ти па жња углав ном упра во том од но су, да кле хо ри зон тал ном пла ну и од но су из ме ђу ли ко ва, док ће по ме ну ти вер ти кал ни од нос би ти у дру гом пла ну. Ау е р бах, та ко ђе, пре до ча ва да је при ча на мер но ого ље но ко ци пи ра на та ко да се оста ви мо гућ ност мно го број ним и раз ли чи тим ин тер пре та ци ја ма.

5 У књи зи Po vi jest svjet ske knji žev no sti ис ти че се да са нај по зна ти јим крит ским драм ским де лом по чи ње мо дер но грч ко по зо ри ште, да ова „тра ге ди ја у два чи на“ са др жи 1554 ри мо ва-на пет на е стер ца, на ис точ но крит ском ди ја лек ту, да је пи сац не по знат, али се прет по ста вља да је ау тор Кор на рос, да је на пи са но око 1600, и да је пр ви пут об ја вље но 1635. Пре до ча ва се да је де ло ре не сан сна дра ма али да се рад ња за сни ва на ду шев ним су ко би ма ли ко ва: Абра хам се му чи из ме ђу по кор но сти и очин ског ја да, Са ра из ме ђу мај чин ске бо ли и по но са, а Исак из ме ђу по слу шно сти и по бу не ко ја за вр ша ва бла гом ре зиг на ци јом (Mar de šić 1977: 492).

6 У тек сту Ни ћи фо ра Ву ка ди но ви ћа О пре во ди ма Ви ћен ти ја Ра ки ћа са грч ког на пи-са но је да де ло има 1154 сти хо ва, а у из да њу из 1996. ко је је при ре дио Аге лос Тер за кис (Aггелоσ Терzакнσ) Кор на ро сов текст има 1160 сти хо ва; Бе кер је ко ри стио из да ње из 1954. го ди не (из да вач: Me gas).

829

830

Вим Ба кер (Wim Bak ker)7 ау тор је не ко ли ко сту ди ја о грч ком ко ма ду за ко ји прет по ста вља да га је на пи сао Ви цен цос Кор на рос8 (Вιτσ εν τσ οσ Κορναροσ) по узо ру на ита ли јан ску са крал ну дра му Исак Лу и ђи ја Гро та (Lu i gi Grot to). Џон Ма вро гор да то (John Ma vro gor da to) је 1928. от крио да је ита ли јан ски ко мад по слу жио ка ко про то тип грч ком ау то ру. Не ко ли ко ау то ра је ука зи-ва ло на од нос из ме ђу два де ла. Ком па ра тив ном ана ли зом Ба кер је за кљу чио да грч ка са крал на дра ма са др жи не ко ли ко но вих сце на, да је ау тор осве жио драм ску рад њу и да је лич но сти ду бље пси хо ло шки ока рак те ри сао. Прет-по ста вља се да је Ви цен цос Ко р на рос, крит ски дра ма ти чар, по зај мио мо тив, Ба кер ка же да је усво јио Гро тов основ ни за плет, али је кри тич ки про ме нио узроч не се квен це драм ских до га ђа ња, као и де ка дент ни ма ни ри зам Иса ка ство рив ши бо ље де ло. Ана ли зи ра ју ћи струк ту рал не раз ли ке уо чио је да су оба де ла го то во иден тич на у пр ва два чи на, али да су са свим раз ли чи та у тре ћем чи ну. У че твр том чи ну уоч љи ве су, та ко ђе, мно ге из ме не, но са мо не ко ли ко их је струк ту рал не при ро де. Ба кер за кљу чу је да Ко р на рос ни је по што вао драм ска пра ви ла сво га вре ме на – пра ви ло о једнству ме ста и вре-ме на до га ђа ња рад ње. Но, пра ви ла је ко ри стио за ве ћи део кон струк ци је свог за пле та. Жр тва Авра мо ва се при пи су је Ко р на ро су јер по сто ји очи глед-на слич ност са ње го вим де лом Еро то кри тос: стих и ри ма су им исти, а по-сто ји „и зна ча јан број па ра лел них де ло ва“ (мαστρδημητρησ 1998: 570). Дра-го љуб Па вло вић, као и Ба кер, та ко ђе ис ти че да је Жр тва Авра мо ва ус пео ко мад и на во ди да је из да вач Ле гран на по ме нуо да му је то нај леп ши ко мад у це лом пр вом то му ње го ве Хе лен ске би бли о те ке до XVI II ве ка (1935: 263). Грч ки на род је за во лео и по што вао де ло, из во дио га је при ли ком ра зних на род них све ча но сти, па су мно ги дво сти хо ви по ста ли на род не по сло ви це.

У увод ним сти хо ви ма грч ког ко ма да9 ан ђео до но си Авра му по ру ку од Бо га, ко ји је хтео да про ве ри ње го ву ве ру и ко ји тра жи да жр тву је је ди ног си на Иса ка. Аврам не мо же да ве ру је да краљ не бе ски то зах те ва од ње га та ко ста рог; у пр вом мо мен ту ни је спре ман на жр тву, али на кон раз ми шља ња

7 Wim Bak ker, Re li gi o us Dramа, у: Li te ra tu re and So ci ety in Re na is san ce Cre te, уред ник Da vid Hol ton, Cam brid ge Uni ver sity Press, Cam brid ge 1991, 179–203; Wim Bak ker, The Sac ri fi ce of Abra ham: A First Ap pro ach to Its Po e tics, у ча со пи су Jo u r nal of Mo dern Gre ek Stu di es, бр. 6/1, 1988, 81–95; Wim Bak ker, The Sac ri fi ce of Abra ham: The Cre tan Bi bli cal Dra ma „Ê thu sia tou Abra am“ and We stern Eu ro pean and Gre ek Tra di tion, Uni ver sity of Bi r ming ham Cen tre for Byzan-ti ne Stu di es, Bi r ming ham 1978; Wim Bak ker, So me Re marks on Me gas’ Com men tary on The Sacri fi ce of Abra ham, у: Krêtika Chro ni ka, бр. 21, 1969, 130–133; Wim Bak ker, Struc tu ral Dif fe ren ces Bet we en Grot to’s Lo Isach and The Sac ri fi ce of Abra ham, у: Fo lia Neo hel le ni ca, бр. 1, 1975, 1–26.

8 О Ко р на ро су, ау то ру еп ске по е ме Еро то кри тос, ре мек-де лу грч ке књи жев но сти, зна се са мо оно што је он на пи сао о се би на кра ју овог де ла. Ро ђен је и од ра стао у Си ти ји, на Кри ту, а жи вео је и ра дио у Ира кли о ну. Прет по ста вља се да је жи вео од по чет ка до сре ди-не XVII ве ка. Не зна се да ли је био у срод ству са по зна том пле мић ком по ро ди цом Ко р на рос, ко ја је би ла ве не ци јан ског по ре кла.

9 Го спо дин Елеф те ри ос Ни ко лин Кон стан ти ни дис ми је љу ба зно пре вео Кор на ро со во де ло из књи ге По е зи ја но вог хе ле ни зма те му нај ср дач ни је за хва љу јем на по мо ћи и тру ду.

од лу чи да удо во љи Бо гу. У по тре сном ди ја ло гу су пру жни ка Са ра ја ди ку је, а Аврам по ку ша ва да је уве ри да се мо ра ју пот чи ни ти Бо жи јој же љи. Аврам са Иса ком, са ко јим се Са ра опра шта, и дво ји цом слу га, Сим па ном и Со фе-ром, од ла зи на пут у пла ни ну. То ком тро днев ног пу та Со фер по ку ша ва да од вра ти свог го спо да ра го во ре ћи му да му се ни је ја вио ан ђео, не го да је то био при каз аве ти, не мир ни сно ви. На вр ху пла ни не Аврам от кри ва Иса ку да је он до бро јаг ње ко је мо ра да се жр тву је. Исак по ку ша ва да на го во ри оца да од у ста не, али ипак при хва та оче ву од лу ку и тра жи бла го слов, по здра вља се и да је по след ња упут ства за ње го ве књи ге и играч ке. У тре нут ку ка да је Аврам по ди гао нож на не ви ну жр тву по ја вио се по но во ан ђео ко ји му је за-др жао ру ку. Уме сто Иса ка жр тво ван је ован, ко ји је из не на да на и шао. Отац и син за хва љу ју Бо гу на пра вед ном ре ше њу њи хо ве по ро дич не дра ме и срећ-ни си ла зе са пла ни не. Сим пан од но си ра до сну вест Са ри, ко ја ту гу је; она се за хва љу је Бо гу, а ка да угле да Иса ка од уз бу ђе ња гу би свест. Дра ма се за вр-ша ва Авра мо вом мо ли твом у ко јој се сла ви све моћ ни Бог.

Ко мад Жртвa Аврамовa на пи сан је за по тре бе тзв. Крит ског по зо ришта.10 У Грч кој, ко лев ци по зо ри шта, због тур ске оку па ци је по зо ри ште је ве ко ви ма би ло ућут ка но. Но, у оним де ло ви ма ко ји ни су би ли под Тур ском не го под Ве не ци јом, као на Кри ту, осе ти ли су се ути ца ји За па да; та ко je 1600. го ди не на Кри ту ство ре но крит ско по зо ри ште и од и гра на пр ва драм ска пред ста ва у мо дер ном пе ри о ду на грч ком тлу. Крит ско по зо ри ште по сто ја ло је од 1600. до 1669. го ди не и по зна то је по осам де ла, од ко јих су три тра ге-ди је, три ко ме ди је, јед на па сто рал на дра ма и јед на са крал на дра ма. Де ла су пи са на у јам пском пет на е стер цу са уза стоп ном ри мом на крит ском ди ја-лек ту, а су де ћи по ди да ска ли ја ма и дру гим све до чан стви ма сва су и сцен ски из во ђе на. Му зи ка и плес, и то мо ре шка, глав ни су еле мен ти по зо ри шних пред ста ва крит ског по зо ри шта. Грч ки ко мад Жр тва Авра мо ва био је ве о ма по пу ла ран, об ја вље на су мно га из да ња то ком XVII и XVI II ве ка, а Ра ки ћу су би ла нај бли жа она из 1777. и 1789. Пр ви до ку мент о из во ђе њу Ко р на ро со ве

10 Крит је од 1204. до осва ја ња од Ту ра ка 1699. био по сед Мле тач ке ре пу бли ке. Ве не-ци јан ци ни су те жи ли на ци о нал ној аси ми ла ци ји па су по сто ја ли по вољ ни усло ви за кул-тур ни раз вој и на пре до ва ње, што је до при не ло ства ра њу грч ке ори ги нал не књи жев но сти. Кри ћа ни су у XVI и XVII ве ку ство ри ли на ци о нал ну књи жев ност у окви ру ко је се раз ви ја ла и драм ска књи жев ност. Нај ста ри ја тра ге ди ја је Еро фил Хор та зи са, пи са на по угле ду на кла сич на пра ви ла, али уз, на рав но, од сту па ња об ли ко ва на је по пут де ла Оrbecche Ђи рал-ди ја Ћин ци ја. Ма ње ин те ре сант не су би ле дру ге две тра ге ди је, Краљ Ро до ли но Тро и ло са (Ве не ци ја, 1647), адап та ци ја Та со ве тра ге ди је Краљ То ри смон до и Зе но не, пи са на по де лу Ен гле за Џо на Сај мо на (Рим, 1669). Три ко ме ди је има ју слич ну те му: љу бав мла ди ћа пре ма де вој ци, на рав но уз мно га про ти вље ња и пре пре ке, а очи гле дан је ути цај еру дит ских ко-ме ди ја из XVI ве ка ко је су, пак, ими та ци ја Те рен ци је вих и Пла у то вих ко ме ди ја. Па сто рал-на дра ма Ги па рис под ути ца ји ма ита ли јан ских па сто ра ла са др жи ар ка диј ске еле мен те; она под се ћа на па сто ра ле Амин та и Па стор Фи до. Са крал на дра ма Жр тво ва ње Авра мо во свој из вор има у де лу, „ми сте ри ју“ Исак Лу и ђи ја Гро та (Ве не ци ја, 1586); ау тор је пра ви пе сник, та ко да су ови сти хо ви слич ни нај бо љим на род ним но во грч ким пе сма ма.

831

са крал не дра ме, на кон крит ског пе ри о да, по ти че из 1855. го ди не; игра на је на За кин то су, а ка сних два де се тих го ди на XIX ве ка игра на је у Хо лан ди ји, као и 1930. у Ати ни.

Ра ки ће ва Жер тва Авра мо ва, као ни грч ки ко мад, не ма по де лу на сце не и чи но ве, ни ти из дво је не про лог и епи лог, и има 1018 сти хо ва, сто два де сет шест ма ње од грч ког ко ма да и ше сто де вет од ита ли јан ског де ла; стих је де се те рац, ри ма је пар на, ри му ју се увек пр ви и дру ги стих као и у грч ком тек сту, је зик је на род ни, штам па на је цр кве ном ћи ри ли цом. У тек сту је де-вет на по ме на, вр ло шту рих; не мо гу се сма тра ти ди да ска ли ја ма у пра вом сми слу те ре чи; че ти ри се од но се на на чин го во ра: „ре че по ла ко“, „бе се ди ла га но“, „го во ри ве ле гла сно“, „бе се ди тан ко“, а пет на рад њу ли ко ва: „уста је од ло же па да на зе мљу и мо ли“, „па да на зе мљу“, „Исак за гр ли Авра ма“, „па да на ко ле на и мо ли се“ и „иде тра жи ти“.

Вим Бе кер је грч ки ко мад по де лио на пет де ло ва, ми смо пре у зе ли ње-го ву по де лу да би ука за ли на слич но сти и од сту па ња у ком по зи ци ји из ме ђу Ра ки ће вог и грч ког де ла:

‛Н ΘΥΣΙΑ ΤΟΥ ΑΒΡΑΑΜ ЖР ТВА АВРА МО ВА1144 сти хо ва 1018Пр ви део: 1 = 200 Пр ви део: 1 = 212Аврам и Са ра спа ва ју у ку ћи И сто Сце на пр ва: 1 – 28 = 28 За по вест ко ју са оп шта ва Ан ђео (Ан ђео и Аврам)

Сце на пр ва: 1 – 20 = 20 За по вест ко ју са оп шта ва Ан ђео (Ан ђео и Аврам)

Сце на дру га:29 – 74 = 46 Аврам сам

Сце на дру га:21 – 80 = 60 Аврам сам

Сце на тре ћа:75 – 94 = 20 Аврам уста је са про стир ке и кле че ћи се мо ли

Сце на тре ћа:81 – 94 = 14 Аврам уста је, па да на зе мљу и мо ли се

Сце на че твр та:95 – 194 = 100 Са ра уста је и при ча с Авра мом152 – „Аврам ти хо го во ри“

Сце на че твр та:95 – 206 = 112 Са ра уста је и при ча с Авра момПо сле 146 сти ха на по ме на: „Аврам ре че по-ла га но.“

Сце на пе та:195 – 200 = 6 Слу жав ке Ан та и Та мар

Сце на пе та:207 – 212 = 6 Слу жав ке Ан та и Та ма ра

Дру ги део: 201 – 554 = 354 Дру ги део: 213 – 566 = 354Сце на пр ва: 201 – 240 = 40 Аврам сам; ка сни је до ла зи Ан ђе о

Сце на пр ва: 213 – 250 = 37 Аврам сам; ка сни је до ла зи Ан ђе о

Сце на дру га:241 – 270 = 30 Аврам и слу ге

Сце на дру га:251 – 304 = 54 Аврам и слу ге

832

271 ула зи Аврам: „Идем да на ђем сво је че до.“ 283 Аврам на кон овог сти ха го во ри се би, а по том у 298. сти ху ка же си ну да уста не

Сце на тре ћа:271 – 324 = 54 Аврам, за тим Ан та и Та мар

Сце на тре ћа:305 – 320 = 15 Ан та и Та ма ра

323 Аврам: „Идем уну тра да је про на ђем.“ 321 – 336 = 16 Аврам, Та ма ра и Са ра

374 Аврам: „Идем да про бу дим че до“; иде пре ма Иса ко вом кре ве ту, Са ра га сле ди Сце на че твр та:325 – 478 = 154раз го вор Са ре и Авра ма

Сце на че твр та:337 – 470 = 138 раз го вор Авра ма и Са реИза 432. сти ха је на по ме на: „Са ра па да на Иса ка“.Сце на пе та:471 – 536 = 66 (Исак, Аврам и Са ра)Иза 524. сти ха је на по ме на: „Са ра па да на зе мљу.“ 537 – 538 = 2 (Та ма ра)

Сце на пе та:479 – 524 = 46Аврам и Исак523 Исак: „По ђи оче...“

Сце на ше ста:539 – 566 = 28Аврам и Исак557 Исак: „Пак ја идем са то бом ра до стан...“

Сце на ше ста:525 – 554 = 30Раз го вор Иса ка и Са ре545 ула зи Аврам : „Иде мо...“549 – 553 = ула зе Та ма ра (и Ан та)

Тре ћи део: 555 – 744 = 190 Тре ћи део: 567 – 676 = 128Сце на пр ва:555 – 582 = 28Аврам, Исак и слу ге на пу ту ка пла ни ни

Сце на пр ва:567 – 586 = 20Раз го вор слу га Со фе ра и Сим па на на пу ту ка пла ни ни

Сце на дру га: 583 – 606 = 24Со фер и Си бан

Сце на дру га: 587 – 676 = 90Сим пан, Со фер, Аврам (Исак са два сти ха: изр жа ва чу ђе ње због тај не ко ја му ни је са оп ште на.)

Сце на тре ћа:607 – 634 = 28Си бан и Аврам; Исак ле жи, за спао је Сце на че твр та:635 – 744 = 110Исак се про бу дио и Аврам му да је те рет (др ва) да но си

833

Че твр ти део: 745 – 1044 = 300 Че твр ти део: 677 – 912 = 236Сце на пр ва:745 – 940 = 196Аврам и Исак,

Сце на пр ва:677 – 840 = 70Аврам и Исак у пла ни ни

752. „Го во ри ти хо“ Из а 688. сти ха сле ди на по ме на: „Аврам бе се ди ла га но.“

759 – 760 Аврам пла че И за 704. сти ха сле ди на по ме на: „Аврам бе се ди тај но.“

Исак је са гра дио ол тар за жр тву И за 726. сти ха сле ди на по ме на: „Исак за гр ли Авра ма.“

843 Аврам бла го со ља Иса ка868 Аврам се спу шта на ко ле на и мо ли се939 Аврам Иса ку ка же да наг не гла ву до ле940 Аврам ва ди но ж

И за 788. сти ха сле ди на по ме на ко ја се од но си на Иса ка: „па да на ко ле на и мо ли“

Сце на дру га:941 – 1016 = 76Ан ђео, Аврам, Исак

Сце на дру га:841 – 912 = 72Аврам и Исак, из не на да по ја вљу је се Ан ђео ко ји до но си ра дост од Бо га, ко ји ви ше не тра жи жр тву од Авра ма

Сце на тре ћа:1017 – 1044 = 28 Раз го вор Си ба на и Со фе ра

Сце на тре ћа:913 – 936 = 12Раз го вор Си ба на и Со фе ра, обра ћа им се Аврам Иза 932. Сти ха је на по ме на: „Ан та иде тра жит.

Пе ти део:1045 – 1144 = 100 Пе ти део: 937 – 1018 = 96 Сце на пр ва:1045 – 1078 = 34Ада и Со фер на по љу, у по љуКо мен тар слу гаПо вра так ку ћи

Сце на пр ва:937 – 958 = 22Сим пан и Ан та у по љу

Сце на дру га:1079 – 1144 = 66Са ра и Та ма ра из ван ку ће, у по љу, до ла зи Сим панСа ра кре ће у су срет Иса ку и Авра му

Сце на дру га:959 – 1018= 60Са ра, Та ма ра, Сим пан, Са ра, Исак и Аврам

Раз ли ка из ме ђу два ко ма да је ве о ма ма ла. Ба кер на по ми ње да сва ки део има сво ју кул ми на ци ју: у пр вом де лу је то Авра мо ва емо тив на бор ба, у дру гом де лу бор ба ар гу мен ти ма из ме ђу Са ре и Авра ма, у тре ћем бор ба у ве зи са ста во ви ма ко је има Авра ма и ко ји су дру га чи ји од оних ко је има ју ње го ве слу ге, у че твр том де лу кул ми на ци ја је при сут на у бор би са Иса ком, а у пе том де лу кул ми на ци ју пред ста вља су срет мај ке и си на – Са ре и Иса ка. Ра кић је од сту пио од ова квог при сту па ста ро за вет ном на ра ти ву. За ње гов пр ви и дру ги део мо же се ре ћи да у истим сце на ма до сти жу кул ми на ци ју; у дру гом де лу је из ме нио ре до след пе те и ше сте сце не. Из о ста вио је из сце не опра шта ња Са ре и Иса ка, део у ко јем де те спо ми ње свог учи те ља, шко лу,

834

уџ бе ни ке, дру га чи је је ту сце ну ком по но вао: Исак и Са ра ни су са ми, ту је при су тан Аврам, да кле Ра кић, склад но сво јим убе ђе њи ма, у пр ви план ста-вља по ро ди цу. У тре ћем де лу из о ста је тен зи ја, од но сно кул ми на ци ја у ве зи са ар гу мен ти ма о жр тви ко је има ју ње го ве слу ге, јер Ра кић ни је пре во дио тај део у це ло сти, он је по јед но ста вио од нос из ме ђу Авра ма и ње го вих слу-гу. Не ма тре ће и че твр те сце не, од но сно све је то Ра кић уком по но ва но у је дин стве ну дру гу сце ну. Тре ћи део је и знат но кра ћи има 62 сти ха ма ње од грч ког тек ста. У че твр том де лу је нај по тре сни ја сце на Иса ко вог мо но ло га ко ји од мо ли тве пре ла зи у ту жба ли цу и на кра ју у ре зиг ни ра ни ва пај да смрт усле ди што бр же. Пе ти део је го то во иден ти чан по оби му као и у грч ком тек сту, а и кул ма на ци ја је исто вет на – су срет мај ке и си на. Ме ђу тим, са тим су сре том ди рект но је по ве за но 16 сти хо ва, ма ње од оних у ко ји ма се за хва-љу је Бо гу, ука зу је на ње го во ве ли ко де ло и про сла вља ње го во име. Уоч љи во је да Ра кић ни је склон и ви чан драм ском про се деу, за то ни је чуд но што, упр-кос успе ху Жер тве Авра мо ве, ни је ви ше пи сао са крал не дра ме. Па вло вић за ме ра Ра ки ћу да ни је ни при бли жно био на ви си ни ори ги нал ног про то ти-па, јер ни је уоп ште „имао пе снич ког да ра“ [...] та ко да се са мо „по кат кад мо же на зре ти ле по та ори ги на ла“ (1935: 363–364).

У Ра ки ће вом де лу рад ња се раз ви ја ла ко и ра зу мљи во у при род ном сле-ду, а де лом про ве ја ва „ни је жни ји ве трић“ (aNdrić 1892: 30), јер се пе сник не кло ни лир ских осе ћа ња. Ве ли ка ро ди тељ ска бол због су о ча ва ња са нео че-ки ва ном жр твом ко ју од њих тра жи Бог из ли ла се по пут на род не ту жба ли це, го то во по ло ви на дра ме по све ће на је не из мер ној ту зи ко ја је опр хва ла Са ру и Авра ма. Чи та лац осе ћа ка ко њи хо ва бол дра ма тич но ра сте, али, с дру ге стра не, њи хо ва спрем ност да се по шту је Бож ја же ља не до во ди се у сум њу. Би блиј ско уче ње за сно ва но је на пот пу ној ода но сти у ве ри у Бо га. Зах тев да Аврам и Са ра жр тву ју си на је дин ца не под ра зу ме ва ис пи ти ва ње Бож је мо рал но сти, не го да ли они има ју до вољ но ве ре у Бо га чак и у тре ну ци ма ка да се пред њих по ста вља ју нај те жи зах те ви.

Аврам и ка же:Ру ку ди ћи на ро ђе на си на,То је мо ја уте ха је ди на.

Во лим ше тат без ње га јед но гаНе го те бе прог не ва ти Бо га.

Исак, пак, не ви но је би ће не из мер ног по ве ре ња пре ма сво јим ро ди те љи-ма, ко ји раз у ме свог оца. Иса ков опро штај са мај ком пред од ла зак у пла ни ну на гла ша ва и ње го ву не ви ност и ње го ву љу бав пре ма ро ди те љи ма:

Ta, што ти је мо ја слат ка мај ко?Са мном иде ро ђе ни ба бај ко Што се бри неш кад он ме не во ди?Чу ват ће ме да се што не зго ди.Што си су зам’ на пу ни ла очи?Да нас ће мо опет на траг до ћи...Кад се вра тим, до нет’ ћу ти цве ћа....

835

Раз ре ше ње дра ме по чи ње ка да ан ђео до но си глас да је Бог чуо њи хо ве мо ли тве и ва па је за са ми лост и да их је усли шио. Очи глед но је да је Ра кић ову те му ода брао има ју ћи пре све га на уму до при нос уте ме ље њу у ве ри свог на ро да, ко ји је био склон по ро ци ма, ве ро ва њу у оно стра но и ко јег су, на жа-лост, мно го број ни ра то ви оста ви ли у те шком ста њу не зна ња и не мо ра ла. За вр шне ре чи: „сла ва Бо гу“ мо гу се и та ко ту ма чи ти.

Кат кад за не ма ру је пра ви ла драм ског тек ста, на кон на по ме не из о ста ви да на зна чи ко та да го во ри, или оно што би тре ба ло да бу де ди да ска ли ја пи ше ис под име на ли ца за јед но са ње го вим ре чи ма, као у овом слу ча ју:

Са раСа ра ско чи раз де ра ха љи не,Од жа ло сти и гор ке љу ти не.Ка ква ва тра ср це ми за па ли,О, Авра ме! Исти на то ли је.Љу та ва тра ср це ми упа ли,Те шки огањ ду шу мо ју га ли.Ка кви нож(ев)и ср це ми по га ђа ју,И утро бу мо ју про ба да ју.Слат ко че до о си не Иса че!И Авра ме ти не срећ ни очи.Обо је нас ко ће уте ши ти,Ко ће нас бед не на у чи ти.

Ра кић је го то во вер но сле дио ком по зи ци ју грч ког тек ста. Код ње га као и у грч ком ко ма ду ни су по што ва не за ко ни то сти у пред ста вља њу драм ске рад ње, но раз ли ка по сто ји и на овом пла ну, у грч ком тек сту не по шту је се пра ви ло о је дин ству ме ста и вре ме на рад ње, а код Ра ки ћа са мо о је дин ству ме ста рад ње. Иа ко про лог и епи лог ни су из дво је ни, увод ни сти хо ви у ко ји-ма Ан ђео са оп шта ва Бож ју за по вест има ју функ ци ју про ло га, као и што су по след њих де сет сти хо ва ко је из го ва ра Аврам, и ау то ро ва на по ме на: „Ко нец и Бо гу сла ва“, на не ки на чин, епи лог. Ра кић је на шао пут до ср ца сво јих чи та ла ца гра да циј ски сли ка ју ћи бол Авра ма и Са ре. Као и у грч ком ко ма ду слу ге по не кад ко мен та ри шу до га ђа ња.

Сем што је би ла ра до чи та на, Ра ки ће ва са крал на дра ма Жер тва Аврамо ва би ла је и ви ше пу та игра на на по зо ри шним сце на ма. По пу лар ност Ра ки ће вог драм ског де ла ути ца ла је на по ја ву „чи та вог ни за слич них по бо-жних ко ма да, дра ма ти зо ва них епи зо да из Ста рог и Но вог за ве та“ (па вло вић 1836: 153). Јо ван Ске р лић пре до ча ва да су срп ски ђа ци у Но вом Са ду по во-дом ве ли ке не де ље 1802. го ди не пред мно го број ним на ро дом игра ли по бо-жни ко мад Хри стов гроб. Уче ни ци су 1811. го ди не, та ко ђе, у Но вом Са ду пред ста ви ли ко ма де са ре ли ги о зном те ма ти ком: Ро жде ни је и го не ни је Мојси ја, Стра да ни је пре кра сна го Јо си фа и Жер тва Авра мо ва (ске р лић 1953: 122). Ми ло рад Па вић на во ди да су у Но вом Са ду ђа ци 1811. да ва ли три ко ма да, из ме ђу оста лих Жер тву Авра мо ву „К. Гро та у пре во ду Ви ћен ти ја Ра ки ћа“ (1979: 168). Ђач ке пред ста ве су би ле ве о ма по пу лар не и игра ле су

836

се све до 1811. го ди не, ка да су их цр кве но-школ ске вла сти за бра ни ле. Ни ко ла Ан дрић са оп шта ва да је Жер тва Авра мо ва би ла на ре пер то а ру и у бе о град-ском по зо ри шту 1857. го ди не (1892: 31).

По сто је и ми шље ња11 да је Ра ки ће ва са крал на дра ма ра ђе на по узо ру на ко мад Исак (1556)12, та ко ђе би блиј ске те ма ти ке, ко ји је на пи сао ре не сан-сни пе сник и драм ски пи сац Лу и ђи Гро то (1541–1585), по знат и као бе сед ник и глу мац. Гро то13 је Иса ка на пи сао у не ри мо ва ним сти хо ви ма, ко јих има 1632, од че га про лог са др жи 75 сти хо ва. Де ло је би ло по пу лар но и до 1612. има ло не ко ли ко из да ња. За ни мљи во је да је Гро то, ко ји но си на ди мак Сле-пац из Адри је, лич но глу мио у пред ста ви 24. фе бру а ра 1558, ка да је Исак при ка зан у цр кви ко ја се на зи ва Сhiesa del la Tom ba у ње го вој род ној Адри ји. У про ло гу у пр вом сти ху обра ћа се це ње ном и слав ном гле да о цу, чи ја ми сао тре ба да бу де „мно го да ле ко од ми сли свих нас“ (Grot to 1605: А4), обра ћа се Бо гу, и до да је да гле да о ци не ће ви де ти зе ле не ли ва де и ве се лу Ар ка ди ју у ко јој не за хвал не и ку кав не ним фе сле де љу бав, као ни кра љев ске па ла те и дво ро ве чи ји ће вас зло чи ни и про паст пре стра ши ти. Гро то ве ру је да ће гле да о ци би ти за до вољ ни ако упру очи у по зо ри ште и при чу из ста рог хе-бреј ског се ћа ња ко ја ће им при ја ти због сво је још увек ве ли ке ви тал но сти и све тог не за бо рав ног при ме ра Авра мо ве жр тве. За раз ли ку од Ра ки ће вог и грч ког де ла, Гро тов Исак у по де ли има и хор, ко ји се ја вља на кра ју сва ког чи на осим по след њег, пе тог, као и лик Нун ци ја, ко ји се по ја вљу је у по след-њем чи ну и има са мо пет сти хо ва, па је ра зу мљи во што га Ра кић из о ста вља. Хор има уло гу пе сни ко вог гла са ко ји из ла же прет ход не до га ђа је, но исто-вре ме но и ко мен та ри ше рад њу. На кра ју сле ди и епи лог.

Упо ре ђи ва њем тек сто ва Ра ки ћа и Гро та при мет на је слич ност, јер је те ма иста; слич ност по сто ји и у сле ду рад ње, али је уоч љи ва раз ли ка у об ра-ди те ме. Ра кић је при чу упро стио, ње го ва сли ка је јед но став ни ја, те се не

11 Ми ло рад Па вић на во ди да су ђа ци да ва ли Жер тву Авра мо ву К. Гро та [напомена: ово К је ве ро ват но штам пар ска греш ка] (1979: 168); Бо ри во је С. Стој ко вић на по ми ње да је чи та на дра ма Жер тва Авра мо ва сло бод ни ја и скра ће на пре ра да ко ма да Исак ита ли јан ског дра ма ти ча ра Лу и ђи Гро та [...] и да је за ни мљи во да се по бо жни Ра кић опре де лио баш за Гро та (1979: 33; 42); Алојз Ујес, та ко ђе, на гла ша ва да је Ра кић пре вео по зна ту цр кве ну дра-му ита ли јан ског пи сца Лу и ђи ја Гро та Жер тва Авра мо ва (1988: 79).

12 Lu i gi Grot to, Isac, A San t’An zo lo, Ve ne zia 1605. (Ко ри сти ли смо ово из да ње Иса ка, ко је је ау тор сам при ре дио за штам пу и ко је је пре смр ти у ру ко пи су оста вио свом „бли ском ро ђа ку“, ко ји га је об ја вио У Ве не ци ји, у Сант’ Ан цо лу. На зна ка Al l’In seg na del la Verittà не од но си се на по јам исти не = verità, не го је на зна ка за та блу, ме сто где се на ла зи ла штам па-ри ја. Књи гу је Гро то по све тио „мно го у ва же ној и мно го по што ва ној го спо ђи се стри Ор се та Пи за ни мо на хи њи у Сан Ло рен цу“.) Гро то је Иса ка до вр шио 1556. го ди не, а де ло је пр ви пут штам па но 1586. го ди не.

13 На пи сао је не ко ли ко ко ме ди ја и тра ге ди ја при хва та ју ћи Се не ки ну по е ти ку, две па-сто рал не дра ме, јед ну са крал ну дра му (Исак), а об ја вио је и по е зи ју Ri me. Пре вео је пр ву књи гу Или ја де. Се не ки не тра ге ди је су ре то рич ке, ка рак те ри ше их вер бал ни екс пре си о ни зам, драм ску рад њу суп сти ту и шу де кла ма ци ја осе ћа ња и оштро ум ност со фи стич ког ди ја ло га.

837

838

мо же го во ри ти да је Ра кић пре вео Гро тов ко мад. Ита ли јан ска об ра да би блиј-ске те ме ни је би ла узор ко ји га је ин спи ри сао. Мо гу ће је да је Ра кић по зна-вао оба тек ста, али, су де ћи по струк ту ри де ла, иза брао је грч ки јер је и сам уви део да је то де ло ко је по се ду је књи жев ну вред ност и ко је је би ло по пу-лар но и чи та но.

Не ки на ши исто ри ча ри књи жев но сти на во де да је Ра кић на пи сао још два драм ска де ла: Алек са, бо жи ји чо век и Му че ни ца Вар ва ра14, ко ја су об ја-вље на у ис тој књи зи 1798, го ди ну да на пре Жер тве Авра мо ве, и пре Ра ки ће-вог од ла ска у Трст. Оба де ла су мно го кра ћа од Жер тве Авра мо ве, пи са на су у де се тер цу, ри ма је уза стоп на, ри му ју се пр ви и дру ги стих; Алек са, бо жи ји чо век15 са др жи 274 сти хо ва, ко ји су гру пи са ни као дво сти хо ви, а Му че ни ца Вар ва ра има 162 сти ха,16 та ко ђе гру пи са на као дво сти хо ви. Но, по сто ји су-штин ска раз ли ка у фор ми: оба де ла не ма ју по пут Ра ки ће ве са крал не дра ме на по чет ку спи сак ли ца, ни ти са др же по де лу тек ста по ли ци ма, па смо ми-шље ња да су то са крал ни спе во ви. Ра кић је ко ри стио те му из ми не ја; што и на по ми ње, он на на слов ној стра ни ка же: „пре ве де и со ста ви на сти хо ве из ми не ја В. Ра кич, па рох ша бач ки“.17 Те му је об ра дио по угле ду на ре ли ги о-зно-мо ра ли стич ке спе во ве ка квих је би ло мно го у но во грч кој и ру ској књи-

14 А-м, Гра ђа за исто ри ју срп ског по зо ри шта, По зо ри ште, II/60 (1873): 1 и За ста ва, бр. 10, 23. јануарa (4. фебруарa) 1874, 2; др Ми хо вил То мандл, Срп ско по зо ри ште у Вој води ни 1736–1919, Ма ти ца срп ска, Но ви Сад 1953, 19; Бо ри во је Стој ко вић, Исто ри ја срп ског по зо ри шта од сред њег ве ка до мо дер ног до ба (дра ма и опе ра), Му зеј по зо ри шне умет но сти СР Ср би је, Бе о град 1979, 33; Ва со Ми лин че вић, Срп ска дра ма до Ну ши ћа, Рад, Бе о град 1985, 39; Бо жи дар Ко ва чек, Та ли ја и Клио, Ма ти ца срп ска, Но ви Сад 1991, 44.

15 У спе ву Алек са, бо жи ји чо век Ра кић је об ра дио по зна ту и по пу лар ну сред њо ве ков-ну ле ген ду о пра вед ном Алек си ју, ко ји је по бе гао од ку ће на дан свог вен ча ња и ко ји се од ре као све тов ног жи во та и за до вољ ста ва ко је он до но си да би се по све тио Бо гу. Ле ген да је об ра ђе на у мно гим свет ским књи жев но сти ма од си риј ске, ви зан тиј ске до фран цу ске, ру ске, ита ли јан ске, не мач ке и др гих књи жев но сти. Ра кић је ко ри стио текст грч ког ми не ја, но у ње го вој об ра ди осе ћа се и ути цај срп ске на род не по е зи је, он ни је пре у зео са мо њен нај по пу лар ни ји стих – де се те рац, не го и чи та ве сти хо ве. Уоч љи во је на сто ја ње да се на гла-си емо тив ност ли ко ва, што је до при не ло њи хо вој ве ћој жи вот но сти и увер љи во сти, као и труд да се те ма об ра ди у по ет ском ду ху. Де ло је јед но од „нај при јат ни јих и нај у спе ли јих Ра ки ће ве их спе во ва“, би ло је ве о ма чи та но, пре пи си ва но и при хва ће но у на ро ду. За ни мљи-во је да се у ве зи са овим спе вом де сио и обр ну ти про цес, од но сно да је Ра ки ће во де ло ути ца ло на на ше на род не пе ва че. Сто јан Но ва ко вић пре до ча ва да три на род не пе сме о Алек си ју ни су ни шта дру го „не го бо ље или го ре за пам ће не вер зи је те исте пе сме Вић. Ра-ки ћа о бо жи јем чо ве ку Алек си ју“.

16 Крат ки спев Му че ни ца Вар ва ра та ко ђе се за сни ва на по зна тој ле ген ди о стра да њу пре ле пе и бо га те де вој ке ко ју отац, на кон ве ли ких му ка, уби ја јер је пре шла у хри шћан ство. У об ра ди ове те ме Ра кић је по сту пио дру га чи је, ни је се би дао пе снич ку сло бо ду не го је вер но об ра дио ле ген ду, уз не знат на скра ћи ва ња и из о ста вља ња не ких де та ља. Ра кић је из-ба цио де таљ ка да је Хри стос огр нуо му че ни цу Ва ра ва ру ка да су је ње ни му чи те љи по ве ли на гу кроз град.

17 Ша фа рик, Сто јан Но ва ко вић, Дра го љуб Па вло вић, Ге ор ги је Ми ха и ло вић на во де 1798. као го ди ну из да ња де ла; Ра кић је та да био био па рох у Тр сту. Ске р лић, пак, на во ди 1789.

жев но сти XVII и XVI II сто ле ћа (па вло вић 1935: 361). При че на ко ји ма су за сно ва на оба спе ва са др же у се би драм ски на бој, но Ра кић ни је ин си сти рао на овом еле мен ту ка да је об ра ђи вао те му.

ИЗ ВО РИ И ЦИ ТИ РА НА ЛИ ТЕ РА ТУ РА

а-м. Гра ђа за исто ри ју срп ског по зо ри шта. По зо ри ште II/60 (1873): 1; пре штам па но: За ста ва IX/10 (1874): 2.

ан То вић, Дар ко. Цр кве на дра ма Жер тва Авра мо ва Ви кен ти ја Ра ки ћа, ри јет ка ћи ри-лич на књи га штам па на у Ко то ру 1799. Срп ски је зик – сту ди је срп ске и сло вен ске 13/1–2 (2008): 403–430.

вУ јо вић, Бран ко. Сло во о Ви кен ти ју Ра ки ћу. Исто ри ја мо на сти ра Фе нек. Бе о град: Дра га нић – Oдбор за за шти ту и ре ви та ли за ци ју ман сти ра Фе нек, 1994, I–X VII.

вУ ка ди но вић, Ни ћи фор. О пре во ди ма Ви ћен ти ја Ра ки ћа са грч ког. При ло зи за књижев ност, је зик, исто ри ју и фол клор XVI/1–2 (1936): 51–63; 255–262.

га ври ло вић, Ан дра. До си ти је у Тр сту: 1802–1806. Го ди шњи ца Ни ко ле Чу пи ћа XXI II (1904) 233–268.

ко ва чек, Бо жи дар. Та ли ја и Клио. Но ви Сад: Ма ти ца срп ска, 1991.кри во ка пић, Мом чи ло. Ар хив и Би бли о те ка Срп ске пра во слав не цр кве Ко тор. Dr

Hel mut Ba i er i Sne ža na Pe jo vić (ur.). Chu rch Ar chi ves & Li bra ri es. Ko tor: Cen tar za nje go va nje i pre zen ta ci ju do ku men tar nog na slje đa Ko to ra (CDK) – No tar i In ter-na ti o nal co un ci le on ar chi ves – Sec tion for the Ar chi ves of Chur ches and Re li gi o us De no mi na ti ons (ICA/SKR), 2004, 145–152.

ми лин че вић, Ва со. Срп ска дра ма до Ну ши ћа. Бе о град: Рад, 1985.ми ха и ло вић, Ге ор ги је. Срп ска би ли о гра фи ја XVI II ве ка. Бе о град: На род на би бли о-

те ка СР Ср би је, 1964.но ва ко вић, Сто јан. Исто ри ја срп ске књи жев но сти. Бе о град: Др жав на штам па ри ја, 1867. но ва ко вић, Сто јан. Исто ри ја срп ске књи жев но сти. Бе о град: Др жав на штам па ри ја, 1871. но ва ко вић, Сто јан. От куд су по ста ле где ко је на род не пе сме. На став ник III/ 5 (1892):

465–479.па вић, Ми ло рад. Исто ри ја срп ске књи жев но сти кла си ци зма и пре др о ман ти зма:

кла си ци зам. Бе о град: Но лит, 1979.па вић, Ми ло рад. Ра ђа ње но ве срп ске књи жев но сти. Бе о град: Срп ска књи жев на

за дру га, 1983.па вло вић, Дра го љуб. Ви ћен ти је Ра кић: Жи вот и рад. Гла сник Исто риј ског дру штва

у Но вом Са ду VI II/1 (1835): 10–20.па вло вић, Дра го љуб. Ви ћен ти је Ра кић II – де ла. Гла сник Исто риј ског дру штва у

Но вом Са ду VI II/3 (1835): 360–370.

као го ди ну на стан ка де ла, што је у скла ду са Ра ки ће вом на по ме ном да је књи гу са чи нио као ша бач ки па рох.

839

840

па вло вић, Дра го љуб. Ви ћен ти је Ра кић – де ла у про зи. Гла сник Исто риј ског дру штва у Но вом Са ду IX/2 (1836): 139–154.

пеТ ко вић, Са ва. Ви ћен ти је Ра кић као про по вед ник. Срп ски Си он (1901): бр.1: 3–5; бр. 2: 27–29; бр. 3: 45–47; бр. 4: 62–63; бр. 5: 76–79; бр. 6: 86–88; бр. 7: 108–111.

ра кић, ви ћен Ти је. Пƀснь істо ри че скаѧ ω житїи свѧтагω й пра вед нагω Алеѯїа, человƀка божїѧ. Пƀснь свѧтой ве ли ко мучнц ы Вар ва ри. Бу дим: Штам па ри ја Кра љев ског пе штан ског уни вер зи те та, 1798.

ра кић, Ви ћен ти је. Жéртва Âвраá мо ва û Собесƀдованïе грƀшника оъ Бо гомá терïю. Бу дим: Штам па ри ја Кра љев ског пе штан ског уни вер зи те та, 1799.

ра кић, Ви ћен ти је. Жéртва Âвраá мо ва û Собесƀдованïе грƀшни ка оъ Бо гомá те рïю. Ко тор: Штам па ри ја Фра на Ан дре о ле, 1799.

ра кић, Ви ћен ти је. Житie свята го и пра вед на го Іоси фа Пре кра сна го. Ве не ци ја: Штам-па ри ја (Ди ми три ја)Те о до си ја, 1804.

ра кић, Ви ћен ти је. Крат кая бесƀда о злоупотребленiи ду ва на. Ве не ци ја: Штам па ри-ја Па ни Те о до си ја, 1810.

рУ ва рац, Ди ми три је. Цр кве не про по ве ди Ви кен ти ја Ра ки ћа. Крат кое на ста вле ние свја шче ни ком и пјат сло вес со чи не ное Ви кен ти ем Ра ки чем про и гу ма ном мана сти ра Фе не ка: дје ла но в Бе ли гра дје в ље то 1812. Срем ски Кар лов ци: Срп ска ма на стир ска штам па ри ја, 1904.

ске р лић, Јо ван. Исто ри ја но ве срп ске књи жев но сти, Бе о град: Рад, 1953.сТој ко вић, Бо ри во је. Исто ри ја срп ског по зо ри шта од сред њег ве ка до мо дер ног

до ба (дра ма и опе ра). Бе о град: Му зеј по зо ри шне умет но сти СР Ср би је, 1979.То мандл, др Ми хо вил. Срп ско по зо ри ште у Вој во ди ни 1736–1919. Но ви Сад: Ма ти ца

срп ска, 1953. Ујес, Алојз. По зо ри шно ства ра ла штво Јо а ки ма Ву ји ћа: по во дом 175го ди шњи це

пр ве по зо ри шне пред ста ве у Ср ба 24. ав гу ста 1813. Бе о град: Срп ска ака де ми ја на у ка и умет ност, 1988.

*aN drić, Ni ko la. Pri je vod na be le tri sti ka u Sr ba od god.1777–1847. Za greb: Knji ža ra di o-

nič ke ti ska re, 1892.au e r bah, Erih. Mi me sis. Be o grad: No lit, 1978.baK Ker, Wim. Struc tu ral Dif fe ren ces Bet we en Grot to’s Lo Isach and The Sac ri fi ce of

Abra ham. Fo lia Neo hel le ni ca 1 (1975): 1–26.Grot to, Lu i gi. Isac. Ve ne zia: A San t’An zo lo, 1605.Κορναροσ, Вιτσ εν τσ οσ. Н Θυσία τοῦ Αβραάμ. Ати на: Вιвιδοпωδειоν τнσ Еσтιаσ Ι. Δ.

Коδ δа роυ & Σιаσ А. Е. 1996.Mar de šić, Ra ti mir. No vo grč ka knji žev nost. Vla di mir Vra to vić (ur.). Po vi jest svjet ske knji

žev no sti, knji ga dru ga. Za greb: Mla dost, 1977, 481–533.мαστρδημητρησ, П. Δ. (П.Д. Ма стро ди ми трис). Η ΠΟΙΗΣΗ ΤΟΥ ΝΕΟΥ ΕΛΛΗΝΙΣΜΟΥ

(По е зи ја но вог хе ле ни зма). Ати на: Идри ма Гу лан дри – Хорн, 1998.

841

Na da N. Sav ko vić

THE TRAN SLA TION BY RA KIĆ OF THE GRE EK SAC RED DRA MA SAC RI FI CE OF ABRA HAM

Su m mar y

In 1799, Vi ćen ti je Ra kić pu blis hed in Bu da and Ca ta ro the re li gi o us dra ma in ver se Žer tva Abra mo va (The Sac ri fi ce of Abra ham), his most po pu lar work. The aut hor stres-ses out that the work has been tran sla ted from the Gre ek lan gu a ge, but the re are so me opi ni ons that it was ma de af ter a bi bli cal play Lo Isach (1556) by Lu i gi Grot to (1541–1585). Ra kić’s The Sac ri fi ce of Abra ham had many edi ti ons: fo ur we re in 1799 only – three in Bu da and one in Ko tor; till 1884 the re we re a do zen of edi ti ons, and in 1869 the edi tion in the La tin script was pu blis hed. Ra kić has suc cessfully com po sed a num ber of ele ments clo se to the Ser bian pe o ple; they we re fa mi li ar with the se lec ted bi bli cal the me; the na-ti o nal lan gu a ge was clo se to them, and his ver se was de se te rac – de casylla ble. The Gre ek pi e ce The Sac ri fi ce of Abra ham con ta ins 1144 (1154; 1160) ver ses, iam bic ver se – fif teen sylla ble, the re is no pro lo gue, epi lo gue or the di vi sion in to acts and sce nes; it do es not con tain the cho ral sec ti ons. On the ot her hand, Grot to’s Lo Isach con ta ins a pro lo gue, the play is di vi ded in to fi ve acts, and the lat ter are furt her di vi ded in to sce nes, with the pre sen ce of Cho ir. Wim Bak ker is the aut hor of se ve ral stu di es on the Gre ek play for which it is as su med that it was writ ten by Вιτσ εν τσ οσ Κορναροσ (Vi cen cos Kor na ros) and mo del led on the Ita lian sac red dra ma Lo Isach by Lu i gi Grot to. Grot to wro te Lo Isach in non-rhyming ver ses, 1632 of them; the pro lo gue con ta ins 75 ver ses. The Gre ek play The Sac ri fi ce of Abra ham was very po pu lar, it was pu blis hed in many edi ti ons du ring the se ven te enth and eig hte enth cen tu ri es, and Ra kić was the clo sest to tho se from the years 1777 and 1789. If you com pa re the texts of Ra kić and Grot to, the re is ap pa rent si-mi la rity, be ca u se the to pic is the sa me, the re is si mi la rity in the se qu en ce of ac ti ons, yet the ap pa rent dif fe ren ce is seen in tre a ting the su bject; Ra kić has sim pli fied the story, its ima ge is sim pler, and it can not be said that Ra kić tran sla ted Grot to’s pi e ce. Ne it her in The Sac ri fi ce of Abra ham by Ra kić nor in the Gre ek play the re is any di vi sion in to sce nes and acts; the re is not any pro lo gue and epi lo gue eit her; the re are 1018 ver ses, one hun dred and twenty six less than in the Gre ek pi e ce, and six hun dred ni ne ver ses less than the Ita lian Lo Isach; the ver se is de casylla ble, its rhyme is al ways in the first and se cond ver se as in the Gre ek text, and was prin ted in the church Cyril lic script. Ra kić no tes that his work was „na ra vo u či telj na knji ga – the mo ral bo ok“; in com pli an ce with his li fe cre do he wan ted to pre sent re li gi o us the mes in a dif fe rent way, be a ring al so in mind pos si ble put ting the text on the sta ge. Ra kić’s sac red dra ma The Sac ri fi ce of Abra ham has been sta ged in the a tres se ve ral ti mes. Ni ko la An drić no tes that The Sac ri fi ce of Abra ham was al so in clu ded in the re per to i re of the Bel gra de The a tre in 1857.

Уни вер зи тет Уни он у Бе о гра дуФа кул тет за прав не и по слов не сту ди је др Ла зар Вр ка тић у Но вом Са дуКа те дра за ен гле ски је зикna da [email protected] m

UDC 821.112.2.09 Hamann J. G.

Мср Ве дран М. Цви ја но вић

БЕ ЦО ВО ТЕ О ЛО ШКО ТУ МА ЧЕ ЊЕ ХА МА НО ВОГ РА НОГ ДЕ ЛА*

На осно ву ра них спи са Јо ха на Ге о р га Ха ма на овај рад кри тич-ки раз ма тра на чин на ко ји је Џон Бец (про фе сор си сте мат ске те о ло-ги је на Уни вер зи те ту Но тр Дам, Ин ди ја на, САД) у сво јој мо но гра-фи ји о овом не мач ком пи сцу (Af ter En lig hten ment: the PostSe cu lar Vi sion of J. G. Ha mann, 2008) при сту пао про бле ми ма ње го вог сти ла, на вод ног ира ци о на ли зма, те би блиј ске хер ме не у ти ке.

Кључ не ре чи: Ха ман, кри ти ка, Би бли ја, стил, ира ци о на ли зам, снис хо ђе ње (He run ter las sung), про све ти тељ ство, ра зум, би блиј ска хер ме не у ти ка, ми сти ци зам.

1. Ве ли ки не мач ки ми сли лац Јо хан Ге о рг Ха ман (1730–1788) не пла ни-ра но је за по чео сво ју спи са тељ ску ка ри је ру у со би јед не лон дон ске го сти о-ни це пре ви ше од 250 го ди на. Та да, а ни пред сам крај свог жи во та, ни је био све стан да ће ње го ви ра до ви има ти та ко ве ли ки ути цај на ге не ра ци је доц-ни јих пи са ца. До жи вео је свој из ве сни уплив, пр вен стве но Хер де ро вим по сред ством, на пре ро ман ти чар ски по крет Stu rm und Drang, а на кон смр ти је та ко ђе ути цао и на чи та ву епо ху ро ман ти зма. Ме ђу тим, мно ге Ха ма но ве ’ро ман ти чар ске’ ми сли и су до ви ис трг ну ти су код ње го вих след бе ни ка из њи хо вог из вор ног кон тек ста, па им ду бљи и објек тив ни ји сми сао тре ба тра жи ти у њи хо вим из вор ни ци ма. Овај по сао је уто ли ко те жи што су ти ори ги нал ни ра до ви пи са ни крај ње су бјек тив ним сти лом и оби лу ју мно-штвом сим бо ли ке. За то су као ис по моћ у ту ма че њу Ха ма но вих тек сто ва нео п ход ни кри тич ки ко мен та ри. Ан гло сак сон ска кри ти ка је до бро по ла зи-ште за тај фи ло ло шки по ду хват, бу ду ћи да пред ста вља нај но ви ју об но ву ин те ре са за овог те шког пи сца.

∗ Овај рад је део док тор ске ди сер та ци је Кри тич ка ана ли за ре цеп ци је ства ра ла штва Јо ха на Ге о р га Ха ма на у но ви јој ан гло сак сон ској кри ти ци, ко ја је при ја вље на на Фи ло ло-шком фа кул те ту у Бе о гра ду под мен тор ством проф. др Ми о дра га Ло ме.

844

2. ТУ ма че ње, раз У ме ва ње и сим Бо ли ка ха ма но вог ли Те рар ног сТи ла. Ха-ма нов стил је ње го ва dif fe ren tia spe ci fi ca. Њи ме раз би ја иде о ло шке око ве свог вре ме на, али при том и са мо то из ра жај но сред ство тр пи из ве сне по сле ди це. На и ме, оно у по ме ну том на по ру по ста је те шко про зи ран скуп раз ли чи тих свој ста ва ко ји је овог ау то ра „учи нио јед ним од нај те жих – ако не и нај те жим – пи сцем у по ве сти не мач ке књи жев но сти“. „Ње го ви спи си су то ли ко те шки да га је ве ћи на [критичара] иг но ри са ла и на по слет ку за бо ра ви ла“ (betz 2009: 95). Не ја сно ћа Ха ма но вих тек сто ва1 ни је слу чај на. Ра ди се о чвр стој пи шче вој на ме ри да чи та о ца ста ви на му ке и на чин свог пи са ња учи ни те шким за разу-ме ва ње (исТо: 10). Пр ви раз лог за то је да се „по ка же про све ти те љи ма да ни су та ко па мет ни као што ми сле да је су, те да се, за и ста, при мо ра ју да при зна ју соп стве но не зна ње, не би ли ти ме по ста ли из ло же ни ји све тло сти ве ре, ко ја им ве о ма не до ста је“ (исТо). Ве ра (der Gla u be)2 је у Бе цо вим кри тич ким раз-ма тра њи ма лајт мо тив и основ ни кључ за раз у ме ва ње Ха ма на. „Но тор но там-ни“ (no to ri o usly dark) стил ово га пи сца пред ста вља, по Бе цу, та ко ђе „по ку шај да се по вра ти онај раз мак ко ји су про све ти те љи укло ни ли, раз мак из ме ђу ра зу ма и тај ни ве ре; украт ко: то је по ку шај да се тај не ве ре са чу ва ју као тај не, што је су прот ста вља ње то ме да се све све де ’са мо на ра зум’“ (исТо).

Сле де ће Бе цо во обра зло же ње Ха ма но вог сти ла је не што по зна ти је. Реч је о на ме ри не мач ког ми сли о ца да у сва ком по гле ду тво ри кон траст про све-ти тељ ству, што аме рич ки те о лог озна ча ва као по ку шај оно га „да про из ве де све тлост из та ме“ (исТо: 12). Сва ка ко, тре ба под се ти ти (ако из у зме мо Спи се о ми сте ри ја ма3) да ни су баш сви Ха ма но ви ра до ви стил ски за там ње ни, а

1 Ов де се ми сли ис кљу чи во на Ха ма но ве нај зна чај ни је, об ја вље не ра до ве. Да кле, у тај опус не спа да ју Би блиј ска раз ма тра ња и мно го број на пи сма, ко ја су на пи са на ра зу мљи вим сти лом.

2 Иа ко, на из глед, сам по се би ра зу мљив, по јам ве ре (der Gla u be) код Ха ма на мо же би ти ве о ма про бле ма ти чан за пре ци зно де фи ни са ње. Чи ни се да је нај бо ље ре ше ње у том слу ча ју оно нај јед но став ни је ко је пред ла же Фре де рик Бај зер (Fredericк Be i ser). Он овај по јам де ли на два аспек та – по зи тив ни и не га тив ни. Не га тив ни об ја шња ва као „пре по зна ва ње не зна ња, по ми ре ње са огра ни че њи ма ра зу ма, а по себ но са ње го вом не спо соб но шћу да до ка же по-сто ја ње би ло че га“. По зи ти ван аспе кат ве ре „са сто ји се од по себ не вр сте ис ку ства, од но сно оно га што Ха ман на зи ва ’oсећање’ (Emp fin dung). Осе ћа ње [sen sa ti on] је нео пи си ва емо ци ја [fe e ling], јед но ис ку ство ко је је су прот но ап стракт ном прин ци пу“ (be i Ser 1993: 27). Бај зер го во ри о осе ћа њу као о „нео пи си вој“ емо ци ји у јед ном ин ту и тив ном, ми стич ном сми слу ко ји се не мо же спо зна ти пу тем ра зу ма, као нпр. ка да Ха ман ка же да је „Со кра то во не зна ње би ло осе ћа ње“ (N II: 73). Ле нард Ве сел (Le o nard Wes sell) сма тра да је Ха ман уви део ана ло ги ју из ме ђу ве ре и Со кра то вог не зна ња на осно ву не по сред ног до жи вља ја све та ко ји пр во спо-зна је мо чу ли ма, а не ра зу мом. Пре ма ми шље њу овог ау то ра, за Ха ма на чо век „не до ти че ствар ност пу тем ра зу ма. Ра зум га са мо од во ди у ап страк ци ју. Ствар ност мо ра мо до жи ве ти ди рект но, не де ри ва тив но, а ди рек тан до жи вљај се од и гра ва у емо ци ја ма или осе ћа њи ма (Emp fin dung), јер су они не по сред ни“ и у њи ма је ве ра уко ре ње на, ка ко то ви ди овај ау тор (WeS Sell 1969: 436).

3 Ha mann, J. G. Sämtliche Wer ke, Bd. 3: Schrif ten über Sprac he, Myste rien, Ve r nunft 1772– 1788 (N). Myste ri enschrif ten је на зив ко ји је Јо зеф Над лер дао гру пи од пет Ха ма но вих есе ја,

по себ но Би блиј ска раз ма тра ња (Bi blische Be trac htun gen) ко ја су те мељ го-то во свих ње го вих схва та ња. Ме ђу тим, ни је пре те ра но ка да Бец ка же да там ни стил „озна ча ва све сно уда ља ва ње од књи жев них стан да р да фран цу-ског нео кла си ци зма (у че му је и ње гов не по сред ни зна чај за Ге теа и Stu rm und Drang)“ (исТо: 12). То „све сно уда ља ва ње“ овај ау тор до дат но об ја шња ва Ха ма но вом би блиј ском ин спи ра ци јом, кон крет но – све том „лу до шћу“ (the folly),4 ко ја се нај о чи глед ни је од сли ка ва у јед ној од Ха ма но вих оми ље них ста ро за вет них при ча – у оној о Да ви ду и Ахи су (1. Сам 21, 10–15).5 Бец об ја-шња ва ка ко је за Ха ма на та при ча по ка за тељ спе ци фич ног би блиј ског сти ла 6 и твр ди да је у то ме је дан од кљу че ва за за го нет ну се ми о ти ку Ха ма но вог соп стве ног сти ла, тј. ње го вог по то њег ау тор ства и ре цеп ци је ово га. Јер као и Дух Бож ји, он [Хаман] та ко ђе на вла чи ли ца и ма ске, исто та ко се кри је иза ли ка лу да ка [...], не због пу ке екс цен трич но сти, већ на осно ву јед ног при год-ног, про ра чу на тог ста ва пред по но сно ра ци о нал ном пу бли ком (betz 2012: 50).

Да кле, Бец сма тра да по јам „лу дост“ увек тре ба схва ти ти као ин спи ра-ци ју и из ве стан ме тод Ха ма но вог сти ла ко ји је он пре у зео из Би бли је, а ко ји има свр ху да са кри је пра ви сми сао и исме је јед но стра не про све ти тељ ске „исти не“ у по ре ђе њу са оним пра вим, уни вер зал ним хри шћан ским исти на ма. Ха ман је тај ме ха ни зам то ли ко уче ста ло ко ри стио да је са свим мо гу ће да је упра во због то га Ге те сте као не по во љан ути сак о ње го вој лич но сти и при-ро ди ње го вих од но са са не ки ма од са вре ме ни ка.7 По след ња, али у укуп ном зби ру мо жда и нај ва жни ја Бе цо ва сти ли стич ка при мед ба је она о Ха ма но вој за слу зи за уво ђе ње та ко зва ног „уз ви ше ног сти ла“ (su bli me style), с об зи ром на то да се ра ди, ка ко овај аме рич ки те о лог твр ди, о пи шче вој све сној на ме ри да

на пи са них у пе ри о ду из ме ђу 1776–1780. Њих од ли ку је стил са ве о ма на гла ше ном упо тре бом број них из ра жај них сред ста ва ко ји при кри ва ју пра во зна че ње тек ста.

4 Уп. 1. Кор 1, 21: „По што, да кле, у пре му дро сти Бо жи јој, сви јет му дро шћу не по зна Бо га, из во ли се Бо гу да лу до шћу про по ви је ди спа се оне ко ји вје ру ју“.

5 „А ко мо же без дрх та ња из стра хо по што ва ња чи та ти при чу о Да ви ду на дво ру кра ља из Га та, [причу о ономе] ко ји је из об ли чио сво је ге сто ве, из и гра вао без ум ни ка, зу рио у град ску ка пи ју, упљу вао сво ју бра ду, и ко не мо же да у Ахи со вој пре су ди чу је од јек ми-шље ња не ког не ве ру ју ћег до се тљив ца и со фи сте на шег вре ме на“ (N I: 5).

6 А у тор ову тврд њу ар гу мен ту је па ра гра фом из Ха ма но вих Би блиј ских раз ма тра ња: „Све ти Дух је по стао по ве сни чар људ ски бу да ла стих, шта ви ше гре шних рад њи, ка ко би об ма њи вао као што је Да вид Ахи са. Да вид је из об ли чио сво је ге сто ве, при крио Ду ха чи сто-те и му др о сти – – пи сао је зна ко ве на кри ли ма ка пи је – – Све ти Дух се не за до во ља ва да го во ри и пи ше са мо као чо век – – већ као не ко ма њи од чо ве ка – – као бу да ла, као не ко ко је са свим за блу део, шта ви ше као бе со му чан – – али он се у то пре тва ра са мо у очи ма Бо жи јих не при ја те ља“ (N I: 99). У овом Ха ма но вом на во ду, као и свим на ред ним, за др жа на је ње го-ва осо бе на упо тре ба цр те, од но сно цр ти це и ве ли ких сло ва.

7 „Ме ђу тим, чи ни ми се да сам ја сно уо чио да је он, осе ћа ју ћи вр ло на ив но сво ју ду-хов ну над моћ, увек сма трао да је му дри ји и раз бо ри ти ји од лич но сти с ко ји ма се до пи си вао и ко ји ма је при ла зио ви ше иро нич но не го ср дач но. Иа ко је то ва жи ло мо жда са мо за по је ди-не слу ча је ве, ја сам сма трао да је то би ла оп шта по ја ва, и из тог раз ло га ни кад ни сам осе тио же љу да му се при бли жим“ (Ge te 1982: 200).

845

по дра жа ва са му Бож ју (и про роч ку) Реч, ко ја је по пут „све тло сти ко ја си ја у та ми“ (Јн 1, 5)8. На по кон, Бец за кљу чу је да је Ха ман – „фи ло лог кр ста“ (Phi lo lo gus cru cis),9 јер је це ло куп на ње го ва кри ти ка, ка ко ће мо ви де ти, за-сно ва на на ду бо кој хри шћан ској осе ћај но сти, као и на раз у ме ва њу и ту ма-че њу би блиј ских уче ња, са по себ ним усме ре њем про тив се ку лар ног, са мо ра зум ски про све ће ног, пу ког ра ци о на ли стич ког де спо ти зма. Упра во у тој ви зу ри Ха ман се по ја вљу је као „про рок“ (re li gi o us prop het), ка ко га на зи ва Ве лек (Wel leK 1955: 178), и то у до слов ном сми слу те ре чи: као онај ко ји је нај пре пред ви део крај про све ти тељ ства и из нео пре гршт зна чај них ми сли ко је се ти чу ту ма че ња Све тог пи сма, а упо зо ра ва ју на оне ме то де ко је до-во де до ус по ста вља ња ни хи ли стич ки се ку лар ног ре жи ма људ ског ума. Чак и ка да Ха ма на по сма тра мо у стро го на уч ном сми слу на осно ву исто риј ске објек тив но сти фи ло ло шких чи ње ни ца, очи то је да се ра ди о јед ној хер ме-не у тич ки ви ше слој ној, у спе ци фич ном сми слу ан ти ра ци о на ли стич кој, ду бо-ко ум ној лич но сти чи ји зна чај је, ка да се схва ти пре кри вач ње го вих алу зи ја, да ле ко ве ћи не го што му при пи су је тра ди ци о нал на исто ри ја иде ја.

3. про Блем (и)ра ци о на ли зма код ха ма на. Већ у пред го во ру сво је мо но-гра фи је, Џон Бец ста вља до зна ња да се из ри чи то не сла же са кла си фи ко ва-њем Ха ма на као осни ва ча мо дер ног ира ци о на ли зма, то јест са би ло ка квим од ре ђе њем Ха ма на као „ира ци о на ли сте“ – те зом ко ју је „нај гла сни је“ про-па ги рао исто ри чар иде ја Иса и ја Бер лин (Isa i ah Ber lin).10 Шта ви ше, Бец је сво јој кри тич кој сту ди ји, из ме ђу оста лог, по ста вио за циљ ис пра вља ње те „за блу де“ (betz 2012: XI). Он твр ди да Ха ман „ни је те о лог у кла сич ном сми-слу те ре чи“, ни ти „са мо књи жев ни кри ти чар, или фи ло зоф, или ху мо ри ста, јер он је, у је дин стве ном ма ни ру, све то од јед ном“ (исТо: 18). „Из бе га ва ју ћи стро гу кла си фи ка ци ју, он је ума као па жњи ве ћи не ди сци пли на, укљу чу ју ћи и те о ло ги ју“ (исТо). По истом прин ци пу, „ни је мо гу ће све сти Ха ма но ву ми-сао ни на јед ну кон крет ну те му. Ње го во ми шље ње је јед но став но пре бо га то“ (betz 2009: 118). Ме ђу тим, ар гу мент о Ха ма но вом ира ци о на ли зму би се мо-гао бра ни ти, ре ци мо, ако би смо том пој му, као при мар ну функ ци ју, при пи са-ли су прот ста вља ње чи та вој по е ти ци ра ци о на ли зма 18. ве ка, од но сно ње но оспо ра ва ње. Бец, ме ђу тим, сма тра да би смо и у том слу ча ју твр ди ли не што про бле ма тич но, јер та да би смо и „Хе ге ла мо гли сма тра ти ира ци о на ли стом због ње го ве кри ти ке ра ци о на ли зма, као и Ше лин га и Кјер ке го ра, за то што

8 Јн 1, 5: „И свје тлост сви је тли у та ми, и та ма је не об у зе.“9 Ова ко га је још пре Бе ца озна чио Освалд Ба јер (Oswald Bayer): „Ха ман је ја сно же лео

да бу де phi lo lo gus cru cis (фи ло лог кр ста)“ (bayer 2012: 12).10 Бе цо ва кри ти ка Бер ли но ве кла си фи ка ци је Ха ма на као ира ци о на ли сте при лич но је

на гла ше на (и оштра) у ње го вом члан ку из 2009. го ди не под на сло вом “Re a ding ‘Sybil li ne Le a ves’: J. G. Ha mann in the Hi story of Ide as,” Journal of the History of Ideas, 70 (1), 99–118 у ко јем ка же да је „те за о на вод ном Ха ма но вом ира ци о на ли зму у нај бо љем слу ча ју ка ри ка ту ра до ко је се до шло или услед огра ни че ног по зна ва ња из во ра или се лек тив ног при се ћа ња на њих“ (betz 2009: 96).

846

су на па да ли Хе ге лов сво је вр сни ра ци о на ли зам“ (betz 2012: 15). По све му су де ћи, чи ни се да пи та ње пре ци зног од ре ђе ња ра ци о на ли зма или ира ци о-на ли зма код Ха ма на не ми нов но уво ди у cir cu lus vi ti o sus.

Али пре ци зи рај мо пр во про бле ма тич ни по јам „ира ци о на ли зам“. У Речни ку књи жев них тер ми на по сто ји ис кљу чи во од ред ни ца ира ци о нал но (RKT: 1986). У том слу ча ју, о ира ци о на ли зму као књи жев ном прав цу са кон крет но де фи ни са ним од ли ка ма те шко да се мо же го во ри ти. Реч ник фи ло зоф ских појмо ва, с дру ге стра не, де фи ни ше ира ци о на ли зам на два на чи на. Нај пре као „уз ди за ње осе ћај ног на су прот ра зум ском (емо ци о на ли зам)“, нпр. у штур-мун дран гу; а за тим као „ме та фи зич ко уче ње“, по ко ме „су шти на све та ни је до ступ на“ ра ци ју или су „из вор све та и ти ме по ла зи ште по гле да на свет“ и са ми ира ци о нал ни, те не до ку чи ви (РФП: 2004). За ни мљи во је да се у исто-риј ском из ла га њу ве за ном за овај по јам у оба Реч ни ка ни не по ми ње Ха ман, што је још је дан по ка за тељ да пи та ње Ха ма на и ира ци о на ли зма ни је у пот-пу но сти раз ре ше но. Да кле, што се ти че по те шко ћа у по гле ду кла си фи ка-ци је Ха ма на као ми сли о ца, чи ни се да Бе цов за кљу чак ре ша ва овај про блем:11 не за хвал но је при пи си ва ти Ха ма ну би ло ка кво јед но знач но од ре ђе ње и за др жа ти се са мо на ње му, јер код овог пи сца на ла зи мо не што што би се мо-гло од ре ди ти као не на ме ра ва ни плу ра ли зам ра зно вр сних ми са о них пра ва ца, од но сно тра го ве су до ва ко је би смо мо гли сма тра ти ира ци о нал ним, ра ци о-нал ним, ми стич ним, сен зу ал ним, лу те ран ским, пи је ти стич ким и та ко да ље... Уто ли ко је оправ да но оно што је Ве лек (Wel leK 1955: 178)12 ре као за Ха ма но-во ми шље ње, иро нич но га на звав ши „чуд ном ме ша ви ном“ – a we i rd mix tu re. Го во ре ћи о исто риј ским ко ре ни ма ира ци о нал ног у Ха ма но во вре ме, Ве лек по ми ње „ор ган ско гле ди ште“, ми сле ћи при том на за чет ке схва та ња ства ра-лач ког про це са као уза јам ног ор ган ски функ ци о нал ног про жи ма ња „фор ме и са др жа ја“ (исТо: 26). Основ не по став ке тог ор га но ло шког ста но ви шта на ста ви ли су да да ље раз ви ја ју Хер дер и Ге те.13 Оно је „до во ђе но у ве зу са

11 Тре ба узе ти у об зир и оно што је по во дом овог пи та ња из нео Бај зер. Пре ма ње го вом ту ма че њу, Ха ман се јед но знач но не опре де љу је ни за „ра ци о на ли зам“ ни за „ира ци о на ли-зам“ (или ан ти ра ци о на ли зам). Ако ове пој мо ве же ли мо да у Ха ма но вом сми слу упо тре би-мо пра вил но, мо ра мо има ти на па ме ти да „ве ра про тив ре чи ра зу му“, од но сно, да смо у ста њу да из ве де мо „скок у ве ру“ [le ap of fa ith], „иа ко наш ра зум до ка зу је да Бог не по сто ји“. Ова ра ци о нал на не га ци ја „зна чи да ра зум има над ле жност над ве ром, да је мо же одо бри ти или по би ти“. А упра во то Ха ман на сто ји да опо врг не по сва ку це ну. Да кле, „су шти на Ха ма-но вог ар гу мен та је да ве ра ни је ра ци о нал на ни ти ира ци о нал на, јер ра зум не мо же да је до ка же ни ти по би је“ (be i Ser 1993: 29).

12 Ве лек је, кон крет но, ка зао сле де ће: „He com bi ned, in a we ird mix tu re, ele ments de ri ved from gno sti cism, Neo-Pla to nism, etc., with a strong do se of Lut he ran pi e tism, and ad ded to them so met hing of re cent sen su a lism“ (Wel leK 1955: 178).

13 Ве лек, ме ђу тим, не го во ри о ор га ни ци стич ком гле ди шту код са мог Ха ма на, ма да ње го ве тра го ве не сум њи во на ла зи мо и код овог ау то ра. На овом ме сту Ве лек са мо на го ве-шта ва да би по сте пе на обновa та квих ор га но ло шких ана ло ги ја „мо жда мо гла има ти ве зе са пре но ше њем ин те ре со ва ња са исто ри је на би о ло ги ју“ (Wel leK 1955: 26).

847

пој мом ства ра лач ке ма ште, јер се ства ра ње сма тра ло ира ци о нал ним про це сом по пут ра ђа ња или ра ста“ (Wel leK 1955: 26). Ми о драг Ло ма, до ти чу ћи се ира ци о нал но сти у Хе р де ро вом на чи ну ми шље ња, го во ри о „све по ве зу ју ћој ду хов ној сна зи“. Она „пре ма шу је окви ре ло гич ког ра ци ја об у хва та ју ћи онај ира ци о нал ни, вољ ни аспект људ ске лич но сти, ко ји се по но во на до ве зу је на чо ве ко ве емо ци је, на ње го ве сим па ти је и ан ти па ти је као по гон ску сна гу чи-но ва ње го ве во ље у ствар ном све ту“ (ло ма 2013: 379). Све по ве зу ју ћа ду хов на сна га о ко јој го во ри Ми о драг Ло ма мо гла би се до ве сти у ве зу упра во са Ге-те о вим од ре ђе њем це ло куп ног Ха ма но вог ми шље ња, ко је је овај пе сник у де лу По е зи ја и ствар ност су ми рао на сле де ћи на чин: „Све што чо век пред-у зи ма да ура ди, би ло да то тре ба из вр ши ти де лом или ре чи ма или дру гим чим, мо ра да по тек не из укуп них ује ди ње них сна га;14 све по је ди нач но тре ба од ба ци ти“ (Ge te 1982: 199). Ова кви су до ви тек на го ве шта ва ју огро ман ути-цај ко ји је Ха ман из вр шио на свог уче ни ка Хер де ра, а овај на вла сти тог штур мун дран гов ског са бор ца – Ге теа. Сле де ће твр ђе ње ко је би мо гло би ти од по мо ћи да се ра све тли пи та ње ме ре Ха ма но вог ира ци о на ли зма – по ти че упра во од ње га са мо га. Он на по чет ку сво јих Би блиј ских раз ма тра ња уз гред-но на по ми ње да је „нај ве ћа про тив реч ност и зло у по тре ба [ума] ка да овај и сам хо ће да пру жа от кро ве ња“ (N I: 9). Бец при ме ћу је ка ко ово крат ко за па-жа ње от кри ва „раз ли чи тост Ха ма но вог у од но су на Кан то во и Хе ге ло во ми-шље ње, те и на спрам свих об ли ка тран сцен ден тал не фи ло зо фи је, за ко је ра-зум ни је то ли ко спо соб ност ко ја ту ма чи ствар ност, ко ли ко она ко ја јој на ме ће пра ви ла, ко ја је са чи ња ва“ (betz 2012: 46). На ве де на Ха ма но ва из ре ка ја сан је по ка за тељ да он ни је био (ко ли ко год не ки од ње го вих ра до ва та ко су ге-ри са ли) не ко ко ме је циљ да окре не ле ђа свом вре ме ну и по сва ку це ну кре не у су прот ном прав цу од чи стог ума; то јест да му на сва ком ко ра ку про тив ре чи. Овај не мач ки пи сац је као чо век био скром ног, а као ми сли лац – све о бу хват ног ду ха, те као та кав – ве ли ки бо рац про тив ра ци о на ли стич ке јед но стра но сти и та шти не, про тив су је те чи стог ума ко ји же ли да се уз диг-не до ви си на са ко јих бо жан ско от кро ве ње, ве ру и Пи смо ви ди као увре ду сво јој на вод ној чи сто ти. Због то га се сва ко на зи ва ње Ха ма на „ира ци о на ли-стом“ мо ра ста ви ти под знак пи та ња и мо ра ју се пре вас ход но ја сно раз гра-ни чи ти пој мо ви ра ци о на ли зам и ира ци о на ли зам. Ова кве ста во ве су ми ра Бец ка да под се ћа да

Ха ма нов по вре ме но жу стри на чин из ла га ња ни кад ни је усме рен на ра зум per se, ко ји он сма тра Бож јим да ром, већ са мо на ње го ву идо-ло по кло нич ку, по гре шну упо тре бу и пре ко ра че ње ње го вих објек тив них гра ни ца, као он да ка да за ди ре у тај не ве ре или по ку ша да их све де на соп стве не гра ни це (betz 2012: 16).

Овај за кљу чак би мо гао пред ста вља ти кључ клац ка ли це ра ци о на ли-за м–и ра ци о на ли зам код Ха ма на. Ја сно је, да кле, да је Ха ман про тив охо лог

14 Ку р зи вом ис та као В. Цви ја но вић.

848

уз ди за ња ра зу ма код сво јих ра ци о нал них са вре ме ни ка, али је нео п ход но на гла си ти да се са мо у том ре ла тив ном сми слу он мо же од ре ди ти као ира-ци о на ли ста. Да кле, го во ри мо ис кљу чи во о Ха ма но вој по бу ни про тив по-ме ну те по гре шне упо тре бе, од но сно „зло у по тре бе ра зу ма“ (the mi su se of re a son) у про све ти тељ ско до ба, ка да су во де ћи фи ло зоф ски умо ви на сто ја-ли да све об ли ке ду хов ног и ма те ри јал ног све та под ре де ра зу му, од но сно да те две сфе ре жи во та са гле да ју „очи ма“ ра зу ма. Са же ти је ре че но, би ли су (или су по сва ку це ну на сто ја ли да бу ду) уве ре ни да ra tio, ка ко је об ја снио Бец, са чи ња ва из се бе све оста ло.

Ме ђу тим, иа ко су му се ова кве ге не ра ли зу ју ће фо р му ла ци је ње го вих са вре ме ни ка без ма ло га ди ле, не тре ба ни кад из гу би ти из ви да да Ха ман у објек тив ном сми слу ни по што ни је јед но стра ни ира ци о на ли ста, сен зу а ли ста, ми стик и слич но. По но во се вра ћа мо прет ход но за сно ва ном ста ву да Ха ма-но во ми шље ње не мо же мо, од но сно не сме мо под ве сти под та ква јед но знач на од ре ђе ња. Објек тив ни је би би ло твр ди ти да је Ха ман еклек тич ки ис ко ри стио по не што од ве ћи не емо тив но-ин те лек ту ал них пра ва ца, ка ко би ука зао на по гре шну јед но стра ност ко је се др жа ло про све ти тељ ство, те на вла сти ти пут ко ји је он по ку шао да про кр чи сво јим ду бо ким ре ли ги о зно-естет ским до жи вља јем.

4. по сТа ње ха ма но вог ре ли гиј ског дУ ха и „хер ме не У Ти ка Бо жан ског снис хо Ђе ња“ (у Би блиј ским раз ма тра њи ма и оста лим ра до ви ма лон дон ског пе ри о да). Ха ма но ва те о ло шка есте ти ка ко ју Бец не по сред но об ра ђу је у дру-гом одељ ку пр вог де ла сво је сту ди је (a ин ди рект но и у це ло куп ној сту ди ји) – на ста ла је у ду хов но за чет ном, „нај на дах ну ти јем“ де лу жи во та овог осам-на е сто ве ков ног не мач ког ми сли о ца, не по сред но на кон вер ског „пре по ро да“, а за вре ме ње го вог бо рав ка у Лон до ну 1758. го ди не. Ха ман је та да ра дио за тр го вач ку фир му Бе ренс и у ње но име ту је во дио из ве сне пре го во ре, чи ји су де та љи оста ли не по зна ти. Ме ђу тим, по зна то је да је овај бу ду ћи ве о ма зна чај ни пи сац та да за пао у озбиљ ну пси хич ку кри зу, што због не у спе ха на по слов ном пла ну, што због из не над не са мо ће у ко јој се на шао.15 Пре ма ње-го вим ре чи ма, ду шев на те ско ба, „са мо ћа, из гле ди на пот пу но си ро ма штво и про сјач ко ста ње“ (N II: 39), при бли жи ли су му Би бли ју, пре ма ко јој је до та да био рав но ду шан (исТо). То но во ис ку ство ко је је до жи вео чи та ју ћи Би бли ју има ло је ви ше стру ко деј ство на мла дог Ха ма на: од осе ћа ња кри ви це, ја ди ко ва ња због ње, до „ду бо ког осе ћа ња пра шта ња и ми ра“ (betz 2012: 31). Крај њи ре зул тат све га би ла је сна жна ус ко ме ша ност емо ци ја у ње му и на пра-сна ин спи ра ци ја за пи са ње тек ста ко ји пред ста вља ње го ву нај зна чај ни ју

15 Тај по слов ни не у спех че сто се по сма тра као ре зул тат ње го ве соп стве не кри ви це, ме ђу тим, та кве тврд ње оспо ра ва Јо зеф Над лер (Jo sef Nad ler), ау тор Ха ма но ве би о гра фи је Der Ze u ge des Cor pus Mysti cum, ко ји ка же да „иа ко о ње го вом за дат ку ни шта не зна мо, ни је нам по зна то ни да ли је он тај ко ји је по гре шно по сту пио“, што зна чи да се о би о граф ским по је-ди но сти ма из тог вре ме на пи шче вог жи во та не мо же по у зда но го во ри ти (nad ler 1949: 74).

849

„би блиј ску кри ти ку“, ко ју чи ни оби ман ана ли тич ки ко мен тар. Овом свом спи су је нај пре дао на зив Днев ник јед ног хри шћа ни на (Ta ge buch ei nes Chri sten), да би га ка сни је пре и ме но вао у Би блиј ска раз ма тра ња.16

Лон дон ско до ба Ха ма но вог ства ра ла штва ва жно је не са мо за то што до во ди до пре крет ни це у пи шче вом ду хов ном жи во ту и у обра зо ва њу ње-го ве лич но сти, не го и за то што овај у то до ба до се же не ке од иде ја ко је су оста ле не про ме ње не чак и у по зни јим го ди на ма ње го вог ства ра ла штва. Та ко је, ре ци мо, Ха ма нов нај по зна ти ји (а ве ро ват но и нај у ти цај ни ји) трак тат Aest he ti ca in nu ce са мо „зби је ни ма ни фест“ иде ја ко је су пр во бит но на ста ле у ње го вом „лон дон ском пе ри о ду“ (исТо: 38).

Да би се бо ље раз у ме ла та пре крет ни ца у Ха ма но вом жи во ту и шта је, не по сред но, би ло то што га је са свим окре ну ло про тив иде о ло ги је ње го вих са вре ме ни ка, по треб но је раз у ме ти кључ ни по јам He run ter las sung17 („снис-хо ђе ње“), ко ји Бец сма тра „мо жда нај зна чај ни јом те мом Ха ма но ве ми сли“ (исТо: 28). Аме рич ки те о лог озна ча ва раз ма тра ња не мач ког ми сли о ца у ње-го вом „лон дон ском пе ри о ду“ као „хер ме не у ти ку снис хо ђе ња“ (her me ne u tics of con de scen sion).18 Оно што је нај ва жни је у њој је сте без у слов на хри шћан ска љу бав, ко ја је у ср жи са мог хри шћан ства и ко ју оно про по ве да у об лич ју „ра ди кал не по ни зно сти“ при ма о ца и ту ма ча ове ве ре пред крај њим Бож јим от кро вењ ским снис хо ђе њем. Бец об ја шња ва да у та ко обра зо ва ном сен ти-мен ту по ни зне љу ба ви, „Бог не са мо да по ста је оте ло тво рен, већ је стал но, као и Ло гос, бли ско и ке но тич ки19 при су тан уз сво је де ло“ (betz 2012: 39).

О ути ца ју ко ји је Би бли ја из вр ши ла на ње га све до чи и сам Ха ман у сво-јој би о гра фи ји (Ge dan ken über me i nen Le ben sla uf ):

16 Не зна се „у ком кон тек сту и из ко јих раз ло га“ је пи сац од лу чио да про ме ни пр во-бит ни на слов (nad ler 1949: 76).

17 О зна ча ју овог пој ма го во ри и чи ње ни ца да се на ла зи већ у пр вим ре до ви ма ко је је Ха ман на пи сао на кон свог пре о бра жа ја: „Бог – пи сац! – – Ин ту и ци ја ове књи ге [Светог писма] је сте јед но упра во то ли ко ве ли ко Бож је уни же ње и снис хо ђе ње као што је то Оче во ства ра ње и Си но вље во очо ве че ње“ (N I: 5). Ка ко ће кроз да љу ана ли зу би ти ја сни је, Ха ман по јам Бож јег снис хо ђе ња схва та као учи нак ап со лут не Бо жи је љу ба ви пре ма чо ве ку, ко ја се нај ви ше огле да у чи но ви ма упра во Оче вог ства ра ња све та и Си но вље вог ова пло ће ња. Сто га Над лер с пра вом де фи ни ше тај по јам као „при ла го ђа ва ње јед ном ни жем ста но ви шту или сла би јим мо гућ но сти ма уви да“ (N VI: 175). Бог се, пре ма Ха ма но вог схва та њу, мо рао уни зи ти ка ко би оства рио кон такт са чо ве ком. Уп. нпр. Фил 2, 7–8: „Не го је се бе по ни зио узев ши об лич је слу ге, по стао исто вје тан љу ди ма, и из гле дом се на ђе као чо вјек; уни зио је се бе и био по слу шан до смр ти, и то до смр ти на кр сту.“

18 Ово је до бро од ре ђе ње свих Ха ма но вих ду бљих кри тич ких про ми шља ња из тог по чет ног пе ри о да, бу ду ћи да их ка рак те ри ше пи шче ва оду ше вље ност и уче ста ло вра ћа ње упра во по ме ну том снис хо ђе њу (He run ter las sung), ко је он ви ди под јед на ко ис по ље но код сва ког ли ца Све те Тро ји це у њи хо вој ко му ни ка ци ји са чо ве ком.

19 Kénōsis (κένωσις) је грч ка реч и озна ча ва „пра зни ну“. У бли ској по ве за но сти са бо жан ским снис хо ђе њем, овај по јам су ге ри ше да се Бог „уни зио“, „ис пра знио“, од но сно – у знат ној ме ри од ре као сво је мо ћи и ап со лут ног бо жан ства, ка ко би оства рио кон такт са љу-ди ма, што је у из ве сном сми слу и жр тво ва ње.

850

За кљу чу јем на осно ву оно га што до ка зу је мо је соп стве но ис ку ство са ср дач ном и искре ном за хвал но шћу Бо гу на Ње го вој Ре чи,20 ко ја до-но си бла жен ство,21 а ко ју сма трам да је по твр ђе на као је ди на све тлост ко јом се не са мо до ла зи до Бо га, већ и до спо зна ња нас са мих [...,] да ка-ко, ис по ве дам да та Бо жи ја Реч чи ни под јед на ко ве ли ка чу да у ду ши вер ног хри шћа ни на, био он прост или учен, као што су она ко ја су њо ме ис при ча на (N II: 43).

Оно што је та ко ђе од ве ли ке ва жно сти у овом Ха ма но вом за пи су је сте обрат ни про цес у ег зе ге зи, ко ји је пре по знао Бец, у ко ме текст ту ма чи чита о ца. Да кле, „ни је ви ше у пи та њу то ка ко ја (по сма тран као це ло ви ти, са-мо при сут ни, пре тек сту ал ни иден ти тет) раз у мем текст, већ је пи та ње ка ко текст раз у ме и са чи ња ва ме не“ (betz 2012: 41). То је сле де ћи ко рак у чи тао-че вом про све тља ва њу би блиј ским тек стом, чи ји пред у слов Бец на зи ва cla ri tas in ter na Spi ri tus San cti, „уну тра шњом ја сно ћом Светогa Ду ха“, ко ју пак сма-тра осно вом Ха ма но ве хер ме не у ти ке: „да би се раз у ме ло Пи смо, чо век мо ра би ти про све ћен истим Све тим Ду хом ко ји је из вор но ин спи ри сао тај спис“ (исТо: 42).

Сми сао пој ма „бо жан ског снис хо ђе ња“ на зна ча ва Бец јед ним сво јим под на сло вом ко ји гла си Сла ва у ’кр па ма’ Пи сма (Glory in the ’Rags’ of Scriptu re). Ова ме та фо ра се од но си упра во на вр ли ну по ни зно сти у ре ли гиј ском сми слу, ко ја је про све ти те љи ма Ха ма но вог вре ме на би ла или стра на или чак од бој на. А то ка ко се Бог спу стио, од но сно уни зио да би оства рио кон такт са љу ди ма кроз Пи смо и ка ко се Хри стос та ко ђе уни зио ти ме што је по стао чо век – пред ста вља за Ха ма на оства ре ње „скру ше но сти“ (die De muth), ко ја је нео п ход ни пред у слов за чи та ње (тј. раз у ме ва ње) Би бли је: „скру ше ност ср ца je та ко је ди но устрој ство ду ше ко је омо гу ћа ва чи та ње Би бли је“ (N I: 5). Аме рич ки те о лог на по ми ње да је Ха ман, сва ка ко, на исти на чин по сма трао и Хри ста, „ко ји је об у чен скром но као слу га (те из тог раз ло га и од ба чен), но у ко ме су си ро ма шни ду хом ипак ус пе ли да са гле да ју Спа си те ља“ (betz 2012: 45). Он до да је да не мач ки ми сли лац и нај ве ћа бо жан ска де ла, као што је ства-ра ње све та, ви ди као из раз нај ве ће по ни зно сти. То је оно што га „чи ни та ко је дин стве ним у исто ри ји хри шћан ства“ (исТо: 44). Да кле, цр те снис хо ђе ња

20 Бо жи ја „Реч“ (das Wort), код Ха ма на је го то во увек упо тре бље на у ду бо ко ре ли ги-о зном сми слу. По ми шље њу не ких ау то ра (Џ. Ши хан), у пи та њу је чвр ста по ве за ност про-све ти тељ ства са лу те ран ском тра ди ци јом про те стан ти зма, ко ји је, „на по слет ку, ре ли ги ја so la scrip tu ra“ (She e han 2005: 89). Још од вре ме на ре фор ма ци је, на во ди Ши хан (исто), „ду-бо ко у ср цу уко ре ње на је тврд ња о при ро ди би блиј ског тек ста и ње ној ве зи са љу ди ма“. Сва-ка исти ни та ре ли ги ја, до да је овај ау тор, „за ви си ла је од Би бли је“, од но сно би блиј ског тек ста и ње го вог ау то ри те та.

21 Уп. 1. Кор 1, 18: „Јер је ри јеч о кр сту лу дост они ма ко ји ги ну, а си ла Бо жи ја на ма ко ји се спа са ва мо.“ Би блиј ске ре фе рен це из Ха ма но вих на во да пре у зе те су из сле де ћег кри-тич ког из да ња ње го вих ра них ра до ва: Lon do ner Schrif ten, hi sto risch-kri tische Ne u e di tion von Oswald Bayer und Bernd Weißen born, Ver lag C.H. Beck, München 1993.

851

852

и скру ше но сти, по ни зно сти и уни жа ва ња у Ха ма но вом ми са о ном кор пу су не тре ба, ни у ком слу ча ју, по сма тра ти у са вре ме ној, не га тив ној ко но та ци ји, већ као сре ди шње хри шћан ске вр ли не ко је под ра зу ме ва ју чи ње ње нај ве ћих де ла из чи сте, са свим не ко ри сто љу би ве љу ба ви; исте оне љу ба ви из ко је је Бог ство рио свет и чо ве ка, а Син Бож ји се ова пло тио ра ди жи во та све та, ка ко све то учи Би бли ја.

Ха ма но ву оду ше вље ност „бо жан ским снис хо ђе њем“ Бец та ко ђе ви ди као од ре ђе ну вр сту стра хо по што ва ња пре ма би блиј ском тек сту:

Оно што је ов де од са мог по чет ка упе ча тљи во је сте је зик стра ха и дрх та ња ко јим се Ха ман слу жи у свом раз ма тра њу овог ме ста, јер је у при чи о Да ви ду пред Ахи сом, ко ја је пред ста вље на као Бож ја Реч, да та при ча ко ја пре ва зи ла зи ра ци о нал но раз у ме ва ње. [...] Оно што је Ха ма ну ин те ре сант но у овој при чи, на и ме, је сте то ка ко је Ахи сов суд од раз кри-ти ча ра Бо га у сва ком до бу, а по себ но оних у про све ти тељ ском, ко ји од-ба цу ју Пи смо на исти на чин на ко ји Ахис од ба цу је Да ви да. А за Ха ма на је то ме сто уто ли ко стра шни је, бу ду ћи да је та кав гест јед нак све то гр ђу (исТо: 45).

У све тлу Ха ма но вих би блиј ских су до ва Бец про на ла зи хер ме не у тич ки по сту пак овог ми сли о ца. Ње гов при ступ би блиј ским тек сто ви ма ра ди њи-хо вог ту ма че ња пот пу но је за сно ван на раз у ме ва њу Бо га, од но сно све га оно га све то пи сам ски за пи са но га као Ње го ве Ре чи. А Ње на ин тер пре та ци ја је уте ме ље на на Ње ној и чи та о че вој ис пу ње но сти Бож јим Све тим Ду хом. То у чи та лач кој прак си зна чи да се чи та о ци мо ра ју пре да ти Би бли ји и са по-ни зно шћу при ћи ње ној спа со но сној Ре чи, ко ја зра чи истин ским бо го слов ским све то ду хов ним про све ће њем. А та кав је био и Ха ма нов при ступ Би бли ји у вре ме ње го ве ду хов не кри зе у Лон до ну, чи ме до тич но хер ме не у тич ко ста-но ви ште по при ма од ре ђе не ка рак те ри сти ке ми сти ци зма. Ха ман та ко ђе ис-ти че „ну жност да се као чи та о ци пре ме сти мо у осе ћа ња ау то ра ко јег има мо пред со бом“, што је „пра ви ло ко је је нео п ход но ов де као и у слу ча ју дру гих књи га“ (N I: 8).22 Бец на по ми ње да се ов де не ра ди о „су же ном кру гу раз у-ме ва ња“, на ко ји се углав ном сво ди пи је ти стич ки су бјек тив но чи та ње, већ је у пи та њу та кво иш чи та ва ње ко је „отва ра све“ (betz 2012: 46), што је у скла ду са Ха ма но вим ви ђе њем да су „при ро да и исто ри ја два ве ли ка ко мен та ра

22 Сва ка ко, ова кав ин тер пре та тив ни по сту пак нео до љи во под се ћа на Хер де ров кон-цепт „уо се ћа ва ња“ (Einfühlung). Но ње го ви на го ве шта ји се код Ха ма на мо гу про на ћи тек у по не ким, фраг мен тар ним ко мен та ри ма по пут овог. Ха ман је у на ве де ном тек сту пре све га ми слио на чи та ње Би бли је, чи ме же ли да ка же ка ко се у та квом чи та њу осе ћај но и ми са о но по ве зу је мо са ње ним Пи сцем, од но сно са мим Бо гом. Али, ка ко ви ди мо, он је сма трао да та-кав хер ме не у тич ки по сту пак тре ба при ме ни ти и ка да је реч о дру гим књи га ма. Ти ме по ста је мо гу ће да је Хер дер ову ин тер пре та тив ну иде ју, ма кар у на че лу, пре у зео од свог учи те ља. Уче ник је по том уо се ћа ва ње од ре дио као „глав ну кри тич ко-хер ме не у тич ку спо соб ност“, ону ко ја „тре ба да до при не се укуп ном раз у ме ва њу људ ско сти она ко ка ко се ова по ве сно ма ни фе сто ва ла“ (ло ма 2013: 388).

853

бо жан ске Ре чи; а ова је, с дру ге стра не, је ди ни кључ ко ји отва ра на ше по зна-ње оних обе ју“ (N I: 303). Упра во на осно ву ове ва жне из ја ве, Бец за кљу чу-је да „Ха ма но во чи та ње Пи сма ни ка ко ни је уски би бли ци зам, већ на про тив, упра во оно чи та ње ко је је отво ри ло ина че ’за пе ча ће не’ књи ге при ро де и исто ри је“ (betz 2012: 46). Аме рич ки те о лог за то по на вља Рин гле бе но ву кон стан та ци ју, да је Би бли ја за Ха ма на „књи га над књи га ма, књи га свих књи га: li ber in star om ni um. Оно што је та мо ре че но отво ри ло је ње го ве очи за све из ре че но, и баш оно га је ди но га ко га Би бли ја от кри ва – он је по но во ви део сву да“ (исТо).23 На осно ву овог твр ђе ња Бец из во ди за кљу чак да се код Ха ма на мо ра уви де ти

при сна ве за из ме ђу Пи сма и есте ти ке, из ме ђу хер ме не у ти ке Ре чи и хер ме не у ти ке све та.24 У истом сми слу тре ба раз у ме ти Ха ма но во ка-сни је са мо о дре ђе ње ’фи ло лог’, ‘љу би тељ Ре чи’, и то ујед но у нај у жем и у нај ши рем сми слу овог пој ма. А на исти на чин ва ља схва ти ти и ње гов за па њу ју ћи ко мен тар не ду го на кон вла сти тог пре о бра ћа ња: ’за ме не је сва ка књи га Би бли ја’25 (исТо: 46–47).

Ка ко се да ви де ти, Бец ви ше пу та на гла ша ва су бјек тив ни, ду хов ни сми сао ко ју бо жан ска, би блиј ска Реч има за Ха ма на, по себ но у твр ђе њу да код овог пи сца „из вор на есте ти ка за ви си од ве ре у кре а тив ну Реч“ у тој ме ри да се на крај њој тач ки би ра из ме ђу ве ре или ни хи ли зма, есте ти ке Све га [sic!] или есте ти ке пра зни не“ (исТо: 47). Већ у ра ним Ха ма но вим ег зе ге тич ким ста во ви ма из Би блиј ских раз ма тра ња има мо на зна ке ње го вих про роч ких атри бу та на ко је је ци љао и Ве лек:26

Ка кво ни шта ви ло, ка кав дим, ка кво ду шев но ни шта ви ло су они [наши дани] ка да их ра зум бро ји! Ка кав су све мир, ка кво бла го, ка ква веч ност, ка да их бро ји ве ра. [...] Све је му др ост у Tвом по рет ку при ро де, ка да Дух Тво је Ре чи отво ри наш. Све је ла ви ринт, све је не ред, ка да са-мо стал но же ли мо да гле да мо. Бед ни ји од сле пих смо, ако пре зи ре мо Тво ју Реч [...]. Али на ше очи ви де оштро по пут ор лов ских, по при ма ју про зре ње ан ђе ла, ка да кроз Tвоју Реч са гле да ва мо све, Те бе, љу ба ви пу ни Бо же! (N I: 70–71).

23 Jo ac him Rin gle ben: „Re de, daß ich dich se he: Be trac htun gen zu Ha manns the o lo gischem Sprac hden ken“, in: Ne ue Ze itschrift für syste ma tische The o lo gie und Re li gi on sphi lo sop hie, 27 (1985), S. 222.

24 Бе цо ва је игра ре чи word –world, ко ја се у пре во ду гу би, али и те ка ко има сми сла.25 Из Ха ма но вог пи сма Линд не ру 21. мар та 1759 (ZH I: 309).26 Иа ко це ло куп на Ве ле ко ва шкр та ана ли за Ха ма на у ње го вој Исто ри ји мо дер не кри

ти ке (том I 178–181) има иро нич ни при звук, ње го во кла си фи ко ва ње овог пи сца као про ро ка тре ба схва ти ти озбиљ но. Та ко ђе, ана ли зи ра ју ћи не ке од Ха ма но вих по зни јих ра до ва, Еве рт Јан сен Схон хо вен (Еvert Jan sen Scho on ho ven) за кљу чу је да у не ким од ње го вих ду бо ких, апо-ка лип тич них алу зи ја „као да су већ про ро ко ва не жр тве ра то ва и ре во лу ци ја два де се тог ве ка“ (HH V: 202).

854

С об зи ром на та ко спе ци фи чан ути цај на Ха ма но ву хер ме не у ти ку упра-во све то пи сам ске, спа со но сне Ре чи и Све тог Ду ха ко јим је она на дах ну та и ис пу ње на – за кљу чу је Бец да овај ми сли лац „не са мо да ви ди чи та ву при-ро ду и исто ри ју у све тлу Ре чи (Пи сма), већ [...] он ви ди чи та ву еко но ми ју при ро де и исто ри је као на сли чан на чин ми сте ри о зно и див но, ви ше стру ко све до чан ство да је Реч по ста ла ме со“ (betz 2012: 47).

И не са мо да Ха ман та квим па три стич ки ин то ни ра ним су до ви ма, као не ко ко је ве ру за и ста до жи вео – све до чи да ви ди и чу је бо жан ско де ло ва ње сву да око се бе (што је те мељ ње го вих по то њих, чи сто ем пи ријс ких ста во ва), већ је Бо жи ја Реч за ње га нео по зи ва смер ни ца ка ко ду хов ног та ко и ма те ри-јал ног про спе ри те та чо ве ка. А у же љи за овим Ха ман је, упр кос свим раз ли-ка ма, бли зак сво јим са вре ме ни ци ма. Че сто у Би блиј ским раз ма тра њи ма мо же мо на и ћи на ње го во оду ше вље ње ми шљу да спо ља шњи свет тре ба са гле-да ва ти кроз Бо жи ју Реч,27 на осно ву че га би била омо гу ћена јед на ре ли гиј ски уте ме ље на, здра ва фи ло зо фи ја, за раз ли ку од оне ак ту ел не, про све ти тељ ске, ко ја је не здра во уте ме ље на на људ ском ра зу му и ње го вим ’ве чи тим за ко ни-то сти ма’:

Бог се от крио љу ди ма у при ро ди и у сво јој Ре чи. Још увек ни су раз-лу че не и по ја шње не слич но сти и ве зе из ме ђу ова два от кро ве ња, ни ти се про др ло у њи хо ву хар мо ни ју, што би мо гло да отво ри ши ро ко [истра-живачко] по ље јед ној здра вој фи ло зо фи ји (N I: 8–9).

Под ути ца јем би блиј ске ег зе ге зе Ха ман усва ја и обо га ћу је по ступ ке ти по ло шког ту ма че ња. То чи ни та ко што про ши ру је уста ље ну при ме ну би блиј ске ти по ло ги је, те ову ме то ду има на па ме ти и у свом кри тич ком про ма тра њу чи та вог све та, ко ји у та квој ви зу ри по ста је ве ли ка по зор ни ца на ко јој се трај но испуњaвају би блиј ска про ро чан ства.28 По том прин ци пу он је по сма трао и исто ри ју, то јест ње на

не све сна про ро чан ства, би ло да их је из ре као пр во све ште ник као Ка ја фа, ко ји је ми слио ка ко је бо ље да је дан чо век умре за на род (Јн 18, 14), или скеп тик као Хјум, ко ји би из вео јед ну оп ште при зна ту де фи ни ци ју ве ре, го во ре ћи да је хри шћан ству по треб но трај но чу до ка ко би се ’ве-ро ва ло у оно што је у пот пу но сти су прот но од оби ча ја и ис ку ства’ (betz 2012: 48).

Што се ти че већ по ми ња не лу до сти Бож је ко ја је му дри ја од љу ди (1. Кор 1, 25), Бец до дат но на по ми ње да се, у Ха ма но вом ми шље њу, све оно што про-све ти те љи сма тра ју лу до шћу не од но си „са мо на об лич је слу ге (Knechtsge stalt)

27 Уп. та ко ђе: „Ка кве тај не на ше при ро де су об ја шње не Бо жи јом Реч ју. Без Ње чи та во људ ско би ће ни је ни шта дру го до зе мља, без об ли ка, пра зна, и та ма на по вр ши ни ду би не“ (N I: 75).

28 Упо ре ди ти ци тат са кра ја овог ра да (N I: 315).

Си на, већ под јед на ко на по ни зност Све то га Ду ха, ко ји узи ма сли чан Knechtsge stalt при пи са њу Пи сма“, по себ но у оним при ча ма ко је „ни јед на ра ци о нал на осо ба не мо же да схва ти“, и на ме сти ма као што је Си но вље во рас пе ће, чи ме се вре ђа „до бра ло ги ка“ и „до бра фи ло зо фи ја“ (betz 2012: 49). Ова на по ме на је ва жна јер от кри ва још је дан од мо ти ва за ви сок сте пен иро ни је, од но сно сар ка зма у не ким од нај о штри јих Ха ма но вих кри ти ка про све ти тељ ства, као, ре ци мо, ка да он „књи жев не кри ти ча ре са под сме хом на зи ва ’пр во све ште ни ци ма у хра му уку са’“29 (исТо). Слич ну кри ти ку Ха ман ис ка зу је и на са мом по чет ку свог ства ра ла штва, ка да у Би блиј ским раз матра њи ма за пи су је сле де ће:

За ми сао да је нај ви ше би ће лич но удо сто ји ло љу де јед ног на ро чи-тог от кро ве ња – чи ни се тим до се тљив ци ма та ко стра на и ван ред на, да се са фа ра о ном за јед но мо ра ју упи та ти шта тај Бог хо ће и шта је ње го ва за по вест?30 (N I: 9).

Да кле, оче вид но је да Бе цо ва хер ме не у ти ка снис хо ђе ња об у хва та из ве-стан скуп би блиј ских пој мо ва и пред ста ва ко јим Ха ма но во кри тич ко ста но-ви ште би ва раз ја шње но. У ве зи са прет ход но ана ли зи ра ним пи та њем спе-ци фич но сти ка ко би блиј ског, та ко и Ха ма но вог сти ла, Бец до дат но ис ти че па ра бо ле31 као из ра жај но сред ство чи та ве Би бли је, ко ји ма је свој стве но да се „при ла го ђа ва ју на шој чул ној при ро ди и ин те лек ту ал ним сла бо сти ма“ (betz 2012: 51). За то сам Ха ман ука зу је на то да:

Пи смо не мо же го во ри ти с на ма, љу ди ма, ни на ко ји дру ги на чин, осим у па ра бо ла ма, јер је це ло куп но на ше зна ње чул но, фи гу ра тив но, те због све га то га ра зум и ум увек од сли ка спо ља шњих ства ри чи не але го-ри је и зна ко ве ап стракт них, ду хов них и ви ших пој мо ва (N I: 157–158).

Ова иде ја о сли ков ној при ро ди људ ског са зна ња је вр ло зна чај на јер је Ха ман по на вља у спи су Aest he ti ca in nu ce, у то ли ко ци ти ра ном афо ри зму: „Чу ла и стра сти го во ре са мо у сли ка ма и не раз у ме ју ни шта осим сли ка.32

29 Ме ђу ко је се убра ја, из ме ђу оста лих, и па ра гон про све ти тељ ства Фран соа Вол тер: „Vol ta i re, aber, der Ho he pri e ster im Tem pel des Ges hmacks“ (N II: 205).

30 Уп. Изл 5, 2: „Али Фа ра он ре че: ко је Го спод да по слу шам ње гов глас и пу стим Изра и ља? Не знам Го спо да, ни ти ћу пу сти ти Изра и ља.“

31 У сво јој мо но гра фи ји Ту ма че ње вре ме на у Би бли ји, Ми о драг Ло ма го во ри о овом из ра жај ном сред ству као са чи ни те љу и уте ме љи ва чу мо ну мен тал ног сти ла Би бли је. Та ко се чи тав све то пи сам ски стил ука зу је као пер ма нент на хи пер бо ла и па ра бо ла. Па ра бо ла је при том схва ће на као „фу гу рал на осо ви на је зич ко-пе снич ког из ра за ко ји са вр ше но кон крет-но из ра жа ва са вр ше ну це ли ну ово стра ног и оно стра ног све та, бу ду ћи да је ди но па ра бо ла до кра ја до след но кон кре ти зу је ду хов ну у ма те ри јал ној ствар но сти“ (ло ма 2010: 13).

32 Ов де је ва жно из не ти Бај зе ро во за па жа ње да, иа ко „екс пли цит но твр ди да це ло куп-но на ше зна ње, би ло ре ли гиј ско или не, по ти че из на ших пет чу ла, иа ко огра ни ча ва зна ње на чу ла, Ха ман ипак ми сли да три ви ја ли зу је мо при ро ду на шег ис ку ства, ако прет по ста ви мо

855

856

Из сли ка се са сто ји це ло куп но бо гат ство људ ског са зна ња и сре ће“ (N II: 197).33 Да кле, ра ди се о мак си ма ма ко је су по ста ле per pe tu um ve sti gi um чи та вог Ха-ма но вог ства ра ла штва, од но сно не из о став ни пра ти о ци и дра го це не смер ни це при сва ком ту ма че њу ње го вих тек сто ва. Бец скре ће па жњу на чи ње ни цу да је у лон дон ским спи си ма иден тич на иде ја пре не се на сле де ћим Ха ма но вим за пи сом: „Сва ко нач на ство ре ња у ста њу су да са мо у па ра бо ла ма са гле да ју исти ну и су шти ну ства ри“ (N I: 112). Има ју ћи упра во ова кве ис ка зе у ви ду, сма тра Бец да за „Ха ма на не по сто ји, чак и у сми слу фи ло зоф ског прин ци па, чи сто ра ци о на лан при ступ исти ни, већ ће пре би ти да сам ра зум, у све тлу чул ног оп ште ња, функ ци о ни ше пре ма фи гу ра тив ном прин ци пу“ (betz 2012: 51). Ва жност овог уви да по ста је нам ја сни ја ка да га по ве же мо са прет по став-ком да га је Ха ман пре нео мла дом Хер де ру, ко ји га је по том те мељ но раз-ра дио, по ста вив ши ти ме, ка ко је Ми о драг Ло ма по ка зао, те ме ље мо дер ној фи ло ло ги ји. Код Хер де ра је „пре све га ис так ну та ’сло бо да’ чо ве ко вог чул ног спо зна ња“, што та ко ђе „ва жи и за људ ске ’пред став не мо ћи’, ко је та ко ђе гра де јед ну уни вер зал ну пер спек ти ву“ (ло ма 2013: 378). Да кле, мо же мо за кљу чи ти да су дво ји ца пи са ца и при ја те ља би ли ми шље ња да се „са мо у не рас ки ди вој по ве за но сти са чул ним и пред став ним са зна њем обра зу је чо ве ко ва ми сао као dif fe ren tia spe ci fi ca ње го вог би ћа у од но су на сва дру га зе маљ ска ство ре ња“ (исТо).

Бец за па жа да је Ха ма но ва по ру ка да „Бог снис хо ди ка ко би се обра тио чу ли ма пу тем при по ве сти и па ра бо ла на на чин на ко ји би раз у ме ли сви љу ди – а не са мо они шко ло ва ни и на уч ни ци – а то је не што што из гле да да охо ли кри ти ча ри не мо гу раз у ме ти“ (betz 2012: 51), а што Ха ман са свим не по сред но ис ка зу је у сво јим Би блиј ским раз ма тра њи ма:

Бог се ко ли ко год је то мо гу ће упо до био и снис хо дио скло но сти ма и пој мо ви ма, шта ви ше и пред ра су да ма и сла бо сти ма љу ди. Ово глав но обе леж је ње го ве љу ба ви пре ма љу ди ма, ко јим је Све то пи смо у це ли ни ис пу ње но, исме ва ју сла бо ум ни ци ко ји пред Бож јом Ре чи да ју пред ност људ ској му дро сти или за до во ље њу соп стве не ра до зна ло сти, уса гла ша ва њу са уку сом до ба у ко јем жи ве или сек те за ко ју се опре де љу ју (N I: 10).

Раз ма тра ју ћи до са да шњу Бе цо ву ана ли зу Ха ма но вих ра них де ла на по-ре до са би блиј ско-хер ме не у тич ким на че ли ма ко је је овај пи сац не по сред но из нео у сво јим пр вим спи си ма, мо же мо по у зда но утвр ди ти да су два су-прот на ста ва Бож је мо ћи – ве ли чан ство и уни же ње – оно што ка рак те ри ше

да она не са др жи ни шта дру го из у зев сва ко днев них пред ме та. Ако смо за и ста осе тљи ви на оно што је да то, он да ће мо ви де ти скри ве ну ре ли гиј ску ди мен зи ју ис ку ства“. Ову чи ње ни-цу ће Ха ман по себ но по ка за ти на свом ви ђе њу и ту ма че њу (људ ске) исто ри је, ко ју стал но по сма тра у кон тек сту бо жан ског про ви ђе ња, од но сно у скри ве ној ре ли гиј ској ди мен зи ји о ко јој го во ри Бај зер (be i Ser 1987: 29).

33 „Sin ne und Le i den schaf ten re den und ver ste hen nichts als Bil der. In Bil dern bes teht der Gan ze Schatz menschlic her Er ken ntniß und Glückse e lig ke it“ (N II: 197).

Ха ма но во ва це ло куп на Би блиј ска раз ма тра ња, као и чи тав ње гов ра ни ства ра лач ки пе ри од. Сход но то ме, Бец та ко ђе при ме ћу је да Ха ман у Све том пи сму и у ње го вој ре цеп ци ји кроз исто ри ју са гле да ва ка ко су та два ста но-ви шта „ми сте ри о зно рас по ре ђе на на сва ли ца Све те Тро ји це“, те да „њи хо-ву за јед нич ку сла ву чи ни њи хо ва за јед нич ка по ни зност“. Упра во у та квом за јед ни ча ре њу от кри ва се „је дин ство бо жан ске при ро де“ (betz 2012: 51–52). У том сми слу Ха ман у јед ном по зни јем спи су твр ди да се

[...] Бож ји Дух кроз пи саљ ку све тих љу ди ко ји су Њи ме би ли по-так ну ти – по ни зио и ли шио сво га ве ли чан ства, упра во она ко ка ко је то учи нио и Бож ји Син ка да је узео об лич је слу ге, те исто она ко ка ко је чи та во ства ра ње чин нај ве ће по ни зно сти [Бога Оца] (N II: 171).

Ду бље про ми шља ју ћи по јам по ни зно сти бо жан ског „отк рoвења“ (die Of fen ba rung), Бец га од ре ђу је као „фун да мен тал ну ин ту и ци ју Ха ма но ве ми сли“ у Би блиј ским раз ма тра њи ма, ко ја са мо у све тлу ове сво је основ не те ме пред ста вља је дин ствен „скуп за па жа ња, иза зва них по је ди нач ним сти хом или при чом“ (betz 2012: 52). Ва жност овог Ха ма но вог ин ту и тив ног схва та ња не тре ба ис пу шта ти из ви да, по го то во ка да се ту ма чи ње гов вр ло кри тич ки на стро јен став пре ма ње му са вре ме ним ути цај ним би блиј ским ег зе ге та ма (као што је, ре ци мо, про све ти тељ ски те о лог Јо хан Да вид Ми ха е лис), ко ји су би блиј ску хер ме не у ти ку схва та ли ис кљу чи во као ра ци о на лан про цес, за раз ли ку од Ха ма на, ко ји је ту ма че њу Би бли је при сту пао са по ла зи шта ду бо-ког емо тив ног до жи вља ва ња ста ро за вет них при ча, а тек по том са ста но ви шта њи хо вог на кнад ног ра ци о нал ног про ми шља ња, али са мо оног ко је је сход но оној по ла зној сен зу ал но-емо тив ној ин ту и ци ји.

Да кле, за чет ке Ха ма но ве би блиј ске хер ме не у ти ке тре ба тра жи ти упра во у том су бјек тив ном до жи вља ју ко ји је не по сред но усло вио ње го ву оду ше вље-ност, пре све га, ли ци ма Све те Тро ји це и њи хо вим раз ли чи тим об ли ци ма снис хо ђе ња:

Ко ли ко се Бог Отац уни зио не са мо ка да је на пра вио гру мен зе мље, већ и ка да га је ожи вео сво јим да хом. Ко ли ко се Бог Син уни зио! Он је по стао чо век, по стао је нај ма њи ме ђу љу ди ма, узео је на се бе об лич је слу ге, по стао је нај не срећ ни ји ме ђу љу ди ма, учи њен је гре хом ра ди нас; он у Бож јим очи ма бе ше гре шник за рад чи та вог на ро да.34 Ко ли ко се Бог Све ти Дух уни зио ка да је по стао исто ри чар нај сит ни јих, нај не пле ме ни-ти јих, и нај ни штав ни јих до га ђа ја на зе мљи,35 не би ли чо ве ку на људ ском је зи ку, људ ској исто ри ји, на људ ским пу те ви ма за кљу чи ва ња от крио тај не и пу те ве бо жан ства? (N I: 91)

34 Овај ис каз тре ба схва ти ти у сми слу сле де ћег ме ста из Дру ге по сла ни це Ко рин ћа ни ма: „Јер Ње га, ко ји ни је знао гри је ха, учи ни гри је хом нас ра ди, да ми по ста не мо прав да Бо жи-ја у ње му“ (2. Кор 5, 21).

35 Уп. 1. Кор 1, 27–29: „Не го што је лу до пред сви је том, оно иза бра Бог да по сра ми му дре; и што је сла бо пред сви је том оно иза бра Бог да по сра ми ја ке; И што је не пле ме ни то пред сви је том и по ни же но иза бра Бог, и оно што је ни штав но, да уни шти оно што је сте.“

857

858

Ако је пр ви и основ ни прин цип Ха ма но ве би блиј ске хер ме не у ти ке, ка ко Бец су ге ри ше, раз у ме ва ње бо жан ског снис хо ђе ња и уни же ња, од но сно пој-ма He run ter las sung, „дру ги, ко ји де ли са цр кве ним оци ма, је сте да оно што је скри ве но у Ста ром за ве ту, от кри ве но je у Но вом (ve tus in no vo pa tet, no vum in ve te re la tet)“ (betz 2012: 52–53). Да кле Бец (исТо: 53) уо ча ва да је тај, већ по ме ну ти ти по ло шки при ступ36 од ве ли ке ва жно сти за Ха ма на, ко ји се по-во де ћи за њи ме – „ди ви при чи о Авра мо вој по слу шно сти (Пост 22), [...] при-чи о Јо си фу, чи ји је жи вот го то во са свим ја сна але го ри ја Хри ста“. Ту ма че ћи нај ва жни је од лом ке још јед ног ра да из Ха ма но вог нај ра ни јег ства ра лач ког пе ри о да – из Раз ма тра ња о цр кве ним пе сма ма (Be trac htun gen zu Kir chenli e der) – про на ла зи и из два ја Бец јед ну ста ру иде ју о чо ве ко вом обо же њу, ко ја је би ла ак ту ел на код ра них цр кве них ота ца. Та ко, су ми ра ју ћи Ха ма но ве ана ли зе, он за кљу чу је да је „крај њи циљ бо жан ског снис хо ђе ња на ше обо-же ње“ (betz 2012: 53), што се од но си на сле де ће Ха ма но ве ре чи:

Исто као што нам је Бог снис хо дио ка ко би се с на ма у све му по и-сто ве тио37 [...], та ко и чо век тре ба да бу де уз диг нут из над свих дру гих ко нач них ство ре ња, уз нет и пре о бра жен у са мо га Бо га. Бог је по стао Син Чо ве чи ји и на след ник људ ског про клет ства,38 смр ти и суд би не људ ских би ћа. Чо век тре ба да по ста не син Бо жи ји, је ди ни на след ник Не ба, и да бу де исто та ко ује ди њен са Бо гом као што је пу но ћа бо жан ства ова пло-ће на у Хри сту (N I: 272).

По ред то га што Ха ман ко ри сти оно што Бец на зи ва је зик „обо же ња“ (di vi ni za tion, the o sis), овај ау тор по себ но ис ти че да по ме ну ти не мач ки пи сац „ком би ну је па три стич ко на гла ша ва ње обо же ња са сво јим соп стве ним на-гла ша ва њем уни же ња [ke no sis], и да то чи ни у Лу те ро вој при год ној сли ци (com mer ci um mi ra bi le)“ (betz 2012: 53): „Mоже ли се за ми сли ти ве ћа раз ме-на, ве ћа трам па [?] По сто ји ли не што што нас мо же ви ше за пре па сти ти од сје ди ње ња Ису са Хри ста и Бо га са на ма, бу ду ћи да је Он та ко се бе по ни штио до чо ве ка, да би нас [...] уз ди гао до Бож јег пре сто ла“ (N I: 40). Бец ис ти че да раз ме ну (com mer ci um) о ко јој је го во рио Лу тер Ха ман не огра ни ча ва на ону ко ја се од ви ја из ме ђу „гре шни ка“ (ho mo pec ca tor) и Бо га ко ји га „прав да“ (De us iu sti fi cans), „чи ме пра вич ност Бо га по ста је на ша“, већ је по и ма у „ње ним пра вим ми стич ким ду би на ма“ и као „уче ство ва ње у бо жан ској при ро ди (2.

36 Ово је ме тод ко ји ће Ха ма ну по ста ти је дан од кључ них при пи са њу ње го вог пр вог трак та та Со крат ски ме мо а ри, по по врат ку из Лон до на. То је за кљу чио, пре Бе ца, Фриц Блан ке (Fritz Blan ke), ко ји је при ме тио да у Ха ма но вим Би блиј ским раз ма тра њи ма „на гла-сак ни је на Но вом за ве ту, ни ти на про ро ци ма, већ на ста ро за вет ним исто риј ским књи га ма: њи ма по ме ну те лич но сти, ста ња, до га ђа ји пред ста вља ју ти по ве оно га што тре ба да се де си у Но вом за ве ту“ (HH II: 14).

37 Уп. Фил 2, 7: „Не го је се бе по ни зио узев ши об лич је слу ге, по стао исто вје тан љу ди ма, и из гле дом се на ђе као чо вјек.“

38 Уп. Гал 3, 13: „Хри стос нас је ис ку пио од про клет ства за ко на по став ши за нас про-клет ство, јер је на пи са но: Про клет сва ки ко ји ви си на др ве ту.“

Пт 1, 4)39“ (betz 2012: 54), бу ду ћи да сма тра ка ко је „то уче ство ва ње у бо-жан ској при ро ди крај њи циљ Бож јег ова пло ће ња“ (N I: 268).

Ова кви уви ди за и ста су ге ри шу да Ха ма но ва ре ли гиј ска есте ти ка са-др жи по је ди не тра го ве ми сти ци зма. Та кав пра вац раз ми шља ња, ка ко је на по ме нуо Бец, по ја вио се још у па три сти ци. На и ме, не ки цр кве ни оци су са гла сни „по во дом вред но ва ња људ ског ство ре ња“, од но сно сма тра ју „чо-ве ка са вр ше ним, слич ним Бо гу, ’бо го о блич ном тва р ју’“ (хри сТУ 1999: 197–198).40 Та ква ту ма че ња ука зу ју да је чо век пред о дре ђен да „за до би је ви шу сла ву и стиг не до свог на зна че ња. Ово до стиг ну ће се не мо же оства ри ти осим кроз срод ност ко ја тре ба да по сто ји из ме ђу чо ве ка и Бо га“ (исТо: 201).

Бец сма тра да код Ха ма на има на зна ка ко је ово га по ве зу ју са ми стич ком „тра ди ци јом ра не цр кве“ (betz 2012: 54–55). Ме ђу тим, он се пи та ко ли ко је Ха ман имао уви да у тра ди ци ју ми сти ци зма, чи ме су ге ри ше ма лу ве ро ват-но ћу да је овај све сно же лео да ис так не ста во ве ко је би смо мо гли од ре ди ти као не ки вид ми сти ци зма. Но, не тре ба из гу би ти из ви да да се о ми сти ци зму код Ха ма на ипак го во ри тек у на зна ка ма по не ких ко мен та ра. Из у зев ши та ко ан тич ки хри шћан ски ми сти ци зам, аме рич ки те о лог се на кра ју ове крат ке ана ли зе ипак вра ћа лу те ран ској тра ди ци ји ко је се Ха ман др жи и ко ја се огле да у ин си сти ра њу ово га да ни шта „ни је мо гу ће без бла го да ти прет ход-ног Бож јег снис хо ђе ња, без че га се хри шћан ство ла ко ис кри вљу је у не ку вр сту про ме теј ског аске ти зма“ (исТо: 55).

На кон Би блиј ских раз ма тра ња и Раз ма тра ња о цр кве ним пе сма ма, Бец ана ли зи ра пр ви Ха ма нов крат ки есеј под на зи вом Мр ви це (Broc ken), на пи сан та ко ђе у Лон до ну, 1758. Овај рад је ва жан јер са др жи низ мо ти ва и на зна ка ко ји от кри ва ју не ке од стал них обе леж ја ко је је не мач ки пи сац при-дао свом ау тор ству. Пре све га, овај оглед је пр ве нац у ни зу по фор ми слич-них, крат ких трак та та ко је ће Ха ман пи са ти до кра ја жи во та. Упра во то и сим бо ли ше би блиј ски ци тат са на слов ни це,41 где је реч о па бир че њу пре оста-лих ко ма ди ћа хле ба, што спо ља шњи и уну тра шњи сми сао ње го вих ра до ва при вид но пред ста вља као „на из глед не ва жан“ и уи сти ну „оби чан скуп фраг-ме на та“ (исТо). Ме ђу тим, за Ха ма на ци ти ра на би блиј ска при ча има але го-риј ско зна че ње, ко је он на гла ша ва на са мом по чет ку сво јих Мр ви ца: „Ка кав ма га цин је исто ри ја уче но сти“ (N I: 298). „Ни је ли то чу до са мог на шег ду ха, ко ји пре о бра жа ва оскуд ност чу ла у јед но та кво бо гат ство чи јем се умно жа ва њу мо ра мо ди ви ти [?]“ (исТо: 299).

39 2. Пт 1, 3–4: Кроз „по зна ње Оно га ко ји нас по зва сла вом и вр ли ном“ на ма су „да ро-ва на дра го цје на и пре ве ли ка обе ћа ња да кроз њих по ста не те при че сни ци бо жан ске при ро де, из бјег нув ши по хот ну тру леж у сви је ту.“

40 Ци ти ра ни ау тор П. Хри сту на во ди, у овом слу ча ју, ту ма че ња цр кве них ота ца Тео-фи ла (крај 2. ве ка) и Гри го ри ја Ни ског (крај 4. ве ка).

41 Јн 6, 12: „Ску пи те оста ле ко ма де, да ни шта не про пад не“. У пи та њу је при ча о Ису-со вом умно жа ва њу хле бо ва, што је Ха ма ну ин те ре сант но јер се, из ме ђу оста лог, ра ди о чи ну ко ји „опо вр га ва ра ци о нал не про ра чу не и оче ки ва ња“ (betz 2012: 55): „Ов дје има јед но мом че ко је има пет хље бо ва јеч ме них и дви је ри бе. Али шта је то на то ли ко мно штво?“ (Јн 6, 9).

859

Бец ов де при ме ћу је оно што ни је чест слу чај ме ђу кри ти ча ри ма Ха ма-на – да овај ува жа ва до стиг ну ћа на у ке свог до ба, од но сно да „пре по зна је до сто јан ство умет но сти и на у ка и у том по што ва њу је са гла сан са сво јим са вре ме ни ци ма“ (betz 2012: 56). Али оно у че му се ње го во раз ли ку је од ми шље ња вла сти тих са вре ме ни ка је то да за слу гу за та кву тран сфор ма ци ју и на пре дак људ ског ро да он не ви ди као пре вас ход ни учи нак ге ни јал но сти ума, не го пр вен стве но као по стиг ну ће чу ла. Да кле, по но во има мо по сре ди Ха ма нов ем пи ри зам ко ји је за ње га осно ва сва ког да љег ту ма че ња спо ља-шњег све та:42

И на че му су све оне [науке и уметн ости] за сно ва не? На пет јеч ме-них хле бо ва, на пет чу ла ко је де ли мо са не ра зум ним жи во ти ња ма. Не са мо да чи та во скла ди ште ра зу ма, већ чак и ри зни ца ве ре по чи ва на овој за ли си (N I: 298).

Упра во у ова квим ем пи риј ским ис ка зи ма Бец уви ђа по себ ност Ха ма-но ве ан тро по ло ги је и епи сте мо ло ги је, ко ја се „пре но си на ње го ва ка сни ја де ла“ (betz 2012: 56). Аме рич ки те о лог за кљу чу је да, по Ха ма но вом схва-та њу, људ ска би ћа као ima go Dei мо гу „има ти уде ла“ у све ту иде ја, али моћ њи хо вог ра зу ма је сва ка ко „за сно ва на на ин фор ма ци ја ма ко је се до би ја ју по сред ством чу ла“ (исто), а ра зум и ум од тих оба ве ште ња чи не „але го ри је и зна ко ве ап стракт них, ду хов них и ви ших пој мо ва“ (N I: 158). У све тлу ова квог за кључ ка, Бец ис ти че две кључ не Ха ма но ве те зе43 ко је ће се про вла-чи ти кроз го то во све ње го ве ра до ве, а то су да се „ра зум не мо же одво ји ти од чу ла“, ни ти од „сво је ин тер пре та тив не уло ге у по гле ду на при ро ду, исто-ри ју и тра ди ци ју“ (betz 2012: 56).

Иа ко је ова кво Ха ма но во по и ма ње иден тич но Ари сто те ло вом ni hil est in in tel lec tu qu od non pri us fu e rit in sen su,44 Бец скре ће па жњу на би блиј ску уте ме ље ност Ха ма но вог ем пи ри зма, ко ји „по ти че од уче ња [апостола] Па-вла о ве ри45 и оста лом што упу ћу је на оте ло тво ре ње“ (исТо), као и од Хри-сто ве по ру ке уче ни ци ма Јо ва на Кр сти те ља, да иду и ја ве ово ме то што чу ју и ви де.46 Ни су са мо чу ла, као са став ни део чо ве ка, оно што Ха ман ис ти че у сво јој ра ној би блиј ској хер ме не у ти ци, већ и те ло, ко је, по ре чи ма

42 То је ра на на зна ка оно га што ће се у ње го вим ка сни јим ра до ви ма још ви ше раз от кри-ти: да Ха ма но во схва та ње хри шћан ства не под ра зу ме ва сто ич ко по ти ски ва ње чу ла и стра сти, већ, баш на про тив, афир ми ше жи вот и чо ве ка у ње го вом из вор ном, бо го о блич ном сми слу – као би ће ко је не по сма тра, ни ти ин тер пре ти ра спо ља шњи свет са мо пу тем свог ра зу ма, већ га до жи вља ва и про жи вља ва кроз сво ју пот пу ност, чул но и ра зум ски.

43 Оне по себ но до ла зе до из ра жа ја у Ха ма но вој кри ти ци Кан то ве Кри ти ке чи стог ума и Мен дел со но вог Је ру са ли ма.

44 „Ни чег не ма у ин те лек ту че га прет ход но ни је би ло у чу ли ма.“45 Рим 10, 17: „И та ко вје ра би ва од про по вје ди, а про по ви јед од ри је чи Бо жи је.“46 Мт 11, 4: „А Исус од го ва ра ју ћи ре че им: Иди те и ја ви те Јо ва ну ово што чу је те и

ви ди те.“

860

ово га, не тре ба по сма тра ти као за твор. На осно ву на ве де но га Бец ис ти че Ха ма нов „ду бо ки, ан тиг но стич ки сен зи би ли тет“, од но сно кри ти ку „гно-стич ке тен ден ци је, ко ја ис пли ва ва у мо дер ном ра ци о на ли зму, ко ји та ко ђе пре зи ре чу ла“ (исТо). У то ме је и осно ва Ха ма но ве по зни је „ме та кри ти ке“ Кан то ве тран сцен ден тал не фи ло зо фи је:

Ко ли ко да ле ко ви ше гре ши чо век жа ле ћи се на свој те ле сни за твор, на огра ни че ња ко ја на ме ћу чу ла, на не до ста так све тло сти [...] У очи ма јед ног ду ха ство ре ног за Не бо ви дљи ви свет мо же би ти јед на та ква пу сти-ња, хле бо ви ко је нам Бог ов де по слу жу је мо гу из гле да ти и те ка ко не у-глед ни и јад ни, [… али] они су бла го сло ве ни,47 и за јед но са њи ма нас је бла го сло вио је дан све моћ ни, чу до твор ни, та јан стве ни Бог, ко га ми, хри-шћа ни, на зи ва мо сво јим, за то што је Он са мог се бе та ко от крио у нај ве-ћој скру ше но сти и љу ба ви (N I: 299).

Вра ти мо се, за тре ну так, пој му „зло у по тре ба ра зу ма“, ко јем Бец при да је ве ли ки зна чај од ре див ши га као се ме раз до ра из ме ђу Ха ма на и про све ти те-ља. Да кле, да по но ви мо – ни је реч о то ме да је сам ра зум (re a son per se) ме та Ха ма но ве кри ти ке.48 Про све ти те љи Ха ма но вог вре ме на, ка ко сма тра овај аме рич ки те о лог, би ли су у за блу ди, јер их је њи хо ва „по гре шна упо тре ба ра зума спре ча ва ла да ви де от кро ве ње49 ко је се чу ли ма пред ста вља у по ста њу, Хри сту, све тим тај на ма, и, ка ко смо већ ви де ли, у тек сту Пи сма“. Де фи ни шу-ћи ујед но и је дан од про све ти тељ ских иде а ла,50 Бец уви ђа да је ра зу му уса-ђе на „по тра га за је дин ством и це ло ви то шћу“, те је у тој по тра зи „ско ро при-род но склон пре зи ру пре ма мно го стру ко сти чу ла“ (betz 2012: 57). Због то га ће, по чев ши од Де кар та, ра ци о на ли стич ка фи ло зо фи ја кон стант но ин си сти-ра ти на не ком об ли ку укла ња ња све га оно га што, пре ма ми шље њу ра ци о на-ли ста, угро жа ва иде ал ну ’чи сто ту’ уз ви ше ног ума. Ха ма но во ми шље ње о то ме је Бец објек тив но са жео, за кљу чив ши да „разум гре ши у то ме што прет-по ста вља да сам по се би мо же по сти ћи не ки вид је дин ства“ (исТо). То је суд ко ји је овај не мач ки ми сли лац, ви ше или ма ње при кри ве но, мно го пу та

47 Уп. Јн 6, 11: „А Исус узе хље бо ве, и за бла го да рив ши, раз да де уче ни ци ма, а уче ни-ци они ма ко ји би ја ху по сје да ли; та ко и од ри ба ко ли ко хтје до ше.“

48 Овим уви дом Бец се вра ћа сво јој по чет ној кри ти ци оних ко ји Ха ма на сма тра ју ’ира ци о на ли стом’.

49 Овај по јам Бер нхард Га јек (Ber nhard Ga jek) до во ди у ве зу са по ме ну тим пој мом снис хо ђе ње у јед ном оп шти јем сми слу, где „от кро ве ње под ра зу ме ва да је Бог снис хо дио ка ко би ство рио ра зум на би ћа“ (Ga jeK 1967: 57).

50 Ру долф Ун гер (Ru dolf Un ger) је про све ти тељ ски иде ал од ре дио на сле де ћи на чин: „Крај њи циљ про све ти тељ ске ин те лек ту ал но сти је, по мо гућ ству, са вр ше на ра ци о на ли за-ци ја све та, жи во та, ре ли ги је и умет но сти. Стро го ло гич на, ап стракт на ми сао и на у ка ко ја по чи ва на њој, ег закт на при род на на у ка, ма те ма ти ка и спе ку ла тив ни пој мо ви фи ло зо фи је пре у зи ма ју вођ ство у ду хов ном жи во ту и на сто је да ди ја лек тич ки раз ло же, по рек ну, или укло не све там но и ира ци о нал но, што је арит ме тич ком, мер ном, ва га ју ћем и раз ма тра ју ћем ра зу му не до ступ но“ (un Ger 1925: 235–236).

861

ис та као у сво јим ра до ви ма. Упу ћу ју ћи на Па вло ву по ру ку Ко рин ћа ни ма (1. Кор 13, 12),51 Ха ман је у Би блиј ским раз ма тра њи ма исту ми сао ис ка зао сле-де ћим ре чи ма: „Ми жи ви мо ов де од мр ви ца. На ше ми сли ни су ни шта дру го до фраг мен ти. Зби ља, на ше зна ње је кр ње“ (N I: 299).

Што се ти че ту ма че ња Ха ма но вих Мр ви ца, Бец из два ја не ко ли ко те о-ло шко-фи ло зоф ских пој мо ва као што су људ ска сло бо да, снис хо ђе ње и тео-ди це ја, ко је сма тра ва жним за ду бље раз у ме ва ње Ха ма но вог ра ног ства-ра ла штва. Та ко у пр вом одељ ку овог фраг мен тар ног есе ја он про на ла зи „ква зи-ав гу стин ски ар гу мент“ ко ји Ха ман из но си о „при ро ди сло бо де“ (betz 2012: 57). На и ме, Бец у сво јој ана ли зи за кљу чу је да „она по сто ји, па ра док сал-но, на осно ву не вољ не же ље, тј. са мо љу бља, и да је та нео п ход ност, у ко јој про на ла зи мо сво ју сло бо ду, при род на же ља ко ја нас на кра ју до во ди до Бо га“ (исТо). У том кон тек сту, Ха ман ци ти ра пе сни ка Едвар да Јан га (Ed ward Young), ко ји ка же: „чо ве че, во ли се бе; са мо у то ме сло бод ни де ла о ци ни су сло бод ни“52. Бец те на из глед јед но став не сти хо ве у кон тек сту Ха ма но ве хер-ме не у ти ке ту ма чи на сле де ћи на чин: „Ако сло бо ди ну жно слу жи са мо љу бље, ова при род на же ља за са мо љу бљем не мо же би ти ис пу ње на без са мо спо-зна је; јер не ко мо ра спо зна ти са мог се бе да би се бе во лео“ (исто). Ме ђу тим, по што „ми тач но не по зна је мо се бе, и уи сти ну, ни ко од нас не мо же спо зна-ти са мо га се бе ми мо Бо га, јер смо ima go Dei (Пост 1, 26),53 ни ко не мо же на пра ви на чин да во ли се бе без по зна ва ња Бо га“ (исто). На том пу ту љу ба ви пре ма се би и спо зна ва ња са мо га се бе, Ха ман за кљу чу је да је „на ше соп ство ну жно уте ме ље но у [...] Тво р цу, те да спо зна мо са ми се бе ни је у на шој мо ћи“ (N I: 301).

Тре ћи Ха ма нов фраг мент, у ко јем он „на ста вља са сво јим раз ми шља њи-ма о Бож јем ду бо ком снис хо ђе њу до људ ских ства ри“, от кри ва да и нај ма ње људ ске рад ње има ју ве ли ку ва жност у бо жан ским пла но ви ма. Ха ма ну је, да кле, све „ва жно, по себ но сим бо лич ке рад ње у чо ве ко вом жи во ту“ (betz 2012: 58):

Не до ста је нам још увек је дан Дер хам,54 ко ји би нам у цар ству при-ро де от крио не Бо га го лог ра зу ма, да та ко да ка жем, већ Бо га Све тог пи сма, ко ји би нам по ка зао да су сва бла га при ро де ни шта дру го до але го ри ја, ми то ло шка сли ка не бе ских си сте ма – исто као што су сви до га ђа ји све-тов не исто ри је сен ке тај но ви ти јих рад њи и от кри ве них чу да (N I: 304).

Ов де тре ба обра ти ти па жњу да се Ха ма но во ви ђе ње овог све та не по-ме ша са пла тон ским, на шта Бец упо зо ра ва. Упра во је бо жан ско снис хо ђе ње оно што пра ви раз ли ку из ме ђу схва та ња ко је оно кон сти ту и ше и кла сич ног пла тон ског. Бец сма тра да, по Ха ма ну, бо жан ско снис хо ђе ње не оста вља

51 1. Кор 13, 12: „Јер сад ви ди мо као у огле да лу, у за го нет ки, а он да ће мо ли цем у ли це; сад знам дје ли мич но, а он да ћу по зна ти као што бих по знат.“

52 „Man lo ve thyself; in this alo ne free-agents are not free.” 53 Пост 1, 26: „По том ре че Бог: да на чи ни мо чо вје ка по сво је му об лич ју, као што смо ми.“54 Ви ли јам Дер хам (Wil li am Der ham, 1657–1735), ен гле ски све ште ник и фи ло зоф.

862

ни шта све тов ним, већ све чи ни „по тен ци јал ним зна ком Бож јег при су ства“ (Betz 2012: 58). Да кле, упра во због ди рект ног Бож јег ути ца ја (и от кро ве ња) у овом све ту, „не ма пла тон ске про ва ли је, [...] фик си ра не из ме ђу ко нач ног и веч ног, овог све та и дру гог, већ, не бо и зе мља об ја вљу ју ке но тич ко при су ство, има нент ну сла ву тран сцен дент но сти“ (исто). Овим уви дом се по но во вра-ћа мо ста ву да је за Ха ма на цео свет по пут јед не ве ли ке књи ге ми сте ри ја и але го ри ја Бож јих тај ни, те га као та квог тре ба ту ма чи ти.

Че твр ти фраг мент се до ти че пи та ња зла, и ту Ха ма но во ста но ви ште, сма тра Бец (исТо: 59), ни је на ро чи то ори ги нал но. Ме ђу тим, оно што ов де ни је уо би ча је но је сте Ха ма но во „пре о кре та ње“ уо би ча је ног пи та ња о по сто-ја њу зла, чи ме у пр ви план по ста вља оп ти ми стич ну тач ку гле ди шта ка да је у пи та њу ње го во ви ђе ње чо ве ка као Бож јег ство ре ња:

Уме сто да пи та мо ода кле зло до ла зи, тре ба ло би, на про тив, да пре-о кре не мо пи та ње и да се ди ви мо то ме што су ко нач на ство ре ња спо соб на да бу ду до бра и срећ на. У то ме је пра ва тај на бо жан ске му дро сти, љу ба ви и све мо ћи (N I: 305).

Кроз це ло куп на Би блиј ска разматрања, пре ко Раз ма тра ња о цр кве ним пе сма ма до Мр ви ца, Бец као лајт мо тив уо ча ва „те му не све сних про ро чан ста-ва“ (betz 2012: 59), што под ра зу ме ва не са мо ста ро за вет не па ра бо ле ко је све-до че о Хри сто вом до ла ску, те ис пу ње њу Све тим Ду хом и Ње го вом све о бу-хват ном ути ца ју, већ и би ло ка ква ти по ло шка пред ска за ња (нпр. Со крат као антиципација Хри ста). Те ма не све сних про ро чан ста ва иде „ру ку под ру ку“ са Ха ма но вим схва та њем „бо жан ског снис хо ђе ња“, ко је Бец на зи ва „ра ди кал-ним“, за то што се же „то ли ко ду бо ко да ис кљу чу је мо гућ ност да не што из мак-не Бож јем крај њем пла ну; дру гим ре чи ма, да све ства ри све до че, упр кос се би са ми ма, о бо жан ској исти ни“ (исТо). Ти по ло шки ме тод до сти же свој вр ху-нац у Ха ма но вом за кључ ку да је „сва ка би блиј ска при ча јед но про ро чан ство ко је се кроз све ве ко ве ис пу ња ва у сва кој чо ве ко вој ду ши“ (N I: 315).


ло ма, Ми о драг. Ту ма че ње вре ме на у Би бли ји: би блиј ска хро но ло ги ја. Бе о град: Хри-шћан ска ми сао, 2010.

ло ма, Ми о драг. Хер де ро во схва та ње по ре кла је зи ка и за сни ва ње фи ло ло ги је. Зборник Ма ти це срп ске за књи жев ност и је зик 61/2 (2013): 375–402.

рФп: Реч ник фи ло зоф ских пој мо ва. Ти о дор Ро сић (уред ник срп ског из да ња). [Наслов ори ги на ла: Wör ter buch der phi lo sop hischen Be grif fe, be gründet von Fri e drich Kir-chner und Carl Mic haёlis , fort ge setzt von Jo han nes Hof fme i ster, vollständig neu he ra us ge ge ben von Ar nim Re gen bo gen und Uwe Meyer. Fe lix Me i ner Ver lag, Ham-burg 1998.] Пре вео с не мач ког: Алек сан дар Гор дић, Бе о град: БИГЗ, 2004.

СветопиСмо Ста ро га и Но во га за вје та. Бе о град: Би блиј ско дру штво Ср би је, 2011.

863

хри сТУ, Па на јо тис. Тај на Бо га – Тај на чо ве ка. Де јан Јо ва но вић и Вла дан Пе ри шић (прев.). Бе о град: Хи лан дар ски фонд Бо го слов ског фа кул те та СПЦ, 1999.

*bayer, Оswald. A Con tem po rary in Dis sent, Jo hann Ge org Ha mann as a Ra di cal En lig

hte ner. Тranslated by Roy Har ri svil le and Mark Mat tes. Eerd mans Pu blis hing, Grand Ra pids, Mic hi gan – Cam brid ge UK, 2012.

Be i ser, Fre de rick. The Fa te of Re a son, Ger man Phi lo sophy from Kant to Fic hte. Har vard Uni ver sity Press, Cam brid ge, Mas sac hu setts, 1987.

Betz, John. Af ter En lig hten ment: the PostSe cu lar Vi sion of J. G. Ha mann, Wi ley-Blac kwell, Chic he ster, 2012.

Betz, John. Re a ding Sibylli ne Le a ves: J. G. Ha mann in the Hi story of Ide as. Jo ur nal of the Hi story of Ide as 70/1 (2009): 93–118.

Ga jeK, Ber nhard. Sprac he be im Jun gen Ha mann. Ver lag Her bert Lang & CIE AG, Bern. 1967.

Ge te, Jo han Vol fgang. Oda bra na de la. Knj. 6: Pe sniš tvo i isti na; Pu to va nje po Ita li ji. Erih Koš, dr Jo van Bo gi če vić, Bra ni mir Ži vo ji no vić (prev.). Be o grad: Iz da vač ka rad na or ga ni za ci ja „Rad“, 1982.

HH: Jo hann Ge org Ha manns Ha uptschrif ten Erklärt. Bd. 2, erklärt von Fritz Blan ke; Bd. 5, erklärt von Evert Jan sen Scho on ho ven und Mar tin Se ils, hrsg. von Fritz Blan ke und El fri e de Büchsel, Carl Ber tels mann Ver lag, Güter sloth, 1956–1963.

LS: Lon do ner Schrif ten, hi sto risch-kri tische Ne u e di tion von Oswald Bayer und Bernd Weißen born, Ver lag C.H. Beck, München, 1993.

N: Ha mann, Jo hann Ge org. Sämtliche Wer ke. Bde. 1–6 [Nac hdr. der hi sto risch-kri tischen Ausg. von Jo sef Nad ler, Tho mas-Mo rus-Pres se im Her der-Verl., Wi en 1949–1957] Br oc kha us Ver lag, Wup per tal, 1999.

Nad ler, Jo sef. Der Ze u ge des Cor pus Mysti cum. Sal zburg: Ot to Müller, 1949.rKt: Reč nik knji žev nih ter mi na. Dra gi ša Živ ko vić (ur.). Be o grad: No lit, 1986.sHe e HaN, Jo nat han. The En lig hten ment Bi ble. New Jer sey: Prin ce ton Uni ver sity Press, 2005.UN Ger, Ru dolf. Ha mann und die Aufklärung. Hal le-Sa a le: Max Ni e meyer Ver lag, 1925.Wel leK, René. A Hi story of Mo dern Cri ti cism. Vol. 1. New Ha ven – Lon don: Yale Uni ver sity

Press, 1955.Wes sell, Le o nard Jr. Ha mann’s Phi lo sophy of Aest he tics: Its Me a ning for the Sto rm and

Stress Pe riod. The Jo ur nal of Aest he tics and Art Cri ti cism 27/4 (1969): 433–443. zH: Ha mann, Jo hann Ge org. Bri ef wec hsel. Bde. 1–3. Hrsg. von Walt her Zi e se mer und

Art hur Hen kel. Bde. 4–7, hrsg. von Art hur Hen kel. Frank furt/Main: In sel-Ver lag, 1955–1979.

864

Ve dran М. Cvi ja no vić

BETZ’S THE O LO GI CAL IN TER PRE TA TION OF HA MANN’S EARLY WORKS

S u m m a r y

This pa per is part of a lar ger cri ti cal study which at tempts to analyze the re cep tion of Jo hann Ge org Ha mann in re cent En glish and Ame ri can cri ti que. The analysis pri ma-rily de als with the qu e sti ons of Ha mann’s li te rary style, al le ged ir ra ti o na lism, whi le al so in cor po ra ting the bi bli cal the mes of God’s con de scen sion, mysti cism and scrip tu ral her-me ne u tics in ge ne ral. Ha mann’s style has been the to pic of much con tro versy due to the her me ne u ti cal dif fi cul ti es it im po ses on the re a der. With re gard to the se dif fi cul ti es, so me aut hors ha ve inap pro pri a tely de sig na ted Ha mann as an ir ra ti o na list. In light of Betz’s in ter pre ta tion, this pa per shows the mi sap pli ca tion of this con cept on Ha mann and how the Ger man aut hor used his li te rary style as a tool to co un ter ra ti o na lists’ abu-se of hu man re a son. In vi ew of such mi sap pli ca tion, it was shown, from Ha mann’s per-spec ti ve, how hu man re a son as su mes the re cep tory fun ction of bi bli cal truths, but not wit ho ut the re a der’s pri or emo ti o nal at tu ne ment to the Holy Writ, which is the ne ces sary pre re qu i si te for cor rect un der stan ding. This sche me al so in cor po ra tes a de ep un der stan-ding of God’s con de scen cion and lo ve for hu man be ings, the the mes which are in this pa per di scus sed from a the o lo gi an’s po int of vi ew.

Уни вер зи тет у Бе о гра ду Док то ранд на Фи ло ло шком фа кул те ту ve [email protected] m

865

UDC 821.112.2(436)-2.09 Grillparzer F. S.UDC 821.163.41.09 Grčić M.

UDC 81’255

Др Ми ли ца Б. Па су лаДр Ју ли ја на С. Бе ли-Генц

ГРИЛПАРЦЕРОВA ДРАМA МОР СКИ И ЉУ БАВ НИ ВА ЛИ У РУ КО ПИ СНОМ ПРЕ ВО ДУ ЈО ВА НА ГР ЧИ ЋА

Франц Грил пар цер је је дан од нај зна чај ни јих пред став ни ка ау стриј ске књи жев но сти, пр вен стве но на по љу драм ске умет но сти. Ње го во ства ра ла штво пред ста вља спо ну из ме ђу кла сич них иде ја Ге теа и Ши ле ра, с јед не стра не, и на ци о нал не и исто риј ске гра ђе, с дру ге стра не. Ме ђу тим, ре цеп ци ја ли те рар них де ла овог ау то ра у Ср би ји сма тра се скром ном. Нај ве ћи до при нос пре во ђе њу Грил пар-це ро вог ства ра ла штва на срп ски је зик дао је сва ка ко Јо ван Гр чић, ме ђу тим, због та да шњих кул тур но и сто риј ских окол но сти по је ди-ни пре во ди оста ју нео бја вље ни, а та ко ђе из о ста је и њи хо ва сцен ска ре а ли за ци ја, о че му све до чи и дра ма Мор ски и љу бав ни ва ли, са чу-ва на у Ру ко пи сном оде ље њу Ма ти це срп ске. У ра ду се ана ли зи ра ју основ не од ли ке овог пре во да: тран спо но ва ње лич них име на, при-бли жа ва ње циљ ној кул ту ри, аде кват ност пре во да, као и по сто је ћа од сту па ња. Циљ ра да је да се кри тич ки са гле да је дан за бо ра вље ни пре вод дра ме ау стриј ског кла си ка и то из пе ра јед ног од нај у че ни-јих Ср ба 19. и 20. ве ка.

Кључ не ре чи: Франц Грил пар цер, Јо ван Гр чић, књи жев ни пре-вод, књи жев на ре цеп ци ја.

Франц Грил пар цер (Franz Se rap hi cus Grill pa r zer, 1791–1872) ау стриј ски је дра ма ти чар, пе сник и про за и чар из вре ме на ре ста у ра ци је, зва нич ни драм-ски пи сац не ка да шњег двор ског, а у то вре ме већ На ци о нал ног по зо ри шта (Hof bur gthe a ter) у Бе чу и за чет ник ау стриј ске на ци о нал не књи жев но сти. Ње гов књи жев ни опус по све ћен је нај ве ћим де лом по зо ри шној умет но сти, а у исто ри ја ма књи жев но сти по сма тра се као је дан од нај зна чај ни јих пред-став ни ка ау стриј ског би дер ма је ра, иа ко ње го ва пре све га драм ска де ла пре-ва зи ла зе гра ни це овог прав ца, јер по ве зу ју иде је вај мар ске кла си ке са пред-мар тов ским прав цем и на ја вљу ју по че так ре а ли зма. На кон за па же них успе ха ње го вих ко ма да Са фа (пре ми је ра 1818, пр во из да ње 1819. го ди не) и Злат но

ру но (пре ми је ра 1821, пр во из да ње сле де ће го ди не) до ла зи до из не над не по-пу лар но сти Грил пар це ро вих дра ма, ко ја ће се на гло за вр ши ти 1838. го ди не на кон не слав ног из во ђе ња ње го вог ко ма да Те шко оном ко ла же! (Weh dem, der lügt!). По ра жен овим фи ја ском, Грил пар цер тек сто ве сво јих но вих дра ма оста вља у ла ди ци рад ног сто ла, а њи хо ве пре ми је ре одр жа ће се тек на кон смр ти ау то ра.

Три го ди не на кон по врат ка из Не мач ке1 Грил пар цер пи ше и тре ћу „грч ку“ дра му Мор ски и љу бав ни ва ли (Des Me e res und der Li e be Wel len). Ово је ње го ва по след ња дра ма у „кла сич ном сти лу“ (Scheit 1989: 61–62), јер се на кон ње окре ће ау стриј ској на ци о нал ној и исто риј ској те ма ти ци.

Ре кон струк ци ја исто ри ја та на стан ка ове дра ме ука зу је на ве о ма ком-плек сан ми са о ни и ства ра лач ки про цес, ко ји об у хва та пре ко два де сет фа за об ра ђи ва ња и до ра ђи ва ња тек ста. Грил пар цер је ра дио на овом ко ма ду од 1819. до 1829. го ди не (а из ме не вр ши и на кон то га), та ко да се пр во штам па-но из да ње по ја вљу је тек 1840. Пр ви ру ко пис на ста је из ме ђу 1826. и 1828. го ди не, а дру ги, не сре ђе ни ру ко пис у то ку 1828. го ди не. По ред ова два, по сто ји и тре ћа, фраг мен тар на, та ко ђе ру ко пи сна вер зи ја ко ја да ти ра из ка сне је се ни 1828. го ди не. Дру га, 1840. го ди не штам па на вер зи ја (ру ко пис је сре ђен 1832. го ди не, а 4. и 5. чин до дат но ре ви ди ра ни 1833) ове дра ме пред ста вља тек сту ал ну осно ву за об ја вљи ва ње у исто риј ско-кри тич ком из да њу Грил пар це ро вих де ла (bac hma i er 1987: 568–569). Де ло је пре ми јер-но из ве де но 5. апри ла 1831. го ди не у беч ком На ци о нал ном по зо ри шту, али без ве ћег успе ха. Не ки исто ри ча ри књи жев но сти, ба зи ра ју ћи свој суд нај-ве ро ват ни је на ње го вим днев нич ким бе ле шка ма, у ко ји ма го во ри о по ду-дар но сти из ме ђу „гла са пу бли ке“ и соп стве них сум њи, сма тра ју шта ви ше да је то био пр ви Грил пар це ров не у спех (јeNs 2001). Дра ма је по сле све га не ко ли ко пред ста ва ски ну та са ре пер то а ра, да би тек на кон два де сет го ди на, про ме ном управ ни ка и глу мач ке по ста ве у по зо ри шту, као и за хва љу ју ћи но вој ин сце на ци ји Хајн ри ха Ла у беа до жи ве ла успех, та ко да је ду го на кон то га би ла чак нај че шће из во ђе ни Грил пар це ров ко мад (bac hma i er 1987: 589, 599; јeNs 2001).

1 Грил пар цер је у скла ду са оби ча ји ма свог вре ме на мно го пу то вао – ин те ре сант но је да је 1843. по се тио и Бе о град. Го ди не 1826. кре нуо је на пу то ва ње по Не мач кој, то ком ко га је и лич но упо знао мно ге зна чај не пи сце и фи ло зо фе тог вре ме на. Ме ђу тим, јед на од нај ва жни-јих де сти на ци ја био је сва ка ко Вај мар, „ду хов ни глав ни град Не мач ке“ (го спо ђа де Стал), а је дан од пре суд них тре ну та ка у ње го вом жи во ту пред ста вља ла је по се та Ге теу, ве ли ка ну не мач ке књи жев но сти, ко ме су, као жи вом бо жан ству, хо до ча сти ли мно ги европ ски умет ни-ци и ин те лек ту ал ци. Гетеa Грил пар цер сре ће не ко ли ко пу та, а ка ко су ти су сре ти про те кли опи са ће ка сни је у сво јој Ау то би ог та фи ји (1853), на ста лој, из ме ђу оста лог по узо ру на Ге те о ву По е зи ју и зби љу. Док је при ли ком пр вог су сре та тај за Грил пар це ра „пе снич ки мо нарх“ (Dic hter-fürst ) био хла дан и дис тан ци ран, до тле је Ге те, сад већ ока рак те ри сан као „оте ло вље ње не мач ке по е зи је“ и „ско ро мит ска лич ност“, сле де ћи пут био знат но љу ба зни ји и пред у сре-тљи ви ји, па је дир ну ти Грил пар цер чак и за пла као. Упр кос то ме, Грил пар цер се из стра ха не ода зи ва на по зив да про ве де јед но чи та во ве че на са мо са њим (Grill par zer 2013: 136, 138, 140).

868

Књи жев на гра ђа за ко јом Грил пар цер по се же у овој тра ге ди ји је сте ан-тич ка са га о Хе ро (Хе ро ја) и Ле ан дру. Му са јо (Mu sa i os) у свом крат ком епу Хе ро и Ле ан дрос (5/6. век) при по ве да о мла ди ћу Ле ан дру из Ави да ко ји се за љу био у Хе ро ју, све ште ни цу Афро ди ти ног хра ма у Си сту. Ле ан дар осва ја ср це мла де Хе ро је, али ова љу бав мо ра да оста не тај на, јер све ште нич ки по зив под ра зу ме ва од ри ца ње од бра ка. Ле ан дар но ћу пли ва ка тор њу у ко јем бо-ра ви Хе ро ја, а као ори јен тир му слу жи упа ље на ба кља ко ју она ре дов но по-ста вља на про зор. Ме ђу тим, јед не олуј не но ћи ба кља се га си, Ле ан дра гу та ју мор ски та ла си, а на кон са зна ња шта се де си ло са ње ним љу бав ни ком, Хе ро ја из вр ши са мо у би ство. Алу зи је на ову са гу сре ћу се још у ства ра ла штву Вер-ги ли ја и Ови ди ја, док ће гра ђа о Хе ро ји и Ле ан дру то ком на ред них ве ко ва би ти при сут на у мно го број ним де ли ма у окви ру ра зних европ ских књи жев-но сти (Fren zel 2005: 381). Од 17. ве ка ова гра ђа по ста је ин те ре сант на и за драм ске об ра де, да би с кра ја 20. ве ка Ми ло рад Па вић сво је де ло Уну тра шња стра на ве тра под на сло вом жан ров ски и те мат ски од ре дио као Ро ман о Хе ри и Ле ан дру.

Грил пар це ро во ту ма че ње са ге о Хе ро ји и Ле ан дру осо би тим и упе ча-тљи вим чи ни ин тен зи ви ра ње гра ђе и рад ње: све ште ник бди над ње ном не ви но шћу и га си лам пу, а уме сто по но вље них љу бав них су сре та, тран сфор-ми ше про та го нист ки њу у же ну ко ја искре но во ли (Fren zel 2005: 383). Те ма-ти зу ју ћи од нос ро до ва и ста вља ју ћи ак це нат на жен ску ин ди ви ду ал ност, Грил пар цер кроз лик Хе ро је при ка зу је не у спе ле по ку ша је еман ци па ци је, чи ме про бле ма ти зу је мо гућ но сти и огра ни че ња иде ја вај мар ске кла си ке (Scheit 1989: 64–65). Сто га не чу ди да се у не мач кој на у ци о књи жев но сти упра-во ова дра ма ис ти че као нај и зра зи ти ји по ку шај Грил пар це ро вог дис тан ци ра-ња од Ге те о вог кла сич ног идеј ног и ства ра лач ког опу са (po lit zer 1990: 210).

Пре во ди Грил пар це ро вих књи жев них де ла у Ср би ји би ли су не на ме-тљи ви, не при мет ни, а ве о ма че сто су од ба ци ва ни и сма тра ни не по жељ ним. Гли шо вић (1986) с пра вом пи ше о „не га тив ној ре цеп ци ји“ овог ау стриј ског кла си ка у Ср би ји. Ре цеп ци ја Грил пар це ра по чи ње са на вод ним пре во ђе њем ње го ве ли ри ке: у ча со пи су Ја вор об ја вље не су пе сме Дра гој под про зо ром (пре пе вао Ми та Жив ко вић 1873. го ди не, об ја вље на 1874) и Се ћа ње (пре пе вао Ми ло рад По по вић Шап ча нин 1879. и об ја вио сле де ће го ди не). Гли шо вић (1984: 58) те пре во де ка рак те ри ше као „на вод не“ због не до стат ка слич но сти са би ло ко јом Грил пар це ро вом пе смом и об ја шња ва да је мо жда са мо не ки од мо ти ва из лир ског опу са ау стриј ског пе сни ка по слу жио као ин спи ра ци ја при на стан ку тих пе са ма, те је сто га при об ја вљи ва њу до да то Грил пар це-ро во име. У Ја во ру је 1885. го ди не об ја вље на и по е ма Ва ло ви мо ра и љу ба ви Вла ди ми ра Тро ја но ви ћа, на ста ла под ути ца јем Грил пар це ро ве дра ме Des Me e res und der Li e be Wel len. Гли шо вић (1984: 58) ис ти че слич ност сце не опи са не у по е ми са при зо ри ма из 3. и 5. чи на Грил пар це ро вог ко ма да.

На кон ових сти дљи вих по че та ка ио на ко за ка сне ле ре цеп ци је овог ау стриј-ског пи сца у срп ској књи жев но сти, по чет ком 90-их го ди на 19. ве ка до ла зи до ма ни фест ног ин те ре со ва ња за ње гов драм ски опус. Нај ве ћа за слу га за

869

870

овај „грил пар це ров ски та лас“ за вид ног ква ли те та и оби ма, али, на жа лост, без зна чај не ре цеп ци је, при па да Јо ва ну Гр чи ћу (1855–1941). Овај „про фе сор, књи жев ни исто ри чар, по зо ри шни и књи жев ни пи сац, пу то пи сац, уред ник ча со пи са“ ка ко га Не нин2 (2007: 16) украт ко ка рак те ри ше, да нас је не пра вед-но за бо ра вље но име у исто ри ји срп ске књи жев но сти и кул ту ре. Јо ван Гр чић ро ђен је 19. ок то бра 1955. у Ву ко ва ру. Обра зо вао се у вин ко вач кој и но во сад-ској гим на зи ји, а сту ди је пра ва за вр шио је у Гра цу. Од 1877. до 1901. го ди не пре да је је зи ке и књи жев ност у но во сад ској гим на зи ји (БУБало 2007: 338). Ау тор је ви ше реч ни ка, школ ских гра ма ти ка, Исто ри је срп ске књи жев ности (јед не од пр вих исто ри ја срп ске књи жев но сти), као и мно го број них пре во да и чла на ка из обла сти срп ске фи ло ло ги је и стра них фи ло ло ги ја (пре-вас ход но не мач ке и ма ђар ске). Гр чи ћев кул тур но-књи жев ни до при нос огле да се у ње го вом ан га жо ва њу у срп ској књи жев ној пе ри о ди ци: био је по кре тач и глав ни уред ник Стра жи ло ва, Но вог по зо ри шта, са у ред ник Ја во ра и уред-ник Бра ни ка (грчић 1927: 20). По ред са рад ње у дру гим ча со пи си ма, као и ра да у мно го број ним ис так ну тим кул тур ним дру штви ма свог вре ме на, Гр-чић је дао и лич ни пе чат пе то том ним Пор тре ти ма с пи са ма, у ко ји ма се жи во пи сно при ка зу је кул тур ни жи вот с кра ја 19. и по чет ка 20. ве ка и пред-ста вља ју ис так ну те лич но сти са ко ји ма је во дио ко ре спон ден ци ју (Ила ри он Ру ва рац, Алек са Шан тић, Бра ни слав Ну шић, Иси дор Ба јић уз мно га дру га, не ма ње зна чај на име на).

Гр чи ће ва пре во ди лач ка де лат ност ре зул тат је ње го ве љу ба ви пре ма књи жев но сти, с јед не стра не, али и ве о ма до бр ог по зна ва ња не мач ког (и ма-ђар ског) је зи ка, с дру ге стра не, а уз то је ка рак те ри ше пре по зна ва ње ду ха стра ног је зи ка. Ве о ма че сто је Гр чић оштро кри ти ко вао ту ђе пре во де, ука-зу ју ћи на све њи хо ве не до стат ке и не ште де ћи ни по зна ни ке ни при ја те ље ме ђу пре во ди о ци ма. Упе ча тљи во је ње го во при се ћа ње на Шан ти ћев пре вод Хај не о ве ли ри ке:

Ја пак, у Бран ко ву Ко лу го ди не 1906, на Ада мо вље ву мол бу на пи сав-ши сла во пој Хај ну о пе де сет го ди шњи ци ње го ве смр ти, ни сам мо гао а да не зап нем за јед ну, две ли не по доп шти не у Шан ти ће ву пре во ду. А кад је мо-стар ска књи жар ни ца Па хе ра и Ки си ћа [...] из да ла у сво јој Ма лој Би бли о те-ци го ди не 1910., под за јед нич ким нат пи сом Из ње мач ке ли ри ке , Алек си не по ку пље не пре во де и пре пе ве, ја сам у ли ску но во сад ског Бра ни ка не ште-ди це из нео мно ге гре шке, из ко јих се ви ди ја сно, да Алек са от њуд ни је знао то ли ко не мач ки, да би мо гао с успе хом пре во ди ти не мач ке пе сни ке. Том при ли ком сам му пре по ру чио, да се не од ми че од сво је Хер це го ви не у ту ђи ну, јер му и без то га не ги не пе снич ка сла ва [...] (грчић 1925: 219–220).

Јо ван Гр чић је сво ју ори ги нал ну књи жев ну и пре во ди лач ку де лат ност (пре во де и пре ра де) си сте ма ти зо вао и ин кор по ри рао у сво ју би бли о гра фи ју

2 Ау тор ке се ср дач но за хва љу ју проф. др Ми ли во ју Не ни ну на ко ри сним сме р ни ца ма за ис тра жи ва ње жи во та и де ла Јо ва на Гр чи ћа.

под на сло вом Мој књи жев ни рад за пе де сет и ви ше го ди на3 (грчић 1927), ко ја све до чи о им по зант но сти ње го вог ка ко ори ги нал ног, та ко и пре во ди-лач ког опу са. Гр чи ће ви пре во ди штам па ни су у за себ ним књи га ма4, у ча-со пи си ма и ре ви ја ма5, али је зна тан део овог ин те лек ту ал ног ра да остао ис кљу чи во у ру ко пи су6.

Сво је пр ве пре во де Грил пар це ро вих де ла Гр чић об ја вљу је по чет ком де ве де се тих го ди на 19. ве ка у ча со пи су Ја вор. Го ди не 1891. у на став ци ма из ла зи пре вод сти хо ва не жа ло сне игре Са фа (Sap pho). Гли шо вић твр ди да се ова дра ма по ја ви ла у срп ском пре во ду до ста ка сно, ме ре но ка лен дар ским, али не и кул тур но и сто риј ским вре ме ном7, с тим што се по дру гом кри те ри-ју му ни та да ни је „нај бо ље укла па ла у кул тур ни тре ну так срп ске кул ту ре то га до ба“ (1984: 59). Гли шо вић (1984: 60) та ко ђе ука зу је на по ср бља ва ње у пре во ди лач ком по ступ ку, на по ми њу ћи да оно пред ста вља ка рак те ри стич ну фа зу у пре во ди ма тог вре ме на у срп ској књи жев но сти. По ред то га, он хва-ли Гр чи ће во пре во ди лач ко уме ће, адап та ци ју не мач ког јам пског сти ха у скла ду са осо бе но сти ма срп ског је зи ка, као и че сто успе шан ода бир од го-ва ра ју ћих из ра за. Пре вод Са фе из Ја во ра об ја вљен је исте го ди не у за себ ној књи зи у из да њу но во сад ске штам па ри је Ар се Па је ви ћа.

За тим је 1891. го ди не у 29. бро ју Ја во ра об ја вљен пре вод драм ског фраг-мен та Сци пи он и Ха ни бал (Han ni bal und Sci pio)8. Гли шо вић се украт ко освр-ће на „ко рек тан“ пре вод из пе ра пре во ди о ца ко ји је „већ сте као из ве сну ру ти ну у пре во ђе њу Грил пар це ро вог драм ског сти ха“ (1984: 60–61).

У сво јој би бли о гра фи ји Гр чић на во ди и пре вод по след њег де ла Грил пар-це ро ве три ло ги је Злат но ру но (Das gol de ne Vließ) под на сло вом Ме деа. У пи та њу је пре вод из 1902. го ди не, ко ји је по ред још три пре во да из исте го-ди не9 остао у ру ко пи су. Кон кре тан раз лог за не пу бли ко ва ње овог пре во да

3 У пи та њу је би бли о граф ски се па рат пре штам пан из хр ват ског ча со пи са Ви је нац (Vi e nac).4 На ве шће мо са мо не ке од мно го број них при ме ра: зби р ка Хај зе о вих (Paul Heyse) тзв.

ита ли јан ских но ве ла, Вил бран то ве (Adolf Wil brandt) дра ме, ли бре то за Ве бе ро ву опе ру Ви ле њак (Carl Ma ria von We ber: Der Fre ischütz). Мно га име на ау стриј ске и не мач ке књи жев-но сти ко ја су у Гр чи ће во вре ме би ла по зна та и ве ро ват но су из тог раз ло га њи хо ва де ла пре-во ђе на, да нас су у са вре ме ним исто ри ја ма не мач ке књи жев но сти у пот пу но сти за бо ра вље на.

5 При ме ри за то су Хај зе о ве но ве ле и ли бре то за Штра у со ву опе ре ту Сле пи миш (Jo hann Strauß (Sohn): Die Fle der ma us), као и мно ги дру ги.

6 Ме ђу нај зна чај ни јим име ни ма не мач ке књи жев но сти ис ти чу се Ши лер са сво јом дра мом Не ва Ме си њан ка (Fri e drich Schil ler: Die Bra ut von Mes si na) и Ге те са ко ма дом Брат и се стра (Jo hann Wol fgang Go et he: Die Geschwi ster).

7 Грил пар це ро ва Са фа пре ми јер но је из ве де на 1818. го ди не у беч ком На ци о нал ном по зо ри шту, да кле, пре ко осам де сет го ди на пре пр вог (и по на шем са зна њу је ди ног) срп ског пре во да.

8 Гр чић у сво јој би бли о гра фи ји (1927: 17–18) на во ди да је у пи та њу сти хо ва ни ди ја лог Sci pio und Han ni bal.

9 Оста ла три пре во да су: дра ма Ле пе за ле ди Вин дер мир (Гр чи ћев пре вод на сло ва гла-си Ле пе за) Оска ра Вајл да (Oscar Wil de) и два ли бре та Лор цин го вих (Gu stav Al bert Lort zing) опе ра.

871

872

је не по знат, узи ма ју ћи у об зир по себ но чи ње ни цу да Гр чић већ сле де ће годи-не об ја вљу је пре вод још јед не Грил пар це ро ве дра ме. Ин те ре сан тан је по да-так да Гр чић ни је био пр ви ко ји се за ни мао за ову драм ску три ло ги ју. Још 1885. го ди не пу бли ко ван је у Ја во ру у на став ци ма пр ви део Злат ног ру на под на сло вом Гост (Der Gast fre und) у пре во ду Сте ве То ки на. Иа ко је би ло на ја-вље но да ће усле ди ти и на ста вак, пре вод дру га два де ла три ло ги је из о ста је.

По след њи об ја вље ни Гр чи ћев до при нос Грил пар це ро вој ре цеп ци ји у Ср би ји је пре вод дра ме Је вреј ка То ле ђан ка (Die Jüdin von To le do), ко ји је изи-шао 1903. го ди не као 64/65. све ска Ма ле би бли о те ке у Мо ста ру. На кон ве о ма не га тив не кри ти ке овог ко ма да у 7. бро ју Срп ског књи жев ног гла сни ка из 1904. го ди не, где је из ме ђу оста лог ока рак те ри сан као блед и до са дан, а пре-вод као „на тег нут“, не чу ди да Гр чић гу би же љу за да љим пре во ђе њем Грил-пар це ро вих дра ма, или му пре све га по не ста је мо ти ва ци ја за об ја вљи ва ње пре во да.

Ко стић и Шкреб (1967: 129) ука зу ју на то да су за по тре бе Срп ског на-род ног по зо ри шта у Но вом Са ду пре ве де не три Грил пар це ро ве дра ме: Ли буша (Li bus sa, пре вео Бран ко Му шиц ки 1898. го ди не), Је вреј ка То ле ђан ка и Са фа у пре во ду Јо ва на Гр чи ћа, али да је са мо по след њи ко мад пре ми јер но из ве ден 21. 12. 1911. (да кле, два де сет го ди на на кон об ја вљи ва ња пре во да) на сце ни но во сад ског по зо ри шта. До по нов ног из во ђе ња до шло је 2. ја ну а ра 1912. и на кон то га ни јед на Грил пар це ро ва дра ма ни је из ве де на на овој би ни. Ко стић и Шкреб (1967: 130) ми шље ња су да по сто ји са мо је дан на чин да се про ме ни на ста ла не по вољ на си ту а ци ја, а то је фор ми ра ње ква ли тет не глу-мач ке ску пи не ко ја би на тур не ји по та да шњој Ју го сла ви ји мо гла да при-бли жи и оми ли Грил пар це ра пу бли ци. Ме ђу тим, упит но је да ли је са мо ква ли тет глу ме био основ ни раз лог не у спе ле ре цеп ци је или би се пре мо гло за кљу чи ти да је зик и са др жи на ових ко ма да од сту па ју од оче ки ва ња циљ не кул ту ре.

Го ди не 1914/15, да кле, на са мом по чет ку Пр вог свет ског ра та, Јо ван Гр чић пре би ва са су пру гом у Стол ном Бе о гра ду (Székes fehérvár) или „Стој-ном“, ка ко га он на зи ва. Упра во у овом вре ме ну рат них пре ви ра ња од лу чу је да пре ве де три дра ме не мач ких ве ли ка на: Ши ле ро ву Не ву Ме си њан ку, Ге те ов ко мад Брат и се стра, али и Мор ске и љу бав не ва ле Фран ца Грил пар це ра. У сво јој би бли о гра фи ји Гр чић на во ди да су ова три пре во да (ин те ре сант но је да сва три оста ју у ру ко пи су) на ста ла 1914. го ди не. Вред на ди вље ња је Гр чи-ће ва скром ност док опи су је свој рад: „Ја сам пре во дио Ши ле ро ву ʼНе ву Ме-си њан куʼ и Грил пар це ро ве Мор ске и љу бав не ва ле 10 а Ти хо мир [Остојић] је ра дио куд и ка мо ве ћи и ва жни ји по сао, пи сао је оп се жну сту ди ју о Бран ку Ра ди че ви ћу [...]“ (грчић 1924: 120–121). Мо же мо са мо да прет по ста ви мо да је овај спој скром но сти и не на ме тљи во сти у ве ли кој ме ри до при нео за бо ра-вља њу Гр чи ће ве лич но сти и де ла. На жа лост, не по сто ји ау то би о гра фи ја или

10 Пре вод Ге те о вог ко ма да спо ми ње се у Гр чи ће вој би бли о гра фи ји (1927: 18), али не и у 2. то му Пор тре та с пи са ма.

це ло ви та би о гра фи ја Јо ва на Гр чи ћа, ко ја би, из ме ђу оста лог, и с освр том на ње го ву пре во ди лач ку де лат ност, мо гла да до при не се то ме да се об ја сне раз ло зи ода би ра књи жев них де ла за пре во ђе ње, као и да се ана ли зи ра ње гов пре во ди лач ки про се де.

Текст Гр чи ће вог пре во да Грил пар це ро ве дра ме Мор ски и љу бав ни ва ли на ла зи се у Ру ко пи сном оде ље њу Ма ти це срп ске (РОМС, инв. бр. М. 299). Пре вод је са чу ван у све сци сред њег фор ма та си вих ко ри ца, а за пи сан је цр ним ма сти лом, на ћи ри ли ци, ру ко пи сом Јо ва на Гр чи ћа. Текст се са сто ји од на слов не стра не, ли сте пер со на ла дра ме („ли ца“) и 114 ну ме ри са них стра-ни ца. Уоч љи во је при су ство раз ли чи тих ко рек ци ја, да кле, не мо же се го во-ри ти о пре чи шће ној и ко нач ној вер зи ји ру ко пи са на ме ње ној об ја вљи ва њу или сцен ском из во ђе њу, што је за ис тра жи ва че по себ но за ни мљи во, јер се мо же пра ти ти ге не за пре во да. На са мом кра ју пре во да на ла зи се и да тум ње-го вог за вр шет ка: „11. X. 1914“ (РОМС, инв. бр. М. 299: 114). Ана ли зом Гр чи-ће вог тек ста уо ча ва се да је он пре во дио Грил па р це ро ву дра му у вер зи ји штам-па ној на кон 1852. го ди не, да кле, на кон мно го број них из ме на пр вог штам-па ног тек ста дра ме. Као до каз за ову тврд њу мо гу се на ве сти три ме ста у пре во ду (РОМС, инв. бр. М. 299: 30, 82, 97; уп. Grillparzer 1987: 26, 62, 78) ко ја Бах ма јер (1987: 629), из да вач исто риј ско-кри тич ког из да ња Грил пар-це ро вих са бра них де ла, озна ча ва као не си гу р на тек сту ал на ме ста („we nig ge sic her te Tex tstel len“), а ко ја се су сре ћу тек у знат но ка сни јим штам па ним вер зи ја ма дра ме.

На слов на стра на пре во да са др жи по ред на сло ва још и жан ров ску од ред-ни цу и име на ау то ра и пре во ди о ца. Пре вод на сло ва ове Грил пар це ро ве дра ме по ја вио се у пре во ди лач кој прак си на срп ско хр ват ском го вор ном под руч ју у ви ше ва ри јан ти. Већ је спо ме ну та Тро ја но ви ће ва по е ма Ва ло ви мо ра и љу ба ви, штам па на у ча со пи су Ја вор. По ред ње, на хр ват ском го вор ном под-руч ју, на ко јем Грил пар це ро во драм ско ства ра ла штво до жи вља ва са мо не-знат но бо љу ре цеп ци ју, у ча со пи су Ви је нац на ја вљен је пре вод Ива на Трн-ског под на сло вом Ва ло вље мо ра и љу ба ви11. Сва три пре во да на сло ва ко ре-спон ди ра ју са са др жин ским мо мен ти ма у дра ми и ве о ма су бли ски ори ги на лу. За раз ли ку од дру га два пре во ди о ца, Гр чић се, уме сто име ни ца (у ге ни ти ву) у ори ги на лу, од лу чу је за при де ве „мор ски“ и „љу бав ни“, чи ме пре вод до би-ја на по е тич но сти. Жан ров ска од ред ни ца „Tra u er spiel in fünf Aufzügen“ ко-рект но је пре ве де на као „жа ло сна игра у пет чи но ва“, што ко ре спон ди ра ка ко са не мач ким, та ко и са срп ским до слов но пре ве де ним на зи вом за ан тич-ки жа нр тра ге ди ју.

Ка да се по сма тра пер со нал дра ме, Гр чи ћев пре вод пред ста вља ком про-мис из ме ђу ори ги на ла и по тре бе пре во ди о ца да лич на име на при бли жи хо ри-зон ту оче ки ва ња ре ци пи јен та, при че му се не мо же го во ри ти о по ср бља ва њу.

11 Гли шо вић (1984: 85–86) ука зу је на сла бу по се ће ност пре ми је ре одр жа не 1888. го ди не, об ја шња ва ју ћи ову по ја ву тврд њом да је ве о ма тан ки слој хр ват ског гра ђан ства био за ин те-ре со ван за гле да ње „озбиљ ни јих дра ма“ по пут Грил пар це ро вих.

873

874

Је ди на два му шка лич на име на у дра ми Гр чић са мо при ла го ђа ва срп ском је зи ку: Ле ан дер по ста је Ле ан дар12, а На у кле рос Нав клир, при че му је дру го име вид но про ме ње но, јер је у пр ви мах пре ве де но са „На у клир“, да би сло во /у/ си сте мат ски кроз цео текст би ло за ме ње но са /в/. Исте про ме не при сут не су и код пре во да је ди на два жен ска лич на име на: Хе ро из ори ги на ла по ста-је Иро ја у Гр чи ће вом тек сту, а Јан те (Јан та) Ијан та. Код оба име на је Гр чић на кнад но вр шио ис прав ке, на и ме Хе ро, тј. Иро ја пр во бит но је пре ве де на као Ира, а Ијан та као Јан та. Ме ђу тим, ове про ме не су у ви ше на вра та из о ста ле у тек сту пре во да, по себ но на по след њим стра ни ца ма тек ста, што се ве ро-ват но мо же по сма тра ти као пре вид пре во ди о ца.

За ни мљи ва је чи ње ни ца да Гр чић у свом пре во ду пер со на ла дра ме He ros El tern из ори ги на ла раш чла ња ва у Иро ји ног оца и Иро ји ну ма ти. За-тим, „Di e ner“ (слу ге, по слу га) Гр чић пре во ди са „слу ге“, а на кнад но до да је „и слу жав ке“. Овај пре во ди лач ки по сту пак сва ка ко не про ис ти че из Гр чи-ће ве ан ти ци па ци је да нас ак ту ел не род не ко рект но сти, већ из са ме са др жи не дра ме мо же да се за кљу чи да су ли ко ви пол но и род но раз ли чи ти. Ка да су у пи та њу ро ди те љи про та го нист ки ње, они се у пр вом чи ну ори ги на ла до-и ста на во де одво је но, да кле, као „Va ter“ и „Mut ter“, а та ко ђе се ис ти че и њи-хо ва ка рак тер на раз ли чи тост, та ко да је Гр чи ће ва од лу ка да ова два ли ка одво ји и пре по чет ка рад ње оправ да на.

У спи ску пер со на ла дра ме по себ но се ис ти че пре вод „цр кве њак“ за „Hüter des Tem pels“ (чу вар хра ма) из ори ги на ла. Овај пре вод је не а де ква тан из два раз ло га: кул тур но и сто риј ског и се ман тич ког. Кул тур но и сто риј ски „цр кве њак“ и по јам цр кве ве зу ју се у пр вом ре ду за хри шћан ство. Ме ђу тим, рад ња Грил пар це ро ве дра ме сме ште на је ис пред хра ма Афро ди те у Си сту. Иа ко вре ме рад ње ни је бли же од ре ђе но, не дво сми сле но је при су тан ан тич ки, хе ле ни стич ки ми ље ко ји под ра зу ме ва и мно го бо жач ки култ, отуд и упо тре ба ре чи „храм“ (ко ју и Гр чић ко ри сти у да љем тек сту пре во да) за опи си ва ње са крал ног окру же ња у дра ми. Сто га је хри шћан ски еле мент вре мен ски и кул ту ро ло шки не а де ква тан у пре во ду. По сма тра но са се ман тич ког аспек та, по јам „цр кве њак“, под ко јим се под ра зу ме ва осо ба ко ја се бри не о одр жа-ва њу цр кве, пре ви ше је уског зна че ња за све оба ве зе и за ду же ња ко ја чу вар хра ма има у тек сту. Он се не бри не са мо о из гле ду и одр жа ва њу све тог хра ма, већ и о мо ра лу и од но си ма ме ђу ли ко ви ма ко ји су ве за ни за тај храм, да кле, о по на ша њу по слу ге, али и са ме све ште ни це. Он је не ка вр ста над зор ни ка, па чак и шпи ју на, ко ји је ди рект но пот чи њен пр во све ште ни ку, што се у хри-шћан ској тер ми но ло ги ји не под ра зу ме ва ни под пој мом цр кве ња ка, ни ти под би ло ко јим дру гим цр кве ним зва њем или по ло жа јем.

12 Бе ли-Генц (2001: 137) у ко мен та ру До си те је вог пре во да Ле син го вог Да мо на об ја шња-ва упо тре бу име на Ле ан дар уме сто Ле ан дер из ори ги на ла као при бли жа ва ње је зи ку пре во да. Мо же се прет по ста ви ти да је Гр чић, обра зо ва ни по зна ва лац срп ске и не мач ке књи жев но сти, био упо знат са срп ским пре во дом овог не мач ког ко ма да.

По ред пер со на ла дра ме, Гр чи ћев при ступ адап та ци ји лич них име на про те же се на цео текст дра ме. Већ у пр вој ди да ска ли ји спо ми ње се кип грч ког бо га Хи ме на (Hymenäus, Grillparzer 1987: 11), за штит ни ка вен ча ња и бра ка, ко га Гр чић на зи ва „Име неј“. Ту је очи глед на ана ло ги ја са тран спо но ва њем Хе ро ји ног име на у Ира од но сно Иро ја. Ова ква адап та ци ја ста ро грч ких име-на, при сут на у срп ској кул ту ри и књи жев но сти 18. и 19. ве ка, под ути ца јем је ита ци зма и тзв. де за спи ра ци је спи ри тус аспе ра, а не ко ре спон ди ра са да нас увре же ним кла сич ним из го во ром ста ро грч ких име на и пој мо ва.13 Бра у нинг (2005) ука зу је упра во на ове гла сов не про ме не, на ста ле у сред њем ве ку под ути ца јем ви зан тиј ског и но во грч ког, ко је под ра зу ме ва ју да су од ре ђе не фо-но ло шке ком би на ци је пре тр пе ле про ме ну у из го во ру. С дру ге стра не, ге о-граф ски пој мо ви по пут Ави да (нем. Abydos), Си ста (нем. Se stos) (РОМС, инв. бр. М. 299: 31) и Је ли спон та (нем. Hel len spont) (РОМС, инв. бр. М. 299: 41), као и епи тет бoга Апо ло на Феб (нем. Phöbus) (РОМС, инв. бр. М. 299: 2), вер но су пре не ти и ко ре спон ди ра ју са да нас при хва ће ним пре вод ним вер-зи ја ма ових на зи ва.

Грил пар це ро ва дра ма струк ту ри са на је у пет чи но ва ко ји, без до дат них сце на, чи не за о кру же ну це ли ну јед не кла сич не тра ге ди је. Гр чић, ме ђу тим, од лу чу је да у свих пет чи но ва уве де и по је ди нач не при зо ре. Овај по сту пак не од сту па од ори ги нал не кон сте ла ци је ли ко ва или драм ске рад ње, упр кос то ме Гр чић сва ку но ву кон фи гу ра ци ју из из вор ног тек ста озна ча ва као но ви при зор, али драм ски текст ти ме до би ја на ди на мич но сти, што од сту па од фор мал не хар мо ни је и рав но те же, ко је пред ста вља ју кру ци јал ну ин тен ци ју не мач ке кла сич не дра ме.14 Мо же се прет по ста ви ти да је пре во ди лац на тај на чин же лео да до при не се пре глед но сти тек ста при чи та њу, очи глед но сма-тра ју ћи да уво ђе њем при зо ра ипак не ће на ру ши ти ори ги нал ну струк ту ру.

Из ру ко пи са овог пре во да мо гу се уо чи ти рад не фа зе и ко рек ци је спро-ве де не на тек сту. Гр чић се пр вен стве но вра ћа већ спо ме ну том тран спо но-ва њу лич них име на, али и од ре ђе ним фор му ла ци ја ма ко је по ку ша ва да при-ла го ди срп ском је зи ку и циљ ној кул ту ри. У сти ху „Шта бе ше раз лог жар кој уз бу ди“ (РОМС, инв. бр. М. 299: 7), при дев „жар ко“ пр во бит но је гла сио „вре ло“, што је до сло ван пре вод ори ги на ла: „Was aber war der heißen Re gung Grund“ (Grillparzer 1987: 14). Ова из ме на до ку мен ту је Гр чи ће ву же љу да пре вод до те ра и учи ни га по е тич ни јим, али да при том за др жи се ман тич ку ком по нен ту ори ги на ла. Ме ђу тим, по сто је мно го број на ме ста ко ја је Гр чић про пу стио да по бољ ша или из ме ни, што ука зу је на то да је за ње га овај пре вод још увек са мо рад на вер зи ја.

Мно го број ни су Гр чи ће ви по ку ша ји да Грил пар це ро ву дра му при бли-жи циљ ној кул ту ри, што за по сле ди цу има то да текст пре во да на мно гим

13 Ау тор ке ср дач но за хва љу ју проф. др Ифи ге ни ји Ра ду ло вић на ко ри сним об ја шње-њи ма у ве зи са овим је зич ким и кул ту ро ло шким фе но ме ном.

14 Ова за мер ка од но си се ис кљу чи во на текст на ме њен за чи та ње. Гр чи ће ве из ме не не би би ле уо че не при сцен ском из во ђе њу дра ме.

875

ме сти ма кул тур но и сто риј ски не ре про ду ку је зна че ње ори ги на ла. У пр вој ди да ска ли ји реч „Vor hof“ (Grillparzer 1987: 11), ко ја ука зу је на пред ње дво-ри ште, тач ни је на про стор ис пред хра ма, пре во ди са „пре пра та“ (РОМС, инв. бр. М. 299: 1). Ова реч ру ског по ре кла озна ча ва пре двор је цр кве и ве зу је се ис кљу чи во за пра во слав ну кул ту ру. Исти фе но мен су сре ће се и код ре чи „Festzüge“ (Grillparzer 1987: 15), све ча не по вор ке, ко ју он пре во ди као „ли-ти је“ (РОМС, инв. бр. М. 299: 11), да кле, пра во слав не про це си је, чи ме се су-шти на ори ги на ла за др жа ва у пре во ду, али мно го бо жач ки култ до би ја при-ме се пра во сла вља. По себ но се тур ци зам „аџи је“ (РОМС, инв. бр. М. 299: 10) у пре во ду ис ти че као крај ње не а де ква тан из бор за озна ча ва ње след бе ни ка ко ји се мо ле („Be ter scha ren“, Grillparzer 1987: 15). Иа ко Гр чић у ви ше на вра-та спо ми ње храм, ипак му се де ша ва да га по вре ме но по не се хо ри зонт оче-ки ва ња циљ не кул ту ре, те уме сто ње ге уба цу је „цр кву“ (РОМС, инв. бр. М. 299: 11) као све то ме сто у ан тич ком се тин гу.

По ред ових хри шћан ских, Гр чи ћев пре вод са др жи и дру ге еле мен те ко ји би ан тич ку гра ђу тре ба ло да при бли же срп ској пу бли ци. Нај у пе ча тљи-ви је је ме ђу соб но осло вља ва ње ли ко ва, ко је кул тур но и сто риј ски не ко ре спон-ди ра са Грил пар це ро вим драм ским тек стом. Та ко код Гр чи ћа ле па Хе ро ја („schöne He ro“, Grillparzer 1987: 13) по ста је „ле па дру га“ (РОМС, инв. бр. М. 299: 4) и „мо ма“ (РОМС, инв. бр. М. 299: 27), па чак и по грд но „кра сој ка“ (РОМС, инв. бр. М. 299: 83), њен отац је „ба бај ко“ (РОМС, инв. бр. М. 299: 16), ро ди те љи „свој та“ (РОМС, инв. бр. М. 299: 15), до бри при ја тељ „при јан ко мој“ (РОМС, инв. бр. М. 299: 32, 41), а уме сто бра та у тек сту се у ви ше на вра та про на ла зи „брај ко“ (РОМС, инв. бр. М. 299: 19) или „бра тац“ (РОМС, инв. бр. М. 299: 22).

На по је ди ним ме сти ма Гр чић та ко ђе би ра не а де кват не тер ми не у свом пре во ду. Та ко на при мер Хе ро јин отац ко мен та ри ше: „Гле, ма тор ка се ди же“ (РОМС, инв. бр. М. 299: 24), док се у из вор ном тек сту спо ми ње мај ка без (ба рем у том де лу тек ста) ика кве пе јо ра тив не или ша љи ве но те („Die Mut ter flat tert auf“, Grillparzer 1987: 22), при то ме је и јед но и дру го са свим не при-ме ре но у јед ној кла сич ној дра ми. Тврд ња „Der Mann da ist nicht klug“ (Grill-par zer 1987: 59), ко јом Хе ро ка рак те ри ше чу ва ра хра ма као не пре ви ше па-мет ног и тре зве ног чо ве ка, пре во ди се као „При се би ни је овај де ли ја“ (РОМС, инв. бр. М. 299: 78), при че му ова реч тур ског по ре кла (од де ли – луд, хра бар) озна ча ва ју на ка или здра ву и на о чи ту осо бу (РСКЈ 1967: 650). Та ко ђе се жен ски раз го вор пре во ди као „ће ре та ње“ (РОМС, инв. бр. М. 299: 83), а пре ки да се пот пу но не у ме сном ко ло кви јал ном ре че ни цом „Те не бу да ли мо ре!“ (РОМС, инв. бр. М. 299: 72). При бли жа ва ње циљ ној кул ту ри ко нач но је ви дљи во и у сти ху „Бре ва раш се, ја ни сам зло вољ на.“ (РОМС, инв. бр. М. 299: 5), ко ји је у пот пу но сти Гр чи ћев до да так, јер се у ори ги на лу не спо-ми ње да је Хе ро ји на са го вор ни ца у за блу ди: „Ich bin nicht grämlich, fro her le ic hter als ihr“ (Grillparzer 1987: 13), ни ти је при сут на би ло ка ква реч ца ко ја би пре во ди о цу да ла по во да да стих за поч не са ко ло кви јал ним „бре“.

876

Гр чић из раз ли чи тих раз ло га по не где про ши ру је ори ги нал. У пре во ду ди да ска ли ја Гр чић (РОМС, инв. бр. М. 299: 24) уба цу је ко мен тар „с ја ким на гла ском“ ко ји у ори ги на лу ни је при су тан, при че му је уз вич ник, са др жан у оба тек ста, са свим до во љан да се ука же на зна чај но на гла ша ва ње ре че ног. Мо гу ће је да је Гр чић ову ди да ска ли ју до дао да би глум ци ма по ја снио на чин из во ђе ња и ти ме из бе гао не а де кват но из го ва ра ње тек ста. У при ме ру „Не умем ру га ти се, ти то знаш. / Па ру гај се! Не за ме рам ти ја!“ (РОМС, инв. бр. М. 299: 6) по след ња ре че ни ца је Гр чи ћев до да так из во р ном тек сту: „Du weißt, ich kann nicht spot ten; spot te nur!“ (Grillparzer 1987: 13). Иа ко се код Грил-пар це ра не спо ми ње би ло ка кво од су ство за мер ке, пре во ди лач ки ис ку сни Гр чић до да је ре че ни цу ко ја по твр ђу је тон и сми сао ори ги на ла, оства ру ју ћи на тај на чин се ман тич ку екви ва лен ци ју и до при но се ћи екс пли цит ни јој ка-рак те ри за ци ји ли ка. С дру ге стра не, по сто је про ши ре на ме ста ко ја ни су ну жно по треб на или се мо гу по сма тра ти као сло бо дан ин те р пре та тор ни по сту пак пре во ди о ца. У при ме ру „Ја кла ди ти се смем да и ти си / Кроз шип ке ма ло у њих глед ну ла.“ (РОМС, инв. бр. М. 299: 7) при до да је се ори ги на лу фра за „ја кла ди ти се смем“: „Und doch, gingst du mit uns, uns sahst die Be i den, / Die frem den Jünglin ge am Git ter tor –“ (Grillparzer 1987: 13). Док се сам сми сао не ме ња до да ва њем ове фра зе, стил ски ни во пре во да не ко ре спон ди ра са ори ги нал ним.

Осим то га, у истом при ме ру су уоч љи ва и за Гр чи ћев пре вод не рет ка из ба ци ва ња од ре ђе них ре че нич них де ло ва: пре во ди лац не спо ми ње да су се два мла ди ћа на ла зи ла код огра де, да су они стран ци, као ни то да је ту да про шла Хе ро ја са сво јим слу жав ка ма. Раз лог за та кав ре стрик тив ни пре во-ди лач ки по сту пак мо же се про на ћи у чи ње ни ци да су те ин фор ма ци је већ да те у ра ни јем тек сту, па се Гр чић осе тио до вољ но сло бод ним да их за раз-ли ку од Грил пар це ра не по на вља. Грил пар це ро ве сти хо ве „Ei seht, sie ta delt uns, we il wir die Kan ne, / Das we ni ge Gerät nicht weg geschafft“ (Grillparzer 1987: 13) Гр чић пре во ди: „Гле, гле! Та ко ри нас, што ма ло то / не по спре ми смо“ (РОМС, инв. бр. М. 299: 5). У овом при ме ру пре во ди лац од у ста је од на зи ва кон крет ног пред ме та ко ји је са др жан у ори ги на лу, за до во ља ва ју ћи се уоп-ште ном фор му ла ци јом о по тре би не знат ног спре ма ња. Овај Гр чи ћев по сту-пак се че сто су сре ће у ра спо ну од из о ста вља ња јед не ре чи до скра ћи ва ња це лих ре че ни ца:

„Du sollst nicht re den, sagʼ ich, nicht ein Wort!“ (Grillparzer 1987: 14)„Ни ре чи о то ме“ (РОМС, инв. бр. М. 299: 7).

Као мо гу ћи раз лог за ова кав пре во ди лач ки по сту пак мо же се на ве сти Гр чи ће ва же ља да пе то стоп ни јамб без ри ме (нем. Blan kvers) за др жи и у пре во ду, те су ње го ве мо гућ но сти за пре ци зни је при др жа ва ње тек сту ори-ги на ла че сто огра ни че не ме три ком. Пи шу ћи о Гр чи ће вом пре во ду Са фе Гли шо вић (1984: 60) сма тра да је овај не мач ки стих мо рао пред ста вља ти ве-ли ки иза зов чак и за ис ку сног пре во ди о ца Грил пар це ро вих де ла. Ме ђу тим,

877

878

Гр чи ћу по ла зи за ру ком да и овај пре вод углав ном пре то чи у јам пски си ла-бич ко-тон ски си ме трич ни де се те рац, стих драм ског пе сни штва у дру гој по ло ви ни 19. ве ка, чи ја је цеп на под ло га био си ла бич ки стих усме ног пе сни-штва, тзв. лир ски де се те рац.15 У не ко ли ко на вра та Гр чић се од лу чу је да не пре ве де од ре ђе не сти хо ве по пут „Wärʼ ich ein Mann, ich suc hte Gle ich für Gle ich“ (Grillparzer 1987: 41), са ве та слу шки ње Јан те упу ће ног Ле ан дру и На у кли ру, а ко ји под ра зу ме ва да они не тре ба да се удва ра ју све ште ни ци, већ да тра же де вој ку се би рав ну. Вр ло је мо гу ће да су ре чи јед не слу шки ње, ко је са др же по тен ци јал ну про ме ну пол них уло га („да сам ја му шка рац“), би ле пре ви ше отво ре не, нео че ки ва не, да нас би се мо гло ре ћи чак и еман-ци по ва не, за Гр чи ћа и ње го во па три јар хал но вре ме, те се од лу чу је да их из о ста ви.

Сле де ћи стих је та ко ђе при мер не а де кват ног, тј. не пот пу ног пре во да: „Твој бра тац ни је ви ше међ на ма“ (РОМС, инв. бр. М. 299: 22). Овим ре чи ма Хе ро ји на мај ка од го ва ра на ћер ки но убе ђи ва ње да, иа ко је она по ста ла све-ште ни ца и жи ви у хра му, ро ди те љи ипак ни су са ми, јер је њи хов син уз њих. Пре вод је про бле ма ти чан за то што мај чи на тврд ња зву чи као да је њен син пре ми нуо, а не да се од се лио, док је у из вор ном тек сту ова из ја ва јед но знач на за хва љу ју ћи ре чи „he im“ у зна че њу „код ку ће“: „Dein Bru der, Kind, ist nicht me hr he im bei uns“ (Grillparzer 1987: 21).

У тек сту пре во да при сут но је и до слов но пре во ђе ње, што не рет ко има као по сле ди цу по ја ву не ја сно ћа или „там них ме ста“. Већ на са мом по чет ку рад ње, у свом пр вом мо но ло гу Хе ро ја ис ти че да је она „пред мет тој све ча но-сти“ (РОМС, инв. бр. М. 299: 1), што је до слов ни пре вод ори ги на ла „Und ich bin di e ses Fe stes Ge gen stand“ (Grillparzer 1987: 11). Док Грил пар це ру по ла зи за ру ком да ода би ром ре чи „Ge gen stand“ по стиг не дво стру ки ефе кат – ука же на то да се у Хе ро ји ну част ор га ни зу је про сла ва, али и да је она са мо пред мет, са мо ма ри о не та, без мо гућ но сти соп стве ног из бо ра – Гр чи ће вом пре во ду мањ ка пре све га ра зу мљи вост. Аде кват на реч ко ја би се мо гла ко ри сти ти у пре во ду би ла би „по вод“, али би се ње ном упо тре бом из гу би ла дру га се-ман тич ка ди мен зи ја ори ги на ла. По сто је и рет ки при ме ри, у ко ји ма је текст пре во да крај ње не ра зу мљив:

„Hi er fühlʼ ich mich, und hi er fühlʼ ich ein Frem des – Mein We sen sich hin dan gibt und be sitzt“ (Grillparzer 1987: 16).

„Ту се бе, ту пак ту ђе осе ћам – Мој жи вот те че чи сто со бом сам“ (РОМС, инв. бр. М. 299: 11).

Оно што је не ја сно, а мо же се твр ди ти и не а де кват но у овом пре во ду, на ла зи се у дру гом сти ху при ме ра. Не мач ки гла гол „hin dan ge ben“, ко ји одав-но ни је у упо тре би, ра ни је је био ка рак те ри сти чан за ау стриј ске ди ја лек те,

15 Ау тор ке се ср дач но за хва љу ју проф. др Ни ко ли Гр ди ни ћу на ко ри сним са ве ти ма у ве зи са срп ском ме три ком.

879

а зна чио је „би ти у по ну ди“, „би ти на про да ју“. При мер, ко ји је део Хе ро ји-ног раз го во ра са пр во све ште ни ком, а те ма ти зу је ње но по сма тра ње све ште-нич ког по зи ва, ука зу је на при су ство две сфе ре: лич не и стра не, тач ни је спо ља шњих фак то ра, при че му се би ће „пре да је“ том стра ном и са мим тим не по зна том. У ори ги на лу не ма го во ра о то ме да „жи вот те че со бом сам“, већ на про тив, да је кон тро ли сан и во ђен, при че му је и из бор ре чи „жи вот“ не а де ква тан – не мач ка реч „We sen“ ука зу је на би ће, на по је дин ца. Хе ро јин го вор од сли ка ва ње но ста ње све сти и она кроз при мер осо бе ко ја се пре пу-шта и пре да је мор ским стру ја ма илу стру је сво ју си ту а ци ју и де тер ми ни са-ност све ште нич ким по зи вом.

Упр кос по је ди ним про пу сти ма, Гр чи ћев пре вод је, у це ли ни узев, до бар и ука зу је на пре во ди о че ву ком пе тент ност ка ко у по зна ва њу не мач ког та ко и ма тер њег је зи ка. Сле де ћи сти хо ви све до че о Гр чи ће вом књи жев ном пре-во ди лач ком уме ћу:

И уми ља та је и по но сна,Го лу бљи гук а око ор лов ско,По че лу оштра зби ља ца ру јеА око уста ти тра осме јак,Та ско ро као де те кра љев ско,У ко лев ци ком кру ну да до ше (РОМС, инв. бр. М. 299: 41).

Ови сти хо ви су На у кли ров опис Хе ро је, ње не уну тра шње хар мо ни је и фи зич ке ле по те, атри бу та ко ји су по ње му уме сто да бу ду по све ће ни љу ба ви пре ма му шкар цу уза луд про тра ће ни на слу же ње бо го ви ма. Гр чи ћев пре вод је се ман тич ки екви ва лен тан Грил пар це ро вом тек сту, али га, као и ори ги нал, кра си но та је зич ке и по ет ске ком пе тен ци је, ко ја се не ве зу је ис кљу чи во за са др жи ну и ње но раз у ме ва ње, већ у пр вом ре ду за уме шност пи са ног из ра-жа ва ња на ма тер њем је зи ку.

Гр чи ћев ру ко пи сни пре вод Грил пар це ро ве дра ме Мор ски и љу бав ни ва ли је дан је од мно го број них при ме ра не пра вед но за бо ра вље них кул тур них до при но са ко ји све до че не са мо о књи жев ном уме ћу пре во ди о ца, већ и о ду ху јед не епо хе, о кул тур но и сто риј ском кон тек сту у Ср би ји с по чет ка 20. ве ка. Гр чи ће во по зна ва ње не мач ког је зи ка, али и пе снич ки осе ћај за пи са ње на ма тер њем је зи ку до при не ли су ква ли те ту овог пре во да ко ји, упр кос по-је ди ним не до ста ци ма, пред ста вља по твр ду на стан ка јед ног скром ног та ла са у ре цеп ци ји ау стриј ског ве ли ка на на про сто ру да на шње Вој во ди не. Од ре ђе-ни про пу сти овог пре во да мо гу се при пи са ти ње го вим до ра да ма, ко је Гр чић очи глед но ни је сма трао до вољ ним ни ко нач ним, али је ова рад на вер зи ја пре во да и да ље ва жно, у ар хи ви за бо ра вље но све до чан ство јед не скром не ре цеп ци је Грил па р це ра у Ср би ји, али и да нас у ши рој на уч ној и књи жев ној јав но сти не до вољ но це ње ног де ла Јо ва на Гр чи ћа.

РУКОПИСНА ГРАЂА

грил пар цер, Франц. Мор ски и љу бав ни ва ли. Жа ло сна игра у пет чи но ва. Јо ван Гр чић (прев.). Но ви Сад: Ру ко пи сно оде ље ње Ма ти це срп ске, сигн. М. 299.

ПРИМАРНА ЛИТЕРАТУРА

Grill par zer, Franz. Des Me e res und der Li e be Wel len. Hel mut Bac hma i er (Hg.). Franz Grill par zers Dra men 18281851. Frank furt am Main: De utscher Klas si ker Ver lag, 1987, 7–94.


Бра У нинг, Ро берт. Сред њо ве ков ни и са вре ме ни грч ки је зик. Ло зни ца: Кар пос, 2005.БУ Ба ло, Ђор ђе. Ен ци кло пе ди ја срп ске исто ри о гра фи је. Јо ван Гр чић. Си ма Ћир ко вић,

Ра де Ми хаљ чић (ур.). Бе о град: Know led ge, 2007, 338–339. гр чић, Јо ван. Пор тре ти с пи са ма 2. За греб: Из да ње но во сад ског Осто ји ће ва фон да,

1924.гр чић, Јо ван. Пор тре ти с пи са ма 3. За греб: За гре бач ка до бро твор на за дру га Срп-

ки ња, 1925.не нин, Ми ли вој. Сит не књи ге. О пре пи сци срп ских пи са ца. Но ви Сад: ДОО Днев ник

– Но ви не и ча со пи си, 2007.РСКЈ: Реч ник срп ско хр ват ско га књи жев ног је зи ка. Књ. 1. Но ви Сад – За греб: Ма ти ца

срп ска – Ма ти ца хр ват ска, 1967.

*bac hma i er, Hel mut. Kom men tar. Hel mut Bac hma i er (Hg.). Franz Grill par zers Dra men

1828–1851. Frank furt am Main: De utscher Klas si ker Ver lag, 1987, 559–874.Be li-GeNc, Ju li ja na. Le sin go ve dra me u srp skoj knji žev no sti 18. i 19. ve ka. No vi Sad: Sa vez

pe da goš kih druš ta va Voj vo di ne, 2001.Fren zel, Eli sa beth. Stof fe der Wel tli te ra tur. Stut tgart: Al fred Kröner Ver lag, 200510.Gli šo vić, Du šan. Grill par zer in Ju go sla wi en. Der Fall ei ner ne ga ti ven Re zep tion. Jo hann

Holz ner, Wol fgang Wi esmüller (Hg.). Ju go sla wi en – Österreich. Li te ra rische Nachbar schaft. Innsbruck: Druc ke rei G. Grasl, 1986, 113–117.

Gli šo vić, Du šan. Re cep ci ja Gril par ce ra na srp sko hr vat skom (ne pu bli ko va ni ma gi star ski rad). Be o grad: Fi lo loš ki fa kul tet Uni ver zi te ta u Be o gra du, 1984.

Gr čić, Jo van. Moj knji žev ni rad za pe de set i vi še go di na. Pre gled po stru ka ma. Za greb: Ti sak ju go slo ven ske štam pe, 1927.

Grill par zer, Franz. Selbstbi o grap hie. Sämtliche Wer ke : 19. und 20. Band. Pa der born: Salz was ser-Ver lag, 2013.

880

jenS, Wal ter (Hg.). Le xi kon der de utschen Li te ra tur. München: Systhe ma in der Uni ted Soft Me dia Ver lag GmbH, 2001 [CD-ROM].

Ko stić, Stra hi nja, Zden ko ŠKreb. Ju go sla wi en. Grill par zerFo rum For chten stein: Vorträge – For schun gen – Be ric hte. Wi en : Österreichischer Bun de sver lag, 1967.

po lit zer, He inz. Franz Grill par zer oder Das ab gründi ge Bi e der me i er. Wi en – Darm stadt: Paul Zsol nay Ver lag, 1990.

Sche it, Ger hard. Grill par zer. Re in beck bei Ham burg: Ro wohlt Taschen buch Ver lag, 1989.

Mi li ca B. Pa su la Ju li ja na S. Be li-Göncz

GRILL PAR ZERS DRA MA DES ME E RES UND DER LI E BE WEL LEN IN DER HANDSCHRI FTLIC HEN ÜBER SET ZUNG VON JO VAN GR ČIĆ

z u S a m m e n F a S S u n G

Franz Grill par zer ist ei ner der be de u tend sten Ve r tre ter der österreichischen Li te-ra tur, vor al lem im Be re ich der dra ma tischen Kunst. Se i ne Dic htung stellt ei ne Ver bin-dung zwischen den klas sischen Ideen Go et hes und Schil lers ei ner se its und den na ti o na-len und österreichischen li te ra rischen Stof fen an de rer se its dar. Die li te ra rische Re zep tion di e ses Au tors in Ser bien wird eher als ei ne ne ga ti ve be wer tet. Den größten Be i trag zur Über set zung von Grill par zers Wer ken ins Ser bische hat Jo van Gr čić ge le i stet, aber man che von se i nen Über set zun gen sind we gen der nicht ge ra de günsti gen kul tur hi sto rischen Umstände unveröffentlicht ge bli e ben und nie auf geführt wor den. Gr čić’ Über set zung von Grill par zers Dra ma Des Me e res und der Li e be Wel len, die sich he u te als handschri ftlic her Nac hlass im Ar chiv von Ma ti ca Srp ska be fin det, ist das Pa ra de be i spiel für ei ne sol che un ver di en te Be nac hte i li gung. In di e sem Be i trag wur den die Ha up tmerk ma le von Gr čić’ Über set zung analysi ert: die Adap ta tion von Per so nen na men, die Annährung an die Zi el kul tur und so wohl das Ad äqu at se in der Über set zung, als auch un ter schi e dlic he Ar ten der Ab we ic hun gen vom Ori gi nal. Ziel des Be i trags ist die kri tische Würdi gung di e ser bis he u te ver ges se nen Über set zung, die von ei nem der me ist ge bil de ten Ser ben des 19. und 20. Ja hr hun derts stammt.

Уни вер зи тет у Но вом Са ду Фи ло зоф ски фа кул тет Од сек за гер ма ни сти ку Др Зо ра на Ђин ђи ћа 2, 21000 Но ви Сад, Ср би ја mi li ca.pa su [email protected] s.ac .rs go [email protected] m

881

UDC 821.111(73)-14.09”19”

Др Со ња В. Ве се ли но вић

СЛИ КА МО ДЕР НЕ И СА ВРЕ МЕ НЕ АМЕ РИЧ КЕ ПО Е ЗИ ЈЕ У АН ТО ЛО ГИ ЈА МА НА СРП СКОМ ЈЕ ЗИ КУ*

У ра ду се ана ли зи ра ју ан то ло ги је мо дер не аме рич ке по е зи је об ја вљи ва не у пе ри о ду на кон Дру гог свет ског ра та и пред ста ва о овом пе сни штву ко ја се фор ми ра код до ма ће пу бли ке. Кључ ним мо мен ти ма ове ре цеп ци је мо гу се сма тра ти Ан то ло ги ја мо дер не аме рич ке по е зи је Ива на В. Ла ли ћа и Ан то ло ги ја аме рич ке по е зи је 1945–1994 Ср бе Ми тро ви ћа, али осим ових репрез ентaтивних ти по-ва ан то ло ги је, има мо и не ко ли ко про грам ских. Ан то ло гиј ски из бо-ри пре суд но су усме ри ли по то њу ре цеп ци ју по је ди нач них ау то ра у ча со пи си ма и за себ ним књи га ма, а уста но ви ле су и сво је вр сну пре во ди лач ку нор му и ти ме омо гу ћи ле и кре а тив ну ре цеп ци ју.

Кључ не ре чи: аме рич ка по е зи ја, ан то ло ги ја, из бор, пре вод, по е ти ка.

1. Ре цеп ци ја аме рич ке по е зи је у срп ској књи жев но сти из ра же ни ја је од пе де се тих го ди на XX ве ка, а на ро чи то у по след њој че твр ти ни, и на осно ву то га мо гли би се из ву ћи и из ве сни за кључ ци о мо ти ви ма за пре во ђе ње од-ре ђе них мо дер них и са вре ме них пе сни ка и о уло зи ко ју су они од и гра ли у по е тич ким пре ви ра њи ма у са вре ме ној срп ској по е зи ји. Ме ђу тим, на ша пред-ста ва о овој из у зет но обим ној и ра зно ли кој про дук ци ји и прин ци пи ма ње-ног вред но ва ња че сто је ве о ма упит на и за сно ва на на лич ним уви ди ма и кон так ти ма. Ан то ло ги је су на том пла ну од и гра ле зна чај ну уло гу, али су од ре ђе ни пе снич ки про јек ти код нас при хва ће ни не из уско књи жев них раз ло га, већ и дру штве но-по ли тич ких („про ле тер ски“ дух, ли бе ра ли зам, ан ти а ка де ми зам, ан ти ин те лек ту а ли зам). Ре цеп ци ја не ких са вре ме них аме-рич ких ау то ра ди ску та бил на је и у из вор ној кул ту ри, по себ но с об зи ром на ре ги о нал на пе снич ка оку пља ња и шко ле, пре до ча ва Мар џо ри Пер лоф (Per-loff) у свом ра ду Чи ја је Но ва аме рич ка по е зи ја? Са ста вља ње ан то ло ги ја

* Рад је на стао у окви ру про јек та број 178005 Ми ни стар ства про све те, на у ке и тех но-ло шког раз во ја.

884

де ве де се тих го ди на (Who se New Ame ri can Po e try? Ant ho lo gi zing in the Ni ne ti es). Она ука зу је на не пре ци зно од ре ђе ње пост мо дер не по е зи је и ње них спе ци-фич но сти, као и на не до вољ но осла ња ње на по е ти ку и те о ри ју књи жев но сти од ре ђе них кри ти ча ра и ан то ло ги ча ра при вред но ва њу по е зи је.

Пр ва ан то ло ги ја аме рич ке по е зи је на овим про сто ри ма, Аме рич ка лири ка, об ја вље на је у За гре бу вр ло ра но, 1952. го ди не, а при ре ди ли су је и пре ве ли Иван Слам ниг и Ан тун Шо љан. Пр ва ан то ло ги ја мо дер не аме рич ке по е зи је у Ср би ји по ја ви ла се 1972. го ди не, при ре дио ју је Иван В. Ла лић и пре вео са су пру гом Бран ком Ла лић. Ова ан то ло ги ја пред ста вља по ла зи ште и глав ну ре фе рен цу за да ље пре во ђе ње по е зи је аме рич ких пе сни ка, а по зна ча ју и срод ним ан то ло ги чар ским кри те ри ју ми ма, као што су оп штост и ре пре зен та тив ност, на њу се на до ве зу је Ан то ло ги ја аме рич ке по е зи је 1945–1994. Ср бе Ми тро ви ћа (1994). Оста ле ан то ло ги је ко ји ма ће мо се ба ви ти пре при па да ју про грам ском типу, ко ји пред ста вља ужи вре мен ски пе ри од или се огра ни ча ва на од ре ђе не шко ле или по е ти ке (уп. Kor te 2000: 15–17; ве се ли-но вић 2011: 601).

2. У пе ри о ду из ме ђу Слам ниг-Шо ља но ве и Ла ли ће ве ан то ло ги је, Дра го-слав Ан дрић при ре дио је и пре вео уже кон ци пи ра не ан то ло гиј ске пре гле де Из са вре ме не по е зи је аме рич ких цр на ца 1953. го ди не, и про ши ре но из да ње исте зби р ке под на сло вом Пе сме аме рич ких цр на ца (1964). Ова ан то ло ги ја још јед ном је про ши ре на и упот пу ње на ко мен та ри ма и ли ков ним ра до ви ма у из да њи ма 1971. и 2004, под на сло вом Оти сак ср ца у пра ши ни. Пр ва од ових књи га пред ста вља пе сни ке са по јед ном или две пе сме, осим кад је реч о Ленг сто ну Хју зу, ко ји пред ста вља кључ ну фи гу ру ан то ло ги је, док је укљу-чен и из бор из на род не по е зи је аме рич ких цр на ца. На жа лост, и да ле ко обим-ни ја књи га Оти сак ср ца у пра ши ни слич но је кон ци пи ра на, та ко да ве ћи ну пе сни ка ко ји су пот пу но не по зна ти до ма ћој пу бли ци пред ста вља са по две пе сме, док је Хјуз пред ста вљен са ско ро два де сет пе са ма, а још не ко ли ци на ау то ра, по пут Гвен до лин Брукс и Ами ри Ба ра ке, ма ло оп се жни је, са по шест, се дам пе са ма. Ова ква кон цеп ци ја не пру жа ни ти мо гућ ност упо зна ва ња са пред ста вље ним по е зи ја ма, а ни вред но ва ња, по себ но за то што је и пре вод при лич но ујед на чен и не пре до ча ва пе снич ке осо бе но сти. Ова ан то ло ги ја пред ста вља пре глед и мо же би ти ко ри сна за са гле да ва ње те мат ско-мо тив ске спе ци фич но сти афроаме рич ке по е зи је.

Ла ли ће ву Ан то ло ги ју мо дер не аме рич ке по е зи је отва ра Волт Вит ман, по што је Ла лић ње го во де ло сма трао пре лом ним за одва ја ње аме рич ке пое-зи је од сво јих ен гле ских по ла зи шта и уста но вља ва ње спе ци фич них аме ричких цр та, иа ко ве за са ен гле ском тра ди ци јом оста је ја ка. Он на по ми ње да „су ви ше ра ди кал но ин си сти ра ње на аме ри ка ни зму аме рич ке по е зи је мо же да до ве де до па ра док сал них ста но ви шта, са ко јих се чи ни да јед на по е зи ја мо же да на ста не – и ег зи сти ра – не за ви сно од тра ди ци је је зи ка ко јим је пи-

885

са на“ (ла лић 1972: 7). Упр кос овој по ма ло про бле ма тич ној тврд њи, Ла лић сма тра да је мо дер на аме рич ка по е зи ја у да том тре нут ку ау тох то на и ви тал-на. „Усме ра ва ње и об ли ко ва ње то га то ка ве за но је ве ли ким де лом за је дан на пор са мо де фи ни ци је, ко ји је до ми нант на те ма аме рич ке ли те ра ту ре“ (ла лић 1972: 7–8). Ла лић је сма трао да у пред го во ру тре ба скре ну ти па жњу на де ло Е. А. Поа, из у зет но при хва ће но ши ром Евро пе, иа ко у аме рич кој по е зи ји не ма ди рект них на след ни ка и у њу се вра ћа тек пре ко европ ског сим бо ли стич-ког на сле ђа, али као ис хо ди шта мо дер не аме рич ке по е зи је ви ди Вит ма на са ње го вим „от кри ћем аме рич ког је зи ка“, „по ве ре њем у су ге стив ну ле по ту не ис црп ног ре кви зи та ри ју ма за да тих пред ме та и чи ње ни ца“, „не кон вен цио-нал ним сло бод ним сти хом“ и „ак си о мат ски нео спор ним и уси ја но оду ше-вље ним ху ма ни змом“ (ла лић 1972: 12), и Еми ли Ди кин сон, а обо је је пре во-дио и ван овог из бо ра. Уоп ште узев, у овом пред го во ру, нај ин те ре сант ни је су оне ре че ни це ко је са из ве сном су здр жа но шћу ау тор из но си у за гра да ма. Ту се ви де ње го ви при лич но су бјек тив ни ста во ви за ко је мо же мо прет по ста-ви ти да ути чу на струк ту ру ан то ло ги је. Ла лић пи ше у есе ји стич кој фор ми, и ка да по ми ње не ке ау то ре, не на во ди из во ре или тач но ме сто ода кле ци ти ра. За то, ка да по во дом Ди кин со но ве на во ди ре чи Лу и са Ан тер ма је ра (Un ter meyer ), пе сни ка, пре во ди о ца и ан то ло ги ча ра (Mo dern Ame ri can Po e try, 1919, Mo dern Bri tish Po e try, 1920), за кљу чу је мо да је био упо знат са ње го вим ан то ло ги ја ма.1

Као кљу чан тре ну так за раз вој аме рич ке по е зи је Ла лић ис ти че по че так из ла же ња ча со пи са Po e try 1912. го ди не у Чи ка гу, у ко јем су об ја вљи ва ли В. Линдзи, Е. Л. Ма стерс, К. Санд берг, али и Па унд, Ели от, В. Сти венс. Тра га-ња за ау тен тич ним аме рич ким по е ти ка ма на пре ла зу ве ко ва из не дри ла су ге не ра ци ју раз ли чи тих пе сни ка, али „пе сни ка аме рич ког тла“, ме ђу ко ји ма су Е. А. Ро бин сон, Ма стерс, Р. Фрост, Санд берг и Линд си. Ла лић да је крат ке али је згро ви те и ко ри сне уви де у по е ти ку ових ау то ра, док с дру ге стра не скре ће па жњу на де лат ност Аме ри ка на ца у Евро пи, Па ун да и Ели о та. Као сто же ре мо дер не аме рич ке по е зи је Ла лић ви ди Сти вен са и В. К. Ви ли јам са, да ју ћи пред ност пр вом, у скла ду са сим бо ли стич ком ори јен та ци јом и ин те-лек ту а ли змом. И Ме ри ен Мур има за па же но ме сто у овом пред го во ру и Ла-лић је до во ди у ве зу са Ели о то вим на сле ђем, као и гру пу пе сни ка („не швил-ска гру па“, „бе гун ци“) на че лу са Џ. К. Рен со мом, ко јој су при па да ли и А. Тејт и Р. П. Во рен. Сви ови пе сни ци би ли су већ пред ста вље ни као око сни ца аме рич ке по е зи је пр ве по ло ви не про шлог ве ка у Хи сто ри ји књи жев но сти САД Мар ку са Кан ли фа (Cun lif fe), пре ве де ној 1959. и Исто ри ји књи жев но сти Сје ди ње них аме рич ких др жа ва Ро бер та Спи ле ра (Spil ler), пре ве де ној 1962.

1 На осно ву на шег ис тра жи ва ња ис по ста вља се да ци тат по ти че из Ан тер ма је ро ве бе-ле шке о Еми ли Ди кин сон у ан то ло ги ји Мо дер на аме рич ка по е зи ја. По во дом Ди кин со но ве, Ла лић на во ди и ре чи Ри чар да П. Блек му ра, јед ног од глав них пред став ни ка Но ве кри ти ке и про фе со ра са уни вер зи те та Прин стон. Ла лић по ле ми ше са ње го вим ста во ви ма, а ци ти ра из ње го вог есе ја о Е. Ди кин сон из 1937, ка сни је об ја вље ног у књи зи Lan gu a ge as Ge stu re, R. P. Blac kmur Har co urt, Bra ce and Com pany, 1952.

886

При ре ђи вач за тим пра ви осврт на ис так ну те фи гу ре на ред них пе снич ких ге не ра ци ја, пр о бле ма ти зу ју ћи од ре ђе не кри тич ке оце не и ре ги стру ју ћи ли-ни је кон ти ну и те та и над град ње у овој по е зи ји. За кљу чу је да су мла ђи пе сни-ци ко ји су пре вла да ли по ла ри за ци ју Ели от-Ви ли јамс, а отво ри ли се пре ма пе сни штву дру гих је зи ка и кул ту ра, мар ки ра ли но ве по е тич ке мо гућ но сти са вре ме не аме рич ке по е зи је. У овој ан то ло ги ји за сту пље но је пе де сет два пе сни ка, а ме ђу њи ма је да на ест пе сни ки ња, што је зна ча јан број, ако се при ре ђи вач и ни је зна чај ни је по за ба вио њи хо вим по е ти ка ма. Ла лић је остао за тво рен, мо жда и под ути ца јем Ели о та, пре ма сна жној тра ди ци ји пе сме у про зи у аме рич кој књи жев но сти.2

У ан то ло ги ји су за сту пље ни сле де ћи пе сни ци:3 Волт Вит мен, Еми ли Ди кин сон, Едвин Ар линг тон Ро бин сон (Ro bin son), Ед гар Ли Ма стерз (Ma-sters), Еми Ло у ел (Lo well), Ро берт Фрост (Frost), Карл Санд берг (Sand burg), Во чел Линд зи (Lind say), Ва лас Сти венс (Ste vens), Ви ли јем Кар лос Ви ли јемз (Wil li ams), Ели нор Вај ли (Wylie), Езра Па унд (Po und), Х. Д./Хил да Ду литл (H. D./Hil da Do o lit tle), Ме ри ен Мур (Mo o re), Ро бин зон Џе ферс (Jef fers), Т. С. Ели от (Eli ot), Џон Кроу Рен сом (Ran som), Кон рад Еј кен (Ai ken), Ед на Сен Вин сент Ми леј (Mil lay), Џон Пил Би шоп (Bis hop), Ар чи бад Ма клиш (Mac-le ish), Е. Е. Ка мингз (Cum mings), Харт Крејн (Cra ne), Ален Тејт (Ta te), Ри чард Ебе р харт (Eber hart), Ро берт Пен Во рен (War ren), Те о дор Рет ке (Ro et hke), Чарлс Ол сон (Ol son), Ели за бет Би шоп (Bis hop), Дел мор Шва рц (Schwartz), Карл Ша пи ро (Sha pi ro), Џон Бе ри мен (Be rryma n), Рен дал Џе рел (Jar rell), Ро берт Ло у ел (Lo well), Ро берт Дан кан (Dun can), Ха у ард Не ме ров (Ne me rov), Ри чард Вил бур (Wil bur), Бар ба ра Гест (Gu est), Де низ Ле вер тов (Le ver tov), Џејмс Ди ки (Dic key), Луј Симп сон (Simp son), Ро берт Кри ли (Cre e ley), Ален Гин зберг (Gin-sberg), Стен ли Мос (Moss), В. С. Мер вин (Mer win), Џемс Рајт (Wright), Ен Сек стон (Sex ton), Ро берт Пек (Pack), К. В. Трус дејл (Tru es da le), Сил ви ја Плат (Plath) и Чарлс Си мић. Из Ла ли ће ве пре пи ске са Чар лсом Си ми ћем, об ја вље-не у књи зи По глед пре ко оке а на (2007), мо же се ви де ти да је ан то ло ги ју ду го при пре мао и да је ру ко пис тре ба ло да бу де об ја вљен већ око 1970. го ди-не, као и да је имао на ме ру да на пра ви и ан то ло ги ју по сле рат не аме рич ке по е зи је. Та ко ђе, ан то ло ги ја је тре ба ло да се за вр ши ге не ра ци јом ис пред Си-ми ћа, али Ла лић, под стак нут и при ват ним ве за ма, од лу чу је да упра во овај пе сник срп ског по ре кла за тво ри ан то ло ги ју. То ком жи ве пре пи ске са Си ми ћем, Ла лић тра жи не ке са ве те кад је реч о пре во ди ма, али не екс пли цит но по во-дом из бо ра пе сни ка. Ка да му је Си мић ипак су ге ри сао не ке из ме не,4 он их

2 Уко ли ко по гле да мо из бор у ан то ло ги ји Gre at Ame ri can Pro se Po ems: From Poe to the Pre sent (ed. by Da vid Leh man, Scrib ner Po e try, New York, 2003), уо ча ва се да су ско ро сви ве ли ки аме рич ки пе сни ци пи са ли пе сме у про зи и да су оне за у зи ма ле ва жно ме сто у њи хо вом опу су.

3 Име на су ов де на ве де на пре ма Ла ли ће вој тран скрип ци ји. Уко ли ко по сто ји са вре-ме ни ја тран скрип ци ја, ко ри сти ће мо је на да ље.

4 „Што се ти че тво је ан то ло ги је имам сле де ће при мед бе: Еми Ло у ел, Ели нор Вај ли, Ед на Сен Вин сент Ми леј, Ха у ард Не ме ров, Бар ба ра Гест, Стен ли Мос, Ро берт Пек су ве о ма

887

ни је усво јио. С јед не стра не, ан то ло ги ја би има ла мно го ма ње пе сни ки ња да је Ла лић по слу шао Си ми ће ве са ве те. С дру ге стра не, чи ње ни ца да је по ло-ви на пе сни ка за ко је је Си мић сма трао да тре ба да уђу у Ла ли ће ву ан то ло-ги ју доц ни је оства ри ла зна чај ни је ка ри је ре, по ка зу је да су Си ми ће ви уви ди де ли мич но би ли и тач ни. Ко ји су пак би ли Ла ли ће ви раз ло зи да их не усво-ји, мо же мо са мо да слу ти мо на осно ву ње го вих ре чи из пи сма Си ми ћу 15. апри ла 1970: „Што се ти че тво јих ко мен та ра о мо јој ан то ло ги ји: уве рен сам да је још да ле ко од то га да ће би ти пер фект на (сви де ће ти се пре во ди, иа ко...), али мо гу да об ја сним за што сам увр стио не ке пе сни ке ко је ти не сма траш ва жним, vi ce ver se, за што сам за о би шао не ка од име на за ко је ти сма траш да су за и ста ва жна“ (ше а То вић ди ми Три је вић 2007: 60)

На ши ан то ло ги ча ри у оно вре ме рет ко су упу ћи ва ли на из во ре у свом ан то ло ги чар ском ра ду, као што ће то ка сни је чи ни ти Ср ба Ми тр о вић. Про-у ча ва ју ћи по зна ти је ан то ло ги је аме рич ке по е зи је, до шли смо до за кључ ка да је Ла лић у ве ли кој ме ри био ин спи ри сан Пен гви но вом књи гом аме рич ке по е зи је (The Pen guin Bo ok of Ame ri can Ver se, 1954), ко ју је при ре дио Џе фри Мур (Mo o re), по ми њан у Ла ли ће вом пред го во ру. Ла ли ћев из бор пра ти Му ров, с тим што су не ки ма ње зна чај ни пе сни ци ис кљу че ни, као што се при лич но осла ња и на ње гов пред го вор и зна чај ко ји је при дат пе сни ци ма од ре ђе ним бро јем пе са ма, са мо је из бор пе са ма пот пу но дру га чи ји. Ти ме и да је осо бен пе чат из бо ру при пре мље ном за пу бли ку ко ја се пр ви пут су сре ће са не ки ма од ових ау то ра. У по гле ду из бо ра пе сни ка у Ан то ло ги ји мо дер не аме рич ке по е зи је, зна ча јан Ла ли ћев при ре ђи вач ки про пуст пред ста вља од су ство пе-сни ка њу јор шке шко ле, Френ ка ОʼХа ре (O’Ha ra) и Џо на Еш бе ри ја (As hbery). Чи ни се да је Ла ли ћев по сту пак ути цао пре суд но на њи хо ву да љу ре цеп ци ју, од но сно ње но од су ство, упр кос за сту пље но сти у Ан то ло ги ји аме рич ке поези је 1945–1994 Ср бе Ми тро ви ћа.

Ла ли ће ва ан то ло ги ја јед на је од рет ких ко ја по крај пре ве де них на сло ва пе са ма на во ди и ори ги нал не на сло ве, што је основ на ин фор ма ци ја и пред-ста вља траг за да ља ис тра жи ва ња и пре во ђе ња. За па же но ме сто у Ан то логи ји мо дер не аме рич ке по е зи је има Во лас Сти венс, пе сник за ко га је Ла лић сма трао да има мно го то га да пру жи дру гим пе сни ци ма (ше а То вић ди ми-Три је вић 2007: 71), да се од ње га мо же учи ти. По пре во ди ма се ви ди да је Сти вен со ва по е ти ка Ла ли ћу бли ска, бу ду ћи да су мно го ус пе ли ји и на дах-ну ти ји од пре во да не ког на ра тив ног пе сни ка ко ји се слу жи сва ко днев ним је зи ком. Из бор из де ла Е. Па ун да је осо бен, али се у ње му пр ви пут укљу-чу ју по је ди на Пе ва ња. С об зи ром на то да је Пе ва ња из у зет но зах тев но

ми нор ни пе сни ци. С дру ге стра не, не до ста је: Ро берт Блај, Ге ри Снај дер, Гал веј Ки нел, Ке нет Печн, Вел дон Кис, Ви љем Ста форд. Ми слим да су ти пе сни ци ве о ма ва жни. Осе ћам да је пр ви део ан то ло ги је вр ло до бар. Што се ти че по сле рат ног пе ри о да не ма ствар но до брих ан то ло ги ја. Све су без из у зет ка вр ло при стра сне. И та ко кад се све узме у об зир, оба вио си из у зет ну ствар. Бил ће ти ре ћи ви ше о оста лим при мед ба ма ко је има мо“ (ше а То вић ди ми-Три је вић 2007: 58–59).

888

пре во ди ти, од лу ка ан то ло ги ча ра да их не за о би ђе, већ да их ста ви у пр ви план, упу ћу је на нео п ход ност ре цеп ци је кључ ног Па ун до вог де ла. Ла ли ћев из бор из Ели о то вог де ла об у хва та пе сме: The Bo ston Eve ning Tran script, Пу това ње му дра ца, Пе сма за Си ме у на, Ма ри на и Драј Сал веј џиз. Из бор пе са ма има лич ни пе чат и за ни мљив је у по ре ђе њу са из бо ри ма у дру гим ан то ло ги-ја ма ан глоаме рич ке по е зи је на срп ском је зи ку. За па же но ме сто у Ла ли ће вој ан то ло ги ји има и пе сник Џ. К. Рен сом, a он je је дан од пе сни ка-кри ти ча ра ко ји ма је Ла лић по све тио ви ше па жње мо жда нај пре због сим па ти ја пре ма де ло ва њу Но ве кри ти ке.

Ла лић је у пред го во ру ре зер ви сан пре ма ино ва ци ја ма и аван га рд ним по ступ ци ма Е. Е. Ка минг са, за то што сам ни је склон екс пе ри мен ту и слич-не ис ко ра ке ви ди као не мо ти ви са не. Од ре ђу ју ћи ње го ву и по е ти ку Хар та Креј на, Ла лић не кри тич ки пре у зи ма од ре ђе не по е тич ке тер ми не од Џе фри ја Му ра (аван гар да, ро ман ти чар ски) и њи хо ву че сто аи сто риј ску упо тре бу код аме рич ких кри ти ча ра не при ла го ђа ва до ма ћој пу бли ци, ко ја ове пој мо ве раз у ме ва у дру га чи јем кон тек сту. Аи сто риј ска и по не кад не пре ци зна упо-тре ба по е тич ких тер ми на и ка сни је је ка рак те ри стич на за на пи се о аме рич-кој књи жев но сти, по себ но ка да има мо у ви ду њен спе ци фи чан раз вој, у не ким тре ну ци ма за ви стан од европ ске књи жев но сти, а у дру гим крај ње убр зан и до ми нан тан.

Пе сни ци ко ји по том на до ла зе у Ан то ло ги ји мо дер не аме рич ке по е зи је на ла зе се и на по чет ку Ан то ло ги је аме рич ке по е зи је 1945–1994 Ср бе Ми тро-ви ћа, и не сум њи во су зна чај ни ау то ри, али та ко ђе има ју сла би ју ре цеп ци ју код нас. Чарлс Ол сон је био вр ло ути ца јан пе сник, а на до ве зу је се на по и гра-ва ње фор мом и је зи ком у јед ном де лу опу са В. К. Ви ли јам са, оном де лу ко ји је сла би је пред ста вљан у ан то ло ги ја ма и ко ји је био ма ње по же љан у афир-ма ци ји Ви ли јам са као ка нон ског пе сни ка. Као што мо же да се про чи та у књи зи По ет ско и је зич ко пи смо: објек тив но и над ре ал но (Po e try and Langu a ge Wri ting: Ob jec ti ve and Sur real) Деј ви да Ар нол да, „пре ма Р. Си ли ма ну, ʼкри тич ки еле мент опор ту ни змаʻ ко ји Ви ли јамс де ли са Г. Стајн, Л. Зу коф-ским, Ч. Ол со ном и Р. Кри ли јем би ло је ʼпо и сто ве ћи ва ње ме то да са са др жи-номʻ“ (ar nold 2007: 31). У том сми слу, по сто ји чи та ва по е тич ка ли ни ја од Ви ли јам са до са вре ме них пе сни ка. Но, Ла лић дру га чи је са гле да ва ову про-бле ма ти ку:

Ре ак ци ја на ели о тов ску по е ти ку из ра зи ла се ор га ни зо ва но у на-сто ја њи ма јед не гру пе мла ђих пе сни ка, оку пље них у јед ном тре нут ку око ча со пи са Black Mo un tain Re vi ew, чи ји је те о ре ти чар по стао је дан ста-ри ји пе сник ко ји се ја вио ка сно, Чарлс Ол сон. У Ол со но вој те о ри ји „про-јек то ва ног сти ха“, ко ја још увек уз бу ђу је не ке ду хо ве (јер је ре ла тив но ре цент на), не ма ни че га што ни је ан ти ци пи ра но у по е зи ји и по е ти ци Ви ли је ма Кар ло са Ви ли јем за (од но сно, пре ко ње, још код Па ун да); Ол сон го во ри о уво ђе њу „ки не тич ке енер ги је“ у по е зи ју – што прак тич но зна чи, упро шће но ре че но, да пи са ни стих тре ба да по стиг не гип кост, уда р ну сна гу и ста ка то ри там свој ствен го вор ном је зи ку. Око ове иде је, ко ја у

889

осно ви не до но си ни шта но во, спле те но је мно го те о рет ских за вр зла ма. По вр шин ски ути цај Ка минг зо вих гра фич ких до сет ки, схва ће них са свим озбиљ но, при кљу чу је се ова квој „над град њи“ Ви ли јем за. Пе снич ка прак-са по је ди на ца из Ол со но вог кру га ра зно вр сна је; код та лен то ва них и ин те ли гент них пе сни ка као што су Ро берт Кри ли и Ро берт Дан кан она се сво ди на та на на (че сто и та њу шна) ис тра жи ва ња не ких све сно ску-ча ва них вер бал них мо гућ но сти. Мо жда је у том кру гу нај за ни мљи ви ји пе сник Де низ Ле вер тов, ко ја има не што друк чи ју по ет ску ге не зу и ко ја се нај ди рект ни је осла ња на Ви ли јем зо ву прак су. Овој гру пи сро дан је је дан круг њу јор шких пе сни ка ме ђу ко ји ма је, чи ни нам се, Бар ба ра Гест нај и зра зи ти је про на шла се бе (ла лић 1972: 45–46).

Ла ли ћев по глед је кри тич ки и он це ни екс пе ри мент и аван гард на тра-га ња ка да, пре ма ње го вом ми шље њу, има ју по кри ће и уте ме ље ње, што по-ка зу ју и не ки за ни мљи ви из бо ри у ње го вој ан то ло ги ји. Као пе сник и кри-ти чар углав ном успе шно пре по зна је ства ра лач ке мо гућ но сти, чак и ка да му да та по е ти ка ни је бли ска, али и по е тич ку ску че ност или ма ни ри зам. С дру ге стра не, ова ква ста но ви шта пред ста вља ју ја сно огра ни че ње у ан то ло ги чар-ском и кри тич ком по ду хва ту.

Џон Бе ри ман, из у зет но зна чај на фи гу ра у аме рич кој по е зи ји дру ге по-ло ви не XX ве ка, у Ла ли ће вој ан то ло ги ји за сту пљен је са три пе сме, не баш ре пре зен та тив не. Нео бич но је што из бор ни је це ло ви ти ји и упе ча тљи ви ји, с об зи ром на то да су Иван В. Ла лић и Џон Бе ри ман би ли у кон так ту, а и Ла-лић у свом пред го во ру ис ти че да упра во Бе ри ман, Ло у ел и Ри чард Вил бер чи не кључ ну три ја ду по сле рат не аме рич ке по е зи је.5 Ро берт Ло у ел има за па-же но ме сто у Ла ли ће вој ан то ло ги ји, а он је је дан од пе сни ка ко ји су има ли и по вра тан уплив на ен гле ску по е зи ју. Ла лић га ис ти че као мо жда нај зна-чај ни јег по сле рат ног аме рич ког пе сни ка. Пе сни ки ње и пе сни ци ро ђе ни на-кон 1920. го ди не иза зва ли су не што ве ће ин те ре со ва ње на ше струч не пу-бли ке, пре во ђе ни су, али са мо рет ки ме ђу њи ма има ју књи гу на срп ском је зи ку. Нај пре во ђе ни ји су сва ка ко Ален Гин зберг, Сил ви ја Плат и Чарлс Си мић. Ла лић је вр ло за ни мљи во и ау тен тич но пре нео Гин збер го ве пе сме, на ро чи то ње гов иди ом и ди на ми ку. У свом пред го во ру, Ла лић пи ше о бит пе сни ци ма као о јед ној од не ко ли ци не пе снич ких гру па ко је рас ки да ју са тра ди ци јом и ка же: „Не мо ра мо се сло жи ти са они ма ко ји по е зи ју бит ни каʼ (Кор зо, Фер лин ге ти, Гин зберг, Ке ру ак...) па у шал но от пи су ју као из ми шљо-ти ну не дељ них ви со ко ти ра жних ма га зи на , али је ипак чи ње ни ца да је ме ђу њи ма Ален Гин зберг је ди ни ус пео да озбиљ ни је пре ра сте гра ни це гнев ног ди ле тан ти зма. Гин зберг на ста вља тра ди ци ју аме рич ких по пу лар них пе сни ка,

5 По во дом пе сни ко ве смр ти, Ла лић је на пи сао пе сму Пи смо Џо ну Бе ри ме ну на вест о ње го вој смр ти, ко ја је об ја вље на у Књи жев ним но ви на ма 1972, а по том у зби р ци Сметње на ве за ма, 1975. У бе ле шци о пе сни ку у Ан то ло ги ји аме рич ке по е зи је 1945–1994, Ср ба Ми тро вић пи ше о то ме ка ко је Бе ри ман са сво је стра не Ла ли ћу по све тио јед ну од сво јих Пе са ма сно ва (ми Тро вић 1994: 259).

890

ли ни ју на ко јој ће мо на ћи и Вит ма на, Линд зи ја и Санд бер га, на на чин ко ји – ка да ни је сра чу нат да са мо скан да ли зу је или оп се ња ва – мо же да бу де пе-снич ки уве р љив; по не кад успе шно ме ша Вит ме на са Апо ли не ром“ (ла лић 1972: 46). На жа лост, Ла лић не да је ни ка кве из во ре, ни ти на зна ча ва да ли је то тврд ња не ко га у аме рич кој или у на шој књи жев ној сре ди ни. Да ту ре че-ни цу про на шли смо у ана ли тич ком и ду хо ви том пред го во ру До нал да Хо ла пр вом из да њу ње го ве ан то ло ги је Са вре ме на аме рич ка по е зи ја (Con tem po rary Ame ri can Po e try, 1962). Хол ина че пра ви вр ло ја сан (по соп стве ном при зна њу из уво да ка сни јег из да ња, и пре ви ше уре дан) пре глед су вре ме не аме рич ке по е зи је и са гле да ва по е зи ју по чев од пе де се тих го ди на као ре ак ци ју на ор-то док сност или пра во вер ност ко ја је ду го вла да ла аме рич ком по е зи јом (hall 1988: 25–38).

Ла ли ћев из бор из де ла С. Плат при лич но је за ни мљив: Ко лос (The Co los-sus), Цр ни га вран у ки шном вре ме ну (Black Ro ok in a Rainy We at her), и Бездет на же на (Chil dless Wo man), иза бра не су пе сме раз ли чи то за сно ва не сли ков но сти, али пре во ди не пре но се убе дљи во ка рак те ри сти чан тон Пла-то ве и раз го вор ни, ис по вед ни из раз. Ан то ло ги ју за тва ра Чарлс Си мић, што је ве ро ват но ин спи ри са но и ванк њи жев ним чи ни о ци ма, бу ду ћи да она на-ста је у вре ме жи ве пре пи ске Ла ли ћа и Си ми ћа.

3. У пе ри о ду из ме ђу об ја вљи ва ња Ла ли ће ве и Ми тро ви ће ве ан то ло ги-је, по ја ви ло се не ко ли ко уже кон ци пи ра них из бо ра. Ве зу је мо их за пе сни ке и пре во ди о це ко ји су се дам де се тих и осам де се тих пре во ди ли аме рич ку по е зи ју, пре све га ону ан дер гра унд, и об ја вљи ва ли у ча со пи си ма: Во ји сла ва Де спо то ва, Вла ди ми ра Ко пиц ла и Вла ди сла ва Бај ца. Нај зна чај ни ји ме ђу њи ма је пре глед Трип – во дич кроз са вре ме ну аме рич ку по е зи ју Бај ца и Ко пиц ла из 1983. го ди не. Ау то ри ука зу ју на то да њи хов пре глед не ма ам би ци ју ан то-ло гиј ског пред ста вља ња и вред но ва ња јер та квих књи га већ има, те се за хва-љу ју ћи њи ма мо же ићи у дру га чи јем прав цу. Књи га об у хва та ау то ре по чев од оних ро ђе них на пре ла зу из дру ге у тре ћу де це ни ју XX ве ка до нај мла ђих, ко ји још ни су ни об ја ви ли пр ве зби р ке. С јед не стра не, об ја шња ва ју при ре-ђи ва чи, ту су не за о би ла зни пред став ни ци бит по кре та, Блек Ма ун ти на, њу јор шке шко ле, али с дру ге, ту су и „пред став ни ци аме рич ких ва ри јан ти по ет ског ака де ми зма, ак ти вист ки ње фе ми ни стич ке пе снич ке ма ши не ри је, по бор ни ци етич ких по е ти ка, рок-по е зи је“ (Ба јац – ко пицл 1983: 11–12). Ши ро ка пу бли ка у Аме ри ци пра ти ову пост мо дер ни стич ку ра зно вр сност, укљу чен је из у зе тан број из да ва ча, ча со пи са, и све те број ке не са мер љи ве су пред ста ви о на ци о нал ној књи жев но сти и про дук ци ји ко ју не ко раз ви ја у окви ру кул ту ре „ма лог је зи ка“.

Ау то ри за сту пље ни у Три пу је су (тран скрип ци ја при ре ђи ва ча): Ло ренс Фер лин ге ти (Fer ling het ti), Чарлс Бу ков ски (Bu kow ski), Ха у ард Не ме ров, Џек Ке ру ак (Ke ro u ac), Ален Ду ген (Du gan), Де низ Ле вер тов, Ке нет Кох (Koch), Ро берт Блај (Bly), А. Гин зберг, Р. Кри ли, Френк О’Ха ра, Џон Еш бе ри, Ви ли-јем Стен ли Мер вин, Џејмс Рајт, Гре го ри Кор со (Cor so), Ге ри Снај дер (Snyder),

891

Џе ром Ро тен берг (Rot hen berg), Хер берт Скот (Scott), Мајкл Мек-Клур (McClu re), Сил ви ја Плат, Ри чард Бро ти ген (Bra u ti gan), Етриџ Најт (Knight), Пи тер Ор лов ски (Or lovsky), Има му Ами ри Ба ра ка (Ba ra ka, Le Roi Jo nes), Ен Волд мен (Wald man) и Тед Бе ри ген (Ber ri gan), Верн Рат се ла (Rut sa la), Со ња Сан чес (San chez), Марк Стренд (Strand), Вик тор Кон то ски (Con to ski), Да јан Ва ко ски (Wa ko ski), Чарлс Си мић, Стивн Дан (Dunn), Фи лип Деј си (Da cey), Мајкл Де нис Бра у ни (Brow ne), Џејмс Велч (Welch), Боб Ди лен (Dylan), Ро берт Хас (Hass), Џе ралд Ло клин (Loc klin), Ал та (Al ta), Лин да Грег (Gregg), Ери ка Џонг (Jong), Рон Пе џет (Pad gett), Аи (Ai), Ке ри Во тер мен (Wa ter man), Лу из Глик (Glück), Су зан Гри фин (Grif fin), Ни ки Ђо ва ни (Gi o van ni), Џејмс Тејт (Ta te), Ај ра Се доф (Sa doff), Лин да Кинг (King), Ен тлер (En tler), Пе ти Смит (Smith), Деј вид Ко уп (Co pe), Вол тер Фор дем (Ford ham), Том Сво рц (Swa rtz), Мајкл Скол ник (Schol nick) и Рон Ро дри гес (Ro dri gu ez).

По ред не ких уве ли ко афир ми са них пе сни ка њу јор шке и Блек Ма ун тин шко ле пре о вла ђу ју пе сни ци бит по кре та, ан дер гра унд ау то ри, а има и кант-ауто ра, му зи ча ра по пут Ди ла на и Пе ти Смит. Укљу че ни су го то во сви мла ди и не а фир ми са ни пе сни ци ко је је Гин зберг увр стио у свој ми ни из бор у окви-ру пу бли ка ци је New Di rec ti ons 37. Аn In ter na ti o nal Ant ho logy of Pro se and Po e try (1978): Ен тлер, Ко уп, Фор дам, Сво рц, Скол ник и Ро дри гес, исте пе сме су пре ве де не. За је дан пре глед то је пре ви ше не а фир ми са них пе сни ка слич-ног усме ре ња, по себ но ка да се схва ти да је то си гур но је ди на пу бли ка ци ја у ко јој су при ре ђи ва чи чи та ли ове ау то ре, што се ко си са кри те ри ју ми ма се лек ци је при ме ње ним на дру гим, афир ми са ним ау то ри ма. Уоп ште узев, је дан број за сту пље них ау то ра у Три пу остао је нео ства рен или је реч о осред њим пе сни ци ма, с дру ге стра не, не до ста ју мно ги ис так ну ти ау то ри, а пре све га ау тор ке. Ори јен та ци ја овог из бо ра у скла ду је са по е тич ким стре мље њи ма књи жев не ге не ра ци је код нас ко јој при па да ју и при ре ђи ва чи. Ипак, упа да у очи да је из бор из пе сни штва го то во сва ког бит ни ка обим ни ји не го из бор пе са ма Р. Кри ли ја, Џ. Еш бе ри ја или пак В. С. Мер ви на. У том сми слу и је сте реч пре о пре гле ду, во ди чу, па но ра ми, не го о ан то ло ги ји са до след ним кри те ри ју ми ма и од ре ђе ном струк ту ром.6

4. aнТологија аме рич ке по е зи је 1945–1994. Ср бе Ми тро ви ћа по ја ви ла се 1994. го ди не, у из да њу но во сад ских Све то ва. Она за о кру жу је Ми тро ви ће ве на по ре да упо зна до ма ћу пу бли ку са ан глоаме рич ким пе снич ким ства ра њем

6 У овом пе ри о ду за ни мљи ве су и пу бли ка ци је Fuck You: из по е зи је аме рич ког ан дергра ун да (Но ви Сад, 1985), ко ју је при ре дио Де спо тов, а ко ја је има ла не ко ли ко на кнад них про ши ре них из да ња (више у: Веселиновић 2017). Од 1990. до 1991. из ла зио је ма га зин за аме-рич ку кул ту ру Hey Joe!, чи ји је глав ни уред ник био Де спо тов. 1991. об ја вље на је и Be at po ezi ja, ко ју је при ре дио та ко ђе Де спо тов, а 1995. књи га Бит ан ђе ли, ко ју је при ре дио и пре вео Де јан Мар ко вић. Ре цеп ци ја бит по е зи је кул ту ро ло шки је фе но мен, по ве зан са мно гим со цио-ло шким и по ли тич ким фак то ри ма, па су и ове пу бли ка ци је че сто ин те ре сант ни је за про у ча-ва ње ду ха вре ме на, не го за ана ли зу пре во да или вр хун ске по е зи је.

892

на кон Дру гог свет ског ра та. На пре во ди ма су, осим Ми тро ви ћа, ра ди ли или сво је пре во де при ло жи ли: Да вид Ал ба ха ри, Вла ди мир Ба јац, Сло бо дан Бла-го је вић, Зо ран Вра го лов, Хам ди ја Де ми ро вић, Во ји слав Де спо тов, Ми лан Ђор ђе вић, Љи ља на Ђур ђић, Ду брав ка Ђу рић, Ма ри ја Кне же вић, Вла ди мир Ко пицл, Иван В. Ла лић, Ра ша Ли ва да, То ми слав Ми шић, Алек сан дар Неј-ге ба у ер, Ду брав ка По по вић-Ср да но вић, Ду ши ца По тић, Ра ша Се ку ло вић и Но ви ца Та дић, сви они ко ји су се у пе ри о ду пре и по сле Ла ли ће ве ан то ло ги-је ба ви ли пре во ђе њем мо дер не аме рич ке по е зи је. У ан то ло ги ји је за сту пље-но ше зде сет се дам пе сни ка: Лу ис Зу ков ски (Zu kofsky), Те о дор Рет ке, Чарлс Ол сон, Ели за бет Би шоп, Ро берт Хеј ден (Hayden), Дел мор Шва рц, Џон Бе-ри мен, Ран дал Џа рел, Деј вид Иг не тов (Ig na tow), Ро берт Ло вел, Гвен до лин Брукс (Bro oks), Ро берт Дан кан, Ло ренс Фер лин ге ти, Чарлс Бу ков ски, Ри чард Вил бер, Алан Ду ген, Џејмс Ди ки, Де низ Ле вер тов, Лу ис Симп сон, Ро берт Блај, До налд Џа стис (Ju sti ce), Ка ро лин Кај зер (Ki zer), Френк ОʼХа ра, Деј вид Ва го нер (Wa go ner), Ро берт Кри ли, Ален Гин зберг, Џемс Ме рил (Mer rill), А. Р. Емонс (Am mons), В. С. Мер вин, Џон Еш бе ри, Џемс Рајт, Гол веј Ки нел (Kin nell), Ен Сек стон, Адри јен Рич (Rich), Гре го ри Кор зо, Га ри Снај дер, Де рек Вол кот (Wal cott), Џе ром Ро тен берг, Сил ви ја Плат, Деј вид Ен тин (An-tin), Има му Ами ри Ба ра ка, Тед Бе ри ген, Марк Стренд, Вен дел Бе ри (Be rry, 1934), Чарлс Рајт (Wright), Лу си ла Клиф тон (Clif ton), Да ја на Ва ко ски, Чарлс Си мић, Мајкл Хар пер (Har per), Реј монд Кар вер (Car ver), Ро берт Пин ски (Pinsky), Џејмс Велч, Ро берт Хас, Лу и за Глик, Џемс Тејт, Мајкл Пал мер (Pal mer), Ал берт Голд барт (Gold barth), Деј вид Сент Џон (St. John), Чарлс Берн стин (Bern stein), Едвард Хирш (Hirsch), Џо ри Гре јем (Gra ham), Ели за-бет Спа јрс (Spi res), Гјер труд Шна кен берг (Schnac ken berg), Ро за на Во рен (War ren), Ти ли ас Мос (Moss), Мо ли Те нен ба ум (Te nen ba um) и Џен ди Ри тер (Re i ter).

Ми тро ви ћев из бор ве о ма је бо гат, иа ко он у на по ме ни пи ше ка ко му је жао што књи га ни је дво стру ко де бља. У од но су на Ла ли ће ву ан то ло ги ју, али и на аме рич ке ан то ло ги је из пе де се тих и ше зде се тих го ди на, мо же се уо чи-ти да ле ко ве ћи број афро-аме рич ких пе сни ка, чи је ства ра ла штво кра јем ше зде се тих го ди на по ста је ви дљи ви је и оном дру гом де лу књи жев не јав-но сти. Ми тро ви ћев из бор са др жи се дам на ест пе сни ки ња, што мо жда у по-ре ђе њу са укуп ним бро јем и ни је мно го, али ни је бе зна чај но што се на са мом кра ју ан то ло ги је на ла зи низ од се дам пе сни ки ња. Осим кључ них ан то ло ги ја и пре гле да за ре цеп ци ју аме рич ке по е зи је на овим про сто ри ма, на ко је се по зи ва у по го во ру, Ми тро вић да је и пре глед зна чај них аме рич ких ан то ло-ги ја и сту ди ја о по је ди ним пе сни ци ма и по кре ти ма. Он ука зу је на то да по сле II свет ског ра та на аме рич кој пе снич кој сце ни ства ра ју исто вре ме но ста ри ји пе сни ци, за тим ге не ра ци ја не по сред но пре ра та афир ми са них ау то ра, ко ји ће ка сни је из вр ши ти по е тич ке за о кре те, али и нај мла ђе ге не ра ци је. Ови мла ђи од ба цу ју ду го до ми ни ра ју ћу мо дер ни стич ко-сим бо ли стич ку по е зи ју и вра ћа ју се Вит ма ну и Ви ли јам су, ко јег су ау то ри те ти Но ве кри ти ке ви де-ли као не до ра слог, дру го ра зред ног пе сни ка. Ме ђу тим, са да су Ви ли јам со ве

893

аван гард не иде је о ау тен тич но сти је зи ка и „уни вер зал но сти ло кал ног“ по-ста ле из у зет но ути цај не. Пе сни ци се гру пи шу око од ре ђе них цен та ра или иде ја, па има мо Сан Фран ци ско ре не сан су, бит ни ке и Блек Ма ун тин ко леџ. Не ви ђен и не по но вљен ути цај овог ли бе рал ног обра зов ног цен тра ста вља се на по ре до са анар хи стич ким те жња ма бит ни ка, ко ји су би ли про тив сва-ког ау то ри те та. Ми тро вић пак суп тил но ука зу је на то да су по ла зне иде је Чар лса Ол со на, ко ји је на чи нио те о риј ски ма ни фест Блек Ма ун тин шко ле, нео ри ги нал не, из ве де не пре све га из Па ун до вог вор ти ци зма. Ми тро вић ис ти че и уло гу по ме ну те Хо ло ве про грам ске ан то ло ги је Са вре ме на аме ричка по е зи ја за про мо ци ју ових шко ла.

Ука зу је се и на тзв. је зич ку по е зи ју, по крет ко ји је до био на зив по аван-гард ном ча со пи су L=A=N=G=U=A=G=E, чи јих су три на ест бро је ва од 1978. до 1981. об ја вљи ва ли Чарлс Берн стин и Брус Ен др јус. Као што Ми тро вић об ја шња ва, ови пе сни ци „сма тра ју да ја ство пе сни ка ни је основ ни прин цип ко ји ор га ни зу је пи са ње, већ сма тра ју да је зик ства ра ис ку ство, да је зик ни је про зи ран ме диј ко ји упу ћу је на ре ал ност из ван је зи ка“ (ми Тро вић 1994: 251). Фе ми ни стич ка по е зи ја у Аме ри ци из у зет но је ја ка и ор га ни зо ва на, док се као по себ на стру ја из два ја геј по е зи ја. Ми тро вић ука зу је на ра зно вр сну сце-ну са мно штвом из да ва ча, ча со пи са, на сту па, ре ги о нал них шко ла, а на гла ша-ва и зна чај кур се ва кре а тив ног пи са ња на уни вер зи те ти ма. Нај за ни мљи ви ју стру ју са вре ме не аме рич ке по е зи је пре ма ње го вом ми шље њу чи не Еш бе ри, Ен тин, Тејт, Гли ко ва, Хар пер, а од ли ку је је „ана ли тич ност пе снич ког го во-ра [која] до во ди у сум њу и оно о че му пе ва, па и са мо сво је би ће, по ме ре не струк ту ре из ла га ња, сук це сив ност пе снич ких сли ка и сми сао из ло же ног“ (ми Тро вић 1994: 253).

Ан то ло ги ју отва ра Лу ис Зу ков ски као ау тор чи ји је објек ти ви зам и фор ма ли зам усме рио блек ма ун ти нов це, а доц ни је и пе сни ке је зич ке по е зи је, а ко ји ни је увр штен у на ше ра ни је ан то ло ги је. Чарлс Ол сон је пред ста вљен од лом ци ма из Мак си му со вих пе во ва, у пре во ду Ду брав ке По по вић Ср да но-вић, чи ме је чи та ла штво за ин те ре со ва но за ши ри кон текст ње го вог епа. Упра-во на тај на чин мо же се ви де ти и да је Ол сон био мно го ори ги нал ни ји као пе сник не го као те о ре ти чар, што су су ге ри са ли и Ла лић и Ми тро вић, а то убе дљи во пре до ча ва и Д. По по вић Ср да но вић у сво јим доц ни јим ра до ви ма (Бу ра спо ред них ства ри, 2007), ука зу ју ћи на ши ро ку за сно ва ност Ол со но вог епа, на ње го во ту ма че ње исто ри је, по ли са, европ ске кул ту ре. Пе сник ко ји је та ко ђе за сту пљен од лом ци ма из ши ре кон тек сту ал не це ли не је сте Џон Бе-ри ман, чи је је пе сме из књи ге Пе сме сно ва пре вео Ср ба Ми тро вић са Ми ла-ном Ђор ђе ви ћем. На тај је на чин ов де пред ста вљен по е зи јом из сво је на ји но-ва тив ни је, нај о ри ги нал ни је зби р ке, ма да су пре во ди о ци би ли огра ни че ни на не ке јед но став ни је пе сме, бу ду ће да је ова по е зи ја зах тев на и за аме рич ког чи та о ца услед из ло мље не, ало гич не ре че ни це и зах тев не асо ци ја тив но сти. Бе ри ман је код Ми тро ви ћа пред ста вљен мно го ре пре зен та тив ни је не го код Ла ли ћа. За па же ни ји је и из бор из Ло у е ло ве по е зи је. Пе сме су ши ро ко те мат-ски по ста вље не, има и не пре ци зно сти у Ми тро ви ће вим пре во ди ма, али је

зна чај но што је кроз њих пред ста вље на Ло у е ло ва нај у ти цај ни ја зби р ка Ски це из жи во та (Li fe Stu di es, 1959).

Убе дљи во је пред ста вље на Гвен до лин Брукс, као афро а ме рич ка пе сни-ки ња упе ча тљи вог је зи ка, да ле ког од сва ке пре чи шће но сти и уз ви ше но сти, кон цен три са на на те ме од су штин ског зна ча ја за ег зи стен ци ју и еман ци па-ци ју Афро а ме ри ка на ца. Ин си сти ра ње на овим те ма ма не ће би ти то ли ко при мет но код ка сни јих пе сни ки ња и пе сни ка, али ће спе ци фи чан го вор ни је зик оста ти као бит на ка рак те ри сти ка афро а ме рич ке по е зи је. По ред Ро бер та Дан ка на, при сут ног у Ла ли ће вој ан то ло ги ји, али ов де ши ре за сту пље ног, у Ан то ло ги ји Ср бе Ми тро ви ћа по ја вљу ју се и Ло ренс Фер лин ге ти, пе сник Сан Фран ци ско ре не сан се и бит по кре та, и Чарлс Бу ков ски, ко је Ла лић ни је укљу чио у свој из бор. У од но су на про стор ко ји јој је пру жен у Ла ли ће вој Ан то ло ги ји мо дер не аме рич ке по е зи је, Де низ Ле вер тов је ши ре за сту пље на, са се дам пе са ма ко је је пре вео Ми тро вић, осим Пе то днев не ки ше пре у зе те од Ла ли ћа. У овом из бо ру за сту пље но је знат но ви ше пе са ма ко је те ма ти зу ју жен ску при ро ду и пу те ност, та ко да се сти че упе ча тљи ви ја сли ка о ње ном ства ра ла штву и ино ва ци ја ма, ве ро ват но за хва љу ју ћи вр ло жи вој ре цеп ци-ји пе сни ки ње у пе ри о ду из ме ђу две ан то ло ги је. По е зи ји Френ ка ОʼХа ре та ко ђе се да је до ста про сто ра у из бо ру, као и у по го во ру. Њу јор шку шко лу, да кле, Ла лић ни је пред ста вио по е зи јом ОʼХа ре и Еш бе ри ја, ње них нај у ти-цај ни јих пред став ни ка, не го од пе сни ка из ове шко ле у ње го вој ан то ло ги ји на ла зи мо тек Бар ба ру Гест. Ов де су за сту пље не ОʼХа ри не пе сме ко ји ма се че сто пред ста вља у ан то ло ги ја ма, а пре ве ли су их раз ли чи ти пре во ди о ци. Код пе сни ка ком плек сног из ра за као што је ОʼХа рин нај пре се осе ти пре-во ди лач ка не до ра слост Ми ла на Ђор ђе ви ћа. Кад је реч о Ро бер ту Кри ли ју, ње го ва по зи ци ја у Ан то ло ги ји аме рич ке по е зи је 1945–1994 је сте ме ђу ис так-ну тим пе сни ци ма, јер је пред ста вљен са се дам кра ћих пе са ма. Ме ђу тим, ни је се по сти гао не ки ве ли ки на пре дак у од но су на Ла ли ће ву Ан то ло ги ју у пре во ди ма ње го вих пе са ма, пу ним елип тич но сти и ало гич но сти.

Ми тро вић пра ви ве ли ку раз ли ку у вред но ва њу Гин збе р га, јер он за у-зи ма че тр на ест стра на ан то ло ги је, што је знат но ви ше од би ло ко јег дру гог пе сни ка. С јед не стра не, то мо же би ти оправ да но ду жи ном пе сме, обим ном ре цеп ци јом и ути ца јем у срп ској књи жев но сти, али оста је про бле ма ти чан фак тор вред но ва ња, јер се ни ка ко не мо же при хва ти ти да је он нај зна чај ни ји пе сник у овој књи зи. Из бор из по е зи је В. С. Мер ви на ни је мно го мо дер ни зо-ван у од но су на Ла ли ћев. Он је пре све га са жет, са др жи че ти ри кра ће пе сме, а ве ћи на зву чи го то во про зно и бле ду ња во, а упра во је од су ством ин тер пунк-ци је Мер вин же лео да из бег не ис кли зну ће ка про зном из ра зу. С об зи ром на то да су Ал ба ха ри и Ли ва да већ 1979. го ди не об ја ви ли књи гу пре во да Мер-ви но ве по е зи је, нео бич но је што Ми тро вић ода тле ни је иза брао ипак не што за ни мљи ви је и ус пе ли је. Мер ви на сле ди Џон Еш бе ри, за сту пљен са пет пе-са ма. У бе ле шци о ње му, Ми тро вић пи ше ка ко је Еш бе ри „па ра диг ма ти чан за са вре ме ни књи жев ни тре ну так као пе сник пост мо дер не. Ка ко сам ка же, он ко ри сти ре чи на на чин ка ко ап стракт ни сли ка ри ко ри сте бо ју, не ра ди

894

њи хо вог зву ка као ре ци мо има жи сти, већ ко ри сти зна че ња као осло бо ђе ну енер ги ју ра ди по сти за ња ап стракт ни јег, пот пу ни јег ре а ли зма. У сва ком слу-ча ју Еш бе ри је на ста вљач Сти вен со ве ли ни је у аме рич кој по е зи ји, а осе ћа се и сна жан ути цај ка сни јег Оде но вог пе ва ња“ (ми Тро вић 1994: 268).

Ен Сек стон и Адри јен Рич има ју све де не из бо ре у Ан то ло ги ји аме рич ке по е зи је 1945–1994, а ве ћи ну пе са ма пре ве ла је Д. По по вић Ср да но вић. За ова-ко крат ке из бо ре мо ра ле би се узе ти ствар но ка рак те ри стич не и упе ча тљи ве пе сме, јер се чи та лац тек упо зна је с овим пе сни ки ња ма и ва жно је уо чи ти њи хо ву раз ли ку. Ов де ода бра не пе сме Сек сто но ве је су по зна те, али су мо гле би ти и упе ча тљи ви је, по пут оних ко ји ма ју је у свом из бо ру Са вре ме на америч ка по е зи ја (1990) пред ста вио Ма рио Су шко. Не по сред ност ис по ве сти код ових пе сни ки ња, ди рек тан тон, ре то рич ност, је су еле мен ти ко ји су се нај пре ре флек то ва ли у пе сни штву срп ских пе сни ки ња, по пут, ре ци мо, Рад ми ле Ла зић. По е зи ја Ен Сек стон пре во ђе на је тек спо ра дич но, али је вр ло зна чај-на за упо зна ва ње са ње ним де лом сту ди ја Не у мо љи ва сме лост ис по ве сти: по е зи ја Ен Сек стон Ду брав ке По по вић Ср да но вић. Ова кве обим ни је ин фор-ма тив не сту ди је, са упу ћи ва њем на стра ну ли те ра ту ру, у ко ји ма ау тор да је пре глед ства ра ла штва ау тор ке или ау то ра, нај ко ри сни ји су вид по сред ни штва кад је реч о пре во ђе њу по е зи је, и отва ра ју про стор за бо љу и те мељ ни ју ре цеп ци ју. Адри јен Рич тек је не што ви ше пре во ђе на од Ен Сек стон, али се она вр ло че сто по ми ње у тек сто ви ма фе ми ни стич ки ори јен ти са них кри ти-чар ки. А. Рич је ан га жо ва ни ја пе сникиња од Е. Сек стон и њен се по е тич ки раз вој пра ти па ра лел но са раз во јем ње них по ли тич ких и фе ми ни стич ких ста-во ва. Као што Д. По по вић Ср да но вић пи ше у сво јој сту ди ји Во ља за про ме ном: по ет ски пут Адри јен Рич: „Ње но де ло пред ста вља ам блем пу та ко јим се аме-рич ка жен ска по е зи ја кре ће од Дру гог свет ског ра та па све до на ших да на“ (по по вић ср да но вић 2007: 283).

Чи ње ни ца да је Де рек Вол кот 1992. го ди не до био Но бе ло ву на гра ду за књи жев ност ни је пре суд ни је ути ца ла на ње го во ме сто у овом из бо ру, али ни на ре цеп ци ју у ши рем сми слу. Сил ви ја Плат има за па же но ме сто у Ми тро-ви ће вој ан то ло ги ји, са пет пе са ма у пре во ду Љи ља не Ђур ђић.7 По след ња тре ћи на из бо ра у Ан то ло ги ји аме рич ке по е зи је 1945–1994 по све ће на је пе сни-ци ма ко ји у тре нут ку об ја вљи ва ња књи ге има ју ма ње од се дам де сет го ди на, пре те жно жи вим ау то ри ма. По е тич ки ра спон за и ста је бо гат, а пе сни ци су пред ста вље ни кра ћим из бо ри ма. Не ко ли ци на ме ђу са вре ме ним пе сни ци ма у Ми тро ви ће вој Ан то ло ги ји има ла је при мет ну ре цеп ци ју у ча со пи си ма, а не ки и за себ не пу бли ка ци је, на осно ву ко јих је при ре ђи вач мо гао са гле да ти и њи хо во ме сто у из бо ру. То су Ч. Рајт, Ч. Си мић, Р. Кар вер, Р. Хас, Л. Глик, Џ. Тејт, М. Пал мер и Ч. Берн стин. Ко ли ко год да је вред но ва ње са вре ме не по е зи је зах те ван за да так, он је Ми тро ви ћу био олак шан прет ход ном ре цеп-ци јом и пре во ди ма. Ипак, низ пе сни ки ња на кра ју ан то ло ги је ни до да нас ни је по стао по зна ти ји до ма ћој пу бли ци. С об зи ром на ве ли ку вре мен ску

7 Де таљ ни је o ре цеп ци ји С. Плат у: ве се ли но вић 2013.

895

896

раз ли ку из ме ђу Ла ли ће ве и Ми тро ви ће ве ан то ло ги је, али и на низ уже кон-ци пи ра них ан то ло гиј ских из бо ра у ме ђу вре ме ну, мо же се ре ћи да је Ми тро-ви ће ва ан то ло ги ја има ла за да так да са бе ре и про чи сти ис ку ства од го то во два де сет го ди на, као и да са гле да ко ли ко се сли ка аме рич ке по е зи је пр ве по ло ви не XX из ме ни ла у од но су на ону ко ју је Ла лић по ну дио. Ми тро вић је све стан то га да са вре ме на аме рич ка по е зи ја до но си не што ква ли та тив но но во у од но су на по е зи ју ко ја се пи ше у Евро пи, а на ро чи то у Ср би ји, но оста је опре зан у од ре ђи ва њу тих ино ва ци ја. Уо ча ва да то ли ко то га про ди ре у до мен по ет ског из ра жа ва ња, те да је и те о ри ја – не ис кљу чи во књи жев на, па чак не ни до ми нант но – од и гра ла кључ ну уло гу у по е тич ким пре о бра жа-ји ма ове књи жев но сти са про ду же ним мо дер ни змом и од го ђе ном аван гар-дом, ма ко ли ко ово по след ње зву ча ло па ра док сал но.

5. Ни на Жи ван че вић об ја ви ла је Ан то ло ги ју аме рич ке по е зи је, с под на-сло вом Но ви гла со ви, 1997. го ди не у из да њу вр шач ког КОВ-а. Као не ко ко је жи вео у Аме ри ци и чи ја по е зи ја је за сту пље на у ан то ло ги ја ма срп ске, од но-сно ис точ но е вроп ске по е зи је у САД, она се вр ло кон крет но од ре ђу је пре ма гра ђи ко ју је пред ста ви ла у из бо ру. У свом крат ком пред го во ру ука зу је на кључ не осо бе но сти аме рич ке по е зи је, бу ду ћи да ни је реч о по е зи ји јед ног кон ти нен та, али ни о по е зи ји јед не др жа ве у ужем сми слу. То је упра во оно што се по ка зу је и као мо гу ћа пре пре ка у фор ми ра њу пред ста ве о њој из пер-спек ти ве дру ге, циљ не кул ту ре. „Це ло ви ти по ет ски из раз се вер но а ме рич ког кон ти нен та као та кав не по сто ји,“ пи ше Ни на Жи ван че вић, „бар не у оном сми слу у ко ме смо на ви кли да са гле да ва мо по е ти ке од ре ђе них зе ма ља и на-ро да, ре ци мо Евро пе или Ази је, па чак и Афри ке. Са ста вља чи ве ли ких ан то-ло ги ја, по пут ан то ло ги ја пе сни ка Ла тин ске Аме ри ке или Афри ке, све че шће огра ни ча ва ју свој из бор на по је ди нач не зе мље, уко ли ко уоп ште при бе га ва ју ге о граф ском кри те ри ју му из бо ра. По што сам већ јед ном од ба ци ла тај та ко-зва ни ʼге о граф скиʽ из бор, на кра ју свог ис тра жи ва ња и пре во ђе ња уо чи ла сам да се у зби р ци ипак на ла зи нај ви ше пе сни ка Ис точ не Оба ле Се вер не Аме-ри ке што је до не кле нор мал но, јер на кон ду го го ди шњег бо рав ка на Ис точ-ној Оба ли, ова вр ста пе снич ког сен зи би ли те та је ме ни нај ра зу мљи ви ја и нај бли жа“ (жи ван че вић 1997: 5–6).

Ово је пр ви пут да при ре ђи вач ан то ло ги је аме рич ке по е зи је не дво сми-сле но пре до чи илу зор ност на ше пред ста ве о „аме рич кој по е зи ји“, док ви ди-мо да су и не ки аме рич ки ан то ло ги ча ри у од ре ђе ним тре ну ци ма би ли све-сни то га шта оста је из ван њи хо вог до ма ша ја. Ни на Жи ван че вић ста ви ла је ак це нат на пред став ни ке бит ге не ра ци је, Њу јор шке шко ле, Блек Ма ун тин и Ре не сан се Сан Фран ци ска, по угле ду на ан то ло ги ча ра ко јег спо ми ње, До-нал да Але на (Al len) и ње го ву чу ве ну ан то ло ги ју The New Ame ri can Po e try 1945–1960 (Но ва аме рич ка по е зи ја) из 1960. го ди не, ма да они об у хва та ју раз-ли чи те пе ри о де. У Ан то ло ги ји аме рич ке по е зи је. Но ви гла со ви за сту пље ни су (тран скрип ци ја при ре ђи ва чи це): К. Кох, Џемс Скај лер (Schuyler), Р. Кри ли, Џ. Еш бе ри, Ф. О’Ха ра, А. Гин зберг, Џ. Ро тен берг, Т. Бе ри ган, Џим Бро ди

897

(Brodey), Еду ард Ро ди ти (Ro di ti), А. Рич, Кен вард Ел смли (Elm slie), Р. Пе џет, Џон Ђор но (Gi o r no), Кла рк Ку лиџ (Co o lid ge), Бер нар дет Ме јер (Mayer), Ан-селм Хо ло (Ho lo), То ни Та ул (Towle), Алис Но тли (No tley), Ан дреј Ко дре ску (Codre scu), Га ри Лен харт (Len hart), Деј вид Хен дер сон (Hen der son), Лу ис Ворш (Warsh), Е. Волд ман, Пе дро Пи е три (Pi e tri), Мо рин Овен (Owen), Ч. Берн-стин, Џе клин Дис лер (Di e sler), Ле нард Шво рц (Schwarz), Том Вај гел (We i gel), Амју ел Ал ка лај (Al ca lay), Ва ле ри је Оистеaну (Oi ste a nu), Том Кла рк (Cla rk), Ро сел Кра ут (Kra ut), Ч. Си мић, Фи лип Ла ман ти ја (La man tia), Б. Ка уф ман, Лу Велч (Welch), А. Ба ра ка, Џон Ви нерс (We i ners) и Ај ра Ко ен (Co hen). У овом из бо ру ви ди се на ци о нал на хи брид ност САД и ути цај по ре кла на пе снич ку ра зно вр сност. Иа ко об у хва та пе ри од ко ји је већ за сту пљен код Ср бе Ми тро-ви ћа и из ве сна име на се не ми нов но по кла па ју, ова ан то ло ги ја ну ди дру га чи-ју пер спек ти ву, де лом и су бјек тив ну, бу ду ћи да је за сно ва на на не по сред ном ис ку ству, али не лич ну, ли ше ну основ них ан то ло ги чар ских кри те ри ју ма.

За оне ко ји же ле да се из ме сте из мејнстри ма, ов де по сто ји низ ал тер-на ти ва. Ни на Жи ван че вић је ре а ли зо ва ла сво ју кон цеп ци ју из ло же ну у пред-го во ру и у том сми слу оправ да ла свој при ре ђи вач ки и пре во ди лач ки на пор. Пе сни ци ко ји но се ан то ло ги ју, ко ји су за сту пље ни са нај ве ћим бро јем пе са ма или на нај ве ћем бро ју стра на, ипак су они чу ве ни ји: Кох, Еш бе ри, О’Ха ра, Гин зберг, Ро тен берг, Берн стин, ма да је ве ћи на пе сни ка пред ста вље на не ко-ли ци ном пе са ма, да би се сте као пот пу ни ји ути сак. Има и ве ћих про пу ста ко је не оправ да ва ни осо бе на ви зу ра при ре ђи ва чи це, по себ но ка да је реч о из о стан ку ау тор ки. Ве о ма ма ли број ових ау то ра ко ји ни су већ би ли за сту-пље ни у Ми тро ви ће вој ан то ло ги ји, пре во ђен је на кон увр шта ва ња у Ан толо ги ју аме рич ке по е зи је. Но ви гла со ви. У из ве сном сми слу, то ипак го во ри по не што о уто пиј ској при ро ди иде је да се екс цен трич ним пре гле ди ма бит-ни је по ме ра ју чи та лач ки хо ри зон ти, ка да је реч о ре цеп ци ји јед не та ко ши-ро ко и бо га то за сно ва не књи жев но сти.

Пре глед ко ји су 2001. го ди не на чи ни ли Ду брав ка Ђу рић и Вла ди мир Ко пицл, Но ви пе снич ки по ре дак: ан то ло ги ја но ви је аме рич ке по е зи је, пред-ста вља не ки вид на став ка Бај че вог и Ко пиц ло вог пре гле да Трип из 1983, и још у ве ћој ме ри па ти од про пу ста и од су ства до след них кри те ри ју ма у ње му уо че ним. Ан то ло ги ја је из у зет но обим на и са сто ји се из два де ла: По след њи пу ри тан ци у цар ству па цо ва и При јат ни отро ви, ко ји ма прет хо ди из у зет но кра так и нео ба ве зно на пи сан пред го вор В. Ко пиц ла. На кра ју се на ла зи оп шир-на и озбиљ на сту ди ја Ду брав ке Ђу рић. Пе сник ко ји отва ра ан то ло ги ју и игра ва жну уло гу у по го во ру, Чарлс Берн стин, пред став ник „је зич ке по е зи је“, по-се бан је пред мет ин те ре со ва ња Ду брав ке Ђу рић и то је ве ро ват но ути ца ло и на осо бе ну по став ку ове књи ге. Она је тех нич ки вр ло ло ше из ве де на, та ко да у са др жа ју не ма ни на ве де них пе са ма по је ди них пе сни ка и те шко је из дво ји ти ње на упо ри шта. Ни је ни хро но ло шки кон ци пи ра на, та ко да је сва ка вр ста пре глед но сти оне мо гу ће на. Струк ту ра књи ге је не ки вид кон струк-ци је, по што све по ла зи од Берн сти на, и скре ће ви ше ка кон цеп ту, не го ка

898

књи жев но-исто риј ском пре гле ду. Иа ко се у по го во ру Ду брав ке Ђу рић по ми-њу глав на кре та ња са вре ме не аме рич ке по е зи је, пре ма не ки ма од тих кре та ња при ре ђи ва чи очи глед но осе ћа ју от пор, у сва ком слу ча ју пре ма ин те лек ту-а ли зму и за сно ва но сти на сло же ни јим, оп се жни јим кул тур но-исто риј ским сло је ви ма, због че га за о би ла зе чи тав низ пе сни ка и пе сни ки ња. Да је ова књи га пред ста вље на као де ло ко јим при ре ђи ва чи из ра жа ва ју соп стве не по е тич ке на зо ре, то би би ла за ни мљи ва кон цеп ци ја, али она у на сло ву но си од ре ђе ње „ан то ло ги ја“, ко је под ра зу ме ва из ве сне до след но спро ве де не кри-те ри ју ме, ма ка кви они би ли. У крај њем слу ча ју, да је за и ста реч о ве ли ком, не за о би ла зном пе сни ку око ко јег се ова ан то ло ги ја усло ја ва, ње на пост модер ни стич ка ком по зи ци ја би ла би оправ да ни ја.

6. Овај пре глед ан то ло гиј ских из бо ра и тен ден ци ја осли ка ва и оп шта стре мље ња и скло но сти у ре цеп ци ји мо дер не аме рич ке по е зи је. Кључ не ан то ло ги је су при пре ми ле тло за обим ни је пре во ди лач ке ра до ве на де ли ма по је ди них ау то ра и би ле прет ход ни ца у ре цеп ци ји, уз све сво је про пу сте, док су не ке дру ге осли ка ва ле ал тер на тив ни је по гле де на аме рич ку по е зи ју или пак лич не, при стра сне по гле де, ба зи ра не ви ше на уку су уског кру га ре-ци пи је на та не го на од но су ства ри са гле да них из пер спек ти ве по ла зне књи-жев но сти или пак ши ре по е тич ке сли ке циљ не књи жев но сти. Ан то ло гиј ски из бо ри и њи хо ва вред но ва ња са мо се де ли мич но по ду да ра ју са оби мом ре-цеп ци је по је ди них ау то ра у срп ској књи жев но сти, у том сми слу да има ау то ра ко ји су за сту пље ни у ши рој ре цеп ци ји, а у ан то ло ги ја ма ни су ви со ко вред но ва ни (Карл Санд берг, на при мер), али и да по вла шће но ме сто у ан то-ло ги ја ма ни је ре зул то ва ло пре ве де ним књи га ма. Ипак, не ка име на мо дер не аме рич ке по е зи је кључ на су за ре цеп ци ју у ан то ло ги ја ма, по је ди нач ним из-бо ри ма, књи га ма и кри ти ци: Фрост, Сти венс, Ви ли јамс, Па унд, Ели от, Ло у ел, Гин зберг, Мер вин, Плат и Си мић. Кроз ове ан то ло ги је и њи хо ве пра те ће тек сто ве по ну ђе но је и не ко ли ко исто риј ских пре гле да аме рич ке по е зи је XX ве ка, што је кључ но за раз у ме ва ње осо бе ног по е тич ког то ка ове по е зи је и ко нач ног рас та ка ња на сле ђа по е ти ка европ ског по ре кла на кон Дру гог свет-ског ра та и уз ди за ње дис кур зив ног, те мат ског, иде о ло шког плу ра ли зма ко ји мо же мо под ве сти под од ред ни цу пост мо дер ни зам и са гле да ти као по све ори-ги на лан аме рич ки до при нос.

ИЗ ВО РИ

ан дрић, Дра го слав (прир.). Из са вре ме не по е зи је аме рич ких цр на ца. Бе о град: Но во по ко ле ње, 1953.

ан дрић, Дра го слав (прир.). Пе сме аме рич ких цр на ца. Бе о град: Рад, 1964. ан дрић, Дра го слав (прир.). Оти сак ср ца у пра ши ни. Бе о град: Рад, 1971.Ба јац, Вла ди слав, Вла ди мир ко пицл (прир.). Трип – во дич кроз са вре ме ну аме рич ку

по е зи ју. Бе о град: На род на књи га, 1983.

899

ЂУ рић, Ду брав ка, Вла ди мир ко пицл (прир.). Но ви пе снич ки по ре дак: ан то ло ги ја но ви је аме рич ке по е зи је, Под го ри ца: Ок то их, 2001.

жи ван че вић, Ни на (прир.). Ан то ло ги ја аме рич ке по е зи је. Но ви гла со ви. Вр шац: КОВ, 1997.

ла лић, Иван В. (прир.). Ан то ло ги ја мо дер не аме рич ке по е зи је. Бе о град: Про све та, 1972.ми Тро вић, Ср ба (прир.). Антологијa аме рич ке по е зи је 1945–1994. Но ви Сад: Све то ви,

1994.


ве се ли но вић, Со ња. О ре цеп ци ји пе сни штва Сил ви је Плат у на шем кул тур ном про-сто ру. Го ди шњак Фи ло зоф ског фа кул те та у Но вом Са ду 38/1 (2013): 151–160.

Веселиновић, Соња. Антологије бит и андерграунд поезије Војислава Деспотова. Го дишњак Филозофског факултета у Новом Саду 42/1 (2017): 185–196.

по по вић ср да но вић, Ду брав ка. Бу ра спо ред них ства ри. Бе о град: Ин сти тут за књи-жев ност и умет ност, 2007.

ше а То вић ди ми Три је вић, Све тла на (прир.). По глед пре ко оке а на. Пре пи ска Ива на В. Ла ли ћа и Чар лса Си ми ћа 1969–1996. Бе о град: Чи го ја штам па, Учи тељ ски фа кул тет, Ин сти тут за књи жев ност и умет ност, 2007.

*al len, Do nald (ed.). The New Ame ri can Po e try 1945–1960. New York: Gro ve Press, 1960.ar nold, Da vid. Po e try and Lan gu a ge Wri ting: Ob jec ti ve and Sur real. Li ver pool Uni ver-

sity Press, 2007.Blac KMUr, R.P. Lan gu a ge as Ge stu re. Har co u rt, Bra ce and Com pany, 1952.cUN lif fe, Mar cus. Hi sto ri ja knji žev no sti SAD. Mi li voj Mez zo ra na (prev.). Ri je ka: Oto kar

Ker šo va ni, 1959.GlaS SGold, Pe ter, Fre drick R mar tin, Ja mes la uG hlin (eds.). New Di rec ti ons 37. Аn In ter

na ti o nal Ant ho logy of Pro se and Po e try. New York: New Di rec ti ons, 1978.hall, Do nald (ed.). Con tem po rary Ame ri can Po e try, se cond edi tion. Pen guin Bo oks, 1988.Kor te, Bar ba ra. Flo wers for the Pic king. Ant ho lo gi es of Po e try in (Bri tish) Li te rary and

Cul tu ral Stu di es. Bar ba ra Kor te, Ralf Schne i der, Ste fa nie Let hbrid ge (eds.). Ant holo gi es of Bri tish Po e try: Cri ti cal Per spec ti ves from Li te rary and Cul tu ral Stu di es, Am ster dam-Atlan ta: Ro do pi, 2000, 1–32.

leh man, Da vid (ed.). Gre at Ame ri can Pro se Po ems: From Poe to the Pre sent. New York: Scrib ner Po e try, 2003.

mo o re, Ge of frey (ed.). The Pen guin Bo ok of Ame ri can Ver se. Pen guin Bo oks, 1959.per loFF, Mar jo rie. Who se New Ame ri can Po e try? Ant ho lo gi zing in the Ni ne ti es. Di ac ri tics

26, 3/4, Po e try, Com mu nity, Mo ve ment (Au tumn – Win ter, 1996): 104–123.Slam niG, Ivan, An tun Šo ljan (ur.). Аmerička li ri ka. Za greb: Dr žav no iz da vač ko pred u ze će

Hr vat ske, 1952.

900

Spil ler, Ro bert E. (ur.). Isto ri ja knji žev no sti Sje di nje nih Ame rič kih Dr ža va. Ra do mir Dra-goj lo vić et al. (prev.). Ce ti nje: Obod, 1962.

SuŠ Ko, Ma rio (prir.). Sa vre me na ame rič ka po e zi ja. Sa ra je vo: Me đu na rod na knji žev na ma-ni fe sta ci ja Sa ra jev ski da ni po e zi je, 1990.

un ter meyer , Lo u is (ed.). Mo dern Ame ri can Po e try: A Cri ti cal Ant ho logy. New York: Har co urt, Bra ce & Co, 1925.

ve se li No vić, So nja. Two Ant ho lo gi es of Con tem po rary En glish Po e try in the Ser bian Lan-gu a ge. Iva na Đu rić-Pa u no vić, Ma ja Mar ko vić (eds.). En glish stu di es to day: vi ews and vo i ces. No vi Sad: Fi lo zof ski fa kul tet, 2011, 321–330.

So nja V. Ve se li no vić

THE IMA GE OF MO DERN AND CON TEM PO RARY AME RI CAN PO E TRY IN THE SER BIAN ANT HO LO GI ES

S u m m a r y

This pa per fo cu ses on the ant ho lo gi es of mo dern Ame ri can po e try pu blis hed in Ser bia af ter WWII and on the ima ge that Ser bian re a ders ha ve been able to form of that po e try. The Ant ho logy of Mo dern Ame ri can Po e try (An to lo gi ja mo der ne ame rič ke po ezi je) edi ted by the tran sla tor and po et Ivan V. La lić, and The Ant ho logy of the Ame ri can Po e try 1945–1994 (An to lo gi ja ame rič ke po e zi je 1945–1994) edi ted by Sr ba Mi tro vić, al so a tran sla tor and a po et, can be con si de red as the cru cial mo ments of this li te rary re cep tion. Ho we ver, in ad di tion to the se re pre sen ta ti ve sur veys, the re are se ve ral pro gram-ma tic ant ho lo gi es that pre sent a nar ro wer se lec tion in terms of the po e tic va ri ety. All the se ant ho lo gi es had a de ci si ve ro le in di rec ting the sub se qu ent tran sla tion of in di vi dual aut hors in Ser bian li te rary ma ga zi nes and the re cep tion of the ir tran sla ted po e try col lec-ti ons, whi le they al so esta blis hed so me tran sla ti o nal norms and thus ena bled the cre a ti ve re cep tion in the works of con tem po rary Ser bian po ets.

Фи ло зоф ски фа кул тетНо ви СадОд сек за ком па ра тив ну књи жев ностso njec ka@g mail.co m

UDC 821.111(73).09 Whitman W.UDC 821.163.41.09 Popović B.

Мср Бо ја на Л. Аћа мо вић

ВОЛТ ВИТ МАН И АЛ ЏЕР НОН СВИН БЕРН – ПО ГЛЕД ИЗ ПЕР СПЕК ТИ ВЕ БОГ ДА НА ПО ПО ВИ ЋА*

У ра ду се раз ма тра есеј Вит ма ни ја Ал џер но на Чар лса Свин-бер на, као илу стра ци ја кон тро верз них ре ак ци ја на по е зи ју Вол та Вит ма на, а по себ на па жња по све ће на је при ка зу овог есе ја у срп ској књи жев ној кри ти ци, тач ни је код Бог да на По по ви ћа, у тек сту Валт Хвит ман и Свин бурн. Пр ви део ра да до но си кра так осврт на ре цеп-ци ју Вит ма но ве по е зи је у Ве ли кој Бри та ни ји и на ро чи то на Свин бер-но ве про мен љи ве, и че сто кон тра дик тор не, ста во ве пре ма аме рич-ком пе сни ку. У дру гом де лу ана ли зи ра се есеј Бог да на По по ви ћа – ње гов пре вод Вит ма ни је и ау тен тич на кри тич ка за па жа ња – као и кон текст у ко јем се По по ви ћев есеј по ја вио. Ана ли за по ка зу је на чин на ко ји је срп ски кри ти чар Свин бер нов есеј ис ко ри стио да из не се сво ју не га тив ну оце ну Вит ма но вог де ла, али и да ис ка же ани мо зи тет пре ма аван гард ним тен ден ци ја ма у умет но сти.

Кључ не ре чи: по е зи ја, књи жев на кри ти ка, Волт Вит ман, Ал-џер нон Чарлс Свин берн, Бог дан По по вић.

1. Увод. По ред то га што ва жи за јед ног од нај у ти цај ни јих пе сни ка, чи ји се ути цај уо ча ва у об ли ко ва њу не са мо аме рич ке већ и свет ске по е зи је 20. ве ка, Волт Вит ман је од по ја ве пр вог из да ња збир ке Вла ти тра ве (Le a ves of Grass) 1855. био и је дан од нај кон тро верз ни јих. Као крај ње не кон вен цио-нал на по фор ми и са др жа ју, Вит ма но ва по е зи ја нај пре се на шла на ме ти изу-зет но не га тив не кри ти ке, али је ре ла тив но бр зо про на шла и сво ју пу бли ку и след бе ни ке, а ре ак ци је, ка ко по зи тив не та ко и не га тив не, при сти за ле су и из кон зер ва тив них и из ли бе рал них кру го ва. Освр ти на по је ди не аспек те Вит ма но вог де ла (нпр. на сло бод ни стих или про во ка тив ну те ма ти ку) че сто

* Рад је на стао у окви ру про јек та Срп ска књи жев ност у европ ском кул тур ном про стору (178008) ко ји фи нан си ра Ми ни стар ство про све те, на у ке и тех но ло шког раз во ја Ре пу бли ке Ср би је. Рад је про ши ре на вер зи ја са оп ште ња Walt Whit man vs. Al ger non Swin bur ne: a lo ok from an early20thcen tury Ser bian per spec ti ve, из ло же ног на сим по зи ју му Bri tish Walt Whit man, 4. ју на 2016. на Уни вер зи те ту у Екс е те ру (Ве ли ка Бри та ни ја).

902

су слу жи ли као ар гу мен ти за или про тив од ре ђе них са вре ме них тен ден ци ја у по е зи ји уоп ште. Вит ма но ву ино ва тив ност кри ти ко ва ли су тра ди ци о на-ли сти, док су га сво јим узо ром сма тра ли пред став ни ци аван гард них стру ја, по све ће ни бор би за осло ба ђа ње пе сни штва од уста ље них кон вен ци ја. Де ша-ва ло се, ме ђу тим, да се ме ђу оштрим кри ти ча ри ма аме рич ког пе сни ка на ђе и по не ко из овог дру гог та бо ра.

Бу ду ћи да ни је би ло по тре бе за пре во ђе њем, Вит ма но ве пе сме су бр зо по об ја вљи ва њу у Аме ри ци до ла зи ле и до Бри тан ских остр ва. Ме ђу пр вим Вит ма но вим при ка зи ва чи ма на шла се и Џорџ Ели от, ко ја је кра так осврт на пр во из да ње Вла ти тра ве об ја ви ла у Вест мин стер ри вјуу апри ла 1856. Она збир ку пред ста вља као „још јед но аме рич ко из да ње ко је ће, пре ма ре чи ма не ких тран са тлант ских кри ти ча ра, ини ци ра ти но ву по ет ску шко лу“, а за тим на во ди од ло мак за ко ји ка же да је „ти пи чан у сва ком по гле ду, осим што не са др жи ни шта од ве о ма од ва жних из ра за ко ји ма ау тор ука зу је на свој пре-зир пре ма ʼпред ра су да маʼ о при стој но сти“ (eli ot 1856).1 У кон тек сту вик-то ри јан ске ети ке и есте ти ке дру ге по ло ви не 19. ве ка, ко ји ма се пр вен стве но по др жа ва ју кон вен ци о нал не фор ме по на ша ња и умет нич ког ства ра ња, Вит-ма но во де ло од мах је за па же но као про во ка тив но, те је иза зва ло до ста не го-до ва ња, али је и спрем но при хва ће но од стра не ли бе рал ни јих кру го ва.

Ма да су мно ги ин те лек ту ал ци и умет ни ци бр зо пре по зна ли ле по ту, сна гу и зна чај Вит ма но ве по е зи је, би ло је ја сно да она и су ви ше од сту па од утвр ђе них по ет ских ме ри ла да би би ла при хва тљи ва и оном ве ћем, кон зер-ва тив ни јем де лу ели те, те је сто га би ло нео п ход но про на ћи на чин ка ко Вит-ма на при бли жи ти Бри тан ци ма. Ва жну уло гу у ре цеп ци ји Вит ма но ве по е зије у Ве ли кој Бри та ни ји од и гра ла су осо бе на бри тан ска из да ња, ко ја, ма да не до но се пре вод на дру ги је зик, од ра жа ва ју спе ци фич но сти циљ не кул ту ре. Пр во бри тан ско из да ње Вит ма но вих пе са ма, ко је Ед Фол сом на зи ва и „пре-чи шће ним из да њем“ (Fol Som 2005: 30), по ја ви ло се 1868. го ди не за хва љу ју ћи из да ва чу Џо ну Кем де ну Хо те ну2 и кри ти ча ру Ви ли ја му Мај клу Ро се ти ју,3 ко ји је тај из бор при ре дио. У свом Уво ду Ро се ти Вла ти тра ве озна ча ва као „мо дер ну пе сму par ex cel len ce“ (roS Set ti 1995: 25), а као нај зна чај ни ју од ли ку пе сни ка из два ја „ње го ву ап со лут ну и пот пу ну ори ги нал ност“ и сма тра да је са свим из ве сно да ће Вит ма но во де ло „ста ја ти као ар хе тип ско за мно ге бу ду ће по ет ске по ду хва те“ (1995: 26). По што је на вео и по ја снио не ке од ка рак те-

1 Све ци та те из тек сто ва на ен гле ском на срп ски је пре ве ла ау тор ка ра да, уко ли ко ни је дру га чи је на зна че но.

2 Џ. К. Хо тен је у то вре ме већ био по знат као из да вач ко ји об ја вљу је еро ти ку, де ла аме рич ких ау то ра и аван гард них пе сни ка (из ме ђу оста лог, по е зи ју А. Ч. Свин бе р на) и слич на де ла про во ка тив на по са др жа ју или фор ми. Ње го ва ре пу та ци ја, као и по о штра ва ње ан ти пор но граф ских за ко на у Бри та ни ји, на ла га ли су до дат ни опрез при из да ва њу Вит ма-но вих пе са ма, што је ре зул ти ра ло овим „пре чи шће ним из да њем“. Хо тен ће овај из бор из Вит ма но ве по е зи је огла ша ва ти по ре де ћи ау то ра са Свин бе р ном и Блеј ком.

3 В. М. Ро се ти је био брат Дан теа Га бри је ла и Кри сти не Ро се ти и је дан од осни ва ча пре ра фа е лит ског брат ства.

903

ри стич них обе леж ја Вит ма но ве по е зи је (по ред ори ги нал но сти, он из два ја и сме лост, ши ри ну и ин тен зи тет), Ро се ти по ку ша ва да по ја сни аспек те ко ји би бри тан ској пу бли ци мо гли би ти од бој ни: „Не ко ли ко ре чи мо ра се до да ти на те му не при стој них фра за ра за су тих у Вит ма но вом де лу“ (1995: 27). И ма да се по тру дио да оправ да Вит ма но во ис ти ца ње те ла и те ле сног, Ро се ти је знао да то ни је до вољ но – из свог из бо ра мо рао је да из о ста ви све сти хо ве са сек-су ал ном те ма ти ком и опи си ма те ле сних функ ци ја, јер би ти де ло ви иза зва ли не го до ва ње ве ли ког бро ја чи та ла ца те би по е зи ја би ла од ба че на као вул гар на и не у мет нич ка. Бу ду ћи да од Вит ма на ни је до био одо бре ње да об ја ви не це-ло ви те пе сме, Ро се ти је на кра ју ис кљу чио сва ку пе сму са по тен ци јал но увре дљи вим са др жа јем (из ме ђу оста лог и Пе сму о ме ни). Та ко је пр во бри-тан ско из да ње Вит ма но ве по е зи је на ста ло као не ка вр ста ком про ми са из-ме ђу јед ног Вит ма но вог по што ва о ца, што је Ро се ти сва ка ко био, и пре те жно кон зер ва тив не чи та лач ке пу бли ке, на вик ну те на Вор дсво р та и Те ни со на. По ред из ме на у по ет ском са др жа ју, Ед Фол сом скре ће па жњу и на про ме не у ви зу ел ним еле мен ти ма, за па жа ју ћи да „пор трет са на слов ног ли ста [бри-танског издања] ка стри ра сли ку из 1855. на исти на чин на ко ји та књи га ка-стри ра по е зи ју“ (Fol Som 2005: 30). На и ме, чу ве ни пе сни ков пор трет ко ји се у пр вом из да њу на шао на спрам на слов не стра не и по слу жио да уме сто име на и пре зи ме на пред ста ви ау то ра пу бли ци, из ме њен је од се ца њем до њег де ла сли ке, чи ме је пе сник пред ста вљен у кон вен ци о нал ном ма ни ру, са мо би стом, без ни жих де ло ва те ла, те је та ко„сек су ал ност укло ње на и ви зу ел но и лин-гви стич ки“ (Fol Som 2005: 30). Вит ман ова кво из да ње ни је одо брио, шта ви ше он је у ви ше на вра та не го до вао по во дом та кве се лек ци је. Чи ње ни ца је, ме ђу-тим, да је у вик то ри јан ско до ба ње го ва збир ка са мо у та квом об ли ку мо гла да из бег не стуб сра ма у Бри та ни ји.

Док је Хо те нов и Ро се ти јев из бор тре ба ло да при бли жи Вит ма на елит-ним књи жев ним и дру штве ним кру го ви ма, дру га чи ји за да так је има ло дру го бри тан ско из да ње Вит ма но ве по е зи је, ко је је уре дио Ер нест Рис, вел шки пи-сац и кри ти чар со ци јал не ори јен та ци је.4 Ри со ва за ми сао би ла је да Вит ма но ве пе сме при ре ди као из да ње за си ро ма шне, као пан дан они ма у лук су зној опре-ми ко ја су мо гли да при у ште са мо бо га ти ји. Де ло аме рич ког пе сни ка би та ко ко ри сти ло за еду ка ци ју ши рих сло је ва ко ји ма је фор мал но обра зо ва ње че сто би ло ус кра ће но. Зби р ка је и у овом слу ча ју би ла „пре чи шће на“ али Вит ма ну је за до вољ ство при чи ни ло то што је Ри со во из да ње про да то у ве ли ком бро ју при ме ра ка. Вит ма но ва по е зи ја је на тај на чин ус пе ла да иза ђе из ин те лек ту-ал них кру го ва, те су пе сме из Вла ти тра ве чи та ли и рад ни ци.5

4 Ер нест Рис је ка сни је осно вао чу ве ну Еври мен би бли о те ку (Everyman Li brary), еди-ци ју у окви ру ко је су кла си ци об ја вљи ва ни у из да њи ма при сту пач ним сви ма, а не са мо ви шим сло је ви ма дру штва.

5 Чу ве на је гру па рад ни ка из ин ду стриј ског гра да Бол то на, са се ве ро за па да Ен гле ске, ко ји су се од 1885. ре дов но са ста ја ли по не дељ ком уве че ка ко би за јед но чи та ли Вит ма на и про у ча ва ли ње го во де ло. Вит ма нов ци из Бол то на и да ље се оку пља ју сва ког 31. ма ја да би про сла ви ли пе сни ков ро ђен дан.

904

Са свим оче ки ва но, нај ве ћи ути цај Вит ман је из вр шио на умет ни ке и пе сни ке ли бе рал ног усме ре ња. М. Вин То мас на во ди да се зби р ка Вла ти тра ве и њен ау тор

не из мер но до па ла оним пи сци ма и ин те лек ту ал ци ма ко ји су при па да ли ра ди кал ној пот кул ту ри вик то ри јан ске Бри та ни је. Љу ди ма та квих про гре-сив них схва та ња, ње го во раз ме тљи во аме ри кан ство би ло је ва жно јер је по твр ђи ва ло ње гов ста тус про ро ка дру штве не и по ли тич ке бу дућ но-сти, али су га ви де ли и као на след ни ка ис так ну те бри тан ске и европ ске тра ди ци је сло бо да р ства, ко ју су у књи жев но сти пред ста вља ле лич но сти по пут Берн са, Блеј ка и Ше ли ја (tho maS 1995: 11).

Пот кул ту ру вик то ри јан ске Бри та ни је из ме ђу оста лих чи ни ли су ин те-лек ту ал ци и умет ни ци из ре да пре ра фа е ли та, а Вит ма на је са оду ше вље њем до че као и Ал џер нон Чарлс Свин берн, пе сник и књи жев ни кри ти чар бли зак пре ра фа е ли ти ма, ма да не и фор мал но члан тог брат ства, ко ји је сам по се би био нео би чан у мно го по гле да. Као пе сник, упр кос при лич но кон вен ци о нал-ној вер си фи ка ци ји ко јом се слу жио, Свин берн је од по чет ка шо ки рао тра ди-ци о на ли сте, бу ду ћи да су те ме ко је је об ра ђи вао сма тра не крај ње не при клад-ним за по ет ски дис курс. У кон тек сту на ше ана ли зе, Свин берн је да ле ко ин те ре сант ни ји као кри ти чар, а је дан од ин три гант ни јих аспе ка та ње го вог кри ти чар ског ра да је сте про мен љи во рас по ло же ње пре ма Вол ту Вит ма ну. На и ме, Свин бер но во ини ци јал но оду ше вље ње аме рич ким пе сни ком пре ра сло је у оштру кри ти ку за о гр ну ту у сли ко ви ти сар ка зам есе ја Вит ма ни ја (Whitma nia). У ра ду ће мо се по себ но по за ба ви ти ре цеп ци јом Свин бе р но ве Витма ни је у Ср би ји два де се тих го ди на 20. ве ка, ка да је овај на пад на Вит ма на по слу жио Бог да ну По по ви ћу као сред ство за кри ти ку Вит ма но вих след бе ни-ка, мла ђе ге не ра ци је срп ских пе сни ка и пред став ни ка аван гард них по кре та.

2. свин Бе р но ва „виТ ма но Фо Би ја“. „Ње го ва по е зи ја згра ну ла је и скан-да ли зо ва ла вик то ри јан ску пу бли ку и кри ти ку пре све га сво јом са др жин ском стра ном, јер су не ке ње го ве пе сме би ле отво ре но ис по ве да ње ате и зма, док се у дру ги ма нео бич но сло бод но го во ри ло о фи зич кој љу ба ви“ (pu ha lo 1976: 60) – ова ко Ду шан Пу ха ло у свом пре гле ду ен гле ске књи жев но сти го во ри о Ал џер но ну Свин бер ну, ре чи ма ко је би се ла ко мо гле на ћи и у не ком при-ка зу Вит ма но ве по е зи је. Ен гле ски пе сник ко ји се про сла вио ерот ском и ате и стич ком по е зи јом, ва жио је за бун тов ни ка и en fant ter ri ble вик то ри јан-ске по е зи је, јер је „устао про тив основ них мо рал них и вер ских вред но сти ко је је ње го во дру штво про по ве да ло“ (Ko stić 1991: 51). Сто га не из не на ђу је што је спрем но при хва тио Вит ма на као пе сни ка ко ји је та ко ђе био склон по ет ским екс пе ри мен ти ма и исту па њу у до тад та бу и ра не те мат ске обла сти.

Као и Вит ман, и Свин берн је у дру гој по ло ви ни 19. ве ка пер ци пи ран с јед не стра не као скан да ло зан, а с дру ге као осве же ње и ал тер на ти ва кон-вен ци о нал ној по е зи ји те ни со нов ског ти па. Сла ви ле су га, пре све га, мла ђе ге не ра ци је пе сни ка, као „но вог про ро ка по е зи је“, ка ко ка же Пу ха ло (1976:

905

60). Ме ђу тим, чи ни се да је Свин берн сла вљен из раз ло га дру га чи јих не го што је то био слу чај са Вит ма ном. Пу ха ло за па жа да је мла де оду ше вља ва-ла „но ва му зи ка Свин бер но вог сти ха“ (1976: 60), ко ја, за пра во, и ни је би ла у тој ме ри но ва – то су пре би ле ва ри ја ци је по сто је ћих ме трич ких обра за ца, а не ра ди кал но дру га чи ја по ет ска фор ма, ка кав је Вит ма нов сло бод ни стих. Ипак, у очи ма мла дих, Свин берн је „вра тио ен гле ској по е зи ји по е тич ност – а та ге не ра ци ја је би ла то га жељ на, јер јој се чи ни ло да по е зи ја по ста је све ви ше со ци јал на кри ти ка, пси хо ло ги ја, фи ло зо фи ја, уоп ште све дру го са мо не чи ста пе сма“ (pu ha lo 1976: 62). Бу ду ћи да је Вит ма но ва по е зи ја до брим де лом дру штве но ан га жо ва на, ја сно је да су се два пе сни ка у ства ри по мно го че му ра зи ла зи ла. Ипак, спа јао их је от пор на мет ну тим кон вен ци ја ма, па Га ри Шмид гал као за јед нич ку цр ту у њи хо вим би о гра фи ја ма из два ја „њи хо ве де би тант ске књи ге од ко јих се ло ми пор це лан“ (Schmid Gall 2014: 290) – и Вит ма но ве Вла ти тра ве и Свин бер но ве Пе сме и ба ла де на и шле су на осу ду знат ног бро ја чи та ла ца у тре нут ку ка да су об ја вље не.6

Ал џер нон Свин берн је ме ђу пр ви ма у Бри та ни ји ве ли чао по е зи ју и иде-је Вол та Вит ма на, ка ко у при ват ној пре пи сци, та ко и у есе ји ма ко је је об ја-вљи вао. Сво је по што ва ње пре ма аме рич ком пе сни ку ис ка зао је у сту ди ји Ви ли јам Блејк: кри тич ки есеј (Wil li am Bla ke: A Cri ti cal Es say) 1868. го ди не.7 Са ма чи ње ни ца да је Свин берн Вит ма на по ста вио на исти ранг са јед ним од нај ве ћих ен гле ских пе сни ка, ко јем се и сам дивиo, као и то што Вит ма ну ов де по све ћу је чак три стра не тек ста, го во ри о ау то ро вој на кло но сти пре ма овој вр сти по е ти ке. „Мо гу се се ти ти са мо јед ног пе сни ка чи је ми се де ло чи ни од исте или слич не вр сте [као Блејково]; пе сни ка ко ји је под јед на ко оп се-жан по ци ље ви ма, под јед на ко не у стра шив по де та љи ма, под јед на ко не на лик дру ги ма, под јед на ко до сле дан се би, под јед на ко чу дан спо ља и раз бо рит из-ну тра“ (SWin bur ne 1868: 300). Ка да го во ри о Вит ма ну, Свин берн го во ри о „ве ли ком Аме ри кан цу“, али већ ов де на го ве шта ва да по сто је аспек ти на ко-ји ма би и ње му и Блеј ку мо гао за ме ри ти: „Да има мо про сто ра или вре ме на или же ље да се до так не мо њи хо вих ма на или гре ша ка, мо гло би се по ка за ти да су и ове ско ро срод не“ (SWin bur ne 1868: 302). У ма не би им се мо гло ра чу-на ти то што „њи хо ва по е зи ја има исто вре ме но ме ло ди ју и ма лак са лост хи-ро ви тог олуј ног ве тра […] на ма хо ве је буч на и ја ло ва и сла ба, не у ко ре ње на и не плод на и не фор мал на“, али је у сво јој ср жи „плод на и сјај на и пле ме ни та, нео п хо дан део бо жан ског ме ха ни зма ства ри“ (SWin bu r ne 1868: 302–303).

Не ко ли ко го ди на ка сни је, 1871. Свин бе рн об ја вљу је зби р ку по е зи је Пе сме пред из ла зак сун ца (Songs be fo re Sun ri se) ко ја укљу чу је и пе сму Вол ту

6 И Вит ман и Свин берн су има ли по те шко ћа да на ђу из да ва ча за пр ва из да ња сво јих зби р ки. Вит ман је сво је пр ве Вла ти тра ве 1855. об ја вио у пот пу но сти о свом тро шку, док је Свин бер нов из да вач књи гу мо рао да по ву че, јер му је због про во ка тив не те ма ти ке по је-ди них пе са ма, пре ти ла ту жба за не при стој ност.

7 Из да вач ове сту ди је био је та ко ђе Џон Кем ден Хо тен, ко ји је исте го ди не, 1868, об ја вио и већ по ме ну то бри тан ско из да ње Вит ма но вих Вла ти тра ве.

906

Вит ма ну у Аме ри ци (To Walt Whit ma nin Ame ri ca). Иа ко на пи са на кон вен цио-нал ним сти хом, пе сма по зи ва на ве ћу сло бо ду у пе снич ком ства ра њу. Шмид-гал уо ча ва да је пе сма „из ве сно вит ма нов ска по сво јој рас ко шној оп сед ну-до сти сло бо дом“, али да је исто вре ме но „нео бич но без лич на“ за је дан омаж, бу ду ћи да се Вит ман по ми ње са мо у на сло ву и да у пе сми не ма ви ше ни ка-квих алу зи ја ни на ње га као пе сни ка ни на ње го ве пе сме (Schmid Gall 2014: 293). Го ди ну да на ка сни је Свин бе рн се на Вит ма но во пе сни штво о свр нуо и у огле ду Под ми кро ско пом (Un der the Mic ro sco pe), ко ји би се по мно го че му мо гао сма тра ти уз др жа ни јом пре те чом Вит ма ни је. Ау тор ов де да је при каз ен гле ске по е зи је 19. ве ка, до во де ћи у пи та ње ус по ста вље ни си стем вред но-сти, и при том раз ма тра углав ном исте ау то ре ко је ће по ми ња ти и ка сни је у Вит ма ни ји. И ов де Вит ма ну по све ћу је не ко ли ко стра на, али у при мет но дру га чи јем то ну у од но су на сту ди ју о Блеј ку. По Свин бе р но вом су ду, у Вит-ма ну „по сто је два раз ли чи та чо ве ка у нај ве ћој мо гу ћој ме ри не ус кла ђе на је дан с дру гим; пе сник и фор ма ли ста“ (SWin bu r ne 1899: 44). Свин бе рн је сла-вио пе сни ка, пре ма ње му је из ра жа вао ди вље ње и у про зи и у сти ху; у овом есе ју окре ће се кри ти ци Вит ма на-фор ма ли сте. „Ра ди кал на ма на пле ме ни тог Вит ма но вог ге ни ја“, по Свин бер ну, ле жи у ње го вом фо р ма ли зму, у огра ни-че њи ма у ви ду на че ла и зах те ва ко је по ста вља пред се бе и пред дру ге пе-сни ке (1899: 44). Већ ов де Свин бе рн из ра жа ва ми шље ње да је „бе сми сле но го во ри ти о Вит ма ну као мо гу ћем уте ме љи ва чу не ке бу ду ће шко ле по е зи је ко ја би по са др жи ни и сти лу би ла дру га чи ја од сва ке дру ге“ (1899: 52), јер Вит ман мо же да про ђе као ре фор ма тор, али не и као уте ме љи вач.

Пр ви и је ди ни Свин бе р нов кри тич ки есеј ко ји је у це ло сти по све ћен Вит ма ну, Вит ма ни ја, нај пре об ја вљен у ча со пи су Фо рт нај тли ри вју (The Fort nightly Re vi ew, 1887), а по том увр штен и у зби р ку Сту ди је о про зи и по ези ји (Stu di es in Pro se and Po e try, 1894), до но си обрт ко ји ком пли ку је од нос из ме ђу ен гле ског и аме рич ког пе сни ка и до во ди у пи та ње Свин бер ног ста-тус Вит ма но вог по кло ни ка. На вод но ис про во ци ран те жња ма јед не гру пе пе сни ка да од Вит ма на пра ве култ и да га уз ди жу на ни во вр хов ног бо жан-ства у не ком но вом по ет ском пан те о ну, ен гле ски ау тор по ку ша ва да до ка же Вит ма но во еле мен тар но пе снич ко не у ме ће. Ма да ис ти че и оне аспек те Вит-ма но ве по е зи је за ко је и да ље сма тра да су из у зет ни, Свин бе рн у овом огле-ду оспо ра ва Вит ма нов ста тус пе сни ка и ми сли о ца, од но сно са му ње го ву спо соб ност да пи ше по е зи ју и да раз ми шља. Свин берн се слу жи сли ко ви тим сар ка змом да би уни зио Вит ма на и оспо рио ње го во свр ста ва ње у ве ли ке пе сни ке и све срд но се тру ди да по ка же ка ко се Аме ри ка нац ни по што не мо же упо ре ђи ва ти са Хо ме ром или Дан те ом.

Свин бе рн ни је био је ди ни ко ји је из но сио не га ти ван суд о Вит ма ну али је он, као што при ме ћу је Га ри Шмид гал, „мо жда нај о зло гла ше ни ји од мет ник од свих“ (Schmid Gall 2014: 290). Са ма чи ње ни ца да је у пи та њу „од мет ник“, од но сно пе сник ко ји се не ка да Вит ма ну ди вио и ко ји је ме ђу пр ви ма у Бри-та ни ји ис ти цао вред ност Вит ма но ве по е зи је, збу њи ва ла је број не кри ти ча ре, ко ји су у по чет ку сма тра ли да се та про ме на за си гу р но де си ла под ути ца јем

Те о до ра Вотс-Дан то на, кри ти ча ра до ста кон зер ва тив ни јих по гле да. Жорж Ла фур кад, ме ђу тим, ука зу је на то да је „Свин бер но ва ре зер ви са ност ра сла при род но и ло гич но и да ни је ис ко чи ла као џи нов ска пе чур ка“, те да се у при ват ној пре пи сци и ра ни је об ја вље ним есе ји ма мо гу про на ћи исти еле-мен ти кри ти ке ко ји се по ја вљу ју и у Вит ма ни ји (la Fo ur ca de 1927: 85). В. Б. Кернс при ме ћу је да Свин берн ге не рал но ни је био на ро чи то до сле дан као кри ти чар, као и да се „истин ски не при стра сне про це не не мо гу оче ки ва ти од чо ве ка ко ји је ужи вао да ко ри сти та ко ва трен во ка бу лар“ (ca i rnS 1931: 125). Овај кри ти чар та ко ђе ис ти че да су пред мет осу де Вит ма ни је пре све га вит-ма нов ци, а не сам Вит ман, али да есеј „са др жи број не свин бер ни зме ко ји, ка да се на во де изо ло ва но, да ју по гре шан ути сак о сте пе ну осу де, на ро чи то ка да су та ко ци ти ра ни да оста вља ју ути сак ка ко је ани мо зи тет усме рен пре-ма пе сни ку а не пре ма кул ту“ (1931: 135). И на ред них де це ни ја раз лог Свин-бе р но вог об ру ша ва ња на Вит ма на био је пред мет ана ли зе кри ти ча ра, а ин-те ре сант но но во ту ма че ње из ло жио је Те ри Ме јерс, ука зу ју ћи на мо гућ ност да је Свин бер но ва вит ма но фо би ја за пра во про и за шла из хо мо фо би је (meyerS 1996). Кри ти ча ри се углав ном сла жу у оце ни да се не мо же го во ри ти о ра ди-кал ној про ме ни рас по ло же ња бу ду ћи да је Свин бе рн га јио од ре ђе не ре зер ве пре ма Вит ма но вој по е зи ји и мно го пре Вит ма ни је, те да су не га тив на осе ћа-ња у овом есе ју са мо ин тен зи ви ра на до крај њих гра ни ца и при том ис ка за на ре то рич ким сред стви ма ко ја по ја ча ва ју ути сак не тр пе љи во сти. Ме ђу тим, од при мар не ва жно сти, по себ но у кон тек сту на ше ана ли зе, је сте оп шти за-кљу чак да Свин бер но ва кри ти ка и ни је усме ре на на Вит ма на per se, већ пре све га на мла ђе пе сни ке ко ји од Вит ма на пра ве култ.

3. Хвитманија У слУ жБи Бог да на по по ви ћа. У ов де раз ма тра ном књи-жев ном тро у глу у чи јем те жи шту се на ла зи есеј Вит ма ни ја Бог дан По по вић пред ста вља још јед ну кон тро верз ну фи гу ру. Во де ћи ин те лек ту а лац срп ске кул тур не за јед ни це с по чет ка 20. ве ка и је дан од глав них по кре та ча књи жев-ног жи во та у Бе о гра ду пре и по сле Пр вог свет ског ра та, био је исто вре ме но је дан од нај о штри јих про тив ни ка но вих, аван гард них тен ден ци ја у пе сни-штву и умет но сти, при лич но не то ле ран тан пре ма све му што је од сту па ло од стро гих есте тич ких на че ла ко јих се др жао у сво јим про це на ма. Ње го во из вр сно обра зо ва ње и ак тив но за ни ма ње за ак ту ел не по ја ве у свет ској књи-жев но сти омо гу ћи ли су да зна чај но до при не се раз во ју срп ске кул ту ре, из ме ђу оста лог као осни вач и уред ник Срп ског књи жев ног гла сни ка и са ста вљач Ан то ло ги је но ви је срп ске ли ри ке. Па ипак, за хва љу ју ћи ри гид ном ода би ру пе са ма усло вље ном есте тич ким на че ли ма, упра во је Ан то ло ги ја би ла је дан од оки да ча су ко ба из ме ђу Бог да на По по ви ћа и по је ди них аван гард них књи-жев ни ка и књи жев них кри ти ча ра. Тај су коб пред ста вља ујед но и кључ за чи та ње есе ја Валт Хвит ман и Свин бурн.8

8 Овај есеј по сма тра мо у ње го вом из вор ном об ли ку, тач ни је у об ли ку у ко јем се по-ја вио у СКГ 1925. го ди не. Исти есеј је две го ди не ка сни је пре штам пан у По по ви ће вим

907

908

Есеј се по ја вио у Срп ском књи жев ном гла сни ку 16. ја ну а ра 1925, ма да је нај ве ро ват ни је на пи сан не ко ли ко го ди на ра ни је, на шта ука зу је го ди на 1922. на кра ју тек ста. О зна ча ју вре мен ског тре нут ка у ко јем је есеј на пи сан/об ја вљен би ће ре чи не што ка сни је. По ред то га што ула зи у опус По по ви ће-вих по ле мич ких тек сто ва, да нас је овај на слов ин те ре сан тан због нео бич не тран скрип ци је име на аме рич ког пе сни ка (Хвит ман),9 а још ви ше због чи-ње ни це да је то, ко ли ко је на ма по зна то, до са да је ди ни из у зет но не га ти ван при каз Вит ма но вог ства ра ла штва у срп ској књи жев ној кри ти ци.

По по вић свој при лог за по чи ње ре че ни цом ко ја аде кват но о дра жа ва ње-гов оп шти став пре ма но вим тен ден ци ја ма у по е зи ји: „О Вал ту Хвит ма ну се мно го го во ри ло по сле по ја ве ње го вих пр вих ʼпе снич кихʼ де ла, и опет у по след ња вре ме на, от ка ко је јед на пе снич ка шко ла из ба ци ла из пе сни штва пр во слик, па стих, па по е зи ју, па здрав ра зум“ (по по вић 1925: 99). Има ју ћи у ви ду да је у пи та њу 1925. (од но сно 1922) го ди на, ја сно је на ко ју пе снич ку шко лу ау тор ми сли – ону ко ја оку пља след бе ни ке но вих пра ва ца европ ске умет но сти, ра ди кал но су прот ста вље не на сле ђу 19. ве ка ко јем и сам ау тор при па да.10У на став ку, По по вић уво ди кон кре тан пред мет есе ја: „Љу ди се у књи жев но сти и умет но сти не ће ни кад ни о чем спо ра зу ме ти, из раз ло га ко ји ће би ти на кра ју по ме ну ти; али за сво је јед но ми сле ни ке ја же лим ов де да са оп штим суд ко ји др жим да је та чан и ко ји је о Хвит ма ну дао је дан зна тан мо дер ни пе сник и кри ти чар енглски, А. Ч. Свин бурн“ (1925: 99). Ма да алу-ди ра на та да ак ту ел не књи жев не рас пра ве, ау тор се, да кле, обра ћа пр вен стве-но сво јим исто ми шље ни ци ма, али не та ко што ће ди рект но из не ти свој став, већ та ко што ће пре не ти став дру гог кри ти ча ра. Да би чи та о це уве рио у вред-ност су да ко ји пре но си, По по вић сво је из ла га ње на ста вља по хва ла ма на ра чун сти ла Свин бер но вог есе ја, при че му скре ће па жњу и на про блем пре-во ђе ња та квих стил ских акро ба ци ја: „Ме ђу тим, стил Свин бур нов, ли чан и ори ги на лан, пун уче них алу зи ја и ре фе рен ци ја, сав иза ткан из раз гра на тих и јед не у дру гу упле те них ре че ни ца, жи во пи сан, пла хо вит, иро ни чан, са свим те шко ћа ма ко је ен гле ска син так са и фра зе о ло ги ја пру жа срп ској син так си – не мо же се пре во ди ти с вер бал ном вер но шћу“ (1925: 99). У свом уво ду По-по вић на во ди и пра ви ла пре во ђе ња, по ко ји ма је нај бит ни је вер но пре не ти ути сак из вор ног тек ста, те на гла ша ва да ће Свин бер нов есеј пре во ди ти сло-бод но, што у на став ку до и ста и чи ни.

Огле ди ма из књи жев но сти и умет но сти, уз од ре ђе не из ме не и до пу не, на шта ће мо се освр-ну ти ка сни је у тек сту.

9 У срп ској кри ти ци пр вих де це ни ја 20. ве ка Хвит ман је би ла јед на од ва ри јан ти тран-скрип ци је име на аме рич ког пе сни ка (по ред Вит мен, Ујт ман, Уа ит мен и др.), ко ја да нас де лу је на ро чи то не зграп но. С дру ге стра не, име ен гле ског пе сни ка По по вић у пр вој вер зи-ји есе ја тран скри бу је као Свин бурн, што ће у вер зи ји из 1927. пре пра ви ти у Свин берн (док Хвит ман оста је).

10 У вер зи ји есе ја из 1925. го ди не, уме сто „јед на пе снич ка шко ла“ по ја вљу је се „нај но-ви ја“, што још пре ци зни је од ре ђу је ме ту ове кри ти ке.

Цен трал ни део По по ви ће вог при ло га за у зи ма Свин бер нов есеј – де лом пре ве ден, де лом па ра фра зи ран, ка ко је и на ја вље но. Пре ве де ни де ло ви тек ста, од лом ци штам па ни уну тар зна ка на во да, ни су на ро чи то из дво је ни од По-по ви ће вих ко мен та ра, те пр ви па сус са пре во дом за по чи ње но вим опи сом Свин бер но вог сти ла: „Од мах од пр вих ре чи, по свом оби ча ју кад пи ше про-тив не ког, Свин бурн узи ма убо јан став. Оруж је му је дух, зна ње, уве ре ње, иро ни ја, моћ на хи пер бо ла“ (по по вић 1925: 100). Ма да би се из ова квог уво да мо гло у чи ни ти да По по вић овим пре во дом же ли да при ка же је дан кри тич ки есеј Ал џер но на Свин бер на и ти ме ука же на вред ност ен гле ског кри ти ча ра и ма е страл ност ње го вог сти ла, већ од сле де ћих ре до ва па жња се фо ку си ра на Вит ма на и ње го ве след бе ни ке. По по вић свој пре вод за по чи ње од по ло-ви не пр ве ре че ни це Свин бер но вог есе ја: „Али, ве ли он [Свинберн], око нас се по чео ши ри ти не ки чуд ни об лик етич ког и есте тич ког бе сни ла за ко је, и за чи је па ци ен те, са мо име Хвит ма но во пру жа по де сан ме ди цин ски из раз, ʼхвит ма ни ја , и хвит ма ни а циʼ“ (1925: 100). На кон Свин бер но вог по ја шње ња овог ста ва, пре но си се и уве ре ње да Вит ман по се ду је и „бо ље осо би не“, али се од мах по том за кљу чу је да му не до ста је ори ги нал ност а и са ма спо соб ност пе ва ња. По по вић већ на по чет ку по вре ме но пре ки да ди рект но ци ти ра ње и па ра фра зи ра Свин бер но ве ре чи, па та ко ка же: „Исти на је, у јед ном свом ра ни јем члан ку Свин бурн (ко ји је и сам био чо век ра ди кал них по гле да) по-здра вио је Хвит ма но ве Вла ти тра ве и њи хо ве сло бод њач ке и де мо крат ске по кли че с то пли ном“ (1925: 101). Исти на је, као што смо ви де ли, да је Свин-берн Вит ма на по здра вљао у ви ше сво јих чла на ка, да не ра чу на мо при ват ну пре пи ску, али пи та ње је да ли је По по вић имао уви да у њих. Ипак, кри ти чар је очи глед но знао за ба рем је дан од тих огле да, јер сам Свин берн у есе ју не по ми ње сво је ра ни је ра до ве.

Свин берн твр ди, а По по вић пре но си, да је оно што Вит ман пи ше чи ста ре то ри ка а ре то ри ка се не мо же тре ти ра ти као по е зи ја. Свин бер но ва кон ста-та ци ја да „[н]аука о сти ху по сто ји исто та ко не сум њи во као што по сто ји на у ка о ма те ма ти ци; ве шти на из ра жа ва ња у сти ху по сто ји исто та ко као што по сто ји ве шти на из ра жа ва ња по мо ћу цр та и бо ја“ (по по вић 1925: 101), по кла-па се са По по ви ће вим естет ским на че ли ма о пе сни штву и ње го вим ин си сти-ра њем на пра вил ном ме тру. Јед но од тих на че ла, ко јим се По по вић слу жио при са ста вља њу Ан то ло ги је но ви је срп ске ли ри ке, ис ти че да пе сма мо ра би ти це ла ле па, што би сва ко сло бод но екс пе ри мен ти са ње са фор мом ис кљу чи ло као ди ле тант ско.

У це ли ни по сма тра но, не мо же се ре ћи да По по вић Свин бер нов став не пре но си вер но, упр кос че стом па ра фра зи ра њу и уме та њу соп стве них ко-мен та ра. Ипак, за па жа ју се од ре ђе не из ме не ко је до дат но по ја ча ва ју ути сак не га тив ног рас по ло же ња пре ма аме рич ком пе сни ку, ма да се чи ни да је ве-ћи на из вр ше на са на ме ром да се основ на иде ја есе ја што бо ље при бли жи чи та о ци ма. По по ви ће ве ин тер вен ци је мо гле би се кла си фи ко ва ти у че ти ри гру пе: ин тер по ла ци је/до дат не ин фор ма ци је, из о ста вља ња, пре ме шта ња и ма ње ома шке у зна че њу.

909

Већ у пр вом па су су пре во да, усред Свин бер но вог об ја шње ња тер ми на „вит ма ни ја“, тј. ме ди цин ског ста ња од ко јег бо лу ју сви ко ји Вит ма на сма-тра ју ве ли ким пе сни ком, у По по ви ће вом тек сту на шла се ре че ни ца ко је не ма у из вор ни ку: „Ти ту жни бо ле сни ци из и шли су и из сво је соп стве не ло-ги ке“ (по по вић 1925: 100). Ма да се не мо же ре ћи да ово не од го ва ра оп штем то ну Свин бер но вог есе ја, ипак се уо ча ва да ов де ни је реч о па ра фра зи ра њу или пре ме шта њу тек ста из дру гог па су са, што је по сту пак ко јим се По по вић по вре ме но слу жи, већ ау тор уну тар на вод ни ка, као ау тен тич но Свин бер-но ве ре чи, из но си свој ко мен тар, мо жда ка ко би до дат но по ја чао осу ду на ра чун Вит ма но вих след бе ни ка. Слич но то ме, По по вић у Свин бер но во раз-ма тра ње Вит ма но ве ори ги нал но сти сло бод ног го во ра уба цу је сво је по ја шње-ње: „сло бо де ко ја се од не куд са сто ји у бес по штед ном опи си ва њу чо ве ко вих фи зич ких функ ци ја и ње го ва те ла у сви ма њи хо вим по је ди но сти ма“ (1925: 103). Ипак, за раз ли ку од прет ход ног при ме ра, По по вић ов де свој до да так не ста вља уну тар на вод ни ка, те је ја сно да то ни су до слов но пре не се не Свин бер но ве ре чи.

По по ви ће ве ин тер по ла ци је у не ким слу ча је ви ма има ју функ ци ју до дат-них по ја шње ња од ре ђе них име на и пој мо ва. Ов де се, до ду ше, пре не бре га ва прак са да се при мед бе пре во ди о ца сме шта ју у фу сно те, али за раз ли ку од го ре на ве де них умет ну тих ре че ни ца, циљ је пр вен стве но ин фор ма ци ја а не поја ча ва ње ути ска. На Свин бер но во по ми ња ње пе сникâ Џеј мса Мак фер со на и Мар ти на Та пе ра, По по вић у на став ку ре че ни це, из ван на вод ни ка, до да је сво је об ја шње ње: „Мак фер сон, пи сац мно го ре чи вих ʼпро зних епо ваʼ Финга ла и Те мо ре, и Ту пер, пе сник ко ји је та ко ђе сво је ви ше но при зем не ми сли пе вао у ʼне пра вил ним рит ми маʼ“.11 (по по вић 1925: 103). Ма да ни ова за па-жа ња ни су ли ше на По по ви ће вог кри ти чар ског при сту па (ис ка за ног у оце ни да су Та пе ро ве ми сли „при зем не“), она срп ском чи та о цу ну де по дат ке ко-ри сне за бо ље раз у ме ва ње кон тек ста. Слич но то ме, пре во ду Свин бер но вог „ca bi ned, crib bed, con fi ned, bo und in“ прет хо ди ука зи ва ње на из вор да те фра зе: „он рет ко пи ше до бро, јер је, као што се ка же у Маг бе ту, спу тан, сте шњен, сти снут, са би јен у гра ни це јед ног скроз и скроз не при род ног, ими та тив ног, те а трал ног, и из ве шта че ног сти ла“ (по по вић 1925: 105, на гла си ла Б. А.). Ови ко мен та ри по ка зу ју не са мо По по ви ћев те ме љан при ступ са ста вља њу овог есе ја, већ и ње го во од лич но по зна ва ње ен гле ске књи жев но сти.

Под јед на ко ко ли ко и ин тер по ла ци је, ин те ре сант ни су и при ме ри из о-ста вља ња де ло ва Свин бер но вог тек ста из пре во да. Нај зна чај ни ји од ових су при ме ри из о ста вља ња име на по је ди них књи жев ни ка. Свин берн, на и ме, у свом есе ју не на па да са мо Вит ма на и ње го ве след бе ни ке, па се у истом ко шу са аме рич ким пе сни ком на ла зе и пи сци као што су Ба јр он, Еме р сон, Кар лајл, Свифт и Зо ла. До во де ћи у пи та ње ста тус Вит ма но вог де ла као по е зи је, Свин-берн пи ше:

11 У пре штам па ном есе ју ова и на ред на на по ме на пре ба че не су у фу сно те.

910

Who e ver may ha ve ab di ca ted his na tu ral right, as a be ing not born with o ut a sen se of mu sic or a sen se of re a son, to pro test aga inst the jud gment which di scerns in Chil de Ha rold or in DrumTaps a ma ster pi e ce of ima gi na-tion and ex pres si on, of in tel li gen ce or of song, I ne ver ha ve ab di ca ted mi ne (SWin bur ne 1894: 132).

По што је не ко ли ко ре до ва пре то га из о ста вио чи та ву ре че ни цу у ко јој се по ред Вит ма на по ми ње и Ба јр он, По по вић ов де јед но став но из о ста вља Бај ро нов спев, те пре вод гла си:

„Ако се ма ко“ – ве ли он – „као ство ре ње ро ђе но с из ве сним осе-ћа њем му зич ко га скла да и с из ве сним осе ћа њем ло ги ке – од ре као сво га при род ног пра ва да про те сту је про тив оних ко ји у Хвит ма но вим Ударци ма до бо ша ви де ре мек де ло ма ште и екс пре си је, ми сли и пе сни штва, ја се сво га пра ва од ре као ни сам“ (по по вић 1925: 101).

Ба јр он се не по ми ње ни у на став ку тек ста, те се „са ве ти“ о то ме шта је пра ва по е зи ја упу ћу ју са мо „хвит ма ни а ци ма“. По по вић исто та ко из о ста вља де ло ве у ко ји ма Свин берн по ми ње Емер со на, Кар лај ла и Свиф та и ти ме се не га тив ни ко мен та ри у ње го вом пре во ду об ру ша ва ју ис кљу чи во на Вит ма-на. Па ипак, он не про пу шта да пре ве де де ло ве ко ји се од но се на „јед ног и су ви ше по зна тог са вре ме ног фран цу ског ро ма но пи сца“, тач ни је на Еми ла Зо лу. Ово је мо жда и нај зна чај ни ја ин тер вен ци ја у пре во ду јер по ка зу је да По по вић же ли да кри ти ку усме ри ис кљу чи во на Вит ма на, од но сно на са-вре ме не пи сце скло не нео бич ним књи жев ним екс пе ри мен ти ма, ко ји су, по ње го вом ми шље њу, по губ ни и за књи жев ност и за чи та о це.

Ка да је у пи та њу из о ста вља ње це лих ре че ни ца, од но сно ма њих или ве ћих од ло ма ка, те шко је утвр ди ти да ли се ра ди о ма ни пу ли са њу тек стом ра ди ис ти ца ња по је ди них аспе ка та или јед но став но о ау то ро вој еко но мич но сти због огра ни че ног про сто ра. Из о ста вљен је сам по че так есе ја, тј. по чет на два ре да пр ве ре че ни це: „The re mar ka ble Ame ri can rhap so dist who has ino cu la ted a cer tain num ber of En glish re a ders and wri ters with…“ (SWin bur ne 1894: 129). Чак и ако је пре во ди лац од лу чио да од ре ђе ни текст пред ста ви у сло бод ном пре во ду, крај ње је нео бич но да ће за по че ти од сре ди не пр ве ре че ни це. По по-вић је ова ко из бе гао да свој при каз Свин бер но ве кри ти ке от поч не по ми ња њем „из у зет ног аме рич ког рап со да“, већ се од мах фо ку си рао на срж про бле ма – на „вит ма ни ју“, вр сту бе сни ла, од ко је бо лу је је дан део књи жев не за јед ни-це. По по вић, ме ђу тим, исто та ко из о ста вља и по след њи део ове ду ге ре че-ни це, у ко јем се Вит ман на зи ва „на пад ним ва ра ли цом“ и „глу па ком ко јем не ма рав ног по су је ти и бр бљи во сти“. И у на став ку По по вић че сто из о ста вља по чи та ве па су се, па и це ле стра не тек ста, без об зи ра на то да ли се у тим де ло ви ма Вит ман же сто ко на па да, или са др же и по ко ји по зи ти ван ко мен тар. Ма да из о ста вља по зи тив не ко мен та ре као што су: „the se ex cel lent qu a li ti es of emo tion and re flec tion find he re and the re a not ina de qu a te ex pres si on in a

911

style of rhe to ric not al ways fla tu lent or in har mo ni o us“12 (SWin bur ne 1894: 130) или: „But he has said wi se and no ble things upon such sim ple and eter nal su bjects as li fe and de ath, pity and en mity, fri en dship and fig hting“13 (SWin bur ne 1894: 131), у пре во ду је из о ста вље на и це ла по след ња стра на Свин бер но вог есе ја, на ко јој ен гле ски ау тор из но си сво је по след ње ар гу мен те про тив уз ди за ња Вит ма на у ста тус ве ли ког пе сни ка. За раз ли ку од при ме ра из о ста вља ња ре-фе рен ци на по је ди не пе сни ке, из о ста вља ње ре че ни ца и па су са у По по ви ће вом пре во ду ге не рал но се не мо же сма тра ти по ку ша јем из об ли ча ва ња зна че ња и то на це лог есе ја.

Бог дан По по вић је у уво ду на гла сио да не ће пре во ди ти сва ку реч до слов-но, те да ће текст па ра фра зи ра ти и при ла го ђа ва ти чи та лач кој пу бли ци у Ср би ји. У свом сло бод ном пре во ду кри ти чар че сто пре ме шта ре че ни це или де ло ве ре че ни ца са јед ног ме ста на дру го или ком би ну је де ло ве раз ли чи тих ре че ни ца по свом на хо ђе њу. По ја вљу ју се ме сти мич но и ома шке у зна че њу, али бу ду ћи да ни оне, као ни по ме ну ти слу ча је ви пре ме шта ња, не до во де до не ке зна чај ни је про ме не у то ну це лог есе ја, овом при ли ком их не ће мо ана ли зи ра ти. По ме ну ће мо, ипак, је дан ин те ре сан тан при мер ве о ма сло бод-ног пре во да Свин бер но ве ре че ни це, у ко јој се ен гле ски ау тор пи та ко се бе мо же на зи ва ти пе сни ком, те на бра ја низ за ни ма ња и пред ме та:

The qu e sti on is whet her you ha ve any mo re right to call your self a po et, or to be cal led a po et by any man who knows ver se from pro se, or black from whi te […] than to call your self or be cal led […] a mat he ma ti cian, a lo gi cian, a pa in ter, a po li ti cal eco no mist, a sculp tor, a dyna mi ter, an old par li a men tary hand, a ci vil en gi ne er, a de a ler in ma ri ne sto res, an amp hi ma cer, a triptych, a rhom boid, or a rec tan gu lar pa ra le lo gram. (SWin bur ne 1894: 134)

И док је пр вих не ко ли ко пој мо ва пре ве де но од го ва ра ју ћим тер ми ни ма, при кра ју се, уме сто „про да вац по мор ске опре ме, кре тик, трип тих, ром бо ид“, по ја вљу је „бо та ни чар, бо та нич ка ба шта, злат ни сат, зми ја зве чар ка, грч ки хек са ме тар“ (по по вић 1925: 102). Ко ли ко је на ма по зна то, не по сто ји дру га вер зи ја Свин бер но вог есе ја, у ко јој би се мо гли по ја ви ти пој мо ви из По по ви-ће вог пре во да, а и сам Бог дан По по вић у фу сно ти као из вор ник за свој пре-вод на во ди Свин бер но ве Сту ди је о про зи и по е зи ји, књи гу ко ју смо и ми ко ри сти ли. По по вић је овим очи глед но же лео да пу бли ци бо ље при бли жи основ ну иде ју ове ре че ни це, али ни је са свим ја сно ка ко је до шао до баш ових пој мо ва. На жа лост, срп ски кри ти чар ни је био ова ко ма што вит у де ло-ви ма ко ји до но се Свин бер но ве ве ште игре ре чи ма, те та ко из вор но: „to flog the Whit ma ni acs in to the ir stra it-wa i stco ats; or, we re the re any fe ma le mem bers

12 „Ова из вр сна свој ства емо ци је и ре флек си је про на ла зе ов де-он де ни ма ло не а де ква-тан из раз у сти лу ре то ри ке ко ји ни је увек на ду вен или не хар мо ни чан.“

13 „Али он је из ре као му дре и пле ме ни те ства ри о та квим јед но став ним и веч ним те ма ма као што су жи вот и смрт, са жа ље ње и мр жња, при ја тељ ство и бор ба.“

912

of such a sect, in to the ir stra it-pet ti co ats”14 (SWin bur ne 1894: 136), оста је не пре-ве де но, од но сно По по вић це лу ту ре че ни цу јед но став но из о ста вља.

По што је пред ста вио Свин бер нов есеј, тач ни је де ло ве тог есе ја, По по-вић на на ред них не ко ли ко стра на из но си сво ја за па жа ња о Вит ма ну, Свин-бер ну и пе сни штву уоп ште. Дру ги део свог при ло га за по чи ње ре чи ма: „Та ко Свин бурн. Ако из у зме мо из ве сна пре те ри ва ња у из ра зу, и из ве сне ис кљу чи-во сти (ко је су по след ње у овом на пи су из о ста вље не) – ње го во је ми шље ње и на ше ми шље ње“ (1925: 105). На осно ву ана ли зе По по ви ће вог пре во да, чи-ње ни це да је и по ред број них из ме на и скра ћи ва ња15срп ски кри ти чар те жио да са чу ва основ ни „ути сак“ Свин бер но вог есе ја, за кљу чу је се да је упра во „ми шље ње“, Свин бер но во а и ње го во лич но, би ло оно што је под ста кло По-по ви ћа да об ја ви овај при лог. У на став ку се то и екс пли цит но из но си:

У овом при ка зу, у ко ме су са оп ште ни са мо од лом ци из члан ка Свин-бур но ва, до ста ис ки да но, без теч ни јих пре ла за, мо жда ни је учи ње на сва прав да Свин бур но вом сти лу и из ла га њу; али ње го во ми шље ње је из не-се но вер но, са свом па жњом ко ја при па да чо ве ку ка кав је био Свин бурн, пе сник и кри ти чар (1925: 105).

Ов де ис ка за ни Свин бер нов ани мо зи тет пре ма Вит ма ну по ду да рао се са По по ви ће вим ста вом о аме рич ком пе сни ку, а још ви ше о пе сни ци ма ко ји ма је Вит ман био узор. По по вић пре но си за па жа ња по је ди них ау то ра да је Свин-берн „екс тре ман“ и не увек по у здан кри ти чар, али по том за кљу чу је да „[т]аква је кри ти ка из ве сно ма ње тач на од Свин бур но вих“ (1925: 105‒106). Бра не ћи ен гле ског ау то ра Бог дан По по вић за пра во бра ни се бе и сво је ста во ве.

Ка ко би до ка зао су пер и ор ност Свин бер но вог ми шље ња над Вит ма но-вим, По по вић у на став ку раз ма тра би о гра фи је два пе сни ка. Ка ко за па жа Гој ко Те шић,

у овом по ле мич ком есе ју Б. По по вић нај све стра ни је ре пре зен ту је сво ју по зи ти ви стич ку апа ра ту ру пре у зе ту из фран цу ске тра ди ци је (по себ но уче ње о ра си и сре ди ни) па у ту ма че ња или вред но ва ња по е зи је уво ди и ка те го ри ју пе сни ко вог по ре кла (да кле: ге не а ло ги ју!) па вред ност пе-сникâ и њи хо вих де ла ме ри пре ма то ме да ли су „ари сто крат ског“ или „при ми тив ног“ на род њач ког по ре кла (1991: 41–42).

Вит ма но во скром но по ре кло и не до ста так фор мал ног обра зо ва ња, пре ма По по ви ћу, об ја шња ва за што из ње га ни је на стао ве ли ки пе сник:

Од та квих не мо гу по ста ти Шек спи ри, Мил то ни, ни Свин бур ни. Од та квих по ста ју Хвит ма ни, – „при ми тив ни“ љу ди, с „при ми тив ном“

14 „…ба ти ном оте ра ти вит ма ни ја ке у њи хо ве лу дач ке ко шу ље; или, ако би би ло жен-ских при пад ни ка та кве сек те, у њи хо ве лу дач ке под сук ње“

15 По гру бој про це ни, По по вић из свог пре во да из о ста вља чак по ло ви ну Свин бер но-вог есе ја.

913

па ме ћу, ко ја је тек у сво јем пра ско зор ју од ве ли ке зо ре и ве ли ко га да на; ко ја се вра ћа на при ми тив не на го не, на при ми тив не об ли ке по сла или умет но сти ко јих се та кви љу ди по ду хва та ју, на при ми тив не, амо рал не по гле де, ма ни фе ста ци је, и иза зи вач ке де мон стра ци је, ко је опет вре ђа ју љу де ши рег, ду бљег и бо га ти јег ума, љу де од уку са, од вас пи та ња, од кул тур них, раз ви је них, ве ко ви ма чи шће них, пре чи шће них, гла ђе них и угла ђе них осе ћа ња, мо рал них и дру гих (1925: 106).

Кључ на реч ов де је, на рав но, „при ми тив ни“, ко ја је у пр вом де лу ре че-ни це на ро чи то ис так ну та на вод ни ци ма и ко ја упу ћу је на аван гард ну фа сци-на ци ју при ми тив ном умет но шћу и вар вар ским, што је По по вић још ра ни је кри ти ко вао. Са дру ге стра не, ис ти чу се Свин бер но во ари сто крат ско по ре кло и уче ност, као и чи ње ни ца да је он, за раз ли ку од Вит ма на, вре ме про во дио у дру штву ви со ко о бра зо ва не ели те. У овом пом ном раз ма тра њу и по ре ђе њу би о гра фи ја, с на ме ром да се по ка же усло вље ност пе снич ког та лен та сре ди-ном из ко је пе сник по ти че, ле жи и основ на раз ли ка из ме ђу По по ви ће вог и Свин бер но вог при сту па Вит ма ну. Свин берн се не до ти че Вит ма но вог по ре кла и дру штве ног по ло жа ја; уме сто то га, у јед ном де лу есе ја он ана ли зи ра кон-крет не сти хо ве из Вит ма но ве пе сме „О ка пе та не! Мој ка пе та не“. По по вић, ме ђу тим, ту ана ли зу из о ста вља из свог пре во да, а у сво јим ко мен та ри ма се не освр ће на од ре ђе не пе сме или сти хо ве. За кљу чу је се да је По по ви ћу до-вољ но то што Свин бер на ње гов ис так нут дру штве ни по ло жај, по ро дич на ло за и обра зо ва ње сте че но у елит ним шко ла ма пре по ру чу ју као пр во кла сног пе сни ка, док је Вит ма но ва „по е зи ја“ и „ли те ра ту ра“, ка ко ка же По по вић, „у скла ду са та квим при род ним спо соб но сти ма и та квим раз ви ћем“ (1925: 106). По по вић Вит ма ну при зна је „сна гу пле беј ца“, „при род ну љу бав пре ма при-ро ди, у ко јој жи ви“ и „сим па ти ју пре ма ни шти ма“, али исто вре ме но упра во у ово ме ви ди из вор ње го ве „ми сле не нео ри ги нал но сти“ (1925: 107). Бу ду ћи да је зна ња сте као ван уни вер зи те та, а да, по По по ви ћу, сам по се би ни је имао уро ђе не ге ни јал но сти да би се сам уса вр ша вао, Вит ман је био и остао „са мо де ма го шки ’ми сли лац’ за на род, ра ди кал ски, про ли ве ни ора тор без ве зе и ме то де, ’пе сник’ без пе са ма и сти ха и му зи ке, си ров ре тор у ’не до вр ше-ним ре до ви ма’ и сти лу по зајм ље ном из Би бли је“ (1925: 107).

Раз ма тра њу кон крет них аспе ка та Вит ма но ве по е зи је Бог дан По по вић по све ћу је тек не ко ли ко ре че ни ца и из но си при лич но уоп ште не ко мен та ре. Та ко на во ди да је Вит ма нов ве ли ки не до ста так за не ма ри ва ње сти ха и ри ме, а сво ја за па жа ња ни ов де не пот кре пљу је ана ли зом кон крет них пе са ма, већ пре но си ста во ве дру гих књи жев ни ка – Кар лај ла, Бе на Џон со на, Ге теа, Би фо-на – о ва жно сти сти ла у књи жев но сти. У по гле ду са др жа ја, По по вић кри-ти ку је то што Вит ман, бу ду ћи „ско ро је вић“, у сво јим пе сма ма пре те ра но хва ли са мог се бе, а по себ но му за ме ра то што у ци клу су Де ца Ада мо ва као по е зи ју пред ста вља „је дан дуг и, вај! вр ло до са дан спи сак свих де ло ва људ-ског те ла, и опи се ра зних фи зи о ло шких по ја ва, да их та ко на зо ве мо“ (1925: 107). Сви ови не до ста ци про из и ла зе из окол но сти у ко ји ма се пе сник ро дио и у

914

ко ји ма је од ра стао, те је, по По по ви ћу, ло гич но што Свин берн, као ари сто-кра та, од ма ле на окру жен књи га ма и пре фи ње ним љу ди ма, „ни је мо гао сма тра ти Хвит ма но ва де ла као пе сни штво и при зна ти Хвит ма ну пе снич ки дар; и имао је пра во што му их ни је при знао“ (1925: 108). Ко мен та ре о Вит-ма ну По по вић за вр ша ва ре чи ма ко је је ра ни је упу тио сво јим сту ден ти ма а у ко ји ма се огле да и ње гов ан то ло ги чар ски на чин раз ми шља ња – не ких сто-ти нак ре до ва из Вит ма но ве по е зи је би се мо жда мо гло на ћи у не кој Ан толо ги ји из Хвит ма на, али се у ан то ло ги ји ен гле ске или аме рич ке по е зи је не би на шао ни је дан је ди ни (1925: 108).

На кра ју свог есе ја Бог дан По по вић из но си за ни мљи ву те о ри ју о до брим и рђа вим пи сци ма, ко јом се нај пре им пли цит но, а за тим и екс пли цит но ко-мен та ри ше укус љу ди ко ји се ди ве пе сни ци ма по пут Вит ма на:

„У је рар хи ји пи са ца, сва ки пи сац пи ше, пот пу но, са мо за љу де сво-га раз ре да. До бри пи шу за до бре, бо љи за бо ље, нај бо љи за нај бо ље – сла би за сла бе, рђа ви за рђа ве. До бри не пи шу за бо ље; ни бо љи за до бре ни нај бо љи за бо ље. Сва ки пи ше за се би рав на. […] Сва ки раз у ме и во ли са мо се би рав не, а код бо љих или го рих од се бе раз у ме и во ли опет са мо оно што је код њих ње му рав но“ (1925: 108).

Та ко По по вић за кљу чу је да „Хвит ма ном се оду ше вља ва ју – не ’хвит ма-ни а ци’, као што стро го ка же Свин бурн – но про сто хвит ма но род ни хвит ма-нов ци, пр вог, дру гог, и тре ћег ре да“ (1925: 109).16

Као што је по ме ну то, По по вић је овај при лог са ста вио ве ро ват но 1922, да кле три го ди не пре об ја вљи ва ња, што се опет чи ни при лич но за ка сне лим, бу ду ћи да се Вит ма ни ја по ја ви ла до ста ра ни је – нај пре 1887. (у ча со пи су Форт нај тли ри вју) а за тим 1894. (у Сту ди ја ма о про зи и по е зи ји). Има ју ћи у ви ду да је Бог дан По по вић био из у зет но до бро ин фор ми сан о то ко ви ма у ен гле ској књи жев но сти и да је не ко ли ко го ди на жи вео у Лон до ну, чи ни се ма ло ве ро ват ним да је за Свин бер нов есеј са знао тек по чет ком два де се тих. Да ле ко је из ве сни је то да је тих го ди на осе тио ка ко је вре ме да се и ова кав став пре до чи књи жев ној јав но сти не би ли се чи та о ци, кри ти ча ри, а и пе сни-ци под се ти ли шта су пра ве по ет ске вред но сти. Ка ко за па жа Гој ко Те шић, 1922. је кључ на го ди на срп ске аван гар де: Ста ни слав Ви на вер об ја вљу је Но ву панто ло ги ју пе лен ги ри ке, Раст ко Пе тро вић зби р ку От кро ве ње и пе сму Спо меник, То дор Ма ној ло вић зби р ку пе са ма Рит мо ви, Цр њан ски Стра жи ло во, а осни ва ју се ча со пи си Пу те ви и Хип нос (Те шић 2009: 10). Ино ва тив на и про во ка тив на де ла аван гар ди ста ко си ла су се са на че ли ма ко ја је за сту пао Бог дан По по вић, а њи хо ви ау то ри су се у сво јим кри тич ким есе ји ма не рет-ко по зи ва ли упра во на Вит ма на, као тво р ца сло бод ног сти ха и пе сни ка

16 Ово ме По по вић у дру гој вер зи ји овог есе ја до да је још је дан пот пу но но ви па сус: „Ови по след њи – хвит ма нов ци дру гог и тре ћег ре да – не во ле, на рав но, ни у Хвит ма на оно што је у ње га до бро, оно што код ње га Свин берн одо бра ва“, те на кон не ко ли ко но вих ци та та опет за кљу чу је: „Свак сва кад раз у ме и во ли са мо оно че му је ра ван“ (1927: 235–236).

915

ко ји исту па из ван кон вен ци ја у ода би ру те ма ти ке. Да кле, ис ти ца ли су упра-во оне осо бе но сти Вит ма но ве по е ти ке на ко је се По по вић об ру ша ва у свом при ка зу Свин бер но ве Вит ма ни је.

Ако про ши ри мо кон текст и об у хва ти мо го ди не пре 1922, ви ди мо да се у прет ход ном пе ри о ду по ја ви ло не ко ли ко чла на ка мла ђе ге не ра ци је пи са ца ко ји сла ве Вол та Вит ма на. Го ди не 1919. Иво Ан дрић и Ани ца Са вић Ре бац об ја вљу ју есе је у част сто го ди шњи це Вит ма но вог ро ђе ња, а Бо шко То кин две го ди не ка сни је об ја вљу је ин те ре сан тан чла нак под на сло вом Че ти ри по чет ка мо дер не по е зи је – Бо длер, Рем бо, Вит ман, Ни че, по во дом сто го ди-шњи це Бо дле ро вог ро ђе ња. То ки нов чла нак, ко ји до но си од бра ну мо дер не по е зи је и сим бо ли зма, мо же се по сма тра ти као од го вор на чла нак Бог да на По по ви ћа Сте ван Ма лар ме, Сим бо ли зам и дру ги ’из ми’, об ја вљен ме сец да на ра ни је (1. мар та 1921). Под псе у до ни мом Ари сто фан, То кин ов де пи ше: „Је дан бе о град ски кри ти чар, ве ли ки љу би тељ пар на со ва ца, ’есте ти чар’, гла вом сам г. Бог дан По по вић, мал тре ти рао је, ту ско ро, сим бо ли зам и мо-дер ну“, и за тим кон ста ту је да „на ши зва нич ни кри ти ча ри не по зна ју ни са му мо дер ну, као ни пред ме те ко је пре да ју“ (1921: 12). С дру ге стра не, Вит ман је за То ки на је дан од уте ме љи ва ча мо дер не по е зи је, уса мље ни, бо гом да ни пе сник ко смо са: „Ка да чо век спо ми ње име Волт Вит ма на, он од мах има пред очи ма ау тох то ног мо дер ног чо ве ка“, јед ног од „нај а у тен тич ни јих по-че та ка мо дер не епо хе кон струк ци ја и син те за“ (1921: 13). Ин те ре сант но је да се у истом ча со пи су, од мах иза То ки но вог тек ста, на ла зи и чла нак Мо-ми ра Ни ко ли ћа Бог дан По по вић у Ака де ми ји на у ка, у ко јем се ау тор при се-ћа ка ко је пре Пр вог свет ског ра та По по вић у Бе о гра ду био „ап со лу тан ау то ри тет, за пад њак до вр хо ва но ка та“ и ка ко је „упо ред на књи жев ност […] би ла ње гов мо но пол“ (1921: 14). У по сле рат ном вре ме ну, ме ђу тим, из гу био је свој зна чај, „уги нуо је у су ви ше ја ком ва зду ху но вог вре ме на“ (1921: 14), та ко да Ни ко лић стро го оце њу је да „Бог дан По по вић не са мо да ни је ве ли чи-на, не го је, као књи жев ни и умет нич ки кри ти чар, безд на не вред ност, и да је јед на од нај ве ћих сра мо та за кул ту ру не ка да ње Ср би је“ (1921: 14). По по вић у сво јим есе ји ма че сто ни је на во дио име на пе сни ка са ко ји ма се раз ра чу на ва ни ти се по зи вао на чла нак на ко ји од го ва ра, али мо же се прет по ста ви ти да су га упра во ови есе ји по та кли да уз вра ти уда рац, па ма кар и ин ди рект но. У на ред ном пе ри о ду, пре не го што ће об ја ви ти текст о Вит ма ну и Свин бер ну, По по вић је об ја вио још два есе ја слич ног то на – У сла ву Јед них и Дру гих! (1921) и Ко ја је умет нич ка вред ност цр нач ке пла сти ке? (1923). Тре нут но мо же мо са мо да на га ђа мо због че га се са об ја вљи ва њем есе ја Валт Хвит ман и Свинбурн са че ка ло до 1925, али је из ве сно да је ау тор, на во ђе њем го ди не на стан ка есе ја у дну члан ка, овај текст хо ти мич но сме стио у ши ри по ле мич ки кон текст.

У пред го во ру за из бор Вит ма но ве по е зи је Иван В. Ла лић се освр ће на По по ви ћев есеј и за па жа: „За ни мљи во је да Бог дан По по вић за свој на пад на Вит ме на зо ве у по моћ Свин бер нов ау то ри тет – а да при том не спо ми ње да есеј ко јим се слу жи, Вит ма ни ја, из ра зи то дис то ни ра у кон тек сту све га што је Свин берн то ком жи во та из ре као о Вит ме ну“ (1974: 34). По што је

916

пре гле дао те мељ не бе ле шке ко је је По по вић пра вио док је пи сао овај есеј, Ла лић за кљу чу је да је ма ло ве ро ват но да кри ти чар ни је био упу ћен у Свин-бер но ве по зи тив не освр те на Вит ма на. Из вла че њем из ши рег кон тек ста, По по вић пред ста вља Свин бер нов од нос пре ма аме рич ком пе сни ку ма ње ком плек сним не го што је он то за и ста био. Осим то га, у пре во ду и у до дат-ним ко мен та ри ма срп ски кри ти чар по тен ци ра оне Свин бе ро ве ста во ве са ко ји ма се и сам сла же, те та ко Свин берн по ста је тек сред ство ко јим По по вић из ра жа ва сво је ми шље ње.

Ми лан Алек сић за па жа да се По по вић у овом, као и у есе ју о Ма лар меу и сим бо ли зму, за пра во све вре ме слу жи „тех ни ком ма ски ра ња јер се на ме сти ма нај ве ће кри ти ке Вит ме но вог ства ра ла штва ко ри стио ста во ви ма дру гог кри ти ча ра (Свин бер на)“ (2014: 196). Али не са мо то! У овом есе ју, по ред то га што свој став при кри ва иза ста ва ен гле ског ау то ра, По по вић из бе га ва да екс пли цит но на ве де и пра ву ме ту свог на па да, та ко да се мо же го во ри ти о дво стру ком ма ски ра њу, бу ду ћи да је ма ски ран и су бје кат и обје-кат кри ти ке. По ста вља се пи та ње: за што Бог дан По по вић, не при ко сно ве ни ау то ри тет срп ске књи жев но сти, чи ји се суд о ак ту ел ним књи жев ним до га-ђа ји ма че као с не стр пље њем и нер во зом, свој при каз Вит ма но ве по е зи је ни је са ста вио у пот пу но сти сво јим ре чи ма, већ се скла ња иза ен гле ског пе-сни ка, и то оног чи ји је углед у Бри та ни ји у то вре ме био при лич но по љу љан? У кон тек сту по ме ну тих тек сто ва ко ји ма се оспо ра ва ау то ри тет Бог да на По-по ви ћа, чи ни се да кри ти чар, осе тив ши да је це ло ку пан си стем вред но сти за ко ји се за ла гао уру шен про до ром аван гард них стру ја, од лу чу је да пи ше под кри лом дру гог пе сни ка, не би ли по ка зао да ни је уса мљен у сво јим ста во ви-ма. Свин берн је ту до бро до шао, као ау тор ко ји та ко ђе по ла же на кла сич ну естет ску ви зи ју по е зи је, али је исто вре ме но до вољ но мо де ран и про во ка ти ван да из бег не ети ке ту „ум не усе де ли це“, ко ја је при ши ва на Бог да ну По по ви ћу. Осим то га, Свин бер нов жи во пи сан и иро ни чан стил до при но си да се при лич-но оштра кри ти ка ad ho mi nem учи ни за бав ном и ефект ном, да не по ми ње мо ве ште игре ре чи ма, ко је су По по ви ћа као ан гло фи ла за си гур но фа сци ни ра ле.

По по ви ће ви из ли ви „вит ма но фо би је“ ни су оста ли без од го во ра. Аван-гар ди сти су пом но пра ти ли сва ки по тез углед ног кри ти ча ра, те је и овај есеј при ву као па жњу. Од го вор је до шао од Љу бо ми ра Ми ци ћа, ко ји се у Зе ни ту у тек сту Зе ни ти зам и књи жев ни пи кав ци освр ће на есеј Валт Хвит ман и Свин бурн, ука зу ју ћи на ме то до ло шку слич ност са ра ни јим По по ви ће вим ра-до ви ма. У свом пре по зна тљи во за је дљи вом сти лу, Ми цић осу ђу је По по ви ћа, ко ји је „пре вео не ко ли ко стра на бљу та вих кле пе та на јед ног ен гле ског ари-сто кра те о ве ли ком пе сни ку Вит ме ну“ (1925). На стао као По по ви ћев од го вор на ра ни је кри ти ке, Валт Хвит ман и Свин бурн овим до би ја и сво ју кри ти ку и ти ме се на ста вља низ по ле мич ких тек сто ва раз ме њи ва них из ме ђу тра ди-ци о на ли ста и аван гар ди ста, ко ји је за по чет на са мом по чет ку 20. ве ка.

4. за кљУ чак. Иван В. Ла лић на по чет ку свог пред го во ра Вла ти ма тра ве при ме ћу је: „Ве ро ват но је не мо гу ће да ти за до во ља ва ју ћу де фи ни ци ју јед ног

917

че сто упо тре бља ва ног, па и зло у по тре бља ва ног пој ма – пој ма ве ли ки пе сник. Пи та ње је чак да ли би на пор та квог де фи ни са ња уоп ште и имао пра вог сми сла и оправ да ња“ (1974: 7). Ипак, по ла ве ка пре то га чи ни ло се из у зет но зна чај ним, чак нео п ход ним, до ка за ти да ли је Вит ман ве ли ки пе сник или ни је. У окви ру та квих до ка зи ва ња на ста ли су и Свин бер нов есеј Вит ма ни ја и По по ви ћев Валт Хвит ман и Свин бурн. Ме та оба есе ја знат но је ши ра од са мог аме рич ког пе сни ка – и Свин берн и По по вић се об ру ша ва ју пре све га на Вит ма но ве след бе ни ке, на „вит ма ни ја ке“, али то чи не по сред но, та ко што дис кре ди ту ју њи хо вог узо ра. Бог дан По по вић, ме ђу тим, од ла зи ко рак да ље – не са мо да при кри ва ствар ну ме ту свог на па да, већ вр ло опре зно соп стве не кри ти чар ске ста во ве за кла ња иза Свин бер но вих, ко ји ма до да је ус пут не, али вр ло зна чај не, ко мен та ре. Срп ски кри ти чар је ус пео да оста ви лич ни пе чат не за не мар љи вим ин тер вен ци ја ма из вр ше ним то ком пре во ђе ња и сво јим за кључ ним раз ма тра њи ма, a за хва љу ју ћи ње го вом пре во ду и сво-је вр сној на до град њи, Свин бер нов есеј сме штен је у ши ри кон текст дру-штве ног и књи жев ног жи во та Ср би је с по чет ка 20. ве ка, ко ји је био обе ле жен број ним по ле ми ка ма. Ма да се по је ди на По по ви ће ва за па жа ња мо гу учи ни ти не пра вед ним или за ста ре лим, она су у сва ком слу ча ју би ла про во ка тив на и као та ква иза зи ва ла ре ак ци ју и до при не ла бо љем по зи ци о ни ра њу аван гард-них стру ја у од но су на усто ли че не књи жев не ау то ри те те.


алек сић, Ми лан. Бог дан По по вић и срп ска књи жев ност. Бе о град: Дру штво за срп ски је зик и књи жев ност Ср би је, 2014.

ми цић, Љу бо мир. Зе ни ти зам и књи жев ни пи кав ци. Зе нит 5/37 (но вем бар/де цем бар 1925): [нема пагинације].

по по вић, Бог дан. Валт Хвит ман и Свин бурн. Срп ски књи жев ни гла сник XIV/ 2 (1925): 99–109.

по по вић, Бог дан. Огле ди из књи жев но сти и умет но сти. Бе о град: Ге ца Кон, 1927. Те шић, Гој ко. Срп ска књи жев на аван гар да 1902–1934. Бе о град: Ин сти тут за књи жев-

ност и умет ност, Слу жбе ни гла сник, 2009.

*ca i rnS, W. B. Swin bur ne’s Opi nion of Whit man. Ame ri can Li te ra tu re 3/2 (May, 1931):

125–135. <http://www.jstor.org/sta ble/2919775> 13. 1. 2016.eli ot, Ge or ge. [Re vi ew of Le a ves of Grass (1855)]. The West min ster Re vi ew N.S. 9 (1 April

1856): 343–356. <http://whit ma nar chi ve.org/cri ti cism/re vi ews/le a ves1855/an c .00025.html> 8. 7. 2016.

Fol Som, Ed. Whit man Ma king Bo oks. Bo oks Ma king Whit man. Io wa City: Uni ver sity of Io wa Press, 2005.

Ko stić, Ve se lin. Osta li vik to ri jan ski pe sni ci. Omer Ha dži se li mo vić, et al. En gle ska knji ževnost 3. Sa ra je vo: Svje tlost, 1991, 45–54.

918

la Fo ur ca de, Ge o r ges. Swin bur ne and Walt Whit man. The Mo dern Lan gu a ge Re vi ew 22/ 1 (Jan., 1927): 84–86. <http://www.jstor.org/sta ble/3714071> 16. 5. 2016.

la lić, Ivan V. Po e zi ja Vol ta Vit me na. Volt Vit men. Vla ti tra ve: iza bra ne pe sme. Ivan V. La lić (prev.). Be o grad: BIGZ, 1985, 7–36.

meyerS, Te rry L. Swin bur ne and Whit man: Furt her Evi den ce. Walt Whit man Qu ar terly Revi ew 14 (Sum mer 1996): 1–11. <http://dx.doi.org/10.13008/2153-3695.1490> 13. 1. 2016.

Ni Ko lić, Mo mir. Bog dan Po po vić u Aka de mi ji na u ka. Svet ski pre gled – po li tič ki, eko nom ski, fi nan sij ski, knji žev ni, umet nič ki 1/ 3 (10. april 1921): 14–15.

PU Ha lo, Du šan. En gle ska knji žev nost XIX–XX ve ka (1832–1950): isto rij sko kri tič ki pre gled. Be o grad: Na uč na knji ga, 1976.

ros set ti, Wil li am Mic hael. In tro duc tion. Po ems by Walt Whit man. Gay Wil son Al len, Ed Fol som (eds). Walt Whit man and the World. Io wa City: Uni ver sity of Io wa Press, 1995, 25–27.

Schmid Gall, Gary. Con ta i ning Mul ti tu des: Walt Whit man and the Bri tish Li te rary Tra dition. Ox ford Uni ver sity Press, 2014.

SWin bur ne, Al ger non Cha r les. Wil li am Bla ke: A Cri ti cal Es say. Lon don: John Cam den Hot ten, Pic ca dilly, 1868.

SWin bur ne, Al ger non Cha r les. Un der the Mic ro sco pe. Por tland, Ma i ne: Tho mas S. Mos her, 1899.

SWin bur ne, Al ger non Cha r les. Whit ma nia. Stu di es in Pro se and Po e try. Lon don: Chat to & Win dus, 1894, 129–140.

te šić, Goj ko. Srp ska avan gar da & po le mič ki kon tekst. No vi Sad: Sve to vi, 1991.tho maS, M. Wynn. Whit man in the Bri tish Isles.Gay Wil son Al len, Ed Fol som (eds).Walt

Whit man and the World. Io wa City: Uni ver sity of Io wa Press, 1995, 11–20.to Kin, Boš ko [A ri sto fan]. Če ti ri po čet ka mo der ne po e zi je – Ba u de la i re, Rim baud, Whit man,

Ni etzsche. Svet ski pre gled – po li tič ki, eko nom ski, fi nan sij ski, knji žev ni, umet nič ki 1/ 3(10. april 1921): 12–14.

Bo ja na L. Aća mo vić

WALT WHIT MAN AND AL GER NON SWIN BUR NE – A LO OK FROM THE PER SPEC TI VE OF BOG DAN PO PO VIĆ

S u m m a r y

The pa per exa mi nes A. C. Swin bur ne’s es say Whit ma nia, which ser ves as an il lu-stra tion of the con tro ver sial re spon ses to the po e try of Walt Whit man. Spe cial at ten tion is drawn to the re cep tion of this es say in Ser bian li te rary cri ti cism, i.e. in Bog dan Po po-vić’s ar tic le Walt Whit man and Swin bu r ne.”The first part of the pa per of fers a bri ef re-vi ew of the re cep tion of Whit man’s po e try in Gre at Bri tain, par ti cu larly fo cu sing on Swin bur ne’s fluc tu a ting and of ten con tra dic tory at ti tu de to wards the Ame ri can po et.

919

920

The se cond part analyzes Bog dan Po po vić’s es say – his tran sla ti o n of Whit ma ni a and his aut hen tic cri ti cal re marks – as well as the con text in which the Ser bian es say ap pe a red. This analysis shows the way the Ser bian cri tic used Swin bur ne’s es say to ex press his own un fa vo ra ble vi ew of Whit man’s po e try, but al so to vo i ce hi s a ni mus to wards the avant-gar de ten den ci es in li te ra tu re and arts.

Ин сти тут за књи жев ност и умет ностКра ља Ми ла на 2, Бе о градbo ja na.aca mo vic @gmail.com

UDC 821.163.41-2.09 Crnjanski M.UDC 821.111(73)-31.09 Fitzgerald F. S. K.

Мср Ана М. Си та ри ца

ФУНК ЦИ ЈА КАР НЕ ВА ЛА У ДЕ ЛИ МА МА СКА М. ЦР ЊАН СКОГ И ВЕ ЛИ КИ ГЕТ СБИ Ф. С. ФИЦ ЏЕ РАЛ ДА

У ра ду ће се кроз кар не вал ско схва та ње све та ана ли зи ра ти по ве за ност Цр њан ско ве дра ме Ма ска и Фиц џе рал до вог ро ма на Ве ли ки Гет сби. Упо ред ном ана ли зом Ма ске и Ве ли ког Гет сби ја са фо ку сом на кар не вал ској ствар но сти, про на ла зи мо мно го број не еле мен те ко ји по ве зу ју ова два де ла, а ко ји ма ће мо се де таљ но ба-ви ти у ра ду. По сма тра ју ћи ствар ност кроз фон кар не ва ла не сум-њи во ће мо у овим де ли ма пре по зна ти све до чан ства осло ба ђа ња од офи ци јел них спо на, из град ње дру гог све та и жи во та и при хва та ња све та са мо у ње го вом кар не вал ском ви ду. Ту ма че њем функ ци је кар не ва ла ра све тли ће се жи вот уоб ли чен ма ском у на ве де ним де-ли ма. По себ ну па жњу по све ти ће мо на чи ни ма и фор ма ма осло ба-ђа ња у кар не ва лу, ма ска ма као ин стру мен ти ма за ме та мор фо зу, из о па ча ва њу пре ру ша ва ња, ам би ва лент ној игри кру ни са ња, свр га-ва ња и кар не вал ског жр тво ва ња. Ду бљом ана ли зом, у пр вом ре ду, књи жев них ли ко ва, али и дру гих струк тур них еле ме на та де ла, на пр ви по глед очи глед не те ме по вр шно сти, при ка за не кроз ола ко узи ма ње жи во та, до ла зи мо до за кључ ка да оно што по ве зу је ова два де ла је сте при вид, са зна ње да је све вар ка, илу зи ја и ни шта ви ло.

Кључ не ре чи: Ма ска, Ве ли ки Гет сби, кар не вал, ам би ва лент ност, пре по род, жр тва, кру ни са ње, свр га ва ње.

Фиц џе ралд је ро ман Ве ли ки Гет сби пи сао у до ба на кон Пр вог свет ског ра та, до ба про хи би ци је у аме рич ком дру штву, де ка ден ци је, ма те ри ја ли зма и до ко ли це ви ших дру штве них сло је ва у ко ји ма је и сам уче ство вао. Ње гов ро ман, пр ви пут об ја вљен 1925. го ди не, пред ста вља ма ни фест ве о ма про-ниц љи вог уви да у два де се те го ди не про шлог ве ка. Док Цр њан сков драм ски ко мад Ма ска, пр ви пут об ја вљен 1918. го ди не, при па да, пре ма ми шље њу мно гих кри ти ча ра, но вим стру ја ма по рат ног пе ри о да и пред ста вља сме ли пор трет илу зор ног ари сто крат ског дру штва са зда ног на те ме љи ма не мо ра-ла, ис пра зно сти и пре ко мер но сти.

922

Фиц џе ралд кроз кар не вал ско по и ма ње све та при ка зу је без на де жну кул ту ру ко рум пи ра ну ла жним сја јем лук су за, кул ту ру без искон ске, чи сте ра до сти. Сво је вр сним умет нич ким об ли ко ва њем при ка зу је Џез до ба као раз до бље кон фу зи је, не мо ра ла, на си ља, ви шка ужа са. Ин спи ри сан свет ко-ви на ма и кар не ва ли ма1 и Цр њан ски у сво јој ,,по е тич ној ко ме ди ји“ за ко ју ка же да је ,,на пи са на у ци нич ним сти хо ви ма“ (по по вић 1980: 24) пред ста вља с јед не стра не ро ман тич но али ис пра зно дру штво ли ше но су шти не и сми сла.

Кар не вал ну жно под ра зу ме ва оп ште на род ност, дво стру ко сва та ње све та и људ ског жи во та и ту ам би ва лент ну, есен ци јал ну ка рак те ри сти ку кар не ва-ла озна ча ва мо као ,,кар не вал ско вре ме“. За Тар не ра кар не вал сто ји у су прот-но сти са ру тин ским сва ко днев ним жи во том и пред ста вља је ди ни пе ри од ка да се жи ви и ди ше пу ним плу ћи ма (в. tarner 1966: 3). У вре ме кар не ва ла игра сâм жи вот, при ка зу ју ћи дру гу, не спу та ну фор му свог по сто ја ња. Бах-тин, са дру ге стра не, твр ди да нај при род ни је ме сто за ор га ни зо ва ње ка р не-ва ла пред ста вља ју тр го ви и ули це где се мо гу оку пи ти и сто пи ти љу ди раз ли чи тих кул тур них и дру штве них иден ти те та и ста ле жа, ме ђу тим, кар-не вал се до га ђа и у за тво ре ном про сто ру по пут ку ће, он има вре мен ска, али не и про стор на огра ни че ња (в. Бах Тин 1978: 14). Гет сби је ва ве ле леп на и рас ко шна па ла та, ими та ци ја лук су зног Ho tel de Vil le, са сво јим огром ним вр то ви ма осве тље ним по пут бо жић не јел ке, где ,,су се го сти вла да ли у скла ду са пра ви ли ма по на ша ња у за бав ним па р ко ви ма“ (Фиц џе ралд 2013: 51) и са дру ге стра не Ге не ра ли чин ве ли чан ствен ба рок но уре ђен са лон где су сви ,,рас ка ла шни“, ,,го во ре у не ре ду и не че ка ју да дру ги до вр ши“ (цр њан-ски 1994: 17) у пот пу но сти пред ста вља ју ка р не вал ски про стор. На та квом ме сту оку пља ју се љу ди раз ли чи тог про фи ла, ста ле жа и про фе си је, ,,Код Гет сби ја љу ди ни су би ли по зва ни – јед но став но су до ла зи ли. Ула зи ли су у ау то мо би ле ко ји су их пре во зи ли до Лонг Ај лан да и не ка ко до спе ва ли пред Гет сби је ва вра та“ (Фиц џе ралд 2013: 51), док у Ге не ра ли чин са лон ,,Дру штво … до ла зи, од ла зи, ни ко не зна от куд, ку да“ (цр њан ски 1994: 17).

Жи вот уоб ли чен кар не ва лом не от по чи ње на ред бом и до пу ште њем зва нич ног ли ца већ не ким зна ком за по че так ве се ља и лу до ри ја. Ти ме се на го ве шта ва по че так ка р не вал ског пе ри о да из ван уста ље ног то ка вре ме на, отва ра се но ва ди мен зи ја ис ку ства – у Фиц џе рал до вом ро ма ну на гла ше на не у о би ча је ним пе р цеп ци ја ма му зи ке и сме ха, а у Цр њан ско вом драм ском ко ма ду омо гу ће на но ше њем ма ске. У Ма ски се тај по че так сиг на ли зи ра си ту и ра њем рад ње у по лу та му за ве ја ног са ло на пред пе пе ља ву сре ду2,

1 Го ди не 1912. Цр њан ски са при ја те љи ма од ла зи у Трст и Ве не ци ју на свет ко ви не и кар не ва ле. Ти да ни му оста ју уре за ни у пам ће њу: ,,жи вео сам ја, на Ри је ци, ве се ло...“ (по по вић 1980: 11).

2 Ка ко Цр ква ни је мо гла у пот пу но сти да на мет не огра ни че ња, до зво ља ва ла је кар-не вал ска „из вр да ва ња“ и ин вер зи је ко је су би ле хри сти ја ни зо ва не и то ком ко јих су љу ди има ли ве ћу сло бо ду по на ша ња. Вре ме по кла да од но сно пре ду скр шњег по ста је при мер та кве цр кве но-до зво ље не сло бо де (уп. сТој ко вић 2014: 887).

ка да је дру штво ,,пу но сме ха, фри вол но сти и тру ло сти по сле ре во лу ци је“ (исТо) и ка да ,,не ки ски да ју ма ску, па је опет ме ћу“ (исТо); у Гет сби ју за ба ве по чи њу та ко ђе у ве чер њим ча со ви ма где се му зи ка до жи вља ва ви зу ле но, а смех по ста је ма те ри јал на суп стан ца ,,Све тла си ја ју ја че ка ко се зе мља те-ту ра да ље од сун ца, ор ке стар сви ра му зи ку за жу те кок те ле и ари је гла со ва по ди жу се за то на ли тет ви ше. Смех је из тре на у трен све лак ши, про си па се ра сип но, кли зи на сва ку ве се лу реч“ (Фиц џе ралд 2013: 51). Ве че, у овим де ли ма, као сво је вр сни хро но топ пред ста вља по че так ка р не вал ских ин вер-зи ја, пре ко мер ног те ле сног за до вољ ства и кар не вал ске сло бо де у ко јој су сви јед на ки јер не ма по де ла на из во ђа че и гле да о це.

Пе ри од од ви ја ња кар не ва ла пред ста вља екс пло зи ју рас пу сно сти, по пут при вре ме не об у ста ве де ло ва ња чи та вог зва нич ног си сте ма са свим ње го вим за бра на ма, пред ра су да ма, стра хо по што ва њем и хи је рар хиј ским ба ри је ра ма (в. Бах Тин 1978: 104). Та да се кр ше кон вен ци је и сва пра ви ла ко ја од ре ђу ју струк ту ру обич не и оза ко ње не ко ло те чи не не кар не вал ског жи во та. На пу-шта ју се сва ко днев не ру ти не да би се игра ло и пе ва ло на ули ца ма, кон зу ми-ра ју се ве ли ке ко ли чи не хра не и пи ћа, жи вот сту па у сфе ру про ла зне уто-пиј ске сло бо де. Пре о вла ђу је не ред, а не при клад на по на ша ња не са мо што се до зво ља ва ју већ се и оче ку ју, те у том но вом цар ству, уче сни ци кар не ва-ла оства ру ју раз ли чи те вр сте ме ђу од но са. По се ти о ци Гет сби је вих за ба ва су и ис точ но е вроп ски, и ита ли јан ски, не мач ки и дру ги ими гран ти, и Њу јор-ча ни ви со ког ста ле жа, и по ште ни, и озло гла ше ни. Ова хе те ро ге на ма са ну ди сли ке ко је су би ле до ми нант не у Аме ри ци то ком 20-их го ди на про шлог ве ка, ка да је дру штво до жи вља ва ло сво је тран сфор ма ци је, ка да до ла зи до раз ви-ја ња но вих кул тур них фор ми, по ја вљу ју се но ве ет нич ке гру пе, по сто је ћа хи је рар хиј ска струк ту ра по ста је уз др ма на, а гра ни це из ме ђу ле гал ног и не-до пу ште ног при лич но не из ди фе рен ци ра не. С дру ге стра не, у Ге не ра ли чи ном са ло ну се сре ћу ари сто кра те, офи ци ри, го спо да, ме ди ци нар, ба ро ни, па три-јарх, фи ло лог, му зи чар и дру ги. У овом ску пу из два ја се ме ди ци нар, наш ро ман ти чар ски пе сник, Бран ко Ра ди че вић, ко ји ари сто крат ско дру штво до жи вља ва као вр ху нац уза луд но сти, а при сут на ари сто кра ти ја упу ћу је на сли ку јед ног ,,ау то ма ти зо ва ног дру штва“ (сТој ко вић 2014: 896) и тру лог дру-штве ног ста ња уве ли ко при сут ног у вре ме ну на стан ка Ма ске.

На чи ни и фор ме осло ба ђа ња у кар не ва лу ни су ап стракт ни кон цеп ти већ се на кон кре тан на чин оства ру ју фи зич ким пу тем. По се ти о ци за ба ва осе ћа ју се као ,,део ко лек ти ва, као члан ма сов ног на род ног те ла. У овој це-ли ни ин ди ви ду ал но те ло до из ве сног сте пе на пре ста је да бу де оно са мо: као да је мо гућ но раз ме њи ва ти те ла, об на вља ти се (пре ру ша ва ња, ма ски ра ња)“ (Бах Тин 1978: 272). Фиц џе ралд илу стру је овај осе ћај при пад но сти ко лек ти ву кроз сли ку мо ра:

Гру пе зва ни ца сме њу ју се бр же, на ди ма ју се при сти глим го сти ма, раз бла жу ју се и обра зу ју у истом да ху – ту су већ и скит ни це, са мо по-у зда не де вој ке ко је се про би ја ју та мо-ам о ме ђу ста ме ни јим и ста бил ни јим,

923

по ста ју на је дан кра так, ве сео трен сре ди ште зби ва ња, а по том, ус хи ће не успе хом, кли зе да ље кроз мо ре ли ца и гла со ва и бо ја под све тли ма ко ја се не пре ста но ме ња ју (Фиц џе ралд 2013: 51).

Фраг мен тар на при ро да дру штва се на из глед пре ва зи ла зи, ус по ста вља се осе ћај при пад но сти искон ској ма си прет кла сног дру штва и ства ра се илу зи ја да је мо гу ће пре ва зи ћи уста ље не, сва ко днев не уло ге.

Тај осе ћај при пад но сти гру пи, уз му зи ку, шам па њац и ма ги ју Гет сби-је вих за ба ва и Ге не ра ли чи ног са ло на на го ни по се ти о це да бу ду рас ка ла шни, го во ре у не ре ду и не че ка ју да дру ги до вр ше, да ви чу (в. цр њан ски 1994: 17, 31), за тим да у Гет сби ју из во де ег зи би ци је, ме ња ју чла но ве ор ке стра за буб-ње ви ма, агре сив но пле шу (в. Фиц џе ралд 2013: 58), јер кар не вал под сти че раз у зда но по на ша ње, пре те ри ва ње у га ла ми и ре чи ма, же сти ни, ци ни зму и по хлеп но сти ин сти ка та. Ова кво по на ша ње до зво ља ва из лаз из огра ни ча-ва ју ћег, оче ки ва ног по на ша ња – кр ши се још јед на ба ри је ра и омо гу ћа ва из ла же ње из соп стве ног и пре у зи ма ње дру гог иден ти те та.

По ла зе ћи од ова кве ам би ва лент но сти, ма ске као ин стру мен ти за ме та-мор фо зу увек не што скри ва ју, та је и об ма њу ју; оне не ги ра ју иден ти те те и по ста ју оли че ње си ла пред ко ји ма чо век осе ћа не моћ. Ма ска, да кле, слу жи за при вре ме но ова пло ће ње оних си ла ко јих се чо век пла ши, по и сто ве ћу ју ћи се са њи ма он би ва за не сен и по чи ње да ве ру је да је са да он та стра шна не-људ ска сна га. Чо век без ма ске је ин ди фе рен тан, а тек ка да је ста ви охра брен је да по ка же од ре ђе не на ме ре, по ста је агре си ван, и су ров; оне ука зу ју на под све сно ко је је по Фрој ду нај и зра же ни је ка да је ма ски ра но (пре ма: сТој-ко вић 2014: 888). Сто га, иа ко ис пр ва де лу је да по зи ва ју на ве се ље, мо же се ис по ста ви ти да на кра ју иза зи ва ју пи јан ство стра ха или иза зи ва ње стра ха и ства ра ње ужа са. По зив на до бр о ту по ста је све оп шти по зив за ски да ње ма ске. У Ма ски је ,,раз ме на те ла“ (Бах Тин 1978: 272) ве о ма екс пли цит на ,,сви су ма ло пи ја ни, не ки ски да ју ма ску, па је опет ме ћу“ (цр њан ски 1994: 17). Ге не ра ли ци ма ска слу жи да пре не брег не још јед ну ба ри је ру, да оства ри љу бав ни ,,успех“ са сво јим не ћа ком Че за ре ом. Ма ска је у овом драм ском ко ма ду про же та не ком спе ци фич ном ат мос фе ром, она је и де лић не ког дру-гог све та у ко ме је Ге не ра ли ца веч но мла да.

У Гет сби ју је са мо не ко ли ци на го сти ју ма ски ра на, ме ђу тим, иде ја ма-скен ба ла се уво ди оп шир ном ли стом зва ни ца ко је по се ћу ју Гет сби је ву ви лу, и ко је су у ве зи са ,,ме ња њи ма, ме та мор фо за ма, на ру ша ва њи ма при род них гра ни ца, с исме ја ва њем, са на дим ком (уме сто име на)“ (Бах Тин 1978: 49). Име ном „ма ски ра ни“ по се ти о ци Гет сби је вих за ба ва има ју пот пу ну сло бо ду по на ша ња, ру ше гра ни це уста ље не ко ло те чи не, а „ма ске“ скри ва ју исти ну о њи хо вим иден ти те ти ма и дру штве ном по ло жа ју. Не ки од го сти ју су на зва-ни по име ни ма жи во ти ња, би ља ка, по вр ћа, др ве ћа, цве ћа по пут Кле рен са Ен дај ва (en di ve – ра дич, цр вен ка ста, зељ ка ста биљ ка из по ро ди це ку пу са, аме рич ки сленг ко ји од го ва ра на шем из ра зу зе лен и на и ван), Фиш гар до ви ( fis hgu ard – ри бо чу ва ри), Вајт беј то ви (whi te ba it – цр ви па ра зи ти), Ли ли (lilly

924

– љи љан); не ка име на упу ћу ју на исто риј ске лич но сти по пут Кла у ди је Ру-звелт, Ви ли ја Вол те ра и дру гих. Оста ла име на алу ди ра ју на прин цип гро-теск не де гра да ци је, не ку вр сту ма те ри јал но-те ле сног уни жа ва ња, ,,то јест пре во ђе ње ви со ког, ду хов ног, иде ал ног, ап стракт ног на ма те ри јал но те ле сни план […] (је де ња, пи је ња, про ба ве и пол ног жи во та)“ (Бах Тин 1978: 28). Баш у овим тра ди ци ја ма гро теск ног ре а ли зма, чак де гра ди ра ња и спу шта ња, пре по зна је мо по се ти о це Гет сби је вих за ба ва: Ли чо ви (le ec hes – кр во пи је), Хор нби мо ви (horn – у слен гу зна чи ’сек су ал но уз бу ђен’), Рот-Гат Фе рет (од rot ten guts, ис тру ле ла утро ба, из раз за ал ко хол ло шег ква ли те та), Бел чер (belch – гла сно под ри ги ва ти) и дру ги.

На пре ла зу у свет за до вољ ства и из о би ља ко ји су до пу ште ни кар не ва-лом, то пос го збе по ста је зна ча јан еле мент јер збли жа ва на род и омо гу ћа ва игру и ве се ље. Је де ње и пи је ње су ме ђу нај зна чај ни јим ма ни фе ста ци ја ма гро теск ног те ла, јер тим при ли ка ма оства ру је мо ин тер ак ци ју са све том, та да се свет уно си у те ло и та да је ,,чо век сла вио по бе ду над све том, гу тао га је а ни је био пред мет гу та ња, гра ни ца из ме ђу чо ве ка и све та ту се уки да у сми слу ко ји је за чо ве ка био афир ма ти ван“ (исТо: 298). Ве се ла кон зу ма-ци ја хра не на ко лек тив ним го зба ма ко но ти ра сре ћу до ступ ну сви ма. Го збе на Гет сби је вим за ба ва ма у сми рај да на и у по ноћ у ве ли кој ме ри до при но се из да шно сти и дру штве но сти ка рак те ра ор га ни зо ва них оку пља ња. Фиц џе-ралд их опи су је сли ка ма ко је упу ћу ју на ма ске, ша ле, илу зор не тран сфор-ма ци је. Са ла те су ,,у бо ја ма хар ле ки на“, (Фиц џе ралд 2013: 50) а по га чи це и ћу ре ти на су ,,ку ли нар ском ма ги јом, до би ли бо ју ста рог зла та“ (исТо), ис пи ја се ал ко хол ,,и плу та ју ће ту ре кок те ла про би ја ју се отво ре ном ба штом, све док ва здух не ожи ви од гла со ва и сме ха“ (исТо).

Бах тин ви ди ну жну по ве за ност из ме ђу го збе и го вор ног из ра жа ва ња: ,,Хлеб и ви но […] раз го не сва ки страх и осло ба ђа ју реч“ (Бах Тин 1978: 302). У раз го во ри ма за тр пе зом не по сто је хи је рар хиј ске дис тан це, до ла зи до ком-би на ци је ви со ког и ни ског, ду хов ног и ма те ри јал ног, а „уз ви ше на зна ност“ (исТо: 302) пре тва ра се у су ро ву али сме лу и ве се лу исти ну. Цр њан ски за сво је сти хо ве ка же да ,,ни су жуч ни, али они су та кви ка кви би би ли да јед-на ба ро не са или је дан за љу бље ни ста ри ге не рал поч ну де кла мо ва ти по сле шам пањ ца“ (по по вић 1980: 26). Ге не ра ли ци ал ко хол по ма же да по бег не из ствар но сти у ко јој је њен спо ља шњи из глед спре ча ва да бу де срећ на (шТерле-ман 2015: 1236), али ви ше од све га, под деј ством ал ко хо ла она, ка ко за кљу-чу је Мир ја на Ми о чи но вић, оства ру је ,,дон жу на ски об лик љу бав не стра сти“ (ми о чи но вић 1975: 138). У Ге не ра ли ци ти ња сек су ал ни на гон, а та дон жу ан-ска страст се све ви ше ис по ља ва кон зу ма ци јом ал ко хо ла. Не пре ста но ме ња парт не ре, а под деј ством ал ко хо ла же ли да осво ји Бран ка, из ја вљу је му љу бав и пот пу но му се пре да је. Ме ђу тим, док по ку ша ва да га за ве де, сти че мо ути сак да Цр њан ски ту сли ку за во ђе ња ста вља у спо ред ни план, а до ми нант-на по ста је ње на оп се си ја да по вра ти мла дост. ,,Ста рим. Бран ко, ста рим [...] Чи сто те хо ћу, мла до сти, не оку сих је. [...] Ста рим... по след њи пут, ста рим. Ох, мо жда сам пи ја на... узми те ме [...] Ра зу миј, ста рим, ста рим ... ни че га се

925

не бо јим, за ни шта не ма рим“ (цр њан ски 1994: 49). Бран ко по ста је оли че ње мла до сти, сто га, под стак ну та шам пањ цем, она и у ње му ви ди при ли ку да угра би још по ко ји трен мла да лач ке све жи не. За ге не ра ли цу Аду ма ска и ал ко хол пред ста вља ју је ди ни мо гу ћи на чин да оства ри свој циљ – по ма жу јој да ма ски ра ста рост. Под деј ством ал ко хо ла и под ма ском, оства ру је сво ју же љу ко ју дру штво спре ча ва: ве зу ста ри је же не и мла ђег му шкар ца, и то мла ђег му шкар ца са ко јим је у срод ству (ка да го во ри мо о по ку ша ју оства-ре ња ве зе са Че за ре ом). С дру ге стра не, ал ко хол Бран ку по ма же да по бег не од ма те ри јал ног и ис пра зног све та ари сто кра ти је: ,,Има те пра во. Жи ви те. Мно го сам пио [...] Ја ви јам обла ке“ (исТо: 44–45). Он се ми ри са про ла зно шћу жи во та и је ди но што же ли је при ро да у ко јој про на ла зи мир и спо кој.

Као што шам па њац по ма же Ге не ра ли ци да се осло бо ди за бра на и мо-ра ла ко ји је при ти ска ју и гу ше, та ко ал ко хол по се ти о це Гет сби је вих за ба ва на во ди на ис цр пљу ју ће и ома мљу ју ће ко ме ша ње, осло ба ђа их дру штве них сте га и уста ље них нор ми по на ша ња, те они ме ња ју на чи не из ра жа ва ња ка ко би по сти гли ат мос фе ру фа ми ли јар но сти ко ја ни је до зво ље на ван ка р не вал-ског вре ме на. Што је го вор нео фи ци јел ни ји и фа ми ли јар ни ји, по ку де и по-хва ле ста па ју се и пре кла па ју, од но сно гра ни ца из ме ђу њих сла би (в. Бах Тин 1978: 438). Гет сби по ста је пред мет ,,ро ман тич них на га ђа ња“ (Фиц џе ралд 2013: 55), али и ,,чуд но ва тих оп ту жби“ (Фиц џе ралд 2013: 77), а ова иро нич на ам би-ва лент ност пре тва ра по хва лу у по гр ду. На ра тор Ник нам ову ам би ва лент ност пре но си кроз ди ја ло ге ко ји кул ми ни ра ју оча ра ва ју ће над ре ал ним раз го во-ром о Гет сби је вом по ре клу, про фе си ји, па чак и он то ло шком ста ту су у ко јем се на из ме нич но ис по ља ва ју по дру ги ва ње и ве ли ча ње.

’Он је кри јум чар пи ћа’, го во ри ле су мла де да ме кре ћу ћи се не где из ме ђу ње го вих кок те ла и ње го вог цве ћа. ’Јед ном је убио чо ве ка ко ји је от крио да је он Фон Хин ден бур гов се стрић и ђа во лу ро ђак дру го ко ле но. Пру жи ми ру жу, ср це, и на спи ми по след њу ка пљи цу у ону кри стал ну ча шу’ (Фиц џе ралд 2013: 74).

Ка р не вал ну жно под ра зу ме ва и смех ко јим се над вла да ва страх, смех не мо же да ство ри огра ни че ња и за бра не. Он озна ча ва ,,по бе ду над мо рал-ним стра хом ко ји спу та ва, угње та ва и за му ћу је људ ско са зна ње“ (исТо: 106). У Ге не ра ли чи ном са ло ну зва ни це су осло бо ђе не сва ке вр сте озбиљ но сти, зва нич не и озбиљ не кул ту ре, смех за и ста пред ста вља по бе ду над мо рал ним стра хом, отуд пи сац на гла ша ва: ,,Дру штво је пу но сме ха“ (цр њан ски 1994: 16). На су прот то ме, ме ђу тим, Че за ре се ни кад не сме је и због то га га Глу-ми ца пре ко ра ва, на шта јој он од го ва ра да не уме да се сме је. Че за ре, као оте ло вље ње уза луд но сти људ ских по ку ша ја жи ви у свом соп стве ном све ту, ста вља ма ску озбиљ но сти, ли ше ну осме ха, јер не мо же да при хва ти свет ли це мер ја и об ма на.

Тре ба ло би на гла си ти и тре ну так у овом драм ском ко ма ду ка да Ге не ра-ли ца пи та Бран ка за што се сме је, а он од го ва ра: ,,Знам ... на је сен умре ћу...

926

[...] Сме шим се са мо. Увек сам та кав био“ (исТо: 44). За ње га је смех по бе дио страх пред смр ћу, пред све том и вла шћу. Ње гов ре ду ко ван, иро ни чан осмех сто ји на су прот ла жи и сла вље ња, ла ска ња и дво лич но сти та да шњег дру штва.

По ред за јед нич ког ин те ре со ва ња за фле рт, тра че ве и ужи ва ње у све му што ну де Гет сби је ве за ба ве, ње го ви го сти ни су ни на ка кав на чин по ве за ни, не ве зу ју их ни ти слич на ин те ре со ва ња ни ти за јед нич ки по гле ди на свет, они не чи не јед ну сми сле ну за јед ни цу већ пред ста вља ју не спо ји ве екс тре ме по пут оних ко ји се на ла зе у Ге не ра ли чи ном са ло ну. Дру штво ко је Цр њан ски и Фиц џе ралд при ка зу ју не ма до ди ра са при ми тив ном, искон ском ма ги јом кар не ва ла ко ја тран сфор ми ше оку пље не у ,,на род ну це ли ну“ ор га ни зо ва ну на ,,осо бен на чин, на на ро дан на чин“ (Бах Тин 1978: 272), већ сва ки њи хов гест пред ста вља очај но ве се ље оту ђе них по је ди на ца. Од су ство на де у мо гућ-ност дру га чи је ор га ни за ци је и во ђе ња соп стве ног жи во та је еви дент но, па ли ко ви ових де ла ни у нај ве се ли јим и нај све ча ни јим тре ну ци ма не мо гу да за бо ра ве сво ју на ме тљи ву суд би ну ко ја их је ,,го ни ла [....] на пре чи цу од ни че га ка ни че му“ (Фиц џе ралд 2013: 130), где ,,све је ни шта“ (цр њан ски 1994: 90). У тој оту ђе ној ску пи ни не мо же мо да про на ђе мо кар не вал ски осло ба-ђа јућ пре по род. Цр њан ски од су ство осло ба ђа ју ћег пре по ро да по сти же бр зим спу шта њем за ве се на кон че га се пу бли ка пи та ко ји је сле де ћи Ге не ра ли чин по тез. Ње го ва дра ма пред ста вља исе чак из беч ког са лон ског жи во та испу-ње ног фри вол но шћу, афе ра ма, рас ка ла шно шћу и ,,та ко оштар за вр ше так осли ка ва хлад но ћу пи сца пре ма тра гич ној суд би ни ли ко ва“ (шТер леман 2015: 1236). На сли чан на чин се Фиц џе ралд од но си пре ма сво јим ли ко ви ма. По след њи тре ну ци ње го ве за ба ве и го збе озна ча ва ју вра ћа ње не кар не вал ској ствар но сти ка ко би се на гла си ла уза луд ност свих по ку ша ја, на си ље и не мо-гућ ност оства ри ва ња ста бил них ме ђу људ ских од но са. На са мом по чет ку у Гет сби је ве ,,пла ве вр то ве му шкар ци и де вој ке до ла зи ли су и од ла зи ли по пут ноћ них леп ти ра из ме ђу ша пу та ња, шам пањ ца и зве зда“ (Фиц џе ралд 2013: 49), ме ђу тим, ве се ље се за вр ша ва ком плет ним на за до ва њем у ха ос ка да се ве ћи на пре о ста лих же на сва ђа са му шкар ци ма ко ји су твр ди ли да су њи хо-ви му же ви, ску пи на по ста је раз ја ре на, мно ги гу бе власт над со бом, а чак су и они са Ист Ега рас трг ну ти не су гла си ца ма ма. Раз и гра ност и ве се ље не-ста ју ка ко го сти сво јим од ла ском за кр че друм, док се смех на ди же у ,,оштру и не при јат ну дре ку, ко ја се чу ла још ду го и до дат но до при но си ла на ста лом ха о су“ (исТо 2013: 66).

Сле де ћа ком по нен та умно го ме при мен љи ва на Ма ску и Ве ли ког Гетсби ја је сте Бах ти но во про ниц љи во по и ма ње ро ко коа:

Ту се чу ва по зи тив ни, ве се ли тон сме ха. Али све ту по ста је ка мер-но, ма ло, олак ша но. Улич на отво ре ност по ста је ин тим ност, не при стој-ност ве за на с ма те ри јал но-те ле сним до ле пре ла зи у еро тич ну фри вол ност, ве се ла ре ла тив ност – у скеп ти ци зам и ла ко ми сле ност. Али ипак у тој ка мер ној и хе до ни стич ки обо је ној ве се ло сти чу ва не су не ке жи ве искри це кар не вал ске ва тре ко ја је спа љи ва ла „ад“ (Бах Тин 1978: 135).

927

Са гле да не на овај на чин, Ге не ра ли чи на за ба ва као и она ко ју при ре ђу-је Миртл Вил сон по ста ју ми ни ја тур не вер зи је ко је исме ва ју и тра ве сти ра ју са лон ски жи вот ко ји је под ра зу ме вао оку пља ња све ча но оде ве них да ма и го спо де у бо га то опре мље ним ба рок ним са ло ни ма, ка ко би ди ску то ва ли о умет но сти или књи жев но сти и на тај на чин по ка за ли соп стве ну про му ћур-ност и ин те лект, док је од кључ не ва жно сти би ла спо соб ност и зна ње да ме, ко ја је при ре ди ла оку пља ње, да по кре не и сти му ли ше раз го во ре.3 Сим бол и ико на пе ри о да ка сног ба ро ка би ла је ма дам Пом па дур. Ова ле па, пре фи-ње на же на, уч ти вих ма ни ра, од де тињ ства је вас пи та ва на да ве ру је у сво ју су пер и ор ност, а то јој је по мо гло да по бољ ша свој дру штве ни ста тус и упло ви у же ље ни свет ари сто кра ти је он да ка да су је про гла си ли зва нич ном љу бав-ни цом Лу ја XV (исТо). Би ла је по кро ви тељ ка ис так ну тих сли ка ра, пи са ца и фи ло зо фа по пут Бу шеа, Вол те ра и дру гих, а ње на по но си та, ари сто крат-ска лич ност имор та ли зо ва на је мно гим пор тре ти ма (исТо).

Миртл и Ге не ра ли ца пред ста вља ју па ро диј ске двој ни це ма дам Пом па-дур. Том из најм љу је стан ко ји Миртл ко ри сти, тај стан је рас ко шно опре мљен про стор у ко јем она пре у зи ма иден ти тет же не ко ја при па да ви со ком ста ле жу, да ле ко ви шем од оног жи во та ко ји во ди у до ли ни пе пе ла. То је онај мо дел ко ји по ми ње Ива нов, а пре ма ко јем ин фе ри ор ни то ком кар не ва ла ус по ста-вља ју дру штве ну струк ту ру ко ја пред ста вља па ро ди ју пле мић ке хи је рар-хи је (в. ivanov 1984: 11). Миртл же ли да стан оди ше рас ко шно шћу и сто га га опре ма су ви ше гло ма зним на ме шта јем ко јим је са мо пре тр па ла днев ну со бу, а на чи јем се ма те ри ја лу мо гу ви де ти при зо ри да ма на љу ља шка ма у Вер са ју, ти пич ним мо ти вом ба рок них сли ка ра. Миртл чи је ли це ,,ни је ни-чим при вла чи ло ни ти је си ја ло ле по том“ (Фиц џе ралд 2013: 34), са ви шком ки ло гра ма чи та трач ча со пи се и жу ту штам пу, не ма ни ка квих осо би тих та ле на та ни ти је за ин те ре со ва на за умет ност. Ње ни го сти су Ник ко ји је имао чвр сту на ме ру да про чи та све књи ге ко је је ку пио (в. исТо: 11), Че стер Ма ки ко ји је био у не ка квој „умет нич кој игри“ и ко ји би во лео да ра ди на Лонг Ај лан ду са мо кад би му до зво ли ли (в. исТо: 42), го спо ђа Ма ки, пи ска-вог гла са ,,тро ма, ле па и стра шна“ (Исто: 39), же на ко ја је има ла кру та и јед-но стра на ми шље ња о све му, Мир тли на се стра Ке трин, че ла на пу де ри са ног у млеч но бе лу бо ју, ри ђе ко се оши ша не у паж, оки ће на без број ним кер мич-ким на ру кви ца ма ко је су не пре ста но „чан гр ља ле“, ко ја је та квом по ја вом ода ва ла ути сак клов нов ске фи гу ре (в. исТо: 39) и Том, не вер ни муж и пре-тен ци о зни љу бав ник. Је ди ни по во ди за „ди ску си ју“ у овом „са ло ну“ пред-ста вља ју гло ма зна фо то гра фи ја Мир тли не мај ке ко ја је ,,по пут ек то пла зме леб де ла на зи ду“ (исТо: 39) и за не ма ре на ко пи ја нај про да ва ни јег ро ма на 1921. го ди не Си мон зва ни Пе тар4 (в. исТо: 38). Миртл во ди сво је го сте кроз ба нал но

3 Пре у зе то са Ви ки пе ди је, на ве де но у ин тер нет из во ри ма.4 У овом ро ма ну Ро бер та Ки бла, глав ни ју нак, све ште ник Си мон зва ни Пе тар се упу-

шта у тај ну љу бав ну аван ту ру са ме ди цин ском се стром и узи ма ју ћи ово у об зир Си мон зва ни Пе тар ве ро ват но алу ди ра на То мо ву и Мир тли ну тај ну љу бав ну ве зу. За па зи ће мо и

928

на кла па ње о те ма ма као што је не до ста так ле да за ви ски и пре тен ци о зни раз го вор о не по вољ ним окол но сти ма ко је су за де си ле њу и Ке трин за коц кар-ским сто ло ви ма у Мон те Кар лу (Исто: 43). Миртл је да ле ко од пре фи ње не и уч ти ве да ме, њен го вор је про жет не при клад ним и по гре шно из го во ре ним ре чи ма, а че сто и дру ги ма од вра ћа ,,же сто ко и вул гар но“ (исТо: 43).

Ге не ра ли чин са лон нам та ко ђе при ка зу је јед ну бар ко ну сце ну рас ко ши и лук су за. Тај ван вре мен ски про стор ис пу њен је мно гим пред ме ти ма ко ји су опи са ни као ’грд ни’: грд но огле да ло, грд ни про зо ри, гр дан Гра фов кла вир, грд ни кан де ла бри (в. цр њан ски 1994: 17–18). Ту је и је дан „’ото ман’ та ко пун сви ле и ја сту ка“, и пу но ,,дал ма тин ских ћу па с мо дрим јор го ва ни ма“ као и ,,Мно го те шког на ки та, ле пе за, цве ћа“ (исТо). Сви ови пред ме ти су, као и у Мир тли ном ста ну, сме ште ни у не ве лик про стор и по пут ути ска ко ји сти че-мо чи та ју ћи опи се Мир тли не днев не со бе и ов де се пре но си зна че ње не са мо бо гат ства већ и пре тр па ног про сто ра ко ји па ро ди ра са лон и са лон ски жи вот. Рас кош у Ге не ра ли чи ном са ло ну, као и у Мир тли ној днев ној со би, по ста је спек такл ко ји је ,,кон кре ти зо ва на ин вер зи ја жи во та“ (де Бор 2003: 6). Спек такл по ста је вла да ју ћи об лик жи во та и ср це не ствар но сти дру штва ко је оку пи ра Ге не ра ли чи ну и Мир тли ну ма ске ра ду.

Струк ту ра го сти ју сва ка ко не при ли чи јед ном ари сто крат ском са ло ну: ,,Да ме су [...] по лу го ле, стра сне во ле са мо се бе. Му шки су оду ше вље ни, ла ко га ка рак те ра, нер во зни“ (цр њан ски 1994: 17), рас ка ла шни су, не сти де се да пи ју ни ти оно га што ка жу, пре ки да ју јед ни дру ге, ,,са мо је слу га уч тив, нем. Не кла ња се ни ком“ (исТо). За са му Ге не ра ли цу, као и за Миртл, не мо же мо твр ди ти да је пре фи ње на да ма за вид них осо би на и от ме них ма ни ра. Ге не ра ли ца по ста је ти пич ни пред став ник нар ци со ид них осо ба, она же ли да је обо жа ва ју и во ле али са ма ни је у ста њу да во ли, не пре ста но ме ња парт не-ре, по ка зу је оп се сив ну за бри ну тост због га ше ња соп стве не мла до сти, пре-оп те ре ће на је сво јим фи зич ким из гле дом, не мо рал на. Ка ко је Штер леман ис та као, нар ци со ид не осо бе су то ком сво је мла до сти за љу бље не у се бе, сто га у ста ро сти же ле да ис ку се ка ко је то во ле ти не ког дру гог и упра во ово се де ша ва Ге не ра ли ци ко ја се удва ра мла ђим му шкар ци ма (шТер леман 2015: 1235). Ње не љу бав не ис по ве сти пра ти од ре ђе на до за ис пра зно сти јер њу во ле, а она не во ли (ова си ту а ци ја се ја вља у ин вер зи ји у сце ни са Че за ре ом ка да же ли да бу де во ље на а ни је). Услед сво је пул си ра ју ће же ље за љу бав ном стра сти и мла до шћу она, као што је већ спо ме ну то, по ста је жен ски но си лац дон жу ан ских осо би на. ,,Дон Ху ан је де мон чи сте има нент но сти, роб по јав-но сти све та“ (не сТо ро вић 2013: 66), те као ње гов сим бо лич ни пред став ник

да апо стол Пе тар, по ве ро ва њу пр ви осни вач рим ске цр кве, на ко га алу ди ра Кибл, би ва тра-ве сти ран. По ла зе ћи од ове чи ње ни це, скре та њем чи та о че ве па жње на овај ро ман, Фиц џе ралд ин ди рект но ука зу је на јед но од основ них обе леж ја мо дер ни зма у књи жев но сти: рас ки да ње ве зе са ре ли ги јом. Ник иш чи та ва јед но по гла вље ове књи ге на Мир тли ној за ба ви, за кљу чу је да је је зи ва и не про на ла зи ни ка кав сми сао у оно ме што је про чи тао. Ник не ви ди сми сао у овој књи зи, као што ни мо дер ни зам не ви ди мо гућ ност спа се ња у ре ли ги ји.

929

930

ни Ге не ра ли ца не мо же да уто ли сво ју глад за мла до шћу не пре ста ном по-тра гом за мла ђим парт не ри ма. Она ужи ва на бра ја ју ћи оне ко ји су је во ле ли: Кур ма хер, Ле конт де Лил, По е рио, Лор Хеј, Га вар ни и дру ги. Илу стро ва не, умно го ме слич не за вод нич ке си ту а ци је у ко ји ма Ге не ра ли ца ис по ља ва сво-је еро то ман ско по на ша ње про на ла зи мо у че ти ри сце не са Ге не ра ли цом и Стра ти ми ро ви ћем, Бран ком, слу гом и Че за ре ом; али је ди ни љу бав ни успех она оства ру је са слу гом Жа ном. Ка ко М. Ми о чи но вић ис ти че, Ге не ра ли ца је оста ре ли Дон Жу ан, чи ја на бра ја ња љу бав ни ка не пред ста вља ју са мо пу ко под се ћа ње на про шлост већ и до каз ег зи стен ци јал не су шти не ко ја се на ла зи у сна зи стра сти, и је ди не те ме око ко јих она мо же да во ди раз го вор је су упра-во та ње на сна га стра сти, же ља за жи во том и „жал за мла до шћу“ (в. ми о-чи но вић 1994: 139).

Ма ска омо гу ћа ва Миртл да из ра зи под све сно, сто га се она „ма ски ра“ но вом ха љи ном, кре мом, бо чи цом пар фе ма, на тај на чин она се тран сфор ми-ше из не у глед не же не ко ја жи ви у до ли ни пе пе ла у от ме ну да му и пре у зи ма иден ти тет „кра ље ве љу бав ни це“. Ге не ра ли ци ма ска слу жи ка ко би ис пу-ни ла ин це сту о зну же љу, али и ка ко би при кри ла ста рост. Као оста ре ли Дон Жу ан, ње но по и ма ње жи во та се од но си на уве ре ње да се жи вот окон ча ва он да ка да умре сна га стра сти и за во ђе ња.

Мир тлин успон из ни жег у ви ши дру штве ни ста леж за по чи ње ње ним су сре том са То мом у во зу и упра во воз у књи жев но сти Бах тин ви ди као сред-ство ко је мо же за ме ни ти јав ни трг, ту се љу ди раз ли чи тих ста ле жа, ста ту са и про фе си ја сре ћу и сту па ју у кон такт јед ни са дру ги ма, во зо ви оку пља ју и про сја ке и ми ли о не ре, а кар не вал ски кон траст под ву чен је у на чи ну њи хо-вог оде ва ња (в. Бах Тин 2000: 167). По глед на То ма у оде лу, ко жним ци пе ла-ма и бље шта во бе лој ко шу љи од у зео јој је дах и све о че му је раз ми шља ла би ло је: ,,Не ћеш жи ве ти за у век, не ћеш жи ве ти за у век“ (Фиц џе ралд 2013: 46). По пут Ге не ра ли це ко ја у мла ђим му шкар ци ма и у свом не ћа ку Че за реу же ли да угра би по след њи дах мла да лач ке све жи не и у же љи да се од у пре про ла-зно сти, та ко Миртл оп чи ње на лук су зом ко ји јој пру жа ста тус То мо ве љу бав-ни це, флер ту је са То мом чак и пред сво јим су пру гом Вил со ном са же љом да угра би тре ну так пре не го што про ђе. Ва жно је, ме ђу тим, ис та ћи да обе ове ју на ки ње ма ски ра њем же ле да се од у пру про ла зно сти мла до сти, од но сно жи во та, јер ,,од ствар но сти се мо же по бе ћи и пре тва ра њем са мог се бе у не што дру го“ (ка јоа 1979: 47). Ма ске окре пљу ју и под мла ђу ју, ста вља ју ћи их, чо век се не пла ши да се су о чи са оним што му иза зи ва не моћ. Ју на ки ње Фиц џе рал-до вог ро ма на и Цр њан ско ве дра ме се пре ру ша ва ју и при вре ме но од ба цу ју сво ју лич ност ка ко би опо на ша ле не ког дру гог. Том не ће жи ве ти за у век и због то га се Миртл „ма ски ра“, бе жи од ствар но сти до ли не пе пе ла и ужи ва у рас ко ши за ко јом је од у век че зну ла; Генe ра ли ца, све сна га ше ња соп стве-не мла до сти во ли све што је мла до, а ма ска јој по ма же да не ги ра соп стве ну ствар ност уто мље ну у ста ро сти и ма кар на трен удах не же ље ну мла дост.

Миртл и Ге не ра ли ца су бру тал но при мо ра не да пре у зму сво ју пра ву лич ност јер при ви ле го ван пе ри од под ма ском у ком оне ужи ва ју пред ста вља

огра ни че но, при вре ме но кар не вал ско вре ме ко је се за вр ша ва ски да њем кру-не ла жном кра љу. Ка ко се ве че и кар не вал ска ре ал ност при во де кра ју, Миртл на ру ша ва све тост ње не ри вал ке уз ви ку ју ћи јој име: ,,’Деј зи! Деј зи! Деј зи!‘, ви ка ла је го спо ђа Вил сон. ’Из го во ри ћу кад год ми се прох те! Деј зи! Деј...‘ Том Бју ке нон јој је крат ким и спрет ним по кре том отво ре не ша ке сло мио нос“ (Фиц џе ралд 2013: 47).

Сце на се за вр ша ва отр жње њем – илу стра ци јом скр ха не и сло мље не Миртл на ка у чу, ли ше не свих илу зи ја, ка ко по ку ша ва да ра ши ри при ме рак Та ун та тла пре ко та пи се ри је Вер са ја. С дру ге стра не, кар не вал ско вре ме Ге не ра ли чи ног са ло на се за вр ша ва Че за ре о вом смр ћу. Он не при хва та свет ко ји до зво ља ва да се под ма ском оства ри не мо ра лан, ин це сту о зни од нос и без раз ми шља ња из вр ша ва са мо у би ство из го ва ра ју ћи: ,,Пфуј...зар вас ни је стид?“ (цр њан ски 1994: 68).

По ред Мир тли не за ба ве, и у свим оста лим сце на ма у ро ма ну ко је се мо гу са гле да ти кар не вал ским хро но то пом

кар не вал ска игра кру ни са ња и свр га ва ња про же та је, на рав но, кар не вал-ским ка те го ри ја ма (ло ги ком кар не вал ског све та): сло бод ним фа ми ли јар-ним кон так том (то се ве о ма оштро ис по ља ва у свр га ва њу), кар не вал ским ме за ли јан са ма (роб –краљ), про фа на ци јом (игра сим бо ли ма ви ше вла сти) и сл. [....] Али, по на вља мо, кру ни са ње и де тро ни за ци ја су нео дво ји ви, они су дво је дин стве ни и пре ла зе је дан у дру ги; ако би се ап со лут но одво-ји ли је дан од дру гог, они би из гу би ли свој кар не вал ски сми сао (Бах Тин 2000: 121).

Ну жни еле мент у Фиц џе рал до вом илу стро ва њу Гет сби ја пред ста вља кар не вал ски то пос про ме не гар де ро бе, док је код Цр њан ског за Ге не ра ли цу пре суд на ма ска. И у Ве ли ком Гет сби ју и у Ма ски до ла зи до из о па ча ва ња пре ру ша ва ња ,,ка да онај ко ји се пре о бу че по ве ру је у ре ал ност уло ге, ко сти ма или ма ске. Убе ђен да је дру ги, он се сход но то ме и по на ша и за бо ра вља ко је у ства ри“ (ка јоа 1979: 77). Ма ски ра ње је по кре тач за но са, оту ђу је нас, опи ја и осло ба ђа и као та кво мо же до ве сти до фа тал ног ис хо да. Оно иза зи ва ег зал-та ци ју ка ква омо гу ћа ва оно ме ко је но си да за и ста по ве ру је у су штин ски пре о бра жај. Ма ски ра но по ста је леп ше, уз ви ше ни је или пак опа сни је не го што је сте (в. hu i zin Ga 1949: 14). Ма ска слу жи за иза зи ва ње осе ћа ја из ла ска из соп стве ног би ћа, а ре зул тат је чо ве ко во уве ре ње у исти ни тост ма ски ра не по јав но сти (в. hu i zin Ga 1949: 14). Гет сби је то ком чи та ве рад ње ро ма на пре-ру шен, ма ски ран, али не са мо за рад ра до сти ко ју пру жа про ме на иден ти-те та већ и да би са крио не што, са чу вао тај ну, об ма нуо дру ге. Рас ки да ве зе са род ним ме стом, све род бин ске и ве зе са по ро дич ном ло зом, и за тим по чи-ње да ства ра но ву сли ку се бе у скла ду са све том у ко ји же ли да упло ви, не као Џи ми Гец већ као Џеј Гет сби. Са осам на ест го ди на по ста је по моћ ник ми-ли о не ра Де на Ко ди ја што пред ста вља пр ву ета пу ње го вог пре ру ша ва ња – обе-руч ке при хва та пла ви са ко и бе ле пан та ло не ко је ће обу ћи уме сто из но ше-не, по ха ба не зе ле не јак не и пан та ло на и ти ме иза ћи из све та у ко јем је син

931

932

си ро ма шног фар ме ра. Сле де ћу сце ну пре ру ша ва ња про на ла зи мо ка да Гет сби опи су је раз до бље ка да се удва рао Деј зи у Лу и зви лу, он та да скри ва свој дру-штве ни ста тус мла ди ћа ,,без пре би је не па ре у џе пу и без про шло сти” под ,,не ви дљи ви огр тач уни фор ме” (Фиц џе ралд 2013: 177). Је ди но на тај на чин мо же да са кри је дру штве но-еко ном ску ба ри је ру из ме ђу Деј зи и се бе и до би-је кар ту за про лаз у њен свет рас ко ши. У сце на ма ка да ни је ма ски ран упу шта се у пре на ки ће не, са мо по хвал не вер бал не пор тре те, при ме ра ра ди ка да го-во ри Ни ку да је по след њи по то мак бо га та ша са Сред њег за па да и да је ,,као ра џа жи вео у свим пре сто ни ца ма Евро пе – Па ри зу, Ве не ци ји, Ри му – са ку-пљао сам дра го ка ме ње, углав ном ру би не, ло вио круп ну ди вљач, по ма ло сли као” (исТо: 80).

Ме ђу тим, Гет сби не же ли са мо да се пре тва ра да је не ко дру ги, ње го ва нај ду бља че жња је да по бег не од суд би не, иза ђе из окви ра си ро ма шног фар-ме ра, упло ви у же ље ни свет лук су за и по ста не принц до сто јан ,,кра ље ве кће ри, злат не де вој ке” (исТо: 144). Ова ме та мор фо за му је на до хват ру ке ка да се ко нач но по но во су срет не са Деј зи. Ушу шкан у ат мос фе ру ко ја оди ше злат ном бо јом, сја јем и ве ли чан стве но шћу, пре у зи ма уло гу мо нар ха ко ји спро во ди во ље ну кроз сво је цар ство, оде вен у бе ло оде ло, сре бр ну ко шу љу и кра ва ту бо је зла та и ше пу ре ћи се по пут па у на по ка зу је јој бли ста ву, бо жан-стве ну, оча ра ва ју ћу ви лу док на но во од ме ра ва вред ност све га у ку ћи пре ма ,,во ље ним очи ма“ (исТо: 112). Ова сце на кул ми ни ра у ње го вој спа ва ћој со би где чу ва „ма ски ра не“ до ка зе свог по ро дич ног ста бла: фо то гра фи ју Ко ди ја и се бе на јах ти. У јед ном тре нут ку отва ра гар де ро бер и ри ту ал но по ка зу је, по пут екс по на та, хр пу уве зе них, по ме ри скро је них ко шу ља ко је озна ча ва-ју ње гов дру штве ни по ло жај. Деј зи, у ко јој су оли че ни не спо ји ви екс тре ми, хе ро и на-зли ко вац, не рет ко пре зри ва, у овом тре нут ку уто ну ла је у бу ји цу емо тив но сти на сим бо ли чан на чин при хва та ла ње га као свог прин ца про си-о ца.5 Пра ви ло Гет сби је ве игре је да оп чи ни Деј зи, ста ра ју ћи се да због не ке гре шке не уо чи илу зи ју ко јој се она за и ста пре да је не не ги ра ју ћи ње го ву из ве шта че ност и „ма ску“ и при хва та ју ћи на тај на чин ствар ност ствар ни ју од са ме ствар но сти. На кон што је успе шно уву као Деј зи у сво ју ма ске ра ду, Гет сби ко нач но ужи ва у жи во ту у ве о ма кар не вал ском, ка ко нам Клип сприн-ге ро ва пе сма ука зу је, ме ђу вре ме ну, у вре ме ну из ме ђу… (исТо: 116). Ме ђу тим, на вр хун цу сво је „мо ћи“ Гет сби пред о се ћа соп стве ни по раз и про ме ну Деј зи них

5 Тре ба ло би на гла си ти да, по ред Гет сби ја, ни она не успе ва да од са ња свој сан. У на-ве де ној сце ни Гет сби је ве ко шу ље ,,на сла га не по пут опе ка“ (Фиц џе ралд 2013: 113) сиг на ли-зира ју рас пад ње го вог од илу зи ја са зда ног цар ства; ме ђу тим, ње ни је ца ји ко ји су би ли ,,при-гу ше ни де бе лим сло је ви ма“ (Исто: 113) упу ћу ју на не мо гу ћу ност оства ре ња и ње ног сна. У том тре нут ку, по не се на си ту а ци јом, по ка зу је сво је емо ци је; ме ђу тим, оне се до кра ја ро ма на мо ра ју по ти сну ти јер дру штво ви со ке елит не кла се ко јем при па да по чи ва на стро-гим нор ма ма по на ша ња, где се чак и по ми сао из ла ска из окви ра та квог све та мо ра на сил но угу ши ти. Она, по пут Че за реа, же ли да по бег не од жи во та ко ји јој је суд би на до де ли ла; али за раз ли ку од ње га ко ји не при хва та свет у ко ме жи ви окон ча ва ју ћи соп стве ни жи вот, она се од лу чу је за па ра ли шу ћу кон вен ци о нал ну „сре ћу“ ко ју јој пру жа жи вот са То мом.

осе ћа ња; пред о се ћа ам би ва лент ност кру ни са ња ко је ну жно зах те ва свр га-ва ње, јер су кру ни са ње и де тро ни за ци ја нео дво ји ви де ло ви јед не исте це ли не. Сце на се за вр ша ва Ни ко вим за па жа њем, он је опет ,,на Гет сби је вом ли цу ви део онај из раз збу ње но сти, као да га му чи бле да сум ња у по гле ду ње го ве са да шње сре ће“ (исТо: 116–117).

Вр ху нац сво је „вла да ви не“, кар не вал ски принц Гет сби до жи вља ва у То мо вом ги зда вом апарт ма ну у хо те лу Пла за, јав ном ме сту, ко је им пли цит но упу ћу је на кар не вал ски трг про пра ћен ве се љем вен ча ња ко је се одр жа ва у при зе мљу и чи ја се ат мос фе ра пре но си и осе ћа у апарт ма ну. Де тро ни за ци ја се на го ве шта ва Деј зи ним ре чи ма ,,’Ста ри мо’ [….] ’Да смо мла ди, уста ли би смо и за пле са ли’“ (исТо: 153). Кар не вал ска ат мос фе ра се при во ди кра ју, при бли-жа ва се тре ну так сврг ну ћа. Гет сби је уве рен да ће Деј зи на пу сти ти То ма ко ји је до тог тре нут ка у ње му ви део са мо клов нов ску фи гу ру. Том уви ђа да је Гет сби по чео да пред ста вља прет њу ње го вом бра ку са Деј зи и оно што ће усле ди ти је сте сце на ,,скан да ла и де тро ни за ци је кне за – кар не вал ског кра-ља или, тач ни је, кар не вал ског мла до же ње“ (Бах тин 2000: 155). До ски да ња кру не ла жном кра љу мо ра до ћи, јер, ка ко Еко на гла ша ва, не по сто ји не што по пут ве чи тог кар не ва ла (в. еко 1984: 6). Том ула зи у отво ре ни вер бал ни на пад на Гет сби ја, ти ме га ли ша ва сва ког до сто јан ста ва, исме ва ње го во пинк оде ло, под сме ва се ње го вим ко ли ма за ко ја ка же да су ,,цир ку ска ко ла”6 (Фиц џе ралд 2013: 145).

Гет сби је истин ски ве ро вао да мо же пре тво ри ти ма те ри јал ни свет у не ку вр сту све та сно ва где не по сто ји ак ту ел ни дру штве ни по ре дак. Кад би са мо мо гао да на го ми ла до вољ но ру би на и сви ле них ко шу ља да им пре сио-ни ра, осво ји и за др жи Деј зи, мо жда би на по кон ство рио соп стве ну Уто пи ју. И Хо ме ров Оди сеј и Гет сби тра га ју за оба ла ма свог жи во та; Оди сеј лу та у по тра зи за Ита ком и Пе не ло пом док Гет сби же ли да про на ђе је дан иде ал ни, уто пиј ски свет у ко јем из ме ђу ње га и ,,злат не де вој ке“ (исТо: 144) не ма ни-ка квих ба ри је ра. За раз ли ку од Оди се ја ко ји успе ва да се од у пре си ре на ма за во дљи вог али зло коб ног гла са, Гет сби је оп чи њен Деј зи ним гла сом ко ји је ,,пун злат ни ка“ (Исто). У Оди се ји на при ма мљи вој ,,пла жи [на ко јој бо ра ве сирене] су на го ми ла не хр пе ко сти ју оних ко ји су ис тру ли ли“ (књи га XII, стих 44, прев. А. С.). На сли чан на чин Гет сби јев ,,нов свет“ (Фиц џе ралд 2013: 192) упу ћу је на свет пра зних илу зи ја, на пу сто Не-ме сто, су мор ну до ли ну пе пе ла на ко ју мо тре веч но сле пе очи док то ра Екле бер га са бил бор да, а Том га вра ћа у ствар ност до де лив ши му ти ту лу го спо ди на ,,Ни ко и Ни шта, ко ји је до шао Ни от ку да“ (исТо: 155).

6 Још јед ну кар не вал ску сли ку про на ла зи мо у по ку ша ји ма оба пи сца да сво је ју на ке пред ста ве као клов но ве – Гет сби но си бе ло оде ло ка да по ку ша ва да оп чи ни Деј зи, а Цр њан-ски у Пи сму дра ма тур гу и рав на те љу на во ди ко сту ра об у че ног у бе ло оде ло ,,pi e r rot-a“ (цр њан ски 1994: 16), лу де из com me di ae dell’ ar te. Ма ске (бе ли Пје ро ов ко стим и Гет сби је во бе ло оде ло), он да, у овом сми слу, по ста ју зна ци че жње и по тра ге за љу ба вљу ко ја је не уз-вра ће на јер је не мо гу ћа.

933

934

Ма ске па да ју и от кри ва ју емо тив ну ра њи вост ју на ка. Том се при се ћа ро ман тич них тре ну та ка про жи вље них са Деј зи, Деј зи при зна је да је во ле ла и То ма и Гет сби ја у исто вре ме, а Гет сби се бо рио са мр твим сно ви ма ка ко се кар не вал при во дио кра ју, по ку ша ва ју ћи да до дир не ,,оно што ви ше ни је би ло опи пљи во, бо ре ћи се не срећ но“ (исТо: 162).

Ам би ва лент ну кар не вал ску игру кру ни са ња и свр га ва ња, од но сно де-тро ни за ци ју у Цр њан ско вом драм ском ко ма ду пра ти Ге не ра ли чи на ма ска. Ма ска ,,у сва ком слу ча ју по спе шу ју из лив ин сти ка та, на је зду стра шних и не по бе ди вих си ла“ (ка јоа 1979: 119). Оп чи ње не све сти, Ге не ра ли ца ма ском ма ски ра ста рост, пр ко си усто ли че ном дру штве ном по рет ку, не ги ра ствар ност, ру га се мо ра лу и ни шта је не спу та ва у сме лом по на ша њу. Кар не вал ски про стор Ге не ра ли чи ног са ло на у ко јем се одр жа ва бал под ма ска ма, омо гу-ћа ва јој да се пре ру ши у Глу ми цу Ми ми и та ко тран сфор ми са на по ста је са-мо у ве ре на и си гур на да је Че за ре не ће пре по зна ти, убе ђу је га да оста не, да га же ли, да ће се вен ча ти и во ђе на сек су ал ним на го ном она са мо же ли да ис пу ни сво ју не мо рал ну, ин це сту о зну же љу. ,,На ша сек су ал ност […] пот-чи ње на је јед ном устрој ству гу ше ња ко је је то ли ко ја ко да […] пред ста вља опа сност“ (ФУ ко 1982: 113). Фу ко твр ди да смо сек су ал ност пре ду го и пре-ви ше кроз ,,ус те за ње, пре о штро осе ћа ње гре ха, ли це мер је, што год хо ће те – сво ди ли на мук“ (исТо). Ге не ра ли чин по ти ски ва ни сек су ал ни на гон се под ма ском осло ба ђа и пред ста вља опа сност јер се ко си са усто ли че ним, кон вен-ци о нал ним мо ра лом ци ви ли зо ва ног дру штва. Иа ко је, по пут Гет сби ја, све-сна да је де тро ни за ци ја не из о став на и да ће оства ре ње ње не же ље трајати са мо то јед но ве че, рас тр за на из ме ђу љу бав не че жње и во ље за смр ћу, ипак, жар ко же ли да оства ри сво је на гон ске фан та зи је и по но во се осе ти мла дом. Ње на пат ња је, ка ко ис ти че Зо ри ца Не сто ро вић ег зи стен ци јал на, јер она те жи да бу де во ље на од стра не би ћа ко је во ли (в. не сТо ро вић 2013: 68). Ка да је чо век во љен од стра не во ље ног би ћа, он се та да по твр ђу је у ин ди ви ду-ал ној ег зи стен ци ји во ље ног би ћа а то му омо гу ћа ва ра ђа ње но вог соп ства. Ме ђу тим, ка ко је већ на гла ше но, Ге не ра ли чи но но во соп ство тра је са мо је дан тре ну так, сле ди сце на ка да се от кри ва ју ,,’тру ли ко ноп ци’ и ка да се раз го ли ћа ва ла до тле скри ве на ам би ва лент на и не за вр ше на при ро да чо ве ка и људ ске ми сли“ (Бах Тин 2000: 160). Кар не вал ско свр га ва ње де ша ва се у тре нут ку ка да јој Че за ре ски да ма ску, а ре зул тат је Че за ре о ва не ве ри ца, за пре па шће ност, бол, са мо у би ство. Дра ма се, ,,као нај пот пу ни ја ко пи ја људ-ског жи во та“ пре ма Шо пен ха у е ру оства ру је на три ска ле (в. шо пен ха У ер 2008: 58). Цр њан ско ву Ма ску мо же мо сме сти ти у окви ре тре ће ска ле по ко јој она те жи за тра гич ним чи ји је ре зул тат ни шта ви ло свих људ ских те жњи ис ка за но Че за ре о вом смр ћу.

По ред свр га ва ња, тре ба на по ме ну ти и кар не вал ско жр тво ва ње ко је је увек по ве за но са спа се њем, пре по ро дом, но вим жи во том и на стан ком но вог по рет ка ко ји ће за ме ни ти ста ри, рђа ви си стем, као не из о став ни део кар не-вал ских тра ди ци ја. И у Цр њан ско вом драм ском ко ма ду и у Фиц џе рал до вом ро ма ну, свр га ва ња су пра ће на ри ту ал ним жр тво ва њем, кар не вал ски краљ

за вр ша ва та ко што му се на род ,,ру га и ту че га кад му ис тек не рок вла да ња, као што се и дан-да нас по клад но стра ши ло ста ре го ди не („ве се ла стра ши-ла“) под вр га ва под сме ху, ба ти на ма, рас тр за њу, спа љи ва њу или уни шта ва њу“ (Бах Тин 1978: 214). Миртл Вил сон је ,,на сил но ли ше на жи во та“ (Фиц џе ралд 2013: 165), ње но те ло је уна ка же но од уда р ца ау то мо би лом ,,ле ва дој ка [јој] ви си по пут сло мље ног кри ла и да не ма по тре бе ослу шну ти ср це под њом“ (исТо), а ,,уста су јој би ла ши ром отво ре на и ис ки да на у угло ви ма“ (исТо), крв се ме ша са пра ши ном.

Ри ту ал но жр тво ва ње уо ча ва мо и у сле де ћој сце ни ка да Ник дан на кон ове не сре ће про на ђе Гет сби је во те ло ка ко плу та у ба зе ну оста вља ју ћи за со бом ,,цр ве ни траг у во ди“ (Фиц џе ралд 2013: 193) и ма ло да ље у тра ви Вил со но во те ло – на осно ву че га за кљу чу је да је ,,по кољ ти ме би[о] за о кру жен“ (исТо).

С дру ге стра не, у Ма ски Че за ре се сво је вољ но жр тву је јер од вај ка да ри ту ал на жр тва, да би ис пу ни ла на ме ну вас кр се ња и пре по ро да, мо ра при-хва ти ти сво ју смрт без од у пи ра ња. Жр тва ,,по мир љи вом све шћу…об на вља сми сао и сна гу жр тве ног ри ту а ла у ње го вом су шта стве ном и јед но став ном ви ду“ (па вло вић 1996: 133). На кон што раз от кри је Ге не ра ли цу, Че за ре из го-ва ра: ,,ти си мла дост? … опет…“ (цр њан ски 1994: 68). Раз о ча ран, из бе зу мљен Че за ре не же ли да при хва ти ли це мер ни, не мо рал ни дру штве ни по ре дак и из вр ша ва са мо у би ство. Овом кар не вал ском „ва тр ом“ ко ја је спа љи ва ла „ад“, кар не вал у оба де ла за и ста би ва за о кру жен, вла да ју ћа ари сто кра ти ја по но-во за у зи ма трон и ус по ста вља кон тро лу, али је си ту а ци ја ком плек сни ја не-го што се чи ни на пр ви по глед. У Бах ти но вом схва та њу све та кар не ва ла, крат ко тра ја на вла да ви на ла кр ди ја шког кра ља или кра љи це по ста је сим бол ре ла тив ног и про ла зног људ ског по рет ка и обез бе ђу је са мо при вре ме ну по бе ду над стра хо по што ва њем, над све тим и над смр ћу. Ме ђу тим, у кар не-вал ском си сте му сли ка ам би ва лент но сти је ну жна, по сле пре ру ша ва ња, сврг ну ћа и смр ти до ла зи вас кр се ње, уни ште ње ло шег, об но ва, пре по род, но ва мла дост, но во про ле ће. ,,У осно ви жр тво ва ња ле жи ме та фо ра пло ђе ња и ства ра ња но вог жи во та“ (па вло вић 1966: 41). Ако по сма тра мо за вр шне сце не у Фиц џе рал до вом ро ма ну и Цр њан ско вој дра ми, мо же мо ре ћи да је жр тво ва ње из гу би ло сво ју сим бо лич ну и об но ви тељ ску ло ги ку. Чи ни нам се да Мир тли на и Гет сби је ва тра гич на суд би на, њи хо во кар не вал ско жр тво-ва ње не ма ни ка вог ути ца ја на хлад ни свет ари сто кра ти је. Сти че мо ути сак да се суб вер зив на ком по нен та кар не ва ла, ка да се вас кр са ва да би се чи тав свет об но вио и жр тву је да би се под ста кло то об на вља ње – не мо же оства ри-ти. У жи во ту оста је ни штав но плем ство са сво јом де ка дент но шћу и ис пра-зно шћу на че лу са нар ци со ид ном, не мо рал ном Ге не ра ли цом и по вр шним, ли це мер ним То мом и Деј зи. Мо дер но дру штво по ти ску је сво је ег зи стен ци-јал не окви ре, не ве ру је у на ме ну жр тво ва ња, фор ма гу би сво ју бит ност, свет се не жи ви кроз сво ја зна че ња, пре о вла да уз гред ност (в. па вло вић 1966: 46). Иа ко мо же мо са мо да на га ђа мо ка ко би се жи вот од ви јао на кон спу шта ња за ве се сти че мо ути сак да ће до суб вер зив не тран сфор ма ци је дру штве ног си сте ма те шко до ћи и да је но ви, кри тич ки и тре звен жи вот још увек не мо гућ.

935

За Фиц џе рал до вог ју на ка Гет сби ја и Цр њан ско ву ју на ки њу Ге не ра ли цу мо же мо ре ћи да су не га тив ни ју на ци у ко ји ма су ова пло ће не ван мо рал не вред но сти. Ме ђу тим, не сме мо се за у ста ви ти на ова ко по јед но ста вље ној ка-рак те ри за ци ји ли ко ва ко ја би ома ло ва жи ла ком плек сност Ма ске и Гет сби ја. Ко ри сте ћи је зик Ни ко ле Ми ло ше ви ћа, из њих зра чи и из ве сна нео бич на при-влач на моћ и сто га, их не сме мо по сма тра ти јед но стра но (в. ми ло ше вић 1990: 37). Уко ли ко ју нак не ма уде ла у кр ви ци или ако је пак пот пу но крив ми гу-би мо ин те ре со ва ње за ње га (кјер ке гор 1984: 97). Ге не ра ли ца би би ла ли це-мер на да при хва ти мо рал ари сто крат ског дру штва, она са мо же ли оно што за њу пред ста вља сре ћу и сло бо ду. С дру ге стра не, Гет сби је сте иле гал ним на чи ном сте као бо гат ство, али са мо да би оп чи нио Деј зи и на тај на чин обез-бе дио сво ју сре ћу. Ту ма че њем Ма ске и Ве ли ког Гет сби ја кроз кар не вал ско схва та ње све та по твр ђу је мо да не по сто ји јед но стра ност, она мо же би ти са мо при вид ко јим се же ли до ћи до објек тив ног и пот пу ног схва та ња ствар ног све та. Ис ти ца њем ху ма них ди мен зи ја у сво јим не га тив ним ју на ци ма, Фиц-џе ралд и Цр њан ски успе ва ју да иза зо ву је дан пе си ми стич ки ефе кат код чи-та о ца. Оно на шта смо усред сре ди ли сво ју па жњу и што је у не ка квом фик-тив ном све ту по ста ло ско ро део на ше лич но сти про па да, сто га по ста је мо истин ски дир ну ти без из ла зно шћу и уза луд но шћу ег зи стен ци је њи хо вих ју на ка у све ту по вр шно сти и про па да ња.

Фиц џе ралд успе ва и да де ми сти фи ку је и де гра ди ра ви зи ју аме рич ког сна ко јој не до ста је оп ти ми зам, а чи ји је ла жни про рок упра во Гет сби. Ње гов не у спех и де струк ци ја слу же као пред знак зле ко би аме рич ког сна и за вр-шет ка јед ног пе ри о да ве ро ва ња у ње го ву чи сто ту. Фиц џе ралд осу ђу је не до-ста так мо ра ла то ком 1920-их, то раз до бље је у ње го вом ро ма ну при ка за но као епо ха за сно ва на на ма те ри ја ли зму, ја ча њу ка пи та ли стич ког дру штва и мо рал ном сле пи лу оних ко ји су де о дру ги ма на осно ву нов ца ко ји по се ду ју. Тра ди ци о нал на иде ја аме рич ког сна ко ји под ра зу ме ва сло бо ду и сре ћу за ме-њу је се утвр ђи ва њем сре ће и сло бо де на спрам ма те ри јал них до ба ра. Гет сби по ста је жр тва соп стве них илу зи ја, те се и ње гов, као уо ста лом и сам аме-рич ки сан, пре о бра жа ва у ноћ ну мо ру.

Иа ко у па ра ле ли на ре ла ци ји Ге не ра ли ца –Гет сби, про на ла зи мо и из ве сне раз ли ке: Ге не ра ли ца ис по ља ва дон жу ан ску при ро ду, ка ко је већ мно го пу та ис так ну то, док је Гет сби во ђен љу ба вљу пре ма јед ној же ни – отуд Ге не ра-ли ца тра га за из во ром ис пи ја ња веч не мла до сти, док Гет сби све чи ни ка ко би вра тио во ље ну, су шти на оста је иста: обо је се хра не вар ка ма, жи ве у све-ту из гра ђе ном од илу зи ја и но се ма ске ка ко би ство ри ли па ра ван за не што ду бље у се би, док на по слет ку са ми не по ста ну ма ске. Под ма ска ма пре у зи-ма ју но во соп ство и ви ше ни су у ста њу да вра те прет ход ни иден ти тет, те из тог раз ло га по ку ша ва ју да про ме не ствар ност. И Гет сби и Ге не ра ли ца у по ку ша ји ма ства ра ња дру га чи је ре ал но сти ор га ни зу ју ве ли ка оку пља ња ка ко би ис ко ри сти ли при ват ност ко ја је на њи ма под ра зу ме ва на. На и ме, ве ли ка кар не вал ска оку пља ња под ра зу ме ва ју и ин тим ност јер та да чо век има при ли ку да се из гу би у гу жви и пре ста не да бу де пред мет де таљ ног

936

про у ча ва ња. Ге не ра ли ци ова кви ску по ви омо гу ћа ва ју ис по ља ва ње ин тим ног еро то ман ског по на ша ња; она се упу шта у сло бод но за во ђе ње Стра ти ми ро-ви ћа, Бран ка, слу ге Жа на па на по слет ку и Че за реа. С дру ге стра не, Гет сби ор га ни зу је за ба ве ка ко би „под ми тио“ Деј зи, а она, на крат ко, успе ва да се дис тан ци ра од свих при сут них и сто пи са рас ко шним сја јем Гет сби је вог но во сте че ног бо гат ства.

Мо гло би нам се у пр ви мах учи ни ти да су два но се ћа ли ка Цр њан ско-вог и Гет сби је вог де ла по вр шне и ис пра зне фи гу ре јер Ге не ра ли ца из об ли-ча ва ва же ће мо рал не нор ме, а Гет сби иле гал ним пу тем сти че бо гат сво, она је оста ре ла за вод ни ца ко ја ва пи за мла до шћу док Гет сби очај но, на све на чи-не, по ку ша ва да при ка же свој но во сте че ни ста тус и раз ме ре свог ма те ри-јал ног бо гат ства; али ов де је за пра во реч о ве о ма сло же ним ли ко ви ма. Оба ју на ка по ка зу ју че жњу за љу ба вљу као је ди ну кон стан ту и је ди ну истин ску вред ност, исто вре ме но је ди ну вред ност ко ја им омо гу ћа ва осми шља ва ње вла сти тог жи во та. По ред Гет сби ја чи ја је ди на же ља да оста так свог жи во та про ве де са Деј зи, и за Ге не ра ли цу је љу бав основ ни по кре тач, она са ве ту је Глу ми цу да не иде за нов цем већ за ср цем и да јој мла дост по чи ва на љу ба ви; ни Гет сби, на дру гој стра ни, не ма ри за но вац, он у нов цу пре по зна је са мо сред ство, мост ко ји ће га спо ји ти са Деј зи. Ге не ра ли чи на же ља за љу бав ни-ци ма је по ве за на са стра хом од дру штве не смр ти и не по треб но сти, док је Гет сби јев страх у ве зи са по сто ја њем би ло ка квих мо гућ но сти ко је би рас-пр ши ле ње гов илу зор ни свет.

Чи та о ци ма је ја сно ста вље но до зна ња да је Гет сби ка пи та ли ста, али се он да на ме ће пи та ње за што је он као та кав на зван ве ли ки. При ка зан као нај го ри пре ступ ник са нај сум њи ви јом би о гра фи јом, ал ко хо ли чар и зло чи-нац, он се ипак усме ра ва на љу бав и до бро вољ ну жр тву. Иза екс пло зив них за ба ва, бр зих во жњи и рас ко ши кри је се ње го ва же ља за мир ним жи во том и љу ба вљу – у то ме је ве ли чи на ње го вог ве ли ког сна ко јим на ди ла зи аме рич-ки сан. Љу бав ко ју осе ћа пре ма Деј зи ујед но је и је ди на искре на и чи ста у це ло куп ној ње го вој лич но сти. Гет сби је сте пре ва рант, али и да ље оста је је дан од нај чи сти јих и нај по ште ни јих ли ко ва у ро ма ну. У не хат ном ка пи-та ли стич ком све ту на кон Ве ли ког ра та, где су се бо га ти по вла чи ли у свој но вац и не мар, они по пут Гет сби ја оста ју да по чи сте њи хов не ред. Крај ња иро ни ја је то што кри ми на лац, од илу зи ја сат ка на фи гу ра, би ва нај ва ља ни ји лик у ро ма ну. У том сми слу нас не чу ди при дев ве ли ки ко ји сто ји уз ње го-во име.

Фиц џе ралд скре ће па жњу на Гет сби је ву кри ми но ге ну при ро ду опо нент-ну ње го вом сну ко ји до кра ја оста је не под ми тљив. У пу стој зе мљи ис пу ње-ној пе пе лом, је ди но ње гов ,,де ви чан ски сан“ (Фиц џе ралд 2013: 184) оста је не у пр љан. До по след њег тре нут ка Гет сби ве ру је у ње га, и ка ко по пут Че за реа, не при па да не мар ној ,,по ква ре ној све ти ни“ (исТо: 183) – не мо же оста ти у жи во ту. И Гет сби ју и Ге не ра ли ци се чи ни ло да су на ко рак до оства ре ња свог сна и да је био до во љан са мо још тре ну так да се сан ис пу ни, чак и ако чи та лац зна да је то не мо гу ће. Из же ље да вра те про шлост, Ге не ра ли ца ка ко

937

би по вра ти ла мла дост, а Гет сби да до са ња свој сан, ства ра ју не ства ран свет ко ји ће не по врат но из гу би ти јер је не по сто је ћи, ме ђу тим, жи вље ње у све ту илу зи ја до во ди и до не по врат ног гу бит ка се бе. Је ди не све тле тач ке у њи хо-вим жи во ти ма не ста ју, а оно што им оста је је сте за пра во је ди на из ве сна ствар-ност – пра зни на и ни шта ви ло.


Бах Тин, Ми ха ил. Ства ра ла штво Фран соа Ра блеа и на род на кул ту ра сред њег ве ка и ре не сан се. Бе о град: Но лит, 1978.

Бах Тин, Ми ха ил. Про бле ми по е ти ке До сто јев ског. Бе о град: Zep ter Bo ok World, 2000.де Бор, Ги. Дру штво спек та кла, 2003<https://anar hi stic ka-bi bli o te ka.ne t/li brary/gu y-de bord-dru stvo-spek ta kla> 1. 6. 2016.ка јоа, Ро же. Игре и љу ди: ма ска и за нос. Бе о град: Но лит, 1979.кјер ке гор, Се рен. Од раз ан тич ке тра ги ке у мо дер ној тра ги ци: По ку шај фраг мен тар-

ног про у ча ва ња, 1984. У: Сто ја но вић, З. (прир.). Те о ри ја тра ге ди је. Бе о град: Но лит, 1970, 93–113.

ма дам пом па дУр. <https://sr.wi ki pe dia.or g/wi ki/Ма дам _Пом па дур> 5. 6. 2016.ми ло ше вић, Ни ко ла. Не га тив ни ју нак. Бе о град: Бе ле тра, 1990.ми о чи но вић, Мир ја на. Ма ска Ми ло ша Цр њан ског (до да так), 1975. У: Ма ска, ау тор:

Ми лош Цр њан ски. Бе о град: Аген ци ја ,,Дра га нић“, 1994.не сТо ро вић, Зо ри ца. Ми лош Цр њан ски, драм ски пи сац. Те а трон, ча со пис за по зо

ри шну умет ност 164/165 (2013): 63–73.па вло вић, Ми о драг. По е ти ка жр тве ног об ре да. Бе о град: Сту дент ски кул тур ни цен-

тар, 1996.по по вић, Ра до ван. Жи вот Ми ло ша Цр њан ског. Бе о град: Про све та, 1980.сТој ко вић, Ма ја. Два ли ца љу ба ви и смр ти – Ма ска Ми ло ша Цр њан ског. Књи жев на

исто ри ја 154 (2000): 883–897.Фиц џе ралд С, Френ сис. Ве ли ки Гет сби. Бе о град: Вул кан из да ва штво, 2013.ФУ ко, Ми шел. Исто ри ја сек су ал но сти. Бе о град: Про све та, 1982.цр њан ски, Ми лош. Ма ска. Бе о град: Аген ци ја ,,Дра га нић“, 1994.шТер леман, Иван. Мла дост и ста рост Цр њан ско ве Ма ске. Књи жев не но ви не (2015):

1235–1236. шо пен ха У ер, Ар тур. Ме та фи зи ка ле пог. Бе о град: Пар те нон, 2008.

*eco, Um ber to. The fra mes of co mic ‘fre e dom’. Car ni val! Se be ok A, T. (еd.). Ber lin – New

York – Am ster dam: Mo u ton Pu blis hers, 1984, 1–8. hu i zin Ga, Jo han. Ho mo Lu dens: A Study of the PlayEle ment in Cul tu re. Lon don, Bo ston

and Hen ley: Ro u tled ge&Ke gan Paul, 1949.

938

iva nov V, Vic tor. (1984). The se mi o tic the ory of car ni val as the in ver sion of bi po lar op po si-tes. Car ni val! Se be ok A, T. (еd.). Ber lin – New York – Am ster dam: Mo u ton Pu blis hers, 1984, 11–24.

tur ner, Vic tor. The Ri tual Pro cess: Struc tu re and An tiStruc tu re. New York: Cor nell Uni-ver sity Press, 1966.

Ana М. Si ta ri ca

THE FUN CTION OF CAR NI VAL IN THE MASK BY M. CR NJAN SKI AND THE GREAT GATSBY BY F. S. FIT ZGE RALD

S u m m a r y

By analyzing car ni val un der stan ding of the world the pa per will at tempt to show con nec ti ons bet we en the play The Mask by Cr njan ski and the no vel The Gre at Gatsby by Fit zge rald. By the com pa ra ti ve analysis of The Mask and The Gre at Gatsby fo cu sing on car ni val re a lity we di sco ver nu me ro us ele ments that con nect tho se two works, which will be de alt with in de tail in this pa per. Ob ser ving re a lity thro ugh the prism of car ni val in the se works we can un do ub tedly re cog ni ze the te sti mony of li be ra tion from of fi cial ti es, ma king the ot her world and li fe, and the ac cep tan ce of world only in its car ni val spi rit. The in ter pre ta tion of the fun cti ons of car ni val will shed light on the li fe sha ped by mask in the se works. Spe cial at ten tion will be paid to the ways and forms of li be ra tion in car ni val, masks as in stru ments for me ta morp ho sis, dis tor ton of dis gu i se, am bi va lent ga me of thro ning, det hro ning and car ni val sac ri fi ce. By de e per analysis of, at first, li te rary cha rac ters and ot her struc tu ral parts, at first glan ce ob vi o us to pic of shal low ness shown by ta king li fe lightly, we con clu de that what ac tu ally links the se two works is that eve-rything is a de lu sion, a pre ten se, a trick, an il lu sion and not hing ness.

Уни вер зи тет у Бе о гра дуДок то ранд на Фи ло ло шком фа кул те туana si ta ri [email protected]

939

UDC 821.163.42-32.09 Krleža M.UDC 821.163.41.09 Kiš D.

Мср Mилан Д. Вур де ља

ТО ТА ЛИ ТЕТ ДЕ ТИЊ СТВА У ДЈЕ ТИЊ СТВУ 1902–1903. МИ РО СЛА ВА КР ЛЕ ЖЕ И БА ШТИ, ПЕ ПЕ ЛУ ДА НИ ЛА КИ ША1

Ис хо ди шта овог ра да за сно ва на су на екс клу зив но сти књи-жев ног фе но ме на де тињ ства у иза бра ним тек сто ви ма Да ни ла Ки ша и Ми ро сла ва Кр ле же. Ме то до ло шки при ступ ис ти че по јам то та-ли те та у пре те жно екс тен зив ном по и ма њу (хе ге лов ског по ре кла), ка рак те ри стич ном за ро ма неск ну, од но сно ау то би о граф ску фор му. На ра ти ви за ци ја епи сте мо ло шке и осе ћај не не при ко сно ве но сти де-тињ ства кључ је за раз у ме ва ње те мељ ног умет нич ког деј ства Дјетињ ства 1902–1903 и Ба ште, пе пе ла. Рад, пре ма то ме, ука зу је на срод ност два ау то ра, с об зи ром на за јед нич ки кул тур ни ха би тус из ког до ла зе, а у пр вом ре ду при трет ма ну ин тим не про шло сти.

Кључ не ре чи: то та ли тет, де тињ ство, епи фа ни ја, ар те факт, смрт ност.

1. Mанифестовање мо дер ни зма у ју жно сло вен ским књи жев но сти ма би ло је пра ће но на ро чи тим ди вер зи те том тра ди циј ских упо ри шта, али је из да на шње пер спек ти ве уоч љи во по ла ри зо ва ње две ју основ них тен ден ци ја тог пе ри о да: јед не, ко ја је до ма ће пи сце не из о став но упу ћи ва ла на ши ри, до ми нант но за пад но е вроп ски кон текст, и дру ге, ко ја је исти кон текст по-ме ра ла у стра ну, да ју ћи пред ност бал кан ском пи са ном и усме ном на сле ђу. Meђу про ми нент ним пред став ни ци ма, не рет ко и по бор ни ци ма пр вог књи-жев но и сто риј ског слу ча ја, исту па ју два ау то ра за којe je ма тич ни кул тур ни аре ал остао нео дво јив од свет ске ба шти не, због че га оства ру ју и по себ ну ве зу ме ђу со бом – Ми ро слав Кр ле жа и Да ни ло Киш. Kao део Ки шо вог са мо-и за бра ног и нај у жег ду хов ног прет ход ни штва2, Кр ле жи но де ло ко му ни ци ра

1 Текст ко ји сле ди пред ста вља ре ди го ва ни део ди плом ског ра да, са ста вље ног под мен-тор ством др Ти хо ми ра Бра јо ви ћа и од бра ње ног 30. 9. 2016. го ди не на Фи ло ло шком фа кул-те ту Уне вер зи те та у Бе о гра ду.

2 „Не во лим што Па риз ни је ни кад имао до вољ но слу ха за та кве пи сце као што су Ан дрић, Кр ле жа или Цр њан ски, ко ји су мо ји учи те љи“ (киш 1985: 179). Ки шов из ра зи то афир ма ти ван од нос пре ма Кр ле жи иш чи та ва се и у ин тер вјуу под на сло вом Књи жев на

са на кнад но де фи ни са ном „ки шов ском“ по е ти ком у ис тој ме ри ко јом ова би ва де тер ми ни са на ути ца ји ма М. Пру ста, Џ. Џој са или Х. Л. Бор хе са.

Oд про мо ви са ња мо дер но сти у аван га рд ним стру ја њи ма с по чет ка ве ка, до спо зна је ње них но вих оп се га у ме ђу рат ном и по сле рат ном пе ри о ду – упра во за хва љу ју ћи пе р зи стент ном сен зи би ли те ту ко ји их до во ди на за јед-нич ку по е тич ку ра ван, без об зи ра на рас ко рак од не ко ли ко де це ни ја из ме ђу њи хо вих опу са – Кр ле жа и Киш се ис по ста вља ју за фе но ме не чи је је ства-ра лач ке атри бу те по треб но са гле да ти јед ним илу стра тив ним, али не и па-у шал ним за хва том. За јед ну од пре ми са ова квог ис тра жи ва ња на ме ће се оно што ће у да љем то ку ра да би ти име но ва но као то та ли тет де тињ ства, док се као гра ђа за ис тра жи ва ње на ме ће Кр ле жи но Дје тињ ство 1902–1903.3 те Ки шов ро ман Ба шта, пе пео.

Oслањање на по јам то та ли те та не из о став но под ра зу ме ва фи ло зоф ски кон текст. Пр во фа во ри зо ва ње кон цеп та све о бу хват но сти као ап со лу та ја вља се, на рав но, код Хе ге ла те се си стем ски ин кор по ри ра у ње го ву исто ри о зоф-ску ми сао. Под од ред ни цом „то та ли тет“ (лат. to tus, to tum = цео, це ли на) у Фи ло зоф ском рјеч ни ку на ла зи се сле де ћи из вод: „Као фун да мен тал ни тер-мин Хе ге ло ве фи ло зо фи је и бит на озна ка ап со лут не иде је, то та ли тет из ра-жа ва пот пу ност уни вер зу ма гдје ни шта ни је ис пу ште но и сва ки је члан об у хва ћен у си стем ску цје ли ну“ (fi li Po vić i dr. 1989: 336). Већ и ова ко са-же та де фи ни ци ја от кри ва да то та ли тет, ис пра ћен у свом из вор ном зна че њу, са би ра у се бе ми са о не са др жа је ко ји уве ли ко на ди ла зе фик циј ске про сто ре јед ног књи жев ног тек ста. Раз ли чи та те о риј ска стру ја ња два де се тог ве ка кон ци по ва ла су то та ли тет са дру га чи јим им пе ра ти вом, укла ња ју ћи хе ге ли-јан ску стр о го ћу си сте ма. Из ра зи то су ре фе рент на за па жа ња Ђер ђа Лу ка ча из ње го ве Те о ри је ро ма на (1916), ко ја из два ја ју ам би гви тет ро ма неск не те-жње ка то та ли те ту у вре ме ну у ком је „има нен ци ја сми сла по ста ла про блем“ (lu KacS 1990: 44). Пре ма Лу ка че вом ви ђе њу, ро ман не пре ста но за ви си од ну жне це ло ви то сти, чак и он да ка да је ме та фи зич ко по кри ће са вре ме но сти уз др ма но и не ста бил но. Шта ви ше, то је је дан од раз ло га да се це ло ви тост тра жи на дру гом ме сту. Та ко се мар ки ра кру ци ја лан па ра докс, упе ча тљи во ви дљив и на при ме ру мо дер ни стич ког тек ста ко ји за хва љу ју ћи на по ру еман-ци по ва ња од ствар но сти за пра во би ра то та ли тет уо бра зи ље.

Фи ло зоф ска не до вр ше ност пој ма то та ли те та ар гу мен ту је ње го ву ак-ти ва ци ју и при ту ма че њу књи жев но сти, по го то во ако су пред мет ту ма че ња еп ске вр сте (ро ман, ау то би о гра фи ја), к то ме још мо дер ни стич ки (у Ки шо вом слу ча ју и ла тент но пост мо дер ни стич ки) за ми шље не и ин тер тек сту ал но „ме та ста зи ра не“. Обра ти мо па жњу на де фи ни ци ју ко ју ну ди Киш, са се би свој стве ном ви спре но шћу: „Ро ман је оно што се не мо же ис при ча ти, а при ча је оно што се мо же ис при ча ти“ (KiŠ 2003: 133). Ов де се им пли цит но ис ти че

ге не ра ци ја – шта је то? (киш 2003: 485–490), у ко јем је зна чај ју го сло вен ског пи сца чак прет по ста вљен зна ча ју Жан-Пол Сар тра.

3 На да ље име но ва но као Дје тињ ство.

942

то тал на при ро да пр вог жан ра, онa ко ја на сто ји да са вла да огра ни че ња ло-го са. Ау то би о гра фи ја, бар на чел но, с дру ге стра не по ку ша ва да по сре ду је пу но ћу фак тич ког, вла сти то шћу по твр ђе ног људ ског ис ку ства. Ка да се, да-кле, у овом ра ду го во ри о то та ли те ту де тињ ства, има се на уму не за ме њи во и па ра диг мат ско при су ство те ме де тињ ства у на зна че ној Кр ле жи ној и Ки-шо вој про зи, оно ко јем не из ми че ни је дан тек сту ал ни еле мент. Иа ко се, по при ро ди ства ри, ука за ни то та ли тет обра зу је у ви ше стру кој кон та ми на ци ји свих аспе ка та тек ста – жан ров ског ко да, стил ских обра за ца, по сту па ка и мо тив ског ва ри ра ња те ма, те же ћи хе ге ли јан ској „исти ни то сти“ – на ша је прет по став ка да би ин те гра ли стич ки по ду хват опи са на ве де них еле ме на та, као и њи хо вих умет нич ких им пли ка ци ја, хер ме не у тич ки ис цр пио ефек те са мог то та ли те та де тињ ства, због че га се у овом ту ма че њу усред сре ђу је мо на са др жин ски ком плекс Дје тињ ства и Ба ште, пе пе ла, не гу бе ћи из ви да по ступ ке и стил ске обра сце По ро дич ног цир ку са (Ра ни ја ди, Ба шта, пе пео, Пе шча ник) у гло ба лу.

Ва ља при зва ти у се ћа ње јед ну Ки шо ву из ја ву из ин тер вјуа на зва ног Књи жев на ге не ра ци ја – шта је то? (1965), ка сни је укљу че ног у пост хум но из да ту Va riu: „Ја се не ве зу јем ин тим но за ју го сло вен ску тра ди ци ју. Ме не да нас за ни ма ју они пи сци ко ји ме уче ка ко а не о че му пи са ти. Ко ће ме на-у чи ти ка ко да на пи шем сво ју ау то би о гра фи ју, ла жну? Знам са мо је дан сли-чан текст у на шој ли те ра ту ри: име му је Дје тињ ство у Агра му Ми ро сла ва Кр ле же“ (KiŠ 2007: 489). Кр ле жин за пис се, пре ма овом из во ду, афир ма тив но из два ја из, са свим си гур но го ле мог спи ска бе ле три стич ких оства ре ња ко ја су Ки шу мо ра ла би ти у мен тал ној бли зи ни то ком из ра де ро ма на Ба шта, пе пео. Чи ње ни ца кон крет ног упу ћи ва ња на Кр ле жу слу жи и као књи жев но-исто-риј ски факт ау то по е тич ког ка рак те ра, тј. ар гу мент за да ље па ра лел но иш чи-та ва ње два ју тек сто ва.

Ли те рар ни ин те рес Дје тињ ства је, услед при ро де ау то фик циј ског4 дис кур са, и то оног усред сре ђе ног на пе ри од ра не адо ле сцен ци је (раз до бље де ча штва – је да на е ста го ди на жи во та), пре до чен у на ра то ро вом ин те лек ту-ал ном и, у усти мах, ње му кон тра пунк тар ном – лир ском ам би јен ту ре че ни це. Пре гршт је до ка за ко је текст ну ди, већ у сво јој екс по зи ци ји, где од пр ве, је-згро ви те кон ста та ци је („Од мах, на по чет ку, мно го сли ка“ (Kr le ža 1972: 11)) на ра тор пре ла зи у ку му ла ци ју ви зу ел них, али и пал па бил них и ау ди тив них до жи вља ја. Скло ност ка де та љу се ов де до во ди до па рок си зма, па се у ис црп-ним ка та ло зи ма по ку ша ва код чи та о ца про из ве сти она по ет ска вр то гла ви ца ко јој са мо чи ста свест де те та мо же све до чи ти. Уз по вре ме не (ау то)иро ниј ске опа ске, на ра тор под се ћа да је је зик не мо ћан у овом на сто ја њу (да је, пре ма то ме, то та ли тет не до сти жан): „[...] до жи вља ји о ко ји ма се мо же го во ри ти

4 По пи та њу уо ча ва ња де мар ка ци о не ли ни је из ме ђу ау то би о граф ског и ау то фик циј ског, а с Кр ле жи ним Дје тињ ством на уму, ко ри сно је упу ти ти се на са же те, али свр сис ход не за кључ ке ко је Ан дреа Зла тар Ви о лић из но си у тек сту Ау то би о гра фи ја: те о риј ски иза зо ви (459. број ча со пи са По ља, на ве де ног у спи ску ко ри шће не ли те ра ту ре при из ра ди овог ра да).

943

бес крај но мно го, а пи та ње је: мо же ли се про дри је ти у њи хо во на ро чи то зна-че ње опи си ва њем, и ка ко ду бо ко?“ (Kr le ža 1972: 12). Им пулс за при зо ре у фор ми ка та ло га не што је што не ће би ти ре зер ви са но са мо за де чи ју свест, дру гим ре чи ма за ње ну ре ак ту а ли за ци ју у пи са њу, већ ће се опет об ја ви ти на се ман тич ки по вла шће ном ме сту, у фи на лу Дје тињ ства, ка да Кр ле жа бу де опи си вао му зич ке им пре си је из тре нут ка hic et nunc, из по зи ци је из гна-ни ка ко ји у јед ном европ ском гра ду све до чи рат ној хи сте ри ји по ме ша ној са про бра ним жа нр-сце на ма. Фраг мент по ка зу је и на ги ња ње ка дво ја ко сти про за и де: „Са Сље ме на озон. Зве кет ме та ла јед ног те шког те рет ња ка. Зви-ждук па ра стр о ја са ста ни це (...) ње мач ки ге не ра ли. Кре кет Тру ба. Стан ка. In ter mez zo ствар но сти: ср пањ ти су ћу де вет сто ти на че тр де се ти дру ге“ (Kr le ža 1972: 101). Tоталите т де тињ ства, на по слет ку, би ва „при ти снут“ рат ним „intermezzoм“.

По сто ји, ипак, је дан ин тен ци о нал но илу зо ран на чин иро нич ног oбрта у прет по след њем па су су Дје тињ ства, ка да се фо кус при по ве да ња из но ва упра вља на ис ку ства из де чач ких да на, и по го то во на ерот ску, што ће ре ћи и плот ску а не са мо ду хов ну, љу бав пре ма ми ти зо ва ној фи гу ри де вој чи це Иза бе ле: „Био сам не ка вр ста иди о та, оп сјед ну тог про фа ним фик сним иде-ја ма о бла го сло вље ној утро би Иза бе ле, и то упра во у тре ну ци ма ка да се пје-ва ло о утро би Дје ви це, био сам Ју да, ај мех ме ни, да се ни је сам ро дио та квим: si na tus non fu is sem ho mo il le...“ (Kr le ža 1972: 104). Па жљи во утка на иро ни ја у ове и њи ма слич не ре до ве, от кла ња мо гућ ност схва та ња ове про зе као чи сто еска пи стич ког за о кре та у про шлост, али у ви шем сми слу ар гу мен ту је чи-ње ни цу да је то та ли тет де тињ ства, да кле ин тим но обо јен, оп стао упр кос све му. Као да је Кр ле жа ис прав но ра су дио да се ба вље ње те мом вла сти тог де тињ ства мо ра стал но ва ри ра ти сти лом тан ко ћут них оп сер ва ци ја ко ји, прем да сам по се би по се ду је ри зик од пре ла ска у па те тич но си му ли ра ње де ти ње на ив но сти, не сме из о ста ти у овом ти пу шти ва, јер би та да оно по-ста ло бес пред мет но.

Чак и ка да пре ђе у тип есе ји стич ког са оп шта ва ња о де тињ ству, на ра тор ра ди је по тен ци ра ста ло жен и се тан тон, не го што ин си сти ра на еру дит ној ре чи то сти. По вре ме но, чи та лац на и ла зи на есе ји стич ке ми ни ја ту ре, по ре-ди ве са оном у ко јој се раз ма тра син хро но (са ста но ви шта на ра то ра) пи та ње со ци јал ног им пе ра ти ва умет но сти („За пад но е вроп ска умјет ност у том по гле-ду ни је до пр ла да ље о про ди ра ња у су бјек тив ну нер во зу...“ (Kr le ža 1972: 29)). Сли чан је и по ве ћи па саж о про бле му је зич ке не у са гла ше но сти, тј. бо гат ства ди ја ле кат ске сли ке на под руч ју За гре ба и За гор ја, ког је Кр ле жа ху мор но на звао „ба би лон ском зме шан ци јом“ (Kr le ža 1972: 82). Њи ме се за о кру жу је ина че ван ред но се ћа ње на ба ку Те ре зи ју Го ри чан че ву. У спо ме ну том па са жу о лин гви стич ким пи та њи ма, Кр ле жа про го ва ра пот пу но кру тим, на у че њач-ким гла сом, рас по ла жу ћи при том без ма ло уџ бе нич ки пост ва ље ном схе мом на уч не екс пли ка ци је.Tако на и ла зи мо чак и на ну ме ри са не, так са тив но по-сло же не је зич ке еле мен те „ба би лон ске зме шан ци је“. Уоч љи ва је и еру дит на ре чи тост, по во дом ко је ва ља при ме ти ти да на дру гим ме сти ма у тек сту, и

944

да кле у гло ба лу, ау тор уно си па ра док сал ну но стал ги ју за јед ним си сте мом вред но сти ко ји се, ме ђу тим, по чео уру ша ва ти са кра хом bel le epo que-а. Од нео бич не је ва жно сти, след стве но то ме, на гла си ти да стил ска осо бе ност на ра то ра, од но сно са мог Кр ле же као са ста вља ча ау то би о граф ских бе ле жа-ка, од по чет ка до кра ја у Дје тињ ству по вла чи за со бом ми са о ни и је зич ки апа рат ин те лек ту ал ца у зре лим го ди на ма, без об зи ра на то ко ли ко се ду бо-ко за ла зи у фо ка ли за ци ју де те та.

Узи ма ју ћи у об зир прет ход на за па жа ња, мо гло би се за кљу чи ти да је стил Дје тињ ства ви ше о бра зан, али ко хе ре тан; да се, дру гим ре чи ма, у је-зич кој сли ци ове про зе огле да и де чач ки ра до знао по глед ка све му што га окру жу је, и по ку шај од ра слог чо ве ка да рас пли ну те ути ске сро чи у што пре ци зни ју кон струк ци ју, не ли бе ћи се при том да по е тич ност тих ути са ка угро зи упо тре бом тер ми на из ра зно стра них на уч них или умет нич ких ди-сци пли на. Пре до че на ко хе рен ци ја на ра тив не пред ста ве, са зда на на осе ћај-но сти и ана ли тич но сти, је сте dif fe ren tia spe ci fi ca сред њо е вроп ске књи жев-но сти5. Без об зи ра на про бле ма тич ну де но та ци ју овог тер ми на (кoји би мо жда срећ ни ју пре фор му ла ци ју имао у од ре ђе њу: књи жев но сти сред њо-е вроп ског ком плек са), стил ска сли ка Дје тињ ства се сред њо е вроп ском ма-ни ру при бли жа ва лу цид ним пси хо ло шким ни јан си ра њи ма, де скрип тив ним де та љи змом, је зич ком из бру ше но шћу и да ром за иро ни ју.

Те о риј ско за ле ђе при стил ско-на ра то ло шкој ана ли зи ро ма на Ба шта, пе пео да ло би се, сход но ње го вој па ра диг ми об је ди њу ју ће фраг мен тар но сти и ин тер тек сту ал ном ши ре њу из ван не ве ли ког оби ма од две сто ти нак штам-па них стра ни ца, отво ри ти ка ка нон ским про ми шља њи ма пост мо дер ни зма Лин де Ха чи он, иа ко је тек са Пе шча ни ком Киш ди рект ни је ан ти ци пи рао пост мо дер но де цен три ра ње и ра строј ство тра ди ци о нал но схва ће не фор ме. Ба шта, пе пео ипак по се ду је пре те жно мо дер ни стич ку ко хе рент ност. Је зич-ко-стил ске ка рак те ри сти ке ро ма на су симп то ма тич но слич не Дје тињ ству. Реч је пре све га о кр ле жи јан ским ин тер по ла ци ја ма есе ја, по ен ти ли стич ки де скрип тив ним па са жи ма, при кри ве ним рас пра ва ма на кул тур не те ме, они-рич ким фраг мен ти ма и иро нич но упо тре бље ним ла тин ским фра за ма. Мо-гу ће је, да ка ко, на ћи умет нич ки ra i son d’etre ова кве сти ли за ци је Ки шо вог ро ма неск ног тка ња, у то ли кој ме ри ком пле мен тар ног Кр ле жи ној гла со ви тој кор пу лент но сти и сло же но сти из ра за. Пре све га, Ба шта, пе пео се стил ски про фи ли ше као, сме ло го во ре ћи, еклек тич ка мај сто ри ја. Ако се раз ма тра је зич ки чи ни лац, ро ман се јед на ко успе шно да огле да ти и у лу цид но сти на о ко спон та но уве за них ре че ни ца, ти пич них за Ци ме та сте про дав ни це Бру на Шул ца, или у те ле граф ској спо соб но сти за из но ше ње де та ља, ко ју је апо дик тич ки до нео фран цу ски но ви ро ман. Стил ска ко му ни ка ци ја са Шул-цом ви дљи ва је и у уво ђе њу тра ди ци о нал но не књи жев ног функ ци о нал ног

5 За рас пра ву о Сред њој Евро пи као јед ном од Ки шо вих књи жев них „за ви ча ја“ илу-стра ти ван је фраг мент под на сло вом Ва ри ја ци је на сред њо е вроп ске те ме, из књи ге Склади ште. У ње му је по себ но осе тан Ки шов ам би ва лен тан од нос пре ма чи та вом пи та њу.

945

сти ла (при мер ка та ло га ди сци пли на ко је отац уно си у свој Ред во жње). До да ли се то ме рет ко бо гат во ка бу лар Ба ште, пе пе ла ко ји сво јом „уз не ми-ри ју ћом раз лич но шћу“ сва ка ко има до дир них та ча ка и са срп ском тра ди-ци јом6, је зич ки спек тар овог ро ма на се отва ра ка мно гим пер спек ти ва ма. На сла ња ње на тра ди ци ју кр ле жи јан ског фра зи ра ња и ело квен ци је не сум-њи во је до ми нат но у Ба шти, пе пе лу, али без по сто ја ња свих го ре по ме ну тих је зич ких ва ри је те та, оно би би ло умет нич ки кон тра про дук тив но – што ни је слу чај. На про тив, ства ра ју ћи исту си ту а ци ју као Кр ле жа у Дје тињ ству, где је хо мо ди је ге тич ки на ра тор онај ко ји мо де лу је и усме ра ва про зу, док је ин-фан тил ни су бјект онај ко ји ви ди углав ном сво фик ци о нал но до га ђа ње, Киш за хва љу ју ћи су пер и ор ном, чак раз ме тљи вом је зич ко-стил ском кор пу су до-дат но оне о би ча ва за јед нич ки ефе кат фо ка ли за то ра и на ра то ра.

Де ли кат ност при ме ње не фо ка ли за ци је ви дљи ва је и у на чи ну на ко ји се у ро ма ну Ба шта, пе пео тре ти ра ис ку ство ми ри са, не са мо пу ким осла ња њем на пру стов ске ре ци ди ве. Не стал ност Ан дре а со вог ре цеп тив ног и на ра тив ног мен тал ног про сто ра чи ни да опи са ни ми ри си ода ју је дин стве ни епи сте мо-ло шки, а не са мо ро ман си јер ски раз лог. Као из раз не си гур но сти де ча ко вог пам ће ња, до жи вље ни ми ри си се има ги на тив но до ми шља ју и пр во при по-ве дач ко ли це си му ли ра овла сти све зна ју ће ин стан це. Сце на епи леп тич ног на па да го спо ђе Едит не раз лу чи ва је од ми ри са сир ће та ко јим је де ча ко ва мај ка на сто ја ла да је при зо ве све сти. Ов де је по сре ди по зна ти ме ха ни зам афек тив ног се ћа ња, али цр но ху мор ни и анег до тал ни ми кро на ра тив о по-ку ша ју фрој лајн Вајс да на по е ти чан на чин из вр ши са мо у би ство по ка зу је до кле је мо гућ на да до пре има ги на ци ја јед ног осе тљи вог де ча ка ка да је су о че на са чу дом ми ри са. Фи гу ра те та јан стве не го спо ђе, по ро дич не по зна-ни це из де тињ ства, под па ти ном вре ме на про ла зи кроз ме та мор фо зу по сле ко је у при чи ис кр са ва као сим бол луц ка сте сред њо е вроп ске гра ђан шти не: „Цео дан су јој ма ли хо тел ски лифт бо ји, по пут ка квих ан ђел чи ћа, до но си ли бу ке те нај ми ри сни јих цве то ва [...] Хи ља де ру жи ча стих ка ран фи ла, зум бу ла, јор го ва на и пе ру ни ка, сто ти не бе лих љи ља на тре ба ло је да пад ну као жр тва...“ (KiŠ 2011: 7–8). Ње но је са мо у би ство, ме ђу тим, оста ло тек тра ги ко ми чан по ку шај „ме ђу уби лач ким цве ћем“ (Kiš 2011: 8). У Дје тињ ству се за ти че не што дру га чи ја си ту а ци ја и ми ри си се тре ти ра ју ис кљу чи во есе ји стич ким уоп шта ва њи ма кроз по сту пак ка та ло га, али те жња ка син кре ти зму ука зу је на исту вр сту осе тљи во сти: „Осје ћа мо: убод зу бар ске игле, ка ме у ко ље ну, ча вао у та ба ну, ивер у пр сту, ми рис гу ми је, кре де, спу жве, школ ске та бле, пље сни вог оде ла, си ро ма шне де це, за хо да, би је лог пр слу ка учи те ља, ми рис ор ма ра, збо р ние, ка те хе те...“ (Kr le ža 1972: 14–15)

И, на по слет ку, од су штин ске је ва жно сти пи та ње: до ког сте пе на ово оне о би ча ва ње де фи ни ше опред ме ће ни то та ли тет де тињ ства? Мо же се при-ме ти ти да се ве за са Дје тињ ством про ду бљу је, с об зи ром на то да у ње му

6 За при мер је мо гу ће узе ти ан дри ћев ску стр о го ћу у ода би ру аде кват них ре чи, али и спо ра дич не ин вер зи је и рит ми зи ра ност про зе, ко је под се ћа ју на осе ћај ност М. Цр њан ског.

946

за ти че мо исту вр сту стил ског оне о би ча ва ња, са истим, ис пу ње ним ци љем – по ста ви ти фе но мен де тињ ства за то тал ни и не са вла ди ви иза зов ли те ра ту-ре; дру га чи је ка за но: пре тво ри ти епи сте мо ло шки по раз у умет нич ку по бе ду. Из тог раз ло га, „раз ме тљив“ стил ко ји је свој ствен обо ји ци ау то ра, у ви шем сми слу се пре во ди у из раз не мо ћи ло го са пред буј но шћу де чи је има ги на-ци је. Је ди на раз ли ка је у то ме што је Кр ле жа и есе ји стич ки, да кле ве о ма ар ти ку ли са но об у хва тио овај про блем, док је Киш остао до сле дан фик ци ји те ни је пра вио на гли ме тат ке сту ал ни искок. Јер, не са мо стил и жа нр, већ и дру ги ви до ви об ли ко ва ња тек ста за вр ша ва ју у ис тој апо ри ји: ка ко убе дљи во пи са ти о де тињ ству, си му ли ра ју ћи ње гов ствар но сни то та ли тет?

2. Прем да је по ред Дје тињ ства ви ше Кр ле жи них де ла обе ле же но ау то-би о граф ским чи ње ни ца ма, или на дах ну то њи ма, од но сно њи ма ком пле мен-тар ним фак то граф ским то по си ма – до вољ но је на ве сти Фраг мен те, Из лет у Мо скву и Дав не да не – ни јед но ме ђу њи ма ни је кон ци пи ра но као усред сре-ђе ни опис соп стве ног де тињ ства, већ се њи хов днев нич ки су бјект рас пр шу је у дру штве ној, по ли тич кој, уоп ште ци ви ли за циј ској про бле ма ти ци ти пич ној за ме ђу рат ну и по рат ну епо ху. Са мо се у Дје тињ ству7 усто ли ча ва на ро чи то по вла шће на ин стан ца „ја-ди је те та“, ка ко је у огле ду под на сло вом „Кр ле жа и ди је те“ пре ци зи ра Ду брав ка Зи ма (zi ma 2012). Нео че ки ва на, по свој при-ли ци ин тим на по тре ба ау то ра да ре флек си ју са свим кон крет ног, про жи вље-ног де тињ ства, про јек ту је у идеј ност де тињ ства као та квог (ва жне оп сер-ва ци је о игри и кре а ци ји као има нент ним ка те го ри ја ма де те та), а да к то ме ни ка квим ја чим си же ом не под у пре це ло ку пан текст, по твр ђу је да Дје тињство пред ста вља мо жда кључ ни Кр ле жин „об ра чун“ с овом те мом. Ки шо ва за о ку пље ност истим раз до бљем жи во та не са мо што је ис црп но екс пли ци-ра на у ње го вим есе ји ма и ин тер вју и ма (нпр. из Ho mo po e ti cusa: Гор ки талог ис ку ства, Не усу ђу јем се да из ми шљам, О злу и ис ку ству), већ ју је као ау тор ли те рар но об ра дио у јед ном кон ти ну ал ном при по вед ном трип ти ху, пре то га јој се не по ви ну ју ћи, на кон то га јој се не вра тив ши.

У Кр ле жи ном тек сту из о ста је сва ка на ра ти ви за ци ја се ћа ња на фи гу ре оца и мај ке. Шта ви ше, по ро дич ни ми ље је све ден са мо на јед ну осо бу, ба ку Те ре зи ју Го ри чан че ву ко ја, иа ко са ја ким фор ма тив ним ути ца јем на Кр ле жи-ног двој ни ка у тек сту, би ва пор тре ти са на бр зим по кре ти ма и асо ци ја тив но кон ден зо ва на из ме ђу рас пра ва о ре ли ги о зно сти и је зич кој сли ци Кр ле жи ног за ви ча ја. С дру ге стра не, по ро ди ца Ан дре а са Са ма (отац Еду ард, мај ка Ма ри ја

7 У Фраг мен ти ма се, узми мо за при мер, об ра ђу ју не ко ли ке цен трал не те ме Дје тињства (се ћа ња, опо зи ци ја при ро да-кул ту ра, цр кве на дог ма, гре шност, ле по та и умет ност), али је њи хо ва стил ска ин то на ци ја да ле ко од ба рок ног ми са о но-је зич ког ин тен зи те та ка-сни јих Кр ле жи них тек сто ва, са мим тим и од Ки шо вог об на вља ња та кве ли ни је у срп ској књи жев но сти. До дат но, фор мал не осо би не Фраг ме на та, по чев од тре ћег при по ве дач ког ли ца, го во ре о не до след но сти ау то би о граф ске по тке. Ипак, Ду брав ка Зи ма с пра вом Фри-ци ја из ове про зе на зи ва „пред-дје ча ком“ де те та из Дје тињ ства (zi ma 2012).

947

и се стра Ана) пре суд но је од ре ди ла чи та ву при чу Ки шо ве три ло ги је. У три је на вра та ва ри ра но ау то би о граф ско по кри ће фик ци је, а чла но ви по ро ди це Сам до ча ра ни су три ма раз ли чи тим „пи сми ма“. У Кр ле жи ном слу ча ју, са-гла сно не по сто ја њу очин ске ни мај чин ске фи гу ре, текст по при ма обе леж је раз го во ра из ме ђу не ка да шњег и ак ту ел ног соп ства, раз го во ра ко ји се сми-са о но при бли жа ва со ли ло кви ју. На ме сто при че о од ра ста њу у по ро ди ци, Кр ле жа вр ши ем фа зу ре флек си ја ау то би о граф ског ти па, о се би као де те ту. Ње го вог на ра то ра, на и ме, не ин те ре су ју то ли ко ли ко ви, њи хо ви ка рак те ри и суд би не, ко ли ко га ин те ре су је одо го не та ње ин тим не про шло сти сме ште-не на кон крет ном ци ви ли за циј ском од сеч ку. Због то га не ко ли ко уса мље них сце на са ба ком Те ре зи јом, скром но али дир љи во до ча ра них, уно си днев-нич ку рас те ре ће ност у за пре те но ми са о но тка ње ове про зе.

По ро ди ца, с дру ге стра не, у Ки шо вим ро ма ни ма пред ста вља не ис црп ну мо гућ ност за улан ча ва ње нај ра зно род ни јих мо ти ва. Про мо ви ше се, на и ме, сво је вр сна на ра тив на стра те ги ја: пи шу ћи о су лу дој и тра ги ко мич ној суд-би ни јед не по ро ди це, мо гу ће је, чак ен ци кло пе диј ским за хва том, из не ти су лу ду и тра ги ко мич ну суд би ну јед ног све та – ет но граф ски спе ци фи ко ва-ног (је вреј ског), кул ту ро ло шки обе ле же ног ((ма ло)гра ђан ског) или ег зи стен-ци јал но пре де сти ни ра ног (осу ђе ног на хо ло ка уст). Шта ви ше, пред чи та о цем се ука зу је јед но гра да тив но пре мо шће ње у са др жи ни По ро дич ног цир ку са, пре ма ко јем се по тре ба за го во ром о се би (Ан ди је во пр во ли це из Ра них ја да) тран спо ну је у на ме ру го во ра о дру ги ма, се би слич ни ма, у за јед нич кој ка та стро фи (ро ди те љи у Ба шти, пе пе лу и Пе шча ни ку). Јер ни је ни ма ло слу чај но то што ро ди те љи у има ги на ци ји Ки шо вих на ра то ра по при ма ју су пре ма ци ју у од но су на, узми мо за при мер, се стру, пса Дин га, го спо ди на Мол на ра, стри ца Ота или ли ко ве те та ка и дру гих ро ђа ка. По тка о по ре клу, са од ре ђе ним ата ви стич ким ко но та ци ја ма, не што је без че га би се Ан ди је во де тињ ство иден ти тет ски по ни шти ло, а то ме у при лог го во ри нај пре уво ђе ње мит ског обра сца, а он да и тра ве сти ја истог. Прем да се от по чет ка око оче вог ли ка обра зу је ау ра не чег осо бе њач ког, та јан стве ног и ју ро ди вог, тек у Пе шчани ку он до би ја овла сти „гра ди те ља“ на ра ци је8. До та да га чи та лац упо зна-је ис кљу чи во пре ко Ан ди је вог ли ка као фо ка ли за то ра, а то зна чи да за се бе кон стру и ше нео би чан лик-амал гам, или, још бо ље ре че но, надлик же ле знич-ког чи нов ни ка, не у ра сте ни ка, скри бо ма на, про вин ци јал ног ен ци кло пе ди сте, пан те и стич ког оса мље ни ка, два де се то ве ков ног про фе та, Про ме те ја и Ика ра ли ше ног бо жан ске ком по нен те, Три ста на из мо дер ног (па ро диј ског) на став ка ми та о Три ста ну и Изол ди итд. А ка ко од ра сли Ан дре ас по се ду је сву по треб-ну ин те лек ту ал ну (спи са тељ ску) апа ра ту ру, то се ови ши зо ид ни атри бу ти оче вог ли ка са оп шта ва ју сна гом но вог ен ци кло пе ди сте, ду пли ци ра ног у

8 „Е. С. је у Пе шча ни ку, а по себ но у Бе ле шка ма..., пост ма трач и по сма тра ни; онај ко ји пи ше и онај о ко ме се пи ше; фик тив ни су бјект и објект. И то је јед но од зна че ња ’ва зе-вар ке’ из Про ло га: два си ме трич на про фи ла су окре ну та је дан дру гом ли цем у ли це; ’мо је ку кав но, по дво је но ја’“ (де лић 1997: 238).

948

ши зо ид но сти. Без об зи ра на то, све до Пе шча ни ка над це ло куп ним над-ли-ком Еду ар да Са ма леб ди мит ска па ти на утва ре, ду ха, сва ка ко не са мо људ-ске по јав но сти, кат кад са de us ex mac hi na пред зна ци ма, а кат кад у уло зи вр ло ба на ли зо ва ног сме те ња ка ко ји ће у сво ју про паст по ву ћи и по ро ди цу. Не-из мер но је ва жно, да кле, не пре ви де ти ка ко је у Ра ним ја ди ма и Ба шти, пе пе лу отац пре суд но на ра ти ви зо ван под при ти ском то та ли те та де тињ ства, ка ко се упр кос свој пре ци зно сти на ра то ра-еру ди те, отац фун да мен тал но ис по ста вља за фан том ску и фан та стич ну по ја ву ка ква не би по сто ја ла без ин тер ак ци је са де чи јим пре о сми шља ва њем све та.

Са вре ме на те о риј ска гле ди шта, од Ме ле тин ског на о ва мо, ко ја ко ци пи-ра ју мит као аи сто риј ску ка те го ри ју што се про теј ски аси ми лу је и ин кор-по ри ра у ци ви ли за циј ски из ме ње не ко до ве, мар кант но се по твр ђу ју на при-ме ру мо дер ни стич ке про зе, а од Ки шо ве ан ти ци па ци је пост мо дер ни зма су нео дво ји ва. За ме ђу соб ну усло вље ност ми та и де тињ ства, ме ђу тим, не мо же се оче ки ва ти да бу де Ки шо во от кри ће. Од Џој са и Шул ца, ако се за др жи мо са мо на аван гард ним и сред њо е вроп ским мо дер ни зми ма, ни жу се име на истог или слич ног „пи сма“ ко ја све до че о овој ли те рар ној сим би о зи, о ми-то по е зи су као глав ном ви ду ре се ман ти за ци је са вре ме не сва ко дне ви це.

До вољ но је обра ти ти па жњу на Шул цо ву крат ку при чу Пти це, из зби р ке Ци ме та сте про дав ни це, прем да се исто ве тан сен зи би ли тет без ве ћих по-те шко ћа про на ла зи и у дру гој Шул цо вој зби р ци – Са на то ри ју му под сен ком клеп си дре. Но, при ча Пти це ви ше је не го за хвал на за илу стро ва ње истог од но са пре ма фан та сти ци као „се стри“ ми та. Вр ло све де ног и ма гло ви тог си жеа, при ча про мо ви ше оца екс цен три ка ко ји прак ти ку је тај ну, би зар ну ве шти ну дру же ња са пти ца ма на та ва ну. По раст оче вог сум њи вог ин те ре-со ва ња за ор ни то ло ги ју симп том је за шо кан тан обрт, у ком отац бу квал но по ста је пти ца (гро те скан при зор ње го вог се де ња на ја ји ма, или су жи во та са кон до ром). Као и Ки шов Еду ард Сам, он сво јим сме лим ин ди ви ду а ли змом осми шља ва до сад не да не и учма лост јед ног де тињ ства (код Ки ша до дат но угро же ног ра том). Уз ди за ње, уз лет и за у зи ма ње „пти чи је пер спек ти ве“9, од-ра жа ва ју мит ску вер ти ка лу, пут при бли жа ва ња бо жан ском, то јест пре кр шај-но на пу шта ње људ ске ба нал но сти. И дру ге при че из зби р ке до но се фан та-стич на и из ра зи то очу ђе на де ша ва ња, a Шул цов лик оца (у исти мах де ми јург и ег зо тич ни па јац) ве о ма је ком пле мен та ран Ки шо вом Еду ар ду Са му.

Осим мит ских обра за ца у Ан дре а со вој ви зи ји по ро ди це, на ка те го ри ју по ре кла ути че и уче шће кр ви, тј. на сле ђе не кр ви и „по нор ни ца“ кр ви, као дру гог иден тит ског са др жа о ца. Нај пре се ова те ма фор ми ра пре ко сим бо лич-ког дис кур са (зве зда са де ча ко вог че ла, по ко јој га мај ка увек пре по зна као ме та фо ра Да ви до ве зве зде у при чи С је се ни, кад поч ну ве тр о ви; але го риј ска ин тер по ла ци ја из Игре; не ста ли отац у Чо ве ку ко ји је до ла зио из да ле ка; офан зи ва је се ни и зло слут ни опис стар ма лих фолк сдој че ра из Ба ште, пе пе ла

9 Омаж Шул цо вој син таг ми на ла зи се у по зна тој ва ри ја ци ји из Бе ле жа ка јед ног лу да ка, у Пе шча ни ку.

949

950

и сл.). Лајт мо тив аха свер ског про клет ства се тек у Пе шча ни ку ре а ли зу је као по је ди нач на тра ге ди ја и ка та кли зма ху ма ни те та, док у пр ва два де ла три ло-ги је слу жи као ар гу мент за оне о би че ност и је дин стве ност по ро ди це Са мо вих.

Узев ши у об зир ова ко схва ће не ефек те по ре кла на су бјект Ан дре а са Са ма, коп ча са Дје тињ ством не ће се раз от кри ти као очи глед на, јер се Кр ле-жи но „ја-ди је те“ не од ли ку је упу ће но шћу на на ве де не дру штве не кон вен-ци је, што не зна чи да је пот пу но ли ше но кон тек ста за јед ни це и иму но на ње гов уплив. Где се овај кон текст очи та ва? У до са да шњим чи та њи ма Дјетињ ства већ је, с пра вом, при ме ће на ру со ов ска иде ја у по за ди ни Кр ле жи-ног ина у гу ри са ња де тињ ства у над ствар но, је ди но ау тен тич но раз до бље људ ског жи во та, оно ко је се ве ли чан стве но опи ре и одо ле ва ра зним иде о-ло шким, ре ли ги о зним и ћиф тин ским сте га ма ко је, ка ко Кр ле жа увек на гла-ша ва, бол но обе ле жа ва ју тзв. ци ви ли за ци ју. Ра ди илу стра ци је, за хвал но је иш чи та ва ње фраг мен та о игри, с пр вен ством ње го ве абрупт не екс по зи ци је:

„Као чо вјек (то јест из об ли че на или укро ће на или од го је на зви јер), ми гле да мо људ ски и ту ре флек ти ра мо људ ске ути ске ко ји нам се че сто на ме ћу по ка лу пи ма дру штва, ста да, кр да [...] Дје тињ ство је од тих ства ри сло бод но. Чи та ву про бле ма ти ку пре вла да ва дје тињ ство на је дан на и ван на чин: игром“ (Kr le ža 1972: 33–34).

Де скрип ци ја „на ив ног на чи на“ ко ја за тим сле ди, до дат но уве ћа ва ру со-ов ску ви зу ру на ра то ра: „Дје чи ја је игра бор ба про тив ис пра зно сти дру штве-ног жи во та [...] Дје чи ја је игра (као код мла дих жи во ти ња) осло ба ђа ње су-ви шних тје ле сних сна га“ (Kr le ža 1972: 34). Еле мен тар ност и при ми тив на уз ви ше ност де чи је игре не што је што се, већ на пр ви по глед, иде а ли стич ки тре ти ра. Но, да би се сте као ком плет ни ји увид у од нос де те та пре ма за јед-ни ци, од нос ко ји је, по но ви ти ва ља, сво је вр сна суп сти ту ци ја за го вор о по ро ди ци ко ји у Дје тињ ству из о ста је, по жељ но је на слу ти ти још јед ну фи ло зоф ску кон цеп ци ју ко ја, у овом слу ча ју, сто ји у до слу ху са оном ру со-ов ском и оку пља око се бе ста во ве из ре че не по во дом пој ма игре.

Реч је о ни че ан ски схва ће ном ак тив ном ни хи ли зму ко ји се, па ра док сал-но, оства ру је кроз култ „ho mo lu den sa“, свој стве ног за фи ло зо фе ме Јо ха на Хој зин ге и ње го вих след бе ни ка. Ода тле се Кр ле жа сво јим есе ји зи ра њем на те му игре опа сно при бли жа ва, уз ну жна по јед но ста вље на, анар хи стич ким за ми сли ма (без аспек та прак се). То да спрам де чи је игре и ухва ће ни у њен ме ха ни зам сви мар ке ри со ци јал ног по сто ја ња („др жа ва, вој ска, оби тељ ски жи вот, фи ја кер ски ко ња, те а тар и та ко да ље“ (Kr le ža 1972: 34)) би ва ју рас-крин ка ни и све де ни на истин ску ме ру ап сур да (нај ви ше пу тем ими та ци је), оп сер ва ци ја је ко ја, ма кар и у од је ци ма, по зи ва на ра строј ство аrchea, вла сти и на че ла хи је рар хи за ци је, пред над моћ ним так ма цем – чи сто том ин фан тил-не игре. Је ди но се та ква игра про мо ви ше у не што кре а тив но и сми сло твор но, али крат ко трај но, го то во јед но вре ме но, а у ка сни јем се раз вит ку ин ди ви дуе не да по вра ти ти, услед ра за ра ју ћег деј ства ци ви ли за ци је. Ова ко се ру со-истич ко по ла зи ште у Кр ле жи ним ре до ви ма на до гра ђу је сво јим мо дер ни јим де ри ва ти ма, те на сли ко вит на чин бо га ти по зи ци ју де тињ ства у мре жи дру-

штве них чи ни ла ца. Но, за ову ана ли зу је ва жни је за па зи ти ка ко се на ова-квим ме сти ма то та ли тет де тињ ства ви ди као не што што успе шно па ри ра дру гим то та ли те ти ма – кон вен ци је и кон фор ми зма – ма кар и еска пи стич ки их над ра ста ју ћи.

Ако се са да вра ти мо над-ли ку Еду ар да Са ма, зар не ће мо де тек то ва ти исти мо ме нат „ho mo lu den sa“ и „ти хог“ анар хи сте? Сво јом све о бу хват но шћу, Еду ард Сам по чи ва на con tra dic tio in adjec to прин ци пу, тј. у јед ном је тре-нут ку спо со бан да бу де и лум пен про ле тер и ин те лек ту а лац са сиг ну ми ма (на о ча ре, краг на од ка у чу ка, ак тен та шна, ше шир итд.), и ва га бунд и са ста-вљач мо ну мен тал ног Кон дук те ра, и со ци јал ни по бу ње ник и но во ве ков ни про рок ју да и зма, и ге ни је и нај ор ди нар ни ји лу дак. Ти ме се ње го вој уло зи у све ту ко ји гле да Ан ди при да је ди мен зи ја ла кр ди ја шке игре, али не обич не, не го oне у ко јој је кловн „му дра лу да“, по је ди нац ко ји је до вољ но еман ци по-ван у свом лу ди лу да пу тем ње га, на сим бо лич ком пла ну, вр ши де ста би ли-за ци ју ма ло гра ђан ског окру же ња (Еду ар до ви бо рав ци у Гро фов ској шу ми). При сут на је, да кле, ар хе тип ска осло бо ђе ност игре од дру штве них нор ми, о ко јој се го во ри и у Дје тињ ству, прем да је та мо игра као та ква има нент на са мо де те ту. Над-лик Еду ар да Са ма се ман тич ки упе ча тљи во пред ста вља слу чај пре тра ја ва ња игре, или ње ног про до ра у сфе ру стра не, ра ци о на ли-стич ки пот кре пље не за јед ни це ко ја ће свој ко нач ни об лик до би ти у ин стан ци ис пи ти ва ча из Ис тра жи вач ког по ступ ка у Пе шча ни ку. За хва љу ју ћи игри, ово га пу та ха зард ној, до ла зи до кон фрон та ци је то та ли те та де тињ ства са озбиљ но шћу уни фор ми са ног, доц ни је и зло чи нач ког све та од ра слих, а ко ји нај зад би ва тра ве сти ран и де тро ни зо ван.

3. Не би се смео пре ви де ти кор пус сим бо лич ких ин сиг ни ја кул тур но-ре ли ги о зног ти па ко ји су де лу ју под јед на ко у Дје тињ ству и Ба шти, пе пе лу. Пре све га, агра мер ски с јед не, и је вреј ско-се ку лар ни кул тур ни код с дру ге стра не, за вр ша ва ју у истом епи фа ниј ском чи ну два де ча ка, и то пре ко ка те го-ри је ар те фак та и ау то ном не ства ра лач ке ин тер пре та ци је про из во да кул ту ре.

За др жи мо се на на ра ти ви за ци ји епи фа ниј ских чи но ва. Тре ну так „бо-го ја вље ња“, од но сно је дин стве не епи сте мо ло шке и осе ћај не еруп ци је при су сре ту са све том (не ну жно као по сле ди ца ре ли ги о зног тру да), мо дер ни-стич ка про за ба шти ни у кон ти ну ал ној ме ри, али су ве ро ват но епо ним ска де ла те вр сте ро ма ни Џем са Џој са: по ред Улик са, и Пор трет умет ни ка у мла до сти. Еман ци па ци ја ау то би о граф ски ко но ти ра ног Сти ве на Де да лу са, од но сно ње гов фу ри о зан бег од „стре ла“ кон фор ми зма и ли це мер ног тра-ди ци о на ли зма, исту па као узо р на за мо дер ни стич ки схва ћен bil dun gsro man. Епи фа ни ја, за хва љу ју ћи да кле Џој су, по при ма атри бу те до га ђа ја од то тал не ва жно сти, док ње го ва књи жев на ви зи ја исте мо тив ски и иде о ло шки, на лик ка квом па лимп се сту, би ва по кри ве на Кр ле жним и Ки шо вим тек стом. У Дје тињ ству чи та лац све до чи на ра то ро вој ево ка ци ји соп стве ног ула ска у сфе ру ерот ског и ин ди ви ду а ли стич ког. Пред зна ци де тињ ства се у том тре нут-ку оче вид но од ба цу ју. По јед но ста вље но ре че но, чед ност де ти њих сен за ци ја

951

ме ња се, бар у на ја ви, но вим ис ку стви ма од ра слих, те исто вре ме но за со бом по вла чи и ком по нен ту про ми шље не по бу не. След стве но ово ме, то та ли тет де тињ ства се осет но уз др ма ва и до ме ни ње го вих ре а ли за ци ја по чи њу да се су жа ва ју. Ме ђу тим, по сма тра ли се по ја ва из дру га чи је пер спек ти ве, из два ја се но ви па ра докс. Пу тем де чач ког на сто ја ња да се от поч не ис ку ство ерот ског као ис ку ство ин ди ви ду а ли стич ког раз во ја, за пра во се бра ни упра во то та-ли тет де тињ ства, или се исти про теј ски ус по ста вља и на опи са ни на чин.

Да би се раз ра дио овај увид, ну жно је па жљи ви је освр ну ти се на џој сов-ску епи фа ни ју ко ја се ја вља су клад но од сеч ном уда ља ва њу од иде о ло ги зо-ва них ар те фа ка та. Ка кви су то тач но ар те фак ти? Кр ле жи но „ја-ди је те“ екс-пре си о ни стич ки пре да но уче ству је у цр кве ном це ре мо ни ја лу, без даљ њег узи ма ју ћи од ње га чул ни „ма те ри јал“ за ис кљу чи во сво ју ме та фи зич ку про-јек ци ју, ка ко у сле де ћем при ме ру ау тор по ја шња ва: „Во шта ни сце на риј ку ге у фјо рен тин ском Бар ге лу пред ста вља от при ли ке оства ре ње ове мо је су бјек-тив не сли ко ви те ли те рар не стра ве око је ре ми ја де из кап тол ског вре ме на“ (Kr le ža 1972: 40). По вла шће ни су у опи си ма ње го вог при су ство ва ња ми са-ма го то во фан та стич ни ефек ти му зи ке, услед ко јих се де те кон сти ту и ше као умет ник ком ни је по треб но умет нич ко де ло, као иде ал ства ра о ца:

„[...] зво ним вјер ни ци ма да се на ко ље ни ма по кло не Све то тај ству, али ја лу там у ду ху да ле ким про план ци ма зву ко ва и та мо ме ке ћем као ја ре, ска чем, гу бим се и не ста јем у зву ку, по ган ски се рас та пам [...] мо ја љу бав за Isa bel lu по ста је pa sto ra le. Нa да ле ким ли ва да ма, гдје тре пе ри pi a nis si mo ор гу ља као пра мен гор ског вре ла, и све је тје ле сно, а исто доб-но и ни је“ (Kr le ža 1972: 96).

Цр кве на му зи ка, и ка то лич ки де кор ко ји је пра ти, не мо гу се по сма тра-ти са мо као из вор умет нич ког на дах ну ћа, не го и као бит но ору ђе де ло ва ња цр кве као јед не од дру штве них и исто риј ских кон вен ци ја. Цр ква се, за Кр ле-жу по го то во, не мо же або ли ра ти од сво је ни ма ло ап стракт не исто риј ске функ-ци је10. По тре ба „ја-ди је те та“ да се су прот ста ви упра во овом чи ни о цу цр кве-не му зи ке, да га ма кар сам пред со бом де ма ски ра и ре ва ло ри зу је, го во ри у при лог џој сов ском ка лу пу тран спо зи ци је ма штар ског де ча штва у умет нич ко мла дић ство. На ко ји на чин се, нај зад, деј ство ор гу ља зна чењ ски пре во ди у ин ди ви ду ал ни опо зит де ло ва њу цр кве на па ству, а ко је је при мар но ко лек-ти ви стич ког ка рак те ра? Као и Де да лус, „ја-ди је те“ учи та ва но ва зна че ња у око шта лу дру штве ну ма три цу. У Де да лу со вом слу ча ју то до во ди до ди рект-

10 Про бој ате и стич ке ар гу мен та ци је, или бар апо ло ги је аг но сти ци зма, из ра зит је у Дје тињ ству, што по твр ђу је Кр ле жи но ви со ко ин тим но вред но ва ње тре нут ка у ком се осло-бо дио ре ли гиј ског дог ма ти зма. Тај тре ну так Кр ле жа осе ћа као ан тро по ге не зу у ма лом. Дје тињ ство не пре за од ду хо ви тих ан ти ре ли ги о зних, кон крет но ан ти хри шћан ских ти ра-да, умет нич ки пред ста вље них као про би ја ње „до пу не спо зна је дје чач ке без бо жне исти не“ (Kr le ža 1972: 97). И у Ки шо вој три ло ги ји, до ду ше не то ли ко пот цр та но, уо ча ва се исти обра зац спо зна је пре ко гре ха, гре ха као упро шће не ре ли гиј ске ка те го ри је, хри шћан ске и ју да и стич ке про ве ни јен ци је.

952

ни је блас фе ми за ци је нор ми и ор га ни за ци је ка то лич ког ко ле џа, док „ја-ди-је те“ не об ја вљу је сво ју по бу ну, већ је пре тва ра у скри ве не, про то е рот ске фан та зи је о де вој чи ци Иза бе ли, при че му су оне, на рав но, по так ну те ни чим дру гим до му зи ком са ми се. Дру штве ни бе лег кул тур ног про из во да па да, пре о бра жа ва се у екс це сно са мо стал ну ин тер пре та ци ју и ар ти ку ла ци ју, а чин по бу не је мо жда и опа сни ји у по ре ђе њу са Де да лу со вом блас фе ми за-ци јом, с об зи ром на то да по се ду је и ква ли тет тај не ве ли ког под ри ва лач ког по тен ци ја ла, ко ја пре ти али се и да ље не обело да њу је.

Ба шта, пе пео пре ко ли ка Ан дре а са Са ма опе ри ше фе но ме ном епи фа-ни је сме ли је не го што то чи не Ра ни ја ди, где по сто ји не ко ли ко тра у ма тич них, па и отре жњу ју ћих ис ку ста ва де ча ка, по пут сво је вољ ног уби ја ња ма чи ћа, ко је у фи гу ра тив ном зна че њу про го ва ра о ње го вом на сто ја њу да ода гна из се бе иде ју жр тве, да се, дру га чи је ре че но, ли ши по губ ног са мо са жа ље ва ња. По ме ну та ис ку ства, ме ђу тим, не ре зул ту ју ни ка квим пре врат нич ким, су-штин ски из ме ње ним де ло ва њем де ча ка. На су прот ово ме, на ра тор из Ба ште, пе пе ла се у за вр шни ци, не без раз ло га, са не скри ве ним при да ва њем зна ча-ја до га ђа ју, освр ће на тре ну так ка да је као де чак ис пи сао пр ву пе сму са не ви ђе ном и ма гич ном реч ју „плу ма се ри ја“. Ов де се екс пли ци те ва ри ра мо дел „умет ни ка у мла до сти“, па се уста ја ње про тив дру штве них нор ми, иа ко мо жда не по чи ње ра ди кал ним уда ља ва њем од њих, осе ћа вр ло сна жно. При том је чин по бу не плод ау то ном не пе снич ке ак тив но сти.

Ју де о хри шћан ски кул тур ни про из во ди за Ки шо вог ју на ка, као и за ју-на ка из Дје тињ ства, ис пр ва пред ста вља ју из у зе тан пред мет ди вље ња, љу-ба ви и иден ти фи ка ци је, да би се убр зо пер вер то ва ли. Ње го ва има ги на тив на спо соб ност се то ком ин тен зив ног чи та ња Ма ле илу стро ва не Би бли је до во-ди до па рок си зма те пре ти да пре ђе у за не се ња штво, чак и ма ни ја кал ност. (Ус по ста вља се још јед на спо на са на чи ном на ко ји отац Еду ард тре ти ра текст над на рав ног Ре да во жње.) Ипак, ни је ли по ја ва ова квог са жи вља ва ња са фик тив ним лич но сти ма већ обра зла га на у исто ри ји те о риј ске ми сли? Ме ђу по зна ти ји ма су раз ма тра ња По ла Ри ке ра о „на ра тив ном иден ти те ту“. Ње гов тер мин од но си се на „не ми нов ност на ра ти ва (ко ји је и сам по дра жа ва ње де-лат но сти на укр шта њу исто ри је и фикци је) то ком про це са уста но вља ва ња соп стве ног иден ти те та. При ча вр ши ре де скрип ци ју жи во та кроз фик ци ју“ (burzyńSKa, pa Weł mar KoW SKi 2009: 199). Ри ке ров ском ди мен зи јом са мо ра зу-ме ва ња пу тем „на ста њи ва ња“ у већ по сто је ћи на ра тив мо гла би се, до не кле, опи са ти ег зи стен ци јал на си ту а ци ја Ан дре а са, на ста ла по во дом до ти ца ја са јед ном од све тих књи га. Ве ћи се иза зов, ме ђу тим, на ла зи у им пе ра ти ву по-ве зи ва ња то та ли те та де тињ ства са ме ха ни змом ус по ста вља ња ри ке ров ског на ра тив ног иден ти те та, чи ја при ме на на Ан дре а сов слу чај пре ста је оног тре-нут ка кад де чак поч не да до ра ђу је ста бил не на ра ти ве хри шћан ске кул ту ре. Се квен ца о мит ском пу то ва њу ков че жи ћа са ма лим Мој си јем мо гла би по-ну ди ти ре ше ње. Нај зад, она је дво стру ко ре фе рент на по овом пи та њу.

По сре ди је уоч љи ва ма штар ска ин тер вен ци ја ко ју над би блиј ским на ра ти вом вр ши Ан дре ас као де чак, а о ко јој жи во пи сно го во ри (на мер ним

953

па сти ши ра њем би блиј ске сце нич но сти) ин стан ца од ра слог Ан дре а са. Ин тер-вен ци ја је углав ном пла си ра на уво ђе њем еле мен та сек су ал не на пе то сти, с об зи ром на то да је чин слу жав ки ног при хва та ња ма лог Мој си ја (им пли-цит но Ан дре а са) обе ле жен пал па бил ном чул но шћу, уо би ча је ном за ра ни пу бер тет: „...ja ско ро ерот ски до жи вља вам тај драм ски тре ну так ка да ме при гр ли фа ра о но ва кће р ка-ле по ти ца, дир ну та са жа ље њем ко је иза зи ва у њој мо је кме ча ње ...“ (KiŠ 2011: 73) Иро нич ни ли ри зам сту па на сце ну кроз „кме ча ње“, чи ме се огла ша ва ин стан ца од ра слог при по ве да ча, ко ји чи ње ни-ци иден ти фи ка ци је са ма лим Мој си јем не мо же да оду зме па ро диј ску ин то-на ци ју. Про рок Мој си је, цен трал на лич ност Ста рог за ве та, у су сре ту са Ан дре а со вом ван ред ном има ги на ци јом гу би, да кле, ау ру са крал ног ју на ка: по ста је чи сто књи жев ни лик (мо жда ни то, мо жда тек мо тив), и то све за хва-љу ју ћи фан та зи ји као ин стру мен ту или по јав ном об ли ку прин ци па де чи је игре.

Раз град ња све то сти тек ста о Мој си ју, за раз ли ку од доц ни је Ан дре а со ве же ље да се по и сто ве ти са де те том Ису сом пре ко те сар ског за на та, функ ци о-ни ше и на пла ну ис тан ча ног огле да ва ња име ђу сли ке древ ног про ро ка и Еду-ар да Са ма. Дво стру ко је и огле да ва ње, пре ма то ме. Де чак се иден ти фи ку је са бе бом у ков че жи ћу, док ин тер тек сту ал но на ме шта ње сце не, до ко јег на ро чи-то др жи ње го во при по ве дач ко „ја“, от кри ва и сим бо ли чи ки пар Мој си је – отац Еду ард. Атри бу ти про ро ка у кон сти ту и са њу Еду ар до вог над-ли ка ни су не-по зна ни ца и об ја шње ни су обра сци по ко ји ма он мит ске на ра ти ве иш чи та ва као на ра ти ве о се би, али се по рив за про на ла жа њем и по сва ја њем на ра ти ва о мит ском Дру гом као на ра ти ва о кон крет ном се би јед на ко жи во бу ди и код ње го вог си на. Схе ма ти зо ва ност ко ја се у трет ма ну епи фа ниј ске ре кре а ци је кул тур них про из во да уо ча ва код Ан дре а са сто ји у да ле ко се жној ве зи са сим-бо лич ком ау ром оца Еду ар да. Де ча ко ве лу цид не ин тер ва ле не мо гу се ли ши-ти не мет ну те фи гу ре оца, то ли ко ста бил не и фан том ски при сут не у тек сту да се чи та о цу с пра вом чи ни ка ко се то та ли тет де тињ ства у Ба шти, пе пе лу, по пут ка кве ја бу ке, пра вил но рас по лу ћу је из ме ђу си на и оца.

У том кљу чу се те ма ге не зе сек су ал ног би ћа про вла чи кроз ро ман као још јед на про јек ци ја не за др жи ве де чи је фан та зи је (слич на је и Ан дре а со ва же ља да у сну си лу је го спо ђи цу Маг да ле ну), при че му се ефе кат пре о сми-шља ва ња ста ро за вет не при че спро во ди са истом на ме ром као што је био слу чај у Дје тињ ству. Про цес упо зна ва ња плот ске ком по нен те вла сти те лич но сти у слу ча ју оба де ча ка ни је ли шен то по са пр ве љу ба ви, без об зи ра на пре до че но деј ство кул тур ног ха би ту са. За Кр ле жи но „ја-ди је те“ Иза бе ла пред ста вља из вор на из ме нич них ап стра хо ва ња и фан та зи ра ња о те ле сном (по ре ђе ње са Дан те о вом Бе а три че и Пе трар ки ном Ла у ром), при че му је, ка ко смо већ уста но ви ли, она кључ ни ин стру мент де чач ке по бу не. Ју ли ја Са бо, Ан дре а со ва сим па ти ја, сре ће се још у Ра ним ја ди ма , по себ но у при чи Ве рени ци. Ње но при су ство сим бо ли зу је оп скур ност љу ба ви. Дру гим ре чи ма, скри ва ње у се ни ку с Ју ли јом за Ан дре а са има пра ви епи сте мо ло шки зна чај јер се на осно ву ре ак ци ја оца, го спо ди на Мол на ра и школ ских дру га ра, упо-зна је са опа сно шћу ко ју до но си кр ше ње кон вен ци је или иг но ри са ње та буа.

954

Раз ви је ни ја епи зо да са истом ју на ки њом, ово га пу та из Ба ште, пе пе ла, про ду бље на је фан та зма го рич ном са тир ском фи гу ром ко ја про го ни Ан дреа-са на кон те ле сног (са мо)ис тра жи ва ња. Мо тив ско про ши ре ње ов де не тре ба за не ма ри ти, бу ду ћи да се ди рект ни је ука зу је на по сле дич ну гри жу са ве сти, као та ко ђе ва жно от кри ће. У сва ком слу ча ју, оба ау то ра се дис тан ци ра ју од кли ше и зи ра не на ра ти ви за ци је пр ве љу ба ви, по нај ви ше из раз ло га што је њи-хо ви ју на ци про жи вља ва ју кроз фор ма тив но су сре та ње са гре хом и по бу ном.

4. Спо зна ја смр ти оп сто ја ва као ико нич ки тре ну так кроз чи та ву исто-ри ју умет но сти – онај тре ну так у ком се па ро док сал но су сти чу дез и лу зив ност про ла зно сти и на да ко ја се ис тој дез и лу зив но сти опи ре. Ки шо во це ло куп но де ло мо же се схва ти ти као „ве ли ки дис пут о смр ти“ (пан Тић 1998: 50).

Смрт ност и де тињ ство, као два на чел но не по мир љи ва по ла жи вот ног ис ку ства, па ра лел но ула зе у окри ље на ра ци је (не кад ви ше, не кад ма ње екс-пли цит но) и кроз зна ча јан део Дје тињ ства, али се ви зу ра у ко јој ис кр са ва овај про блем ком пли ку је услед ње го вог не ве ли ког оби ма. Већ ту ма че ни по ку ша ји ре ви та ли за ци је де чи јег по гле да на свет и си ло ви то сти до жи вља-ја ко ја га пра ти, ни су без раз ло га за Кр ле жу оста ли са мо то –по ку ша ји. Јед на од пр вих иде о ло ге ма у Дје тињ ству та ко је са др жа на у ин си сти ра њу на смрт но сти (про ла зно сти и не по врат но сти) не па тво ре не ин фан тил не пер-цеп ци је. Оне ра зно вр сне, ка ле и до скоп ски из ме ша не сли ке ко је „ја-ди је те“ на ла зи у ар хе ти пу сво јих сен за ци ја, го во ре о не мо гућ но сти дру га чи јег по-сто ја ња до оног кроз се ћа ња и пи са ње о се ћа њи ма.

Слич ни су па са жи у ко ји ма се те ма ти зу је „наш фан та стич ни, по ет ски из ван вре мен ски ’al ter ego’“ (Kr le ža 1972: 19), а у ства ри кре а тив ни чи ни лац де чи је ду шев но сти. Из њих се ви ди су штин ска ве за ко ју Кр ле жи но „ја-ди-је те“ уо ча ва из ме ђу на си ља и смр ти. За ње га, на и ме, без бо ла, пат ње и де гра-ди ра ња те ла не по сто ји пра ви до жи вљај смр ти. За то му је „од сви ју дјеч јих пси хо за“ (Kr le ža 1972: 19) нај при јат ни је би ло фан та зи ра ње о стра да њи ма пр вих хри шћа на, о пла стич ној бру тал но сти гла ди ја тор ских окр ша ја, о окр-ва вље ним сто ма ци ма итд. Жи во пи сни опис смр ти, у ко јем на ла зи мо ехо екс пре си о ни стич ке фа зе Кр ле жи ног ства ра ла штва, ов де се раз от кри ва у пу ном све тлу, да би га по том, по већ по зна тој схе ми Дје тињ ства , про пра-ти ла ка та ло шка екс пли ка ци ја у спре зи са упам ће ном ат мос фе ром ба рок не сва ко дне ви це са хра на у ко јој се „пу ши страх пред уси ре ном кр вљу све та ца и му че ни ка“ (Kr le ža 1972: 19–20). Прет ход но осе тив ши смрт у сво јој бли-зи ни, и то у свом ње ном рас ко шном де ко ру и ико но гра фи ји, „ја-ди је те“ ју ин ту и тив но по ве зу је са сва ким об ли ком на си ља и ен тро пи је (чак и по ли тич-ке), па се мо же ре ћи да смрт схва та као нео бо ри ви из раз сва ког на ру ша ва ња и по би ја ња жи во та. На да ље се спо зна ја смр то но сне ствар но сти про ду бљу је у ко рак са од ба ци ва њем хри шћан ских уоп шта ва ња и ап стракт них, не до вољ но увер љи вих кон це па та о при мар но сти ду ха у веч но сти. Де те та да по ста је за о ку пље но ем пи риј ском исти ном о крх ко сти и про па дљи во сти људ ских те ла, пот пу но по ре ди вих са би ло ко јим дру гим жи во тињ ским вр ста ма. На кнад на

955

свест Кр ле же као ау то ра за тим пру жа есе ји стич ки увид у чи та ву про бле ма-ти ку и по ку ша ва да се из бо ри са уз не ми ру ју ћом дво стру ко шћу чо ве ко ве ег зи-стен ци је, те шко одво ји ве од при ми тив ног, мај мун ског по ре кла (че сто ва ри-ра ни мо тив), а у исти мах спо соб не за кул тур ну де лат ност.

Де чак по сте пе но де вал ви ра чо ве ка као чи ње ни цу на нај ни жи сту пањ, док Кр ле жин ау тор ски глас по ле ми ше са Ау гу сти но вим ста во ви ма из Ис пове сти са мо ка ко би ве ри фи ко вао ин ту и тив но от кри ће де тињ ства. Но, при-ме ћу је се ка ко се чак и Ау гу стин, у ста ро ве ков ном ма ни ру, оду ше вља ва спо-соб но шћу де те та да ира ци о нал но на слу ти од ре ђе не исти не. Де тињ ству се, пре ма то ме, по Кр ле жи ним схва та њи ма од у век с пра вом при зна је су пер и ор-ност у раз ма тра њу чак и нај за мр ше ни јих пи та ња ка ква су смрт ност и чо ве-ко ва не пре кид на фи зич ка угро же ност, на осно ву че га се мо же за кљу чи ти ка ко се из но ва обра зу је ње гов то та ли тет. Фа сци на ци ја го лом чи ње ни цом да ме со тру ли, а жи вот се ра си па, има у се би не што од де чи је анар хо ид но сти, слич не оној ко ја се ис кри ста ли са ла при ана ли зи Кр ле жи ног дој ма по во дом игре. Дис тан ца пре ма ли це мер ју ци ви ли за ци је по вла чи за со бом спе ци фич ну ру со ов ску за гле да ност у при ми тив но и не кул тур но, са мо зло коб ни ју: „Ти су пре ре зи утро ба жи во тињ ских би ли мрач ни, ма гич ни, има ју ћи у се би не чег од пра вог, не па тво ре ног умор ства“ (Kr le ža 1972: 74). Та ко Кр ле жа опи су је свој де ти њи по глед на ме со са тр пе зе и сво ју би зар ну ин три ги ра ност стр ви ном.

Цр та жи вот не угро же но сти и па нич ног стра ха од на си ља не што је што де ча ка за о ку пља и ка да је у пи та њу ис ку ство умет нич ког де ла. Та ко је зна-ме ни ти пом пеј ски мо за ик ко ји при ка зу је Да ри јев по раз у би ци са Алек сан дром Ма ке дон ским оста вио пре су дан ути сак: „[...] је ди но што сам ин тен зив но осје-тио, а та ко осје ћам и да нас, то је у очи ма Да ри је вим стра ва од по ра за. Да ли се пси хо ло шком ана ли зом ове па ни ке ко ја про го ва ра из Да ри је ва по гле да мо же об ја сни ти не што ви ше не го што је то учи нио мај стор сам? Не мо же“ (Kr le ža 1972: 30). Ан ти ци па ци ја смр ти по сле ди ца је на ро чи тог уче шћа сли-кар ске умет но сти у раз во ју и са мо по сма тра њу Кр ле жи ног „ја-ди је те та“.11

Смрт се, да кле, до бра но те ма ти зу је кроз дру ги део Дје тињ ства, а у скло пу раз ли чи тих ре ми ни сцен ци ја или те о риј ских уоп шта ва ња. На пи та ње ка ко то она за ла зи у то та ли тет де тињ ства, од го вор тре ба тра жи ти у фи ло-зоф ској ин то на ци ји на са мом кра ју тек ста. На ра тор да је по след њи осврт на про фа ни за ци ју ми се, ин тим но спро ве де ну кроз гло ри фи ка ци ју Иза бе ле, у већ ви ђе ном ма ни ру. По том опи су је ин фер нал ну ствар ност у ко јој вла да лаж, стра да ње, грех и смрт. Је ди но оруж је про тив све га на ве де ног у том де ти њем одо ле ва њу про на ла зи се упра во у гре шним сна тре њи ма о Иза бе ли, да кле у ни ма ло ла ком при ста ја њу на грех. По зи ци ја „ја-ди је те та“ је, пре ма то ме, ти пич но пу бер тет ска: оно је не моћ но да кри зу над вла да ак ту е ли за ци јом по-

11 О из у зет ној ори јен та ци ји на ли ков не те ме (ода тле то ли ко еле ме на та künstler ro ma na код Кр ле же) за па жа ње да је Вик тор Жме гач: „Оно што је за Tомаса Ма на и, до не кле, за Пру ста гла зба, то је за Кр ле жу ли ков на умјет ност, на по се сли кар ство: из вор по ти ца ја, ар ти стич ки иза зов, кри ста ли за циј ска точ ка есте тич ког ра су ђи ва ња“ (žMe Gač 1986: 80).

956

бу не (што би до ве ло до ка тар зе), а за зор но је пре ма ла жном чи ну ис по ве да ња. Осе тан је на пор да се у тре нут ном ста њу пот пу не збу ње но сти и стра ха ипак по бег не три јум фу смр ти у свом ње ном ка то лич ком де ко ру (јер је веч ност тек хри шћан ски уте ши тељ ски кон цепт), са мим тим и три јум фу дог ме. Је ди-ни је из лаз у на ив ном гре ху, у још јед ном од де ри ва та то та ли те та де тињ ства.

Од мах ва ља на гла си ти да се и Ан ре ас Сам из По ро дич ног цир ку са уоб ли-ча ва као ма ли бо рац про тив смр ти. Од фа тал не сеп се не и ме но ва ног де ча ка из крат ког за пи са С је се ни, кад поч ну ве тр о ви, смрт ност се лајт мо тив ски иш чи та ва из кључ них при ча Ра них ја да, углав ном на под ло зи рат не сти хи-је. Сим бо лич ко, а пре ћут но и фи зич ко иш че зну ће оца де тер ми ни ше при чу ко јом се ла тент но кру же ње смр ти у зби р ци за у ста вља. То је при ча Из бар шуна стог ал бу ма, ком по зи ци о но нај сло же ни ја, са по лу мит ском ви зи јом мај ке чи је ши ве ње (але го ри ја ства ра ла штва) тре ба да уне се на ду и из ве стан сми-сао у свет ли шен очин ског стра хо по што ва ња. Исти зна чењ ски ци клус би ће по но вљен и у Ба шти, пе пе лу , где ће иш че зну ће оца осу је ти ти да љу на ра ти-ви за ци ју де тињ ства. Ипак, је дан фраг мент из овог ро ма на на ро чи то се усред-сре ђу је на апо ри ју смрт но сти. Реч је о тре нут ку у ком Ан дре ас би ва оба ве-штен о уја ко вој смр ти, што мо мен тал но раз бук та ва ње го ву ра до зна лост. Смрт је, на и ме, као „бо жан ско се ме“ по хра ње на у ње го ву гла ву, и од та да ће она би ти мо ра ко ја ће обе ле жи ти чи тав ње гов фор ма тив ни пе ри од. Ан дре а со ва осе тљи вост, мо жда ви ше не го у би ло ком сег мен ту си жеа, до ла зи до из ра жа-ја и у ње му се раз ви ја са свим ка стор пов ски ин те рес за соп стве но те ло као крх ку и крат ко веч ну тво ре ви ну.

Де ти ње кон тем пла ци је, ипак, има ју ап стракт ни кон тра пункт у фи гу ри ан ђе ла сна ко га Ан дре ас у не ко ли ко на вра та ви ди као ми сти фи ка ци ју про-ла зно сти, при че му се ус по ста вља уо би ча је на, ор феј ска спле те ност смр ти и сна, од но сно је згра сна као ма ле смр ти. Сва раз ми шља ња о њој за де ча ка оста ју на ни воу апо ри је, али он свом сна гом има ги ни ра пу то ва ње во зом као вид обез вре ђи ва ња смр ти, као не у хва тљи вост свог те ла у вре ме ну и про сто-ру, чи ме као да не све сно афир ми ше оче во за ве шта ње. Ова кво ма штар ско од у пи ра ње смр ти по сто ја на је увер ти ра за ком пле мен тар но уво ђе ње те ме ства ра о ца (Ан дре а со ва пе сма о „плу ма се ри ји“) у дру гом де лу ро ма на, ка да ће се у ве ћој ме ри из дво ји ти нео че ки ва на по ми сао о соп стве ној бе смрт но сти.

То је тре ну так у ком то та ли тет де тињ ства пре вла да ва. До та да шња без из ла зна за го нет ка би ва агре сив но ста вље на у стра ну и Ан дре ас се, за не-се ња штвом до стој ним оца, са мо про кла му је у не ко га ко ће ус пе ти да обо ри по сту ла те исто ри је и пре ђе у мит ско вре ме. Чак и ка да уси ље на убе ђе ност у соп стве ну бе смрт ност бу де ре ла ти ви зо ва на („До ка зи про тив мо је бе смрт-но сти су се по ла ко го ми ла ли“ (KiŠ 2011: 151)), Ан дре ас ће про на ћи сим бо лич-ку ком пен за ци ју у сну и по е зи ји, као два ма за ло зи ма веч но сти.12 Еу те р пин

12 У за вр шни ци Пе шча ни ка, на при мер, ди рект но про го ва ра Е. С. ко ји је до та да већ за тво рио улик сов ски круг ис па шта ња и стра да ња у исто риј ском вре ме ну. По што у те ста мен-тар ном кљу чу ис ка же за до вољ ство по во дом сво је мах ни то сти и ужа са тра ја ња у исто ри ји,

957

до ла зак ови ме се ис по ста вља за по бу ну про тив смр ти, то ли ко по ре ди ву са Кр ле жи ном спо зна јом „дје чач ке без бо жне исти не“. Ипак, не мо гу ће је осе-ти ти са мо гран ди о зност ове по бу не, већ и ње но осу је ће ње у на чи ну на ко ји се на ра тив Ба ште, пе пе ла пре ки да је зи вим при су ством оче вог ду ха и зло коб-ном мај чи ном кон ста та ци јом да се у шу ми смр ка ва. Смрт, ма кар и сим бо лич-ка, и да ље код Ан дре а са иза зи ва ону ме та фи зич ку уз не ми ре ност и ра строј-ство, то јест не мо гућ ност да се ми сао о њој осло бо ди оне ми сти фи ка ци је ко ја се ја вља при ње го вим пр вим на по ри ма да јој се од у пре: „Јер кад бих по ми слио на смрт, а на њу сам ми слио чим би у со би на стао мрак, та се ми сао од мо та ва ла са ма од се бе, као сви так цр не сви ле ба че не са про зо ра на тре ћем спра ту“ (KiŠ 2011: 14).

Ре зи ми ра ли се са да на ив на гре шност Кр ле жи ног „ја-ди је те та“ и Ан дре-а со ва уси ље на ве ра у соп стве ну бе смрт ност, на ме ће се ло гич ни, за јед нич ки са др жа лац оба слу ча ја. То је им пе ра тив нео ду ста ја ња од на де – де ти ње, ина џиј ске и су пер и ор не у сво јој де ци ди ра но сти. Она се ти по ло шки мо же под ве сти чак и под од ре ђе ни иде а ли зам у трет ма ну де тињ ства као књи жев не те ме. Од ли ка сва ког то та ли те та је сте јед на че ње ње го вих са став ни ца те фор-ми ра ње ин те грал не пред ста ве о њи ма, a за вр шни ефе кат опи са ног иде а ли зма на ро чи то до при но си та квом зна че њу.


де лић, Јо ван. Кроз про зу Да ни ла Ки ша. Бе о град: БИГЗ, 1997.пан Тић, Ми хај ло. Киш. Бе о град: Све то ви – Kњига-ко мерц, 1998.

*BUrzyńsKa, Pa weł Mar kow ski. Knji žev ne te o ri je XX ve ka. Be o grad: Slu žbe ni gla snik, 2009.džojs, Džems. Por tret umet ni ka u mla do sti. Be o grad: Lom, 2015.Fi lo zof ski rječ nik. Gru pa au to ra u re dak ci ji Vla di mi ra Fi li po vi ća. Na klad ni za vod Ma ti ce

Hr vat ske, Za greb, 1989.he Gel. G. V. F. Fe no me no lo gi ja du ha. Ni ko la M. Po po vić (prev.). Be o grad: BIGZ, 1974.KiŠ, Da ni lo. Baš ta, pe peo. Be o grad: Ar hi pe lag, 2011.KiŠ, Da ni lo. Va ria. Be o grad: Pro sve ta, 2007.KiŠ, Da ni lo. Skla diš te. Be o grad: BIGZ, 2003.KiŠ, Da ni lo. Ho mo po e ti cus. Be o grad: BIGZ, 1985.кrleža, Mi ro slav. Dje tinj stvo i dru gi za pi si. Za greb: Zo ra, 1972.la sić, Stan ko. Kr le ža: kro no lo gi ja ži vo ta i ra da. Za greb: Gra fič ki za vod Hr vat ske, 1982.

он ће об ја сни ти, с не ком вр стом де чач ког са мо по у зда ња и са мо љу бља, де ци ди ра ну по бу ну про тив уто ну ћа у ни шта ви ло. Без пре те ра не тер ми но ло шке стро го сти, мо же се ре ћи да смрт Е. С. у овом фраг мен ту по ста је сим бо лич ки па лин дром де тињ ства ње го вог си на (сми сао „да ле ког еха“ и окре та ња веч но сти), сход но че му се сми сло твор ност оп тич ке вар ке ин кор-по ри ра не у про лог Ки шо вог ро ма на (пе шча ник или два про фи ла?) још јед ном по твр ђу је.

958

lu KacS, Ge org. Te o ri ja ro ma na; je dan fi lo zof sko hi sto rij ski po ku šaj o for ma ma ve li ke epske li te ra tu re. Ka sim Pro hić (prev.). Sa ra je vo: Ve se lin Ma sle ša, 1990.

Šulc, Bru no. Ci me ta ste pro dav ni ce. Be o grad: Pa i de ia, 2015.vi o lić, An drea Zla tar. Au to bi o gra fi ja: te o rij ski iza zo vi. Po lja – ča so pis za knji žev nost i

te o ri ju CCCCLIX (2009): 36–43zi ma, Du brav ka. Kr le ža i di je te. Umjet nost ri je či LVI (2012): 145–158žMe Gač, Vik tor. Kr le ži ni eu rop ski ob zo ri. Za greb: Zna nje, 1986.

Milan D. Vurdelja

TOTALITET DETINJSTVA U DJETINJSTVU U AGRAMU 19021903 MIROSLAVA KRLEŽE I BAŠTA, PEPEO DANILA KIŠA

S u m m a r y

Trying not to overemphasize traditional principles of a comparative interpretation (with influence as the main category of the reflection of two literary texts) the paper primarily stresses the importance of poetic similarity of Danilo Kiš and Miroslav Krleža – the one which is not a consequence of only a chronological phenomena in the Yugoslav cultural space, but also the setting of the Central European literary orientation and its cosmopolitan intellectualism. This actually turned out to be characteristic of an entire poetic paradigm of modernism in the 20th century. In relation to that, the choice of totality of childhood as a primary topic of research of prose segments of Childhood in Agram 19021903 and Garden, ashes contributed to a more detailed insight into the possibilities of a strict intertextual connection of the two authors in addition to all other factors of their complementary extratextual – ideological and other – attitudes.

Уни вер зи тет у Бе о гра дуФи ло ло шки фа кул тетСту дент док тор ских сту ди ја срп ске књи жев но стиmi lan.vur de [email protected]

959

UDC 821.163.41-93-14.09UDC 811.163.41’38

Др Вла ди мир М. Ву ко ма но вић Рас те го рац

КА КО ЈЕ ПО Е ЗИ ЈА ПО КУ ША ЛА ДА ПОД У ЧА ВА ДЕ ЦУ: ЈЕ ДАН МО ГУ ЋИ УВОД У ИДЕ О ЛО ГИ ЈУ ТЕК СТА

– сти ли стич ки и ме то дич ки аспект –

По е зи ја за де цу пред зма јев ског пе ри о да да нас не за у зи ма ва жно ме сто у исто ри ја ма деч је књи жев но сти, ан то ло ги ја ма пе сни штва за де цу и на став ним про гра ми ма за пр ви ци клус обра зо ва ња. Овај рад по ка зу је ка ко би ре ви та ли за ци ји пред зма јев ске по е зи је мо гла да по-слу жи екс пли цит ни је ис ка за на ди дак тич ност, ко ја је јед на од ње них нај у оч љи ви јих од ли ка. Пру жа ју ћи си сте ма ти чан по пис че сто ко ри-шће них је зич ких и стил ских сред ста ва ко ја бит но уче ству ју у пре-но ше њу по ру ке чи та о цу, он упу ћу је на то да пре по зна ва ње ових сред ста ва има да ле ко се жни зна чај: ако би се ту ма че ње ових пе са-ма ре а ли зо ва ло у окви ру на став ног про це са, оно би, из ме ђу оста лог, омо гу ћи ло ра но осве шће ње иде о ло шких аспе ка та на пи са ног и исто-вре ме но бу ђе ње кри тич ког од но са пре ма ње му.

Кључ не ре чи: по е зи ја за де цу, пред зма јев ски пе ри од, сти ли-сти ка, иде о ло ги ја, на ста ва срп ског је зи ка и књи жев но сти.

1. У исто ри ји срп ске књи жев но сти за де цу пред зма јев ски пе ри од ва жи за из ра зи то ди дак тич ки (в. о то ме: вУ ко ма но вић рас Те го рац 2016). Он је по ре чи ма кри ти ча ра „нео дво јив од про све ти тељ ских иде ја књи жев ни ка, пе-да го га и школ ских упра ви те ља“ и „по ка зу је, пре све га, по тре бу пи са ца да де цу вас пи та ју и под у че мо рал ним вред но сти ма, а тек он да бри гу о естет ској ме ри пе сме или деч јој при ро ди“ (опа чић 2011: 21). По уч ност књи жев но сти овог до ба чи ни се ло гич ним ре зул та том по гле да на де те у вре ме ну кад пр ва срп ска по е зи ја за де цу на ста је. На су прот до жи вља ју де тињ ства на кра ју 20. ве ка као ау то ном ног и ау тен тич ног жи вот ног до ба и до жи вља ја де те та као би ћа са кри тич ким ста вом у од но су на свет од ра слих, што је оста ви ло зна-тан траг на са вре ме ну по е зи ју за нај мла ђе (уп. опа чић 2015: 20), у про све-ти тељ ству до ми ни ра сли ка де те та као не до ра слог би ћа „у чи ју ду шу тре ба ули ва ти са ве те и зна ња; од ње га се не оче ку је дру га мен тал на ак тив ност осим по слу шно сти и бес по го вор не спрем но сти да бу де во ђе но ру ком од ра слог“

962

(опа чић 2011: 14); ро ман ти зам ће пак до не ти кон цепт де те та као не ви ног би ћа ко је има при ступ уз ви ше ном (thac Ker – Webb 2005: 16), па по се ду је осе ћај ност и чи сто ту ко ју су од ра сли из гу би ли (Kon 1991: 40). Та ква кон цеп ту а ли за ци ја де те та он да би ва у уској ве зи с об ли ко ва њем умет нич ког де ла, па у про све-ти тељ ском ма ни ру пи са не пе сме „обич но са др же са ве то дав ни тон (по ет ски глас пред ста вља од ре ђе но по на ша ње, од но сно не ку ка рак тер ну осо би ну и да је ја сне вред но сне про це не: кри ти ке, са ве те или по хва ле)“, „не рет ко се ко-ри сти але го ри ја“, де те се сли ка „у по ро дич ном окру же њу или у игри са жи-во ти ња ма“; у ро ман ти зму пе сме су по све ће не „школ ским да ни ма, при ро ди“, а са став ни део по е зи је за нај мла ђе 19. ве ка чи не „пе сме са из ра же ним на-ци о нал ним и ро до љу би вим осе ћа њем“ (опа чић 2011: 11, 15, 16). Ре кло би се да баш услед раз ли ка из ме ђу кон цеп та де те та ко ји пре о вла ђу је у до ба пред-зма јев ског пе сни штва и до ми нант ног кон цеп та де те та да нас – при че му та раз ли ка да ље им пли ци ра и раз ли чит од нос пре ма по уч но сти деч је пе сме – ова по е зи ја мо ра да оста не та мо где са да је сте: на мар ги на ма ре ле вант ни-јих ан то ло ги ја пе са ма за де цу и исто риј ских пре гле да деч је ли те ра ту ре, као и на ма р ги на ма школ ског про гра ма.1 Прем да се чи ни да је за нај мла ђе она за у век из гу бље на, мо гу ће је, ми сли мо, ње ну ре ха би ли та ци ју за по че ти упра во од оно га што јој се нај че шће спо чи та ва као нео про сти ва ма на: од по ме ну те ди дак тич но сти.

Ва ља, на и ме, уви де ти да ди дак тич ност ни је са мо од ли ка пред зма јев ског пе ри о да у срп ској по е зи ји за де цу, ни ти екс клу зив на осо бе ност по е зи је за де цу. Ла ко ће мо при ме ти ти то да је ов де у име но ва њу са мог жан ра апо стро-фи ра на ва жност ре ци пи јен та де ла, ко ји, чи ни се, има моћ да ка же при па да ли оно на зна че ној ску пи ни. Ипак, фи гу ра де те та као им пли цит ног чи та о ца крај ње је по сре до ва на и на ме сту прет по ста вље ног ре ци пи јен та увек о(п)ста је са мо кон структ, док ре ал ни ре ци пи јен ти не обра зу ју хо мо ген скуп, већ се овај ра си па на мно штво ен ти те та ко ји се бит но раз ли ку ју у уз ра сту, со ци јал ном ста ту су и ин ди ви ду ал ним пре ди спо зи ци ја ма (уп. hunt 1994: 5; vU Ko vić 1996: 20–21; љУ шТа но вић 2004: 30).2 Је ди но што у том иден ти тет ском раз ли ва њу

1 У Деч јој по е зи ји срп ској (1965), ко ју је при ре дио Бо ра Ћо сић, не ма ни јед ног ау то ра ко ји би при па дао овом до бу, док је Ду шан Ра до вић у Ан то ло ги ју срп ске по е зи је за де цу (1984) увр стио са мо пе сму Не ста шни де ча ци Јо ва на Гр чи ћа Ми лен ка. Сло бо дан Ж. Ма р ко вић (1991) и Но во Ву ко вић (1996) у сво јим исто риј ским пре гле ди ма деч је ли те ра ту ре по ми њу са мо Лу ку Ми ло ва но ва, док пред зма јев ци ма тек не што ма ло ви ше про сто ра оста вља Дра-го љуб Јек нић (1998). Ко нач но, ме ђу на став ним про гра ми ма за пр ви ци клус обра зо ва ња (в. НП 2004, НП 2005, НП 2006) са мо онај за тре ћи раз ред про пи су је пе сму ко ја при па да пред-зма јев ској епо хи – реч је о пе сми Циц Бран ка Ра ди че ви ћа. За пра во, је ди но озбиљ но ба вље-ње овим пе ри о дом мо же се при пи са ти Зо ра ни Опа чић, ко ја је при ре ди ла Ан то ло ги ју срп ске по е зи је за де цу пред зма јев ског пе ри о да (2009).

2 Уп. и ре чи Ка рин Ле сник Обер стајн (2013: 28, 30): „де те је кон струк ци ја осми шље-на за по тре бе ау то ра и кри ти ча ра књи жев но сти за де цу, а не објек тив ни, на уч ни или про-у ча ва ни ен ти тет”. Кон стру и са ње де те та и де тињ ства ни је ка рак те ри стич но са мо за до мен књи жев но сти – в. за то: ari jeS 1989; to Ma No vić 2004.

ре ци пи јен та не би ва из гу бље но је сте не рав но прав ност по ши ља о ца и при-ма о ца по ру ке ко ја про ис ти че из уз ра сне раз ли ке, а та уз ра сна раз ли ка ну жно про из во ди ди дак тич ност пе сме за де цу, о че му све до че и ре чи Пи те ра Хан та (1994: 3):

It is ar gu ably im pos si ble for a chil dren s bo ok (espe ci ally one be ing read by a child) not to be edu ca ti o nal or in flu en tal in so me way; it can not help but re f lect an ide o logy and, by ex ten si on, di dac ti cism. All bo oks must te ach so met hing, and be ca u se the checks and ba lan ces ava i la ble to the ma tu re re a der are mis sing in the child re a der, the chil dren s wri ter of ten fe els obli ged to supply them.3

На ве де но је, ве ру је мо, до вољ но за за кљу чак да ди дак тич ност ни је ин-хе рент на од ли ка од ре ђе ног пе ри о да у раз во ју срп ске по е зи је за де цу, не го пе сни штва на ме ње ног нај мла ђи ма уоп ште.

Мо ра се, да ље, при зна ти да се ма ло где као у раз ма тра њу деч је ли те ра-ту ре ути цај по ме ну тог кон струк та чи та о ца на об ли ко ва ње тек ста на гла ша ва – већ су, у скла ду с тим, по пи са не од ре ђе не раз ли ке књи жев но сти за де цу у од но су на књи жев ност за од ра сле (в. нпр. hunt 1994: 12; ni Ko la je va 1996: 48). Ови кон струк ти, ме ђу тим, ути чу на об ли ко ва ње ма ко јег тек ста, на шта, при ме ра ра ди, Пе тар Пи ја но вић (2005: 5) ука зу је већ при са мом по чет ку по-ку ша ја да де фи ни ше на ив ну при чу. Ак тив на уло га чи та о ца у жи во ту књи-жев ног де ла про из ла зи из ко му ни ка тив ног ка рак те ра на пи са ног (уп. ја Ус 1978: 37–38), а то би мо ра ло да ва жи јед на ко и кад је реч о књи жев но сти за де цу и кад је реч о књи жев но сти ко ја ни је де ци на ме ње на. По ме ну ти кон-струк ти, да кле, у зна чај ној ме ри ути чу на на чин об ли ко ва ња тек ста ма ко-ли ко има ли или не ма ли ве зе са оним што чи та лац је сте, био он де те или од ра сли чо век. Са ове би се по зи ци је он да ла ко мо гло по ста ви ти пи та ње у ко јој је ме ри ди дак тич ност dif fe ren tia spe ci fi ca књи жев но сти за де цу и те шко да би се до шло до друк чи јег од го во ра од оног ко ји ну ди већ по ми ња ни Хант (1994: 3): „it may se em that chil dren s bo oks are mo re li kely to be di rec ti ve, to pre di gest ex pe ri en ce, to ʼtellʼ rat her then to show , and to be mo re pro ne to ma-ni pu la tion than ot hers; but, in fact it is only the mo de of ma ni pu la tion that is dif fe rent“ (под ву као В. В. Р.)4. Ни је, да кле, реч о при су ству/од су ству ди дак-тич но сти – реч је са мо о мо ду су у ко јем је она при сут на.

3 „Ве ро ват но је не мо гу ће да књи га за де цу (по себ но она ко ју де те са мо чи та) не бу де еду ка тив на или на не ки на чин ути цај на; она не мо же а да не ре флек ту је иде о ло ги ју и, са мим тим, ди дак ти ци зам. Све књи ге мо ра ју учи ти не че му, а сто га што што ори јен ти ри до ступ ни од ра слом чи та о цу деч јем чи та о цу не до ста ју, пи сац за де цу че сто осе ћа оба ве зу да их дâ“ (прев. В. В. Р.).

4 „Мо же се учи ни ти ка ко је ве ро ват ни је да деч је књи ге бу ду усме ра ва ју ће, да уна пред ту ма че ис ку ство, да ’ка зу ју’ ви ше не го што ’по ка зу ју’, те да бу ду скло ни је ма ни пу ла ци ји у од но су на дру ге; али, у ства ри, са мо је на чин ма ни пу ла ци је дру га чи ји“ (прев. В. В. Р.).

963

Ни ма ло слу чај но, ма ло час из дво је не Хан то ве ре чи по ста вља ју јед но до дру гог еду ка тив ност, ди дак ти ци зам и иде о ло ги ју.5 Ди дак тич ност тек ста – би ло да је он на ме њен де ци или од ра сли ма – у ср жи је иде о ло гич на. Ве ли-ки део књи жев но сти за нај мла ђе је „у слу жби од ре ђе них кул тур них по тре ба од ра слих“ (љУ шТа но вић 2004: 30) – она је че сто, ако не увек, очи шће на од све га што не од го ва ра уку су, мо рал ним или ре ли гиј ским по гле ди ма од ра слог ко ји књи жев но де ло по сре ду је, а то је де ло про гра ми ра но да пре не се (и) иде ју од ра слог шта де те тре ба да по ста не (в. zor na do 2001: xv). Одав де се мо же ви де ти ко ли ко је бит но пре по зна ти ме ха ни зме ко ји ма се по уч ност у тек сту про из во ди. Бит ност се мо же упо зна ва ти из пот пу но опо зит них по бу да: да би се по мо ћу тих ме ха ни за ма успе шни је пре нео од ре ђе ни став или да би се на ме та њу ту ђег ста ва су прот ста ви ла кри тич ки на стро је на ми сао. Друк чи је ре че но, кон такт са по уч но шћу је кон такт са иде о ло ги јом, а кон такт са идео-ло ги јом зах те ва кри тич ко ми шље ње. Кри тич ки став та ко би ва до ве ден у нај бли жу ве зу с је зи ком и сти лом од ре ђе ног – би ло ко јег – дис кур са, а раз-от кри ва ње лин гви стич ких и сти ли стич ких сред ста ва на ко ји ма се те ме љи ди дак тич ност тек ста као упо шља ва ње упра во ова кве вр сте про ми шља ња о ње му. У том кон тек сту, пред зма јев ска по е зи ја са сво јом екс пли цит ни је ис ка за ном ди дак тич но шћу мо же по ста ти ван ред но ва жном по ла зном тач ком у ра ду ко ји би имао за пред мет про у ча ва ње ме ха ни за ма по мо ћу ко јих текст иде о ло шки усме ра ва ре ци пи јен та, а у крај њој ин стан ци зна чај но „ко ор ди-ни ра дру штве ну ак тив ност љу ди“ (си мић 2001: 64).6

Ов де ће нам по ла зи ште за пре по зна ва ње ме ха ни за ма ко ји ма се по уч-ност оства ру је би ти пе сма „Др жи ред!“, об ја вље на у ча со пи су Го луб 1879. го ди не. Исти на је да се она вре мен ски на ла зи на са мом ру бу на шег кор-пу са, али смо ода бра ли баш њу за то што по се ду је ве ли ки број еле ме на та са ди дак тич ном функ ци јом, па би сто га и у јед ној ре ал ној на став ној си ту а-ци ји мо гла да бу де ви ше не го ин спи ра тив на. Ва жност по ме ну тих еле ме-на та пот кре пи ће мо њи хо вом упо тре бом у дру гим пе сма ма пред зма јев ског пе ри о да, а њи хов спи сак до пу ни ти ре зул та ти ма ана ли зе кор пу са ко ју смо спро ве ли.

5 О то ме шта се под ра зу ме ва под иде о ло ги јом у књи жев но сти за де цу и о ње ној ве зи са ди дак ти ци змом ви ше у: сар ленд 2013: 64–65 и да ље.

6 Ме то ди ча ри ма се не мо же оспо ри ти свест о ва жно сти то га да се по ру ка у де лу пре-по зна, али се то пре по зна ва ње обич но кре ће про сто ром те мат ско-мо тив ске ана ли зе тек ста, тј. у до ме ни ма оно га што би смо услов но ре че но мо гли да на зо ве мо ње го вом са др жи ном (уп. ни ко лић 2012: 306–319; ми ла То вић 2013: 286–287). На су прот то ме, у сре ди шту на шег ис тра жи ва ња на гла сак ће би ти ста вљен на на чи не ко ји ма се по ру ка ис ка зу је.

964

2. Пре не го што за поч не мо кон крет ну ана ли зу, нео п ход но нам је да из бли за раз ми сли мо о мо гу ћој при ро ди упо тре бље них еле ме на та са ста но ви-шта сти ли сти ке. Ако се сло жи мо са прет по став ком да „при род ни објек ти и пред ме ти ма те ри јал не кул ту ре у пр ви план по ста вља ју не ке осо бе но сти ко је на зи ва мо стил ским обе леж ји ма тек он да ка да из гу бе сво је при мар не функ ци је (’упо треб не вред но сти’)“ (си мић 2001: 78), мо ра мо на са мом по чет-ку на пра ви ти раз ли ку из ме ђу стил ски не у трал них и стил ски ре ле вант них сред ста ва. На и ме, у слу ча ју пр вих, ди дак тич ност је ре зул тат упо шља ва ња при мар не ди рек тив не функ ци је зна ка (функ ци је на ре ђе ња, зах те ва, са ве та и сл.); у слу ча ју дру гих, при ме ње на су од ре ђе ни стил ски по ступ ци и на че ла сти ли за ци је ка ко би се ди дак тич на функ ци ја умет нич ки уоб ли чи ла.

2.1. Стил ски не у трал на сред ства мо гу се кон ста то ва ти на раз ли чи тим је зич ким ни во и ма. Те шко је прет по ста ви ти да мо гу би ти упо сле на на фо-нет ском пла ну, бу ду ћи да глас, сам по се би, ни је спо со бан да су ге ри ше

965

966

од ре ђе ну иде ју. Ипак, већ на ра зи ни упо тре бе од ре ђе них мо р фо ло шких ка те го ри ја мо гу ће је кон ста то ва ти ко ри шће ње је зич ких сред ста ва са ди рек-тив ном функ ци јом – та ко је он да и са по је ди ним лек се ма ма, као и син так сич-ким сред стви ма.

Већ при пр вом по гле ду на пе сму „Др жи ред!“ ни је мо гу ће не при ме-ти ти уло гу ко ју у њој има им пе ра тив – реч је, да ка ко, о ли ко ви ма два пу та по но вље не гла гол ске лек се ме др жа ти у спо ју „др жи ред“. Овај гла гол ски на чин го вор ник обич но ко ри сти кад же ли са го вор ни ка да под стак не на не ку ак ци ју или кад же ли да ту ак ци ју спре чи. Ни је, ме ђу тим, сва ка ње го ва упо-тре ба пред о дре ђе на да бу де пре но си лац ди дак тич ког са др жа ја – при ме ра ра ди, та кве су по ја ве им пе ра ти ва ко јим се ис ка зу је мол ба или тра жи до зво ла, као и ко ри шће ње на ра тив ног им пе ра ти ва; ка да је део ди ја ло га ко ји во де жи во ти ње у сти хо ва ним ба сна ма, овај гла гол ски на чин има са мо функ ци ју те мељ ни јег при ка зи ва ња од но са ме ђу ли ко ви ма итд. За пре но ше ње иде о ло-шког са др жа ја по год ни су они им пе ра ти ви ко ји су упо тре бље ни у 2. л. јд. и 2. л. мн., те у 1. л. мн., а ко ји озна ча ва ју за по вест, са вет и сл. Уп.:

(1а) Што за ср це мо же уєст’ бра та тво га, / Ниє, си не, ша ла – ты се про ђи то га! ЂР 28; Ако ми слиш ла ко про ћи / Кроз пу та њу све та, / Ако ми слиш у рај до ћи, / Да т’ ни шта не сме та, / Нео д сту пај ни у дла ку/ Од пу та бож је га, / Бо ље тр пи бру ку сва ку / Од сво га бли жње га! ПД 31;

(1б) Хвалʼте о дѣчи це / Вы Го спо да Бо га, / Хвалʼте нѣгʼво име / Одъ свегъ ср ца сво га. ЈСд 39; Саввѣ Сєрби пойте пѣснь и утройте. БП 28;

(2) Любʼмо да кленъ До мо ви ну, / Као милій жи вотъ свой, / Као Майку свимъ єди ну, / Све до гро ба слу жећʼ ньой! – ЈСд 56; Ево да на ус кр сно га, / Ево да на из вр сно га, / Ве се ло га про сла вљај мо, / Ус кр су се по кла њај мо! // Об гр ли мо сад друг дру га, / Кле вет ни ка што нас ру га, / Да ма не мо ту ге, бе де / Ан ђе ли нас од ’зго гле де! ПД 13–14.

Ва ља при ме ти ти ка ко је ва жно да у слу ча ју упо тре бе 2. л. им пе ра ти ва: а) адре сат ни је екс пли ци ран, па се уну тар зби р ки за де цу под ра зу ме ва да је за по вест упу ће на мла дом чи та о цу (1а), или б) адре сат је сте екс пли ци ран као де те, па то омо гу ћа ва чи та о че ву иден ти фи ка ци ју с њим (1б). У оба слу-ча ја онај ко ји упо тре бља ва им пе ра тив не ли ко ве про го ва ра из по зи ци је ау то-ри те та. Ову функ ци ју им пе ра тив у 1. л. мн. мо же да до би је он да кад је упо-тре бљен „ин клу зив но“, ка да об у хва та и оно га ко ме се го во ри (2).

Фи нал на стро фа пе сме по ен ти ра оно што је већ су ге ри са но кроз цео ди ја лог: „Ни је до ста по сло ви цу / Тек на из уст зна ти / Већ се тре ба у жи во ту / По њој упра вља ти!” У тој стро фи ва жна је уло га мо дал ног гла го ла тре ба ти (3). Овај гла гол, јед на ко као и мо ра ти (у ком би на ци ји са дру гим гла го ли ма) (4), не озна ча ва си ту а ци ју ко ја је ре ал на, не го ону чи је је оства ре ње мо гу ће и ко је се при жељ ку је или зах те ва. Оба мо дал на гла го ла при сут на су у овој функ ци ји код ви ше пред зма јев ских пе сни ка, а за бе ле жи ли смо и при ме ре њи хо ве за јед нич ке упо тре бе уну тар јед не исте стро фе (5):

967

(3) Тре ба ста зомъ исти не / И прав де обр нутъ, / Па од ва жно на прієдъ / И крозъ трнѣ гр нутъ ЈСд 66; Ко ји не зна, кад тре ба / За род свој умре ти, / Ни је Ср бин – / Већ је из род, / Тог ће зе мља кле ти! ЈСП 70;

(4) Ц а р ъ є гла ва, мы смо уди: / Слу шатʼ у свемъ Н ѣ гʼ мо ра мо ЈСд 53; Мла дость мо ра по сеяти се ме, / Да у ста рость пло де има вр ле ЂР 28; Хеј ко ва чу! куц ни бо ље, / Да за је чи на ко вањ; / Гво жђе мо раш по ку ца ти / Ако хо ћеш што одањ. СП2 21;

(5) А де ци ве ли: „Оди те ми ла, / Де чи це мо ја, што сте се скри ла, / Јер цар ство бож је ва ше је са мо, / Сви та ки тре ба да га са зна мо. / Ова ки мо ра сва ки тај би ти, / Из ра ја во ду, што же ли пи ти!“ ПД 50.

Иа ко обе гла гол ске лек се ме са др же ди рек тив ну цр ту, ва ља ре ћи и то да је она у пр вом слу ча ју сна жни ја сто га што при зи ва оба ве зност ак ци је, док је у дру гом та ак ци ја оце ње на вред но сно по зи тив но (уп. РМС 2007: 730, 1334). Из зна чењ ских ни јан си ну жно сти да се не што учи ни и вред но сти озна че ног чи на про из ла зи и та мо гућ ност да се ове лек се ме упо тре бе у свр ху ди дак-тич ког ути ца ја уну тар по е зи је за де цу.

Као што се на мор фо ло шком и лек сич ком пла ну по је ди ни еле мен ти из-ра за мо гу узе ти за мар ке ре ди дак тич но сти пред зма јев ског пе сни штва, исто та ко се мо же утвр ди ти да на рав ни хи по так се ову уло гу пре у зи ма ју од ре ђе не вр сте за ви сних ре че ни ца. Реч је ре ђе о на мер ним ре че ни ца ма (6), ко ји ма се ис ка зу је свр ха рад ње, че шће о узроч ним (7), ко је ка зу ју раз лог за што не што тре ба чи ни ти, док ди дак тич ко на ро чи то про ве ја ва ко ри шће ним услов ним ре че ни ца ма (8).

(6) Негъ што мо жешъ то да руй му, / Да пріятно бу де Бо гу. ЈСд 57;7(7) Пра штаймо, єръ ће ста ти / Предъ Суд ца єдночъ свакій, / Те нѣму

раз логъ да ти / Рѣчи и тво ра свогъ: / Па ће му и судъ такій / По дѣлу из-рећʼ Богъ. ЈСд 68, Од не си те ду ше бе жи, / Јер је њој зи бла го Бог, / И Ју да је учи те ља / Са мо за то из до свог! ПД 11;

(8) Некъ те вѣра не лу чи одъ люди , / Ако ни су раз вра ћены ћу ди . ЈСд 91, Кадъ светъ овай быо б’ ста накъ нашъ ве читый, / Мо гли бы се гди што нань и по ту жи ти. ЂР 30, Ако брат твој гре ши, / Ти га ис пра ви / Ако што не уме, / А ти га на ста ви; / Ако ли се сум ња / До бро све туј ње га: / Мо ли за спа се ње / Бли жње га тво је га. МПШ 4.

Ди дак тич ност је по не што екс пли цит ни ја ка да услов на ре че ни ца чи ни це ли ну ван ред но кон ден зо ва ног а сти хо ва ног гном ског ис ка за; она мо же

7 Ови ма тре ба при до да ти и при ме ре ко ји има ју услов но-фи нал ну се ман тич ку вред ност. Нпр.: Мла дость мо ра по сеяти се ме, / Да у ста рость пло де има вр ле, / Ко не ра ди кадъ є че-му вре ме, / Томъ на де жде све су из у мр ле. ЂР 28. У њи ма „ис кљу чи во фи нал ну ври јед ност за ви сне кла у зе при је чи хи по те тич ност (ха би ту ел на ври јед ност) пре ди ка та основ не кла у зе. Са др жа ји пре ди ка та, на и ме, ни су ак ту ел ни не го ван вре мен ски, на што ука зу је мо дал ни гла гол у са ста ву пре ди ка та основ не кла у зе и ин фи ни тив на или да + пре зент ван вре мен ска до пу на. [...] По што се у ши рем кон тек сту нај че шће уо ча ва да је на ве де на услов на ре ла ци ја ак ту а ли зи ра на, тј. ха би ту ал на је си ту а ци ја пре ве де на у ак ту ел ну, то услов на ре ла ци ја до би ја ста тус фи нал не“ (ко ва че вић 1998: 102).

968

при том би ти тек ње гов део, али не сум њи во ва жан и у ве ли кој ме ри од ре ђу-ју ћи, део у ко ји је че сто утка на про зир на ме та фо ра или ја сна ана ло ги ја. За-ни мљи во је при ме ти ти да су ов де мно го фре квент ни је оне услов не ре че ни це ко је озна ча ва ју ре ал ни и по тен ци јал ни, не го оне ко је ис ка зу ју ире ал ни услов – та кав го вор отва ра про стор за свр хо ви тост де ло ва ња, на су прот ње го вом за тва ра њу у кри ти ци што оно ни је ура ђе но кад је тре ба ло да бу де.8

Ка ко је пред зма јев ски пе ри од у исто ри ји деч је књи жев но сти озна чен као ди дак ти чан, оче ки ва ло би се мо жда и на рав ни па ра так се че шће ко ри-шће ње нео д ре ђе но лич них ре че ни ца (9), а то сто га што је по зи ва ње на ау то ри-тет мно штва је дан од ар гу ме на та убе ђи ва ња са го вор ни ка у ис прав ност те зе ко ја се из но си. Ипак, по све до че ни су тек не ко ли ки при ме ри ње не упо тре бе.

(9) Го во ри се до бро: / Ко є ка ко ни ка, / Да є са мо то му / Па томъ опетъ ви ка. ЈСд 88. Ка жу кадъ бы сун це бли зу землѣ было, / Не бы намъ се ’на ко све тло учи ни ло. ЉН 214.

Мо жда ни је на од мет до да ти да на ве де не две ре че ни це за у зи ма ју фи нал-ну по зи ци ју уну тар сво јих пе са ма. Пр ва до ла зи на кон па ра бо ле о Ци га ни ну ко ји је по стао цар, дру га по сле ба сне ко ја го во ри о су сре ти ма ли си це и ла ва. И јед на и дру га, да кле, ја вља ју се као не ка вр ста за кључ ка, ин дук тив но из-ве де ног на осно ву си ту а ци је ко ја је прет ход ним сти хо ви ма пред ста вље на.

2.2. Сти ли за ци ја је, по ре чи ма Ра до ја Си ми ћа (2001: 168), „пре во ђе ње стил ски не у трал не чи ње ни це, или ску па чи ње ни ца би ло ко је га ре да, у стил ски ак тив ну, тј. ре ле вант ну“. Ре зул тат сти ли за ци је је, дру гим ре чи ма, стил ски ре ле вант но сред ство.

2.2.1. Уград ња стил ских обе леж ја мо же се оба ви ти на раз ли чи те на чи не и у том сми слу се мо же го во ри ти о по ступ ци ма се лек ци је (из бо ра), тран спо-зи ци је (об ра де) и апли ка ци је (упо тре бе) стил ских сред ста ва. У де лу тек ста ко ји сле ди кон цен три са ће мо се на стил ску тран спо зи ци ју, до ко је мо гу до ве сти про сте и сло же не опе ра ци је.

Ако се од ре ђе ни стил ски по сту пак при ме ни по је ди нач но, без укр шта ња са дру ги ма, он се свр ста ва у про сте.9 Је дан та кав по сту пак, при ме ти ће мо, на и ме, на гра фиј ском ни воу пе сме „Др жи ред!“ – ту је очи глед на не у јед-на че ност ко ја се огле да у то ме што су по је ди ни ње ни де ло ви ис пи са ни шпаци о ни ра ним сло ви ма, и то баш они у ко ји ма се на ла зи идеј на под ло га сти хо ва. Упо тре ба ових сло ва (10), као и упо тре ба ве ли ког по чет ног сло ва (11), пред ста-вља са мо јед ну од мо гућ но сти стил ски ре ле вант ног ва ри ра ња ин тен зи те та,

8 У том сми слу, мо же се ов де при ме ти ти ка ко и, прем да ма ло број не, на ве де не на мер-не ре че ни це уво ди ве зник да, чи јом се упо тре бом „го то во [...] ис кљу чу је би ло ка ква ди ле ма у по гле ду оства ре ња по ста вље ног ци ља: под у зе та свје сна ак тив ност схва та се и ну жним и до вољ ним усло вом оства ре ња да то га ци ља у кон крет ној си ту а ци ји“ (ко ва че вић 1998: 100).

9 Си ту а ци је у ко ји ма не ма укр шта ња по сту па ка су, за пра во, ве о ма рет ке. Сто га је ова опо зи ци ја изе ђу про стих и сло же них опе ра ци ја мно го ви ше за сно ва на на про це ни ко ји је опе ра тив ни за хват при ли ком сти ли за ци је пред ме та био до ми нан тан (уп. си мић 2001: 225).

ко је слу жи „ис кљу чи во ’ак цен то ва њу’ као ин тен ци о нал ном мо мен ту озна-ко вље ња са ефи ци јен циј ском свр хом“ (си мић 2001: 233). Уп. и:

(10) Не ц ѣ н и м о л юд е п о ч и н у и с т а с у, / Не гʼ п о д у ш и , у м у и п о ш т е н о м ъ г л а с у ЈСд 83; Та рад ња је мра ву ми ла / Па ма ка ко те шка би ла, / Ле њо де те нек се сти ди / Ка да вред на мра ва ви ди! СП 27; Отуд се, син ко, овом на у чи: / П о м о з и б е д н о м , к а д а с е м у ч и ! ИЋ2 16; За го ром је се ло, / С р б и н с т в о је та мо, / С р п с к и збо ри са мо; / То ми је оми ле ло, / Ми ло мо је се ло, / Бу ди ми ве се ло! СП2 1;

(11) Мно го љет ност Ин шпек то ру / Ми ло сти ви Бо же дај! / Мјест ном на шем Ди рек то ру / Сре ћу да ват’ не пре стај! / Ми лом на шем Учи те љу / Ње му да руј, у ве се љу / Мно го љет но ви дит’ Мај! ЛМ 77–78, Майко дра га, Майко ми ла! ЈСд 46, Здра во, срећ но Ро ди телю! ЈСд 47.

Ова кви гра фо сти ле ми су и ина че бит ни у књи жев но сти за де цу, што по све до ча ва по зна та пе сма у об ли ку миш јег ре па у Ке ро ло вој Али си у зе мљи чу да; у пред зма јев ској по е зи ји ипак ни је реч о та ко кре а тив ној њи хо вој упо-тре би, али се не мо же по ре ћи да и ова ко они ути чу на то да се из бег не мо нот-ни ја пе снич ког го во ра.

Ва ри ра ње ин тен зи те та мо же се по сти ћи и ко ри шће њем ин тер о га ци је (12), чи ји се ефе кат за сни ва на пре о бра ћа њу из јав ног ис ка за у упит ни са мо да би се по ја чао чи та лач ки ути сак:

(12) Пти ца го ру, звѣръ пе ћи ну / Люби каʼ свой милій станъ: / Какʼ мы небы До мо ви ну, / Гдѣ ви ђе смо првый данъ? ЈСд 54, Ко є па ву, па па-гаю / И ла бу ду дао оде ће, / Заръ онъ збиля за чо ве ка / Оде ћи це имат’ не ће? ЂР 11.10

Ме ђу сло же не опе ра ци је стил ске тран спо зи ци је свр ста ва ју се и упо тре-ба фи гу ра и ко ри шће ње тро па, али и упо шља ва ње та квих на ра тив них фор ми као што су уну тра шњи и вањ ски мо но лог (уп. си мић 2001: 256–282). Са уло гом да ис ка жу по ру ке у тек сту кор пу сом пред зма јев ског пе сни штва до-ми ни ра ју две фи гу ре на ста ле по ступ ком ком пле мен та ци је – а овај об у хва-та „све слу ча је ве у ко ји ма се по на вља кон струк ци ја (као из раз иден тич них функ ци ја), али не и гра ђа од ко је је са чи ње на“ (си мић 2001: 263). Реч је ов де о кон тра сту и ци та ту. У пе сми „Д р ж и р е д ! “ ви ше је не го уоч љив кон-траст оства рен на ре ла ци ји ред (о ко јем го во ри по сло ви ца) – не ред (ко ји је осо бе ност ре ал но сти за те че не у деч јој со би). Кон траст, где кад оства рен упо-тре бом ан то ним них лек се ма (13), на гла ша ва и че сто вред но сно су прот ста вља од ре ђе не ка те го ри је, да на тај на чин умно го ме под у пре ди дак тич ку по ен ту тек ста.

10 Услед не до стат ка про сто ра, ов де не ће мо по себ но ана ли зи ра ти при ме ре екс кла маци је и апо стро фе (уп. си мић 2001: 234), ко ји та ко ђе спа да ју у про сте стил ске опе ра ци је; обе опе ра ци је, ина че фре квент не у пред зма јев ској по е зи ји, из вр ше не су и у пе сми „Д р ж и р е д ! “

969

970

(13) до бро ↔ зло: Вра ћай до бримъ ко те са зломъ сре та ЈСд 91; крив да ↔ прав да: Прав ду, шти ти, чи ни, бра ни; / Крив ду кри ви, ка зни, ко си ЈСд 52; мла дост / му чи ти се ↔ ста рост / ужи ва ти: У мла до сти ко се му чи, / У ста ро сти ужи ва СП2 22.

Кон траст мо же пред ста вља ти и ком по зи ци о ни прин цип на ко јем је из-гра ђен цео пе снич ки на ра тив: та ко је дан од пред зма јев ских ау то ра ис пи су-је пе сму Гробъ (ЈСд 77–82) кроз кон тра сти ра ње жи во та и смр ти си ро ма ха и бо га та ша не би ли про го во рио о то ме да је све бо гат ство овог све та про ла-зно, а са мо људ ска вр ли на трај на; слич но на ве де ном, у пе сми Два ора са (ЈСд 85–86) кроз кон тра сти ра ње по сту па ка бра ће би ће осу ђе на ла ко мост ста ри-јег; та ко ђе, ли ко ви ко ји су оте ло тво ре ње су прот них осо би на у не ко ли ким слу ча је ви ма чи ни ће осно ву за из град њу ба сне у сти ху (нпр. Сла вуй и ку кави ца, ЉН 210–211) итд.

По че так и сре ди ште пе сме од ко је смо по шли у ана ли зу на чи на да се од ре ђе на по ру ка пре не се обе ле же ни су мак си мом: „д р ж и р е д , / Р е д д р ж и с в е т ! “ По сло ви це, сен тен це и та кве мо рал не мак си ме (14) би ле су по себ но на це ни у епо хи про све ће но сти из ко је из ра ста и књи жев ност за де цу. Па ре ми о ло шки жа нр о ви су, на и ме, пи сци ма ове епо хе по го до ва ли сво-јом ви ше функ ци о нал ном при ро дом: „осим има нент не ди дак тич ке ком по нен-те, аде кват не се ман ти ке, але го рич ко-сим бо лич ког по тен ци ја ла, би ли су и по год на ре то рич ка сред ства, по ка за тељ ши ро ког и ва ља ног обра зо ва ња. Уко ре ње ни, опет, у усме ној ко му ни ка ци ји и кул ту ри, од го ва ра ли су тен ден-ци ја ма се ку ла ри за ци је обра зо ва ња и зна ња, и тен ден ци ја ма афир ма ци је на ци о нал не кул ту ре“ (Ђор Ђе вић 2012: 106). Исп.:

(14) Ред ка сре ћа не чи ни за ко на ЂР 18, Му дра речь є сву да зна та: / Своя ку ћа вре ди зла та ЂР 21, Че сто є се болѣ съ пу та укло ни ти, / Ономъ ко ме ни си ка даръ одо ли ти ЉН 193, Све туй де те до кле кр чакъ не раз биє ЉН 201, Пре ко ле ба не мой тра жи ти по га че ЉН 212; Тр пен је спа сен, спа-сен је до кра ја ПД 41; Ко вред но ра ди за ве ка свог, / Тог ле пим да ром да-ри ва Бог! СП 14; Ко ура ни, угра би ће / Сва ког да на по две сре ће СП2 35.

Кад је реч о упо тре би по сло ви це у по е зи ји за де цу, од по себ ног је зна-ча ја то да она „у оп ште њу ис по ља ва не то ли ко ин фор ма циј ску, ко ли ко оце-њи вач ку и про пи су ју ћу функ ци ју, тј. ак ту а ли за ци ја се ве зу је ка ко са ’ком-по нен том про шлог’, та ко и са ’ком по нен том бу ду ћег’ кон тек ста“ (јо ва но вић 2002: 298). Ла ко пам тљи ве због сво је крат ко ће, а ов де и услед ус по ста вље ног рит ма и ри ме, по сло ви це су – за јед но са из ре ка ма – нај че шће ин тер по ли ра не у већ по ми ња не сти хо ва не ба сне, што је и са свим оче ки ва но;11 при сут не су, ипак, и у пе сма ма ко је се не мо гу жан ров ски свр ста ти ме ђу ба сне (уп. ЂР 18, СП 14 итд.).

11 Оче ки ва ност до ла зи, сва ка ко, од схе ма ти зма струк ту ре ба сне. Уп.: јо ва но вић 2007.

971

По пут кон тра ста, у ана ли зи ра ној по е зи ји ве о ма је че сто при су ство алего ри је, ко ју смо по ме ну ли и у уво ду овог тек ста. Ње но је по ја вљи ва ње пре-те жно јед но лич но и огра ни че но углав ном на ба сне у сти ху, а узрок че стој ње ној упо тре би мо же се ви де ти у то ме што је „ла ко сво дљи ва на не ки скуп ре ал них чи ње ни ца“ (си мић 2001: 281). Ла ко ћа пре по зна ва ња ре ал но сти у пе снич кој сли ци, јед на ко као и та та ко праг ма тич на ве за са ре ал но шћу, чи ни да овај троп по ста не го то во не из бе жан ка да се те жи по уч но сти на пи са ног. Ме та фо ра је, за раз ли ку од але го ри је, не што суп тил ни је сред ство – ако ни због че га дру гог, он да сто га што је ли ше на але го рич ког про те за ња на ве ћи део тек ста и пред ви ди во сти ко ја с њим иде. Пр о ко мен та ри са ће мо не ко ли ко па ра диг ма тич них при ме ра:

(15) Бог → из вор до бр о та, вре ло прав де, ду ша сјај ног сун ца: Он [= Бог] је из вор од до бр о та, / Он је вре ло сва ке прав де ПД 38, Бог је ду ша сјај ног сун ца ПД 38;

(16) отаџ би на / до мо ви на → нај све тли ја зве зда / ми ла ма ти: Ой на не бу на ви со комъ / Єдна зве зда [→ отаџбина] ле по сiя, / Ой на не бу на ши ро комъ / Сiя зве зда найсветлiя! ЂР 8, До мо ви но дра га / На ша ми ла ма ти / Бог ће те би мај ко / Сва ку сре ћу да ти! СП 66.

Уз од ре ђе ну ме ру по сред но сти, ме та се ми ја ко ја се де ша ва у на ве де ним од лом ци ма има за циљ ни шта дру го не го да фи гу ри Бо га при пи ше по зи тив-не епи те те до бр о те, прав де, све тло сти, веч но сти итд. (15), од но сно да отаџ-би ну у све сти чи та о ца до не кле из јед на чи са нај ви шим сте пе ном ле по те, све тлим иде а лом, а у крај њој ли ни ји и са ро ди те љем ко ји да ру је жи вот по је-дин цу и ко ји се сто га нај ви ше во ли (16). Та ко ове ме та фо ре има ју за свр ху да про бу де ре ли ги о зно осе ћа ње код чи та о ца и при во ле га Бо гу, као и да па-три о ти зам пред ста ве као јед ну од основ них жи вот них вред но сти за ко је се доц ни је вре ди бо ри ти.

Ако по но во по гле да мо пе сму „Др жи ред!“, уо чи ће мо да је је дан од основ них на ра тив них прин ци па на ко ји ма је за сно ва на ње на ком по зи ци ја сме њи ва ње ре пли ка. То сме њи ва ње по ка зу је да уло га ин тер о га тив них ис ка-за ни је са мо да ва ри ра ју ин тен зи тет, већ да они мо гу ве о ма ла ко да уче ству ју у ре а ли за ци ји по уч них ди ја ло га (17). Уп. и:

(17) Шта је зве зда ми ла ма ти? / Мо жеш ли ми то ка за ти? / Да л’ кан-ди ло веч на пла ма? / Да л’ то ва тра го ри са ма? / Да л’ ја ње шце уми ља то? / Да ли сјај но су во зла то? / Да л’ ру пи ца ма ла, бле да, / Да ан ђел че кроз њу гле да? // Ре ћи ћу ти, ни је тај на, / Она зве зда, она сјај на / Што се бли ста и пре ли ва, / То је око Бо га жи ва. СП 11–12; Зашт два ува да има мо, / А тек јед на уста са мо? / „Ви ше слу шај, ма ње збо ри – / „За то тво рац та ко ство ри!“ // Зашт два ока да има мо, / А тек јед на уста са мо? / „Му дар чо-век ви ше гле ди / „Ал’ о сва чем не бе се ди!“ // Зашт две ру ке да има мо, / А тек јед на уста са мо? / „Ви ше ра ди – ма ње је ди – / „Му дро тво рац све уре ди!“ ИЋ 6.

Као и у пе сми од ко је смо по шли, и ов де уло гу са го вор ни ка на се бе узи ма ју де те и од ра сли (по пра ви лу ро ди тељ), при че му је њи хов иден ти тет углав ном екс пли ци ран или се, као у по то њем при ме ру (ИЋ 6), им пли цит но да иш чи та ти из на ив но сти по ста вље них пи та ња.12 Ди ја лог је, уз то, нај че шће оформ љен та ко да је ста ри ји са го вор ник у над моћ ној по зи ци ји, сли кан као онај ко ји пре да је зна ње мла ђем и не до вољ но ис ку сном. Ако се чак и на овом ме сту има свест о то ме да „чи та о ци [у од но су на тек ст] за у зи ма ју чи тав низ ста во ва ко ји под ра зу ме ва ју ве ћу или ма њу укљу че ност и раз ли чи те пер-спек ти ве“ (сар ленд 2013: 77), те шко се мо же по ре ћи да је ова квом рас по де-лом гла со ва уну тар пе сме олак ша на иден ти фи ка ци ја чи та о ца са мла ђим и, у ве ћи ни слу ча је ва, ин фе ри ор ни јим са го вор ни ком.

Осим оформ ље ња ди ја ло га као прин ци па пе снич ке на ра ци је, кон струк-тив но упо шља ва ње од ре ђе не тач ке гле ди шта (18) та ко ђе мо же до при не ти ди дак тич но сти пе сме. Тач ка гле ди шта је обич но те сно по ве за на „са про-бле мом ко му та ци је ли ца“, иа ко се не мо же све сти на ту ко му та ци ју, а бит на је сто га што „по ка зу је на чин ор га ни за ци је тек ста, по зи ци ју са ко је те че при по ви је да ње“ (Kat Nić-Ba Kar šić 1999: 103). У слу ча ју стро фа ко је про ма-тра мо иден ти фи ка ци ја са лир ским су бјек том знат но је олак ша на уко ли ко је пе сма да та у 1. л. јд., где се на по зи ци ји лир ског су бјек та на ла зи де те (одн. су бје кат сли чан чи та о цу по го ди на ма или екс пли цит но име но ван као син одн. кћер). Та ква иден ти фи ка ци ја он да у зна чај ној ме ри отва ра пут за усва-ја ње усти хо вље ног све то на зо ра. Уп.:

(18) Ја сам Ср бин, срб ски син, / Име м’ Ра ди вој, / Пр ви ми је завѣт тај: / С Срб ством па дај, стој! / И тог ћу се др жа ти, / Док год бу дем ди са ти; / Срб ског от ца пра ви син, / Пра ви срб ски син. ЈСб 275; Ја сам ђа че до бре во ље, / Здрав сам, чио, пра ви бег, / Во лим шу му, во лим по ље / Цвет ну до лу, зе лен брег; / А још ви ше књи гу мо ју – / Она ми је мио гост – / Њом за ба вљам ду шу сво ју, / Њо ме сну јем бу дућ ност: / А и школ ски од мор про ђе, / И си гра ње пре ста сад, / Школ ско до ба опет до ђе / Да на но во поч нем рад. Г 130.

2.2.2. Ка ко „ни су сви об ли ци тран сми си је стил ски не ак тив них у стил-ски вред не чи ње ни це ’опе ра тив ни’ по ка рак те ру у сми слу свр сис ход не ак тив-но сти не ког су бјек та“ (си мић 2001: 189), већ по сто је и про це си, као „спон та не или за ко но мер не про ме не у ма те ри јал ном и ду хов ном све ту“ (си мић 2001: 189), то је би ло нео п ход но де фи ни са ти оп шта свој ства јед них и дру гих – она су на зва на на че ли ма сти ли за ци је. У кон тек сту пред зма јев ске по е зи је, чи ни нам се да је бит но ис та ћи ма кар два та ква на че ла.

Цен трал на ми сао пе сме од ко је смо по шли ни је ис так ну та са мо шпа цио-ни ра ним сло ви ма – њој прет хо ди и јед на па у за су ге ри са на две ма тач ка ма:

12 Ова вр ста ди ја ло га (из ме ђу де те та и од ра слог) че сто је при сут на у про све ти тељ ској ли те ра ту ри за де цу. О то ме ви ше у: опа чић 2012: 313–332.

972

„Знам да ка ко: д р ж и р е д / Р е д д р ж и с в е т ! “ Ова кво из два ја ње де ла ис ка за ра ди го вор ног ис ти ца ња и стил ског по ја ча ња на зи ва се стил ском ан ти ци па ци јом (си мић 2001: 205). Сна жни ји об лик ан ти ци па ци је на ла зи мо код Ђ. Рај ко ви ћа и И. Ћи ри ћа, ко ји по ру ку тек ста одва ја ју у за себ ну стро фу (19). Број сти хо ва у њој је, при том, знат но ма њи у од но су на оне стро фе ко је јој прет хо де, а по ру ка је до дат но мар ки ра на сме шта њем у фи нал ну по зи ци ју тек ста. Уп.:

(19) Шта по ма же за конъ, шта л’ ће казнь мо ћи / Гла ва ри ма гди су за тво ре не очи!? ЂР 19, Отуд се, син ко, овом на у чи: / П о м о з и б е д н о м , к а д а с е м у ч и ! / Ти ње му да нас / брац ки по мо же – / Он те би су тра по мо ћи мо же. ИЋ2 16.

Си гур но је, ме ђу тим, нај ви ше ис так нут у овим тек сто ви ма – на слов. Он та ко ђе пред ста вља јед ну од тзв. ја ких по зи ци ја пе сме и има за да так „да што са же ти је пру жи основ ну ин фор ма ци ју о са др жа ју то га тек ста (ре фе рен-ци јал на функ ци ја на сло ва), да при ву че па жњу ре ци пи јен та (ко на тив на функ-ци ја), из ра зи вла сти ту особ ност (екс пре сив на функ ци ја)“ (Kat Nić-Ba Kar šić 1999: 98). Упра во је већ на ме сту на сло ва кат кад уоб ли че на по ру ка сти хо ва ко ји сле де: „Чи ни до бро: ако те люди не на гра де, хо ће Богъ“ ЈСд 66, „Бу ди по штен“ ПД 41, „Ра но ра ни!“ СП2 35.

Уоч љи ви ја и од на сло ва, ди стинк ци ја из ме ђу пи са ног тек ста и ви зу ел не фор ме око ко је је текст ис пи сан ве ро ват но је пр ва ко ју чи та лац при ме ћу је ка да по гле да стра ни цу Го лу ба. Уло га илу стра ци је, као јед ног од мо гу ћих ре а ли за ци ја на че ла стил ске кон тек сту а ли за ци је (уп. си мић 2001: 194), ни кад ни је чи сто укра сна. Те мељ ном ана ли зом пр ве сли ке у јед ној сли ков-ни ци есеј Пе ри ја Но дел ма на „Де ши фро ва ње сли ка: илу стра ци ја и сли ков ни-це“ (2013: 107–124) ука зу је на сло же ност раз у ме ва ња ви зу ел них еле ме на та, али и на пред зна ња ко ја де те мо ра да има у су сре ту са овом вр стом књи ге да би схва ти ло ма кар део по тен ци јал них зна че ња. Свест о на чи ни ма об ли-ко ва ња сли ков ни це и ње но чи та ње ва жни су за овог ау то ра, из ме ђу оста лог, и због то га што оне мо гу ћа ва ју да се не све сно пот пад не под иде о ло ги ју по-ру ке, ко ја је им пли цит но или екс пли цит но у њи ма при сут на. Ту по ру ку ће мо за па зи ти и на илу стра ци ји пе сме „ Д р ж и р е д !“, у чи јем је цен тру отво ре на фи о ка. Са др жај те фи о ке ни је при ка зан, али је по ло жа јем мај чи не ру ке и ње-ном ми ми ком ре че но нај бит ни је, ско ро та у то ло шки ис ка зан пре кор при су тан у са мој пе сми. Све то из по за ди не по сма тра још јед на деч ја фи гу ра, а та „по-сма трач ка“ уло га у ве ли кој ме ри при па да и чи та о цу. Из те пер спек ти ве се ја сно ви ди об лик по на ша ња ко ји се кроз од но се ус по ста вље не на сли ци вред-ну је као не по же љан.

973

(20) (21)

Крат ко ће мо ов де про мо три ти још не ко ли ке при ме ре илу стра ци ја. Илу-стра ци ја уз пе сму До бра се ја (20) при мер је за то да де ца ни су пред ста вље на са мо у про бле ма тич ним жи вот ним си ту а ци ја ма. Она об у хва та све ре че но пе смом, али јој по не што и до да је – нај сна жни ји до да так је, чи ни се, благ по-глед (вред не) мај ке, као фи гу ре од ау то ри те та, на ћер ку ко ја успа вљу је ма лог бра та. С дру ге стра не, на илу стра ци ји ко ја пра ти пе сму Пу шта ње зма ја (21) де те је пред ста вље но слич но ан ђе лу: го ли ша во је и чи ни се као да има кри ла на сво јим ле ђи ма, а ути ску иди лич но сти сва ка ко до при но си и то што илу-стра ци ја ни је ли ниј ски ја сно уо кви ре на као прет ход не две. Уо ста лом, ни је слу чај но што се у овом пе ри о ду у књи га ма за де цу че сто штам па ју фи гу ре ан ђе ла: ан ђе ли су ту као сли ка ве ро ва ња да је де те њи ма слич но или же ље да та кво (п)оста не. Да кле, иде ја о мо рал ној чи сто ти де те та уоб ли че на је ов де кроз укљу че ње ре ли ги о зног кон тек ста, док је ре а ли стич ко пред ста вља ње пра ће но ша бло ни зо ва ним ре пре зен та ци ја ма по жељ них по сту па ка и вр ли на, од но сно по губ ним по сле ди ца ма не по жељ ног по на ша ња.

3. Ка да се освр не мо на ре зул та те ана ли зе, мо же мо ре ћи сле де ће. Идео-ло шки са др жај се у пе сма ма пред зма јев ског пе ри о да пре но си стил ски не у трал-ним и стил ски ре ле вант ним сред стви ма. Ме ђу стил ски не у трал на сред ства са овом функ ци јом мо же мо да убро ји мо им пе ра тив не ли ко ве гла го ла, мо дал-не гла го ле мо ра ти и тре ба ти, на мер не, узроч не и услов не ре че ни це, као и нео д ре ђе но лич не ре че ни це. Сти ли за ци ја уче ству је у оформ ље њу иде о ло шке ди мен зи је тек ста кроз од ре ђе не стил ске опе ра ци је и упо шља ва ње по је ди них на че ла сти ли за ци је. Ми смо у овом ра ду ука за ли на опе ра ци је ко је се под во де под стил ску тран спо зи ци ју. Про сте ме ђу њи ма су упо тре ба шпа ци о ни ра них сло ва, ве ли ког сло ва и ин тер о га ци ја, ко је уче ству ју у ва ри ра њу ин тен зи те-та. У овом кон тек сту бит не сло же не стил ске тран спо зи ци је би ле су фи гу ре

974

кон тра ста и ци та та као ви до ва стил ске ком пле ти за ци је, але го ри ја, ме та фо ра и кон струк тив но упо шља ва ње од ре ђе них на ра тив них прин ци па (ди ја лог и тач ка гле ди шта). Ко нач но, у пре но ше њу по ру ке тек ста ак ти ви ра ју се и из ве сна на че ла сти ли за ци је – стил ска ан ти ци па ци ја и стил ска кон тек сту а ли за ци ја.

При кра ју ва ља од го во ри ти на пи та ње ка ко се ова са зна ња мо гу упо тре-би ти да нас. Пре све га, у ту ма че њу ди дак тич но сти деч јих пе са ма пред зма-јев ског пе ри о да мо же се по ћи од мар ки ра ног мор фо ло шког ли ка, од ре ђе не ре че ни це, тро па или од ре ђе не илу стра ци је ка уви ђа њу њи хо ве функ ци је у про сто ру тек ста. Обр ну ти пут би пак под ра зу ме вао кон ста то ва ње по ру ке у од ре ђе ном де лу пе сме и уви ђа ње ко јим сред стви ма она би ва екс пли ци ра на – уви ђа ње шта је тач но у тек сту пре у зе ло функ ци ју да по ру ку (екс пли цит-ни је или им пли цит ни је) пре не се. Пред зма јев ска по е зи ја је иде ал на за та ква про ма тра ња, ко ја би за тим мо гла да не из о став но ути чу на раз ви ја ње раз-ли чи тих ком пе тен ци ја уче ни ка, ве за них за ар гу мен то ва ње, пот кре пљи ва ње ста во ва и сл. Ова ко би се, да ље, отво рио про стор за ком па ра тив на ис тра жи-ва ња при су ства иде о ло шког дис кур са и на чи на то га при су ства13, а те мељ ни-је укљу чи ва ње пе са ма из овог кор пу са у на ста ву до при не ло би осве шће њу о трај ни јем кон ти ну и те ту срп ске по е зи је за де цу и ње ном по сто ја њу у вре-ме ну пре Зма ја. Ко нач но, ови сти хо ви би се мо гли узе ти и као по вод за про-ма тра ње про ме на у кон цеп ту а ли за ци ји де те та и де тињ ства, те ши ре пред-ста вља ње и ту ма че ње со цио-исто риј ског тре нут ка у ко јем на ста ју, а ко ји не сум њи во у знат ној ме ри од ра жа ва ју.

ИЗ ВО РИ

БП: Бо жић не пѣсне за срб ску пра во слав ну юность. Зе мун: Пе чатньом ъ І. К. Со про-но вомъ, 1862.

Г: Јо ван Бла го је вић (ур.). Го луб I/1–12 (1879).ЂР: Ђор ђе Райко вићъ. Єдъ и медъ. У Но вомѣ Са ду: У Пе чатньи д-ра Да ни ла Ме да-

ко ви ћа, 1858.ИЋ: Иса Ћи рић. Три пи та ња. Сте ван По по вић (ур.). Ве нац пе са ма. Пе шта: Бр зо тис

Вик то ра Хо рањ ско га, 1872.ИЋ2: Иса Ћи рић. Го луб и че ла. Сте ван По по вић (ур.). Сли ке и при ли ке. Пе шта: Бр зо тис

Вик то ра Хо рањ ско га, 1872.ЈСд: І. Сун де чић. Низъ дра гоцѣног ъ би се ра или Ду хов не и мо рал не пѣсме за дѣцу.

За дар: Кньиго пе чатньа Бр. Бат та ра, 1856.ЛМ: Лу ка Ми ло ва нов. Мо јој дје ци на ма ја лес. Опит на ста вле ња к Срб ској слич но реч

но сти и сло го мјер ју или про со ди ји. Беч: Штам па ри ја Јер мен ско га ма на сти ра, 1833.

13 Ни је ни ка ква но вост да је и по е зи ја по је ди них са вре ме них пе сни ка ди дак тич на, а да су сред ства ди дак тич но сти вре ме ном са мо по ста ла суп тил ни ја. О „но вој књи жев ној пе да го ги ји“ са вре ме не пе сме за де цу в. опа чић 2011: 38–40.

975

ЉН: Любо мир П. Не на до вић. Косъ у ка ве зу, Лафъ и зецъ, Лафъ и мишъ, Ма га рацъ и жа бе, Пасъ и нѣго ва сен ка, Растъ и тр ске, Сла вуй и ку ка ви ца. Пе сме. Зе мун: Из дао и пе ча тао I. К. Со пр омъ, 1860.

МПШ: Ми ло рад По по вић Шап ча нин. Де ла ми ло сти ду хов не. Дар до бр ој де ци. Бео-град: У др жав ној штам па ри ји, 1867.

ПД: Пе тар Де спо то вић. Не вен или Пе сме за де цу. Сом бор: Штам па ри ја А. Ваг не ра и дру га ра, 1865.

СП: Сте ван По по вић. Мрав, Че ти ри го ди шња вре ме на, Шта је зве зда. Сте ван По по-вић (ур.). Ве нац пе са ма. Пе шта: Бр зо тис Вик то ра Хо рањ ско га, 1872.

СП2: Сте ван По по вић. Ко ва чу, Мо је се ло, Ра но ра ни! Сли ке и при ли ке за од ра слу срп чад. У Пе шти: В. Хор њан ски, 1872.


вУ ко ма но вић рас Те го рац, Вла ди мир. Је зик и стил по е зи је за де цу пред зма јев ског пе ри о да. Док тор ска ди сер та ци ја, 2016.

Ђор Ђе вић, Сми ља на. Јо ван Му шка ти ро вић: по гле ди јед ног про све ти те ља на при ро ду и функ ци ју по сло ви це. Та тја на Јо ви ће вић (ур.). Тра ди ци ја про све ће но сти и просве ћи ва ња у срп ској пе ри о ди ци. Бе о град: Ин сти тут за књи жев ност и умет ност, 2012, 105–124.

ја Ус, Ханс Ро берт. Књи жев на исто ри ја као иза зов на у ци о књи жев но сти. Ду шан ка Ма риц ки (прир.). Те о ри ја ре цеп ци је у на у ци о књи жев но сти. Бе о град: Ин сти тут за књи жев ност и умет ност – Но лит, 1978, 36–82.

јек нић, Дра го љуб. Срп ска књи жев ност за де цу: исто риј ски пре глед. 1. Бе о град: МАК, 1998.

јо ва но вић, Је ле на. Је зич ка струк ту ра и сти ли стич ка при ро да срп ских на род них по сло ви ца. Срп ски је зик VII/1–2 (2002): 271–301.

ко ва че вић, Ми лош. Син так са сло же не ре че ни це у срп ском је зи ку. Бе о град – Ср би ње: Ра шка шко ла – Срп ско про свјет но и кул тур но дру штво Про свје та.

љУ шТа но вић, Јо ван. Цр вен ка па гриц ка ву ка. Но ви Сад: Зма је ве деч је игре – Днев ник, 2004.

ми ла То вић, Вук. Ме то ди ка на ста ве срп ског је зи ка и књи жев но сти у мла ђим раз реди ма основ не шко ле. Бе о град: Учи тељ ски фа кул тет, 2013.

ни ко лић, Ми ли ја. Ме то ди ка на ста ве срп ског је зи ка и књи жев но сти. Бе о град: ЗЗУ, 2012.

но дел ман, Пе ри. Де ши фро ва ње сли ка: илу стра ци ја и сли ков ни це. Пи тер Хант (ур.). Ту ма че ње књи жев но сти за де цу. Бе о град: Учи тељ ски фа кул тет, 2013, 107–124.

НП 2004: Пра вил ник о на став ном пла ну и про гра му за пр ви и дру ги раз ред основ ног обра зо ва ња и вас пи та ња. Про свет ни гла сник 10 (2004): 2–10.

976

НП 2005: Пра вил ник о на став ном пла ну и про гра му за пр ви, дру ги, тре ћи и че твр ти раз ред основ ног обра зо ва ња и вас пи та ња и на став ном про гра му за тре ћи раз-ред основ ног обра зо ва ња и вас пи та ња. Про свет ни гла сник 1 (2005): 2–9.

НП 2006: Пра вил ник о на став ном пла ну и про гра му за че твр ти раз ред основ ног обра зо ва ња и вас пи та ња. Про свет ни гла сник 3 (2006): 4–13.

оБер сТајн, Ка рин Ле сник. Осно ви: шта је књи жев ност за де цу? Шта је де тињ ство. Пи тер Хант (ур.). Ту ма че ње књи жев но сти за де цу. Бе о град: Учи тељ ски фа-кул тет, 2013, 7–26.

опа чић, Зо ра на. Ан то ло ги ја срп ске по е зи је за де цу пред зма јев ског пе ри о да. ‹http://www. an to lo gi ja srp skek nji zev no sti.rs /AS K_SR _Azbuc nik De la.aspx› 25. 06. 2016.

опа чић, Зо ра на. На ив на свест и фик ци ја. Но ви Сад: Зма је ве деч је игре, 2011.опа чић, Зо ра на. По ве сти го спо же До бро на рав не (По у чи тел ни ма га зин за де цу Авра ма

Мра зо ви ћа – по ср ба ма га зи на Жан Ма ри Ле пренс де Бо мон. јо ви ће вић, Та тја на (прир.). Тра ди ци ја про све ће но сти и про све ћи ва ња у срп ској пе ри о ди ци. Бе о град: Ин сти тут за књи жев ност и умет ност, 2012, 313–332.

опа чић, Зо ра на. Прет по ста вље ни чи та лац (кул тур ни и иде о ло шки кон текст књи жев-но сти за де цу). Ино ва ци је у на ста ви XXVI II/4 (2015): 18–28.

пи ја но вић, Пе тар. На ив на при ча. Бе о град: Учи тељ ски фа кул тет, 2005.ра до вић, Ду шан. Ан то ло ги ја срп ске по е зи је за де цу. Бе о град: СКЗ, 1984.РМС: Реч ник срп ско га је зи ка. Но ви Сад: Ма ти ца срп ска, 2007.сар ленд, Чарлс. Не ви них не ма: иде о ло ги ја, по ли ти ка и књи жев ност за де цу. Хант,

Пи тер (ур.). Ту ма че ње књи жев но сти за де цу. Бе о град: Учи тељ ски фа кул тет, 2013, 61–86.

си мић, Ра до је. Оп шта сти ли сти ка. Бе о град – Ник шић: Ја сен, 2001.ћо сић, Бо ра. Деч ја по е зи ја срп ска. Но ви Сад – Бе о град: Ма ти ца срп ска – СКЗ, 1965.

*ari jeS, Fi lip. Ve ko vi de tinj stva. Be o grad: ZZUNS, 1989.hunt, Pe ter. An In tro duc tion to chil dren s Li te ra tu re. New York: Ox ford Uni ver sity Press,

1994.jo va No vić, Je le na. Stil ska struk tu ra ba sne (D. Ob ra do vić, „Ža ba i ju nac“). Ju li ja na Vu čo (prir.).

Sa vre me ne ten den ci je u na sta vi je zi ka i knji žev no sti. Be o grad: Fi lo loš ki fa kul tet, 2007, 353–361.

Kat Nić-Ba Kar šić, Ma ri na. Lin gvi stič ka sti li sti ka. Bu da pest: Open So ci ety In sti tu te, 1999.Kon, I. S. De te i kul tu ra. Be o grad: Za vod za udž be ni ke i na stav na sred stva, 1991.Mar Ko vić, Slo bo dan Ž. Za pi si o knji žev no sti za de cu. Be o grad: Na uč na knji ga, 1991.ni Ko la je va, Ma ria. Chil dren’s Li te ra tu re Co mes of Age: To ward a New Aest he tic. New York

– Lon don: Gar land Pu blis hing, Inc., 1996.thac Ker, De bo rah Co gan, Jean WeBB. In tro du cing Chil dren s Li te ra tu re – From Ro man

ti cism to Post mo der nism. Lon don – New York: Ro u tled ge, 2005.to Ma No vić, Smilj ka (prir.). So ci o lo gi ja de tinj stva. Be o grad: Za vod za udž be ni ke i na stav na

sred stva, 2004.

977

vU Ko vić, No vo. Uvod u knji žev nost za dje cu i omla di nu. Pod go ri ca: Uni reks, 1996.zor na do, Jo seph L. In ven ting the Child – Cul tu re, Ide o logy, and the Story of Child hood.

New York – Lon don: Gar land Pu blis hing, 2001.

Др Владимир М. Вукомановић Растегорац

HOW POETRY TRIES TO TEACH CHILDREN: ONE POSSIBLE INTRODUCTION INTO THE IDEOLOGY OF A TEXT

– stylistic and methodological aspects –

S u m m a r y

Children’s poetry of the pre-Zmaj period does not occupy an important place today in the histories of children’s literature, anthologies of children’s poetry and primary school curricula. This paper illustrates that a more explicit didacticity of the pre-Zmaj poetry could help its revitalization and therefore analyzes the linguistic and stylistic means which are used to send a message to the reader (among them stylistically neutral means but also some stylistic operations and certain stylistic principles). The aim of this analysis is the identification of mechanisms which contribute to the educational value of the text and open up the doors of the educational process. The result of the inclusion of such directed interpretation in the classroom should be early awareness of ideological aspects of the written text and the awakening of a more critical relationship towards it.

Уни вер зи тет у Бе о гра дуУчи тељ ски фа кул тетКра љи це На та ли је 43, 11000 Бе о град, Ср би јаvu ko ma no [email protected]

978

UDC 821.163.41.09”19”UDC 821.163.41.09 Milošević N.

Др Кри сти јан А. Олах

ФИ ЛО ЗОФ СКА АН ТРО ПО ЛО ГИ ЈА НИ КО ЛЕ МИ ЛО ШЕ ВИ ЋА*

Рад на сто ји да ука же на кључ на ми са о на те жи шта Ми ло ше-ви ће ве фи ло зоф ске ан тро по ло ги је. По што је са ма фи ло зоф ска ан тро-по ло ги ја сло је ви та и раз у ђе на, у ра ду је њен оп сег оме ђен два ма кључ ним про бле ми ма ко ји ма се Ни ко ла Ми ло ше вић ба вио, а то су пи та ње та ко зва не ʼљуд ске при ро де’ и пи та ње та ко зва не сло бо де во ље’. По што ко нач ни ег закт ни од го вор на та пи та ња ни је мо гућ, ни ти ће ве ро ват но икад би ти до сег нут, Ми ло ше ви ћој ем пи риј ској, ан ти ме та фи зич кој он то ло шкој пе р спек ти ви, у окви ру ко је је по ку-ша вао да из гра ди сво ју фи ло зоф ску ан тро по ло ги ју, су прот ста вље на је хри шћан ска (пра во слав на) он то ло шка пе р спек ти ва – не би ли се та квим са ме ра ва њем отво рио хо ри зонт про ду бље ни јег уви да у да ти про блем.

Кључ не ре чи: фи ло зоф ска ан тро по ло ги ја, људ ска при ро да, сло бо да во ље, он то ло шка пе р спек ти ва, ем пи ри ја, хри шћан ство, ме та фи зи ка.

1. Са мо сво јан при ступ Ни ко ле Ми ло ше ви ћа ду хов ним тво ре ви на ма огле дао се у њи хо вом са гле да ва њу као за го нет ки, док су од го нет ке тра же не у лич но сти ма ства ра ла ца. Код ње га је увек на пр вом ме сту би ла лич ност, а тек он да де ло. Ако се исти при ступ при ме ни и на те о риј ске и фи ло зоф ске тво ре ви не Ни ко ле Ми ло ше ви ћа, он да њи хо ва од го нет ка ва ља да се по тра жи у ње го вом ства ра лач ком и ду хов ном би ћу.

Ми ло ше ви ће во би ће, као и ње го ва ми сао, трај но су обе ле же ни су ко бом из ме ђу ме лан хо ли је и че жње за исти ном. Као што, пре ма Ми ло ше ви ће вим ре чи ма, „ду хов но клат но сва ке епо хе“ „осци ли ра“ „из ме ђу скеп се и ве ре“ (Mi lo še vić 1986: 136), та ко и ам пли ту да Ми ло ше ви ће ве ми сли осци ли ра

∗ Рад је на стао у окви ру про јек та Кул ту ро ло шке књи жев не те о ри је и срп ска књи жев на кри ти ка (178013) ко ји фи нан си ра Ми ни стар ство про све те, на у ке и тех но ло шког раз во ја Ре пу бли ке Ср би је.

из ме ђу ме лан хо ли је, ко ја узро ку је скеп су и „ан ти ме та фи зич ко усме ре ње“ те ми сли, и „но стал ги је за бес ко нач ним“ (ма рић 2009: 195), за ап со лут ним, но стал ги је за не чим че га не ма, али че му се, упр кос са зна њу да то га не ма, ипак те жи. Та не по ми ре ност из ме ђу ме лан хо ли је и скеп се, и оп сед ну то сти ме та фи зич ким пи та њи ма, на шла је свој од раз и у ду хов ном би ћу Ни ко ле Ми ло ше ви ћа: у рав ни ума, што се ви ди у ње го вим те о риј ским спи си ма, ње го во ста но ви ште би ло је ате и стич ко или ан ти ме та фи зич ко, али је у рав ни ср ца, што се ви ди у ње го вом про зном де лу, то ста но ви ште би ло аг но стич ко.

Због тог ни кад до кра ја ре ше ног аго на, Ни ко ла Ми ло ше вић је, с до брим раз ло гом, про зван „му че ни ком ми сли“ (Би го вић 1995: 214). Ње го ва га је ми-сао му чи ла и због ње је стра дао, у же љи да свим сво јим би ћем од го нет не та ко зва на „ про кле та’ и ʼвеч на пи та ња’“ (Би го вић 1995: 214). И, за и ста, кад се осмо три Ми ло ше ви ће во де ло у це ли ни, оно је сте по ку шај да се до ђе до од го во ра на ве ћи ну про кле тих’ и уз ви ше них пи та ња ко ја су, ве ро ват но још од осви та вре ме на, му чи ла људ ски род. То су: пи та ње чо ве ка, пи та ње Бо га и све та, пи та ње сми сла жи во та, пи та ње сми сла исто ри је, пи та ње исти не и са зна ња и, на по слет ку, књи жев но сти или умет но сти. То су пи та ња пред ко ји ма се за ста је: ка кав год од го вор да се дâ, услед не са вр ше но сти чо ве ко-вих са знај них мо ћи, увек оста је не ки не из ре че ни (апо фа тич ки) ви шак ко ји та пи та ња по ме ра у до мен тај не. Ми ло ше ви ће во све вре ме но де ло за ди ре у под руч је су штих тај ни људ ске ми сли и ег зи стен ци је.

Ме ђу тим, на ло зи са да шњег вре ме на не охра бру ју да се та пи та ња по ста-вља ју; они, у ства ри, под сти чу да се што ма ње ми сли, а ако већ има во ље да се ми сли, он да ми сао не тре ба да му чи, да оп те ре ћу је, већ да бу де при јат на, опу шта ју ћа, ла год на. Ово је вре ме не под но шљи ве ла ко ће ми сли, ње не нео збиљ-но сти, ко је сва та ко зва на про кле та’ пи та ња про зи ва ба нал ним и су ви шним: због то га Ми ло ше ви ће во ен ци кло пе диј ско али уса мље нич ко де ло не са мо под у ча ва, већ и, на је дан не на ме тљив на чин, под се ћа на чо ве ко во ин те лек-ту ал но до сто јан ство.

Јед но од тих тај но ви тих и ʼпро кле тих’ пи та ња, ко је је у Ми ло ше ви ће-вом де лу по ла зи шно и из ко га про ис хо де и сва дру га, је сте пи та ње чо ве ка. Да је оно по ла зи шно у Ми ло ше ви ће вом де лу, ка зу је већ сам на слов ње го ве пр ве књи ге – Ан тро по ло шки есе ји (1964). По што је на по чет ку чо век, мо же се од мах по ста ви ти пи та ње шта је на кра ју. Су де ћи пре ма на сло ву Ми ло ше-ви ће ве по след ње те о риј ске књи ге – Исти на и илу зи ја (2001) – мо же се ре ћи да је це ло куп на Ми ло ше ви ће ва те о риј ска ми сао сме ште на из ме ђу пи та ња чо ве ка и пи та ња исти не.

Фи ло зоф ска ан тро по ло ги ја Ни ко ле Ми ло ше ви ћа раз у ђе на је и сло је ви-та, за ди ре у мно ге обла сти људ ског ду ха, од књи жев но сти до фи ло зо фи је, од пси хо ло шких, со ци о ло шких, те о ло шких, до исто ри о зоф ских про бле ма. За то, кад је реч о фи ло зоф ској ан тро по ло ги ји, ва ља се огра ни чи ти на ње на два нај ва жни ја аспек та, а то су пи та ње та ко зва не људ ске при ро де и пи та ње та ко зва не сло бо де во ље или сло бо де из бо ра. Та два пи та ња, узе та за јед но, упу ћу ју на чо ве ко во до сто јан ство и ау тен тич ност.

980

Али, пре од го не та ња тих пи та ња, не из бе жно је да се осмо три је дан про-блем ко ји чи та лац или ме та кри ти чар мо же да има при су сре ту са Ми ло ше-ви ће вим де лом. Тај про блем се од но си на то да је Ми ло ше ви ће ва ми сао нај-че шће бес пре кор но ло гич на и ра ци о нал на, али сам за кљу чак уме да бу де про бле ма ти чан, по јед но ста вљен и при стра сан. Ка ко се, он да, од но си ти пре ма том про бле му?

Већ је, у ве зи с тим, при ме ће но да би се са Ми ло ше ви ћем мо гло об ра-чу на ти је ди но са ра ди кал но су прот ног ста но ви шта, али да по сто ји опа сност да са та квог ста но ви шта ни је мо гу ће са гле да ти „пра во зна че ње“ (je re Mić 1965) ње го вих ана ли за. Ипак, тај ри зик је нео п хо дан, јер се на тај на чин мо гу вред но сно оце ни ти ње го ви за кључ ци. Али, чак и ако се са та квог ра ди кал-но су прот ног ста но ви шта про бле ма ти зу ју Ми ло ше ви ће ви за кључ ци, то не зна чи да се не ги ра вред ност ми сли ко је су до тих за кљу ча ка до ве ле. Кључ ни про блем је упра во у он то ло шком ста но ви шту или он то ло шкој пер спек тиви, или у та квом ви ђе њу и раз у ме ва њу све та ко је пре ју ди ци ра од ре ђен тип за кљу ча ка. Дру гим ре чи ма, исти на са зна ња за ви си од по гле да на свет. За то, да би се про це ни ла исти на, ва ља да се пре и спи та и сам по глед на свет.

Ми ло ше ви ћев по глед на свет или ње го ва он то ло ги ја је, украт ко ре че но, ем пи ри ја. Он је ве ро вао са мо у оно што је про вер љи во ис ку ством и што се, у ма њој или ве ћој ме ри, мо же ра ци о нал но ар ти ку ли са ти, пре ве сти у го вор, у реч, и че му се мо же при да ти ма кар ре ла ти ван сми сао. То је ви ђе ње све та чи је су гра ни це оме ђе не ег закт ним зна њем: та мо где зна ње пре ста је, пре ста-је и свет. По што је он то ло ги ја све де на на епи сте мо ло ги ју, то зна чи да је за Ми ло ше ви ћа от па да ло све оно што је ми стич ко, ре ли гиј ско, над ра ци о нал но – јед ном ре чи, ме та фи зич ко. Са мо у ово стра ној, ис ку стве ној, ем пи риј ској ствар-но сти, сма трао је Ми ло ше вић, „ка ко из гле да, је ди но је смо [истакао К. О.]“ (ми ло ше вић 1996а: 230).

То ка ко из гле да од ра жа ва Ми ло ше ви ће ву отво ре ност и за ону вр сту ис ку ства ко ја се не мо же об ја сни ти, ко ја пре ва зи ла зи људ ске мо ћи по и ма ња – та ква су па ра пси хо ло шка ис ку ства, по пут пред ви ђа ња бу дућ но сти или пре ког ни ци је – али чи ја се еви дент ност не мо же оспо ри ти. Та ко зва ни ра ди-кал ни ем пи ри ча ри, ко ји ве ру ју са мо сво јим чу ли ма – по пут не вер ног То ме – а за пра во се ру ко во де стра хом пред не по зна тим, за Ми ло ше ви ћа уоп ште ни су ем пи ри ча ри, већ но си о ци при ми тив ног ду ха (в. Mi lo še vić 1965: 740). Ми ло ше ви ће во до след но ем пи риј ско ста но ви ште је би ло да ни пред чим не тре ба за тво ри ти очи, и ако чо век не што не зна или не уме да об ја сни, не зна-чи да ни кад не ће мо ћи.

Кад је реч о пи та њу чо ве ка, Ми ло ше ви ће ва по ла зи шна исти на гла си да „не ма ни ка кве ме та фи зи ке“, већ да је све „са мо пси хо ло ги ја“ (ми ло ше вић 2003а: 232). Он је чо ве ка са гле да вао у окви ру пси хо ло шког и исто риј ског ис ку ства, а то ис ку ство је уте ме ље но у ем пи риј ској, ан ти ме та фи зич кој он то-ло шкој пер спек ти ви. У окви ру те он то ло шке пер спек ти ве Ми ло ше вић је из гра дио сво ју фи ло зоф ску ан тр о по ло ги ју, ко ја по ку ша ва да од го во ри на пи та ње ко је чо век. Или, пре ци зни је, шта пси хо ло шко и исто риј ско ис ку ство

981

ка зу је о чо ве ку. Од го вор на та ко по ста вље но пи та ње сме шта чо ве ка у ра ван има нен ци је, или, ме та фо рич ки ре че но, у хо ри зон тал ну ра ван. Чо век је при-род но, би о ло шко и пси хо ло шко би ће, чо век, да кле, је сте. Ме ђу тим, шта ако је то пи та ње по гре шно по ста вље но, шта ако је чо век, ипак, „но си лац и не ких вред но сти тран сцен ден ци је“ (је ро Тић 2000: 339)?

Уко ли ко по сто ји во ља да се ег закт на ан тро по ло шка са зна ња до пу не и том ди мен зи јом, он да пи та ње мо ра да гла си дру га чи је: не ко је чо век, већ ка ко чо век по ста је, или шта чо ве ка чи ни чо ве ком. Уме сто хо ри зон тал ног, чи ње нич ног, та ко се отва ра про стор вер ти кал ном, вред но сном од го во ру, од го во ру ко ји се ис цр пљу је у пој му лич но сти, од но сно у на чи ну на ко ји чо век по ста је до сто јан ствен и ау тен ти чан, а то је мо гу ће са мо као лич ност.

Ако се та два пи та ња, по ста вље на из раз ли чи тих он то ло шких пер спек-ти ва, ме ђу соб но са ме ре, он да од го вор на пр во пи та ње – ко је чо век – ко је је за сту пао Ни ко ла Ми ло ше вић, пру жа ви ђе ње де он то ло ги зо ва ног чо ве ка, чо-ве ка из ван исти не би ћа, из ван лич но сти. То ви ђе ње су штин ски обе ле жа ва Ми ло ше ви ће ву фи ло зоф ску ан тро по ло ги ју.

Су пр от но та квој де он то ло ги зо ва ној ан тр о по ло ги ји, од го вор на пи та ње ка ко чо век по ста је мо же да пру жи хри шћан ска (пра во слав на) ан тр о по ло ги ја. Иа ко она не по сто ји као це ло вит си стем уче ња – не ки те о ло зи чак сма тра ју да је то отво ре на област ко ја ће се тек раз ви ја ти у бу дућ но сти – ослу шки ва-ње ње них исти на мо же би ти ва жно, и то из ви ше раз ло га, а мо жда пре све га за то што пра во слав но уче ње, пре ма не ким ми сли о ци ма, и то не са мо пра во-слав ним – ка кав је Ернст Креч мер – нај бо ље од ра жа ва „пси хич ке про це се људ ске ду ше“ (aH Me ta Gić 2014: 172), од но сно нај ду бље и нај да ље по ни ре у оно што чо век је сте или би тре ба ло да бу де.

Због то га Ми ло ше ви ће ву фи ло зоф ску ан тр о по ло ги ју, чи ји су до ме ти уо кви ре ни ег закт ном, ем пи риј ском, ан ти ме та фи зич ком он то ло шком пер-спек ти вом, ва ља са гле да ти исто вре ме но и из хри шћан ске он то ло шке пер спек-ти ве. При том, ре ви та ли за ци ја хри шћан ске пер спек ти ве не ма за циљ оспо-ра ва ње Ми ло ше ви ће вих те о риј ских по ла зи шта, ни ти афир ма ци ју са мо хри шћан ске ан тр о по ло ги је, већ да се пи та ње чо ве ка раз мо три на је дан још сло је ви ти ји на чин. Ни јед на од те две пер спек ти ве сво јим до ка зи ма’ не оспо-ра ва дру гу, та ко да ко на чан и је дин ствен, оп ште ва же ћи од го вор на пи та ње чо ве ка ни је мо гућ. Али, упр кос то ме што ко на чан од го вор ни је мо гућ, пре-о ста ју са мо рас пра ве и труд „да се они ко ји друк чи је ми сле раз у ве ре“ (ми-ло ше вић 1998: 185). Та ко се и те две он то ло шке пер спек ти ве мо гу схва ти ти као две стра не ко је уче ству ју у јед ној веч ној рас пра ви.

Док је Ми ло ше ви ће ва ем пи риј ска ан тр о по ло ги ја пер спек ти ви стич ка, јер по сма тра чо ве ка од о здо ле’, у пер спек ти ви ис ку ства и вре ме на, хри шћан-ска ан тр о по ло ги ја је ико нич ка, јер по сма тра чо ве ка са ста но ви шта веч но сти, као ико ну. Та хри шћан ска, ико нич ка пер спек ти ва – иа ко са ма та син таг ма са др жи ок си мо рон – лич но сна је и ло го сна.

Она, при том, не са гле да ва са мо чо ве ка као лич но сно и ло го сно би ће, већ и сâм свет или, бо ље ре ћи, тво ре ви ну. И тво ре ви на је, у тој пер спек ти ви,

982

лич но сна, по свом по ста њу, али је, као што је учио Ни ко лај Бер ђа јев, по ста ла „бо ле сна“ и „ис ква ре на“ (Бер Ђа јев 2006: 113) гре хом. Бер ђа јев је, за пра во, увео ме та фи зич ку исто рич ност у са гле да ва ње тво ре ви не и про це њи ва ње вред но-сти ис ку ства. То зна чи да пси хо ло шко и исто риј ско ис ку ство ко је на ста је уну тар „бо ле сне“ и „ис ква ре не“ тво ре ви не не мо ра да бу де ме та фи зич ки ʼисти ни то’ по се би. Ис ку ство ка зу је ка ква је ствар ност, али не ка зу је да је ствар ност бо ле сна и ме та фи зич ки ла жна, да не од ра жа ва „су шти ну би ћа“ (Бер Ђа јев 2006: 113). И ствар ност је по ста ла де он то ло ги зо ва на.

2. о љУд ској при ро ди. Ка ко, да кле, сто је ства ри са рас пра вом о та ко зва ној ’људ ској при ро ди’? Сâм Ни ко ла Ми ло ше вић је твр дио да га је фи ло зоф ска ан тро по ло ги ја ин те ре со ва ла пре вас ход но због „про бле ма тзв. људ ске при-ро де и ње ног ути ца ја на ду хов не тво ре ви не“ (Mi lo še vić 1990а: 256). Дру гим ре чи ма, да би се упу стио у ту ма че ње књи жев них и те о риј ских и фи ло зоф-ских тво ре ви на, мо рао је пр во да раз ре ши тај ну људ ске при ро де.

Ни ко ла Ми ло ше вић је сма трао да та ко зва на људ ска при ро да не по сто ји. До тог за кључ ка је до шао на осно ву ем пи риј ске, ис ку стве не еви ден ци је, у ко јој му се та ко зва на људ ска при ро да ни је ука за ла као је дин стве на, већ као ди фе рен ци ра на, а са мим тим не по сто је ћа, илу зор на. За то је по јам ’људ ске при ро де’ пред ста вио као те о риј ску „кон струк ци ју“ (Mi lo še vić 2001а: 137), као плод пред ра су де да су љу ди ме ђу соб но мно го слич ни ји не го што за и ста је су, или да су слич но сти „да ле ко зна чај ни је“ (ми ло ше вић 2000а: 159) од ме ђу соб них раз ли ка.

По што је Ми ло ше вић пре ба цио на гла сак са слич но сти на раз ли ке, он да се мо же по ста ви ти пи та ње ко је је то обе леж је ко је је за јед нич ко свим љу ди ма, а по че му се, исто вре ме но, сви љу ди раз ли ку ју? То су, пре ма Ми ло ше ви ћу, „мен тал не струк ту ре“ (Mi lo še vić 2001а: 137) или струк ту ре лич но сти. Те струк ту ре или, ка ко их је исто звао, ду шев ни скло по ви, пред ста вља ју „ин ди-ви ду ал не, лич не при ро де“ (Mi lo še vić 2001а: 138). Оне ни су исто што и оп шта људ ска при ро да. Тер ми ном ин ди ви ду ал на при ро да Ни ко ла Ми ло ше вић је хтео да озна чи „оно што се у на ма ни кад не ме ња“ (ми ло ше вић 2007а: 135). Дру гим ре чи ма, то што је у чо ве ку ста тич но, што се ни кад не ме ња, пред ста-вља од го вор на пи та ње ко је чо век.

Ако се љу ди раз ли ку ју по сво јим ин ди ви ду ал ним при ро да ма, шта то кон крет но зна чи? То зна чи да се раз ли ку ју по свом по на ша њу. Мен тал не струк ту ре или струк ту ре лич но сти од ре ђу ју по на ша ње, па је, на осно ву то га, Ми ло ше вић са чи нио услов ну ти по ло ги ју љу ди, по де лив ши их на „кон-струк тив не“ и „де струк тив не“, при че му је ис та као да по сто ји „ве ли ки број пре ла зних об ли ка“ (Mi lo še vić 2001а: 137) ко ји ма при па да ве ћи на људ ског ро да, они ко ји ни су ни до бри ни зли, „ни пре те ра но агре сив ни ни пре те ра-но ли ше ни агре си је“ (ми ло ше вић 1998: 277), већ ко ји спа да ју у не што што би се зва ло етич ки про сек.

По сто је, да кле, са мо „раз ли чи ти ти по ви при пад ни ка људ ског ро да“ (ми ло ше вић 2000а: 155), кон струк тив ни, де струк тив ни и они из ме ђу, ко ји

983

не де ле ни ка кву оп шту људ ску при ро ду. Ипак, Ни ко ла Ми ло ше вић је ука зао на људ ску по тре бу да се та ква при ро да из ми сли или кон стру и ше: та ко на ста-ју хи пер ге не ра ли за ци је ко је, по сво јој ло ги ци, је дан из дво јен „пси хо ло шки тип“ пред ста вља ју као „па ра диг му чи та вог људ ског ро да“ (ми ло ше вић 1997: 359), па се он да го во ри да су, на при мер, сви љу ди по сво јој при ро ди агре сив-ни, или да су сви кон фор ми сти, или да су сви ду шев но урав но те же ни и кон-струк тив ни. Хи пер ге не ра ли за ци је су мо гу ће и на осно ву мо рал них про це на та ко зва не људ ске при ро де, па се он да го во ри о то ме да су сви љу ди по при-ро ди до бри, или рђа ви, или ’не у трал ни’ у мо рал ном по гле ду. Ме ђу тим, пре-ма Ми ло ше ви ћу, ни јед на од тих де фи ни ци ја људ ске при ро де ни је „из др жа ла про бу исто риј ског и пси хо ло шког ис ку ства“ (ми ло ше вић 2007б: 65).

Је ди но што је ис ку ство по ка за ло је сте да чо век ни је пре те ра но ра зум но би ће: иа ко има ра зум, у прак си се, ка ко је ис та као Ни ко ла Ми ло ше вић, че шће ру ко во ди „не ким ира ци о нал ним по ри ви ма“, афек ти ма и стра сти ма (в. ми ло-ше вић 2007а: 107–108). Иа ко то ни је баш ла ска во ви ђе ње чо ве ка, у чи та вом свом де лу Ми ло ше вић је на и ла зио на не пре ста не по твр де да ис под сва ке чо ве ко ве ми сли и ис под сва ког чо ве ко вог де ла, укљу чу ју ћи и ду хов не тво ре-ви не, ле жи не ки афе кат, страст или ин те рес. Ми ло ше ви ћу је, за то, за ме ра но да је „гле дао на љу де су ви ше упро шће но, као де тек тив или ислед ник, ко ји у све му тра жи не ки мо тив или не ко об ја шње ње“ (Mi lo še vić 1976: 75). Он се од тих оп ту жби бра нио тврд њом да су љу ди ти ко ји су „су ви ше упро шће ни, кад су у пи та њу њи хо ви ин те ре си и стра сти“ (Mi lo še vić 1976: 75). Ме лан хо ли чан ка кав је био, он у чо ве ку ни је ви део ни ка кву тај ну, већ „са мо ма ње или ви ше сло же ни ре бус за ко ји увек по сто ји не ко ре ше ње“ (Mi lo še vić 1976: 75).

Ма ко ли ко се Ми ло ше ви ће во ви ђе ње чо ве ка као пре те жно ира ци о нал-ног би ћа чи ни ло упро шће ним, оно се, ипак, осла ња на би блиј ску и ан тич ку ми сао. Та ко је још апо стол Па вле, у По сла ни ци Ри мља ни ма, за па зио да га не што у ње му са мом на го ни да се по на ша ира ци о нал но: „Јер не знам шта чи ним, јер не чи ним оно што хо ћу, не го што мр зим то што чи ним. [...] Та да то не чи ним ви ше ја, не го грех ко ји жи ви у ме ни“ (рим. 7: 15, 17). У слич ном ду ху из ре че не су и Фе дри не ре чи из Еу ри пи до ве тра ге ди је: „Ми зна мо што је до бро, раз би ра мо то, ал’ не ма ри мо – јед ни ра ди ли је но сти, а дру ги јер вам дру гу не ку во ле сласт“ (Mi lo še vić 1990б: 349).

Ме ђу тим, ов де се на ме ће пи та ње: шта је узрок ис по ља ва ња тих афек-тив них, ира ци о нал них по ри ва? Ни ко ла Ми ло ше вић је им пли цит но – на тра гу Фрој да – на зна чио да се тај узрок на ла зи у јед ној кон стан ти ко ја од-ли ку је све при пад ни ке људ ског ро да, а то је его и зам. Из его и зма, сма трао је Ми ло ше вић, „по не кој пси хо ло шкој ло ги ци ну жно про ис ти чу и све дру ге цр те лич но сти“ (Mi lo še vić 2001а: 151). Его и зам, или, хри шћан ски ре че но, гор дост – иа ко то ни су си но ни ми1 – или, мо жда је бо ље ре ћи, сâм грех по се би, исто вре ме но об ли ку је чо ве ка и чи ни га ира ци о нал ним би ћем.

1 Пре ма хри шћан ском (пра во слав ном) уче њу, вр ли на су прот на гор до сти је сми ре ње, а его и зму – љу бав.

984

И упра во ту је при су тан је дан пре вид у ан тро по ло шкој ми сли Ни ко ле Ми ло ше ви ћа. Ако се љу ди раз ли ку ју по мен тал ним струк ту ра ма или струк-ту ра ма лич но сти, а его и зам, или гор дост, из ко га про ис ти чу све цр те лич но-сти, та ко ђе оне мо гу ћу је ме ђу соб но збли жа ва ње љу ди, њи хо ву „ау тен тич ну ко му ни ка ци ју“ (ми ло ше вић 2006а: 154) – због че га Ми ло ше вић ни је за кљу-чио да је его и зам или чак грех узрок ем пи риј ске не до ка зи во сти та ко зва не људ ске при ро де, а не мен тал не струк ту ре ко је су, сва ка на свој на чин, по сле-ди ца его и зма?

Мо гу ћа су два од го во ра: пр ви је тај да је Ни ко ла Ми ло ше вић, у скла ду са сво јом фи ло зо фи јом ди фе рен ци је, мо рао да људ ски род са гле да ди фе рен-ци ра но, у сво јој по себ но сти и спе ци фич но сти, па је за то на гла сак ста вио на оно по че му се љу ди раз ли ку ју. Дру ги од го вор је: ако би ус твр дио да се чо век по его и зму или гор до сти по зна је, а да исто вре ме но гор дост уки да та ко зва ну људ ску при ро ду, де он то ло ги зу је је, јер уки да „ау тен тич ну ко му-ни ка ци ју“, он да би Ни ко ла Ми ло ше вић мо рао да се упу сти у ме та фи зич ко об ја шње ње его и зма или гор до сти, од но сно да из ем пи риј ске он то ло шке пер спек ти ве пре ђе у хри шћан ску он то ло шку пер спек ти ву.

Ипак, Ми ло ше ви ћу ва ља ода ти при зна ње – из ре че но са хри шћан ске по зи ци је – да је био у пра ву кад је на слу тио да је чо ве ко во би о ло шко и пси-хо ло шко устрој ство он то ло шки не у те ме ље но и да, ако се чо век по сма тра у тој ди мен зи ји, ни на ка кву оп шту људ ску при ро ду не мо же се на и ћи. За то, су прот но ем пи риј ској, хри шћан ска ан тро по ло ги ја мо же по мо ћи да се пи-та ње та ко зва не људ ске при ро де са гле да на је дан раз у ђе ни ји на чин.

Пре ма хри шћан ској ан тро по ло ги ји, та ко зва на људ ска при ро да та ко ђе „не ма ап со лут ну су шти ну“ (лУ до ви кос 2010: 45) и та ко ђе је ра зно ли ка. По че му се он да раз ли ку је од Ми ло ше ви ће вог ви ђе ња? Раз ли ка је у то ме што је Ми ло ше ви ће во са гле да ва ње чо ве ка ста тич но, док хри шћан ска ан тро по-ло ги ја ипак при зна је по сто ја ње оп ште људ ске при ро де, али про мен љи ве и скло не раз во ју. Чо век у хри шћан ству ни је не ко ко про сто ’по сто ји’, ко је сте, већ не ко ко на ста је, ко не пре ста но до се же свој сми сао, а тај сми сао се у це ло сти оства ру је у ес ха то ну, на оном све ту. Дру гим ре чи ма, чо век у хри шћан-ству и је сте и ни је, што нам го во ри о уну тра шњој на пе то сти хри шћан ског схва та ња људ ске при ро де. Људ ска при ро да је сте као „да тост“, јер је створе на по Бож јем ли ку и по до би ју – па је та ко у би блиј ском Ада му при сут на „као је дин стве на“ и „це ло ви та“ (по пов 2006: 57, 59) – али је, Ада мо вим гре хо па дом, по ста ла уру ше на, ис ква ре на, те за то још увек ’ни је’. Чо век је он то ло шки бо го лик, али од ње го ве сло бод не во ље – од ње го вог ка ко – за ви си да ли ће се упо до би ти свом ес ха то ло шком ли ку, од но сно исти ни са мог се бе. По сто ја ње људ ске при ро де је, да кле, у хри шћан ству мо гу ће са мо као ак сио-ло шко, сми сле но по сто ја ње.

За раз ли ку од хри шћан ске (пра во слав не) ан тро по ло ги је, чи ји би дру ги на зив био „он то ло ги ја обо же ња“ (ev do Ki mov 2009: 98), јер при ро ду чо ве ка из јед на ча ва са по тен ци ја ли ма ко је чо век у се би но си, Ми ло ше ви ће ва ’ста тич-на’ ан тро по ло ги ја под ра зу ме ва спу шта ње тих та ко зва них ’веч них’ по тен ци-

985

ја ла у хо ри зон тал ну ра ван. Ни ко ла Ми ло ше вић, као ан тро по ло шки пе си ми-ста, ни је ве ро вао ни у ка кве ’веч не’ по тен ци ја ле. О то ме све до чи и ње го ва из ја ва да „нај бо љи на чин“ да се „оно веч но у чо ве ку“ уни шти је сте да се чо век из глад ни, од но сно да се ли ши „нај е ле мен тар ни јих ма те ри јал них до-ба ра“: та да, иа ко „не жи ви чо век са мо од хле ба, [...] вр ло ла ко [се] пре тва ра у звер“ (Mi lo še vić 1983: 422).

Гле да но, по но во, из хри шћан ске пер спек ти ве, Ми ло ше ви ће ва ’ста тич на’ ан тро по ло ги ја по чи ва на за ме ни те за: као што пра во слав на те о ло ги ја раз ли-ку је Бож ју су шти ну, ко ја је не са зна тљи ва, и Бож је енер ги је, на осно ву ко јих Бог об ја вљу је се бе све ту, та ко се, услов но, мо же го во ри ти и о чо ве ко вој су шти ни, ко ја оста је у до ме ну тај не, и чо ве ко вим енер ги ја ма, ко је пред ста-вља ју ва ри ја ци је ње го вог ис по ља ва ња, па би, у том сми слу, струк ту ре лич-но сти би ле те енер ги је. Ме ђу тим, Ми ло ше вић је у лич но сти, енер ги ји, хтео да ви ди су шти ну, то јест са му људ ску при ро ду. Као до след ни ем пи ри чар, он ни је мо гао да про блем та ко зва не људ ске при ро де или су шти не раз ре ши у ми стич ком ћу та њу, у кон тем пла ци ји над тај ном, већ се окре нуо оно ме што је еви дент но и под ло жно ис ку стве ној про ве ри.

Ни ко ла Ми ло ше вић је, да кле, по сто ја ње та ко зва не људ ске при ро де оспо рио уви дом да не по сто ји уни вер зал но људ ско ис ку ство, од но сно, да ни ко ме ни је да то да се ис по љи кроз ле пе зу свих мо гу ћих људ ских енер ги ја. То го во ри да се, при ли ком раз ре ше ња про бле ма та ко зва не људ ске при ро де, Ми ло ше вић ни је по ви но вао хри шћан ском, већ ан тич ком уче њу, уче њу ко је го во ри и „да кад дво ји ца чи не исто ни је исто“ (ми ло ше вић 1998: 278; Mi lo-še vić 2001а: 61). Не по сто је иден тич на ис ку ства, па, пре ма то ме, не по сто ји ни оп шта људ ска при ро да.

А кад је реч о са мим ис ку стви ма, он да се рас пра ва о људ ској при ро ди по ла ко по ме ра ка рас пра ви о људ ској сло бо ди или, пре ци зни је, о сло бо ди во ље или сло бо ди из бо ра, јер је Ни ко ла Ми ло ше вић са мо сло бо ду из бо ра сма трао „сло бо дом у пра вом сми слу те ре чи“ (ми ло ше вић 1997: 360).

3. о сло Бо ди во ље. Пи та ње људ ске сло бо де јед но је од мо жда нај у збу дљи-ви јих ’про кле тих’ пи та ња ко ји ма се Ни ко ла Ми ло ше вић ба вио. Да би од го-во рио на то пи та ње, да ли сло бо де има у чо ве ку, Ми ло ше вић је пр во на сто јао да од го во ри на пи та ње да ли сло бо да уоп ште по сто ји као та ква, из ван чо ве ка, од но сно да ли сло бо да на би ло ко ји на чин деј ству је у окви ру свет ског или ко смич ког по рет ка.

Ако се то пи та ње осмо три из хри шћан ске пер спек ти ве, од го вор је по-твр дан, јер у та ко зва ној објек тив ној ствар но сти или тво ре ви ни де лу је Бож ја про ми сао, као објек тив ни га рант сло бо де. За хва љу ју ћи њој, све што се де ша ва на све ту има не ки сми сао, ни шта ни је слу чај но. Ка кав је то сми сао – чо ве ку ни је да то да зна – до вољ но је са мо да ве ру је да сми сла има.

Ме ђу тим, гле да но из Ми ло ше ви ће ве пер спек ти ве, пи та ње је шта чо век за и ста ви ди а шта же ли да ви ди, или, дру гим ре чи ма, да ли он учи та ва у

986

оно што ви ди или до жи вља ва сво ју су бјек тив ност, сво ју ве ру или по тре бу за сми слом.

Та мо где хри шћан ство ви ди Бож ју про ми сао, Ни ко ла Ми ло ше вић је, као ем пи ри чар и ан ти ме та фи зи чар, ука зао на два дру га мо гу ћа од го во ра. Је дан је да свет ским по рет ком вла да де тер ми ни зам или ну жност, а дру ги је да свет ским по рет ком вла да ин де тер ми ни зам или слу чај ност. Ме ђу тим, са мо у јед ном од та два по рет ка је мо гу ће деј ство сло бо де: то је по ре дак у ко ме вла да слу чај ност. Али, су прот но оном ко ји осе њу је Бож ја про ми сао, у по рет ку у ко ме се све што се де ша ва, де ша ва слу чај но, као не што што мо же и не мо ра да се до го ди, не ма ни ка квог сми сла ни ти свр хе (в. Mi lo še vić 1978: 200). За то би та кав по ре дак био ап со лут но су про тан хри шћан ском ви ђе њу све та. Јер, са мо ме та фи зи ка га ран ту је про же тост сло бо де и сми сла. Та мо где не ма ме та фи зи ке, мо же да има сло бо де, али сло бо де ко ја не ма ни ка кав сми сао.

Про блем са ви зи јом по рет ка у ко ме вла да слу чај ност је у то ме што је та ви зи ја по сле ди ца су бјек тив ног до жи вља ја бе сми сла. У слу ча ју да се при-хва ти да сми сао по сто ји, та да се ви ше не го во ри о слу чај но сти.

За то, су прот но и Бож јој све ви де ћој про ми сли, и бе сми слу сле пе слу чај-но сти, Ни ко ла Ми ло ше вић је ве ро вао у ре ла тив ност сми сла, у то да је сва ки до га ђај „увек са мо ре ла тив но слеп или са мо ре ла тив но сми слен“ (ми ло ше-вић 1998: 304). Из сва ког до га ђа ја, сма трао је, мо же да про ис тек не или да „за и скри не што што би смо на зва ли сми сле ним“ (ми ло ше вић 1996б: 110), иа ко сам узрок тог сми сла не мо же да се от кри је.

Као књи жев ни при мер та кве про ја ве сми сла, Ми ло ше вић је ука зао на суд би не ју на ка из Се о ба Ми ло ша Цр њан ског: ма ко ли ко су суд би не тих ју на ка ме ђу соб но раз ли чи те, при ли ком сво ђе ња жи вот них би лан са сви ма им се ука зу је исто ве тан сми сао, из ра жен ре чи ма „да је све ко ли ко њи хо во по сто ја ње под не бом би ло уза луд но“ (ми ло ше вић 1996б: 110). Тај сми сао су ге ри ше да „слу чај ко ме ди јант“ ви ше на ли чи не ка квој „мрач ној си ли“ или злом бо гу „гно сти ча ра“ (ми ло ше вић 2005: 382), ко ји све план ски обе сми-шља ва, не го не ка квом не у трал ном по рет ку сле пе слу чај но сти.

По што је, да кле, сма трао да сва ком до га ђа ју мо же да се при пи ше ре ла-ти ван сми сао, Ни ко ла Ми ло ше вић је афир ми сао де тер ми ни зам или ну жност. За раз ли ку од слу чај но сти, ко ја мо же и не мо ра да се до го ди, де тер ми ни зам или ну жност је оно што мо ра да се до го ди, што не мо же „а да се не до го ди“ (ми ло ше вић 1998: 305), а то зна чи да мо же и да се пред ви ди. А ако мо же да се пред ви ди, као при ли ком па ра пси хо ло шког фе но ме на пре ког ни ци је, то он да до ка зу је да свет ским по рет ком вла да де тер ми ни зам, ну жност или суд-би на. По што је та ко, он да је бе сми сле но го во ри ти о сло бо ди или сло бо ди од лу чи ва ња или, ка ко је Бо ри слав Пе кић сма трао, зва ти сло бо дом „не што што је у ства ри са мо ’пре ру ше но ро бо ва ње суд би ни’“ (Mi lo še vić 2001б: 12). Шта то зна чи?

Као при мер мо же по слу жи ти пред ста ва ко ме те на не бу. Ако би се ре-кло да је она ту слу чај но, то зна чи да она не би ни мо ра ла да бу де ту, и да

987

ње на по ја ва не ма ни ка кав сми сао. Али, ако би се ре кло да је она ту за хва-љу ју ћи ну жно сти свог кре та ња, или за хва љу ју ћи ну жно сти чи та вог то ка не за ви сних ни зо ва до га ђа ња ко ји су до ве ли до то га да се она по ја ви на не бу, то он да зна чи да је она и мо ра ла да се ту по ја ви. А ка кав је сми сао те по ја ве, тај сми сао мо же да бу де са мо ре ла ти ван. Дру гим ре чи ма, ње на по ја ва је де тер ми ни са на или суд бин ски пред о дре ђе на.

Као што је де тер ми ни сан „уну тра шњи ток [...] не за ви сних ни зо ва до га-ђа ња“, де тер ми ни сан је и њи хов мо гу ћи „ме ђу соб ни су срет, од но сно њи хо-ва тач ка пре се ка“ (ми ло ше вић 1998: 301). То би, на при мер, био евен ту ал ни су дар ко ме те и пла не те Зе мље, или су срет две осо бе. Та кав су дар или су срет не би био слу ча јан ни ап со лут но бе сми слен, већ де тер ми ни сан пу та ња ма кре та ња два не бе ска те ла, од но сно те две осо бе.

Мо же се ука за ти на још је дан при мер. Про ла зник ко ји хо да ули цом, про ла зи по ред ку ће са чи јег кро ва рад ни ку слу чај но ис па да че кић из ру ке и па да на гла ву том про ла зни ку. Да ли је тај до га ђај ну жан или слу ча јан? Мо жда из гле да да је бе сми слен, али упра во кад по сто ји до жи вљај да је не-што бе сми сле но, он да се по пра ви лу сма тра да је то и слу чај но. Тај до га ђај је, пре ма Ми ло ше ви ћу, ну жан, и за ви си од чи та вог ни за усло ва ко ји су мо-ра ли да се ис пу не ка ко би до шло до њи хо ве „тач ке пре се ка“. А у ну жно сти тог „ме ђу соб ног су сре та“ „не за ви сних ни зо ва до га ђа ња“, ле жи и мо гу ћи, ре ла тив ни сми сао про ла зни ко вог уде са.

Да кле, пре ма Ми ло ше ви ћу, све што се де ша ва на све ту је пред о дре ђе но. Све је ну жно, све је де тер ми ни са но, слу чај но сти не ма – то је, от при ли ке, од го вор Ни ко ле Ми ло ше ви ћа на пи та ње сло бо де. Или, дру гим ре чи ма, ка ко је при по ве дач јед ног ње го вог ро ма на ре као: „Све што нам се у жи во ту зби ва са мо је низ та ча ка у ко ји ма се пре се ца ју две вр сте ну жно сти – јед на спо ља шња, дру га уну тра шња. И у то ме је сва му др ост овог све та“ (ми ло ше вић 2003а: 324).

Ми ло ше ви ћу би се мо гло при го во ри ти да де тер ми ни зам функ ци о ни ше у ма кро ко смо су, али да у ми кро ко смо су, где де лу ју са свим дру ги фи зич ки за ко ни, за ко ни квант не ме ха ни ке, вла да не пред ви дљи вост, ко ја са ма по се би по ри че мо гућ ност узроч но-по сле дич ног пред ви ђа ња. Ме ђу тим, тај при го вор има сла бу стра ну, јер по ла зи од то га да је де тер ми ни зам исти нит са мо под усло вом да је чо век за и ста „у ста њу“ (Sven Sen 2013: 47) све да пред ви ди. За то је Ми ло ше вић сма трао да, „иа ко да на шњи ем пи риј ски до ка зи у ма лој ме ри по др жа ва ју уни вер зал ни де тер ми ни зам“, ни је не за ми сли во да ће чо век „јед ног да на раз ви ти те о ри је са знат но ве ћим мо гућ но сти ма пред ви ђа ња“ (Sven Sen 2013: 47).

Про блем је, да кле, што ни „твр ди де тер ми ни зам“ – ко ји је за сту пао Ми-ло ше вић – ни ин де тер ми ни зам, не мо гу „де фи ни тив но“ ни да се до ка жу ни да се „по би ју“ (Sven Sen 2013: 76). У ве зи с тим, Лаш Свен сен је у Фи ло зо фи ји сло бо де про це нио –

[...] да јед но став но ни је из ве сно да ли де тер ми ни зам или ин де тер-ми ни зам да је исти нит опис све та. Ко ли ко зна мо, мо жда су из ве сни он то-

988

ло шки ни вои де тер ми ни стич ки [то би био макрокосмос], а дру ги ин де-тер ми ни стич ки [то би био микрокосмос]. Али он да је и отво ре но пи та ње да ли је чо век де тер ми ни сан (Sven Sen 2013: 76).

Мо гу ће је, сто га, сло жи ти се са Ми ло ше ви ћем да је ем пи риј ска ствар-ност у ве ли кој ме ри де тер ми ни стич ка, али и прет по ста ви ти да је у чо ве ку, ипак, мо гу ћа сло бо да.

Кључ но пи та ње ко је је Ми ло ше вић под ра зу ме вао у ве зи с тим про бле-мом гла си: да ли је сло бо да во ље при сут на као по тен ци ја у ап со лут но сва-ком чо ве ку? Ако се тај про блем са гле да у хри шћан ској тра ди ци ји, сло бо да је дар ко ји је Тво рац пру жио чо ве ку као кру ни свог ства ра ња, сво ме ли ку и по до би ју, те би, за то, сва ки чо век тре ба ло да бу де сло бо дан – пре ци зни је, сло бо дан од стра сти и ну жно сти и сло бо дан за ства ра лач ки под виг, у нај ши-рем сми слу ре чи. Али, по што би, пре ма том уче њу, чо век тре ба ло да бу де сло бо дан, то зна чи да је сло бо да дар ко ји се оства ру је у са деј ству са во љом: сло бо да је под виг, у сми слу да је тре ба за слу жи ти, из бо ри ти се за њу. Као и људ ска при ро да, та ко и сло бо да и је сте и ни је.

За Ми ло ше ви ћа је тај про блем био мно го јед но став ни ји. Ње гов од го вор на пи та ње сло бо де био је од ри чан. Он је сма трао да ве ро ва ње да су сви љу ди по сво јој при ро ди сло бод ни пред ста вља са бла зан ан тро по ла три је. Про блем са том са бла зни је у то ме што се за не ма ру је „би ло ка ква ква ли та тив на раз-ли ка“ из ме ђу љу ди: сви љу ди би, на вод но, тре ба ло „да у пот пу но ис тој ме ри“ има ју моћ сло бод ног из бо ра, то јест да „на пот пу но исти на чин бу ду спо-соб ни да би ра ју из ме ђу две јед на ке мо гућ но сти“ (ми ло ше вић 1998: 314). Да ли је, ме ђу тим, за и ста та ко? По сто ји ли ап со лут на сло бо да? Од но сно, да ли су љу ди сло бод на или не моћ на би ћа?

Да би се на та пи та ња од го во ри ло, пр во ва ља зна ти ко је тај ко би ра: да ли не ка ап стракт на осо ба, ли ше на „би ло ка квих кон крет них пси хо ло шких обе леж ја“, или „не ка од ре ђе на лич ност, са од ре ђе ним ду шев ним скло пом“ (Mi lo še vić 2001а: 139). Ми ло ше ви ћев ар гу мент про тив сло бо де из бо ра је гла-сио да „не би ра ни кад не ки чо век уоп ште. Би ра увек са свим од ре ђе но људ-ско би ће, друк чи је од свих оста лих људ ских би ћа“ (ми ло ше вић 2003б: 105) – а то зна чи да оно би ра у скла ду са со бом, са сво јом при ро дом.

Ни ко ла Ми ло ше вић је у свом по след њем ро ма ну, Сен ке ми ну лих љу ба ви, по де лио фи ло зо фе на две вр сте: оне ко ји ви де свет из цр кве не пор те и оне ко ји ви де свет са цр кве ног зво ни ка. Се бе је сме стио ме ђу пр ве, фи ло зо фе из цр кве не пор те или ем пи ри ча ре, за ко је је сма трао да при па да ју ду хов ној и фи ло зоф ској ари сто кра ти ји, јер чо ве ку при ла зе као спе ци фич ном, кон-крет ном би ћу, са кон крет ном пси хо ло ги јом.

Су прот но њи ма, фи ло зо фи са цр кве ног зво ни ка не ви де „ша ро ли ку, сло же ну ствар ност људ ских би ћа“, већ се та ствар ност у њи хо вом по гле ду ста па у „јед но бој ну сли ку у ко јој се гу бе све раз ли ке“ (ми ло ше вић 2007а: 48). Они при ла зе чо ве ку као „про сеч ној, ста ти стич кој ве ли чи ни или ап страк-ци ји“ (ми ло ше вић 1997: 363).

989

Упра во је, пре ма Ми ло ше ви ћу, афир ма ци ја ап со лут не сло бо де је дан од тих слу ча ја кад се „те о риј ски по глед“ са „тла на ко ме жи ве љу ди од кр ви и ме са“ усме ра ва „не где ви со ко ка зве зда ма“ (ми ло ше вић 2007а: 51), где се гу бе све раз ли ке. Је дан од та квих фи ло зо фа са цр кве ног зво ни ка, ко ји је твр дио „да је чо век [апсолутно] сло бо дан“ (ми ло ше вић 2007а: 49), био је Сар тр. Он је твр дио да чо век мо же сам се бе да би ра, и да, за то, „увек по сто ји мо гућ-ност да се бе про ме ни мо“ (ми ло ше вић 2007а: 49). Ста но ви ште оних ко ји чо ве ка и свет по сма тра ју не ди фе рен ци ра но, са цр кве ног зво ни ка, за у зи ма ју и не ки пра во слав ни те о ло зи, али и по је ди ни Све ти Оци, по пут Гри го ри ја Ни ског, ко ји је твр дио да чо век мо же да се сло бод но „са мо о дре ђу је по соп-стве ном на хо ђе њу“ (по пов 2006: 45).

Ме ђу тим, Ми ло ше вић је сма трао да чо век не мо же се бе да про ме ни, ни ти да се са мо о дре ђу је ка ко хо ће, и то за то што је у вла сти свог ка рак те ра. Он је, на тра гу чу ве ног Хе ра кли то вог афо ри зма да је ка рак тер суд би на чо-ве ка, ве ро вао у не про мен љи вост ка рак те ра. Та ко је, пре ма Ми ло ше ви ћу, на при мер, „не мо гу ће да ку ка ви ца пре ста не да бу де ку ка ви ца“ (ми ло ше вић 2007а: 50), да од јед ном по ста не ема на ци ја хра бро сти. Или, сход но то ме, мо гло би се до да ти да је не мо гу ће да уро ђе ни оп ти ми ста од јед ном по ста не пе си ми ста, или обрат но.

Ни ко ла Ми ло ше вић је, да кле, ве ро вао да сло бод ног из бо ра не ма, а да сва ки та кав ’из бор’ пред о дре ђу ју чо ве ко ве „ин ди ви ду ал не“, „по је ди нач не ну жно сти“ (ми ло ше вић 2007а: 50). Те ну жно сти су, за пра во, ње го ве мен тал-не струк ту ре. Из тих струк ту ра чо век не мо же да ис ко ра чи и оне, од но сно њи хо ва пси хо ло шка ло ги ка, пред о дре ђу је сва ки ње гов из бор. „По че му он да мо же мо сло бод но да би ра мо?“ (ми ло ше вић 2003б: 105).

Кад би мо гао сло бод но да би ра, то зна чи да би чо век мо гао „и да не иза-бе ре оно што је иза брао“ (ми ло ше вић 2000б: 7). Ме ђу тим, пре ма Ми ло ше-ви ћу, тек чин из бо ра по ка зу је „ко ја је од две на вод но јед на ко мо гу ће оп ци је за и ста би ла мо гу ћа“ (ми ло ше вић 1997: 361). Ми ло ше вић се, да кле, по слу жио па ра док сом: „са мо онај ко је мо гао и друк чи је да иза бе ре“ иза брао би „истин-ски сло бод но“, али по што ни је, то зна чи да ње гов из бор ни је ни био „истин-ски сло бо дан“ (ми ло ше вић 1998: 312), већ пред о дре ђен струк ту ром ње го ве лич но сти. Друк чи ји из бор мо гла би да на пра ви са мо „не ка осо ба са друк-чи јим ду шев ним скло пом“ (ми ло ше вић 1998: 313). За то, „да би не ко мо гао истин ски сло бод но да би ра [...] мо рао би да бу де ни ко – ап страк ци ја чо ве ка уме сто кон крет не, ре ал но по сто је ће осо бе“ (ми ло ше вић 1998: 313).

То зна чи да Лав Ше стов ни је био са свим у пра ву кад је твр дио да смо ми „та кви ка кви је смо, за то што хо ће мо да бу де мо та кви ка кви је смо“ (ми-ло ше вић 1998: 175). Ми ло ше ви ће ва ’исти на’ гла си ма ло дру га чи је: ми смо та кви ка кви је смо за то што, све и да хо ће мо, не мо же мо да бу де мо друк чи ји. Да ли је, ме ђу тим, Ми ло ше вић за и ста био у пра ву? Иа ко вр ло рет ки, зар не по сто је слу ча је ви та квих про ме на, пре у мље ња или пре о бра ће ња, кад су лич-но сти пре ста ле да ли че на се бе? Као је дан од та квих при ме ра би ло би чу ве-но пре о бра ће ње Са вла, про го ни те ља хри шћа на, у ка сни јег апо сто ла Па вла.

990

Зар та кав ем пи риј ски увид не го во ри у при лог то ме да чо век ипак мо же да се про ме ни или да иза бе ре се бе? Ми ло ше вић је и на тај при го вор имао уна пред спре мљен од го вор.

Он је на гла сио да, у слу ча ју да чо век, ста вљен два пу та пред исти из-бор, јед ном по сту пи на је дан на чин, а дру ги пут на дру ги на чин, не зна чи да та кво по сту па ње до ка зу је сло бо ду из бо ра, већ са мо да је реч о чо ве ку чи ји је жи вот ни стил „ела сти чан“ (ми ло ше вић 1997: 361). Сло бо да из бо ра, да кле, ни је исто што и ела стич ност жи вот ног сти ла; дру гим ре чи ма, „и не ки при-ла го дљи ви кон фор мист ни је у том сми слу ни шта ма ње сло бод ни ји“, већ „са мо при ла го дљи ви ји“ (ми ло ше вић 1997: 362) од не ких дру гих осо ба. При-том, Ми ло ше вић је „ела стич ност, од но сно при ла го дљи вост“ са гле да вао као „ка рак тер не осо би не“, а не као „об ли ке сло бо де во ље“ или „сло бо де из бо ра“ (ми ло ше вић 1997: 362). Да кле, ако се не ко про ме ни на бо ље, то не зна чи да се про ме нио за то што је та ко иза брао, су прот но сво јој при ро ди, свом ка рак-те ру, већ за хва љу ју ћи ела стич но сти свог жи вот ног сти ла. То зна чи да је, за пра во, на де лу про ме на си сте ма вред но сти, а не ка рак те ра. И Са вле ко ји је по стао Па вле, у том сми слу, ни је по стао ка рак тер но дру га чи ји не го што је био пре пу та за Да маск, већ је остао исти, али са, услов но ре че но, дру га-чи јим вред но сним пред зна ком.

Слич но је и са мо гу ћом опа ском „да има и ло по ва ко ји су се по ка ја ли“ (ми ло ше вић 1997: 364) – нај по зна ти ји слу чај та квог пре у мље ња је при мер оног раз бој ни ка ко ји се по ка јао на кр сту. Ни ко ла Ми ло ше вић је и на ту опа-ску имао спре ман од го вор: тач но је да не ки, а не сви, ло по ви мо гу да се по ка-ју, али и „да ло по ву ко ји се искре но по ка је или пре ста не да кра де, ло по влук ни је ка рак тер на, већ по све му су де ћи сте че на осо би на“, те да „ис пра ви ти сте че ну осо би ну сва ка ко не зна чи ис пра ви ти, од но сно про ме ни ти ка рак тер“ (ми ло ше вић 1997: 364). Ка рак тер, за раз ли ку од лич но сти, не мо же ни кад да се ме ња.

Ни ко ла Ми ло ше вић је ука зао и на још је дан на чин до ка зи ва ња сло бо-де во ље – а то је упо зо ра ва ње на евен ту ал не „по сле ди це ко је би на сту пи ле ако се при хва ти“ (ми ло ше вић 1998: 308) ста но ви ште да сло бо де во ље не ма. Пре ма та квој ло ги ци, сло бо да во ље мо ра да по сто ји, јер, у су прот ном, чо век ни за шта ни је од го во ран. Ме ђу тим, Ми ло ше вић је сма трао да „то што ни-смо од го вор ни ако не ма мо сло бо ду во ље“, и што без људ ске од го вор но сти „пат ња и зло не би има ли ни ка квог об ја шње ња, од но сно сми сла, не зна чи још увек да сло бо да до и ста по сто ји“ (ми ло ше вић 1998: 308–309).

Не што дру га чи је је са ар гу мен том да сло бо да во ље пру жа јем ство људ-ском до сто јан ству и ау тен тич но сти. Та ко је, пре ма Па у лу Ти ли ху, сло бо да услов до сто јан ства, јер чо век, ка ко је сма трао, „по ста је уи сти ну људ ско би ће са мо у тре нут ку до но ше ња од лу ке“ (may 1980: 165). Слич но то ме, и ау тен тич ност је мо гу ћа са мо у слу ча ју кад по сто ји од го вор ност: чо век је ау тен ти чан у ме ри у ко јој је од го во ран. У ве зи с тим, Вик тор Франкл је „ау тен тич но људ ско би ће“ од ре дио ис кљу чи во као „би ће ко је од лу чу је“, сма тра ју ћи да „та мо где пре ста је од го вор ност“ (FranKl 2001: 20) пре ста је и

991

ау тен тич ност. Ме ђу соб на са гла сност Ти ли хо ве и Фран кло ве ми сли упу ћу је на по јам сло бо де во ље од ко га – гле да но из хри шћан ске пер спек ти ве – за ви си чо ве ко во на зна че ње и углед у тво ре ви ни.

Али, ако се уме сто сло бо де во ље по ста ви би о ло шка и пси хо ло шка нужност, ко ја пред о дре ђу је ми шље ње и де ла ње, он да то зна чи да чо век ни је вла дар сво је ег зи стен ци је. За то, ако сло бо де не ма – има ли чо ве ка? Ми ло-ше ви ћев од го вор је, за чу до, по твр дан. Он је сло бо ду по сма трао у из ра зи то не га тив ном кон тек сту, као фе но мен ко ји до во ди до ра сло ја ва ња чо ве ка, до гу бље ња ње го вих ка рак тер них и, сход но то ме, иден ти тет ских обе леж ја. Пре ма Ми ло ше ви ћу, што ви ше сло бо де чо век има, то ви ше по ста је ап страк-тан. Упра во ну жност ин ди ви ду ал не људ ске ’при ро де’ га ран ту је чо ве ко ву ау тен тич ност. Чо век је, да кле, ау тен ти чан за то што је не про мен љив, а са мим тим, и пре по зна тљив, за то што је ње го во по сту па ње пред ви дљи во.

Дру гим ре чи ма, ну жност чо ве ко ве при ро де, у Ми ло ше ви ће вој ви зу ри, има вред но сно обе леж је: ну жност је та ле нат ко ји сва ка ин ди ви дуа по при ма као за лог свог по сто ја ња. Да би од бра нио ну жност, Ми ло ше вић је ука зао на то да она обе ле жа ва све рав ни људ ског по сто ја ња, па чак и ону у „не бе-ском све ту“; ево шта је, у ве зи с тим, на гла сио у свом ро ма ну Сен ке ми ну лих љу ба ви, чи ја се рад ња од ви ја у Стра збу ру:

Јер по че му ће нас рас по зна ва ти та мо го ре, ако не по то ме што ће сва ко од нас и да ље има ти исте оне осо би не ко је је и у овом зе маљ ском жи во ту имао. Ако се, да кле, јед ном не где на не бу и не ка ко на ђу ду ше нас ко ји смо се те да ле ке го ди не сре ли у том фран цу ском гра ду, по че му ће мо се пре по зна ти.

По фи зич ком из гле ду? По то ме си гур но не јер та мо го ре не ма те ла. Ка ко он да? Са мо по оном по че му смо и ов де до ле би ли та кви ка кви сад је смо

(ми ло ше вић 2007а: 136).

Дру гим ре чи ма, Ни ко ла Ми ло ше вић је мен тал ну струк ту ру или струк-ту ру лич но сти из јед на чио са чо ве ко вим ес ха то ло шким би ћем. Чо век је сте са мо уко ли ко ни је сло бо дан, уко ли ко не мо же да ме ња свој ка рак тер.

На осно ву оспо ра ва ња сло бо де во ље, Ми ло ше ви ће ва фи ло зоф ска ан тро-по ло ги ја осла ња се на ан тич ку фи ло зоф ску тра ди ци ју, у ко јој пре суд но ме сто за у зи ма фи гу ра Хе ра кли та. За раз ли ку од хри шћан ства ко је је у свет иде ја уве ло по јам сло бо де во ље, а са мим тим, и лич не од го вор но сти, ан тич-ки свет је сле дио иде ју ну жно сти, ка ко спо ља шње, та ко и уну тра шње. То се ви ди још код Хо ме ра, ка да у Или ја ди Зевс по ве ра ва „од лу ку о ис хо ду тро јан-ског ра та [...] те ра зи ја ма суд би не“ (Mi lo še vić 1990б: 339). То зна чи да су Ахил и Хек тор мо гли да ра де шта су хте ли – ис ход тро јан ског ра та ни је за ви сио од њих. За раз ли ку од та кве спо ља шње ну жно сти, ан тич ки фи ло зо фи, пре све га пи та го реј ци, али и тра ги ча ри Со фо кле и Еу ри пид, пр ви су ука за ли и на по сто ја ње чо ве ко ве уну тра шње, пси хо ло шке ну жно сти.

992

Осим ан тич ких фи ло зо фа и књи жев ни ка, ме ђу Ми ло ше ви ће вим пре те-ча ма је и Ба рух Спи но за, ко ји је ре као да, „кад би ка мен ко ји па да имао све сти, он би др жао да је ње го во па да ње ре зул тат ње го ве сло бод не во ље“ (EL 1973). Ту је и Бо ри слав Пе кић, ко ји је на гла сио: „Чо век мо ра да ко ра ча но га ма, шта му вре ди сло бо да да би ра ко јом ће но гом ко ји ко рак учи ни ти. То је ме та фо-ра уза луд но сти на ше сло бо де“ (Mi lo še vić 2001б: 12).

Ако је кључ на фи гу ра на по чет ку те тра ди ци је Хе ра клит, он да би на ње ном кра ју мо гао би ти – из ван сва ког хро но ло шког по рет ка, јер при па да све ту књи жев но сти – Ве ли ки Ин кви зи тор До сто јев ског. Ни ко ла Ми ло ше вић је, ту ма че ћи Ле ген ду о Ве ли ком Ин кви зи то ру из Бра ће Ка ра ма зо вих, при знао да је, у од но су на Ве ли ког Ин кви зи то ра, Хри сто ва ак си о ло ги ја над моћ ни ја; али, сма трао је, „у рав ни ре ал но сти Хри стос и ње го во уче ње не ма ју ни ка кву сна гу“: у тој рав ни је Ин кви зи тор „из над Хри ста, за то што је бо ље про це нио чо ве ко ве мо гућ но сти“ (Mi lo še vić 1972: 208). То ме у при лог, осим Хри сто вог крот ког ћу та ња, све до чи и за вр ше так Ле ген де, ка да Хри стос „од ла зи, пре пу-шта ју ћи по зор ни цу свет ских зби ва ња свом опо нен ту“ (ми ло ше вић 1998: 32). „Од ла зак Хри стов“, пре ма Ми ло ше ви ћу, „све до чи о то ме да у рав ни исто-риј ског ис ку ства три јум фу је Ве ли ки Ин кви зи тор и ње го ва ни ма ло ве дра пред ста ва о људ ској при ро ди. Пре пу шта ју ћи свет Ве ли ком Ин кви зи то ру, Хри стос ин ди рект но при зна је да љу ди ни су спо соб ни за под виг сло бо де“ (ми ло ше вић 1998: 32–33). Да је људ ска при ро да сла ба, по твр ђу је чак и Аљо-ши на из ја ва упу ће на Ди ми три ју, да „те шки те ре ти ни су за све љу де“ (ми-ло ше вић 1998: 34).

Осим ан тич кој тра ди ци ји, по ста ву да је чо век де тер ми ни са но али и не моћ но би ће, Ми ло ше ви ће ва ми сао при па да, услов но, и ав гу сти нов ској од но сно кал ви ни стич кој тра ди ци ји. Јер, упра во је Ав гу стин раз вио уче ње „о чо ве ко вој не мо ћи“ као по сле ди ци „пра ро ди тељ ског гре ха“, „и Бо жи јој ми ло сти од ко је све за ви си“, ка ко чо ве ко во мо рал но опре де ље ње, та ко и спас ду ше. То уче ње су до кра ја, „иа ко јед но стра но“ (је ро Тић 2004: 199–200), раз ви ли Кал вин и Цвин гли: они су, од стра нив ши Бож ју ми лост из свог уче-ња, сма тра ли да је чо век ап со лут но пред о дре ђе но би ће, да је пред о дре ђен ка ко мо рал ни смер ње го вог жи во та, та ко и оно стра но ме сто ко је ће за у зе ти на кон жи во та.

Гле да но, ме ђу тим, из стро го пра во слав ног угла, „не ги ра ње сло бо де“ и „чо ве ко вог са мо о пре де ље ња за до бро или зло“ пред ста вља скре та ње „у стра-ну кал ви ни стич ке је ре си“ (по пов 2006: 56). Хри шћан ски (пра во слав ни) од нос ну жно сти и сло бо де раз ре ша ва се чу ве ном из ја вом Јо ва на Да ма ски на да „Бог све пред ви ђа, али не пред о дре ђу је све“ (по пов 2006: 53). То зна чи да „Бог пред о дре ђу је, јер ви ди сло бод не од лу ке во ље“, али „не од ре ђу је све оно што уна пред ви ди“ (по пов 2006: 128).

Ипак, упр кос ми шље њу не ких фи ло зо фа и те о ло га са цр кве ног зво ни-ка, пре ма ко ји ма је људ ска сло бо да ап со лут на, хри шћан ско (пра во слав но) уче ње, по све му су де ћи, на то пи та ње не ма ко на чан, дог ма ти зо ван од го вор. Чи ни се да у хри шћан ском уче њу пре вла да ва схва та ње сло бо де у ре ла тив ном

993

сми слу, од но сно, да је сло бо да ап со лут на али са мо „у окви ри ма сво је ре ла-тив но сти“ (вла хос 2003: 318). То зна чи да је чо век „ре ла тив но де тер ми ни сан и ре ла тив но сло бо дан“ (KNe že vić 2008). Ре ла тив но је де тер ми ни сан сво јим ге нет ским на сле ђем, пси хо ло шким би ћем (ка рак те ром), по ро дич ним ути-ца јем у ра ном де тињ ству, со ци јал ним ми ље ом или сре ди ном. Али, ре ла тив-но је и сло бо дан, са мо што се не зна ка ко је сло бо дан, и што је та сло бо да под ло жна ту ма че њу, па се не рет ко ту ма чи – као што је чи нио Ни ко ла Ми-ло ше вић – да је она са мо ну жни из раз ин ди ви ду ал не људ ске при ро де.

Хри шћан ска (пра во слав на) ми сао по ру чу је да је сло бо да ипак мо гу ћа, али да ни је ла ка. На тра гу те ми сли Бер ђа јев је ре као да је „сло бо да те шка, а роп ство ла ко“ (ми ло ше вић 1998: 207). Ако је сло бо да те шка, то зна чи да ни је не мо гу ћа, али је, услед чо ве ко ве сла бо сти, ари сто крат ски фе но мен, а не де мо крат ски: као ре а ли за ци ја не обе ле жа ва све при пад ни ке људ ског ро да, а ве ћи ни људ ског ро да дра же је роп ство.

Сло бо да је, у хри шћан ству, мо гу ћа са мо као жр тва. Сва ко мо же би ти сло бо дан ако жр тву је се бе: за то се и сми сао жи во та – пре ма хри шћан ским ми сли о ци ма – не ис цр пљу је у до се за њу ла жног сми ре ња или спо ко ја, ка ко се то да нас че сто ми сли, па и на ме ће, већ у не пре ста ном „са мо пре ва зи ла же њу“ (FranKl 2001: 7). Да са мо пре ва зи ла же ње ва ља да бу де сми сао жи во та, рет ко ко да нас при зна је, јер се да нас афир ми ше са мо о ства ре ње, као нар ци со ид ни фе но мен вре ме на. Уо ста лом, зар чо ве ку ни је лак ше да бу де за до во љан со бом та кав ка кав је сте, не го да стал но ис ко ра чу је из се бе, да пре вла да ва не што у се би ка ко би по стао сло бо дан, иа ко ни је са свим си гу ран због че га би био сло бо дан?

Хри шћан ство, ипак, за у зи ма за да на шње вре ме пот пу но не са вре мен став да се „Бо жи ји суд о чо ве ку по ка зу је као [...] суд о чо ве ко вом схва та њу и ко ри шће њу“ (или за не ма ри ва њу, „за бо ра ву“) „сво је Бо гом да не сло бо де“ (ви до вић 2008: 303).

Основ ни узрок чо ве ко ве не сло бо де или не мо гућ но сти да бу де сло бо дан хри шћан ство про на ла зи у гре ху. Грех је тај ко ји де тер ми ни ше људ ске по-ступ ке: то зна чи, као што је и апо стол Па вле при ме тио, да чо век не де ла сво јом во љом, већ за кон гре ха у ње му, за кон ко ји је ис ква рио сло бо ду.

Јер, сло бо да је, ка ко учи хри шћан ство, ста ри ја и пр во род ни ја од ну жно-сти: и кад је реч о тво ре ви ни, и кад је реч о чо ве ку. Ну жност је тек на кнад-на по сле ди ца гре ха, од но сно ’ис кри вље ња’, зло у по тре бе сло бо де. За то је нео п ход но са мо пре ва зи ла же ње, а не са мо о ства ре ње: са мо пре ва зи ла же њем се сло бо да по но во осва ја. Та квим јед ним под ви гом, у ко ме чо век при но си ста рог се бе као жр тву, ус по ста вља се „уса гла ше ност са вла сти том при ро дом“ (лар ше 2006: 165), оном ко ја је он то ло шки исти ни та. Али, ка ко је то мо гу ће, ка ко је мо гу ће по но во сте ћи сло бо ду и исти ну са мог се бе? Сво јим мо ћи ма, по ру чу ју хри шћан ски ми сли о ци, ни је мо гу ће. За то су сло бо да и уса гла ше-ност са со бом мо гу ћи са мо у ме та фи зич кој за јед ни ци са Исти ном.

И упра во ту је кључ но ме сто ра зи ла же ња хри шћан ске и Ми ло ше ви ће ве ан тро по ло ги је. Та мо где јед на ви ди не до ста так, дру га ви ди ви шак. О че му

994

је реч? Реч је, украт ко, о усло ву без ко га не ма ни чо ве ка, ни иден ти те та, ни жр тве, ни мо гућ но сти са мо пре ва зи ла же ња, ни сло бо де, ни за јед ни це са исти-ном: реч је о љу ба ви.

Упра во је љу бав, пре ма ми шље њу јед ног са вре ме ног те о ло га, „је ди на упо тре ба сло бо де на он то ло шки на чин“ (зи зјУ лас 1999: 31). То зна чи да је сло бо да мо гу ћа са мо „као пут љу ба ви“, а не као „из бор из ме ђу да тих мо гућ-но сти“ (ла У ше вић 2002: 175). Са мо се љу ба вљу мо же на зре ти сми сао жр тве, са мо љу бав да је сна гу за са мо пре ва зи ла же ње и сту па ње у за јед ни цу са Дру-гим, од но сно са Исти ном. Јер, па ра док сал но, тек спо зна њем Дру гог, чо век спо зна је се бе. Да кле, сло бо да је у хри шћан ству мо гу ћа тек ис ко ра ком из се бе, из вла сти те нар ци со ид но сти, ис ко ра ком ко ји ни кад ни је лак, у љу бав ну исти ни то сну за јед ни цу. Тај под виг је, при том, мо гућ љу ба вљу са ме Исти не, ко ја по зи ва чо ве ка у за јед ни цу са со бом.

Ни ко ла Ми ло ше вић је, ме ђу тим, у сво јим те о риј ским и фи ло зоф ским спи си ма оспо ра вао зна чај иде је љу ба ви, пре све га из са знај них раз ло га, јер ута па њем у љу ба ви чо век гу би „кри тич ку дис тан цу“ (Mi lo še vić 1990в: 478) и не до сти же не ка кво ду бље спо зна ње – ка ко се баш твр ди у хри шћан ству.

Осим љу ба ви са гле да не у гно се о ло шком кон тек сту, Ми ло ше вић је из сво је фи ло зоф ске ан тро по ло ги је од ба цио и иде ју де ло твор не љу ба ви. Та ко је Ми ло Лом пар, ту ма че ћи Ми ло ше ви ће во де ло, при ме тио да је, уме сто Бо га, тран сцен ден ци је и љу ба ви, Ни ко ла Ми ло ше вић „пре ћут но прет по ста вио да уме сто тих са др жа ја, на њи хо вом ме сту, по сто ји – чи сто ни шта ви ло“ (лом пар 2009: 212).

Ако је, да кле, та мо где би тре ба ло да бу де љу бав „чи сто ни шта ви ло“, он да се по ста вља пи та ње да ли је, ипак, љу бав она не по зна та вред ност ко ја, мо жда, на ру ша ва склад ну, ло гич ну и на ем пи риј ским и ан ти ме та фи зич ким те ме љи ма из гра ђе ну Ми ло ше ви ће ву фи ло зоф ску ан тро по ло ги ју. Та ан тро-по ло ги ја је по свом ка рак те ру пе си ми стич ка. Али, ако се осмо три по ре кло тог пе си ми зма, он да се до ла зи до Ми ло ше ви ће ве ме лан хо ли је. Ни је нео бич-но да је ме лан хо лик мо рао те о риј ски да оспо ри по сто ја ње сло бо де и вред-ност љу ба ви, али и са му исти ну као та кву. За ни мљи во је, за то, ка ко је сâм Ни ко ла Ми ло ше вић са гле да вао ме лан хо ли ју: он ју је од ре дио као „те о риј ски из раз са мо жи во сти“, јер ме лан хо лик „про јек ту је у свет иде ја оно што од-го ва ра ње го вој скло но сти да све ви ди у мрач ним и цр ним бо ја ма, па је, у том сми слу, фи ло зо фи ја ко ју он про по ве да и је дан на ро чит об лик его и зма“ (Mi lo še vić 1964: 154). Да ли је Ми ло ше ви ће ва фи ло зоф ска ан тро по ло ги ја – фи ло зо фи ја его и зма?

Из Ми ло ше ви ће вих ре чи мо гу се из ве сти два за кључ ка. Пр ви за кљу чак би гла сио да је Ми ло ше ви ће ва ме лан хо ли ја уна пред од ре ди ла смер у ко ме су се ан тро по ло шка пи та ња раз ре ши ла у пе си ми стич ком ду ху, те да је за то ме лан хо ли ја пред ста вља ла смет њу да се до ђе до ис прав них ан тро по ло шких уви да. Дру ги за кљу чак би, ме ђу тим, гла сио да, иа ко је ме лан хо ли ја од ре-ди ла смер у ко ме су се об ли ко ва ли Ми ло ше ви ће ви ко нач ни ан тро по ло шки уви ди, то не зна чи да се ти уви ди ни су по кло пи ли са објек тив ним ста њем

995

ства ри, то јест са са мом исти ном. Дру гим ре чи ма, да ли је Ми ло ше ви ће ва ан тро по ло ги ја у са гла сно сти са исти ном, или ни је? Од но сно, још пре ци зни је, ко ја се исти на при хва та – ем пи риј ска или ме та фи зич ка? За то, ком од го во ру или за кључ ку ће се не ко при во ле ти, за ви си од ње га са мог.

То, за пра во, за ви си од струк ту ре лич но сти. Од то га све за ви си, па и по-глед на жи вот: ако је не ко уро ђе ни оп ти ми ста, жи вот ће до жи вља ва ти или ту ма чи ти као сре ћан и ве дар, а ако је уро ђе ни пе си ми ста, жи вот ће би ти не-сре ћан и тра ги чан. А кад је о са мом Ми ло ше ви ћу реч, он је на по ме нуо да „онај ко ме је ка рак тер ње го ва суд би на не мо же ра чу на ти на то да ће му жи вот би ти ла го дан и лак“ (ми ло ше вић 2006б: 70), и, до дао је, да „у та кав не ки људ-ски сој спа да“ (ми ло ше вић 2006б: 14) и он сâм.

На по слет ку, ако је љу бав реч ко ја од су ству је из Ми ло ше ви ће вог де ла, ко ја би, он да, би ла ко нач на реч Ми ло ше ви ће ве фи ло зоф ске ан тро по ло ги је? Мо гла би то би ти ме лан хо ли ја, али по што ме лан хо ли ја све што по сто ји хо ће да пре ве де у ни шта ви ло, би ло би ис прав ни је ре ћи да те ре чи не ма: уо ста лом, и сâм Ми ло ше вић је им пли цит но при знао да ни на пи та ње та ко-зва не људ ске при ро де, ни на пи та ње та ко зва не сло бо де во ље, ни на би ло ко је дру го про кле то пи та ње, ни ка квог ко нач ног од го во ра не ма, ни ти ће га икад би ти: „Ig no ra mus et ig no ra bi mus. Не зна мо и не ће мо ни зна ти“ (ми ло ше вић 1998: 341). Те ре чи, са гле да не у кон тек сту Ми ло ше ви ће вог це ло куп ног де ла, пред ста вља ју не што по пут за ве се ко ја се спу шта на кра ју пред ста ве: на кон њих, пре о ста је са мо ти ши на. Да ли се у тој ти ши ни мо же на зре ти Исти на?

Су прот но Ми ло ше ви ћу, про бле сак те Исти не на слу тио је, без ма ло век ра ни је, Па вле Фло рен ски. Он је, исто као и Ми ло ше вић, при знао да „не зна-мо, и не мо же мо зна ти“ ка ко се „до мо ћи Сту ба Исти не“, али је, за то, до дао: „Зна мо са мо да кроз зја пе ће пу ко ти не људ ског ра зу ма по ста је ви дљи ва пла-вет Веч но сти“ (Фло рен ски 2008: 349).

Ни ко ла Ми ло ше вић је био све стан пу ко ти на људ ског ра зу ма, али ни је се усу ђи вао да свој по глед усме ри кроз те пу ко ти не. За гле дан у зе мљу, до зво-ља вао је се би са мо да се пре пу сти но стал ги ји за оним што би та мо мо гло да се на ла зи.

За то, вред ност Ми ло ше ви ће вих ан тро по ло шких уви да ва жи у ’ово-стра ној’, ем пи риј ској он то ло шкој рав ни: да ли су они тач ни у ап со лут ном сми слу, не ће се, ве ро ват но, ни кад са си гур но шћу зна ти. Као и Ми ло ше ви ћу, оста је са мо ве чи та за пи та ност ко ја осци ли ра из ме ђу ве ре и че жње за исти-ном, и скеп се и ме лан хо лич ног са зна ња да на то, као и на сва дру га ’про кле-та’ пи та ња ко ји ма се Ни ко ла Ми ло ше вић ба вио, ов де, на ово ме све ту, из ве сног од го во ра не ма. Али, ако се при хва ти ми сао Фло рен ског „да кроз зја пе ће пу ко ти не људ ског ра зу ма по ста је ви дљи ва пла вет Веч но сти“, он да, ипак, оста је на да – за не ког уза луд на, за не ког не – да су до тих од го во ра до пр ле, или их ма кар, у ти хом оза ре њу, на слу ти ле, сло ве сне се ни Ни ко ле Ми ло ше-ви ћа у пла ве ти оног све та.

996


Бер Ђа јев, Ни ко лај. Фи ло со фи ја сло бо де. Пре вео с ру ског Не бој ша Ко ва че вић. Бе о град: Ло гос, 2006.

Би го вић, Ра до ван. Му че ник ми сли. Те о ло шки по гле ди 1–4 (1995): 214–221.ви до вић, Жар ко. ...и ве ра је умет ност!. Ма теј Ар се ни је вић (прир.). Бе о град: За вод

за уна пре ђи ва ње обра зо ва ња и вас пи та ња, 2008.вла хос, ми тро по лит Је ро теј. Лич ност у пра во слав ном пре да њу. Ма теј Ар се ни је вић

(прев.). У: Го спо де, ко је чо век?: пра во слав на ан тро по ло ги ја и тај на лич но сти. Јо ван Ср буљ (прир.). Бе о град: Пра во слав на ми си о нар ска шко ла при хра му све-тог Алек сан дра Нев ског, 2003.

зи зјУ лас, Јо ван. Од ма ске до лич но сти. Ми тро по лит Ам фи ло хи је (Ра до вић) (прев.). Подго ри ца: Ок то их, 1999.

је ро Тић, Вла де та. Да ли је ка рак тер суд би на чо ве ка (и на ро да). Књи жев ност 3–4 (2000): 334–345.

је ро Тић, Вла де та. По вра так оци ма. Бе о град – Ба ња Лу ка – Зе мун: Арс Ли бри – Бе сје да – Не вен, 2004.

лар ше, Жан Клод. Па то ло ги ја сло бо де. Ју ли ја Ви до вић (прев.). Ло гос (2006): 163–170.ла У ше вић, Са во. Ми шље ње свје до че ње. Срем ски Кар лов ци – Но ви Сад: Из да вач ка

књи жар ни ца Зо ра на Сто ја но ви ћа, 2002.лом пар, Ми ло. Не где на гра ни ци фи ло зо фи је и ли те ра ту ре: о књи жев ној хер ме неу

тици Ни ко ле Ми ло ше ви ћа. Бе о град: Слу жбе ни гла сник, 2009.лУ до ви кос, Ни ко ла. Пси хо а на ли за и пра во слав на те о ло ги ја: о же љи, све о бу хват но

сти и ес ха то ло ги ји. Ма ја Ра шо вић (прев.). Бе о град: Пра во слав ни бо го слов ски фа кул тет – Ин сти тут за те о ло шка ис тра жи ва ња, 2010.

ма рић, Или ја. Фи ло соф ска дел та: огле ди о са вре ме ним срп ским фи ло со фи ма. Бео-град: Пла то bo oks, 2009.

ми ло ше вић, Ни ко ла. Књи жев ност и ме та фи зи ка: зи да ни ца на пе ску II. При ре дио и по го вор на пи сао Ми ло Лом пар. Бе о град: Фи лип Ви шњић, 1996а.

ми ло ше вић, Ни ко ла. Пси хо ло шка и ме та фи зич ка ра ван у про зи Ми ло ша Цр њан ског. Ми лош Цр њан ски: те о риј скоесте тич ки при ступ књи жев ном де лу: збо р ник ра до ва. Ми ло слав Шу тић (ур.). Бе о град: Ин сти тут за књи жев ност и умет ност, 1996б, 107–113.

ми ло ше вић, Ни ко ла. Фи ло зо фи ја и пси хо ло ги ја: оглед из ди фе рен ци јал не фи ло зо фи је. Но ви Сад: Све то ви, 1997.

ми ло ше вић, Ни ко ла. Цар ство бож је на зе мљи: фи ло зо фи ја ди фе рен ци је. Бе о град: Фи лип Ви шњић, 1998.

ми ло ше вић, Ни ко ла. Има ли исто ри ја сми сла ?. Гор њи Ми ла но вац: Лио, 2000а.ми ло ше вић, Ни ко ла. Иза зов ме лан хо ли је. Раз го вор во ди ла Би ља на Ђо ро вић. Лу ча 2

(2000б): 3–8.ми ло ше вић, Ни ко ла. Ку ти ја од ора хо вог др ве та. У: Умет нич ка про за. Иза бра на

де ла (5). Ми ло Лом пар (прир.). Бе о град: Слу жбе ни лист СЦГ, 2003а.

997

998

ми ло ше вић, Ни ко ла. Нит ми хољ ског ле та. У: Умет нич ка про за. Иза бра на де ла (5). Ми ло Лом пар (прир.). Бе о град: Слу жбе ни лист СЦГ, 2003б.

ми ло ше вић, Ни ко ла. Иде ја суд би не у Дру гој књи зи Се о ба. У: Цр њан ски, Ми лош. Дру га књи га Се о ба. Бе о град: За вод за уџ бе ни ке – НИН, 2005, 381–387.

ми ло ше вић, Ни ко ла. Та ла си про ла зе мо ре оста је. У: Жи ва но вић, Ми лан. Ди сци пли на ума: 40 раз го во ра. Вр шац: Књи жев на оп шти на Вр шац, 2006а, 151–158.

ми ло ше вић, Ни ко ла. По ли тич ки спо ме нар: од Бро за до ДОСа. Бе о град: Ин фор ма-ти ка, 2006б.

ми ло ше вић, Ни ко ла. Сен ке ми ну лих љу ба ви, Бе о град: Но лит, 2007а.ми ло ше вић, Ни ко ла. За пи си о ла жним де мо кра ма: ода бра ни огле ди Ни ко ле Ми ло

ше ви ћа. Бе о град: Срп ска ли бе рал на стран ка, 2007б.по пов, про то је реј Ва си ли је. Пра во сла вље и сло бо да: о во љи Бо жи јој и о сло бо ди људ

ској, о хри шћан ском по и ма њу сло бо де, о сло бо ди и од го вор но сти у цр кве ном живо ту. Ма теј Ар се ни је вић (прир.). Људ ми ла Јок си мо вић и др. (прев.). Це ти ње: Све ти го ра, 2006.

Фло рен ски, Па вле. Стуб и твр ђа ва Исти не: оглед о пра во слав ној те о ди це ји у два наест пи са ма. Књ. 1. Људ ми ла Јок си мо вић и Не бој ша Ко ва че вић (прев.). Бе о град: Ло гос – Ант, 2008.

*aHMеtaGić, Ja smi na. Pri po ve dač i pri ča. Le po sa vić: In sti tut za srp sku kul tu ru, 2014.el: En ci klo pe dij ski lek si kon: mo za ik zna nja. T. 10, Fi lo zo fi ja. Dan ko Gr lić (ur.). Be o grad:

In ter pres, 1973.ev do Ki mov, Pa vel. Pra vo sla vlje. Pa vle Rak (prev.). Be o grad: Slu žbe ni gla snik, 2009.FranKl, Vik tor. Bog pod sve sti: psi ho te ra pi ja i re li gi ja. D. Pe tro vić (prev.). Be o grad: Žar ko

Al bulj, 2001.je re Mić, Lju bi ša. Tra ga nje za isti nom. Stu dent 1–2 (1965).KNe že vić, Ni ko la. Pi ta nje slo bo de ljud skog bi ća: iz per spek ti ve te o loš ke an tro po lo gi je,

2008. <http://blog.b92.rs/text/2350/Pi ta nje-slo bo de-ljud skog-bi ca/> 6. 5. 2016.may, Rol lo. Psi ho lo gi ja i ljud ska dvoj ba. Pri je vod Ani ta Su jol džić. Za greb: Na pri jed, 1980.Mi lo še vić, Ni ko la. An tro po loš ki ese ji: Be o grad: No lit, 1964.Mi lo še vić, Ni ko la. O pri mi tiv nom du hu. Gle diš ta 5 (1965): 739–746.Mi lo še vić, Ni ko la. Ide o lo gi ja, psi ho lo gi ja i stva ra laš tvo. Be o grad: No vin sko iz da vač ko

pred u ze će Du ga, 1972.Mi lo še vić, Ni ko la. De us ab scon di tus. У: Đur đu lov, Bran ko. Se ta. Be o grad: B. Đur đu lov

– S. Ma šić, 1976, 68–76.Mi lo še vić, Ni ko la. Zi da ni ca na pe sku: knji žev nost i me ta fi zi ka. Be o grad: Slo vo ljub ve, 1978.Mi lo še vić, Ni ko la i Am fi lo hi je ra do vić. Di ja log o Do sto jev skom. Sa vre me nik 11 (1983):

403–424.Mi lo še vić, Ni ko la. Pro za La sla Ve ge la. У: Ve gel, La slo. Od ri ca nje i op sta ja nje: ese ji, No vi

Sad: Knji žev na za jed ni ca No vog Sa da, 1986, 135–140.Mi lo še vić, Ni ko la. Po le mi ke. Be o grad: Be le tra, 1990а.

Mi lo še vić, Ni ko la. An ti no mi je mark si stič kih ide o lo gi ja: bolj še vi zam, sta lji ni zam, mark si zam. Be o grad: BIGZ, 1990б.

Mi lo še vić, Ni ko la. Psi ho lo gi ja zna nja. Be o grad: Be le tra, 1990в.Mi lo še vić, Ni ko la. Isti na i ilu zi ja, No vi Sad: Stylos, 2001а.Mi lo še vić, Ni ko la. Fi lo zof ska ostavš ti na Bo ri sla va Pe ki ća. У: Pe kić, Bo ri slav. Fi lo zof ske

sve ske. No vi Sad: So la ris – Stylos, 2001б, 7–12.Sven Sen, Laš Fr. H. Fi lo zo fi ja slo bo de. Ra doš Ko so vić (prev.). Be o grad: Ge o po e ti ka iz da-

vaš tvo, 2013.

Kri sti jan А. Olah

PHI LO SOP HI CAL AN THRO PO LOGY OF NI KO LA MI LO ŠE VIĆ

S u m m a r y

The pur po se of this text is to po int out the key in tel lec tual ful crums of Mi lo še vić’s phi lo sop hi cal an thro po logy. Sin ce phi lo sop hi cal an thro po logy it self is layered and jag ged, its sco pe in the text is bo un ded by two key pro blems that Ni ko la Mi lo še vić con cer ned him self with, which are the qu e sti on of ‘hu man na tu re’ and the qu e sti on of ‘free will’. Gi ven that a fi nal and exact an swer to the se qu e sti ons is not, nor will it li kely ever be pos si ble, Mi lo še vić’s em pi ri cal, an ti-me taphysi cal on to lo gi cal per spec ti ve, wit hin which he en de a vo red to bu ild his phi lo sop hi cal an thro po logy, is pla ced in op po si tion to a Chri stian (Ort ho dox) on to lo gi cal per spec ti ve, in an at tempt to – thro ugh com pa ra ti ve analysis – open up a de e per le vel of in sight in to the pro blem in qu e sti on.

Ин сти тут за књи жев ност и умет ност Кра ља Ми ла на 2, 11000 Бе о градkri sti ja no lah84@hot mail.com

999

UDC 821.163.41.09 Palavestra P.

Др Ана М. Му мо вић

КЊИ ЖЕВ НОСТ И ЈАВ НА РЕЧ ПРЕ ДРА ГА ПА ЛА ВЕ СТРЕ

(Ана ли тич ке те ме као увод у Исто ри ју срп ске књи жев не кри ти ке)

У по чет ку бе ше де ло.Ге те, Фа уст

Рад ана ли зи ра књи гу Пре дра га Па ла ве стре Књи жев ност и јав на реч (1994) и на при ме ру пу бли ци стич ких тек сто ва, ин тер вјуа, при год них го во ра и лич них ста во ва по ка зу је ка кву дру штве ну и кул тур ну функ ци ју па ра лел но и за јед но има ју књи жев ност, књи-жев на кри ти ка и јав на реч. Пет на ест то мо ва кри ти ка дру штва, идео-ло ги је, књи жев но сти и кул ту ре под на сло вом Ана ли тич ке те ме чи не ис хо ди шно је згро кри ти ке и кри тич ке ми сли и осно ву ве ли ке син те зе у Исто ри ји срп ске књи жев не кри ти ке (2008) Пре дра га Па ла ве стре. Ту ве ли ку син те зу раз ма тра мо са ста но ви шта исто ри је иде ја у књи жев ној кри ти ци, ко ја има дру штве ну функ ци ју и кул-тур но зна че ње.

Кључ не ре чи: Пре драг Па ла ве стра, јав на реч, књи жев на кри-ти ка, кул ту ра, исто ри ја кри ти ке, српcка кри ти ка.

1. при сТУп. По се би се раз у ме да пет на ест то мо ва Па ла ве стри них кри-ти ка дру штва, иде о ло ги је, књи жев но сти и кул ту ре под на сло вом Ана ли тичке те ме чи не ис хо ди шно је згро ње го ве кри ти ке и кри тич ке ми сли и осно ву ве ли ке син те зе у Исто ри ји срп ске књи жев не кри ти ке (2008). Па ла ве стри-ну ве ли ку син те зу по сма тра мо са ста но ви шта исто ри је иде ја у књи жев ној кри ти ци, ко ја, по ка за ло се већ, увек има дру штве ну функ ци ју и кул тур но зна че ње. Иа ко у књи зи Књи жев ност и јав на реч (1994) пре о вла да ва ју пу бли-ци стич ки тек сто ви, ин тер вјуи и при год ни го во ри и не из бе жно по на вља ње ко му ни ка тив них иде ја и лич них ста во ва, она је зна чај на, јер по ка зу је ка кву дру штве ну и кул тур ну функ ци ју па ра лел но и за јед но има ју књи жев ност, књи жев на кри ти ка и јав на реч. По себ но ка да је јав на реч, као у Па ла ве стри ном

1002

слу ча ју, ис ка за на у тек тон ским про ме на ма и из ме ње ном ка рак те ру вла да ју ће иде је, што је био слу чај у по след ње две де це ни је про шлог ве ка у ис точ ној Евро пи, Ју го сла ви ји и Ср би ји. Ва ри ра ју ћи срод не иде је, иа ко оне ни су ко нач-не и не про мен љи ве, Па ла ве стра их је „за гре вао“ и увек по ста вљао у ши ри кон текст, све док ни су би ле упам ће не и на шле трај но ме сто у јав ном жи во ту као обе леж је епо хе или кри тич ки и етич ки став.

2. јав на реч и кри Тич ка сло Бо да. У увод ном тек сту Књи жев на и јав на реч од зна ча ја су ак си о ми од ко јих кри ти чар по ла зи:

– кон текст у ко јем се ви ди ње го ва про ло го ме на за књи жев ност и књижев ну кри ти ку (а) и

– оквир за це ло ви ти и ре љеф ни пор трет кри ти ча ра из ва јан у књи жев ним те ма ма (б). Па ла ве стри је бит на чи ње ни ца да је по чет ком по след ње де це ни је про-

шлог ве ка за по че ла „бор ба за сло бод ну реч, сло бод но ми шље ње и сло бод ну јав ност – за сло бо ду јав не ре чи и ми шље ња“ (па ла ве сТра 1994: 5) и она је до не ла про ме ну „у по ли тич кој кул ту ри“ ју го сло вен ског и срп ског дру штва. То чи ни кри ти ча рев исто риј ски оквир и по ла зи шни вред но сни суд о дру штве-ном и кул тур ном ста ту су књи жев не кри ти ке, ко ју су, при род но, но си ли ин те лек ту ал ци. Они су упа ли ли искру „об но ве срп ске де мо кра ти је“.1 Он по-ла зи од иде је да „па три от ска ду жност ин те ли ген ци је да нас је у то ме да са чу-ва и спа се образ сво га на ро да“ (па ла ве сТра 1994: 121) и та ко не по сред но и ја сно де фи ни ше дру штве ни зна чај и кул тур но зна че ње кри ти ке.

Има ју ћи на уму раз ли ке „из ме ђу јав ног кри тич ког де ло ва ња и по ли тич-ког ра да“, Па ла ве стра се за ла же „за оштри ју кри тич ку свест и ве ћу мо рал-ну од го во р ност јав не ре чи, за кри тич ку књи жев ност и за не по сред но уче шће све сних и про све ће них љу ди у из ме ни кул тур ног и ци ви ли за циј ског кон тек-ста епо хе“. Оп штем ста ву, ко ји је у те ме љу ми шље ња дру штве не функ ци је кри ти ке, он до да је и лич ни: „Свој рад за сно вао сам на уве ре њу да по сто ји ор ган ска ме ђу за ви сност из ме ђу зна че ња књи жев не ре чи, тј. на по е ти ци скла да из ме ђу зна че ња књи жев не ре чи и ње ног деј ства на ка рак тер кул туре ко ју та реч об ли ку је“ (А. М.) (па ла ве сТра 1994: 6). Умет нич ко де ло и кри-ти ка, да кле, на ла зе се на истом за дат ку и де лу ју у дру штву па ра лел но и син хро но – су шти на је кри ти ча ре ве етич ке и есте тич ке ми сли и кул тур не прак се.

Из тог на че ла раз у ме се це ли на Па ла ве стри ног кри тич ког и кул ту ро-ло шког и јав ног ра да, ан га жо ван при ступ кри ти ци и кри ти ча ру, ко ји мо ра ути ца ти на раз вој со ци јал ног и по ли тич ког би ћа на ро да. Књи жев ност и кри ти ка у ње го вом про јек ту та ко до би ја ју, осим есте тич ке, и „дру штве ну

1 Слич на је функ ци ја ин те лек ту а ла ца и у евр оп ским окви ри ма. „Кри ти ка ин те ле ген-ци је у бив шем ко му ни стич ком све ту од и гра ла је кључ ну уло гу при ру ше њу на сил нич ког ре жи ма. Ти ре жи ми су се уру ши ли из ну тра, сна гом уну тра шњег от по ра, а не спо ља, пред тен ко ви ма са стра не“ (па ла ве сТра 1994: 121).

1003

ре зо нан цу“, а ње не стан дард не фор ме (мо но гра фи је, члан ци, есе ји, огле ди) би ва ју за ме ње не бр зим од го во ри ма (на пи та ња но ви на ра), ко мен та ри ма, из ја ва ма итд.2 Кри ти чар, да кле, по ка зу је да има мо де ран, де ло тво ран и прак ти чан и праг ма ти чан при ступ кри ти ци – при ступ ко ји је услов ње не ви тал но сти и дру штве ног ан га жма на и сми сла у вре ме ну ко јем иде у су срет.

Кри ти ка је за Па ла ве стру „оце њи ва ње, ту ма че ње и про су ђи ва ње“. Јав но мње ње је, као пред у слов сва ког кри тич ког ми шље ња и де ла ња, ал тер на тив-но ми шље ње. Ва жно је као и „вла да ју ћа или пре о вла ђу ју ћа свест“ и „то је ва здух ко јим ди шу кул ту ра јед ног на ро да и дух јед ног дру штва“ (па ла ве-сТра 1994: 11). Пред на ма су ре зул тант ни етич ки и есте тич ки ис ка зи о зна-ча ју деј ства кри ти ке у јав но сти.

Сле де ћи ана ли тич ко опре де ље ње да у раду пра ти мо раз вој Пла ве стри не кри ти ке у тек сту и кон тек сту, ње ну дру штве ну функ ци ју и зна чај, ево лу-ци ју и ин тер фе рен ци ју кри тич ке ми сли ко ја се раз ви ја ла об ли ку ју ћи ње гов ства ра лач ки и кри тич ки про фил то ком по ла ве ка кри тич ког и јав ног ан га жма-на, мар ки ра мо бит не иде је ко је су од зна ча ја за обе рав ни ана ли зе. Пр во по-ла зи ште је сте иде ја: „Кри ти ка, са ма по се би, је сте јав но мње ње“ (па ла ве сТра 1994: 9). Да кле, не мо же се го во ри ти о ве зи и/или од но су кри ти ке и јав ног мње ња, већ са мо о кри ти ци = jавно мње ње, јер, екс пли ци тан је он у свом су-ђе њу: „Та мо где не ма кри ти ке и где се кри тич ки дух спу та ва или огра ни ча ва, ту не ма ни јав но сти“ (па ла ве сТра 1994: 9). Пи та ње кри ти ке је и пи та ње пра-ва на кри ти ку, а пи та ње јав но сти пи та ње де мо кра ти је и сло бо де го во ра и ми шље ња. „Без де мо крат ског пра ва на дру га чи је ми шље ње у кри ти ци не ма ни ка квог на прет ка“ (па ла ве сТра 1994: 11).

Пре ци зно је и ван сва ког спо ра и ње го во за па жа ње кри ти ке у прак си: „У вре ме ну у ко јем да нас жи ви мо, кри ти чар у од но су пре ма јав но сти мо же је ди но да би ра из ме ђу по ло жа ја на јам ни ка (у ко мер ци јал ном или по ли тич-ком апа ра ту) и по ло жа ја ка би нет ског ис тра жи ва ча (у за тво ре ном про сто ру уских спе ци ја ли за ци ја или те сних мо на шких ће ли ја)“3 (па ла ве сТра 1994: 12), од но сно мо же да бу де слу га или гро бар, ка ко је го во рио Сар тр опре де-љу ју ћи се про тив вла да ју ће иде је а за са хра њи ва ње све га што је мр тво и без бу дућ но сти.

У том сми слу кри ти ка мо ра би ти окре ну та бу дућ но сти, као „по кре тач успо на ду ха и кул ту ре“ и ну жно мо ра да об на вља са мо стал ност „у обе ма сво јим глав ним функ ци ја ма – дру штве ној и естет ској“ (па ла ве сТра 1994: 12). И ан га жо ва ни слој књи жев не кри ти ке, ов де у функ ци ји днев не кри ти ке и као

2 Ову књи гу ау тор до во ди у ди рект ну ве зу са књи га ма Кри тич ка књи жев ност (1983) и Књи жев ност – кри ти ка иде о ло ги је (1991), што све до чи о кон ти ну и те ту кри тич ких на че ла и иде ја. Па ла ве стрин трип ти хон за то у ана ли зи по сма тра мо као це ли ну у ко јој ана ли зи ра књи жев ност „у про це су из ме не кул тур них мо де ла“ и из ван Ју го сла ви је и ње ну функ ци ју у про ме на ма ко је су усло ви ли ви ше ин те лек ту ал ци не го тен ко ви.

3 Кри ти ка и јав но мње ње – из ла га ње одр жа но 12. 11. 1985. го ди не на ску пу Бе о град-ске сек ци је УКС-а, по све ће но од но су кри ти ке и јав ног мње ња.

њен оки дач и уда р на игла, по ка зу је да је Па ла ве стра про ши рио свој фронт и са по ло жа ја мо на шке мо ли тве у ка би не ту пре шао на по ло жај гла сног кри ти ча ра. И за то на дру гом ме сту ела бо ри ра:

„Ства ра лач ка моћ јед ног на ро да и јед не кул ту ре не за ви си од из о-би ља и ма те ри јал них до ба ра, не го од ду хов не све жи не, спо соб но сти за при ла го ђа ва ње и тво рач ке сна ге ко ја се у не сре ћа ма бр зо об на вља и ус пра вља, ко ја ла ко хва та ко рак са ве ћим и срећ ни јим кул ту ра ма“ 4 (па-ла ве сТра 1994: 40).

3. хи ги је на дУ ха или хТе Ти Бо ље. У ни зу пи та ња ко ја се ти чу кул ту ре и ду хов ног иден ти те та на ро да, на ла зи се и про блем ве зе и од но са кул тур не по ли ти ке и књи жев ног ства ра ња.5 Оно је у срп ској прак си за по ста вље но или ела бо ри ра но у опа сној и ла жној фор му ли мо но ло шке де мо кра ти је и „мо но ло шке и мо но пол ске кул тур не кли ме“. Из ван сва ке ре то ри ке, ко ја је са ма се би циљ, и да ле ко од до ка зи ва ња ко је у пра ву а ко је у кри ву, у при-сту пу ко ји под ра зу ме ва зна чај и од го вор ност кри ти ке за кул ту ру у дру штву, по себ но ди ја ло га као усло ва без ко јег се не мо же у кул тур ној по ли ти ци и књи жев ном ства ра њу, Па ла ве стра при сту па отва ра ју ћи пи та ње по ло жа ја и бу дућ но сти кул ту ре срп ског на ро да као су штин ско пи та ње за ства ра лачку ин те ли ген ци ју и бу дућ ност др жа ве и дру штва: „Док је на ша би ро кра ти-ја па ла на ис пи ту упра вља ња за јед нич ким до бри ма, пи сци и умет ни ци су на сто ја ли да одр же и по диг ну ду хов ну са мо свест на ро да и да на шу пи са ну реч из јед на че са нај бо љим те ко ви на ма са вре ме ног све та“ (па ла ве сТра 1994: 14).

Као кри ти чар кре а тор и ино ва тор и овом про бле му Па ла ве стра при сту па са три аспек та:

1) Мо рал но-фи ло зоф ског, чи ме отва ра пи та ње ве зе и од но са кул ту ре и ко му ни стич ке иде о ло ги је ко ја је вла да ју ћом иде о ло ги јом од ре ђи ва ла дру-штве ну свест.

2) Књи жев но-естет ске су шти не књи жев но сти као кул ту ре у иде о ло шком дру штву, ука зу ју ћи на за бра не књи га, су ђе ња, за то че ња пи са ца и слу ча је ве: Ву не них вре ме на Гој ка Ђо га, Ис точ ни ца Љу бо мо ра Си мо ви ћа, Го луб ња че Јо ва на Ра ду ло ви ћа, Ствар ног и мо гу ћег До бри це Ћо си ћа, Трен 2 Ан то ни ја Иса ко ви ћа, чи ме до ка зу је да књи жев ност ни је сло бод на, да су функ ци је књи жев но сти по ре ме ће не и да је плу ра ли зам сти ло ва уки нут, од но сно на ста ње и по ре дак у дру штву и кул ту ри на ко је пи сци не при ста ју.

3) По тре бе пре и спи ти ва ња „дру штве но-по ли тич ке кли ме у обла сти кул ту ре и књи жев но сти“, јер су пи сци као „рад ни љу ди кул ту ре“ и „са мо-у пра вља чи“ (па ла ве сТра 1994: 16) и гра ђа ни за то за ин те ре со ва ни, чи ме то по гра фи ше и из вор не за до вољ ства и услов про ме на.

4 Пи сци – гро ба ри моћ не иде о ло ги је – раз го вор са Рад ми лом Стан ко вић, Бор ба, Бео град, 3. март 1992.

5 Кул тур на по ли ти ка и књи жев но стр ва ра ње – из ла га ње на ску пу Књи жев но ствара ње и кул тур на по ли ти ка у УКС, 9. ја ну а ра 1985. го ди не.

1004

У свим аспек ти ма кри ти чар под ра зу ме ва да кри ти ко ва ти, ди ску то ва ти о не прав ди, тра жи ти ди ја лог о свим оп штим ства ри ма, те жи ти хи ги је ни ду ха, мар ки ра ти глу по сти, гре шке и са мо во љу, ства ра ти кри тич ку књи жев-ност и етич ко-есте тич ку ње ну осно ву – зна чи хте ти бо ље. У тим прин ци-пи ма са др жан је це ло куп ни ан га жман Па ла ве стрин. Хте ти бо ље зна чи има-ти де мо крат ско пра во и из ву ћи књи жев ност из ре зер ва та у ко ји је са те ру је би ро кра ти ја. Опет је ре зул тан тан у ста ву: „Сва ко осло ба ђа ње кри тич ке енер ги је не за до вољ ства ле ги ти ман је об лик бор бе ду ха за са мо о др жа ње и за из ла зак из не ве ри це“ (па ла ве сТра 1994: 18).

Ло гич ку ли ни ју сле ди и раз ма тра ње ве зе и од но са кри тич ке ин те ли ген-ци је и пар тиј ске вла сти6 у ко јем се от кри ва ко рен не по ве ре ња, сум ње и не-при ја тељ ства иде о ло ги је и јед но па р тиј ског дру штва пре ма ин те лек ту ал ци-ма. „Кла сног не при ја те ља увек мо жеш на ћи: а) ме ђу оста ци ма бур жо а зи је, б) ме ђу се о ским га зда ма (ку ла ци ма) и в) у кру го ви ма ин те лек ту а ла ца“. Ин те-ли ген ци ја „кри тич ким оком ви ди“ све у дру штву и пра ви је „тво рац свих но вих иде ја, се јач не за до вољ ства да тим ста њем ства ри и скеп тич ни кри ти-чар све га по сто је ћег“. У том сми слу ја сна је фор му ла ко му ни ста: рад ни ци, се ља ци и по ште на ин те ли ген ци ја. У њој је за пра во ко ди ра но не по ве ре ње и не при ја тељ ство вла сти пре ма кри тич ком ду ху. Из те па ро ле сле ди да са мо ме ђу ин те ли ген ци јом има не по ште них љу ди. Кри ти ка = не при ја тељ – то је ло ги ка иде о ло шког ко му ни стич ког дру штва и раз лог за што „у со ци ја ли зму ни ка да не по пу шта на пе тост из ме ђу вла да ју ћих гру па и ми сле ћих сло је ва“ (па ла ве сТра 1994: 28–29).

Иде ја хте ти бо ље ком пас је Пaлавестрине кри ти ке и по и ма ња ње не функ ци је у дру штве ној прак си: „Гра ђан ска не по слу шност ин те ли ген ци је“, екс пли ци тан је, „ни је из раз мр жње и не при ја тељ ства, не го до бре во ље и те жње за још бо љим све том“ (па ла ве сТра 1994: 30). Из ова квог схва та ња кри ти ке сле де ста но ви шта ре а ли зо ва на у ка пи тал ном де лу Исто ри ја срп ске књи жев не кри ти ке:

– Кри тич ки дух се не упре же ни у чи ја ко ла, али сва ка мо же да из ву че из бла та;

– Пе сни ци го во ре је зи ком свог вре ме на „у се ман тич ком кљу чу и ду хов-ном кон тек сту кул ту ре свог до ба“;

– Кри тич ка књи жев ност на ста ла је као естет ска и стил ска по ја ва „у со-ци ја ли стич ком све ту и под при ти ском вла сти“;

– Умет нич ко де ло оства ру је се увек у дру ги ма и то је „ан тро по ло шка и мо рал на по зи ци ја пи сца“, ко ја му омо гу ћу је да са оп шта ва сво ју иде ју у јав но сти не за ви сно од вла да ју ће иде о ло ги је.

4. ФУнк ци ја књи жев не кри Ти ке и Уло га пи сца. По ме рен из мо на шке ће-ли је ми сли о ца на стра ни це ме ди ја, исто ри чар срп ске кри ти ке пре ци зно и

6 Текст Кри тич ка ин те ли ген ци ја и пар тиј ска власт об ја вљен је у Бор би 25. ав гу ста 1985. го ди не.

1005

1006

убо ји то (не ка да, као у пр вом ста но ви шту и опи сно) са оп шта ва функ ци ју кри ти ке и вр ши ње ну опе ра ци о на ли за ци ју. Ду бо ко је уте ме љио сво ју ми сао и про ти ви се иде ји да пе сма тре ба да бу де „за ста ва и бом ба, да во ди, усме-ра ва и вас пи та ва ма се“ (па ла ве сТра 1994: 29). Пи та ње сло бо де и де мо кра ти-је и уки да ње јед но пар тиј ског си сте ма – основ ни су зах те ви и те жње срп ске ин те ли ген ци је и ис хо ди ште ње го вог дру штве ног и кри тич ког ан га жма на ко ји на при ме ру пи са ца и њи хо ве ор га ни за ци је7 по ка зу је те жње ми сле ћих љу ди: „Ре ћи ћу отво ре но: За Ср би ју, срп ски на род и срп ску ин те ли ген ци ју да нас је нај ва жни је пи та ње сло бо де и де мо кра ти ја“ (па ла ве сТра 1994: 31). А срп ски пи сци су тра жи ли:

– уки да ње вер бал ног де лик та и мо рал но по ли тич ке по доб но сти,– пре ста нак но ше ња идо ла триј ске шта фе те,– уво ђе ње прав не др жа ве и не за ви сног суд ства, – од бра ну сло бо де ми сли и из ра жа ва ња и за шти ту умет нич ких сло бо да,– ре ви зи ју и уки да ње не пра вед них суд ских пре су да, – по др шку Ср би ма са Ко со ва и Ме то хи је,– устав не про ме не и уво ђе ње по ли тич ких и гра ђан ских сло бо да (па ла-

ве сТра 1994: 32). Пи сци су, да кле, отва ра ли сва она пи та ња од ко јих је бе жао Са вез ко му-

ни ста као во де ћа сна га дру штва. Из њи хо вих ста во ва ни кла је кри ти ка дру штва ко ју је про мо ви сао Па ла ве стра. У књи жев нич кој ор га ни за ци ји ју го сло вен-ских пи са ца, мо же се по у зда но твр ди ти, за по чео је су коб ко ји ће до ве сти до рас па да Ју го сла ви је и кр ва вог ра та. Па ла ве стри на те о ри ја кри ти ке ви ди функ ци ју кри ти ке да ле ко из ван књи жев но-умет нич ког тек ста и ње го ве фор-ме – ви ди је у тки ву дру штва, и то по на че лу: „На у ка је увек у по тра зи за но вим са др жа ји ма и но вим исти на ма.“ 8 (па ла ве сТра 1994: 51).

Дру штве ни ан га жман кри ти ча ра или функ ци ју кри ти ке у дру штву и кул ту ри Па ла ве стра сво ди на кључ не иде је ка да је Срп ској ака де ми ји на у ка и умет но сти „у тре ну ци ма рас па да ња Ју го сла ви је“ пред ло жио да свом на-ро ду „по ну ди из лаз из те шке си ту а ци је и по ну ди сле де ћа ре ше ња:

– уки да ње бољ ше вич ког на сле ђа и јед но пар тиј ског си сте ма вла сти,– од нос Ср би је пре ма Ју го сла ви ји и Евро пи, – пи та ње прав не др жа ве, лич них и гра ђан ских сло бо да и па р ла мен та р не

де мо кра ти је, – уво ђе ње пу не на ци о нал не и вер ске рав но прав но сти и ду хов не то ле-

ран ци је пре ма дру га чи јем ми шље њу, – осло ба ђа ње при ват не ини ци ја ти ве, – за шти ту на ци о нал не и ма те ри јал не кул ту ре, је зи ка, пи сма и исто риј ске

тра ди ци је (па ла ве сТра 1994: 52).

7 За шта се да нас за ла же срп ска ин те ли ген ци ја? – реч из го во ре на на Скуп шти ни УКС-а 22. де цем бра 1989. го ди не.

8 О Ме мо ран ду му СА НУ, Вре ме, Бе о град, 23. ав густ 1993.

1007

Би ла је то плат фор ма и про грам кри тич ке ми сли ко ја се ја сно од ре ђу је пре ма де мо крат ском ју го сло вен ству ко је је зна чи ло „ни на ме та ње, али ни под ре ђи ва ње срп ске кул ту ре не кој дру гој кул ту ри“, јер је ју го сло вен ска ми сао би ла „из раз исто риј ског ра ста и са мо спо зна ва ња срп ског на ро да“. Би ла је то и про грам ска кри тич ка ми сао ко ја се ја сно од ре ђу је пре ма во де-ћим европ ским и свет ским иде ја ма: о кра ју исто ри је (1) и о но вом свет ском по рет ку ко ји мо же да на ме ће ре ше ња си лом (2) као праг ма тич ним иде ја ма.9

Ела бо ра ци ји те ма, про бле ма и апо ри ја ко је се на ла зе и из ван књи жев-ног тек ста и из ван кон тек ста кул ту ре, у име пи са ца „као тво ра ца ми шље ња“ и сло бо де го во ра и ми шље ња Па ла ве стра као кри ти чар иде ја срп ске књи жев-но сти и кул ту ре при сту па ја сно: „Има мо пра во да ка же мо шта нас му чи и хо ће мо то да ка же мо; не ма мо ни власт ни моћ, не го са мо са вест и реч“ (па ла ве сТра 1994: 66). Он сле ди за кон сло бо де ми шље ња и го во ра ко ји се не да за то ми ти ни ти по сто ја ти као дух у бо ци; јер пи сци и кри ти ча ри „има ју са мо сво ју јав ну реч и по шту ју глас ра зу ма“. Има ју „ман дат лич не јав не гра-ђан ске са ве сти и овла шће ње соп стве ног на ци о нал ног до сто јан ства и мо-рал не за бри ну то сти“ (па ла ве сТра 1994: 68). У ви хо ру гра ђан ског и вер ског ра та у Ју го сла ви ји, у по след њој де це ни ји про шлог ве ка, као кри тич ки глас са ве сти и про тив ло ги ке вре ба ју ћег ра зу ма он та ко исту па у сво је име и име срп ске кри ти ке. Кон цепт је свео на етич ку иде ју: „С дру ги ма не тре ба де-ли ти гре хе за без у мље и зло чи не“10 (па ла ве сТра 1994: 64).

Спо соб ност да уо чи про блем је плод зна ња и мо рал не осно ве Па ла ве-стри не кри ти ке. Ви дљи ва је на сва ком при ме ру, по себ но ка да ана ли зи ра узро ке и по во де су ко ба, раз ми мо и ла же ња на ро да и рас па да Ју го сла ви је. Илу-стра ти ван је при мер ко јим су бли ми ше на ци о нал ну са мо свест и иден ти тет:

„Кoд Ср ба пре о вла да ва исто риј ска са мо свест, осе ћа ње исто риј ског иден ти те та; то осе ћа ње мо же би ти и хе рој ско и по да нич ко, и кри тич ко и тра гич ко, али се не од ра жа ва са мо на од нос пре ма је зи ку као но си о цу на ци о нал ног би ћа. Од нос пре ма ма тер њем је зи ку и је зи ку књи жев но сти код Ср ба је ма ње на прег нут не го код Сло ве на ца и Хр ва та“ (па ла ве сТра 1994: 71).

Из ово га сле ди за кљу чак да не мо же да раз у ме „да си но ви спас сво га је зи ка и кул ту ре ви де у гроб ни ци не ка да шњег окрут ног га зде, ко га су оче ви сру ши ли као ти ра ни на и там ни ча ра сло вен ских на ро да“ (па ла ве сТра 1994: 71). За кљу чак тач но, исто риј ски и пси хо ло шки, пре сли ка ва су шти ну ју го сло-вен ског кр ва вог раз ла за и по ка зу је од су ство срп ског праг мат ског ду ха ко ји их је та ко ску по ста јао у исто ри ји и учи нио та квим ка кви је су. За раз ли ку од око шта лог схва та ња иден ти те та, очи глед но Па ла ве стра по ла зи од мо дер ног

9 Зло чи ни ума, ка зна без у мља – из ла га ње на три би ни Хр ват ско – му сли ман ско – срп ски ди ја лог у Бе чу, 5. ма ја 1993. го ди не.

10 Ђа во је до шао по сво је – раз го вор са Го ра ном Се ку ли ћем, По бје да, Ти то град, 13. де цем бар 1993.

пои ма ња да иден ти тет „пред ста вља тек при вре ме ну ста би ли за ци ју зна че ња“ и као та кав је за ви стан од по ли тич ких и исто риј ских про ме на.

5. кри Ти ка мен Та ли Те Та и аФир ма ци ја кУл ТУ ре ди ја ло га. Ка ко те ме од из у зет не дру штве не ва жно сти ни су са мо пред мет по ли ти ке, исто ри је, пу бли-ци сти ке, већ су и пред мет „ин те ре са и књи жев но сти“ (кра ма рић 2009: 85), ја сно је за што су ово и дру га зна чај на пи та ња у сре ди шту Па ла ве стри ног раз ма тра ња срп ске књи жев не кри ти ке. Ис тра жи ва ње мен та ли те та је да нас по ста ло по себ на на уч на ди сци пли на, јер он озна ча ва ко лек тив ну обо-је ност пси хич ког жи во та и на ро чит на чин ми шље ња и осе ћа ња јед ног на ро-да или из ве сне гру пе и по је дин ца. Раз ли ку је се од пој мо ва, ка рак тер, на рав, тем пе ра мент или иден ти тет. „Ње го ви са др жа ји су пред ре флек сив ни об ли-ци са зна ва ња ствар но сти“ (Ж. Ди би). На жа лост, иа ко су на ла зи од пре суд не ва жно сти и из раз про бу ђе не кри тич ке све ти, оста ли су без од је ка у срп ском дру штву и ње го вој по ли тич кој ели ти.

Сло вен ци ма ће та ко у об ли ку пи та ња пре до чи ти иде је ко је не ела бо ри-ра мо, јер до вољ но осве тља ва ју кри тич ку син те зу срп ског исто ри ча ра иде ја и дру штве но зна че ње и уло гу кри ти ке:

– За што Ср би ма оспо ра ва ју пра во на европ ски про стор ду ха и по вла че „гра ни цу ко ја раз два ја два са вре ме на им пе ри ја ли зма – за пад ни, тех но-ло шки, и ис точ ни, иде о ло шки“?

– Ви де ли да иде о ло шки и тех но ло шки стан дар ди сред ње Евро пе „раз гра-ђу ју и оту ђу ју је зик сва ког на ро да“ и да је „спас је зи ка у ду ши на род ној“?

– За што ми сле и го во ре да су „Ср би угње тач ки на род, на род вој ни ка, пан ду ра и на сил ни ка ко ји по ро бља ва и ис ко ри шћа ва бра ћу и су се де, да су на род без пра вих и ду бљих ци ви ли за циј ских на ви ка и по тре ба, ди вљи, про стач ки и псо вач ки на род без де мо крат ских тра ди ци ја“?Пи та ња, као и оста ле те зе, при па да ју ми сли о цу и кри ти ци ко ја се увек

за ла же за ди ја лог и сва ко оспо ра ва ње ди ја ло га ви ди као прет њу сло бод ној кри тич кој ми сли и сло бо ди из ра жа ва ња, са те ри ва ње кри ти ке „у по да нич ко ћу та ње“ и не спрем ност „вла сти да уче ству је у јав но сти и истин ском де мо-крат ском ди ја ло гу“ 11 (па ла ве сТра 1994: 75). Као пред сед ник Срп ског ПЕН цен тра, Па ла ве стра за кри ти ку ко му ни стич ког дру штва на бра ја су штин ска пи та ња. Кри ти ком се укљу чио „у по крет срп ске ин те ли ген ци је“ ба шти не ћи и про мо ви шу ћи све ње не вр хун ске вред но сти и ци ље ве:

– „за ду хов ни, гра ђан ски и ци ви ли за циј ски пре о бра жај са да шње ју го-сло вен ске за јед ни це,

– за из ла зак из ду хов ног и мо рал ног те сна ца у љу ди ма, дру штву и др жа ви,– за пу ну и оп шту сло бо ду ства ра ња и из ра жа ва ња,– за отво рен кри тич ки ди ја лог са сва ким до бро на мер ним са бе сед ни ком, – за ау то но ми ју ду ха на спрам са мо во ље вла сти,– за рав но прав ност, су сре те и про жи ма ња на ци о нал них кул ту ра,

11 Увод на реч у бе о град ском на став ку раз го во ра, 13. но вем бар 1987.

1008

– за ис трај ност и до сто јан ство у пре вла да ва њу свих об ли ка мр жње и не-ра зу ме ва ња“ (па ла ве сТра 1994: 89).У рав ни истог вред но сног зна ча ја су и ње го ва пи та ња ве за на за Ко со во

и Ме то хи ју, ко ји ма, та ко ђе, из ра жа ва би ће кри ти ке, јер су „срп ски пи сци и срп ска ин те ли ген ци ја“ ди гли глас про тив:

– „Оно га што ал бан ски пи сци осе ћа ју као не прав ду, – про тив вер бал ног де лик та и пре сту па ми шље ња, ин сти ту ци је и прак се

мо рал но-по ли тич ке не по доб но сти, цр них ли ста, не по жељ них у јав ним гла си ли ма и на Уни вер зи те ту,

– цен зу ре у штам пи и из да вач ким пред у зе ћи ма, – фи зич ке и мо рал не изо ла ци је, ре дук ци је гра ђан ских и устав них пра ва,

од у зи ма ња пут них ис пра ва и укла ња ња с по сла и из јав но сти,– про тив за стра ши ва ња, а за истин ску де мо кра ти ју и рав но прав ност“ (па-

ла ве сТра 1994: 93).

Спи сак пи та ња афир ми ше сна гу кри ти ке и лич но сти Па ла ве стри не, ње ну дру штве ну функ ци ју и из ви ре из иде је да „сло бо да под ра зу ме ва до бровољ но са мо о бу зда ва ње“. Са гле да ва ју ћи прак су и кри тич ки ан га жман срп ске де мо крат ске ини ци ја ти ве, он на во ди и пи та ња ко ји ма се ба вио Од бор за од-бра ну ми сли и из ра жа ва ња, с тим што су она под ло га за кри тич ко пре и спи-ти ва ње исто риј ске уло ге Ј. Б. Ти та и дру гих. Фи ло зоф ско ис хо ди ште свих кри тич ких иде ја је у на че ли ма: „Сло бод ни људ ски дух при род но ре а гу је на не прав ду ко ја бо ли и да умет ност нај бо ље на пре ду је ка да се хра ни иде ја ма от по ра“ 12 (па ла ве сТра 1994: 95).

Ка ко у тек сто ви ма на ме ње ним ши рој кул тур ној јав но сти, у ко је сва ка ко спа да ју и кри ти ча ре ви ин тер вјуи, Па ла ве стра раз ма тра ши ро ку ле пе зу пи-та ња и они се мо гу све сти на јед но – срп ски на ци о нал ни про грам на кра ју XX ве ка. Син те за иде ја ко је се по на вља ју и об на вља ју по ка зу је да Па ла ве-стри на кри ти ка по ла зи од две иде је:

1) Да сва ки на ци о нал ни и по ли тич ки про грам вре ди је ди но ако је „за сно-ван на ду хов ној син те зи и мо рал ној кул ту ри на ро да“13 (па ла ве сТра 1994: 123) и

2) „Ни смо ми ме ра све та, не го је свет на ша суд би на“14 (па ла ве сТра 1994: 122).Из ових иде ја зра чи ла је ње го ва кри тич ка ми сао кон цен три са на на сва

оста ла бит на пи та ња на ци о нал не, др жав не, по ли тич ке и кул тур не прак се. Taкво је са зна ње да се у на ро ду „све ва жни је по бе де нај пре мо ра ју оси гу ра ти и до би ти на ду хов ном пла ну“; да је рас пра ва о по ло жа ју срп ске књи ге, на

12 Срп ска де мо крат ска ини ци ја ти ва, из ла га ње на Ре ги о нал ној кон фе рен ци ји Ау стриј-ског ПЕН Цен тра, Беч, 12. април 1989.

13 По ло жај Ср ба и срп ске књи ге у све ту, Књи жев не но ви не, Бе о град, 1. ја ну ар 1992.14 Свет је на ша суд би на, раз го вор са Ха џи-Дра га ном Ан ти ћем, По ли ти ка, Бе о град,

4. ок то бар 1992.

1009

при мер, део „срп ског на ци о нал ног про гра ма, пи та ње мо рал ног оп стан ка и де ло ва ња Ср ба“ у исто риј ски те шким окол но сти ма; да срп ски на ци о нал ни про грам „мо ра по чи ва ти на исто риј ским и мо рал ним на че ли ма срп ске ду хов-не кул ту ре, а ту кул ту ру нај бо ље но си и из ра жа ва срп ска реч“. Њу у све ту не мо гу за сту па ти про па ган ди сти, већ „истин ски пред став ни ци срп ске ми сли“ (па ла ве сТра 1994: 123). „Да би смо се одр жа ли у исто ри ји, ми се нај пре мо-ра мо мо рал но ус пра ви ти, про све тли ти свој ум и одр жа ти се у соп стве ном ду ху“ – ди јаг но сти ци ра ста ње и про јек ту је бу дућ ност Па ла ве стра и обра зла-же сво је иде је о на ци о нал ном и по ли тич ком про гра му (па ла ве сТра 1994: 129).

6. дрУ шТво, кри Ти ка и на ци о нал ни ин Те ре си. Срп ски на ци о нал ни ин те-ре си мо гу би ти оп шти, ду го роч ни и стра те шки: „да се жи ви сло бод но, у ми ру, са оста лим све том, у си гур но сти и до бру, са отво ре ним гра ни ца ма и ви ди ци ма и са ча сним са мо по у зда њем у ду ши“ и крат ко роч ни и де ли мич ни, по ли тич ки про ла зни, ко ји се „ме ња ју пре ма по тре ба ма“.15 У оче ки ва њу бу дућ-но сти срп ска свест за то мо ра по ћи од „са зна ња и све сти о по ра зу“ на кра ју про шлог ве ка, јер је срп ски на род био озна чен као „мр ља на ли цу чо ве чан-ства“. Иа ко „по раз ру ши са мо по у зда ње и са мо свест, ства ра осе ћа ње сти да и кри ви це, под сти че осор ност, мно жи ба ха тост, под гре ва мр жњу, на си ље и осве ту“, Па ла ве стра ми сли да:

„страх од исти не не мо же би ти раз лог ни кло ну ћу, ни без на ђу. На-про тив. Са мо ја ки и здра ви има ју сна ге да се су о че са исти ном о се би, да схва те свој по ло жај и да се пре ну и ус пра ве, не ве ру ју ћи у ми то ве и у бај ке о сво јој пра вед но сти, по себ но сти, не ви но сти и не бе ској вр ли ни“ (па ла ве сТра 1994: 133).

Су о ча ва ње са по ра зом „отво ре ним гле да њем у очи сва кој исти ни“ услов је да се по стиг не на ци о нал но до сто јан ство. Оно зна чи да срп ски на род мо ра би ти све стан по сле ди ца санк ци ја, кра ха ју го сло вен ске иде је у ко ју је уло жио се бе, од су ства за јед нич ког и је дин стве ног ду хов ног ослон ца уну тар са мог се бе,16 при ми ти ви зма и не про све ће но сти за пу ште ног пу ка пре пу ште ног за ба ви за јед но крат ну упо тре бу, уме сто истин ској умет но сти, збр ке иза зва-не ре во лу ци јом (ко ја је уни шти ла по ро ди цу и про фи ли са ла кон фек циј ску кул ту ру).

Па ла ве стри на кри ти ка је усме ре на на дру штве ну функ ци ју, а не са мо на на у ку о књи жев но сти, има те ра пе ут ско деј ство и све до чи ка тар зу кроз ко ју и сам про ла зи. Ако су о ча ва ња са свим тим не бу де, а не ма га иа ко је про шло две де це ни је, бу дућ ност срп ског на ро да у де мо крат ском дру штву по ста је не си гур на и не из ве сна. To зна чи да се он мо ра су о чи ти са уну тра шњим

15 Шта ни су на ци о нал ни ин те ре си, Бор ба, Бе о град, 1994. 16 „Срп ска не сре ћа“, ди јаг но сти ци ра Па ла ве стра срп ски на ци о нал ни ка рак тер, „ни је

у то ме што не ма ју при ја те ље, не го у то ме што при ја те ље не зна ју да чу ва ју и што их ола ко пре пу шта ју дру ги ма“. (па ла ве сТра 1994: 129).

1010

узро ци ма по ра за и да мо ра схва ти ти да га у но ви век не мо гу уве сти тен ко ви (ко ји су га ра зо ри ли) већ са мо „свест и про све тље ње ума, по је ди нац као ус-прав на лич ност, све стан сво јих мо гућ но сти и оба ве за у здра вој по ро дич ној за јед ни ци“ (па ла ве сТра 1994: 137).

Срод не те ме, ди ле ме и ре ше ња Па ла ве стра ну ди и у ин тер вју и ма из књи ге Књи жев ност и јав на реч, чи ме про мо ви ше це ли ну и је дин ство иде ја и сте пен ан га жма на, док као исто ри чар књи жев но сти ту ма чи по је ди нач на пи та ња и на ци о нал ни и по ли тич ки про грам или сре ди шње иде је књи жев-но сти на ста ле у ју го сло вен ској ци ви ли за ци ји:

„Као исто ри чар кул ту ре и књи жев но сти ко ја се уоб ли чи ла на јед-ном истом је зи ку, не мо гу раз у ме ти и одо бри ти ни ка ква ду хов на под ва-ја ња; вред но сти ју го сло вен ске ци ви ли за ци је оста ју за јед нич ке ка да нам се с ле ђа ски ну све на сла ге мр жње и не тр пе љи во сти. Са гле ди шта ду хов-не кул ту ре, оства ре не у је зи ку ко јим се го во ри у Ср би ји, Хр ват ској, Бо сни и Хер це го ви ни и Цр ној Го ри, исту ци ви ли за циј ску те жи ну има ју под јед-на ко Цр њан ски и Тин Ује вић, Ан дрић, Се ли мо вић и Ми ро слав Кр ле жа, јер су за цео свет и за сва вре ме на они би ли и оста ли пи сци овог тла и је зи ка, пи сци истог исто риј ског и ци ви ли за циј ског про жи ма ња и ме ша ња ко је да је пе чат на шем ка рак те ру и на шој суд би ни“ (па ла ве сТра 1994: 38).

Суд про ши ру је и на мо дел кул ту ре, твр де ћи да су „срп ска и хр ват ска кул ту ра (...) кул тур но на сле ђе истог је зи ка“ и да је исти „слу чај и са му сли-ман ским пи сци ма. На оку пу ће их др жа ти док бу де по сто јао тај је зик“.

Ова кав кри тич ки суд (ко ји по твр ђу је син те зе) са оп шта ва кри ти чар ко јег по кре ћу „осе ћа ње јав не од го вор но сти“ и по зи ци ја јав ног де ло ва ња ко је „ни је по ли тич ко не го гра ђан ско и до не кле про све ти тељ ско“. По ла зе ћи од иде је да свест је све, Па ла ве стра твр ди:

„Све што ра дим у јав но сти мо гло би се све сти на тај на пор да се у срп ском на ро ду по кре ну те огром не по зи тив не енер ги је и да сва ки чо век стек не пу ну свест о се би са мо ме. Свест је по че так и крај све га: и до бра и зла, ра та и ми ра, про па сти и на де, оча ја ња и ве ре да још има и ве ре и из ла за“ (па ла ве сТра 1994: 42).

Очи глед но је да сва ка од ових иде ја и кри тич ких ми сли има исто риј ско, фи ло зоф ско и кул ту ро ло шко уте ме ље ње. Ан тро по ло шки са гле да ва ју ћи струк ту ру срп ског на ци о нал ног би ћа, као кри ти чар по ла зи од исто риј ске чи ње ни це да су ње го ви „глав ни кул тур ни и ду хов ни ко ре ни ве за ни за пра-во слав ни свет и не ка да шњи ʼви зан тиј ски ко мон велтʼ“, јер је да ло срп ском „ду хов ном ка рак те ру мно ге ослон це и под сти ца је“. Али, на ње го во фор ми-ра ње ути ца ли су јед на ко и сло вен ска ми сао, пред сло вен ске бал кан ске кул-ту ре уса ђе не „у по све сти и пам ће њу“ као и кул ту ра Сред ње Евро пе, Сре до-зе мља и ислам, чи ја је ци ви ли за ци ја „ути сну ла сна жан пе чат на ми шље ње, по на ша ње и на ви ке“ (па ла ве сТра 1994: 59).

1011

1012

Па ла ве стрин при мер вла сти те кри тич ке ми сли и ме то да, ко ји у свим аспек ти ма афир ми ше функ ци ју кри ти ке, по ка зу је за пра во ка ко он упо требља ва књи жев ност и књи жев ну кри ти ку као ору ђе јав не ре чи. Пра ва при-ро да пи сца и ин те лек ту ал ца у дру штву, и ка да не де лу ју по ли тич ки, мо ра би ти пр вен стве но струч на, про фе си о нал на, гра ђан ска, кри тич ка, ко рек тивна, са ве то дав на (сви тер ми ни су Па ла ве стри ни) и он се тих на че ла као по-тре бе др жао.

Ан тро по ло шкој (а не са мо књи жев ној кри ти ци или све сти ко ја об ли ку је мо дел кул ту ре) при па да Па ла ве стри но ту ма че ње од но са Ср ба пре ма жи во ту. „Код нас се ла ко уми ре и уби ја, ла ко при ста је на лош жи вот и пре жи вља ва ње од да нас до су тра“. То је од нос ко ји не це ни жи вот. Мо дер но вре ме не тр пи еп ски хе ро и зам, мит ску сли ку све та и та кав од нос пре ма жи во ту ра ван је „мо-рал ном са мо у би ству“, јер „енер ги ја смр ти не ву че на пред не го у су но врат. То је тач на ди јаг но за узро ка „по ра за и пад јед не исто ри је“ (па ла ве сТра 1994: 63).

Aнтрополошки при ступ као пре сек ци ви ли за ци је у осно ви је Па ла ве-стри ног кри тич ког ме то да. „Свет је је дан и це ло вит“ – оп ште је ње го во ис хо-ди ште, ко је се по том спу шта пре ма по је ди но сти ма: „Ни ко не мо же сам за се бе, јер је сва ко део, део не ке це ли не“. Из те пер спек ти ве при сту па сва ком про бле му, али и про јек ци ји и пер цеп ци ји дру гих и се бе. „Сва ки чо век је део дру гог чо ве ка, сва ко ја се оства ру је у дру го ме“. Та ква ме тод га до во ди до ренд ген ског сним ка узро ка по ра за и па да исто ри је на при ме ру ју го сло вен-ске ци ви ли за ци је и срп ског на ци о нал ног и по ли тич ког про гра ма ко ји ви ди и као рас пад јед ног кул тур ног мо де ла.

7. Фи нал ни сУ до ви. – Ју го сло вен ска кри за је би ла кри за „дру штве ног и др жав ног си сте ма, по гре шно по ста вље ног и гра ђан ског, да кле, кри за вла-сти, а не кри за са мог дру штва (и) иде о ло ги је тог дру штва“. По раз и пад се, ре зул тат је Па ла ве стри не ана ли зе и сми сао јав не ре че као кри ти ке, ис по-ља ва ју као ка тар за „у про це су очи шће ња, про ме не и пре о бра жа ја, ја сни јег са гле да ва ња свог по ло жа ја“.

Из лаз из ка тар зе „на осно ва ма кул тур не раз ли чи то сти“ ви део је у мо-де лу „је дин ства раз ли чи то сти“, чи ме је по ка зао да не ег зи сти ра као кри ти зер-ски већ као кре а тив ни дух. На ла зе ћи у кул ту ри осно ву срп ског на ци о налног иден ти те та и услов ње го вог очу ва ња и раз во ја, ми слио је да је об но ва де-мо крат ске тра ди ци је и уво ђе ње прав не др жа ве – пред у слов за све оста ло. Основ на на че ла срп ске кул ту ре, по ње му, су:

– ду хов ни ди на ми зам и бр за аси ми ла ци ја иде ја;– те жња ка исти ни и ве ли ка осе тљи вост на по ни же ња;– кри тич ки од нос пре ма сва кој вла сти;– не у стра ши ва од бра на сло бо де и го то во без ум на од луч ност да се ис тра је;– Ср би ма не тре ба ди ра ти у исто риј ски по нос, образ и до сто јан ство.17

17 Сво је за кључ ке Па ла ве стра ова ко об ја шња ва Сло вен ци ма: „Нај ве ће мар тов ске де мон-стра ци је у Бе о гра ду ни су иза зва ли не ми ри на Ко со ву не го ан ти срп ски скуп у Цан ка ре вом

1013

Из ових на че ла као би ти срп ске кул ту ре он је фор ми рао свој мо рал ни лик кри ти ча ра и про фил кри ти ке: по тре бу да из бег не „кри ви цу за пре но-ше ње бо ле сног на сле ђа у бу дућ но сти на ших по то ма ка“, јер „са мо це ло вит и зрео кри тич ки ум мо же одо ле ти ис ку ше њи ма исто ри је“. За то ис по вед но ка же: „Пла шим се, да кле, пу сто ши у чо ве ку ко ја све ви ше ра сте и по та па нас мр жњом и бе сом“. Или: „Оста је мо са ми да жи ви мо са сво јим злом“. Или још: „Код нас за и ста има пре ви ше не про све ће но сти, при ми ти ви зма, ба ха те глу по сти, се бич но сти, зло бе и за ви сти (...). Све то ипак ни је тра ге ди ја ду-хо ви то сти за то што се (...) упра во на ду хов ном пла ну по сти жу зна чај ни про до ри и ус пе си и што на ши љу ди, упр кос не по вољ ним усло ви ма, ча сно про но се срп ско име и кул ту ру по све ту“.

Пре ма то ме, два де сет и је дан текст Књи жев но сти и јав не ре чи (увод на и при год на из ла га ња, но вин ски ин тер вјуи и члан ци) до но се ши ро ку ле пе зу не са мо књи жев них те ма и про бле ма. Иа ко су нај че шће по ста вље ни кроз при зму кри ти ке књи жев но сти као кул ту ре и кул ту ре као исто ри је иде ја, они ег зи сти ра ју и као осно ва за ши ра ту ма че ња зна че ња и зна ча ја књи жев-но сти и књи жев не кри ти ке у срп ском дру штву, али и са ме тво рач ке и ху-ма ни стич ке лич но сти Пре дра га Па ла ве стре. Упра во на њих ће се осло ни ти у ства ра њу ве ли ке син те зе у Исто ри ји срп ске књи жев не кри ти ке.


вр ка Тић, Ла зар. По јам и би ће срп ске на ци је. Срем ски Кар лов ци – Но ви Сад: Из да-вач ка књи жар ни ца Зо ра на Сто ја но ви ћа, 2004.

кра ма рић, Злат ко. Иден ти тет, текст, на ци ја. За греб: Ље вак, 2009.ма кУ ље вић, Не над. Умет ност и на ци о нал на иде ја у XIX ве ку: си стем европ ске и

срп ске ви зу ел не кул ту ре у слу жби на ци је. Бе о град: За вод за уџ бе ни ке и на став-на сред ства, 2006.

па ла ве сТра, Пре драг. Кри тич ка књи жев ност. Бе о град: „Вук Ка ра џић“, 1983.па ла ве сТра, Пре драг. Књи жев ност и јав на реч. По жа ре вац: Цен тар за кул ту ру, 1994.па ла ве сТра, Пре драг. Про у ча ва ње и из да ва ње гра ђе за исто ри ју срп ске књи жев не

кри ти ке (Исто ри ја јед ног на уч ног по ду хва та). Књи жев на исто ри ја XXXVII/96 (1995): 237–265.

па ла ве сТра, Пре драг. Исто ри ја срп ске књи жев не кри ти ке. Но ви Сад: Ма ти ца срп-ска, 2008.

до му. Тај шок је пре нуо и раз др мао Ср бе ко ји зна ју да се но се с не при ја те љем, али не под-но се не вер ство од при ја те ља“ (па ла ве сТра 1994: 81).

Ana M. Mu mo vić

LI TE RA TU RE AND PU BLIC WORD BY PRE DRAG PA LA VE STRA(Analyti cal the mes as an in tro duc tion to The Hi story of Ser bian Li te rary Cri ti cism)

S u m m a r y

The re are fif teen to mes which con cerns so cial cri ti cism, ide o logy, li te ra tu re and cul tu re ti tled Analyti cal the mes. The to mes pre sent an ini tial co re of cri ti cism, cri ti cal tho ughts and the ba se of gre at synthe sis in Pre drag Pa la ve stras’ The Hi story of Ser bian Li te rary Cri ti cism (2008). The gre at synthe sis is con si de red from the stand po int of the hi story of ide as in the li te rary cri ti cism, which has a so cial me a ning and cul tu ral sig ni fi can ce.

Even tho ugh Li te ra tu re and Pu blic Word con sists ma inly of the pu blic texts, in ter vi ews, spe ec hes and of ine vi ta ble re pe ti tion of com mu ni ca ti ve ide as and per so nal at ti tu des, its sig ni fi can ce is fo und in pre sen ting the so cial and cul tu ral fun ction that co e xist bet we en the li te ra tu re, li te rary cri ti cism and the pu blic word.

Con si de ring Pa la ve stras’ po int of vi ew, the pu blic word is pre sen ted in the tec to nic chan ges and dif fer cha rac ter of the le a ding idea, fol lo wing the two last de ca des in Ea stern Eu ro pe, Yugo sla via and Ser bia.

Analysis shows that twenty-one texts from the Li te ra tu re and Pu blic Word of fer a wi de ran ge of non-li te ral the mes and is su es. Alt ho ugh the texts are usu ally pla ced thro ugh a prism of li te rary cri ti cism as the cul tu re and cul tu re as the hi story of ide as, the texts al so exist as a fun da men tal for bro a der in ter pre ta tion of the me a nings and sig ni fi can ces of li te ra tu re and li te rary cri ti cism in the Ser bian so ci ety and of Pa la ve stras’ hu ma ni stic and cre a ti ve per so na lity as well.

Keywords: Pre drag Pa la ve stra, pu blic word, li te rary cri ti cism, cul tu re, hi story of cri ti cism, Ser bian cri ti cism.

Ин сти тут за срп ску кул ту ру При шти на/Ле по са вићdjo [email protected]

1014

П Р И Л О З И И Г РА Ђ А

UDC 821.163.41-6.09 Dimitrijević J. J.

Др Сла ви ца О. Га ро ња Ра до ва нац

ТРИ НЕ ПО ЗНА ТА ПИ СМА ЈЕ ЛЕ НЕ Ј. ДИ МИ ТРИ ЈЕ ВИЋ* (ИЗ ФОН ДА МЛА ЂИХ РУ КО ПИ СА И АР ХИ ВА ЛИ ЈА

РУ КО ПИ СНОГ ОДЕ ЉЕ ЊА НА РОД НЕ БИ БЛИ О ТЕ КЕ СР БИ ЈЕ)1

У ра ду се до но се три до са да не по зна та пи сма Је ле не Ј. Ди ми-три је вић (1862–1945), срп ске књи жев ни це ко ја је оста ви ла обим но и тек од не дав но озбиљ ни је ис тра же но књи жев но де ло. Ова пи сма су ва жна, јер је је ко ре спон ден ци ја Је ле не Ј. Ди ми три је вић углав ном не са чу ва на. С об зи ром на то да је упу ће на уред ни ку По ли ти ке, Жив-ку Ми ли ће ви ћу (у ре ла тив но крат ком вре мен ском пе ри о ду – од кра-ја 1926, до кра ја 1927), у овом ра ду ус по ста вљен је кон текст њи хо вог на стан ка који пра ти на ста нак ње них пу то пи са Се дам мо ра и три океа на, али зна чај но сли ка и не ке спе ци фич не књи жев не при ли ке у Бе о гра ду, и то с об зи ром на на ше по зна те књи жев ни це ме ђу рат не епо хе – Да ни цу Ма р ко вић, Сми љу Ђа ко вић, Дел фу Ива нић.

Кључ не ре чи: Је ле на Ј. Ди ми три је вић, пре пи ска, По ли ти ка, Ж. Ми ли ће вић, Д. Ма р ко вић.

У ру ко пи сном оде ље њу На род не би бли о те ке, у ар хи ви Жив ка Ми ли ће-ви ћа, јед ног од уред ни ка По ли ти ке2, чу ва ју се, ме ђу раз ли чи тим зна чај ним

* Овај рад је на стао као део ис тра жи ва ња у окви ру про јек та Књи жен ство – исто ри ја и те о ри ја жен ске књи жев но сти на срп ском је зи ку до 1965 (бр. 178029) ко је фи нан си ра Ми-ни стар ство за на у ку и тех но ло ги ју.

1 Са до зво лом управ ни ка На род не би бли о те ке, г. Л. Бла шко ви ћа, и уз све стра ну по моћ ру ко во ди о ца Фон да мла ђих ру ко пи са и ар хи ва ли ја, мр Ива на Об ра до ви ћа, ко ме се нај то пли је за хва љу јем, ова пи сма Је ле не Ди ми три је вић (под сиг на ту ром Р 645 /153, 154, 155) пу бли ку ју се пр ви пут.

2 Жив ко Ми ли ће вић (1896–1962), ро ђен у Ко ра ћи ци. У По лит ку сту пио 1919. го ди не. Ба вио се по е зи јом и књи жев но шћу и био ду го го ди на уред ник књи жев не ру бри ке По ли ти ке. Ис та као се као но ви на р ски пе да гог. Је дан је од по кре та ча По ли ти ке за де цу (ми ли во је вић 1984: 245). Ње го ва ру ко пи сна за о став шти на чу ва се да нас у На род ној би бли о те ци под сиг-на ту ром Р 645 /128–193.

1016

лич но сти ма ме ђу рат ног Бе о гра да3 и три пи сма књи жев ни це Је ле не Ј. Ди-ми три је вић. Пи са на у ра спо ну од го ди ну да на (1926–1927), пре и по сле ве ли ког, ре кли би смо – жи вот ног по ду хва та ове књи жев ни це – пу та око све та – ко ји је тра јао не што ма ње од го ди ну да на4, из че га ће на ста ти ње но по след ње, за жи во та об ја вље но де ло Се дам мо ра и три оке а на (1940)5, ова три до са да нео бја вље на пи сма, од ко јих је пр во по сла но из Ка и ра, а два из Бе о гра да, дра го це но све до че о не ким ва жним де та љи ма, ка ко из при ват не си ту а ци је књи жев ни це, ба ца ју ћи до дат но све тло на њен, ина че ма ло по знат и ис тра жен жи вот, та ко и на књи жев не при ли ке ме ђу рат ног Бе о гра да. Уз то, мо же се пра ти ти и кон текст на стан ка ње ног бу ду ћег пу то пи са Се дам мо ра и три оке а на, од ко јег је књи жев ни ца за жи во та ус пе ла да об ја ви са мо пр ви део6. На и ме, ко ли ко пр во пи смо из Ка и ра све до чи о мо ти ва ци ји и окол но сти ма да се Је ле не Ј. Ди ми три је вић уоп ште упу сти у та кав по ду хват, ка кав је био пред у зе ти пут око све та, ре спек та би лан у сва ком по гле ду и у свет ским раз ме ра ма, то ли ко два дру га пи сма та на но и пла стич но оцр та ва ју је дан сег мент, зна ча јан за исто ри ју срп ске жен ске књи жев но сти – јер су у ње му не по сред но спо ме ну те и за ни мљи вим де та љи ма до пу ње ни по р тре ти још две књи жев ни це ме ђу рат не епо хе – Да ни це Ма р ко вић и Сми ље Ђа ко вић,

3 Ме ђу оста лим, у ар хи ви Ж. Ми ли ће ви ћа чу ва ју се пи сма Дра ги ше Ва си ћа, Владими-ра Дворниковића, Се ле не Ду кић, Је ле не Ј. Ди ми три је вић и дру гих зна чај них са рад ни ка По ли ти ке и лич но сти из кул ту ре ме ђу рат ног Бе о гра да.

4 На пут око све та Је ле на Ј. Ди ми три је вић кре ну ла је из Ђе но ве, бро дом Ита ли ја, 18. но вем бра 1926. ка да се упу ти ла у Еги пат – у Алек сан дри ју и Ка и ро (где про во ди ско ро цео де цем бар 1926), да би 29. де цем бра сти гла у Је ру са лим. У Све тој зе мљи Ј. Ди ми три је вић бо ра ви до по ло ви не ја ну а ра 1927, ка да пре ко си риј ске пу сти ње до ла зи у Да маск, да би пре-ко Беј ру та сти гла у Ха и фу, ода кле ку пу је брод ску кар ту за Ин ди ју (Бом бај). Дов де је об ја-вљен (пр ви део) пу то пи са Се дам мо ра и три оке а на (1940). У ру ко пи сној за о став шти ни Је ле не Ј. Ди ми три је вић кроз дру ги део (Р 540) нео бја вље ног на став ка пу то пи са мо же мо при бли жно ре кон стру и са ти ње ну да љу мар шру ту: 30. ја ну а ра 1927. је на пу ту за Ин ди ју (пре ко Цр ве ног мо ра, на бро ду Кра ко ви ја), а у Бом бај сти же по чет ком фе бру а ра 1927. У Ин ди ји Ј. Ди ми три је вић бо ра ви то ком мар та и апри ла ме се ца, би кра јем апри ла 1927. већ би ла у Ја па ну (пи смо из То ки ја). По сле То ки ја и Јо ко ха ме, пло ви пре ко Ти хог оке а на (мај 1927), и сти же у Аме ри ку – пр во у Сан Фран ци ско, да би ју ла 1927. го ди не би ла, ка ко ка же, „по но во у Њу Јор ку, на кон се дам го ди на“. (Ј. Ди ми три је вић је укуп но три пу та по се ти ла, или ду же вре ме на жи ве ла у Аме ри ци: 1918–1920, 1927, и 1933 – на кон че га на ста је и ње но зна чај но де ло Но ви Свет или у Аме ри ци го ди ну да на, 1934). По нов ни до ла зак у Евро пу, и лу ку Ђе но ву, тј. ме сто ода кле је и кре ну ла, сем ег зал ти ра ном „по сла ни цом“ Ј. Ди ми три је-вић је до ку мен то ва ла и да ту мом (31. ју ла 1927. го ди не) – да кле, три и по ме се ца ма ње од го ди ну да на тра јао је њен пут око све та, је дин ствен не са мо у на шој књи жев но сти, већ и има го ло шкој кул ту ри то га вре ме на.

5 Је ле на Ј. Ди ми три је вић, Се дам мо ра и три оке а на: пу тем око све та, Др жав на штам па ри ја Кра ље ви не Ју го сла ви је, 1940, стр. 406.

6 Из дру гог де ла нео бја вље ног ру ко пи са (сиг на ту ра Р 540), са пу та по Ин ди ји, Ј. Ј. Ди-ми три је вић је за штам пу при пре ми ла и об ја ви ла са мо три по гла вља под на сло вом Пи сма из Ин ди је (Би бли о те ка На род ног уни вер зи те та у Бе о гра ду, Бе о град, 1928), где до ми ни ра опис ње ног су сре та и раз го во ра са Р. Та го ром.

чи ме пи сма Је ле не Ди ми три је вић, сем о њој као лич но сти, ба ца ју до дат но све тло и на си ту а ци ју и мре жу од но са и окол но сти ве за них и за спо ме ну те књи жев ни це, њи хо ву жи вот ну си ту а ци ју, као и пси хо ло шке ка рак тер не цр те сва ке по на о соб. У ана ли зи пи са ма (ко је на кра ју об ја вљу је мо у пре пи-су), кре ну ће мо хро но ло шки, про ши ру ју ћи сва ко пи смо кон тек стом ње го вог на стан ка – кроз са мо де ло Је ле не Ди ми три је вић, као и кроз све до чан ства пр вог ре да од стра не ње них са вре ме ни ца, као плод до са да шњих ис тра жи-вач ких ре зул та та, ко ји ма ова пи сма пред ста вља ју дра го це ну до пу ну епо хи у ко јој су ства ра ли Је ле на Ј. Ди ми три је вић и ње ни са вре ме ни ци.

1. Пр во пи смо из Ка и ра, да то ва но 29. де цем бра 1926. го ди не (Р 645/153), упу ће но Жив ку Ми ли ће ви ћу, го во ри о јед ном бит ном и лич ном мо мен ту из жи во та Је ле не Ј. Ди ми три је вић, ко ји се мо же сма тра ти и гла вом мо ти ва ци-јом, да се ова књи жев ни ца уоп ште оти сне на ду го пла ни ра но пу то ва ње око све та, што је по се би ре спек та би лан по тез за ње но вре ме, на шу, још увек кон зер ва тив ну и па три ја р хал ну сре ди ну, па и за ње не го ди не (та да је има ла пу не 64 го ди не), о че му де таљ но го во ри и у пр вом по гла вљу свог пу то пи са Се дам мо ра и три оке а на. На и ме, у овом пи сму, Је ле на Ј. Ди ми три је вић под се ћа Ж. Ми ли ће ви ћа на свој дав ни план („Да ли се се ћа те да сам на овај пут по шла још про шле го ди не?“), спо ми њу ћи да ју је бо лест очи ју и „беч ки оку ли сти“, а уско ро и опе ра ци ја у Бе чу у ме ђу вре ме ну спре чи ла да оства ри тај свој ве ли ки на ум. О том пре лом ном тре нут ку и ини ци јал ној мо ти ва ци-ји, да сво је сно ве ко нач но пре тво ри у ствар ност (не дав но из бег ну та мо гућ-ност пот пу ног гу бит ка ви да), Је ле на Ј. Ди ми три је вић све до чи и у увод ном по гла вљу Се дам мо ра и три оке а на:

„...Још бе жим од ка та стро фе ко ја ми је пре ти ла, и не ве ру јем да сам по бе гла од не сре ће ко ја ме је хте ла за де си ти...Јо ш ју рим по све ту да се на гле дам бе ла све та...И ка ква је то не сре ћа ко ја ме ума ло не за де си баш кад бе јах го то ва да се кре нем на овај пут на ко ји се кре ћем су тра, на је дан пут ве ли ки, нео би чан, про сто не ве ро ва тан и за мо је го ди не и за на ше пој мо ве...И та ка та стро фа, слич на гро му из ве дра не ба, би ла би го ра од смр ти. Оч ни вид!... (ди ми Три је вић 1940: 9–10).7

У том сми слу, из овог пи сма за и ста три јум фал но зву чи ре че ни ца, на пи-са на (већ у Ка и ру), о пр вој ета пи тог ње ног „оства ре ња сна“: „И сад сам по шла да оства рим, што се ни је мо гло оства ри ти про шле го ди не“. Дру гим ре чи ма, пси хо ло шки ме ха ни зам, ак ти ви ра осећање, на кон из бег ну те мо гућ но сти да за у век оста не без чу ла ви да – пре суд ног за ње не две под јед на ке ва жне стра-сти – пи са ње и пу то ва ње – да све у жи во ту по ста је по клон, са мно штвом не слу ће них мо гућ но сти да се тај (пре о ста ли) жи вот учи ни још бо га ти јим

7 Та ко ђе, у на став ку овог уво да, она пре ци зи ра да је још „ре ко ва ле сцент“ од оно га „до жи вље ног и пре жи вље ног у по чет ку ове го ди не“, тј. фе бру а ра 1926. го ди не, ка ко смо из ра чу на ли, ка да је има ла опе ра ци ју очи ју у Бе чу.

1017

и са др жај ни јим, у шта се сва ка ко укла пао њен дав на шњи сан о пу ту око зе-маљ ске ку гле, ка ко кроз из бор де сти на ци ја, та ко и кроз сам ин тен зи тет до жи вља ја опи са ног ко ји се по не кад чи ни ек ста тич ним, а што чи ни ове пу-то пи се, ко ли ко из у зет но ре а ли стич но-сли ко ви то-сим бо лич ним, то ли ко и пи са ним пе снич ким је зи ком („као у не ком сну“), што је до би ло и свој пе-снич ки екви ва лент и оду шак.8

Дру ги део пи сма ти че се (по сла тог) тек ста ко ји је Је ле на Ј. Ди ми три је вић, у фор ми „пи сма из Егип та“ на ме ни ла По ли ти ци за об ја вљи ва ње. У епи сто-лар ној фор ми, упу ти ла га је сво јој оми ље ној при ја те љи ци и адре са ту Дел фи Ива нић, са пре ци зним на по ме на ма уред ни ку, али и уз гред ним, ви со ким вред-но ва њем овог ли ста у од но су на сву оста лу пе ри о ди ку у Ср би ји и Кра ље ви ни Ју го сла ви ји, та да већ у тре ћој де це ни ји свог из ла же ња („У ње му не ма ни чег при ват ног и ја др жим да ће те му ви да ти ме ста у ва шем ли сту ко ји ја бо ље це ним од свих ли сто ва, на ших днев них што из ла зе у на шој зе мљи“).

И у по след њој на по ме ни, Је ле на Ј. Ди ми три је вић, од ра жа ва је дан праг-ма ти чан и си сте ма ти чан дух („Нај леп ше мо лим, кад се штам па – ако се штам па – ово мо је пи смо, да се обра ти па жња на ко рек ту ру, и да се у тек сту ни шта не ме ња ни ти до да је“ – подв. Ј.Ј.Д.), са по но вље ним ком пли мен том, да је у по гле ду ко рек ту ре „По ли ти ка у то ме озбиљ ни ја и па жљи ви ја не го на ши ли те рар ни ли сто ви.“

Са из ра зи ма лич ног ува жа ва ња уред ни ку кул тур не ру бри ке (Ж. Ми ли-ће ви ћу), ово пи смо Је ле не Ј. Ди ми три је вић из Ка и ра, се овим и за вр ша ва.

2. Дру го пи смо упу ће но Жив ку Ми ли ће ви ћу (Р 645/154), Је ле на Ј. Ди-ми три је вић пи ше из Бе о гра да, тач ни је хо те ла Мо сква, да ти ра но 19. ок то бра 1927. го ди не. Пи смо је крат ко и по ка зу је да се Је ле на Ј. Ди ми три је вић не дав-но вра ти ла са свог пу то ва ња, и да је већ не што ду же од два и по ме се ца у Бе о гра ду. Вр ло је ин те ре сант но ме сто да ти ра ња, тј. хо тел Мо сква у Бео гра ду, у ко јем бо ра ви Је ле на Ј. Ди ми три је вић на кон свог пу та око све та. Ме ђу тим, све ће би ти ја сни је, ако се та чи ње ни ца упо ре ди са по дат ком, да је Је ле на Ј. Ди ми три је вић уве ли ко има ла сво ју ку ћу у Бе о гра ду (Фран цу ска ули ца бр. 29) у ко јој је жи ве ла на кон Пр вог свет ског ра та (већ као удо ви ца), гра ђе ну по на цр ти ма про јек тан та Јо ва на Ј. Ста но је ви ћа, и ко ја је упра во у том пе ри-о ду, тј. то ком ње ног од су ства би ла пре у ре ђи ва на (до зи дан је спрат), што је за вр ше но тек 1928. го ди не, па се ти ме мо же об ја сни ти њен ду жи бо ра вак у (јед ном од елит них) хо те ла у Бе о гра ду.9

8 У ру ко пи сној за о став шти ни Је ле не Ј. Ди ми три је вић, уз дру ги део нео бја вље них пу то пи са око све та, на ла зе се и три све ске сти хо ва, ко ји пе снич ки пра те по је ди не тач ке Је-ле ни ног пу то ва ња (сим бо лич но на сло вље не К Сун цу за Сун цем) и ко ји се мо гу сма тра ти ком пле мен тар ним овим пу то пи си ма (Ру ко пи сно оде ље ње На род не би бли о те ке, Фонд мла ђих ру ко пи са и ар хи ва ли ја Р 542, 543, 544).

9 Не над Но вак Сте фа но вић, Срп ска Сап фо из Фран цу ске ули це, По ли ти ка, пе так 29. ја ну а ра 2016 (до да так: Мо ја ку ћа).

1018

У овом пи сму Је ле на Ј. Ди ми три је вић се обра ћа Жив ку Ми ли ће ви ћу по пи та њу ау тор ских хо но ра ра, ко је јој је уред ник „обе ћао“, а за об ја вље на „пи сма из Егип та и Ин ди је“ у По ли ти ци, са на по ме ном: „Да сам у по вољ-ни јим ма те ри јал ним при ли ка ма, ја вас не бих уз не ми ра ва ла“, и вр ло ва жном ре че ни цом у ко јој оп сер ви ра си ту а ци ју у ко јој се на шла на кон по врат ка: „Али по сле по врат ка у Бе о град, ја сам и у ово ме као и у оста лим сво јим ства-ри ма на и шла на ве ли ке не при јат но сти.“, уз мол бу да јој се по ша љу они бро-је ви По ли ти ке у ко ји ма су ње ни тек сто ви („то јест ако су се на шли ти бро је ви“), пи смо се за вр ша ва са из ра зи ма уч ти во сти и по што ва ња. Чи ње ни ца ин си сти-ра ња на хо но ра ру из По ли ти ке (та ко рет ка код ње), мно го је ја сни ја ако се има ју у ви ду фи нан сиј ски за хва ти те го ди не у жи во ту Ј. Ди ми три је вић, ко ји су би ли у сва ком по гле ду ре спек та бил ни (пу то ва ње око све та, над град ња по ро дич не ку ће).

3. Тре ће пи смо Је ле не Ј. Ди ми три је вић (Р 645–155) нај оп ши р ни је, нај-ин те ре сант ни је и у сва ком слу ча ју, нај зна чај ни је, нео че ки ва но нам от кри ва је дан сни мак и ин те ре сант ну мре жу ме ђу рат них књи жев них при ли ка и од но са, и то ме ђу жен ским књи жев ним фи гу ра ма Бе о гра да тог вре ме на. Исто вре ме но оно от кри ва и јед ну ка рак тер ну цр ту на ше књи жев ни це, чи ји се пси хо ло шки про фил кроз ау то би о граф ске ре ми ни сцен ци је, ина че, мо же пра ти ти и у кон тек сту ње них, на ро чи то пу то пи сних де ла (по себ но у де лу Се дам мо ра и три оке а на), че му ово пи смо та ко ђе пред ста вља дра го це ну до пу ну. На и ме, пи смо Жив ку Ми ли ће ви ћу, ујед но и по след ње, упу ће но је уред ни ку По ли ти ке са мо осам да на на кон прет ход ног (да то ва но 27. ок то бра 1927, без на во ђе ња ме ста пи са ња – ве ро ват но је та ко ђе у пи та њу хо тел „Мо-сква“), чи ји је цео са др жај по све ћен нео че ки ва но ис кр слом про бле му, а у по гле ду обе ћа ног (и ис пла ће ног) хо но ра ра Је ле ни Ј. Ди ми три је вић за прет-ход не пу то пи сне при ло ге у По ли ти ци.

Цео про блем се мо же ап сол ви ра ти као не ка вр ста „по вре де ча сти и во ље“ са ме Је ле не Ј. Ди ми три је вић, мо же се но ти ра ти и као вид (пре)осе тљи-во сти у ње ном на ме ра ва ном ху ма ном ан га жма ну, а ко ји је, на не ки на чин пре у сме рен и осу је ћен. Отуд не у о би ча јен из лив гнев не увре ђе но сти, уз ду жно и стал но под вла че но по што ва ње пре ма личности Ж. Милићевића. На и ме, већ у дру гој ре че ни ци овог пи сма, Је ле на Ј. Ди ми три је вић из но си су шти ну на ста лог про бле ма у по гле ду хо но ра ра „ко ји јој је по ну ђен“: тра жи ла га је да би нов ча но њи ме по мо гла Да ни цу Мар ко вић, књи жев ни цу за ко ју је „чу ла...да је ја ко обо ле ла и да је у ве ли кој ма те ри јал ној оску ди ци, па сам же ле ла да јој по мог нем.“ Ко рен про бле ма на стао је ка да је на ша књи жев ни ца „за пи-та ла ад ми ни ста тор ку Ми сли, ко ја по се ћу је Гђу Мар ко вић“ да из бли же ис пи-та ње но ста ње, од но сно, да се „Гђа Мар ко вић не би на шла увре ђе на ако бих јој усту пи ла свој хо но рар из По ли ти ке“ на во де ћи да Да ни цу Мар ко вић „ве о ма ма ло по зна је“. У овој ре че ни ци Је ле на Ди ми три је вић уво ди још јед ну, прем-да не и ме но ва ну лич ност (са да све при сут ни ју фи гу ру у исто ри ји из у ча ва ња ме ђу рат не (жен ске) књи жев но сти) – „ад ми ни стра тор ка“ ча со пи са Ми сао је

1019

у то вре ме (ка сни је је „вла сни ца и уред ни ца“), би ла Сми ља Ђа ко вић.10 Ма ли кон фликт, ко ји је на стао као не спо ра зум ове две же не из књи жев ног све та, до бро се укла па у ка рак те ро ло шки оцр тан пор трет Сми ље Ђа ко вић, ка ко је да је у сво јим се ћа њи ма Је ле на Ске р лић-Ћо ро вић (ске р лић-ћо ро вић 2014), та ко да не ма сум ње да је реч о тој лич но сти:

„У све се она ме ша ла, увек сма тра ју ћи да она то мо ра да ра ди....Осим пре га ла штва на по слу, она се оду шље вља ва ла лич но сти ма. По сле смр ти свог ве ре ни ка, Ди со вог бра та, ко га је у бо ле сти пре да но не го ва ла, јед но вре ме би ла је кло ну ла, али убр зо се као и пре опет по че ла за но си ти, да-ју ћи ма шти на во љу. Дра га Спа сић, глу ми ца, Ан ђе ли ја Ла за ре вић, сли-кар ка и књи жев ни ца, Ма ра Ма ла гур ска, па Ми ли ца Јан ко вић, Ми ли чи ца ка ко је зва ла – за сва ку од њих на ла зи ла је вре ме на да им ука зу је па жњу и да им чи ни и оне услу ге ко је са ме не тра же...(кур зив С.Г.Р). А кад је тре ба ло по мо ћи Ми ли ци (Јан ко вић – прим. С.Г.Р) да по ку ша ле че ње у Па ри зу, ње на је за ми сао би ла, и она је уства ри из ве ла Ми ли чи но књи жев-но ве че.“ (ске р лић ћо ро вић 2014: 186)

Тон из ве сног гне ва у пи сму Је ле не Ди ми три је вић пре ма Сми љи Ђа ко-вић, до вољ но је илу стра ти ван, ако се на ве де сле де ћа ње на ре че ни ца: „А шта је ова жен ска учи ни ла?“, на гла ша ва ју ћи да оно што је она хте ла да „из вр ши у дис кре ци ји“, она је „из вр ши ла јав но“, без „мо га зна ња“, по ди гав ши у име Је ле ни но („баш као да је има ла од ме не пу но моћ је мо јом ру ком пот пи са но и су дом по твр ђе но“ њен хо но рар („ко ји сам већ би ла од би ла“) и однев ши га

10 Сми ља Ђа ко вић (1885?–1946?) у то ли кој ме ри је за бо ра вље на књи жев на лич ност ме ђу рат ног Бе о гра да, да се (за са да) не зна ју ни ње на тач на го ди на ро ђе ња, ни смр ти. Ро ђе на је у Бе о гра ду, у углед ној по ро ди ци су ди је, као нај мла ђе де те (ви ше се ста ра и бра ће). Рат је оне мо гу ћио ње но по ха ђа ње сту ди ја., па се бр зо за по сли ла. То ком 1914, 1915, ра ди ла је као бол ни чар ка у Ле сков цу, Ни шу и Вра њу, где је и са ма до би ла и пре ле жа ла ти фус и про ве ла оку па ци ју. Име Сми ље Ђа ко вић ве зу је се нај ви ше за рад ча со пи са Ми сао, где је пр во ра ди ла као „ад ми ни стра тор“, а по чет ком 1930. пот пи са на је и „као вла сни ца“ ли ста. У ње му је под псе у до ни мом Јо ван ка Пе тро вић, об ја ви ла и три при по вет ке из Пр вог свет ског ра та (две су уне те у ан то ло ги ју „Врт тај ни: ан то ло ги ја жен ске при по вет ке до 1950“ ау тор ке овог ра да (га ро ња 2016). Вра ће на је у ор би ту на ци о нал ног пам ће ња за хва љу ју ћи тек сто ви ма Иси до ре Се ку лић и Је ле не Ске р лић Ћо ро вић. Је ле на Ске р лић да је и њен упе ча тљив фи зич ки пор трет: „У ства ри, она је тре ћа од на ших же на...ко ја је под се кла се би ко су и упот пу ни ла та ко свој тип ни хи лист ки ње... (ске р лић ћо ро вић 2014: 184), на во де ћи и илу стра тив ну ка ри ка ту ру-пор трет Бе те Ву ка но вић, ко ја је Сми љу Ђа ко вић при ка за ла „са не из бе жном ци га ре том на усна ма и ди мом ко ји се ви је око ње“ (и ко ју смо про на шли и об ја ви ли уме сто не по сто је ћег пор тре та, у спо ме ну тој ан то ло ги ји Врт Тај ни). За ни мљи во је спо ме ну ти и жи вот ну мак си му Сми ље Ђа ко вић, из истог из во ра: „Во ле ла бих да за вр шим овај жи вот што пре па да се опет по но во ро дим.“ (исТо 2014: 188). По след ња ин фор ма ци ја (из тек ста Иси до ре Се ку лић „Не за бо ра-ви ти име Сми ље Ђа ко вић“ из 1946) о Сми љи Ђа ко вић је сте, да је на кон Дру гог свет ског ра та „као пу ка си ро та“, ра ди ла као „про да вац у јед ном ки о ску на Те ра зи ја ма“. Пре ми ну ла је, ве ро ват но 1946. го ди не, од ту бер ку ло зе, од ко је се ле чи ла и у ме ђу рат ном пе ри о ду. У новије време на Смиљу Ђаковић је скренула пажњу Зорица Хаџић (хаџић 2014).

1020

Да ни ци Мар ко вић, као ис по моћ. Да ље, Је ле на по ја шња ва окол но сти раз го-во ра са „ад ми ни стра тор ком“ (тј. Сми љом Ђа ко вић), да је он оба вљен у „ад ми-ни стра ци ји Ми сли где се са њом по ву кла „у је дан кут то га ло ка ла“.11 Нај ве ћи бес, ка ко се мо же за кљу чи ти, код Је ле не је иза зва ло то што је она же ле ла у нај ве ћој дис кре ци ји да по мог не Да ни цу Мар ко вић, („да не бих увре ди ла осе-тљи вост Гђе Мар ко вић а и по нос“), на гла ша ва ју ћи ње ну (до ско ра шњу) бит-ну кла сну од ред ни цу „по што је она до ју че би ла же на јед ног чо ве ка ко га убра ја ју у бе о град ске бо га та ше“.

Ве о ма је за ни мљив за вр шни део овог пи сма, у ко јем на не ки на чин, Ј. Ди ми три је вић пре ба цу је и По ли ти ци, тј. ње ном уред ни ку Жив ку Ми ли ће-ви ћу12, ову не смо тре ност („...ја се не чу дим то ли ко ад ми ни стра тор ки Ми сли (јер она је, сва ка ко, хте ла да из и гра ва до бро чин ку и из вр ши јед но ху ма но де ло – с ту ђим па ра ма) не го се чу дим По ли ти ци. А мо же би ти да је у том ли сту уо би ча је но да се хо но ра ри да ју без при зна ни ца“). На ро чи то је ва жан Је ле нин осврт, још јед ном, на тре нут ну ег зи стен ци јал ну си ту а ци ју књи жев-ни це Да ни це Мар ко вић, ина че од та да пра те ћу од ред ни цу ње ног жи во та.13. У том де лу пи сма Је ле на пи ше: „Жао ми је што је ово ова ко ис па ло, ка ко се бе ра ди, што се по тр же мо је име за не што што је не де ли кат но, то ли ко оне бо ле сне и не срећ не же не ра ди, ко ју је на пу стио не са мо муж, но и при ја те љи ка ко са ма ка же“. У ши рој оп сер ва ци ји, Је ле на Ди ми три је вић кроз жи вот Да-ни це Мар ко вић да је и је дан ге не рал ни суд о (на шем та да шњем) дру штву: „Књи жев ни ци и про фе со ри, ве ли, ча шћа ва ли су се сва ке не де ље и пра зни ка на ње ном пољ ском до бру, а сад је се ни ко од њих не се ћа, кад је у не во љи.“ Ова ин фор ма ци ја мо же би ти у ко ли зи ји, са прет ход ном из ја вом Ј. Ди ми три-је вић, да Да ни цу Мар ко вић „ве о ма ма ло по зна је“ (ако је на ве ден њен усме ни ис каз, он да га је или лич но од Д. Мар ко вић чу ла, или је по сред но, пре ко при-ја те ља, сти гао до ње, што оста је не ја сно).

Нај зад, у за вр шни ци пи сма Ж. Ми ли ће ви ћу, Је ле на Ди ми три је вић де-ци ди ра но на во ди да „но вац ко ји је Гђи Мар ко вић дат из По ли ти ке у име мог хо но ра ра, ја не сма трам да је мој но вац, већ По ли ти кин“. За то на не ки

11 Ре дак ци ја ча со пи са Ми сао се ли ла се на ви ше адре са: „у Спа си ће вом па са жу“ (скер-лић ћо ро вић 2014: 175), док је на за гла вљу ча со пи са Ми сао из 1930. уз Сми љу Ђа ко вић као „вла сни цу“ и В. Жи во ји но ви ћа као уред ни ка, као адре са уред ни штва на зна че на ули ца Кнез Ми ле ти на 66.

12 Упра во 1926. го ди не до шло је до ко нач ног и зва нич ног раз во да бра ка књи жев ни це и пе сни ки ње Да ни це Мар ко вић са Мом чи лом Та ти ћем, адво ка том из бо га те бе о град ске по ро ди це са Топ чи де ра. По та да шњим за ко ни ма, же ни ни је би ло обез бе ђе но ни ка кво из-др жа ва ње на кон раз во да, ни ти оче ва оба ве за пла ћа ња али мен та ци је за де цу, та ко да је Да ни-ца Мар ко вић са пе то ро де це, до шла у из у зет но те жак ма те ри јал ни по ло жај ко ји ју је пра тио све до (пре ра не) смр ти 1932. го ди не (ра до ва но вић 2014: 193–194).

13 По што је Жив ко Ми ли ће вић, уз Си му Пан ду ро ви ћа и Ве ли ми ра Жи во ји но ви ћа био је дан од чла но ва уред ни штва, ве о ма је ла ко прет по ста ви ти да је же ља Је ле не Ди ми три је вић да нов ча но по мог не Да ни ци Мар ко вић, већ би ла усме но ре ше на из ме ђу Жив ка Ми ли ће ви ћа и Сми ље Ђа ко вић још у са мој ре дак ци ји Ми сли (ске р лић ћо ро вић 2014: 183).

1021

1022

на чин „про зи ва“ лич но Ми ли ће ви ћа с на во дом („да је њој по ну ђен хо но рар од 900 ди на ра“ за пу то пи сне при ло ге у По ли ти ци, „а да је Гђи Мар ко вић да то 1.500 ди на ра“). Цео спор она раз ре ша ва на сле де ћи на чин: „да за сво је до пи се из оних да ле ких зе ма ља од По ли ти ке ап со лут но ни ка квог хо но ра ра не тра жим“ (подвл. Ј. Ј. Д.). У по след њој ре че ни ци, мо гу ће је на слу ти ти да је ово и крај ње не са рад ње са По ли ти ком („За хва љу јем По ли ти ци на ње ном го сто прим ству“). Па жљи вим пре гле дом го ди шта По ли ти ке на кон овог да-ту ма, мо гу ће би би ло усме ри ти ис тра жи ва ње ка то ме – да ли је то био за и-ста крај са рад ње Је ле не Ди ми три је вић са овим ли стом? Што се ти че ар хи ве Жив ка Ми ли ће ви ћа, у њој се не на ла зи ни шта што би се мо гло сма тра ти као кон цепт од го во ра Је ле ни Ди ми три је вић, па прет по ста вља мо да је ово пи смо оста ло без од го во ра, или је, мо жда, цео про блем ре шен ме ђу соб но, усме ним пу тем.

за кљУ чак. Три не по зна та пи сма Је ле не Ј. Ди ми три је вић, ко ја се чу ва ју у ар хи ву Жив ка Ми ли ће ви ћа, уред ни ка По ли ти ке, у Ру ко пи сном од eље њу На род не би бли о те ке Ср би је у Бе о гра ду (Фонд мла ђих ру ко пи са и ар хи ва-ли ја), из у зет но су дра го це на са не ко ли ко ста но ви шта. Пре све га, ко ре спон-ден ци ја Је ле не Ј. Ди ми три је вић ни је са чу ва на (сем не ко ли ко офи ци јел них до пи са са из да ва чи ма), та ко да ова пи сма до дат но осве тља ва ју ње ну, до не-кле за там ње ну би о гра фи ју и ге не зу по је ди них де ла; за тим, ова пи сма су пи са на сва ка ко у нај ва жни јем и нај ин тен зив ни јем пе ри о ду ње ног жи во та и ра да (а то је пу то ва ње око све та и ру ко пис на стао на кон то га, од че га је об ја-вљен са мо пр ви део, во лу ми но зан пу то пис Се дам мо ра и три оке а на, 1940. го ди не). Нај зад, тре ће пи смо, ујед но и нај о бим ни је, при ка зу је кул тур ни жи вот и кроз из ве стан не спо ра зум са уред ни ком По ли ти ке, ски ци ра дра го-це ну сли ку књи жев них при ли ка из ме ђу два ра та, али и до дат но пор тре ти ше не ко ли ко зна чај них же на-књи жев ни ца (Да ни цу Мар ко вић, Сми љу Ђа ко вић, Дел фу Ива нић), укљу чу ју ћи и сопствени ин те ре сан тан пси хо ло шки про фил, ва жан за не ка бу ду ћа ис тра жи ва ња ње ног де ла.

1023

ПРИ ЛО ЗИ

(ТРИ ПИ СМА ЈЕ ЛЕ НЕ Ј. ДИ МИ ТРИ ЈЕ ВИЋ УПУ ЋЕ НА ЖИВ КУ МИ ЛИ ЋЕ ВИ ЋУ)

У ПРЕ ПИ СУ

Р 645 / 153На род на би бли о те ка у Бе о гра ду

1. /Пи смо упу ће но Жив ку Ми ли ће ви ћу, уред ни ку По ли ти ке – пре пис/Ка и ро, 29. дец. 1926.

По што ва ни Го спо ди не Уред ни че,

Да ли се се ћа те да сам на овај пут по шла још про шле го ди не? По шла сам, али ни сам до шла у овај део све та, јер су ме беч ки оку ли сти од вра ти ли од то га, по што је још ма ло тре ба ло, па да из гу бим оч ни вид, да га из гу бим за-на век. На вре ме сам им се обра ти ла за са вет, и опе ра ци ја мо га ока је ус пе ла. И сад сам по шла да оства рим, што се ни је мо гло оства ри ти про шле го ди не.

Пи смо, ко је ша љем пре ко По ли ти ке, Гђи Дел фи Ива нић ки, на пи са ла сам за јав ност. У ње му не ма ни чег при ват ног и ја др жим да ће те му ви да ти ме ста у ва шем ли сту ко ји ја /2/ бо ље це ним од свих ли сто ва, на ших днев них што из ла зе у на шој зе мљи.

Нај леп ше мо лим, кад се штам па – ако се штам па – ово мо је пи смо, да се обра ти па жња на ко рек ту ру, и да се у тек сту ни шта не ме ња ни ти до да је. Мо жда је ова на по ме на из ли шна, по што је По ли ти ка у то ме озбиљ ни ја и па жљи ви ја не го на ши ли те рар ни ли сто ви. Ми слим на штам пар ске гре шке.

За хва љу ју ћи вам на до бр о ти, Го спо ди не Уред ни че, ја вас мо лим да уз мо је искре но по здра вље при ми те и уве ре ње да вас осо би то це ни

Је ле на Ј. Ди ми три је вић

Р 645 / 154На род на би бли о те ка у Бе о гра ду

1024

2. Пи смо Жив ку Ми ли ће ви ћу

Хо тел Мо скваБе о град, 19 ок то бра 1927


Мо лим вас да бу де те љу ба зни и да ми се по ша ље хо но ра ра, ко ји сте ми, пре не ки дан, обе ћа ли. Да сам у по вољ ни јим ма те ри јал ним при ли ка ма, ја вас не бих уз не ми ра ва ла. Али по сле по врат ка у Бе о град, ја сам и у ово ме као и у оста лим сво јим ства ри ма на и шла на ве ли ке не при јат но сти.

У исто вре ме, ја вас мо лим /2/ да на ре ди те да ми се по ша љу они бро је ви По ли ти ке у ко ме су штам па на мо ја пи сма из Егип та и Ин ди је, то јест ако су се на шли ти бро је ви.

Уна пред вам за хва љу јем и мо лим вас, Го спо ди не Уред ни че, да ве ру је те да вас осо би то це ни


Р 645 / 155На род на би бли о те ка Бе о град

3. Пи смо Жив ку Ми ли ће ви ћу

Бе о град, 27 ок то бра, 1927


Пре две не де ље, ја сам вам пи са ла и тра жи ла хо но рар ко ји сте ми ви би ли по ну ди ли за мо је до пи се из Егип та и из Ин ди је, а ко је сам ја од би ла.

Тра жи ла сам га ево за што:Чу ла сам да је Гђа Да ни ца Мар ко вић, књи жев ни ца ја ко обо ле ла и да је

у ве ли кој ма те ри јал ној оску ди ци, па сам же ле ла да јој по мог нем.Али пре не го што бих то учи ни ла, ја сам за пи та ла ад ми ни стра тор ку

Ми сли14, ко ја по се ћу је Гђу Мар ко вић, да ли је исти на да је Гђа Мар ко вић та ко бо ле сна и у та кој оску ди ци, и да ли се Гђа Мар ко вић не би на шла увре-ђе на ако бих јој ја усту пи ла свој хо но рар из По ли ти ке. Пи та ла сам /2/ сто га што ја Гђу Мар ко вић ве о ма ма ло по зна јем.

А шта је ова жен ска учи ни ла?Ово што сам ја хте ла да из вр шим у дис кре ци ји она је из вр ши ла јав но

и то још без мо га зна ња баш као да је има ла од ме не пу но моћ је мо јом ру ком пот пи са но и су дом по твр ђе но. И то од мах, пре не го што сам ја сти гла да

14 Сми ља Ђа ко вић.

1025

пи шем По ли ти ци, тј. ва ма, Го спо ди не Уред ни че, и да тра жим хо но рар ко ји сам већ би ла од би ла.

Ле по би нам ишло кад би се но вац из да вао за наш ра чун на овај на чин и са све до ци ма...

Уо ста лом, све до ка и ни је би ло. А и да је и би ло ко га у ад ми ни стра ци ји Ми сли, кад сам ја ово го во ри ла, он не би мо гао чу ти по што сам го во ри ла по ла ко по ву кав ши се с ад ми ни стра тор ком у је дан кут то га ло ка ла.

Јер, као што ре кох, ја сам то же ле ла да учи ним дис крет но, да не бих увре ди ла осе тљи вост Гђе Мар ко вић, /3/ а и по нос, по што је она до ју че би ла же на јед ног чо ве ка ко га убра ја ју у бе о град ске бо га та ше.

Али, ја се не чу дим то ли ко ад ми ни стра тор ки Ми сли (јер она је, сва ка ко, хте ла да из и гра ва до бро чин ку и из вр ши јед но ху ма но де ло – с ту ђим па ра-ма) не го се чу дим По ли ти ци. А мо же би ти да је у том ли сту уо би ча је но да се хо но ра ри да ју без при зна ни ца. У ли сто ви ма где сам ја ра ди ла и где ра дим ис пла ћи ва ни су ми хо но ра ри тек по што сам по не ком по сла ла при зна ни цу, ако ја са ма та мо ни сам мо гла оти ћи.

Жао ми је што је ово ова ко ис па ло, ка ко се бе ра ди, што се по тр же мо је име за не што што је не де ли кат но, то ли ко оне бо ле сне и не срећ не же не ра ди, јед не же не ко ју је на пу стио не са мо муж, но и при ја те љи ка ко са ма ка же. Књи жев ни ци и про фе со ри, ве ли, ча шћа ва ли су се сва ке не де ље и пра зни ка на ње ном пољ ском до бру, а сад је се ни ко од њих не се ћа, кад је у не во љи.

/4/ Да за вр шим.Но вац ко ји је Гђи Мар ко вић дат из По ли ти ке у име мо га хо но ра ра, ја

не сма трам да је мој но вац, већ По ли ти кин.Не сма трам за то што је уоп ште не ко ме дат без мо га зна ња и пи сме ног

на ло га; и још за то што то ни је су ма ко ја је ме ни као хо но рар по ну ђе на.Јер ме ни сте ви, Го спо ди не Уред ни че, по ну ди ли 900 ди на ра (да ми се

из По ли ти ке по ша љу), а Гђи Мар ко вић је да то 1.500 ди на ра.Што се ти че ме не, Го спо ди не Уред ни че, ја за сво је до пи се из оних да-

ле ких зе ма ља од По ли ти ке ап со лут но ни ка квог хо но ра ра не тра жим.За хва љу јем По ли ти ци на ње ном го сто прим ству.А ви, Го спо ди не Уред ни че, из во ли те при ми ти са сво јим ко ле гом Го-

спо ди ном Та но ви ћем уве ре ње о мо ме осо би том по што ва њу и мо је по здра вље.



ар хи ва жив ка ми ли ће ви ћа – Фонд мла ђих ру ко пи са и ар хи ва ли ја Ру ко пи сног оде-ље ња На род не би бли о те ке Ср би је (Р 645/153,154,155)

ди ми Три је вић, Је ле на Ј. Пи сма из Ин ди је. Бе о град: Би бли о те ка На род ног уни вер зи-те та у Бе о гра ду, 1928.

1026

ди ми Три је вић, Је ле на Ј. Се дам мо ра и три оке а на: пу тем око све та. Бе о град: Др-жав на штам па ри ја Кра ље ви не Ју го сла ви је, 1940.

Ђа ко вић, Сми ља. Ујак Ак сен ти је (1932), Без вла шће (1937). У: га ро ња, Сла ви ца. Врт тај ни: ан то ло ги ја срп ске жен ске при по вет ке до 1950. Бе о град: Vu ko tić me dia, 2016.

ми ли во је вић, Дра го љуб. По ли ти ка: све док на шег до ба (1904–1984). Бе о град: На род-на књи га, 1984.

ра до ва но вић, Бран ка. Да ни ца: Очи пу не зве зда, ру ке пу не тр ња. Бе о град: Слу жбе ни гла сник, 2014.

ске р лић ћо ро вић, Је ле на. Жи вот ме ђу љу ди ма: ме мо ар ски за пи си. Зо ри ца Ха џић (прир.). Но ви Сад: Ака дем ска књи га, 2014.

ХАЏИЋ, Зорица. „Белешка о заборављеној Смиљи Ђаковић.“ У: Прича: часопис за при чу и приче о причама, Београд, септембар-децембар, 2014, год VIII, бр. 28–29, стр. 231–238.

Др Сла ви ца О. Га ро ња Ра до ва нацУни вер зи тет у Кра гу јев цу

Фи ло ло шко-умет нич ки фа кул тетsga ro nja@g mail.com

И С Т РА Ж И В А Њ А

UDC 821.163.41.09”1980/1990”UDC 82.09:32

Др Деј вид Но рис

НАПОМЕНЕ О КЊИЗИ HA UN TED SER BIA: RE PRE SEN TA TI ONS OF HI STORY AND WAR IN

THE LI TE RARY IMA GI NA TION

Мо ја сту ди ја Ha un ted Ser bia: Re pre sen ta ti ons of Hi story and War in the Li te rary Ima gi na tion пред ста вља ре зул тат ду го го диш њег из у ча ва ња мо дер не срп ске књи жев но сти. Књи га се на ен гле ском је зи ку по ја ви ла у ма ју 2016. Пре-вод на срп ски, под на сло вом Ду хо ви кру же Ср би јом: Књи жев но пред ста вљање исто ри је и ра та, оче ку је се у из да њу из да вач ке ку ће Ге о по е ти ка кра јем 2017. У овом за пи су ћу опи са ти кон текст у ко јем је књи га на ста ла и глав не те ме ко је су ми се на мет ну ле то ком ис тра жи ва ња.

О срп ској књи жев но сти ни ка да ни је пи са но то ли ко мно го на ен гле ском је зи ку, по го то ву ка да је реч о но ви јим књи жев ним оства ре њи ма. Раз лог то ме су гра ђан ски ра то ви ко ји су за хва ти ли ре гион то ком де ве де се тих го ди на. За пад де це ни ја ма ни је знао за Ср би ју, Хр ват ску или Бо сну: увек се го во ри ло о Ју го сла ви ји, зе мљи у ко јој су жи ве ли Ју го сло ве ни и где се пи са ла ју го сло-вен ска књи жев ност. По том, ка ко су сва ко днев но по це лом све ту еми то ва ни при зо ри су ко ба и на си ља, сви су за бо ра ви ли на Ју го сла ви ју и по че ли да по-ми њу са мо ње не са став не де ло ве. Об но вље но је ин те ре со ва ње за Иву Ан дри-ћа. Ње го ви ро ма ни су преш там па ни и по но во су при вла чи ли чи та о це. Ме ђу тим, Ан дри ће ва про за схва та ла се овог пу та пр вен стве но као из вор ин фор ма ци ја о Бо сни и ње ној исто ри ји, а по себ но о сло же ним од но си ма Ср ба, Хр ва та и Му сли ма на. За те но ве ино стра не чи та о це, Ан дрић је пи сац ко ји при ка зу је исто ри ју на пе тих од но са ме ђу за јед ни ца ма ме ђу ко ји ма ни ка да ни је би ло истин ског уза јам ног по ве ре ња. Го ди на ма се у тим кра је ви ма не де ша ва ниш та зна чај ни је да би он да, из раз ло га пот пу но не ра зу мљи вих спо љаш њем по-сма тра чу, дош ло до крат ког пе ри о да на си ља и кр во про ли ћа, ка да се су се ди окре ћу јед ни про тив дру гих са мо за то што при па да ју раз ли чи тим гру па ма. Ан дри ће ви но ви чи та о ци мо жда не ће мо ћи да са зна ју неш то ви ше о узро-ци ма те мр жње, али он у ро ма ни ма На Дри ни ћу при ја и Трав нич ка хро ни ка сли ка по сле ди це тих нео бјаш њи вих ко лек тив них осе ћа ња, уве ра ва ју ћи нас да оно што да нас гле да мо ни је ниш та но во. За те чи та о це, уни вер зал ност

ње го ве умет но сти иш че за ва у бо сан ским дра ма ма пред ста вље ним у ње го-вим ро ма ни ма.

Ма да је не по ре ци ва чи ње ни ца да је рад ња ве ћи не Ан дри ће вих де ла смеш те на у Бо сну и да го во ри о исто ри ји и ста нов ни ци ма тог под руч ја, ме ни је би ло теш ко да при хва тим та кву ре ду ко ва ну вер зи ју ње го вог ства ра лаш тва. Ан дри ће ви ро ма ни и при по вет ке мо жда за не ке чи та о це функ ци о ни шу на осно ви друш тве не и пси хо лош ке ка рак те ро ло ги је, али се ни ка да не сво де на пор трет са по вр шин ски да тим по је ди но сти ма. Је зич ке, књи жев не и естет ске асо ци ја ци је на се ман тич ком пла ну ње го вих де ла мно го су ду бље и ни ка ко се не ис цр пљу ју опи си ма фик тив них жи во та ли ко ва и до га ђа ја у ко ји ма ти ли ко ви уче ству ју. Чи та о ци има ју пра во да се не упу сте у ис тра жи ва ње на-ра тив них ду би на, али се од ака дем ског ис пи ти ва ња књи жев но сти оче ку је да се не за у ста ви на по вр шин ском ни воу. То се, ипак, де ша ва и, ка ко из гле да, де ша ва се чеш ће ка да су у пи та њу књи жев но сти ма њих европ ских на ро да, чи је исто ри је и кул ту ре су ма ње по зна те. Не до ста так зна ња о раз вит ку књи-жев но сти и ње ном кон тек сту ства ра усло ве за ре дук ти ван при ступ пред ме-ту, где књи жев ни текст по ста је са мо је дан од из во ра ко ји тре ба да по слу жи ана ли зи те ку ћих друш тве них и по ли тич ких зби ва ња. У из ве сној ме ри, до то га је дош ло у ака дем ском из у ча ва њу срп ске књи жев но сти на За па ду то ком де ве де се тих го ди на и ка сни је. Је дан од иза зо ва ко ји сам имао у пи са њу књи ге био је упра во су о ча ва ње са се ман тич ком сло же нош ћу књи жев не про зе на ста-ле то ком кри зног пе ри о да и пре ви ше че сто до во ђе не у не по сред ну ве зу са ванк њи жев ним зби ва њи ма, што је по себ но слу чај са срп ском књи жев нош ћу осам де се тих го ди на.

На За па ду се по ја вио ве ли ки број сту ди ја у ко ји ма су де таљ но раз ма тра-ни узро ци и по сле ди це ју го сло вен ских гра ђан ских ра то ва са кра ја два де се-тог ве ка. У тим сту ди ја ма ис ти чу се пр вен стве но еко ном ски, друш тве ни и по ли тич ки про ма ша ји, као и де ло ва ње ути цај них лич но сти, Сло бо да на Ми-ло ше ви ћа, Фра ње Ту ђма на, Али је Изет бе го ви ћа и дру гих у да љем де ста би-ли зо ва њу ре ги о на. За ни мљи во је да чак и у тим рас пра ва ма, ко је се уопште не ба ве кул тур ним пи та њи ма, има упу ћи ва ња на са вре ме ну срп ску књи жев ност, на при мер у Бал кан ској тра ге ди ји Су зан Л. Ву двард и Ср би ји под Ми ло шеви ћем Ро бер та То ма са. Исто риј ски ро ма ни До бри це Ћо си ћа по све ће ни Пр вом свет ском ра ту и Књи га о Ми лу ти ну Дан ка По по ви ћа по ми њу се као до каз ра сту ћег не за до вољ ства ко му ни стич ким си сте мом, а на ро чи то трет ма ном Ср ба у Ју го сла ви ји. Слич не тврд ње из ри чу се још од луч ни је у не ким сту ди-ја ма усред сре ђе ним на кул тур не про бле ме, као што су Бал кан ски Ва ви лон Са-бри не Ра мет, ’Спа си о ци на ци је’ Ја сне Дра го вић-Со со и Ства ра ње на ци је, ра за ра ње на ци је Ен друа Вах те ла. У тим де ли ма ис ка зан је став да књи жев на де ла об ја вље на у Ср би ји то ком осам де се тих го ди на по ка зу ју раз вој на ци о-на ли стич ке ми сли и ње но ши ре ње на све друш тве не гру пе. Из ве сна па жња по све ће на је ис тој тен ден ци ји код дру гих ју го сло вен ских на ро да, али по се-бан на гла сак је ста вљен на раст срп ског на ци о на ли зма и ње го ву од го вор ност за на ста нак по ли тич ке кри зе и гра ђан ске ра то ве ко ји су усле ди ли.

1028

Са бри на Ра мет (2005: 181) не дво сми сле но твр ди: „По че ло је с пи сци ма.“ Она на гла ша ва да је у ро ма ни ма из осам де се тих го ди на мо гућ но на ћи ре-ин тер пре та ци ју тра ди ци о нал не рат не при по ве сти ко ја је ме ђу Ср би ма ство-ри ла пси хо ло ги ју жр тве, што је во ди ло про па сти Ју го сла ви је и гра ђан ским ра то ви ма де ве де се тих го ди на. Вах тел у сво јој сту ди ји по ка зу је ин стру мен-та ли за ци ју књи жев но сти у уна пре ђе њу раз во ја ју го сло вен ске све сти то ком де вет на е стог ве ка. Ње гов при ступ од сли ка ва стан дард не марк си стич ке исто-ри је ју го сло вен ских књи жев но сти, по пут оне Ан ту на Бар ца из пе де се тих го ди на прош лог ве ка, ма да без иде о лош ке ре то ри ке уо би ча је не у та квим сту ди ја ма. Ње го ва при ча до би ја ло ги чан за вр ше так: ако је књи жев ност би ла ин стру мент ко риш ћен за ус по ста вља ње осе ћа ња ју го сло вен ске за јед ни це у прет ход ном пе ри о ду, књи жев ност ће по слу жи ти и као ин стру мент ње ног униш те ња. Кри ви ца је при пи са на по себ но срп ским пи сци ма због њи хо вог не га тив ног при ка зи ва ња ју го сло вен ске прош ло сти, на ро чи то у сли ка њу Дру гог свет ског ра та и зло чи на по чи ње них про тив Ср ба, зло чи на ко ји су у ка сни јој зва нич ној ју го сло вен ској исто ри о гра фи ји пре да ти за бо ра ву.

У при сту пу књи жев но сти ко ји на ла зи мо у по ме ну тим сту ди ја ма при-мет не су две основ не ме то до лош ке по греш ке. Њи хо ви ау то ри при ме њу ју тра ди ци о на лан при ступ тек сту ал ној ана ли зи и ис пи ту ју по ступ ке и ре чи ли ко ва тра га ју ћи за по тен ци јал ним на ци о на ли стич ким по ру ка ма. Прет по-ста вља се да те по ру ке, упи са не у тек сто ве, по том вр ше ути цај на ши ру чи та лач ку пу бли ку и де лу ју као плат фор ма за про мо ци ју на ци о на ли стич ких иде ја. Уме сто прет по став ке да од ре ђе на зна че ња ни су са мо до ми нант на у тек сту не го и да су про из ве ла ак ти ван од зив чи та ла ца, при ме ре ни ји ака дем-ски при ступ био би да се из вр ши ана ли за ре цеп ци је ко ју је текст имао код чи та лач ке пу бли ке. Ја сан те о риј ски оквир за сту ди је књи жев не ре цеп ци је да ли су ис тра жи ва чи по пут Стен ли ја Фи ша и Вол фган га Изе ра. На прак тич ном пла ну оста је да се ис пи та књи жев но кри тич ки при јем де ла ко ја су у пи та њу и да се из вр ши ши ра ана ли за јав ног дис кур са то га вре ме на ка ко би се от кри ли евен ту ал ни да љи од је ци тих књи жев них тво ре ви на. Реч је о на пор ном по слу, ко јем би због оби ља ре ле вант не гра ђе нај ви ше од го ва рао удру же ни рад це лог ти ма ис тра жи ва ча, али је тај за да так нео п ход но оба ви ти да би се наш ли по-ка за те љи ре цеп ци је књи жев них тек сто ва и њи хо вог ши рег јав ног ути ца ја.

Дру га по греш ка са сто ји се у упо тре би књи жев них тек сто ва као из вор не гра ђе за ана ли зу по ли тич ких и друш тве них зби ва ња. Исто риј ска про за че-сто има слич но сти са исто ри о гра фи јом. У на ра тив ној струк ту ри тих две ју вр ста тек сто ва има из ве сних пре кла па ња: у њи ма на ла зи мо при че у ко ји ма уче ству ју ин ди ви ду ал на ли ца, чи је рад ње су ис при ча не са од ре ђе ног ста но-виш та. Ме ђу тим, у мно гим ва жним аспек ти ма ти дис кур си се ве о ма раз ли-ку ју. Из ме ђу до га ђа ја ко ји су ис при ча ни као део исто ри је и до га ђа ја ко ји су ис при ча ни као део фик ци о нал ног тек ста по сто ји основ на он то лош ка ди стинк-ци ја. За до га ђа је опи са не као део исто риј ског ни за прет по ста вља се да су се де си ли и да је тач ност при по ве да ња про вер љи ва. У из веш та ју мо же би ти на пр сли на, али ’оне су епи сте мич ке, усло вље не огра ни че њи ма људ ског

1029

са зна ња’ (do le žel 2010: 38). Ка да се при ча от пле те или ка да се про на ђе но ви низ до ку ме на та, сле де ћа ге не ра ци ја исто ри ча ра мо же да ко ри гу је исто риј-ски из веш тај и пру жи но ве ин фор ма ци је ко ји ма би пот кре пи ла свој по глед на оно што се ствар но до го ди ло. Чак и ка да се исто ри ја кри во тво ри све сним чи ном ко ји је мо ти ви сан же љом да се, за рад те ку ћих по ли тич ких по тре ба, ши ре ла жи по ли тич ке про па ган де, кри во тво ре на исто ри ја се сма тра исти-ни том до тре нут ка ка да се на мер на ис кри вља ва ња не ис пра ве и хо ти мич не пра зни не не ис пу не. Ме ђу тим, пу ко ти не у књи жев но сти ни ка да ни су та кве при ро де, као што при ме ћу је Лу бо мир До ле жел: ’Пи сац књи жев не про зе је сло бо дан да ва ри ра број, оп сег и функ ци ју пу ко ти на; ње гов из бор је усло-вљен естет ским (стил ским) и се ман тич ким чи ни о ци ма’ (ibid: 37). Фик ци о-нал ни ста тус књи жев ног де ла је та кав да не ма сми сла твр ди ти за до га ђа је у ро ма ну да су би ло исти ни ти или ла жни. Фик ци о нал не при по ве сти се на-ла зе у флек си бил ни јем се ман тич ком од но су пре ма со ци јал но има ги на р ном не го, ре ци мо, не фик ци о нал не при по ве сти ба зи ра не на исто ри о граф ском ис тра жи ва њу или ме мо а ри љу ди ко ји су истин ски уче ство ва ли у ствар ним до га ђа ји ма из прош ло сти. Фик ци о нал не при по ве сти са чи ња ва ју по себ ну ка те го ри ју тек сто ва ко ји има ју сво је ме сто у про мен љи вом и отво ре ном по љу зна чењ ске про из вод ње.

У сту ди ја ма књи жев них тек сто ва при хва ће но је да се у слу ча је ви ма ка да при ча са др жи ре фе рен це на ствар не до га ђа је или лич но сти, та кви де та љи, јед ном ста вље ни у кон текст фик ци о нал ног све та, при ла го ђа ва ју зах те ви ма и гра ни ца ма сво је но ве сре ди не. Фик ци о нал не при по ве сти мо гу да де лу ју као да опи су ју од ви ја ње исто риј ских до га ђа ја, али оне пред ста вља ју јед ну за миш ље ну прош лост. Исто риј ске ре фе рен це су са мо још је дан слој ко ји до при но си општем зна че њу тек ста. Ана ли за та квих тек сто ва тре ба ло би да узме у об зир функ ци ју ко ја је да та на ра тив ним по ступ ци ма у сва ком по је-ди нач ном слу ча ју. Се ман тич ки аспе кат јед ног сло же ног де ла при по ве дач ке про зе раз ви ја се на пре се ку ни за раз ли чи тих тек сту ал них пла но ва. Ка да текст упу ћу је на не књи жев ни свет, тај тип упу ћи ва ња је по сре дан и че сто се осла ња на ме та фо ру или не ка дру га је зич ка сред ства ко ји ма се су ге ри ше бо гат ство се ми о тич ких ве за из ван не по сред ног зна че ња ре чи. Ро ма ни се та ко ђе осла ња ју на уну траш њу ло ги ку раз во ја за пле та или на сим бо лич ку функ ци ју, ко ја мо же да се на ла зи на чи сто је зич ком пла ну или да ле жи у ка рак тер ним цр та ма ли ко ва, про јек ту ју ћи ши ра зна чењ ска по ља да би под-у пр ла кон струк ци ју фик ци о нал ног све та. Стил ска пи та ња ко ја се ти чу до ми-нант них прин ци па естет ске ор га ни за ци је та ко ђе су ре ле вант на за функ ци о ни-са ње се ман ти ке тек ста, као и оне ње го ве ком по нен те чи ја је уло га да пот кре пе ау тен тич ност фик ци о нал ног све та. Ти чи ни о ци узе ти су у об зир у при ме ри ма ко риш ће ним за илу стра ци ју ар гу ме на та ис ка за них у мо јој књи зи Ha un ted Ser bia: Re pre sen ta ti ons of Hi story and War in the Li te rary Ima gi na tion.

Ода брао сам да ис пи там срп ску књи жев ност из пе ри о да ка да су у њој до ми ни ра ле пред ста ве исто ри је и ра та. Књи жев ност осам де се тих го ди на че сто се вра ћа ла Дру гом свет ском ра ту и пр вим го ди на ма ко му ни стич ке

1030

вла да ви не, та ко ђе обе ле же не на си љем у вре ме ка да се др жа ва су о чи ла са кри зом 1948. го ди не. Ти хо мир Бра јо вић са пра вом ка рак те ри ше књи жев ност осам де се тих као ’буј ну но во ме мо ар ску ли те ра ту ру’ (Бра јо вић 2009: 70). Пи сци се та да упуш та ју у при че о до га ђа ји ма о ко ји ма се до та да ни је го во-ри ло и при по ве да ју са до тад не за ми сли вих ста но виш та. Они не сле де кон-вен ци је пар ти зан ских ро ма на, ју нач ких при ча о хра брим бор ци ма про тив број но над моћ них и бо ље на о ру жа них сна га оку па то ра и до ма ћих из дај ни ка. Њи хо ва књи жев ност ну ди дру га чи је, сло же ни је се ћа ње, у ко јем је рат пред-ста вљен као ха о ти чан. Рат не би ра сво је жр тве по то ме на чи јој стра ни је прав да: жр та ва има мно го, а не ке од њих стра да ју од ру ку пар ти за на. Али из над све га, то је књи жев ност ко ја го во ри о по ку ша ји ма ре кон стру и са ња прош ло сти. Мно ги ро ма ни и при по вет ке ис при ча ни су са вре мен ски ка сни-јег ста но виш та, по не кад са при по ве да чем чи је зна ње до ла зи из дру ге или тре ће ру ке, као што је слу чај са Го луб ња чом Јо ва на Ра ду ло ви ћа, а по не кад са при по ве да чи ма ко ји по ку ша ва ју да пред ста ве зби ва ња нај бо ље што мо гу да се се те, као у ро ма ну Пи смо/гла ва Сло бо да на Се ле ни ћа. У тим де ли ма исто-ри ја не ма не ко не за ви сно по сто ја ње, не че ка да је при по ве дач пре у зме да би он да ис ка зао шта се до го ди ло. Прош лост је са мо де ли мич но по зна та, пу на пра зни на, та ко да се мо же ре кон стру и са ти тек уз ве ли ке на по ре, али ни ка да у пот пу но сти. Реч је о де ли ма ко ја ви ше го во ре о про бле ми ма при по ве да ња о прош ло сти не го што пред ста вља ју не ки од ре ђе ни и по зна ти свет. У том по гле ду, она су у ве ли кој ме ри про из вод сво је де це ни је, пе ри о да ка да је дош-ло до пре и спи ти ва ња ста рих из ве сно сти и до во ђе ња у пи та ње не ка даш њих уве ре ња. Осам де се те го ди не су вре ме пре и спи ти ва ња усво је ног на чи на гле да ња на прош лост и на свет уопште.

Из у ча ва ју ћи књи жев ност осам де се тих го ди на, за па зио сам у њој по на-вља ње аве тињ ских и је зо ви тих мо ти ва. Они се по ја вљу ју у де ли ма ау то ра из ра зних ге не ра ци ја, ко ји пи шу ве о ма раз ли чи тим сти ло ви ма. Ра ду ло ви ћев при по ве дач у Го луб ња чи, де чак Лу ки ца, има ви зи ју ста рог свеш те ни ка ко га су уби ле ус та ше ка ко се уз ди же из ја ме у ко ју је ње гов леш ба чен и од ла зи леб де ћи не бом. У ро ма ну Пи смо/гла ва, Ма ки се, два де сет го ди на пош то је у до ба Ин фор мби роа умро у за тво ру, вра ћа као дух да би оби шао љу де ко ји су му не ка да би ли бли ски. Да ни ло Киш у при по ве ци Ен ци кло пе ди ја мр твих при ча о же ни ко ја от кри ва са бла сну тај ну оче вог оп се сив ног цр та ња цвет-ног мо ти ва, да би по том схва ти ла да је све то би ло са мо сан. Ипак, она уви ђа да њен сан мо жда са др жи не ке ствар не од го во ре ко ји се ти чу оче ве смр ти, што за му ћу је гра ни цу из ме ђу раз ли чи тих по ре да ка ствар но сти. На ра тор ка ро ма на Све тла не Вел мар-Јан ко вић Ла гум, Ми ли ца Па вло вић, слу же ћи се ре а ли стич ким сти лом, пре но си сво ја се ћа ња на рат не го ди не у Бе о гра ду и сво ја по сле рат на ис ку ства. На кра ју ро ма на, пош то бу де мо оба веш те ни о ње ној смр ти и пош то бу де при ка за на ње на са хра на, Ми ли ца се по но во ја вља да би про го во ри ла с оне стра не гро ба. У се ман тич кој струк ту ри ни за књи-жев них тво ре ви на из ове де це ни је ко ри сте се чуд ни, аве тињ ски, фан та стич ни и је зо ви ти мо ти ви.

1031

По ја ва та квих мо ти ва у од ре ђе ном исто риј ском пе ри о ду до во ди се у исто ри ји књи жев но сти и умет но сти у ве зу са тран сфор ма ци јом кул ту ре, са про ме ном у на чи ну гле да ња на свет. Ову по ја ву ис пи ти ва ли су, на при мер, Вол фганг Кај зер у књи зи Гро те ска у умет но сти и књи жев но сти и Ро зме ри Џек сон у сту ди ји Фан та зи ја: књи жев ност суб вер зи је. Би ло да го во ри мо о ше сна е стом ве ку и кре та њу ка јед ном се ку лар ни јем све ту или о друш тве ним про ме на ма ко је је у де вет на е стом ве ку до не ла ин ду стриј ска ре во лу ци ја, раз ли чи ти ви до ви је зо ви тог су у књи жев но сти и умет но сти знак пе ри о да тран зи ци је. О по ја ви ду ха та ко ђе је пи са но као о кри тич ком зна ку по врат ка зеб њи иза зва них слу ча је ви ма ’не раз ре ше ног друш тве ног на си ља’, ка кве опи су је Еј ве ри Гор дон (2008: XVI). То су до га ђа ји из прош ло сти ко ји ни су раз ре ше ни и ап сор бо ва ни у кул тур но пам ће ње; они оста ју не по ко па ни, оче-ку ју ћи сим бо лич ко раз ре ше ње. Мо ја ана ли за са бла сних и је зо ви тих мо ти-ва у срп ској књи жев но сти осам де се тих го ди на те о риј ски је уо кви ре на та квим раз ма тра њи ма књи жев них кон вен ци ја и кул тур ног пам ће ња. Не твр дим да је у срп ској књи жев но сти дош ло до об но ве гот ске тра ди ци је ни ти да мо ја сту ди ја да је би ло ка кву општу исто ри ју књи жев но сти то га пе ри о да. Твр дим, ме ђу тим, да су фик ци о нал не при по ве сти ко ји ма се ба вим би ле од зив на је дан кон кре тан пе риод ве ли ких кул тур них про ме на, ка да је до ла зи ло до тран сфор ма ци је бит них од но са у по ли тич ком, еко ном ском и друш тве но им жи во ту, и да су, у том по гле ду, по ду дар не са слич ним ре ак ци ја ма при сут ним дру где у исто ри ји књи жев но сти и умет но сти. Ком па ра тив ни при ступ од ре-ђе ном ти пу исто риј ске про зе омо гу ћа ва да се срп ска књи жев ност то га пе-ри о да по ста ви у ин тер на ци о нал ни књи жев ни кон текст.

У мо дер ној срп ској исто риј ској про зи по сто је ја сна пре кла па ња са но-вим тен ден ци ја ма при сут ним у књи жев ном при сту пу исто ри ји на За па ду. Та пре кла па ња не би тре ба ло пре на гла ша ва ти, али их не би тре ба ло ни за-не ма ри ва ти ра ди ис ти ца ња очи глед них раз ли ка. И за пад на и срп ска но ва исто риј ска про за скре ну ла је па жњу на кон стру и са ње исто риј ског са зна ња, на ви тал ну по тре бу да се по но во от кри је зна че ње прош ло сти, као и на ме сто исто ри је у на шим жи во ти ма. Лин да Ха чион се усред сре ђу је на је дан по се-бан тип ро ма на ко ји она на зи ва исто ри о граф ском ме та про зом: ’При том ми-слим на по зна те и по пу лар не ро ма не ко ји су ду бо ко са мо ре флек сив ни а уз то, па ра док сал но, по ла жу пра во на исто риј ске до га ђа је и лич но сти: Же ну фран цу ског по руч ни ка (The French Li e u te nant’s Wo man), Де цу по но ћи, Рег тајм (Rag ti me), Legs (Legs), G. (G.), Чу ве не по след ње ре чи (Fa mo us Last Words)” (Ha čioN 1988: 19–20). Срп ски кри ти ча ри су та ко ђе при ме ти ли по пу лар ност до ма ћих исто риј ских ро ма на и тен ден ци ју њи хо вих ау то ра да у при че укљу-че ау тен тич не исто риј ске до га ђа је и лич но сти. При по ве да чи у срп ској исто-риј ској про зи та ко ђе са мо све сно и де таљ но об јаш ња ва ју ка ко су са зна ли за оно што се до го ди ло и ка ко на ме ра ва ју да пре не су то зна ње дру ги ма кроз соп стве ну при по вест. За срп ску књи жев ност мо гло би се ре ћи да би пре о кре-та њем ис ка за Лин де Ха чион дош ло до аде кват ни јег на гла ска: но ва исто риј-ска про за у Ср би ји по ла же пра во на исто риј ске до га ђа је и лич но сти и ус пут

1032

от кри ва ка ко по ста је све са мо све сни ја у свом при по ве да њу о прош ло сти. Лин да Ха чион по ре кло но ве исто риј ске про зе на ла зи у пост мо дер ни зму, ко ји на сле де ћи на чин де фи ни ше: ’оно што хо ћу да зо вем пост мо дер ни змом у осно-ви је про тив реч но, од луч но исто риј ско и не из бе жно по ли тич ко’ (ibid: 18). Раз-ма тра ње те про бле ма ти ке во ди у мо јој сту ди ји та ко ђе ис пи ти ва њу раз ли ка у ре цеп ци ји пост мо дер ни зма на За па ду и у Ср би ји.

Ука зав ши на ва жност аве тињ ских, је зо ви тих мо ти ва у књи жев но сти осам де се тих го ди на, окре ћем се књи жев ном ства ра њу на ред не де це ни је, где мо же мо на ћи на ста вак слич них пре о ку па ци ја. Се ћа ње на рат и не раз ре ше-но друш тве но на си ље из прош ло сти би ва за ме ње но ствар нош ћу са вре ме ног су ко ба. У про зи овог пе ри о да ма њу уло гу има ју ду хо ви, али је она јед на ко обе ле же на осе ћа њем је зо ви тог у сли ка њу деј ства ко је има рат у свом ра за-ра њу ци ви ли за ци је и ру ше њу мо рал ног си сте ма вред но сти на ко јем је та ци-ви ли за ци ја из гра ђе на. Та кво деј ство ви дљи во је у не по сред ним при ка зи ма пси хо лош ких и со ци јал них ло мо ва у де ли ма као што су У пот па лу бљу Вла-ди ми ра Ар се ни је ви ћа и Ма мац Да ви да Ал ба ха ри ја. На дру гом пла ну, има пи са ца ко ји се окре ћу сим бо лич ком ко риш ће њу је зо ви тих мо ти ва у тра га њу за исто риј ским ана ло ги ја ма пре ко ко јих је мо гућ но сло бод ни је ис тра жи ва ње деј ства ве ли ких про ме на и исто риј ске кри зе на од ре ђе но до ба, као што то чи ни Ра до слав Пет ко вић у Суд би ни и ко мен та ри ма или Го ран Пе тро вић у Оп са ди цр кве Све тог Спа са. Де ла то га ти па ис пи ту ју са даш њост и уни вер-зал ни је аспек те кри зе кроз ус по ста вља ње исто риј ских па ра ле ли за ма.

Пи сци де ве де се тих го ди на слу же се је зо ви тим и аве тињ ским мо ти ви-ма за оства ре ње дру га чи јих се ман тич ких ефе ка та не го што је био слу чај у прет ход ној де це ни ји. Књи жев ност теш ко мо же да се оглу ши о ствар ност ра та, али њен при ступ тој ствар но сти је дво сми слен. Са јед не стра не, пи сац не мо же да из бег не свест о то ме да се оно што пи ше на до ве зу је на тра ди ци ју рат не књи жев но сти, ко ја ну ди кон вен ци је и мо де ле за опи си ва ње раз ли чи-тих аспе ка та су ко ба. Са дру ге стра не, сва ки рат је дру га чи ји и пи сац мо ра да на ђе но ви је зик ка ко би из ра зио то осо бе но рат но ис ку ство. На тај на чин, књи жев ност до при но си на шем схва та њу сва ког кон крет ног ра та и да је му на ра тив ни об лик у ко јем ће се са чу ва ти у кул тур ном пам ће њу. Пи сци де ве-де се тих го ди на, су о че ни са гра ђан ским ра том, обе ле жа ва ју крај Ју го сла ви-је и по че так но вих за јед ни ца, прош лост у из ми ца њу и пред сто је ћу бу дућ ност. Ствар ност сва ко днев ног жи во та је у тој књи жев но сти из меш те на, а по сто ји и из ра зи то осе ћа ње уз не ми ре но сти, ис ка за но је зо ви тим и гро теск ним при-зо ри ма. Се ми о лош ка прак са прет ход не кул ту ре по сте пе но се ру ши, а но ви књи жев ни је зик у тим про зним тво ре ви на ма ис ка зу је суш тин ску не ре ал ност људ ског ис ку ства ра та, до ла зак стра ха и стра ве.

При каз књи жев но сти овог пе ри о да, на ро чи то у ве зи са рат ном те мом, не би био пот пун без ис пи ти ва ња ро ма на ко ји го во ре о НА ТО бом бар до ва њу 1999. За ни мљи во је да и та оства ре ња мо гу да се раз ма тра ју с об зи ром на аве-тињ ске и је зо ви те мо ти ве, али и у том слу ча ју та кви мо ти ви се ко ри сте за оства ре ње дру га чи јих се ман тич ких ефе ка та. Пр ви ро ман у ко јем се по ја вљу је

1033

1034

ре фе рен ца на НА ТО бом бар до ва ње је При ступ у по чи нак Ми ро сла ва Јо си ћа Виш њи ћа, ро ман на ко јем је ау тор ра дио у вре ме из би ја ња су ко ба, та ко да га је укљу чио у текст свог де ла. Он по ми ње низ до га ђа ја ко ји су вр ло бр зо по ста ли ико нич ки зна ци то га ра та: пре го во ре у Рам бу јеу, оба ра ње аме рич-ког шпи јун ског ави о на, ма се љу ди на мо сто ви ма, пра ће ње на па да на Бе о град на са те лит ској те ле ви зи ји док се на пад од ви ја у ре ал ном вре ме ну, ру ше ње те ле ви зиј ског сту ди ја РТС. На кра ју ро ма на, та јан стве ни глав ни ју нак на про-сто не ста је без тра га као да је у пи та њу ре зул тат нат при род ног до га ђа ја. Ње-гов пре вре ме ни књи жев ни од ла зак по кла па се са пре стан ком НА ТО бом бар-до ва ња.

Дру ги ро ма ни по све ће ни НА ТО ин тер вен ци ји, об ја вље ни неш то ка сни-је, та ко ђе ну де из не на ђу ју ће обр те у сво јим при ча ма, чак и са из ве сном до зом ху мо ра. Под сен ком зма ја Ђор ђа Пи са ре ва по се ду је обе леж ја кла сич не при-че о ду хо ви ма, укљу чу ју ћи про роч ке сно ве, про на ђе ни ру ко пис и осо бен вре мен ски оквир ко ји по ве зу је прош лост и са даш њост, спа ја ју ћи свет мр твих са све том жи вих. Жан ров ске слич но сти су на мер не, па и са ми ли ко ви рас-пра вља ју о кон вен ци ја ма тог ти па ли те ра ту ре. У ро ма ну Ово би мо гао би ти Ваш сре ћан дан Ми ле те Про да но ви ћа по ја вљу је се пас, по ро дич ни ме зи мац, ко јем је на дан по чет ка НА ТО бом бар до ва ња одо бре на ви за за од ла зак у Аме ри ку. На ве ли ко из не на ђе ње вла сни ка, пас истог да на про го ва ра и упуш-та се у рас пра ву са сво јим вла сни ком о пра вед но сти НА ТО ин тервен ци је. Низ опи са и раз го во ра ко ји сле де слу жи, као и у Пи са ре вље вом ро ма ну, ис ти-ца њу ап сурд но сти овог кон крет ног су ко ба, као и мо дер ног ра то ва ња уопште, во ђе ног кроз ме ша ви ну за ба ве за јав ност и ПР де лат но сти. За раз ли ку од прет ход них де ла из кри зног пе ри о да об у хва ће ног мо јом сту ди јом, ови ро ма-ни ис ка зу ју ствар ност ра та са при ме са ма цр ног ху мо ра. То ни је ху мор сра-чу нат да иза зо ве смех као ре ак ци ју на без о па сну ша лу. Реч је пре о од зи ву на ап сурд ност НА ТО бом бар до ва ња и вој не ло ги ке ко ја он да до ми ни ра без ика квог сми сла. У том ху мо ру се огле да са тан ски смех гро те ске ко ји опи су је Кај зер, смех у ко јем се пре по зна је страх, али исто вре ме но и ка р не вал ски смех ко ји по ку ша ва да страх са вла да, ка кав опи су је Бах тин. Из над све га, мо ја ана ли за ро ма на ве за них за НА ТО бом бар до ва ње 1999, као и оста лих раз-ма тра них де ла из прет ход них два де сет го ди на, за сни ва се на осо бе но сти ма ко је они има ју као књи жев ни тек сто ви.

Мо је ис тра жи ва ње у тој обла сти од ре ђе но је же љом да ре а гу јем на оно што је о срп ској књи жев но сти то ком по след њих го ди на на пи са но из пе р спек-ти ве друш тве них на у ка и да по ну дим је дан дру га чи ји при ступ, ко јим се ре-ле вант ни књи жев ни тек сто ви ис пи ту ју из књи жев не пе р спек ти ве, кре ћу ћи се од раз ли чи тих аспе ка та њи хо ве на ра тив не струк ту ре до мо гућ них се-ман тич ких пла но ва.

У сре диш ту мо је па жње би ли су аве тињ ски и је зо ви ти мо ти ви ко ји да ју ко хе рент ност те ми и пе ри о ду ма да не твр дим да је то је ди ни мо гућ ни при-ступ. Раз ви ја ју ћи сво ју ар гу мен та ци ју, уво дим и дру ге аспек те књи жев них сту ди ја ко ји су при мен љи ви у раз ма тра њу пред ме та ко јим се ба вим, као што

је од нос из ме ђу исто ри о граф ских и фик ци о нал них тек сто ва. По се бан зна чај за ме не има уво ђе ње ком па ра тив не ди мен зи је ис тра жи ва ња, за хва љу ју ћи ко јој срп ска исто риј ска и рат на про за би ва ју смеш те не у кон текст мо дер не свет ске књи жев но сти. Из те пе р спек ти ве уоч љи во је да су срп ски пи сци за о ку пље ни слич ним про бле ми ма као и њи хо ве стра не ко ле ге, да ју ћи свој до при нос ши ре њу гра ни ца са вре ме не про зе у ње ном на по ру да пред ста ви прош лост и зна че ње ко је та прош лост има за са даш њост. Мо дер на срп ска књи жев ност до да ла је вла сти ти глас и тра ди ци ји рат не књи жев но сти и ње ном тра га њу за но вим је зи ком ко јим би се ис ка за ле тра у ма тич не по сле ди це ра та.


Бра јо вић, Ти хо мор. Крат ка исто ри ја пре о би ља. Кри тич ки бе де кер кроз са вре ме ну срп ску по е зи ју и про зу. Зре ња нин: Аго ра, 2009.

do le žel, Lubomír. Pos si ble Worlds of Fic tion and Hi story: The Post mo dern Sta ge. Bal ti mo re: John Hop kins Uni ver sity Press, 2010.

Gor don, Avery F. Ghostly Mat ters: Ha un ting and the So ci o lo gi cal Ima gi na tion. Min nea-po lis: Uni ver sity of Min ne so ta Press, 2008.

ха чион, Лин да. По е ти ка пост мо дер ни зма. Исто ри ја, те о ри ја, фик ци ја. Вла ди мир Гво зден и Љу би ца Стан ко вић (прев.). Но ви Сад: Све то ви, 1988.

ra met, Sa bri na P. Bal kan ski Ba bi lon. Ras pad Ju go sla vi je od Ti to ve smr ti do Mi lo še vi će va pa da. Ines Kra uth i Gor da na Vi sko vić (prev.). Za greb: Ali nea, 2005.

University of NottinghamDepartment of Modern Languages and [email protected]

1035

О Ц Е Н Е И П Р И К А З И

UDC 821.14’02-14.09 Sappho (049.32)

ЈЕ ДАН МО ГУ ЋИ ВО ДИЧ НА ПУ ТО ВА ЊУ КРОЗ САП ФИ НУ ЕРО ТО ЛО ГИ ЈУ

(Је ле на Пи ли по вић. Ка ле по ти: еро то ло шко чи та ње Сап фи не по е зи је. Но ви Сад: Ака дем ска књи га, 2016)

Но во сад ска Ака дем ска књи га об ја ви ла је 2016. го ди не књи гу Је ле не Пи ли по вић Ка ле по ти: еро то ло шко чи та ње Сап фи не по е зи је. На и ме, ри јеч је о сту ди ји ко ја, ка ко и са ма ау тор ка на во ди, већ сво јим на сло вом упу ћу је на об је ди ња ва ње и про-у ча ва ње три аспек та ко ја се до во де у ве зу са Сап фи ним ства ра ла штвом, три из ра-зи то сло же на фе но ме на ко ја од ли ку ју ње ну по е зи ју – ље по ту, ерос и ло гос о еро су, гдје се упра во те жња ка ли је пом иден ти фи ку је као на че ло ко је об је ди њу је све оста ле аспек те пје сни штва еол ске по е те се.

Ова ис црп на и при мје ри ма де таљ но прот ка на сту ди ја са др жи не ко ли ко ве ћих цје ли на: Пред реч, Ка еро то по е ти ци, Ка оба ла ма Ахе рон та, Ка све тло сти, Ка љу ба ви, Ка ле по ти, Ле по та фраг мен та те Чи та тељ ки, чи та о цу, уз спи сак ли те-ра ту ре, да ље кла си фи ко ван на при мар ну и се кун дар ну ли те ра ту ру, уз раз ли ко ва ње штам па них и елек трон ских из во ра, те пре во да, на сло ва на пи са них или до ступ них на срп ском је зи ку и оних на стра ним је зи ци ма, као и би ље шке о са мој ау тор ки.

Књи гу отва ра по гла вље Пред реч, ко је има уло гу увод ног тек ста, а њи ме се об ја-шња ва из бор на сло ва сту ди је и оправ да ност ба вље ња еле мен ти ма са др жа ним у ње-му. Пр ви дио на сло ва та ко упу ћу је на про ми шља ње о фе но ме ну ље по те, али и на ди на мич ку при ро ду да тог фе но ме на, као и са мог при сту па ње го вом ба вље њу (што је оства ре но упо тре бом при је дло шко-па де жне кон струк ци је ка ле по ти). Сло же ни ца еро то ло ги ја из дру гог ди је ла на сло ва сво јим на ста вља њем на прет ход ни дио свје-до чи о ин те ре со ва њу усмје ре ном ка ве за ма ље по те и еро са, али исто вре ме но усмје-ра ва чи та о ца, са ма по се би, на по ку шај иден ти фи ко ва ња ве зе из ме ђу еро са и ло го са.

Сли је ди по гла вље Ка еро то по е ти ци, да ље по ди је ље но на ма ње цје ли не Гласжуд ња и Је зик бо ја. Уз че сто по зи ва ње чи та ла ца и упу ћи ва ње на са др жај са мих фраг ме на та, да ју се та ко зва ни ма ли реч ник ду ше и ма ли реч ник же ље, ко ји ма ау тор-ка на сто ји де фи ни са њем основ них пој мо ва око ко јих гра ди сво ју сту ди ју (ка кви су ду ша-ну три на, ерос, по тос, хи ме рос) да чи та о ци ма олак ша и про чи сти пут ка спо зна-ји мно го стру ких аспе ка та еро то ло ги је Сап фи не по е зи је. При то ме, па жња се обра ћа и на пре нос из ну три не у спо ља шњост, че сто сим бо ли зо ван пти цом, као јед ну од основ них од ли ка ства ра ла штва еол ске по е те се, али и пи та ње дво ли ко сти при род них ен ти те та, тј. спо ја при род ног и кул ту рал ног, при ро де и уми је ћа, пред ста вље ног мо-ти вом цви је та у ви јен цу. Оно што по ве зу је пр ву и дру гу сли ку је сте сам чин пре-пли та ња – пре пли та ња спо ља шњег и уну тра шњег, про дук та вје шти не и при ро де.

1038

Иде јом пре пли та ња и пре та па ња отва ра се и на ред но по гла вље, Ка оба ла ма Ахе рон та, али овај пут на пла ну про жи ма ња еро то ло шког и ес ха то ло шког чи та ња по је ди них фраг ме на та. Јед на од став ки на ко ју Је ле на Пи ли по вић скре ће па жњу је сте и раз ли ко ва ње смр ти у пје сни ки њи ним фраг мен ти ма и у епу или тра ге ди ја-ма, уз на зна ку да фе но мен смр ти и гла гол уми ра ти ов дје че сто сто је уз ми сли не би ти љу бљен или уза луд жу де ти.

По гла вље Ка све тло сти са др жи че ти ри ма ње цје ли не, а све их, већ на пла ну име но ва ња, об је ди њу је по јам но ћи – Ноћ. Са мот ни штво, Ноћ. Са би ра ње, Ноћ. Ру жопр ста све тлост и Ноћ. Дру го сун це. Ау тор ка ис ти че да ни сли ка ње но ћи не од ли ку је јед но стру кост, јер је ноћ не гдје по ве за на са иде јом су сре та, а дру гдје се до во ди у ве зу са са мо ћом, на пу ште но шћу и оту ђе но шћу. Сво је мје сто у овом одјељ ку на шла су и про ми шља ња о по тен ци јал ним спо на ма из ме ђу Сап фи ног дје ла и Ње го ше ве пје сме Ноћ ску пља ви је ка, али без те жње ка раз ви ја њу мре же кон крет них и ди рект них ути-ца ја, пр вен стве но јер је глав ни фраг мент ко ји ау тор ка ов дје узи ма у об зир фраг мент 96.

На кон освје тља ва ња ра зно ли ких ста за ко је уви ру и из ви ру из пу та ко ји во ди ка свје тло сти, до ла зи по гла вље Ка љу ба ви, а у ње му су са др жа не цје ли не Ерос. Створ и Дво стру ки пут. Пут ка спо зна ји љу ба ви у Сап фи ном ства ра ла штву по чи ње упу ћи ва њем на дво ли кост бо жан ста ва љу ба ви ко ји се код по е те се ја вља ју (Ерос, По тос, Хи ме рос, Хи ме неј, Афро ди та), те на фраг мент 130, као је дан од нај кра ћих али еро то ло шки нај бит ни јих (сво је вр сни, ка ко се на во ди, exem plum ide a le). Слич но као у рјеч ни ци ма ду ше и же ље у јед ном од прет ход них по гла вља, ау тор ка и ов дје до ста па жње по све ћу је ра свје тља ва њу осно ве пу та ко ји во ди до от кри ва ња сми сла по ме ну тог фраг мен та, тач ни је по ја шња ва њу са мих ри је чи ко је су у ње му утка не, док дво стру ки пут из на сло ва дру ге цје ли не овог по гла вља во ди ка про ми шља њу о дво смјер ном од но су из ме ђу Сап фо и Пла то на, али и ра чва њу и ра зно смјер но сти пу те ва сап фиј ске и пла то нов ске љу ба ви.

Тек на кон про ла ска свих ових ста за и ру ка ва ца, чи та лац до ла зи до на слов ног пу та и би ва во ђен ка ра за зна ва њу са мог фе но ме на ље по те у пје сни ки њи ним фраг-мен ти ма. Ово по гла вље об у хва та сље де ће цје ли не: Ка уни вер зал ном, Еи дос, Аре те, Ало го сно и Дор ски храм. У по гла вљу Ка ле по ти ак це нат је ста вљен на фр. 16 и на от кри ва ње ни јан си у на чи ну на ко ји су пред ста вље ње ка ло цен трич ност и еро то цен-трич ност Сап фи ног пје снич ког сви је та, те за јед ни штва еро сне и та на то сне ље по те, ко је се иш чи та ва ју из по ме ну тог фраг мен та. Ин тер пре та ци ја од но са у по ме ну том за јед ни штву уви јек се су срет не са до зом не до ре че но сти, ко ја је по слу жи ла и као иде а лан по вод и пре лаз за про ми шља ња о са мој по е ти ци фраг мен та.

Ба вље њу сво је вр сном по е ти ком фраг мен та по све ће но је по себ но по гла вље – Ле по та фраг мен та. Ри јеч је о при лич но кра ћој цје ли ни, ка да се упо ре ди са оста лим по гла вљи ма, а ба зи ра на је на ис ти ца њу иде је фраг мен тар но сти као јед не мо гућ но сти осло ба ђа ња од са вр ше но сти и од те жње ка пот пу но сти, иде је на ко ју се при род но на до ве зу је за ми сао хер ме не у тич ког пу та и при сту па ко ји је за сно ван пр вен стве но на по ку ша ју.

По гла вље ко је за тва ра књи гу но си на зив Чи та тељ ки, чи та о цу и у ње му ау тор-ка да је још је дан осврт на фраг мен тар ност Сап фи не по е зи је, до во де ћи је у ве зу са фраг мен тар но шћу ко ја се огле да у окр ње но сти и не до вр ше но сти са вре ме ног иден-ти те та, али и упу ћу је, из уло ге чи та тељ кеза дру ге, по зив на но ва чи та ња и про-ми шља ња. На са мом кра ју, ну ди се по ја шње ње из бо ра на сло ва, гдје се ис каз ка ле по ти са гле да ва и као при мјер увје ре ња о не до вр ше но сти хер ме не у тич ког при-сту па осло бо ђе ног од по тре бе за пот пу но шћу и са вр ше но шћу, али и као по зив чи-та о ци ма да по ста ну дио пу то ва ња ка Сап фи ној еро то ло ги ји, пу то ва ња на ко јем им упра во ова књи га мо же по слу жи ти као ис цр пан, ва љан, на мно го број ним при мје-ри ма за сно ван и истин ски ин спи ра ти ван во дич.

Со ња С. Ле роso nja.le [email protected]

UDC 821.163.41.09 Pešić R. (049.32)

УЗДАР ЈЕ ПРО ФЕ СОР КИ РАД МИ ЛИ ПЕ ШИЋ

(Рад ми ла Пе шић. О на род ној књи жев но сти. При ре ди ла Сне жа на Са мар џи ја. Бе о град: Чи го ја штам па, 2016, 252 стр)

Књи га О на род ној књи жев но сти, из бор ра до ва про фе сор ке Рад ми ле Пе шић (1923–2010), ко ју је при ре ди ла ње на не ка да шња сту дент ки ња, Сне жа на Са мар џи-ја, да нас углед ни про фе сор Бе о град ског уни вер зи те та, са др жи де вет на ест ра до ва ко ји су из ла зи ли у вре мен ском раз до бљу од го то во пе де сет го ди на (1950. до 1996). При лог на кра ју књи ге, крат ку би о гра фи ју и се лек тив ну би бли о гра фи ју проф. др Рад ми ле Пе шић, са ста ви ла је Љи ља на Ду кић. Тек сто ве у књи зи сим бо лич ки у це ли ну по ве зу је два де се ти, увод ни (Сло во за спо мен Рад ми ле Пе шић), чи је ау тор-ство пот пи су је На да Ми ло ше вић- Ђор ђе вић, ко ји је Са мар џи ја та ко ђе при ло жи ла, бу ду ћи да он ски ци ра основ не прав це ис тра жи ва ња про фе сор ке Пе шић, ко је ће С. Са мар џи ја у на став ку и да ти у овом из бо ру. Та ко књи га у це ли ни на го ве шта ва по-гле де три ге не ра ци је ис тра жи ва ча, ко ји се на шом ду хов ном кул ту ром ба ве од го вор-но већ се дам де се так го ди на. Ка да се то ме до да чи ње ни ца да је Сне жа на Са мар џи ја, при ре ђу ју ћи ра до ве Р. Пе шић, сле ди ла тра го ве сво јих упра во по ме ну тих про фе-сор ки, по што су Рад ми ла Пе шић и На да Ми ло ше вић-Ђор ђе вић по сту па ле слич но, та ко ђе пу бли ку ју ћи ру ко пи сне или штам па не тек сто ве из за о став шти не сво јих про фе со ра, Ви да Лат ко ви ћа (Рад ми ла Пе шић и На да Ми ло ше вић-Ђор ђе вић) и Вла да на Не ди ћа (Рад ми ла Пе шић), у њи хо вим ре зул та ти ма на слу ћу ју се од се ви ду хов не ба шти не у Ср ба у по след њих осам де се так го ди на, што на срп ским про-сто ри ма ни је че ста по ја ва.

Ра до ви про фе сор ке Пе шић, ка ко На да Ми ло ше вић у увод ном тек сту на го ве шта-ва, кре та ли су се не до вољ но ута ба ним ста за ма, од нај ра ни јих бе ле же ња по је ди нач-них пе са ма и на чи на об ли ко ва ња нај ва жни јих зби р ки, пре ко те мат ских ци клу са пе са ма и пе ва ча, све до њи хо вих ис тра жи ва ча. Ис тра жи ва ња Р. Пе шић за тим, ка ко се у увод ном тек сту по ка зу је, на ста вља ју пу те ви ма исто ри је и по е ти ке пе ва ња (фор му ла и фор му ла тив но сти је зи ка на род них пе са ма) и ре цеп ци је срп ске на род не књи жев но сти, код нас и у све ту. Она се, за тим, до ти чу раз ли чи тих об ли ка пе ва ња на пре ла зу од усме не ка пи са ној књи жев но сти, као и од но са усме не и пи са не књи-жев но сти у срп ској кул ту ри. То ће, у на став ку, Сне жа на Са мар џи ја и по ка за ти, из бо ром ра до ва про фе сор ке Пе шић, у дра го це ној књи зи ко ја је, за пра во, њен ис тра-жи вач ки пор трет ис цра тан ру ком при ре ђи ва ча.

Пре ма кон цеп ци ји при ре ђи ва ча књи гу отва ра сту ди ја Р. Пе шић ко ја го во ри о нај ста ри јој за бе ле же ној на род ној пе сми на срп ском је зи ку (Бу гар шти ца о де спо ту Ђур ђу и Си би ња нин Јан ку). У њој се ре зи ми ра исто ри ја пе сме, чи јом је ле по том и ле по том ње ног из во ђе ња (дав не 1497. го ди не) мо рао би ти за ди вљен ита ли јан ски пе сник (Ро ђе ро де Па чи ен ца), ко ји ју је за бе ле жио, а да ни је ни знао наш је зик. За тим је она ду го, све до про шлог ве ка не про чи та на са мо ва ла, док ни је до спе ла у ру ке Ми ро сла ва Пан ти ћа, ко ји је про чи тао и раз у мео њен са др жај. И од та да тра је исто-ри ја ње них, не увек ме ђу соб но ускла ђе них, ту ма че ња. Ин тер пре та ци ја Р. Пе шић, на рав но, иде уз ра ме по ме ну тог про фе со ра и ко ле ге, али јој она до да је и свој лич ни пе чат, у чи јим би се је два на го ве ште ним тра го ви ма мо гли пре по зна ти и по ле мич ки то но ви (дис крет ност је ина че ма нир ове ау тор ке).

1039

Дру га сту ди ја ове књи ге, Ста ри ји слој пе са ма о уско ци ма, чи је основ но по-ла зи ште пред ста вља чи ње ни ца да су пе сме о уско ци ма у вре ме нај про дук тив ни јег бе ле же ња епи ке (18. и 19. век) би ле нај ви тал ни ји део на ше епи ке, ба ви се овим пе сма ма у Ер лан ген ском ру ко пи су. Ис тра жи вач се у њој фо ку си ра на тзв. пе сме хро ни ке, од но сно од је ке ствар ног жи во та у њи ма. Она на при ме ри ма раз ма тра не-рет ко ам би ва лент не од но се и ве зе уско ка с Мле ци ма и Тур ци ма, као и ме ђу соб не бор бе хри шћан ских ју на ка, ко је су при сут не у овом сег мен ту по е зи је. Та ко у јед ном сло ју ускоч ких пе са ма ау тор ка ослу шку је од је ке мар то ло шких бор би. А у пе сма ма тог вре ме на она пре по зна је и ре флек се хај дуч ког на чи на ра то ва ња, у мо ти ви ма оку пља ња дру жи не и по де ле пле на, на при мер. До ти че се и не ких фор му ла ко је се фре квент но ја вља ју у ускоч ким пе сма ма у Ер лан ген ском ру ко пи су, и доц ни је у пе сма ма Ка ра џи ће ве зби р ке, чи ме се ука зу је и на њи хо ву ме ђу соб ну по ве за ност. Освр ће се та ко ђе на њи хо ве фи нал не фор му ле, ка ква је: мет ну гла ву у јан ке су па су, ко јом се опи су је ју на ко во др жа ње по сле по бе де на мег да ну, те на фор му лу функ цио-на ли за ци је ју на ко вог гро ба ко ји оста је: Чу ва ју ћи стра жу у го ри ци/ Без про ме не до кле је кра ји не, ти ме илу стру ју ћи кон ти ну и тет и про ме не у хро но ло шки раз ли-чи тим сло је ви ма пе ва ња, мар ки ра ју ћи и од ре ђе не мо мен те „исто ри је раз во ја на ше епи ке“

Рад под на сло вом Дру га књи га срп ских на род них пје са ма Ву ка Сте фа но ви ћа Ка ра џи ћа, ко ји у из бо ру Сне жа не Са мар џи је за тим сле ди, има две це ли не. Оне се од но се на ње го во Лај пци шко и Беч ко из да ње, као и окол но сти под ко ји ма су те књи ге на ста ја ле. Ве за но за Лај пци шку зби р ку, Р. Пе шић се у њој ба ви из во ри ма пе-са ма, од но сно Ка ра џи ће вим од но сом пре ма пе сма ма из ње го ве ра ни је зби р ке (1815), као и пе ва чи ма од ко јих је Вук слу шао сво је при на вља не пе сме, или их, пак, до био по сред но. Она се та ко ђе ба ви из бо ром и ре до сле дом пе са ма, њи хо вом са др жи ном, на чи ном на сло вља ва ња, ре ди го ва ња, пи смом и пра во пи сом, лек си ком и на чи ном по ве зи ва ња у књи зи. По себ но се за ни ма за ре цеп ци ју Лај пци шке зби р ке, за у ста вља-ју ћи се на Гри мо вим ста во ви ма, пре во ди ма Те ре зе Ал бер ти не Лу и зе фон Ја коб, Ге те о вом ин те ре со ва њу и ње го вим схва та њи ма на ше на род не пе сме. Го во ри о пре-во ди ма пе са ма (ен гле ски, ита ли јан ски, швед ски, фран цу ски, ма ђар ски), а за тим и њи хо вим дра го це ним ту ма че њи ма, чи ме у сво ја ин те ре со ва ња уво ди и пи та ња ре цеп ци је.

У сле де ћој сту ди ји Два ста ра еп ска мо ти ва, Р. Пе шић је за о ку пље на нај ста-ри јим бе ле же њем пе сме из ве шта ја утма ни че ног ју на ка, тур ском ца ру, о ср ча но сти тро ји це рат ни ка ко ји су се бо ри ли про тив ње га и под ви гу нај хра бри јег од њих, узап ће ног Сви ло је ви ћа, ко ји се, на кон то га осло ба ђа из там ни це (По пјев ка од Свило је ви ћа). А за тим ову пе сму до во ди у ве зу са доц ни јим са др жин ско-мо тив ским ана ло го ни ма, ука зу ју ћи ти ме на пу те ве њи хо вих на сло ја ва ња, од но сно на па лимп-сест ност као јед но од основ них обе леж ја усме но сти.

У тек сту Ора ње Мар ка Кра ље ви ћа, ау тор ка се, за тим, ба ви пе смом ко јој је Вук, сход но сло је ви то сти ње них мо гу ћих зна че ња, дао на слов ова ко оп штег ка рак-те ра. Сам текст пе сме, ме ђу тим, на ме ће не ко ли ко пи та ња, ка кво је при су ство мит-ског ора ча (ко јом се Р. Пе шић ина че не ба ви), али и по ја ва ма ње ар ха ич них де та ља, ка кве су мо рал не ди ле ме и њи хо во ре ша ва ње, ко ји се ста вља ју пред ју на ка, што је у фо ку су ау тор ки них ин те ре со ва ња. У том кон тек сту за ни мљив је на го ве штај да се Мар ко у пе сми, ору ћи дру мо ве, вра ћа зе мљи и зе мљу вра ћа ње ном иско ну – „њи ва оче ви на“ – што би у бу ду ћим ис тра жи ва њи ма мо гло би ти под сти цај но, по што са-др жај пе сме вра ћа ње ним иско ни ма.

Рад Ми ле ше ва у еп ском на род ном пе ва њу у осно ви је опис пе са ма раз ли чи те са др жи не, у ко ји ма се по ми ње овај ма на стир. Би ло да је реч о пе сма ма с мо ти вом пре ба ци ва ња цр кве бу здо ва ном, или по ха ри хра ма у ком би на ци ји с мо ти вом о

1040

све цу чу до твор цу ко ји спа са ва цр кву, њи хо ва рад ња се ту, ка ко је за па же но, од ви ја у кру гу ка та ло шких на бра ја ња са крал них гра ђе ви на. И оне су за ау тор ку све до чан-ство о по ве за но сти усме не по е зи је са ста ром сред њо ве ков ном пи са ном књи жев но шћу.

У ми ни ја тур ном, али ин спи ра тив ном тек сту, чи ји зна чај на ди ла зи соп стве ни обим, под на сло вом Крат ке на род не пе сме о кне зу Ла за ру, Р. Пе шић иден ти фи ку-је три ва ри јан те пе сме с мо ти вом пти це (шар ке) у раз го во ру с Ла за ре вом љу бом, ко ја се рас пи ту је за ње га. Ту се она за у ста вља на у на у ци до не кле већ уте ме ље ној иде ји о по сто ја њу ру ди мен тар ног (или чак пе три фи ко ва ног), а скрај ну тог об ли ка на род ног пе ва ња, у ко јем пре по зна је осо бе но сти ба ла де (да нас би се ре кло да су то хе рој ске еле ги је). И њи ма би, као за не ма ре ном об ли ку пе ва ња, тре ба ло по све-ти ти ис тра жи вач ку па жњу, што је ов де и на го ве ште но.

Пи та ње исто рич но сти лич но сти Ха са на ге и Ха са на ги ни це, ко ји за тим по из бо ру С. Са мар џи је, сле ди, Р. Пе шић и пред ста вља ста во ве углед них (а и ма ње углед них) ис тра жи ва ча ко ји су се ба ви ли овом про бле ма ти ком – углав ном без у спе-шно. Опи ру ћи се на уче ста лост име на Ха са на га, по себ но у ста ри јем сло ју пе ва ња, у Ер лан ген ском ру ко пи су, она се с пра вом при кла ња ста ву да под име ни ма Ха са на ге и Ха са на ги ни це „не тре ба тра жи ти се ћа ње на би ло ко ју исто риј ску ли ност“, чи ме по ка зу је ис тан чан осе ћај за по ет ска обе леж ја раз ли чи тих ви до ва усме ног пе ва ња, ка ква је у овом слу ча ју ба ла да.

Слич но, у на ред ном ра ду Хај дук Вељ ко у на род ном пе ва њу и при по ве да њу, ау тор ка по ка зу је шта се де ша ва са рат ни ком ко ји жи ви у вре ме ну и про сто ру ко ји су де ли мич но обе ле же ни од су ством хе рој ског ду ха. Хај дук Вељ ко ту, упр кос свом ствар ном ју на штву и по пу лар но сти у на ро ду, гу би хе рој ске атри бу те и по ста је лик емо тив ни јег сен зи би ли те та и слич ног пе ва ња, за до би ја ју ћи исто вре ме но ме сто у про зном ју нач ком пре да њу (hel den sa ge, бо гатырска. сказ ка), на ра тив ном об ли ку ко ји је, то ов де тре ба ре ћи, мо рао по сто ја ти и мно го ра ни је.

Сту ди ја При лог по зна ва њу Ву ко вих пе ва ча, за вр шна у пр вом те мат ском одељ ку књи ге, та ко ђе је дво дел на. Рад ми ла Пе шић се ба ви ин ди ви ду ал ним до при но сом пе ва ча у про це су кре и ра ња и ре кре и ра ња и по све ће на је сле пој Жи ва ни, а за тим и Ан ђел ку Ву ко ви ћу. По ла зи шта Р. Пе шић у овом ра ду за сни ва ју се на Ву ко вим све-до чан стви ма и ис тра жи ва њи ма ко ја јој прет хо де. Пе сма ма у ин тер пре та ци ји сле пе Жи ва не ко ји ма је Ка ра џић оста вио „ра чун“ (укуп но их је шест), ба ви ли су се, та ко, С. Ма тић, В. Лат ко вић и В. Не дић, ко ји сма тра ју да би још је да на ест пе са ма мо гле да се при пи шу Жи ва ни ном пе ва њу, че му Р. Пе шић до да је шест сво јих. Ан ђел ку Ву ко ви ћу, је ди ним Ву ко вим пе ва чу с Ко со ва, од ко јег је, по соп стве ном све до чан-ству, за бе ле жио че ти ри пе сме, Р. Пе шић у сво јим ана ли за ма до да је још јед ну. Тре ба, ме ђу тим, ре ћи да су прет по став ке ау тор ке тек ста, као и за кључ ци ње них прет ход-ни ка, ве ли ким де лом за сно ва ни на при су ству од ре ђе них фор му ла, кроз ко је се ина-че ис по ља ва ис ку ство ко лек ти ва, док их пе вач са мо сме шта у тки во од ре ђе не пе сме. Та ко за пи та ње о Жи ва ни ном из во ђач ком пе ча ту и Ан ђел ко вом ау тор ству не мо же до кра ја по твр ди ти, што и са ма ау тор ка ра да за кљу чу је, оста вља ју ћи ре зул та те ис пи ти ва ња отво ре ним за на кнад на ис пи ти ва ња и евен ту ал но дру ге мо гућ но сти.

Три сту ди је у овој књи зи, под на сло ви ма: Јед на пе сма ри ца гра ђан ске ли ри ке из 1817. го ди не, Гра ђан ска ли ри ка и на род на лир ска по е зи ја и Срп ска гра ђан ска ли рика у од но су на лир ско на род но пе ва ње ис тра жу ју фе но мен тзв. гра ђан ског пе сни штва Ау тор ка се у њи ма ба ви по е зи јом, пре вас ход но лир ском у на шим ру ко пи сним пе сма ри ца ма 18. и 19. ве ка, ње ним со ци јал ним окру же њем, на чи ном тра ди ра ња, вла сни ци ма, од но сно за пи си ва чи ма, ау то ри ма и њи хо вим од но сом пре ма на род ном пе сни штву. Упра во овом те мом, осла ња ју ћи се на ра ни ја ис тра жи ва ња, Рад ми ла Пе шић је би ла за о ку пље на од са мих по че та ка сво га ра да. А ре зул та те до ко јих је до шла пло до твор но ће ис ко ри сти ти мла ђа ге не ра ци ја ис тра жи ва ча.

1041

1042

Слич но је и са тек стом под на сло вом За пи си на род них пе са ма Ми ли це Стоја ди но вић Срп ки ње, где Рад ми ла Пе шић, скре ће па жњу на са ку пљач ки рад ове на ше пе сни ки ње, са вре ме ни це и са рад ни це Ву ка Сте фа но ви ћа Ка ра џи ћа. Текст је, ме ђу тим, по за хва ту ши ри. Он не об у хва та са мо пе сме, већ и при по вет ке, пре да ња, при ча ња о жи во ту, об ред но-оби чај ну и ма гиј ску прак су, од но сно ба ја ња и ча ра ња, ко ја чи не це лу зби р ку на род ног пе сни штва и опи са на род ног жи во та јед ног кра ја, у ви ђе њу Врд нич ке Ви ле, ка ко су Ми ли цу Сто ја ди но вић по не кад зва ли, што је у доц ни јим ис тра жи ва њи ма и по ка за но.

Рад Лир ске на род не пе сме у де лу Бо ри са ва Стан ко ви ћа, исто та ко, на ди ла зи свој на слов, бу ду ћи да се ба ви не са мо иден ти фи ко ва њем на род них, већ и на род ских пе са ма, фраг ме на та и па ра фра за, ко је Стан ко вић ин кор по ри ра у сво је де ло. Ау тор ка ов де и у ства ра лач ком по ступ ку Бо ре Стан ко ви ћа, ње го вим стил ским по ступ ци ма, пре по зна је тех ни ке усме но сти – у по на вља њи ма, ко ри шће њу уста ље них мо ти ва, опи са и сл., што ће та ко ђе чи ни ти осно ву за про пи ти ва ња мла ђих ис тра жи ва ча, ње них на след ни ка.

Ге те о во за ни ма ње за на шу на род ну по е зи ју и тра ди ци о нал ну кул ту ру, про-фе сор ка Пе шић са жи ма у тек сту Јо хан Воф канг Ге те и срп ске на род не пе сме. У ње му она, осла ња ју ћи се на ра ни ја ис тра жи ва ња ове зна чај не те ме, по ка зу је ка ко се слав ни Не мац пр во срео са Ха са на ги ни ци ом, ко ју је са ита ли јан ског и пре пе вао. За тим се кон цен три ше на на род ну ли ри ку, ко јој се ди вио и о ко јој је де таљ но пи сао. И на кра ју се освр ће на ње го во не ра зу ме ва ње и не при хва та ње срп ске хе рој ске епи ке. Ре зи ми ра ју ћи Ге те о во за ни ма ње за на шу тра ди ци о нал ну кул ту ру, сво де ћи сво ја раз ми шља ња, Р. Пе шић с пра вом за кљу чу је да је Ге те о во ин те ре со ва ње за на шу на род ну по е зи ју има ло ве ли ког уде ла у ње ној по зи тив ној ре цеп ци ји у Евро пи и све ту са вре ме ног му до ба. Ово је ва жно ис та ћи, по што се зна чај срп ског на род ног пе сни штва да нас на сва ки на чин не са мо на сто ји ми ни ма ли зо ва ти, већ се пре ма ње му не рет ко од но си и као из во ру зла, што је пот пу на бе сми сли ца.

Упрaво јед ном ди мен зи јом ре цеп ци је на род не књи жев но сти у Ср ба ау тор ка се ба ви у тек сту под на сло вом Пре во ди и пре ра де на ших на род них пе са ма на стра не је зи ке, ко ји је с раз ло гом ста вљен у за че ље књи ге. Р. Пе шић се ту пр во за у ста вља на пре пе ви ма Ха са на ги ни це, ко ји су усле ди ли убр зо на кон ње ног штам па ња. За тим се кон цен три ше на пр ве пре во де из Ву ко ве зби р ке, Гри мо ве, Ко пи та ре ве и, сва ка ко нај зна чај ни је ме ђу њи ма, Те ре зе Ал бер ти не Луј зе фон Ја коб, да би оста ле пред ста-ви ла у ни зу. Пре во де и пре во ди о це на оста ле је зи ке: фран цу ски, ен гле ски, та ли јан ски и дру ге је зи ке са мо на бра ја, с тим што се уне ко ли ко за др жа ва на ру ским пре пе ви ма и пре во ди ма на оста ле сло вен ске је зи ке. А све ука зу је на ве ли ку по пу лар ност срп-ске на род не по е зи је то ком 19. и у пр вој по ло ви ни 20. ве ка, што се да нас, на жа лост про ме ни ло – на ње ну ште ту.

На кра ју књи ге је би бли о гра фи ја Рад ми ле Пе шић, ко ја по ка зу је да се ра до ви ма ко ји се на ла зе у њој мар ки ра ју нај зна чај ни је тач ке ин те ре со ва ња про фе сор ке Пе шић, ко ја иду од пр вих бе ле же ња, пре ко по е ти ке и ре цеп ци је на род не књи жев но сти, до ње них „ута па ња“ у тзв. умет нич ку књи жев ност, што је на го ве ште но већ у увод ном тек сту, са ко јим би бли о гра фи ја и ра до ви у до бро осми шље ном из бо ру Сне жа не Са-мар џи је чи не це ли ну. Ова од лич но кон ци пи ра на књи га, по ка за ло се, сво је вр стан је омаж про фе сор ки Рад ми ли Пе шић, дар, или бо ље ре ћи уздар је, од ње не не ка да шње сту дент ки ње, упра во она ко ка ко би то и тре ба ло да бу де, ма да нај че шће ни је.

Др Зо ја С. Ка ра но вићУни вер зи тет ски про фе сор

zo jan ko@stca ble.ne t

1043

UDC 821.163.41.09 Balšić J. (049.32)

ЈЕ ЛЕ НА БАЛ ШИЋ, ЖЕ НА ИЗ У ЗЕТ НЕ МО ЋИ И КУЛ ТУ РЕ

(Sve tla na To min. Je le na Bal šić e le don ne nel la cul tu ra me di e va le ser ba. Pe ru gia: Grap he.it Edi zi o ni, 2017, 109 стр.)

Ита ли јан ска из да вач ка ку ћа Grap he.it Edi zi o ni из Пе ру ђе об ја ви ла је у мар ту ове, 2017. го ди не у сво јој еди ци ји Tec hne se rie mi nor књи гу на ше медиeвалистк иње про фе сор ке Све тла не То мин Je le na Bal šić e le don ne nel la cul tu ra me di e va le ser ba / Је ле на Бал шић и же не у кул ту ри срп ског сред њег ве ка. Књи гу је пре ве ла Дра га на Пар лаћ, а ре ви зи ју пот пи су је Ка те ри на Аду чи (Ca te ri na Ad du ci), док је глав ни уред ник Ro ber to Rus so (Ро бер то Ру со), ко ји је док то ри рао хри шћан ску и ан тич ку грч ку и ла тин ску књи жев ност. На слов књи ге пре до ча ва да су про та го ни сти, по ред апо стро фи ра не Је ле не Бал шић, и ње на до мо ви на Ср би ја, као и же не сред њо ве ков-не Ср би је ко је су да ли зна ча јан до при нос раз во ју срп ске кул ту ре тог до ба. Све тла-на То мин је при ли ком са гле да ва ња лич но сти Је ле не Бал шић па жњу по све ти ла и сво је вр сном окви ру исто риј ских и кул тур них при ли ка у ко ји ма се од ви јао жи вот срп ске вла дар ке и књи го љу би тељ ке, као и по р тре ту ње не углед не по ро ди це.

Те ма ти ка је по де ље на у три це ли не: увод ни део (7–24 стр.) на сло вљен је Le don ne nel la cul tu ra me di e va le ser ba (Же не у кул ту ри срп ског сред њег ве ка), дру ги, цен трал ни део књи ге (25–64 стр.) има јед но став но на слов – Je le na Bal šić, док је тре ћи, за кључ ни део (65–106 стр.) по све ћен књи жев ним де лат но сти ма – Attività let te ra ria. Дру ги део са др жи три пот по гла вља: Le cir co stan ze str o ric he (il cli ma spi-ri tu a le, la fi ne del mon do, l’e si ca smo) / Исто риј ске при ли ке (ду хов на кли ма, крај све та, иси ха зам); La Fa mi glia (la bat ta glia di Ko so vo, il prin ci pe La zar) / По ро ди ца (Ко сов ска бит ка, кнез Ла зар) и Bi o gra fia / Би о гра фи ја. Тре ћи део књи ге по де љен је у два пот по гла вља: Le don ne bi bli o fi le nel Me di o e vo sr bo / Књи го љу би ве же не срп ског сред њег ве ка и Attività let te ra ria di Je le na Bal šić / Књи жев на де лат ност Је ле-не Бал шић. Књи га са др жи и три илу стра ци је: пре увод ног де ла ма пу Те ри то ри ја срп ских пле ми ћа (1375–1395), на кра ју дру гог по гла вља пр ву стра ни цу ру ко пи са От пи са ни је бо го љуб но из Го рич ког збор ни ка (1441–1442) и на кра ју књи ге фо то-гра фи ју мо дер не ико не Је ле не Бал шић ко ја се на ла зи у ње ној гроб ној цр кви на острв це ту Го ри ца (Бре зо ви ца или Бе шка) на Ска дар ском је зе ру.

Већ ле ти ми чан по глед на жи вот и рад Је ле не Бал шић пру жа од го вор за што је Све тла на То мин ода бра ла баш ову же ну као лич ност зна чај ну за на уч но ис тра-жи ва ње. Је ле на Бал шић, вла дар ка, кти тор ка и спи са те љи ца, пре шла је пут од прин-це зе и вла дар ске кће ри до осо бе окре ну те ду бо ко ду хов ним те ма ма, мо гу ће је да је по след ње го ди не жи во та про ве ла и као мо на хи ња. Сво јим уче ство ва њем у јав ном жи во ту, кти тор ством и књи жев ним ра дом, на до ве зу је се на већ раз ви је ну тра ди-ци ју из у зет них же на из срп ске про шло сти по пут: срп ске кра љи це Је ле не Ан жуј ске, ца ри це Је ле не су пру ге ца ра Ду ша на, кне ги ње Ми ли це, де спо ти це Је ле не по зна те по свом мо на шком име ну Је фи ми ја, Ма ре Бран ко вић се стре Је ле не Бал шић, као и Ан ге ли не Бран ко вић и Ка та ри не Кан та ку зин. Је ле на Бал шић ро ђе на је из ме ђу 1366. и 1371. го ди не као тре ће де те кне за Ла за ра и кне ги ње Ми ли це, ко ји су има ли пет кће ри – Ма ру, Дра га ну, Је ле ну, Те о до ру, Оли ве ру и два си на – Сте фа на и Ву ка. Ве-ру је се да је Је ле на сте кла од лич но обра зо ва ње на ро ди тељ ском дво ру у Кру шев цу, та да шњој срп ској пре сто ни ци. Ве о ма мла да уда ла се 1386. или 1387. го ди не за зет ског го спо да ра Ђур ђа II Стра ти ми ро ви ћа Бал ши ћа. Има ли су си на је дин ца Бал шу III

(вла дао 1402–1421). На кон Ђур ђе ве смр ти, 1403. го ди не, Је ле на је пре у зе ла упра вља-ње зе мљом – вла да ла ја са си ном. Ди на сти ја Бал шић упр вља ла је Зе том од 1360. до 1421. го ди не пр во из Ска дра, за тим из Ул ци ња. Као вла дар ка Зе те, ова ум на и та лен то ва на прин це за, ис по љи ла је и др жав нич ке спо соб но сти. Опи са на је као же на ве ли ке об да ре но сти, уку са и чвр сти не, по мно го че му слич на свом бра ту де-спо ту Сте фа ну Ла за ре ви ћу ко ји је био из у зе тан вла дар и учен чо век, љу би тељ књи ге и пи сац. Да би учвр сти ла вла да ви ну си на Бал ше Је ле на се по но во уда ла кра јем 1411. го ди не за Сан да ља Хра ни ћа, јед ног од нај моћ ни јих ве ли ка ша бо сан ске др жа ве у пр вој по ло ви ни XV ве ка. Брак је био по ли тич ки, но вре ме ном је по стао и сре ћан. Је ле на је на Сан да ља де ло ва ла опле ме њу ју ће. По сле те же нид бе, већ у апри лу 1412. Сан даљ се за ла гао у Мле ци ма за Је ли ног си на Бал шу. Ве ли ка по ро-дич на тра ге ди ја за де си ла је Је ле ну 1421. го ди не ка да је умро њен син је ди нац Бал ша. По дру ги пут по ста ла је удо ви ца 1435. го ди не. На кон два бра ка и бур ног по ли тич ког жи во та, у ње ним по след њим го ди на ма по све ти ла се раз ми шља њи ма о оно зе маљ-ским ства ри ма, тра га ла је за уте хом и ду хов ним по у ка ма. Је ле на Бал шић умр ла је по чет ком 1443. го ди не, по чи ва у сво јој за ду жби ни на остр ву Го ри ца на ко јем је по ње ној же љи по диг ну та Бо го ро ди чи на цр ква. У ње ном те ста мен ту по ме ну ла је и књи ге ко је по се ду је, но, на жа лост, ни је на ве ла њи хо ве на сло ве, ни ти њи хов број, не го је са мо ис ка за ла же љу да оне бу ду раз де ље не цр ква ма. Tестамент је са чи њен у Го ри ча ни ма, 25. но вем бра 1442. го ди не. По ред те ста мен та од спо ме ни ка ве за них за Је ле ну са чу ва ни су и ми ров ни уго вор с Ве не ци јом, као и нат пис на ка ме ном над-врат ни ку цр кве на Го ри ци.

Ви ше од по ло ви не свог жи во та про жи ве ла је Је ле на Бал шић у XV ве ку, пре-лом ном ве ку у исто ри ји Евро пе. Про дор Ту ра ка и исла ма из ме ни ли су сли ку Евро пе, а пад Ца ри гра да 1453. го ди не био је тек тон ски по трес ко ји је ути цао на уру ша ва ње јед не ци ви ли за ци ја – ви зан тиј ске: је да на е сто ве ков не ца ре ви не ко ја је европ ским на ро ди ма са чу ва ла и пре да ла у на сле ђе те ко ви не ан тич ког све та. Исто вре ме но, де сио се и про цес ко ји се на зи ва ре не сан са или но во ве ков на кул ту ра. Ка ко је при-ме ће но, би ло је то до ба без бу дућ но сти, по го то ву за срп ске зе мље, али не и без на де / era no tem pi sen za fu tu ro, ma non sen za spe ran za (to min 2017: 25, пре ма И. Шпа ди јер: 2004, 138). То мин опи су је и дух тог вре ме на, а као илу стра ци ју ука зу је на ин те ре-сант но све до чан ство из јед ног пи сма на пи са ног 1404. у ко јем се ка же да се свет ни-ка да, још од по то па, ни је по мео ни уз вр тео као та да / che mai, dai tem pi del di lu vio uni ver sa le, il mon do fu così agi ta to e con fu so co me al lo ra (to min 2017: 25, пре ма Љ. Сто-ја но вић, 1929: 261–262).

Те ма же не у срп ском сред њем ве ку иа ко за ни мљи ва, на жа лост, ни је до вољ но про у че на и ни ти до вољ но по зна та. Све тла на То мин је јед на од рет ких књи жев них исто ри ча ра сред њег ве ка уоп ште ко ја је сво ју па жњу фо ку си ра ла на ову те ма ти ку, она је на ве ла да бо ље по зна ва ње зна чај них же на из про шло сти до при но си уве ре њу да су же не у свим исто риј ским раз до бљи ма да ва ле зна чај не ре зул та те, кад год су за то има ле усло ва. На увод ним стра ни ца ма То мин ука зу је на зна ме ни те же не сред-њег ве ка, ко је су се, по пут Је ле не Бал шић, ба ви ле кул тур ним и ду хов ним ак тив но-сти ма, ко је су при па да ле дру штве ној ели ти – би ле су то кне ги ње, де спо ти це, кра-љи це или ца ри це – да кле, же не из вла дар ске кла се, ко ји ма су би ле до ступ не књи ге, пу то ва ња и ко му ни ка ци ја с уче ним љу ди ма. Ове же не су до би ле шан су да се шко-лу ју и да ис ко ри сте соп стве ни кре а тив ни по тен ци јал. Би ле су у при ли ци да се њи хов глас чу је и за то ни су уто ну ле у пот пу ну ано ним ност и за бо рав. Ум не и обра зо ва не же не у сред њо ве ков ној Ср би ји ни су се ста ра ле са мо о по ди за њу и жи во пи са њу цр ка ва и ма на сти ра, пре пи си ва њу књи га и сли ка њу ико на, не го су и са ме пи са ле. Мно ге од њих су, та ко ђе, уче ство ва ња у по ли тич ком жи во ту сво га вре ме на и пред во ди ле су ди пло мат ске ми си је као и Је ле на Бал шић. У ве о ма де ли кат ној си ту а ци ји у ко јој

1044

је би ла Зе та, Је ле на је оти шла на пре го во ре с ду ждем у Ве не ци ју где је про ве ла три ме се ца пре не го што је до шло до скла па ња ми ра у ок то бру 1409. го ди не. Иа ко су Ве не ци јан ци из ри чи то зах те ва ли да ви де ње ног си на Бал шу, она ни је же ле ла да га из ла же опа сно сти.

Све тла на То мин је ис ка за ла и сво ју кри тич ност у ве зи с ис тра жи ва њем уло ге же на у срп ској сред њо ве ков ној кул ту ри, као и ши ре: она сма тра да је ве ли ка ште-та што још ни је на пи са на јед на це ло ви та и, не из о став но, ком па ра тив на сту ди ја о уло зи же на у раз ли чи тим обла сти ма ства ра ла штва у срп ском сред њем ве ку.

По же љи Је ле не Бал шић са ста вљен је Го рич ки збо р ник, на зван по острв це ту Го ри ца на Ска дар ском је зе ру. Го рич ки збо р ник је од 1949. го ди не у Ар хи ву Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти у Бе о гра ду, на ла зи се под бро јем 446. То мин на гла ша-ва из у зет ну ва жност де ла, ко је је је ди но по зна то све до чан ство о књи жев ним скло-но сти ма Је ле не Бал шић. Ње на пи сма, са ку пље на у овом збор ни ку, обез бе ди ла су јој ме сто у исто ри ји књи жев но сти. Го рич ки збо р ник је, под се ћа То мин, нај зна чај-ни ји књи жев ни са став сред њо ве ков не Зе те, ко ји све до чи о при су ству и учвр шће њу ви зан тиј ске ду хов но сти на овој те ри то ри ји. Пи сан је ру ком Је ле ни ног ду хов ни ка Ни ко на Је ру са лим ца и при па да ти пу збор ни ка ме шо ви тог са др жа ја, та ко зва ним ен ци кло пе диј ским збор ни ци ма, ко ји се ја вља ју у свим сло вен ско-ви зан тиј ским књи жев но сти ма вр ло ра но, и ко ји свој пу ни раз вој до сти жу у по зном сред њем ве ку, из ме ђу XV и XVI II ве ка.

У Го рич ком збор ни ку су по сто ја ле три Је ле ни не по сла ни це, од ко јих је у це-ли ни са чу ва на са мо јед на. Но, ипак је мо гу ће да се на осно ву Ни ко но вих од го во ра на слу ти са др жи на Је ле ни них по сла ни ца и по сред но пра ти оп сег ње них ин те ре со-ва ња. То мин пре до ча ва да основ ни тон у пре пи сци Је ле не и Ни ко на да ју ли ри зам и по ет ско осе ћа ње жи во та и све та, а „раз го вор о љу ба ви, оп штој и бо жан ској, от кри-ва исто вре ме но и њи хо во ме ђу соб но ду хов но при ја тељ ство, ко је те жи мо рал ном уз ди за њу и пле ме ни то сти, ин спи ри ше вр ли не и уз ди за ње исти ни, во ди ду хов ном ве се љу“ / “il di scor so sul l’a mo re, qu el lo ge ne ra le e qu el lo di vi no, nel lo stes so tem po ci ri ve la la lo ro ami ci zia spi ri tu a le che ten de al l’a sce sa mo ra le a al la generosità, is pi ra le virtù e la ri cer ca del la verità, port al l’al le gria del lo spi ri to” (to min 2017: 79, пре ма Б. Стип че вић 1968: 476–477). Ни кон је ве ли ка и пра ва ду хов на по др шка Је ле ни у ње-ном тра же њу исти на. Ње го ви од го во ри упу ће ни њој на сла ђу ју јој и ср це и ду шу, они су за њу „скро ви ште цар ско, ве о ма пре бо га то“ / “il ri fi gio im pe ri a le, che è ric-chis si mo” (Ibid, 79), они хла де по нор ње не ту ге, ту ге ко ја је не из ле чи ва. Је ле на је, на жа лост, рет ко би ла у при ли ци да слу ша Ни ко но ва уче ња и по у ке, јер их је де-ли ло и мо ре и гај, не са мо сим бо лич но, као и оба ле Ска дар ског је зе ра.

Је ди на у пот пу но сти са чу ва на Је ле ни на по сла ни ца у Го рич ком збор ни ку на-сло вље на је От пи са ни је бо го љуб но. У овом пи сму Је ле на пи та Ни ко на о на чи ни ма устрој ства мо на шког жи во та и са пу но емо ци ја го во ри о те ма ма ко је је за о ку пља ју, исто вре ме но се мо же сте ћи увид и у ње но до бро по зна ва ње ре ли ги о зне ли те ра ту ре. Ову плем ки њу, ко ја је у свом жи во ту ра то ва ла, пре го ва ра ла, пу то ва ла и са хра ни-ла сво је нај бли же, пред сми рај ње ног жи во та за ни ма ла су са мо пи та ња ве за на за мо на шки жи вот. О те ми От пи са ни је бо го љуб но Је ле не Бал шић. При лог схва та њу ау тор ског на че ла у сре њо ве ков ној књи жев но сти Све тла на То мин је го во ри ла на На уч ном са стан ку сла ви ста у Ву ко ве да не 2002. го ди не. Исто и ме ни рад на ла зи се и у ње ној књи зи Књи го љу би ве же не сред њег ве ка (2007).

Ру ко пис Го рич ког збор ни ка ко ји има 273 ли ста, ве ли чи не 210 х 135 мм де таљ но је опи сан у књи зи. Пр вих се дам ли сто ва по це па ни су по вер ти ка ли. Све стра ни це ис пи сао је Ни кон Је ру са ли мац, осим ли сто ва 264 и 265. Пр ви део ру ко пи са (л. 1а– 15б) по чи ње Је ле ни ном по сла ни цом ко ја је са мо де ли мич но са чу ва на, јер су ли сто-ви по це па ни по вер ти ка ли. Мо же се про чи та ти са мо по че так, од но сно пр ве ре чи

1045

1046

не ко ли ко ре до ва. Ме ђу тим, из са чу ва ног Ни ко но вог од го во ра на Је ле ни но пи смо мо гу ће је ре кон стру и са ти ње на пи та ња. Дру ги део (л. 16а–48б) та ко ђе по чи ње Је ле-ни ном по сла ни цом, ко ја је у ру ко пи су на сло вље на От пи са ни је бо го љуб но. Сле ди Ни ко но ва дру га по сла ни ца, то јест од го вор на Је ле ни но пи смо. Тре ћи део (л. 49а–272а) од мах по чи ње Ни ко но вом по сла ни цом, као од го во ром на Је ле ни но не са чу ва но пи смо. Из овог од го во ра се мо же ре кон стру и са ти са др жи на ње ног пи сма. Сле ди при ча о Је ле ни ним пре ци ма, да та пре ма срп ским ро до сло ви ма, по том кра ћи члан-ци, раз ли чи те те ма ти ке, ко ји пред ста вља ју Ни ко но ве од го во ре на Је ле ни на пи та ња. Ни кон је, на Је ле ни ну мол бу, у са став Го рич ког збор ни ка унео скит ски (пу сти њач ки) ти пик, ко ји пред ста вља је дан од че ти ри та ква ти пи ка са чу ва на ме ђу Ју жним Сло-ве ни ма. Ни кон је овај ти пик на ме нио баш Је ле ни ном ма на сти ру Све те Бо го ро ди це. На кра ју Збор ни ка на ла зи се Ни ко но ва По вест о је ру са лим ским цр ква ма и пу стињским ме сти ма. На л. 272–273 на ла зи се Је ле ни но за вр шно пи смо, у ко ме по твр ђу је да је при ми ла де ло свог ду хов ни ка. Овим пи смом Је ле на при но си Го рич ки збо р ник на дар хра му на Го ри ци. По сле мо ли тве, као за вр ше так, сле ди Ни ко нов за пис са да ту мом пи са ња збо р ни ка.

Књи га Све тла не То мин већ је на и шла на по зи ти ван од јек у Ита ли ји, об ја вље-на су два по хвал на при ка за ко је пот пи су ју Ли за Па ре ски (Li sa Pa reschi) и Су за на Тро се ро (Su san na Trоssero). Ве ли ка вр ли на књи ге што је при ча о Је ле ни Бал шић, же ни из у зет не по ли тич ке мо ћи и кул ту ре, упот пу ње на са мно го дра го це них по да-та ка, ко ји не за ма гљу ју основ ну те му, не го на про тив, са мо је још пот пу ни је осве тља-ва ју. Књи га је пи са на та ко да бу де ра зу мљи ва сва ком чи та о цу, али да исто вре ме но бу де за ни мљи ва и струч ња ци ма за сред њо ве ков ну књи жев ност и кул ту ру; она је, с јед не стра не, и зна чај на син те за, а с дру ге стра не, и ана ли тич ко-кри тич ко из ла-га ње. Ве о ма им по ну је ау тор ки но су пер и ор но по знав ње те ма ти ке, ње на на кло ност пре ма срп ским сред њо ве ков ним књи го љу би вим же на ма, као и јед но став ност сти ла чак и ка да се пи ше и о кон тем пла тив ним по ја ва ма ка кав је нпр. иси ха зам. Све тла на То мин је за слу жна што су на ша сред њо ве ков на књи жев ност, исто ри ја и кул ту ра пред ста вље ни ита ли јан ској на уч ној и кул тур ној јав но сти на упе ча тљив, до ку мен-то ван и ин спи ра ти ван на чин. Исто вре ме но, ова књи га по но во ак ту а ли зу је и пи та ње вред но ва ња и из у ча ва ња од ре ђе них по ја ва или опу са у срп ској кул ту ри.

Са рад ња са пре во ди о цем књи ге на ита ли јан ски је зик Дра га ном Пар лаћ је очи глед но би ла успе шна, спе ци фич на тер ми но ло ги ја је пре ве де на аде кват но, што ни је би ло увек ла ко. Из да вач Grap he.it Edi zi o ni се по тру дио да сво јим јед но став-но-ми ни ма ли стич ким ди зај ном и опре мом бу де на ни воу зна ча ја ове књи ге. На сво-јој веб стра ни ци, та ко ђе, об ја вио је и ин тер вју са ау тор ком. Књи га Све тла не То мин је пр ва, и за са да је ди на књи га у но во по кре ну тој еди ци ји Tec hne se rie mi nor у ко јој ће се об ја вљи ва ти есе ји стич ка де ла сред ње ду жи не. Из да вач ка по ли ти ка ове ку ће, осно ва не 2005. го ди не, усред сре ђе на је на мак си ма лан про ток иде ја ко је по ти чу из раз ли чи тих зе ма ља уз омо гу ћа ва ње ау то ри ма, та ко ђе, мак си мал не сло бо де из ра-жа ва ња.

Др На да Н. Сав ко вићУни вер зи тет Уни он у Бе о гра ду

Фа кул тет за прав не и по слов не сту ди је др Ла зар Вр ка тић у Но вом Са дуКа те дра за ен гле ски је зик

na da [email protected] m

UDC 050 DOSITEJEV VRT (049.32)

КРОЗ ВР ТО ВЕ, ДО СИ ТЕ ЈЕ ВИМ СТА ЗА МА

(До си те јев врт: го ди шњак За ду жби не „До си теј Об ра до вић“. Го ди на IV. Број IV. Бе о град: За ду жби на „До си теј Об ра до вић“, 2016, 200 стр.)

Го ди шњак До си те јев врт, по кре нут 2013, по че твр ти пут се, са да са про ши-ре ним уред ни штвом (Ду шан Ива нић, Дра га на Ву ки ће вић, Дра га на Гр бић), по ја вио кра јем ми ну ле го ди не. Уре ђи вач ка по ли ти ка ис тра ја ла је на кон цеп ци ји по ко јој је ова пу бли ка ци ја осми шље на као про стор за ши ро ка, ме то до ло шки ра зно род на ис тра жи ва ња књи жев но сти и кул ту ре осма на е стог ве ка, као и укуп ног на сле ђа про све ти тељ ства у срп ској и европ ској тра ди ци ји, оста ју ћи и при чвр стој уну тра-шњој ор га ни за ци ји и уста но вље ном ру бри ци ра њу ча со пи са.

Но, за раз ли ку од прет ход них бро је ва ко ји су у цен трал ној и нај о бим ни јој ру бри ци, по све ће ној са мо стал ним ау тор ским сту ди ја ма о „ве ку све тло сти,“ до но-си ли при ло ге из раз ли чи тих обла сти – од ис тра жи ва ња кон фе си о нал них по ле ми ка ко ји ма је До си теј био са вре ме ник (и све док) до ана ли зи ра ња се ман ти ке вр то ва као ви да не вер бал не при по ве сти о осам на е сто ве ков ном чо ве ку и ње го вом по гле ду на свет – овај До си те јев врт се у том сег мен ту кон цен три сао на на сло ве ко ји се ба ве књи жев ним, од но сно књи жев но-је зич ким пи та њи ма.

Увод на и нај оби мни ја сту ди ја по све ће на је ди дак тич кој по е зи ји – фе но ме ну ко ји је, у срп ској књи жев но сти, нај ди рект ни је ве зан за до си те јев ско и про све ти тељ-ско на сле ђе, и то на бар два на чи на: ба шти ње њем дис кур са по уч но сти као „по сле-ди це“ иде о ло ги је и прак се про све ти тељ ства, али и чи ње ни цом да је про цес кон-сти ту и са ња мо дер не по е зи је у срп ској књи жев но сти ве зан за сти ло ве и по кре те ко ји су из про све ти тељ ства про и за шли.

Вред ност сту ди је за пра ће ње фе но ме на ди дак тич ке по е зи је је ви ше стру ка: у по гле ду ње них исто риј ских ме на ва жно је ис ти ца ње па ра док са да ши ре ње ње не те ма ти ке кра јем 18. и по чет ком 19. ве ка (по сле по чет не, пред-до си тејвс ке фа зе у ко јој су до ми ни ра ле ре ли ги о зне и по у ке о хри шћан ском мо ра лу) су штин ски не до при но си и ши ре њу функ ци је ове по е зи је, а у по гле ду ин тер пре та ци је зна чај но је да по сто ји те жња да се уо чи и фор му ли ше „ди дак тич ки дис курс” ко ји под ра зу-ме ва из ве сну (им пли цит ну) „дра ма тур ги ју“ пе сме (ди ја ло шки и/или про по вед нич-ки си же про во ци ран си ту а ци јом/по ступ ком/ма ном ко је пе сник на сто ји да су зби је) и „ми си о нар ску хит ност“, од но сно кон цен три са ност на „по у чи тел но“ из ла га ње ко је ис кљу чу је сен ти мен тал не из ли ве, ус хи ће ње при ро дом и сл., што би се мо гло сма тра ти ди гре си ја ма. За сни ва ју ћи ана ли зе на овим по сту ла ти ма, ау тор ка Алек сан-дра Па вло вић, ре ци мо, ука зу је да До си те је ва по здрав на пе сма Јо си фу Дру гом на по чет ку Пи сма Ха ра лам пи ју не мо же би ти сма тра на ди дак тич ком, те да је је ди на пра ва ди дак тич ка пе сма у ње го вом опу су По хва ла ба сни, уне та у Со бра ни је. Раз ма-тра ју ћи по том ста тус ди дак тич ког у по е зи ји ни за ау то ра с кра ја 18. и из пр вих де це-ни ја 19. ве ка (за кључ но са кра јем три де се тих го ди на и опу сом Н. Бо ро је ви ћа), она укљу чу је мно ге, те мат ски ра зно род не пе сме, а нај не о че ки ва ни је је по ве зи ва ње по е тич ких ис ка за/по у ка са ди дак тич ким, па се та ко као ва ри ја ци ја ди дак тич ког ја вља ју пе сме-по у ке о пе снич ком за на ту.

Сле де ће две сту ди је по све ће не су про све ти тељ ству у стра ним књи жев но сти ма, и у том сми слу, осим оп ште ин фор ма тив не вред но сти, са др же и, по тен ци јал но пло-до твор не, ком па ра ти стич ке под сти ца је. То се пр вен стве но од но си на ре ла тив но

1047

оби ман рад Ма ђар ско про све ти тељ ство Ка та лин Хас Фе хер, ко ји да је ја сно струк-ту и ран увид у ка рак тер и то ко ве овог по кре та у ма ђар ској кул ту ри, по чев од пи та ња са мог ње го вог од ре ђе ња, пре ко стил ских и по е тич ких по де ла књи жев но сти про-све ти тељ ства – ко је ау тор ка, бу ду ћи да су ина че не ја сне, за не ма ру је, али ис ти че по сто ја ње ви ше ге не ра ци ја и кру го ва ства ра ла ца ко ји се би по ста вља ју за да так тран сфор ма ци је кул ту ре и кул тур ног иден ти те та. По крет/епо ха про све ти тељ ства (и књи жев них сти ло ва ко ји га пра те) има ју ја сних до дир них та ча ка са ње го вим књи жев но и сто риј ским ста ту сом у срп ској књи жев но сти, а у ши рем дру штве ном и кул тур ном кон тек сту ка рак те ри стич но је да упра во у ње го вом окри љу на ста је по крет за ко ди фи ка ци ју и ши ре ње мо дер ног стан дар ди зо ва ног на род ног је зи ка, као усло ва и окви ра на ста ја ња но ве кул ту ре и кул тур ног иден ти те та. Очи глед не срод но сти кул тур них то ко ва и ви со ка по ду дар ност уло га ко ју је про све ти тељ ство од и гра ло у кон сти ту и са њу мо дер не срп ске и ма ђар ске кул ту ре, али и раз ли ка у ис хо ди ма бор би за фор му ли са ње књи жев ног на сле ђа – усло вље на још јед ним је зич-ким пре вра том и уста но вља ва њем усме ног на сле ђа као узо р ног обра сца књи жев ног ства ра ња на срп ском је зи ку – ука зу ју на мо гу ћа под руч ја ком па ра тив них књи жев но и кул тур но и сто риј ских ис тра жи ва ња, као и на про стор за но ве ин тер пре та ци је број них књи жев них по ја ва.

Док овај рад ну ди син те тич ки увид у про све ти тељ ски по крет и књи жев ност про све ти тељ ства у ге о граф ски бли ској кул ту ри, са ко јом по сто је број не кон такт не ве зе, на ред ни текст – сту ди ја Ана ма ри је Ма ри но вић о осам на е сто ве ков ном пор ту-гал ском пе сни ку Ма ну е лу Ма ри ји Бар бо зи ду Бо ка жу, те жи да це ло ви то при ка же и – стил ски, по е тич ки и кул тур но-те мат ски – ана ли зи ра ње го во де ло као ау то но ман књи жев ни фе но мен, са кон тро верз ним ста ту сом у ма тич ној књи жев но сти. Ау тор ка при бе га ва раз ли чи тим при сту пи ма: са ти рич ну по е зи ју, пре о ку пи ра ну раз об ли ча-ва њем све штен ства и двор ских кру го ва, са гле да ва из до ми нант но спо ља шње пер-спек ти ве, ис ти чу ћи зна чај ње ног чи та ња у ре во лу ци о нар но-ре пу бли кан ским кру-го ви ма кра јем на ред ног ве ка, док у ве зи са „ар ка диј ском“ и/или љу бав ном по е зи јом тра га за њи хо вим основ ним по е тич ким од ред ни ца ма, иа ко те жњу за њи хо вим де-фи ни са њем оме та дис кре пан ци ја из ме ђу кор пу са „пла тон ских“ и „еро тич ких“ пе са ма, по мно го че му бли ских (и) по е зи ји из на ших „гра ђан ских пе сма ри ца“. Та ко чи ње ни ца да не за ви сно пред ста вља ње пе снич ког опу са из уда ље не књи жев-но сти до во ди и до уо ча ва ња ти по ло шке срод но сти по је ди них ње го вих еле ме на та са осо бе ним фе но ме ни ма до ма ће тра ди ци је ука зу је до ко ли ко ра зно ли ких ис хо да мо гу да до ве ду ин те грал на про у ча ва ња књи жев но сти и кул ту ре 18. ве ка, на шта је при ли ком по кре та ња До си те је вог вр та та да шња уред ни ца ука за ла као на ње го ву глав ну пре о ку па ци ју.

По след ње две сту ди је по све ће не су фи ло ло шким и тек сто ло шким пи та њи ма ве за ним за је зич ку ана ли зу, при ре ђи ва ње и об ја вљи ва ње де ла 18. ве ка. Пр ва од њих, по све ће на Вен цло ви ће вим Бе се да ма на Бла го ве сти, ау тор ке Ми ле се Сте фа-но вић Ба но вић, до но си ис црп ну и ком плек сно стра ти фи ко ва ну ана ли зу лек сич ког сло ја про по ве ди нај зна чај ни јег ау то ра из епо хе пре ла ска од ста ре ка но вој књи жев-но сти. У кон цеп ци ји ове ау тор ке, Вец ло ви ће ва лек си ка раз ма тра на је на пла ну при-пад но сти је зич ким иди о ми ма (цр кве но сло вен ском или на род ном је зи ку), на пла ну ко ри шће ња раз го во р них фра зе о ло ги за ма, од но сно укљу чи ва ња го вор ног сти ла у про по вед нич ки дис курс тек ста, по том ка рак те ри стич них син так сич ких кон струк-ци ја и њи хо вог зна че ња (ап со лут ни да тив) и, ко нач но, стил ски ди стинк тив них вр ста и ка те го ри ја ре чи (уз ви ци, сло же ни це, по зајм ље ни це, де ми ну ти ви, хи по кри-сти ци, ауг мен та ти ви). Свр стан у ка те го ри ју на уч не гра ђе, за хва љу ју ћи ова квом при сту пу рад са др жи и уви де по тен ци јал но дра го це не за да ље, пр вен стве но сти-ли стич ке ана ли зе Вен цло ви ће вог де ла.

1048

Иа ко под стак нут не дав ним об ја вљи ва њем сту ди је Је ле не То до ро вић Све ча ни по здрав Мој се ју Пут ни ку За ха ри је Ор фе ли на – пра ће не фо то тип ским из да њем, тран скри бо ва ним тек стом де ла и ње го вим пре во дом на срп ски и ен гле ски је зик (Ма ти ца срп ска, Пла то не ум, Бе се да: Но ви Сад 2014), у на уч ну гра ђу спа да и рад Иси до ре Бје ла ко вић О тран скрип ци ји Ор фе ли но вог По здра ва Мој се ју Пут ни ку, по след њи у овој ру бри ци. На и ме, ана ли зи ра ју ћи по сту пак тран скрип ци је ко ји је ра ни је при ме ни ла као са рад ник на при пре ма њу овог ре пре зен та тив ног из да ња, Иси-до ра Бје ла ко вић на кон крет ним при ме ри ма раз ма тра не ка од кључ них гра фе мат ских/ор то граф ских пи та ња ве за них за тек сто ве из пред стан дард не фа зе раз во ја срп ског је зи ка, уз (по себ но па жљи во) ра све тља ва ње пу те ва ре кон струк ци је њи хо ве фо но ло-шке рав ни, као крај њег резултата овог про це са. Упра во на та квом при сту пу за сно-ва на је ана ли за Ор фе ли но вог тек ста као на уч не гра ђе, а рад И. Бје ла ко вић ука зу је на ак ту ел на до сти ну ћа у ње ном ис тра жи ва њу и из да ва њу, о че му ће (на дру гим при ме ри ма) го во ри ти и не ки при ло зи у оста лим ру бри ка ма овог До си те је вог вр та.

Те дру ге ру бри ке – до след но пра те ћи под руч ја ин те ре со ва ња ча со пи са и ак тив-но сти За ду жби не као ње го вог из да ва ча – до но се низ при ло га ко ји се ба ве пи та њи ма осам на е сто ве ков ног кул тур ног на сле ђа, ак ту ел ним по ја ва ма са ко ји ма је оно на не ки на чин до ве де но у ве зу, али и ка рак те ри стич ним фор ма ма на сле ђа ма те ри јал не кул ту ре уоп ште.

У ру бри ци Ехо, уста но вље ној у прет ход ном, тре ћем бро ју Вр та, об ја вљен је рад Де ја на Ву ки ће ви ћа Ми ни ја ту ра на зр ну гра шка, по све ћен исто ри ја ту и де фи-ни са њу ка те го ри је ми ни ја тур не књи ге, као и фон ду ових пу бли ка ци ја у На род ној би бли о те ци Ср би је. Да ју ћи ши рок и ди фе рен ци ран увид овај књи жни фонд и ње-го ве по себ не зби р ке, ау тор скре ће па жњу на две нај ма ње књи ге у ње му (не мач ка при год на из да ња из пе де се тих, од но сно се дам де се тих го ди на про шлог ве ка), а на ро чи то на, по ње го вом пот кре пље ном ми шље њу, нај зна чај ни ју књи гу ове вр сте – ми ни ја тур ни текст рат ног про гла са ца ра Фра ње Јо си па I од 28. ју ла 1914. У ко жном по ве зу, са ме тал ном коп чом и ал ком ко ја омо гу ћа ва да бу де но шен на лан чи ћу око вра та, очи глед но је – с об зи ром на хр ват ски је зик и ла ти нич но пи смо – био на ме-њен да по ста не при ве зак или амај ли ја за вој ни ке Цар ства из ре до ва Ју жних Сло ве на, а осврт на тај нео бич ни пред мет ука зу је и на мно го број не на чи не (зло)упо тре бе књи ге и на њој за сно ва не ко му ни ка цје.

Ко нач но, у две ма ру бри ка ма на ме ње ним пра ће њу по себ них ак тив но сти За ду-жби не и/или чи та њу де ла ве за них за До си те ја, ње го во до ба и укуп но осам на е сто-ве ков но на сле ђе, об ја вље но је ви ше при ло га са зна чај ним освр ти ма на ства ра о це и де ла ко ји ма че сто ни је по све ће на за слу же на па жња.

У ру бри ци При ло зи. РИ ЗНИ ЦА, чи је је те жи ште об ја ва и обра зло же ње од у ке о до де љи ва њу на гра де До си теј Об ра до вић за жи вот но де ло, до не се ни су нај пре ти „стан дард ни“ на сло ви, по све ће ни ак ту е ном ла у е ра ту Ра ши По по ву. У обра зло же-њу од лу ке, ко је је пот пи сао пред сед ник жи ри ја про фе сор Во ји слав Је лић, ис ти че се „пе да го шки учи нак ства ра лач ког и ме диј ског де ла и де ло ва ња Ра ше По по ва на До си те је вом тра гу ду хов ног опле ме њи ва ња мла дих на ра шта ја на укуп ном срп ском ду хов ном про сто ру“, а сле де му По по вље ва по ет ска жи вот на и рад на би о гра фи ја из пе ра Љу би во ја Ршу мо ви ћа, као и (ка ко је то у овој ру бри ци уста но вље но) ње гов соп стве ни осврт на бит не мо мен те сва ра лач ког пу та ко ји је пре шао.

Осим што је при зна ње За ду жби не Ра ши По по ву сти гло на за ла ску жи во та, те су ови тек сто ви, на кнад но и не на да но, по ста ли и ко ме мо ра тив ни, у овај број Вр та мо рао је, на жа лост, да бу де увр штен и је дан пра ви in me mo ri am – чла ну ње-го вог уред ни штва и јед ном од нај бо љих по зна ва ла ца срп ског ба рок ног сли кар ства, при ме ње не умет но сти и кул тур не исто ри је истог пе ри о да, пре ра но пре ми ну лом про фе со ру Ми ро сла ву Ти мо ти је ви ћу. Уз текст ко ји да је де та љан увид у исто ри јат

1049

ње го вих про фе си о нал них ин те ре со ва ња, на уч не де лат но сти, про фе со р ског ра да, те ан га жма на у кул тур ном жи во ту и ин сти ту ци ја ма кул ту ре, да та је и де таљ на би бли о гра фи ја ње го вих ра до ва, чи ме је ово ука зи ва ње по ште за слу жном на уч ни ку по ста ло и за лог бу ду ћих ис тра жи ва ња.

У ру бри ци При ка зи. ДО СИ ТЕ ЈЕ ВИ ЧИ ТА О ЦИ, ко јом се окон ча ва низ ау тор-ских при ло га у сва ком бро ју Вр та, об ја вље ни су ра до ви Дра га не Гр бић Шест књи га еди ци је Је зич ка ба шти на Ма ти це срп ске и Ми ла на Ра ду ло ви ћа По ет ско жи ти је и слу жба До си те ју од Мир ка Ма га ра ше ви ћа.

Пр ви од ових ра до ва те мељ но пред ста вља свих шест књи га до сад об ја вље них у име но ва ној еди ци ји, на ме ње ној кри тич ком при ре ђи ва њу и из да ва њу де ла пред-стан дард не фа зе раз во ја срп ског књи жев ног је зи ка. Ау тор ка при ка за ис ти че да су сва де ла об ја вље на фо то тип ски уз тран скрип ци ју на са вре ме но пи смо, са о бра же но ва же ћем пра во пи су, ка ко и на ла жу стан дар ди при ре ђи ва ња ова квих тек сто ва, а да их, као нео п ход на кон тек сту а ли за ци ја и кри тич ки апа рат пра те реч ник ма ње по зна тих ре чи, при ре ђи вач ке на по ме не и бе ле шка о ау то ру и ње го вом опу су са фо ку сом на де ло ко је се при ре ђу је. Уну тар да тог апа ра та ау тор ка као по себ но зна чај не ис ти че де таљ не при ре ђи вач ке на по ме не ко је пра те сва ко из да ње „и ко је се мо гу чи та ти и као сво је вр сне ‘сту ди је слу ча ја’ и дра го це ни при ло зи про у ча ва ња исто ри је је зи ка“. Пред ста вља ју ћи по том по је ди нач на, ве ћи ном не-бе ле три стич ка де ла сва ког од шест за сту пље них ау то ра (Па вле Со ла рић, Ге ор ги је Ма га ра ше вић, Јо ван Ха џић, Алек си је Ве зи лић, Сте фан Жив ко вић Те ле мак, Па вле Кен ге лац), Д. Гр бић да је бит не по дат ке о сва ком од да тих тек сто ва и ука зу је на кул тур но и сто риј ски зна чај де лат но сти њи хо вих тво ра ца, под вла че ћи ти ме и свој за кљу чак о зна ча ју по кре та ња ове, као и њој срод них еди ци ја.

По след њи ау тор ски текст у овом бро ју Вр та је при каз књи ге по е зи је, „есе ји-стич ких ко мен та ра и ау то кри тич ких ана ли за пе са ма“ Мир ка Ма га ра ше ви ћа До сите јев ход, у из да њу За ду жби не 2014. го ди не. Ау тор при ка за Ми лан Ра ду ло вић књи-гу сме шта у ши ри кон текст Ма га ра ше ви ће вог ства ра ла штва, то јест ње го вих књи га ин спи ри са них све то сав ском те ма ти ком, утвр ђу ју ћи та ко ду хов ну вер ти ка лу ко ја спа ја две пре лом не лич но сти у исто ри ји срп ског про све ти тељ ства, од но сно у исто-ри ји иде је (о) про све ће но сти у по ве сни ци на шег ду ха и кул ту ре. На гла ша ва ју ћи, за јед но са са мим Ма га ра ше ви ћем, да су све пе сме у зби р ци на пи са не по во дом окол-но сти До си те је ва жи во та, ње го вог књи жев ног и на ци о нал ног ра да, при ка зи вач ука зу је да су оне „по све ће не те жњи да се до си те јев ски кул тур ни по ду хват са гле да, по ка же и афир ми ше као на ук и трај на ин спи ра ци ја сва ком на ра шта ју срп ских кул-тур них пре га ла ца у про шло сти и да нас“. На том пу ту, као сми са о на ин тен ци ја књи ге фор му ли ше се сла вље ње цен трал них вред но сти до си те јев ске иде о ло ги је – чо ве ко љу бља, ро до љу бља и сло бо до љу бља – као по сту ла та осми шље ног ин ди-ви ду ал ног тра ја ња, а чи ње ни ца да су те ма ти зо ва ни пре ко кон крет них мо ти ва из До си те је вог жи во та до да је но ве са др жа је тра ди ци о нал ном обо лу ње го вог ли ка.

Уку пан са др жај (и) овог бро ја До си те је вог вр та ука зао је на број на де ла и по ја ве из на шег осам на е сто ве ков ног на сле ђа ко је тре ба обе ло да ни ти и ис тра жи ти, охра брив ши нас, исто вре ме но, при ме ри ма по ду хва та у ко ји ма је не што од то га већ ура ђе но. Па ра лел но са ти ме, да ју ћи сли ку овог на сле ђа као жи ве тра ди ци је и До-си те је вог де ла као трај не ин спи ра ци је, чи ни нас уче сни ци ма ком плек сног ви ше-ве ков ног кул тур ног тра ја ња.

Др Татјaна Н. Јо ви ће вићИн сти тут за књи жев ност и умет ност

Бе о градtbjo vi ce vic @gmail.com

1050

UDC 821.163.41-2.09 Nušić B. (049.32)

КРИ ТИЧ КО ИЗ ДА ЊЕ ПО СЉЕД ЊЕ НУ ШИ ЋЕ ВЕ КО МЕ ДИ ЈЕ

(Бра ни слав Ну шић. Власт, ко ме ди ја у че ти ри чин. Кри тич ко из да ње. При ре дио за штам пу, на пи сао ко мен та ре и сту ди је др Алек сан дар

С. Пеј чић. Бе о град, 2016)

Кри тич ко из да ње ко ме ди је Власт Бра ни сла ва Ну ши ћа (1864–1938), ко је је при ре дио за штам пу др Алек сан дар С. Пеј чић, об у хва ти ло је тек сто ло шко ис тра-жи ва ње раз ли чи тих ва ри јан ти ру ко пи са ове не за вр ше не ко ме ди је. За хва љу ју ћи то ме пред на ма се пр ви пут по ја вљу ју у цје ли ни два чи на зад ње, не до вр ше не ко-ме ди је, ко ју је Ну шић пи сао на бо ле снич кој по сте љи. Кри тич ко из да ње Ну ши ће ве ко ме ди је Власт ве о ма је ва жно јер у пот пу но сти сли је ди по сљед њу ау то ро ву во љу и от кри ва на ко је су све на чи не дру ги при ре ђи ва чи при сту па ли овом по слу (скра-ћи ва ња, ми је ња ња, из ба ци ва ња), те ка ко су се од но си ли пре ма ори ги на лу. За то су, по ред Ну ши ће вих вер зи ја овог ру ко пи са, до ни је те у овом из да њу и не а у то ри зо ва-не вер зи је дру гих при ре ђи ва ча.

Као основ ни текст за кри тич ко из да ње Вла сти, при ре ђи вач Алек сан дар С. Пеј чић узео је са чу ва ни ау то граф пр вог и дру гог чи на ко ји се чу ва у Му зе ју гра да Бе о гра да (у Ле га ту Бра ни сла ва Ну ши ћа). Са њим су па жљи во упо ре ђе не не а у то-ри зо ва не ва ри јан те об ја вље не у ча со пи су XX век, као и пр ва по сле рат на из да ња (из 1947, 1949, 1950, 1951. го ди не), те ка сни ја из да ња у ре дак ци ји ви ше при ре ђи ва ча: Ми ла на Ђо ко ви ћа, Во ји сла ва Ђу ри ћа, Љу би ше Ма ној ло ви ћа, те у нај но ви је ври је ме Ра шка В. Јо ва но ви ћа. По себ но су раз ма тре не ва ри јан те ко је је у свој ству ко а у то ра дао Ми ле Стан ко вић ко ји је у јед ном тре нут ку по сје до вао из вор ни Ну ши ћев ру ко пис, али га се ни је до сљед но при др жа вао у из да њи ма из 1953. и 1958. го ди не, а уз све то је још сам до пи сао тре ћи и че твр ти чин ко ме ди је. Па жљи во су до ку мен то ва не са мо вољ не ин тер вен ци је дру гих пи ре ђи ва ча, да ти су фак си ми ли оних стра ни ца ау то гра фа из ко јих се ја сно ви ди шта је Ну шић пре цр та вао, ми је њао и пре о бли ко-вао, а шта ни је, те шта се ни ка ко ни је смје ло ди ра ти у до са да шњим из да њи ма.

У при пре ми кри тич ког, цје ло ви тог, а по себ но на гла ша ва мо „из вор ног из да ња“ ко ме ди је Власт, при ре ђи вач Алек сан дар С. Пеј чић сли је дио је оп шта упут ства за при пре ма ње кри тич ких из да ња пред ло же на у На че ли ма за кри тич ка из да ња СА НУ (1967), а имао је у ви ду и тек сто ло шки при руч ник Ду ша на Ива ни ћа, Осно ви тексто ло ги је (2001). По што на чин при ре ђи ва ња у ве ли кој мје ри за ви си од са чу ва не гра ђе, те ру ко пи са тек сто ва, овом ис тра жи вач ком ра ду при сту пи ло се ве о ма оба-зри во и са ис црп ним ко мен та ри ма и об ја шње њи ма. Алек сан дар С. Пеј чић је то успје шно ура дио кроз пра те ћи кри тич ки апа рат, те кроз број не на по ме не. За хва љу-ју ћи то ме у овом ру ко пи су про на ла зи мо оп ште и по себ не кри тич ке на по ме не, те све ва ри јан те ко је по ти чу од Ну ши ћа.

По зна то је да је Бра ни слав Ну шић ко ме ди ју Власт по чео да пи ше то ком 1937. го ди не, ка да је већ био те шко бо ле стан, а да је то ура дио не по сред но на кон за вр-шет ка ко ме ди је По кој ник. Сам Ну шић је о то ме оста вио свје до чан ство у ли сту Вре ме, у раз го во ру ко ји је об ја вљен 6. мар та 1937. го ди не, ка да је на гла сио да ће се по све ти ти ра ду на но вој ко ме ди ји из жан ра ње го вих „ста рих по ли тич ких са ти ра“, да ће се ко ме ди ја „ве ро ват но зва ти Власт“, те да ће си же би ти из гра ђен на оној „про ме ни код чо ве ка ко ју до но си власт“. Ме ђу тим, Ну шић је сти гао да на пи ше

1051

1052

са мо два чи на пла ни ра ног ру ко пи са, при је не го што га је у то ме пре ки ну ла смрт 19. ја ну а ра 1938. го ди не.

Оно што је овом при ли ком ве о ма ва жно на гла си ти, а што је Алек сан дар Пеј-чић ве о ма ли је по уо чио, у фор мал но-те а тро ло шком сми слу, Ну шић се у ру ко пи су ко ме ди је Власт уда љио од „кла сич ног ари сти те лов ско-хе ге лов ског мо де ла дра ме са ис так ну тим ју на ком ког во ља и страст, во де ка свом ци љу пре ко ја сно од ре ђе них пре пре ка, про блем ских си ту а ци ја“. За то се и мо же за кљу чи ти да се ра ди о Ну ши-ће вом дра ма тур шком за о кре ту ко ји је био пре по зна тљив већ у По кој ни ку, а ко ји ука зу је на то да су два на пи са на чи на Вла сти нај бли жа „мо за ич кој фор ми“ са „по-себ но ак ци о но фо ка ли зо ва ним ли ко ви ма“, као што су Све то зар По по вић, Ми ло је и Ар са, а ко ји су по ве за ни кроз низ је дин стве них вре мен ско-про стор них сце на.

У ме то до ло шком по гле ду, ко мен та ри и сту ди је Алек сан дра С. Пеј чи ћа, као и тек сто ло шки при ступ у при ре ђи ва њу вер зи ја ру ко пи са ко ме ди је Власт, за сно ва ни су на до брим из во ри ма, на са зна њи ма књи жев не, по зо ри шне и кул тур не исто ри је, те на до бр ом ис тра жи ва њу до са да шње ре цеп ци је Ну ши ће вог дје ла у до ма ћим и стра ним ре ла ци ја ма. На осно ву из ло же ног мо же мо за кљу чи ти да по ну ђе ни ру ко пис на ли јеп на чин до при но си по нов ном освје тља ва њу овог Ну ши ће вог дје ла и чи та ве ње го ве ко ме ди о гра фи је, а исто вре ме но нам сна жно скре ће па жњу на нео д ло жну по тре бу да се нај зад при пре ми кри тич ко из да ње са бра них дје ла Бра ни сла ва Ну ши ћа.

Алек сан дар С. Пеј чић се у но ви је ври је ме ис ка зао као је дан од нај бо љих по зна-ва ла ца исто ри је срп ске дра ме, а у окви ру то га по себ но ко ме ди о граф ског жан ра. О то ме нај бо ље свје до че дви је ње го ве об ја вље не књи ге: Те а тра ли за ци ја вла сти: ко ме ди је Бра ни сла ва Ну ши ћа (2012) и За пле те на игра – ко ме ди ја срп ског ре а ли зма (2016). Ме ђу до са да шњим ура ђе ним тек сто ло шким по сло ви ма, по себ но из два ја мо Пеј чи ће во кри тич ко из да ње Дра ма Дра го ми ра Бр за ка у пет то мо ва (Жр тва, Ми ка Прак ти кант, Ми ло за дра го, Олу ја, као и текст Три све тла да на ко ји је Бр зак ура-дио ко а у тор ски са Ми ло шем Цве ти ћем). Из да ње је об ја вље но 2014. го ди не у углед-ној еди ци ји Драм ска ба шти на Му зе ја по зо ри шне умет но сти Ср би је.

Об ја вљи ва ње кри тич ког из да ња ко ме ди је Власт, као по сљед њег на пи са ног дје ла Бра ни сла ва Ну ши ћа, ко је је по у зда но при ре ђе но и на ис цр пан на чин пр о ко-мен та ри са но, пред ста вља дра го цје ну по ја ву у срп ској на у ци о књи жев но сти и омо гу ћа ва да бу ду ћи ту ма чи Ну ши ће ве ко ме ди о гра фи је ово дје ло ин тер пре ти ра ју на осно ву ау тен тич ног тек ста.

Др Го ран М. Мак си мо вићУни вер зи тет у Нишу

Фи ло зоф ски фа кул тетДе парт ман за срп ску и ком па ра тив ну књи жев ност

go ran.mak si mo vic @fil fak.ni.ac.rs

UDC 821.163.41-94.09”17/19”(049.32)

ИС ТРА ЖИ ВА ЊА ГРА НИ ЦА ПРИ ЧЕ

(Ду шан Ива нић. До га ђај и при ча. Ниш ‒ Бе о град: Фи ло зоф ски фа кул тет – Фи ло ло шки фа кул тет, 2015)

На слов нај но ви је сту ди је Ду ша на Ива ни ћа До га ђај и при ча су ге ри ше гра ни цу, ка ко ону ко ја се од но си на са му гра ђу (до ку мент и/или ли те ра ту ра), та ко и ону ко ја се од но си на ис тра жи ва че ву ли ми нал ну по зи ци ју. Та ли ми нал ност огле да се у не пре-ста ним уса гла ша ва њи ма Ре чи, Ре то ри ке ко ја суп сти ту и ра Ствар ност и Ствар но сти ко ја из ми че Ре то ри ци. Та ли ми нал ност се огле да и у по зи ци ји ау то ра до ку мен тар них тек сто ва ко ји ма се не што до га ђа и ко ји при ча ју о до га ђај ном и до жи вље ном, па су за чи та о ца исто вре ме но и су бјект и објект при че, и тек сту ал на и ван тек сту ал на ка-те го ри ја. Ива нић ука зу је и на по ли морф ност, зо нал ну разноликост и стил ску хе те-ро ге ност гра ђе ко ја ва ри ра од од ло ма ка „про стра ни јех цје ли на не у јед нач не ври јед-но сти (Јо а ким Ву јић, Ни ка нор Гру јић, Јо ван Су бо тић), ау то би о граф ске/ме мо ар ских „уз гре ди ца“ (Ми на Ка ра џић, Ла зар Нан чић), усме них ка зи ва ња у ту ђе пе ро до из у-зет но вред них де ла (До си теј, Иг ња то вић, Ма та вуљ)“.

У ет но граф ској и ан тро по ло шкој ли те ра ту ри, ви ше не го у кни жев но те о риј ској, пр о бле ма ти зо ва на је по зи ци ја све до ка/пи сца. За пи тан над исти ни то шћу за пи са ног, про ми шља ју ћи соп стве ну по зи ци ју те рен ског рад ни ка, ет но гра фа и све до ка до га-ђа ња ко ја се де ша ва ју Дру ги ма, Клод Ле ви Стро са је пи сао: „Ни кад ни сам имао осе ћа ње лич ног иде ни те та. Се бе пер ци пи рам као ло ка ци ју ко јој се не што до га ђа. Ме ђу тим, ту не по сто ји ни ка кво „ја“, ту не ма ме не. Ми смо сви рас кр шћа где се не-што до га ђа. Рас кр шћа су пост пу но па сив на; ту се не што до га ђа. Не што дру го, од под јед на ке ва жно сти, до га ђа се дру где. Из бо ра не ма, све је про из вод слу ча ја“ (Мит и зна че ње, 2009: 7) Од овог „не га тив ног иден ти те та“ ис пред ко јег се на ме ће до га-ђај (Свет, Слу чај), тре ба на пра ви ти лук до „ин стан це ко је при ча“, ко је „сре ђу је до га ђај“, ко је про из во ди Узрок и ства ра све сно, кон ти ну и ра но ја.

Не ко ли ко зна чај них те о риј ских пи та ња ве за них за флук ту и ра ју ћу по зи ци ју до ку мен тар не про зе у си сте му књи жев них тек сто ва по кре ће Ива ни ће ва сту ди ја:

- Јед но се од но си на на ра тив ност до га ђај ног; оно је у ствар но сти про це су ал но и ди на мич но; у при чи је за вр ше но, фо р ми ра но и по ве за но са дру гим до га ђа-ји ма: оно је у узроч но-по сле дич ном или не ком дру гом мо ти ва циј ском лан цу;

- Дру го се од но си на ау то би о граф ско ја (увек ре тро спек тив но – П. Ри кер) ко је при по ве да о до га ђај ном (пре зент ном).

- Ства ра ње сми сла из ха о тич но сти до га ђај ног, ства ра ње „исто ри је“, „до ку мен та“, „при че“, „спо ме на“ увек се вр ши пре ко је зи ка: „Зна се већ из кла сич не тра-ди ци је да оба ти па ли те ра ту ре, „из ми шље на“ и „исти ни та“, и мо гу, и мо ра ју узи ма ти исте схе ме и по ступ ке ства ра ња сми сла у опи си ва њу и при по ве да њу, би ло да се ра ди о ствар ном, би ло о то бо жњем ис ку ству“ (ива нић 2015: 10). За то Ива ни ће ве ана ли зе увек по ла зе од ре то рич но сти ис при по ве да ног – од фи гу ра, елип са (оно га што се пре ска че), па ро ди ја, не га ци ја, вир ту ел них на-ра ти ва...

- Стил за и ста по ста је Лич ност, иза аморф не ствар но сти пре ко је зи ка уоб ли ча ва се чо век ко ји при чу кре и ра из сфе ре пре ћу та ног, за бо ра вље ног, у ти ши ни не-ста лог (про шлог, до го ђе ног) или из ми шље ног све та. Стил се пре по зна је као фак тор је дин ства до ку мен тар них и фик циј ских тек сто ва (код Ј. Иња то ви ћа,

1053

1054

на при мер, пре по зна је се у из бо ру „чуд них спе ци ја ли те та“ (нео бич них, би зар-них лич но сти – у про зи су то за то во ре ни ци, лу да ци, фе ми ни ни ка рак те ри и сл), „див ној дис хар мо ни ји“, ма ни ри стич ким опи си ма (ба ло ва, по кућ ства, сце на упо зна ва ња), груп ним пор тре ти ма, кон цен тра ци ји па ра док са, ан ти те за, гро-те ске, ан то но ма зи ја или у ро ман ти чар ским есе ји зи ра њи ма срп ства (про шле сла ве и ве ли чи не, на род них ига ра, но шње, пе са ма).

- На чи ни об ли ко ва ња „жи вот не гра ђе“ ука зу ју на ви сок сте пен сти ли за ци је и ли те ра ри за ци је што при бли жа ва по зи ци ју пи сца ко ји из ми шља фик циј ски текст и при ча/све до чи о ства ри ма ко је је до жи вео. Ова ли ми нал на по зи ци ја не ког ко при ча про жи вље но и не ког ко је про жи вео ис при по ве да но од ра жа ва се на ста бил ност са мог жан ра (про блем тран сжан ров ских ва ри ја ци ја Ива нић пра ти на при ме ру Ну ши ће ва ау то би о гра фи је/ху мо ри стич ког ро ма на или на При мје ри ма чој ства и ју на штва Мар ка Ми ља но ва ко ји су и рат нич ко-па три-јар хал не ане го де и еп ска при ча ња).

- Јед но од про во ка тив них те о риј ских пи та ња ве за них за до ку мен тар ну про зу од но си се на нео бич ност су пер по зи ци је исти ни тог и фик циј ског: „као што се фик ци о нал на ли те ра ту ра не да за ми сли ти без при мје са исти ни то сти, та ко се ни до ку мен тар но-умјет нич ка не да по твр ди ти као чи ста исти на“ (ива нић 2015: 9).

- По себ на па жња се по све ћу је осци ла ци ја ма из ме ђу ау то би о граф ског и ме мо ар-ског ја – пр вог нар ци со ди ног, ин тро верт ног и дру гог ем па тич ног, екс тро верт-ног. У тек сту се не рет ко они удва ја ју па се пр во ја ак ти ви ра у при ча њи ма о де тињ ству, дру го, ме мо ар ско, у при ча њи ма о јав ном жи во ту.

- Ива нић ис ти че и зна чај кра ја, тре нут ка ка да ау то би о граф ско ја пре ки да сво ју при чу-жи вот. По себ ну па жњу при да је сто га фраг мен тар но сти, по ли мор фи зму, с јед не стрaне, и с дру ге, уоб ли ча ва њу фи нал ног тек ста иза ко јег сто ји „цје ли-ни ис ку ства“.

- Бу ду ћи да је у до ку мен тар ној про зи сав при по вед ни свет у вла сти јед ног гла-са, Ива нић по ста вља и про блем ау то и ма жа, про јек ци је/гла со ва Дру гих у гла су при по ве да ча. Ин ди ка тив но је, на при мер, кон тра по зи цио ни ра ње не га ти в ног од но са сре ди не пре ма Ра ји ћу или Иг ња то ви ћу и њи хо вих ау то и ма жа. Иа ко те о риј ска пи та ња ве за на за до ку мен тра ну про зу ни су у фо ку су Ива ни-

ће ве сту ди је, на ше чи та ње на мер но смо за по че ли њи хо вим ар ти ку ли са њем да би-смо озна чи ли сло же ност ис тра жи вач ке по зи ци је и об ја сни лу на по чет ку по ме ну ту „гра нич ну“ по зи ци ју са мог ис тра жи ва ча. У при мар но књи жев но и сто риј ским сту-ди ја ма пре по зна је мо по ја ве по ве за не у ор га ни зо ва ну мре жу, је дан си стем ми шље ња ко ји по чи ва на ди ја лек тич кој сме ни син те тич ког и ана ли тич ког при сту па про у ча-ва ној гра ђи.

Хро но ло шки лук до ку мен тар не про зе из 18. и 19. ве ка, Ива нић по чи ње увод-ном сту ди јом – не ком вр стом огле да ла, оглед не сту ди је у ко јој ће се ре флек то ва ти све оста ле сту ди је у де лу. Пи та ње од ко јег Ива нић по ла зи од но си се на се лек тив ну моћ до ку мен тар ног при по ве да ча – он је тај ко ји из аморф не ствар но сти би ра оно што ће при по ве да ти. (Код Ја ко ва Иг ња то ви ћа, на при мер, ве ли ки про стор ће се по све-ти ти до га ђа ји ма из 1848, не са мо због њи хо вог зна ча ја, већ и због ау то ро ве ау то а по-ло гет ске по зи ци је и при крив не по ле ми ке са по ли тич ким не ис то ми шље ни ци ма ко ји су га јав но ома ло ва жа ва ли) Тра у ма тич но ис ку ство за твор ског жи во та (без об зи ра на ду жи ну за твор ске ка зне, из гнан ства) по ста ће не из бе жна те ма и за Ки ри ла Цвјет-ко ви ћа, Мак си ма Ев ге но ви ћа и Иг ња та Ва си ћа, Ми ту Це ни ћа, Вла да на Ђор ђе ви ћа, Ја ко ва Иг ња то ви ћа... По ла зе ћи од хи по те зе да се „основ ни под сти цај на ла зио у „зна чај но сти до га ђа ја“ и ста вља њем на вод ни ка Ива нић про бле ма ти зу је ка те го ри ју зна чај но сти. За ау то ре ко ји су пи сци, од ве ли ког зна ча ја ће би ти све што је по ве за-но са књи гом – лек ти ра ко ју чи та ју, књи жев ни кру го ви у ко ји ма се кре ћу, усме на

књи жев ност (Иг ња то вић, Ма та вуљ). Код Јо ва на Ра ји ћа, на при мер, „при по ви је да ње о зна ча ју јед не при руч не књи ге за вјер ску на ста ву“ от кри ва не за до вољ ног ау то ра чи ја по зи ци ја у за јед ни ци ни је про пор ци о нал на ва жно сти ње го вог де ла за ту за јед-ни цу. Не са мо да су бјек тив но ви ђе ње све та ре ла ти ви зу је ка те го ри ју зна чај но сти. С дру ге стра не, цен три мо ћи се кроз вре ме ме ња ју па „ва жност“, бур ди јев ским је зи-ком ре че но, јед ног со ци јал ног по ља сла би а дру гог ја ча. Ме мо ар ску про зу срп ских вој ни ка ко ји су за у зи ма ли зна чај не по зи ци је у стра ним вој ска ма (хаб сбур шка, ру-ска, тур ска) сме ни ће уста нич ка про за и вој нич ки иде а ли ко ји ма се се про кла мо ва ле но ве вред но сти. Та ко се око јед не цен три пе тал на си ла око ко је се гру пи шу при че ко је по хра њу ју „ве ли ка зби ва ња као што су пре о кре ти и по кре ти, бу не, ра то ви, не-ми ри и ин ци ден ти“, кроз при че по је ди на ца, кри ста ли зу је „дух вре ме на“. Ис та кли би смо из у зет но ус пе ле Ме мо а ре Си ме о на Пи шче ви ћа ко ји се на ла зе на по че ци ма рат не до ку мен тар не про зе, пу та ко ји је пре ђен од би дер ма јер ских га лан то ма пре-ко ро ман ти чар ских бун тов ни ка, епи зи ра них хе ро ја, бо ра ца за сло бо ду (Јак ши ће ва фик циј ска рат на про за) до са ти рич но-кри тич ке сли ке рат них про фи те ра, ма ро де ра, штаб них ма не ке на (То до ро вић). У 19. ве ку рат на ис ку ства или по ли тич ки про го ни по ста ће јед на вр ста све до че ња, али и апо ло ги је ста во ва са мих ау то ра. Та ко ће се о истим до га ђа ји ма раз ли чи то при по ве да ти (в. за пи са из срп ско-тур ских ра то ва Пе ре То до ро ви ћа, Ди ми три ја – Ми те Пе тро ви ћа или Вла да на Ђор ђе ви ћа). У по је ди ним за пи си ма ви ше ће се при по ве да ње ор га ни зо ва ти око лич ног уче шћа ау то ра у зна-ме ни тим по ли тич ким до га ђа њи ма (Ва со Пе ла гић, Ми та Це нић), док ће се дру ги ви ше отва ра ти пре ма сфе ри јав ног, по ли тич ког – днев ник Ди ми три ја Ма ти ћа или За пи си ста рог Бе о гра ђа ни на Ко сте Хри сти ћа).

Ива нић при ме ћу је да се „зна чај ност“ про ве ра ва не са мо ре ле вант но шћу до га-ђа ја већ и зна ме ни то шћу лич но сти о ко ји ма се при по ве да. Га ле ри ја ли ко ва и ис при-по ве да них су сре та та ко ђе све до чи о „про мен љи во сти“ ка те го ри је до га ђа ја/лич но-сти до стој не при че. Из два ја ју се три ти па пор тре та/до ку ме на та: на ци о нал не во ђе (Кар ђор ђе, Ми лош, Ми хај ло, Ми лан), зна чај ни по ли тич ки и јав ни рад ни ци (Све-то зар Мар ко вић, на при мер), пи сци – Вук, Бран ко , Ње гош, Ко дер...

У Ива ни ће вој мо но гра фи ји у раз во ју до ку мен тар не про зе по себ но је на гла-ше на књи жев но и сто риј ска по зи ци ја не ко ли ко ау то ра. Ка ко се лич ни чин ис пи су је као „под виг“, Ива нић ана ли зи ра у сту ди ји по све ће ној Јо ва ну Ра ји ћу. Он при ме ћу-је да се о до га ђа ји ма о ко ји ма су пи са ло у 18. ве ку по ја вљу ју две де тер ми ни стич ке по зи ци је – јед на ко јом се соп стве ни жи вот иш чи та ва као бож ја про ми сао и под-ви жнич ки чин (Јо ван Ра јић) или сле ди жи тиј ска си жеј на схе ма (Ки рил Цвјет ко вић) и дру га – се ку ла ри зо ва на (Об ра до вић) у ко јој се бож ја про ми сао суп сти ту и ше суд би ном/сре ћом, слу ча јем, али и тaлентом, дру штве ним окол но сти ма, вас пи-та њем.

По себ но ме сто Ива нић при да је До си те ју. Иа ко зна мо да је До си теј сво је ау то-би о граф ско де ло на пи сао у пу ној ства ра лач кој сна зи, два де сет осам го ди на пре смр ти, те да ни ка ко ни је имао на ме ру да „за о кру жи сво је ис ку ство“, Ива нић с пра вом за па жа да се од До си те ја „ра ди кал но ми је ња рас по ред те мат ско-мо тив ских еле ме-на та и да се те жи ка цје ли ни ис ку ства, и то по чев од дје тињ ства“ (2015: 13). Од ре-ђе но ис ку ство све та фи гу ри ра као при мер из ко јег се мо же из ву ћи сми сао – по у ка, пре но си ва и нео по зи ва, па тен ден ци ја ау то ра да по у чи уве ли ко тран сфор ми ше жа нр: пи ше се по уч ни ро ман ко ји има за циљ да вас пи та чи та о ца. За то се из „ау то би о гра-фи је“ бри шу сва не-по уч на ме ста, не пи ше о оно ме што се до го ди ло и што је би ло зна чај но за са мог До си те ја већ што је зна чај но за про све ћи ва ње ње го вог чи та о ца (ин тим ни жи вот До си те јев оста је у зна ку елип се, чак и ја ки емо тив ни де ло ви ис пи-са ни сен ти мен та ли стич ким пи смом – бол над гро бом умр ле мај ке по ста је „по уч но ме сто“, кри ти ка про да ва ца ре ли кви ја и обо жа ва те ља „ко сти ју“). Иа ко До си теј

1055

1056

ау то би о граф ску при чу тран сфор ми ше у по у чан ро ман, Ива нић пре ци зно уо ча ва јед ну ду бљу ди мен зи ју ње го вог тек ста ко ји се опи ре ди дак тич ким ар ши ни ма. За мо то сво је сту ди је он би ра два од лом ка – пр ви је ве зан за До си те ја, и ње го во по ре-ђе ње „при кљу че ни ја жи во та“ са сно ви дје ни јем: „ко ли ко је стра шни ји сан што смо га сни ли, то ли ко га усрд ни је ка зу је мо“ (ива нић 2015: 7). Дру ги ци тат при пи су је На та ли Са рот ко ја жи во ту при да је ве ћу „фик ци о нал ност“ („сна гу, убе дљи вост, мир ну сме лост“) не го фик ци ји.

Ива нић пи ше са огром ном гу сти ном по да та ка па је за то без по зна ва ња при-мар не гра ђе те шко пра ти ти ње го ва бр за кре та ња кроз ве ли ки број вре мен ских и стил ски уда ље них тек сто ва. Оно што пред ста вља ве ли ки иза зов је су упра во ње-го ва по ре ђе ња – она по не кад иду од нај ма њих је ди ни ца тек ста, ре ци мо за ре за или уз вич ни ка (ин ди ка тив но је по ре ђе не по ви ше не ре то ри ке ко ју пра те гра фич ке озна ке у днев ни ку Слав ка Зла то је ви ћа, Ње го ша или Ђу ре Јак ши ћа) до ва ри ја ци ја зна чај-них исто риј ских те ма (о по ло жа ју пра во слав ног ста нов ни штва, о уста нич кој про зи, о срп ско-тур ским ра то ви ма, о бу на ма, о зна ме ни тим кул тур ним рад ни ци ма...). Но-ви ну пред ста вља и јед на вр ста ре ви зи је „ка нон ских“ те о риј ских ста во ва на ста лих иг но ри са њем до ку мен тар но-умет нич ке про зе. По себ но је у том кон тек сту за ни мљи-во Ива ни ће во ис ти ца ње до при но са днев нич ке про зе ре а ли стич ком сти лу пи са ња, или уо ча ва ње по е тич ких спе ци фич но сти у днев нич ко-ме мо а ра ском опу су по је ди-них пи са ца: „пеј за жа ду ше“, „зна ко ва но вог сен зи би ли те та“ у днев нич ким за пи си ма Ми ли це Сто ја ди но вић Срп ки ње, по ја ву род но осве шће не по зи ци је ства ра о ца (у том кон тек сту Ива нић ци ти ра по ме ну ту ау тор ку: „Наш свет има та ко ни ско по ња ти је о опре де ле њу жен ском да ме чи сто стра ва хва та пи та ју ћи се: куд ћу ја са мо јом гла вом, с мо јим ду хом и ср цем“). У не кој но вој сту ди ји ова кве ре че ни це мо гу би ти до бар увод за раз ми шља ња о жен ској до ку мен тар ној про зи 19. ве ка – о за пи си ма Ан ке Об ре но вић, Кра љи це На та ли је, Сав ке Су бо тић, ка сни је Па у ли не Лебл-Ал ба ле.

Ре то ри ку днев нич ко-умет нич ке про зе Ива нић не про у ча ва изо ло ва ну од круп-них стил ско фор ма циј ских кре та ња као и од спе ци фич но сти по е ти ке сва ког ау то-ра по на о соб – он пра ти ње не по ло ве: ро ман ти чар ско пи смо (Ми ли ца Сто ја ди но вић Срп ки ња, Слав ко Зла то је вић, се ћа ња Ми не Ка ра џић, Стев че Ми ха и ло ви ћа, Јо ва на Ђор ђе ви ћа, Ми ха и ла-По лит Десанчи ћа, или Ма ти је Ба на), и с дру ге – ре а ли стич ко пи смо. Рат на те ма ти ка и „гру ба зби ља ра та“, рат но но ви нар ство ути ца ће на но ве на чи не сти ли за ци је „жи вот не зби ље“ па Ива нић у рат ној до ку мен тар ној про зи пра-ти ме та мор фо зе – од тек сто ва у ко ји ма се у ро ман ти чар ском ду ху ве ли ча ју еп ске вред но сти – хе рој ство, на ци о нал но осе ћа ње, спрем ност за жр тву, до ре а ли стич ко/на ту ра ли стич ких сли ка и жур на ли за ци је про зе (Ар са Па је вић, Ла за Ко стић, Пе ра То до ро вић).

По све тив ши по себ ну сту ди ју до ку мен тар но-умет нич кој про зи срп ског ре а ли-зма, Ива нић пра ти од ли ке ре а ли стич ког пи сма ко је се па ра лел но ма ни фе сто ва ло и у до ку мен тар ној и у фик циј ској про зи: „По сље ди ца ре а ли стич ке ви зу ре је да се умје сто иде ал но-есен ци јал но-јединствeног, тра га за по је ди нач но-про ти вур јеч ним, а то по је ди нач но он да по ста је (ме то ни миј ски) знак гру пе, сло ја, про фе си је ка рак-те ра“ (2015: 86). Он от кри ва ве зе из ме ђу при вид но уда ље них жан ро ва: се о ске ре-а ли стич ке при по вет ке и ме мо ар ско-ау то би о граф ских тек сто ва ко ји те ма ти зу ју де тињ ство на се лу (Пан та Срећ ко вић, Ми лан Ђ. Ми ли ће вић, М. Пу пин), пу то пи-са и ет но граф ских за пи са (Ми лан Ђ. Ми ли ће вић, Бра ни слав Ну шић), пу то пи са и ре пор та жа (М. Цар, Ми лан Јо ва но вић Мор ски).

По књи жев но и сто риј ском зна ча ју и но ви на ма ко ји су до не ли Ива нић из два ја три тек ста епо хе ре а ли зма: Ме мо а ре Ј. Иг ња то ви ћа, Би ље шке јед ног пи сца Си ме Ма та ву ља и Днев ник јед ног до бро вољ ца Пе ре То до ро ви ћа. Иа ко је ре а ли стич ки пи-са на до ку мен тар на про за те жи ла ка при вид но „не се лек тив ни јем“ ода би ру те ма/гра ђе

1057

и ка об јек тив ни јем при ка зи ва њу жи во та чи ји је га рант сам при ча лац при че, пи са ње „тек ста о се би“ у ве ли кој ме ри је би ло тен ден ци о зно. Ре стрик тив но сти гра ђе је би ла ру ко во ђе на по бу да ма пи са ња – оправ да ти свој став и по ли тич ко де ло ва ње (Иг ња-то вић), за бе ле жи ти оно што је не ког обе ле жи ло као пи сца (Ма та вуљ), пи са ти о зна-чај ном до га ђа ју (срп ско-тур ском ра ту – Пе ра То до ро вић). Осим лич них по бу да – до ку мен тар на про за је про ла зи ла кроз још јед ну вр сту фил те ра: „Зо на ерот ских ве за, ван брач них од но са, са ма по се би је би ла ри зич на за јав ни гра ђан ски мо рал“ па упр кос те жњи да бу ду исти ни ти, ре а ли стич ки при по ве да чи су би ли се лек тив но „ис кре ни“ из бе га ва ју ћи да ли те ра ри зу ју не га тив ни имаж. Ин ди ка тив но је ми нус при по ве да ње о ерот ском жи во ту код Иг ња то ви ћа или Ма та ву ља, упр кост ути ску да је Ма та ву ље во де ло „про же то про ни ца њем у уну тра шњи лик вањ ских при ви да, илу зи ја и ма ски“, до да ли би смо ‒ ту ђих (2005: 148).

Из у зет но је под сти цај но про ми шља ње „ди вље по е зи је“ и ро ма неск но сти Дневни ка јед ног до бро вољ ца (ло кал ни го во ри, „ди ја ло шки пор тре ти“, апо ка лип тич не сли ке-фан та зми, пре зен та ци ја ра та као епи фа ниј ског ис ку ства...). У Би ље шка ма јед ног пи сца, Ива нић за па жа да Ма та вуљ би ра слич ну тач ку гле ди шта као у фиц-киј ском тек сту – ону ко ја „омо гу ћу је кри тич ку дис тан цу, ху мо ри стич ки ефе кат или са ти рич но раз об ли ча ва ње по ја ва и лич но сти“ за кљу чив ши да „на су прот те мат-ско-ком по зи ци о но-мор фо ло шкој ла ба во сти Би ље жа ка сто ји, да кле, пре о вла ђу ју ћи аспек ти сви је та и ње го ви ре то рич ко-стил ски екви ва лен ти“ (2015: 147).

У до ку мен тар ној про зи ре а ли стич ки ори јен ти са них пи са ца, Дру ги је при сут-ни ји, он ни је „у све ту Ја ко је при ча“, он је „свет по ред ње го вог све та“: „У по ре ђе њу с днев ни ци ма епо хе ро ман ти зма, из ра зи то ин тро верт ног ау тор ског ста ту са, у овим су ау то ри окре ну ти пре ма сви је ту, ја-сфе ру раз би ја на ва ла спо ља шњег, при ча ње о дру гом“ (2015: 137). За то је до ку мен тар на про за епо хе ре а ли зма че сто до бра лек ти ра за ан тро по го граф ска или ет но граф ска про у ча ва ња. Ипак, ис под ма ске „де су бјек ти-зо ва ног“ при по ве да ча, Ива нић че сто де ма ски ра лик де мјур га при че. Ана ли зи ра ју ћи Ма та ву ље ве Би ље шке, он не ста је код ау то ро вих де ми сти фи ка ци ја при ви да све та већ от кри ва и при ви де ко је про из во ди сам ау тор ау то би о граф ског тек ста бра не ћи се ре ла ти ви за ци јом свих вред но сти, ху мо ром или јед ним хе до ни стич ким од но сом пре ма све ту.

Ива ни ће ва сту ди ја је и ма ла исто ри ја ре цеп ци је оних ко ји су пре ње га про ми-шља ли срп ску до ку мен тар ну про зу. Иду ћи тра гом оних ко ји су у скрај ну тим тек-сто ви ма пре по зна ва ли вред но сти, Ива нић ра ни ја чи та ња (Па вле По по вић о Ви да-ко ви ће вим ус по ме на ма, на при мер) до пу ња ва ана ли зом сти ла (тра го ви усме не сти ли за ци је у пи са ном тек сту) или се ман ти ком де та ља (кон тра пунк ти ра ње ем па-ти је са си ро тим из бе гли ца ма и иди лич них пеј за жа де тињ ства). Илу стра тив но је ње го во пра ће ње, усме ра ва ња чи та лач ке па жње са при че на до жи вљај, са до жи вља ја на до га ђај, по но во на при чу, чи ме ау то ри не пре ста но ма ни пу ли шу по зи ци ја ма: исти-ни тог – искре ног – убе дљи вог – бит ног – лич ног на спрам об јек тив но-де скрип тив-ног, по пи си вач ког (ре пор тер ског) ви ђе ња све та. Иза Ви да ко ви ће вог пи са ња се, на при мер, от кри ва ста ње зеб ње („Ви да ко вић по не кад тај од нос са оп шта ва и са свим дис крет ним на го ве шта ји ма, пот цр та ва њем не ке чи ње ни це ко ја се ина че не би мо-ра ла на гла ша ва ти, те чи та лац за дрх ти од не ја сне, не мо ти ви са не зеб ње: ка сни је се по ка же да та зеб ња упи са на у текст, као на зна ка извјсног стра ха ко ји се на кнад но упи су је из бу дућ но сти у про шлост и пре тва ра у чи ни лац или на зна ку за пле та“ (2015: 75)), а иза Ма та ву ље вог пи са ња вешт на вр тај при че на пер спек ти ву ко јом се ре ла ти ви зу је би ло ка кав ко нач ни сми сао све та.

У за вр шној сту ди ји Гра ни ца као иза зов ау то би о граф скоме мо ар ске про зе кра ји шких Ср ба Ива нић ак ту е ли зу је још јед ну гра нич ну по зи ци ју до ку мен тар не про зе – реч је о тек сто ви ма ко ји су пи са ни на Гра ни ци (ге о по ли тич кој) и у ко ји ма

се пи ше о жи во ту на Гра ни ци. По зи ва ју ћи се на гра ни цу као на по е тич ко обе леж је срп ске књи жев но сти ко ја је „из ме ђу ис то ка и за па да“ (Де ре тић), Ива нић „гра нич-ност“ по себ но пре по зна је као из ра зи то мар ки ра но свој ство вре мен ски уда ље них тек сто ва. Хи по те тич ка гра нич на при ча те ма ти зу је слич но ис ку ство све та: осе ћај опа сно сти/угро же но сти у ту ђој сре ди ни, же љу за по ве зи ва њем са ма ти цом, од ла-зак, се ћа ње на де тињ ство, али и „пре ла зак пре ко гра ни це“ то ле ран ци јом, све шћу о мул ти кул тур ним вред но сти ма и сл.

Сту ди ја До га ђај и при ча плод је Ива ни ће вог ви ше де це ниј ског про у ча ва ња до-ку мен тар не про зе. За хва љу ју ћи ра ни јем при ре ђи вач ком ра ду и збор ни ку Ме мо ар ска про за 18. и 19. ве ка, Ива нић је до при нео ак ту е ли за ци ји тек сто ва ко ји су по но во по-ста ли до ступ ни чи та о ци ма и усме рио па жњу пре ма за бо ра вље ним ау то ри ма (в. нпр. ау то би о граф ско-ме мо ар ску про зу Ми ло ва на Ви да ко ви ћа ко јој ау тор по све ћу је по себ но по гла вље у књи зи) от кри ва ју ћи и сен ку не на пи са них тек сто ва, „пра зних мо гућ но сти“ срп ске књи жев но сти (2015: 76). По себ ну па жњу по све ћу је Ри сти ће вом исто ри о граф ско ме мо ар ском тек сту Уз бом бар да ње Бе о гра да 1862, да нас по ти сну-том, а у вре ме на стан ка, због ак ту ел но сти те ме и гло ри фи ко ва ња по ли ти ке Ми ха и ла Об ре но ви ћа из у зет но по пу лар ном („та ко да књи го ве зац ни је имао вре ме на да књи гу при ши је већ је са мо ли сто ве при ле пљи вао је дан за дру ги“ 2015: 91).

На ша раз ми шља ња по во дом књи ге До га ђај и при ча ишла су у лу ку од те о риј-ско про во ка тив них пи та ња ве за них за сам по јам до ку мен тар не про зе, до јед не вр сте вре ме плов ног при бли жа ва ња љу ди ма и до га ђа ји ма ко ји су за ау то ре би ли ва жни бе ле же ња. Њен нај ве ћи до при нос пре по зна је мо упра во у ин те гри са њу до ку мен тар-не про зе у ка нон ске то ко ве срп ске књи жев но сти. Без ње ту ма че ње и раз у ме ва ње књи жев но сти 18. и 19. ве ка има ло би још јед но не ис пу ње но „пра зно ме сто“ не ис ко- ри шће них (ин тер пре та тив них) мо гућ но сти ко је би оста ло иза ау то ра за чи јим ре-до ви ма је Ива нић ишао.

Др Дра га на Ву ки ће вићФи ло ло шки фа кул тет

Уни вер зи тет у Бе о гра дуdra ga na.vu ki ce vic @vek tor.ne t

1058

UDC 80:929 Ivanić D. (082)(049.32)

ИС ТРА ЖИ ВАЧ КИ ИДЕН ТИ ТЕТ ДУ ША НА ИВА НИ ЋА

(ДУ ШАН ИВА НИЋ: збо р ник ра до ва са Ме ђу на род ног на уч ног окру глог сто ла одр жа ног на Фи ло ло шкоумет нич ком фа кул те ту у Кра гу јев цу (19. март 2016).

Дра ган Бо шко вић, Дра га на Ву ки ће вић (ур.). Кра гу је вац: Фи ло ло шко-умет нич ки фа кул тет, 2016)

Oбележавајући че тр де сет го ди на на уч ног ра да јед ног од нај и стак ну ти јих на уч ни ка на ше зе мље у обла сти фи ло ло ги је, проф. еме ри ту са Ду ша на Ива ни ћа, Фи ло ло шко-умет нич ки фа кул тет у Кра гу јев цу по да рио нам је збо р ник сту ди ја Ду шан Ива нић, са чи њен уре ђи вач ком де лат но шћу Дра га на Бо шко ви ћа и Дра га не Ву ки ће вић. Збо р ник Ду шан Ива нић на стао је као ре зул тат ци клу са пре да ва ња одр жа них у окви ру Ме ђу на род ног на уч ног окру глог сто ла ДУ ШАН ИВА НИЋ, ор га ни зо ва ног 19. мар та 2016. го ди не у Кра гу јев цу. По сре ди је збо р ник при год ног ка рак те ра, чи ји су тек сто ви усме ре ни на жи вот, де ло и ис тра жи вач ке ак тив но сти про фе со ра Ива ни ћа уну тар срп ске књи жев не те о ри је, исто ри је срп ске књи жев но-сти 18, 19. и 20. ве ка, ан то ло гиј ске и при ре ђи вач ке де лат но сти, тек сто ло ги је и лин гво сти ли сти ке. Збо р ник се отва ра чи та о ци ма пре глед ном сту ди јом Дра га не Ву ки ће вић Ду шан Ива нић – на уч ник ко јег иза зи ва ју гра ни це. Упра вив ши па жњу пре све га пре ма пре ко ра че њи ма про стор них, тек сту ал них или жан ров ских гра ни ца, ау тор ка је осве тли ла Ива ни ћев до при нос у пре у сме ра ва њу на уч них ин те ре со ва ња пре ма но вим се ман тич ким по љи ма и при вид но пе ри фер ним обла сти ма ис тра жи-ва ња. Као ин тер пре та тив ни сти му ланс и за јед нич ки са др жа тељ ра зно вр сних на-уч них ра до ва пре по зна те су гра ни це: „ге о по е тич ке гра ни це, гра ни це из ме ђу књи-жев них и не књи жев них тек сто ва, гра ни це ко је се од но се на ге не зу и тек сто ло шке аспек те тек ста, као и оне ко је се од но се на још увек при лич но мар ги на ли зо ва на еро то ло шка ис тра жи ва ња и њи ма на су прот, са да већ на став ним про гра ми ма ка-но ни зо ва на на ра то ло шка ис тра жи ва ња“ (вУ ки ће вић 2016: 13).

Пр ва це ли на збор ни ка, усред сре ђе на пре вас ход но на књи жев но те о риј ски про фил Ду ша на Ива ни ћа, за по чи ње сту ди јом Јо ва на Де ли ћа Уни вер зал на под стицај ност на уч не ми сли Ду ша на Ива ни ћа, о пи та њи ма ме то до ло ги је на у ке о књи жев-но сти и пи та њи ма по е ти ке у нај ши рем зна че њу те ре чи. Сту ди ја Јо ва на Де ли ћа во ђе на је на сто ја њем да се афир ми шу мо гућ но сти књи жев но те о риј ских и књи жев-но и сто риј ских пре пле та, бу ду ћи да је пре по знат Ива ни ћев на пор „да ује ди ни сво ја по е тич ка и књи жев но и сто риј ска ин те ре со ва ња; да се, с јед не стра не, ба ви мор фоло ги јом књи жев но сти – пи та њи ма об ли ка – а да их са гле да ва у вре ме ну, оче вид-но ди на мич ки, у про це су“ [под ву као Ј. Д.] (де лић 2016: 29). По себ но вред ну ју ћи ге о по е тич ка ис тра жи ва ња, те функ ци о нал ност „кра ји шке“ књи жев но сти у под-руч ју ду хов ног је дин ства са срп ском књи жев но шћу, Де лић је при ви ле го ва но ме сто у Ива ни ће вом на уч ном опу су до де лио књи зи Књи жев ност Срп ске Кра ји не (1998).

У пр ви оде љак збор ни ка ушли су и ра до ви: Ми хај ла Пан ти ћа Ду шан Ива нић као ту мач срп ске про зе, o сло же ном ме то до ло шком при сту пу – но вом син те ти зму, усме ре ном ка ус по ста вља њу рав но те же из ме ђу тра ди ци о нал них и пост фор ма ли стич-ких на чи на чи та ња, Ма ри је Ми тро вић У тра га њу за мо де лом, о срп ско-не мач ким кул тур ним ве за ма, Сне жа не Ми ло са вље вић Ми лић Ме то до ло шка упо ри шта у Ива ни ће вом про у ча ва њу по е ти ке при по ве да ња у срп ском ре а ли зму, о на ра то ло-шким кре та њи ма од струк ту ра ли зма до пост кла сич не и ког ни тив не на ра то ло ги је,

1059

1060

Мла ден ка Са џа ка По е тич ка на че ла у ти по ло ги ји срп ског ре а ли зма Ду ша на Ивани ћа, о мо гућ но сти ма пре по зна ва ња не ко ли ких ре а ли стич ких мо де ла, Сне жа не Ми лин ко вић По е ти ка срп ског ре а ли зма и ње на ком па ра тив на ди мен зи ја на приме ру ита ли јан скосрп ских ве за, о Си ми Ма та ву љу и Ђо ва ни ју Вер ги, Алек сан дре Угре но вић Де ло Си ме Ма та ву ља у на уч ној па ра диг ми Ду ша на Ива ни ћа, о исто-риј ско-ге не тич ком и струк ту ра ли стич ком из у ча ва њу Ма та ву ље ве про зе, Бо ја не Сто ја но вић Пан то вић Лир ски ју нак срп ског ро ман ти зма у те о риј ској ви зу ри Душа на Ива ни ћа, о раз ли чи тим ви до ви ма ис по ља ва ња лир ског су бјек та у срп ској ро ман ти чар ској ли ри ци, Ане Жив ко вић Срп ска при по вет ка из ме ђу ро ман ти ке и ре а ли зма у ис тра жи ва њу Ду ша на Ива ни ћа, о по ме ра њу ис тра жи вач ке ви зу ре од књи жев не исто ри је ка исто ри ји ре цеп ци је.

По тен ци јал ним чи та о ци ма по себ но мо гу би ти за ни мљи ве две сту ди је здру-же не исто вр сном те мат ском ори јен та ци јом – фи гу ром Вер те ра и вер те ри зма у срп-ској књи жев но сти. Реч је о сту ди ја ма Бо гу сла ва Зје лин ског Вер те ри зам у срп ском ре а ли зму и пољ ском по зи ти ви зму: Ла зар Ла за ре вић и Бо ле слав Прус и Ро бер та Хо де ла Ла за ре ви ћев Вер тер – дис кре пан ци ја из ме ђу ре зо но ва ња и опи сива ња. Ар гу-мен ту ју ћи те зу о друк чи јим функ ци ја ма вер те ров ске ин спи ра ци је у Ла за ре ви ће вој и Пру со вој про зи, Зје лин ски сти че уве ре ње да се срп ска ва ри јан та вер те ри зма за сни ва „на су да ру с ак си о ло шким све том па три јар хал не по ро ди це“, док пољ ски об лик очи ту је „кон фликт два ју све то ва пре ла зне епо хе“ (Зје лин ски 2016: 76). С дру ге стра не, про фи ли шу ћи иде ју о ин тер тек стал ним од но си ма у кон сте ла ци ји Ла за ре вић – Ге те – Тур ге њев, Ро берт Хо дел уте ме љу је за кљу чак „да се Ла за ре вић не са мо раз ра чу на ва са ро ман ти ком, већ и уво ди ин ди ви дуу, ко ја по ка зу је цр те де-кон тек сту а ли зи ра ног мо дер ни стич ког су бјек та“ (хо дел 2016: 99).

На тра гу ис тра жи ва ња зна ко ва мо дер ни те та у срп ској ре а ли стич кој про зи, на ла зи мо сту ди ју Дра га на Бо шко ви ћа По лу зве зда, по лу знак, по лу ре а ли зам у Ј. Г. Ми лен ка, у ко јој је про бле ма ти зо ван од нос тек ста и ствар но сти, кул ту ре и ствар но-сти, по е ти ке и ње не гра ђе. Ула зе ћи у под сти цај ни ди ја лог са Ива ни ће вим на уч ним прет по став ка ма, Бо шко вић ин си сти ра на јед ном но вом ге не рич ком мо де лу, на го-ве ште ном у Гр чи ће вој, Ла за ре ви ће вој и Ма та ву ље вој про зи, по ко јем се обри си мо-дер ни стич ког дис кур са оства ру ју „ис кли за ва њем ро ман ти чар ског кроз ре а ли стич ки про се де“ (Бо шко вић 2016: 88). Ме сто су сре та дво ји це књи жев них про у ча ва ла ца, Ду ша на Ива ни ћа и Дра га на Бо шко ви ћа, мар ки ра но је за јед нич ким раз у ме ва њем ем пи риј ски схва ће ног све та као кул тур но об ли ко ва не гра ђе, чи ји је лик – по е ти ка.

Ива ни ће во раз у ме ва ње сло бо де као има нен ци је књи жев но сти осве тље но је сту ди јом Ча сла ва Ни ко ли ћа Ду шан Ива нић: књи жев ност и сло бо да. Ту ма че њем сло бо де као по е тич ког фе но ме на и пот цр та ва њем до ме та Ива ни ће ве тран сфор ма-ци о не по е ти ке Ње го ше вог спе ва, укла па ња ети ке у јед ну ви шу, по е тич ку, есте тич ку стра те ги ју, у Гор ском ви јен цу је „рас кри ве на ге не рич ка усло вље ност ду хов них кри те ри ју ма естет ским фор ма ти ма, те је ус по ста вљен пер ма нен тан кон фи гу ра-циј ски пре ла зак етич ких, исто риј ских и те о ло шких ме ри ла и по е тич ких об ли ка јед них у дру ге“ (ни ко лић 2016: 119).

У дру ги оде љак збор ни ка, по све ћен књи жев но и сто риј ском про фи лу Ду ша на Ива ни ћа, уред ни ци су увр сти ли и сле де ће сту ди је: Слободанкe Пeкoвић Ду шан Ива нић као осни вач по себ не шко ле исто ри је књи жев но сти, о ка те го ри ји ус по ста-вља ња раз ли ке из ме ђу про шло сти и са да шњо сти, Ми о дра га Ма тиц ког Ву ко ви и До си те је ви прин ци пи, о кон ти ну и те ту кул тур них на сто ја ња До си те ја Об ра до ви ћа и Ву ка Ка ра џи ћа, Не ма ње Ра ду ло ви ћа Јед но став ни об ли ци у на уч ном де лу Ду ша на Ива ни ћа, о Ива ни ће вом схва та њу од но са усме не и пи са не књи жев но сти, књи жев-них и не књи жев них об ли ка, Мар ка Не ди ћа Ива ни ће ва кри тич ка ту ма че ња са време них срп ских пи са ца, о ту ма че њу срп ских пи са ца по ре клом из Хр ват ске, ко ји су

1061

не до вољ но вред но ва ни у ма тич ном про сто ру срп ске књи жев но сти, Ми ли це Ћу ко-вић „Кла си ци стич ки“ ди ја ло ги зам, укр шта ји и рас кр шћа: ка књи жев но и сто ријском ли ку Ду ша на Ива ни ћа, о слич ним ис тра жи вач ким до при но си ма Дра ги ше Жив ко ви ћа и Ду ша на Ива ни ћа у тек сто ло ги ји, у пи та њи ма пе ри о ди за ци је но ве срп ске књи жев но сти, у ре а фир ма ци ји ства ра ла штва Ла зе Ко сти ћа и Јо ва на Јо ва-но ви ћа Зма ја. Осим то га, Ми ли ца Ћу ко вић ука за ла је и на укр шта ње Ива ни ће ве с књи жев но и сто риј ском ори јен та ци јом Ми о дра га По по ви ћа при ли ком ре ва ло ри за-ци је ства ра ла штва оних пи са ца „ко ји су у Скер ли ће вој Исто ри ји би ли скрај ну ти, по пут Си ме Ми лу ти но ви ћа Са рај ли је, Ми ло ва на Ви да ко ви ћа, Јо ва на До ше но ви ћа и дру гих“ (ћУ ко вић 2016: 141).

Ива ни ће ве за слу ге за раз вој тек сто ло ги је као са мо стал не ди сци пли не пре до-че не су сту ди ја ма: Љи ља не Ју хас-Ге ор ги ев ске Ан га жман Ду ша на Ива ни ћа на подруч ју тек сто ло ги је, по во дом те о риј ских кон це па та и кон крет них ре ше ња ве за них за еди то ва ње де ла, Ра до ја Си ми ћа О Ива ни ће вој тек сто ло ги ји и по во дом то га, у ко јој се раз ма тра од нос тек сто ло ги је и лин гви сти ке, Пер си де Ла за ре вић Ди Ђа ко мо Тек сто ло шка про у ча ва ња Ду ша на Ива ни ћа у по ре ђе њу са тра ди ци јом фи ло ло ги је у Ита ли ји, о при ре ђи ва њу кри тич ких/на уч них из да ња у Ита ли ји са тра ди ци јом кри тич ких из да ња но ве књи жев но сти код Ср ба, Је ле не Јо ва но вић Си мић Схва та ња Ду ша на Ива ни ћа о „го вор ним жа нр о ви ма“, у ко јој је на чи њен осврт на ’го вор ни жа нр’ као је зич ку фун ци о нал но стил ски обе ле же ну је ди ни цу.

Сту ди ја Го ра на Мак си мо ви ћа Ду шан Ива нић као тек сто лог са др жи оби ла-тост ин фор ма ци ја о три ма аспек ти ма Ива ни ће вог тек сто ло шког ра да: (1) те о риј ским рас пра ва ма ко је се ба ве исто ри јом и ме то до ло ги јом тек сто ло ги је; (2) кри тич ким огле ди ма по све ће ним оце ни при ре ђи вач ких прин ци па и прак се; (3) при ре ђе ним из да њи ма делâ срп ских пи са ца. Уна пре див ши нај леп шу ли ни ју срп ске тек сто ло ги-је, „за по че ту у вре ме ну Ву ка Ка ра џи ћа, ре а ли зо ва ну кроз рад Сто ја на Но ва ко ви ћа, Ми ла на Ре ше та ра и Љу бо ми ра Сто ја но ви ћа“, Ива нић „као тек сто лог ин си сти рао је на пот пу но сти опу са, на ква ли те ту при ре ђи ва ња и ау тен тич но сти тек ста, а као исто ри чар књи жев но сти об ли ко вао је књи жев не сту ди је о при ре ђе ним дје ли ма и пи сци ма по ла зе ћи од умјет нич ке ва ља но сти тек сто ва ко је ана ли зи ра, као и о њи-хо вим по е тич ким, жа нр ов ским, стил ско-је зич ким, фор мал ним и зна чењ ским, те ком па ра тив ним аспек ти ма“ (мак си мо вић 2016: 188). Ру ко во де ћи се лин гви стич ком (под)ди сци пли нар но шћу и праг ма сти ли стич ком ин тен ци о нал но шћу, Ми лош Ко-ва че вић у сво јој сту ди ји Сти ли сти ка у књи жев ним ана ли за ма Ду ша на Ива ни ћа из два ја три ти па сти ли стич ких при но са име но ва на као: „1) сти ле ма ти за ци ја, 2) стил ска пре ре ги стра ци ја, и 3) стил ска (при)ре ги стра ци ја“ [под ву као М. К.] (ко-ва че вић 2016: 215). Ко ва че вић за кљу чу је да је при кљу чи ва ње оп сце но-ху мо ри стич-ких на род них крат ких причâ сти ли сти ци књи жев но у мет нич ког сти ла, од но сно стил ска при ре ги стра ци ја овог жан ра, нај ве ћи од Ива ни ће вих три ју до при но са лин гви стич ко-књи жев ној сти ли сти ци срп ског је зи ка.

По след њим одељ ком збор ни ка Ду шан Ива нић пре зен то ва не су ге о по е тич ке те ме и ре ла тив но но ва ис тра жи вач ка смер ни ца – књи жев ност Ср ба у Хр ват ској, што по твр ђу ју ра до ви: Све тла не Ше а то вић Ди ми три је вић По вра так „вје тром ви ја них“ у кор пус срп ске књи жев но сти, о Ива ни ћу као на след ни ку Стан ка Ко ра-ћа у исто ри о граф ском и кул ту ро ло шком по гле ду, Бра ни сла ве Со виљ „Из вр ле ти – ку да да ље? Апо ри је и до ме ти про у ча ва ња срп ске књи жев но сти на тлу са да шње Ре пу бли ке Хр ват ске, ви ђе не у де лу Вре ла у вр ле ти Ду ша на Ива ни ћа и у на зна ка-ма но вог до ба“, о по себ но сти срп ског кул тур ног би ћа у Хр ват ској. Славицa Гароњa Ра до ва нац сту ди јом Об је ди ња ва ње срп ског кул тур ног про сто ра – до при нос Ду шана Ива ни ћа из у ча ва њу књи жев но сти Ср ба у Хр ват ској осве тли ла је кључ не иде-је и по став ке, ко је са чи ња ва ју те мељ пе ри о ди за ци је и си сте ма ти за ци је књи жев ног

на сле ђа Срп ске Кра ји не. Ва жно пи та ње – „(по нов ног) ин те гри са ња срп ског кул тур-ног про сто ра на по чет ку 21. ве ка“ (га ро ња ра до ва нац 2016: 242) – до би ја за ма јац Ива ни ће вим нај но ви јим при ре ђи вач ким ре зул та том, књи гом про грам ско-те о риј ских тек сто ва Ву ка Сте фа но ви ћа Ка ра џи ћа Ср би сви и сву да (2014). Сход но то ме, сту ди-ја Та тја не Јо ви ће вић То ко ви и про сто ри срп ског пе сни штва. Срп ска по е зи ја ра ног 19. ве ка у све тлу ге о по е тич ких ис тра жи ва ња Ду ша на Ива ни ћа, осми шље на ре-де фи ни са њем укуп не сли ке исто ри је срп ског пе сни штва, до ка зу је зна чај пе сни ка ко ји су де ло ва ли из ван цен тра на ци о нал не кул ту ре. Кри тич ким пре и спи ти ва њем Ива ни ће вих ра до ва о Со ла ри ћу, До ше но ви ћу, Бо ро је ви ћу и Мр ка љу, пот цр та но је оно што по во дом ра ног ро ман ти зма про пу шта да ис так не „оп шта“ исто ри ја срп ске књи жев но сти: „па ра лел но по сто ја ње по е зи је на ста ја ле на тра гу ши ро ког спек тра европ ског (про то)ро ман ти чар ског на сле ђа, од ру со и стич ке иди ле до вер те ри зма, с јед не, и ’хер де ров ског’ пе ва ња ’на на род ну’, с дру ге стра не“ (јо ви ће вић 2016: 262).

За хва љу ју ћи при ло зи ма Ва лен ти не Та сић и Де ја на Ву ки ће ви ћа збор ник са-др жи на кра ју се лек тив ну би бли о гра фи ју ра до ва Ду ша на Ива ни ћа и ре ги стар по-ме ну тих име на. Збо р ни ком Ду шан Ива нић ак ти ви ра но је и осве шће но за ма шно срп ско ли те рар но и на уч но по ље под сти цај но за бу ду ћа ис тра жи ва ња. Про прат ним фо то гра фи ја ма ма пи ра на је до след на уза јам ност ака дем ске за јед ни це оку пље не Ива ни ће вом усме ре но шћу ка дру го ме, при ја тељ ском на кло но шћу, охра бру ју ћим са гле да ва њи ма да љег на прет ка срп ске фи ло ло ги је и умет но сти. Уче ству ју ћи у кон-ти ну и те ту пре вас ход но срп ско-ита ли јан ске и срп ско-не мач ке кул тур не ко му ни-ка ци је и са рад ње, не за бо ра вља ју ћи и то ком 21. ве ка на сле ђе на уве ре ња сла ви сте Гер хар да Ге зе ма на и исто ри ча ра Хер ма на Вен де ла, Ду шан Ива нић оства ру је на уч ну и на ци о нал ну афир ма ци ју срп ске књи жев но сти у европ ском кул тур ном аре а лу.

Мср Ана С. Жив ко вићУни вер зи тет у Кра гу јев цу

Фи ло ло шко-умет нич ки фа кул тетОд сек за фи ло ло ги ју

Ка те дра за срп ску књи жев ностja.za ni [email protected]

UDC 821.111.09 Woolf V. (049.32)UDC 82.09(049.32)

КО СЕ БО ЈИ ИДЕН ТИ ТЕ ТА ВИР ЏИ НИ ЈЕ ВУЛФ?

(Ма ри ја Ле тић. Ства ра ње и иден ти тет: Су мрак сви је сти у ро ма ни ма Вир џи ни је Вулф. Па ле: Фи ло зоф ски фа кул тет Па ле, 2017)

Два де сет го ди на на кон об на вља ња ра да Ка те дре за ан гли сти ку у окви ри ма Уни-вер зи те та у (не ка да Срп ском) Ис точ ном Са ра је ву и 66 го ди на на кон осни ва ња пр ве Ка те дре за ан гли сти ку у исто ри ји Бо сне и Хер це го ви не, свје тлост да на угле да ла је мо но гра фи ја доц. др Ма ри је Ле тић, Ства ра ње и иден ти тет: Су мрак сви је сти у дје ли ма Вир џи ни је Вулф, у из да њу Фи ло зоф ског фа кул те та Уни вер зи те та у Ис точ ном Са ра је ву. И ау тор ка и мо но гра фи ја оста ће упи са ни у исто ри ји ра да Ка те дре бу ду ћи да је ово пр ва мо но гра фи ја из обла сти ен гле ске књи жев но сти ко ја је об ја вље на на кон об на вља ња ра да Ка те дре за ан гли сти ку. Раз вој ни пут Ка те дре и ау тор ке био је суд-бо но сно ве зан, јер су за јед но на уч но и струч но ра сле и ста са ва ле. Ре зул тат та квог

1062

пло до твор ног ста са ва ња је и ова мо но гра фи ја ко ја ће, си гур ни смо, об ра до ва ти све истин ске љу би те ље књи жев но сти и ис тра жи ва че ан гли сти ке и ком па ра ти ви сти ке.

Мно го је чи ње ни ца ко је ову мо но гра фи ју пре по ру чу ју ши рој чи та лач кој пу-бли ци, а ми ће мо се по тру ди ти да ука же мо са мо на не ке од њих, увје ре ни да ће у на ред ном пе ри о ду све ври јед но сти ове сту ди је би ти по зна те на уч ној за јед ни ци и јав но сти. Мо но гра фи ја Ства ра ње и иден ти тет: Су мрак сви је сти у дје ли ма Вирџи ни је Вулф пред ста вља до ра ђе ни и пре пра вље ни текст ма ги стар ске те зе ко ју је др Ма ри ја Ле тић пи са ла и бра ни ла под мен тор ством ака де ми ка Све то за ра Ко ље ви-ћа, а ре цен зи је су пот пи са ли уни вер зи тет ски про фе со ри Зо ран Па у но вић и Ра дој ка Вук че вић са бе о град ског Фи ло ло шког и Мла ден Шу ка ло са ба ња луч ког Фи ло ло-шког фа кул те та.

Ка ко нам ау тор ка са оп шта ва у Увод ној на по ме ни, мо но гра фи ја је за сно ва на на не ко ли ко ме то до ло шких окви ра: књи жев но и сто риј ском, књи жев но те о риј ском, би о граф ском и упо ред ном, с ци љем да се „у сло же ном асо ци ја тив ном сви је ту иде ја у дје ли ма Вир џи ни је Вулф про на ђу раз ли чи ти об ли ци про бле ма иден ти те та скри-ве ни у сло је ви ма ње не лир ске про зе“ (5). Књи га се са сто ји од 204 стра не гу сто ку-ца ног текс та, а чи не је сље де ћи ди је ло ви: Увод на на по ме на, Ка де фи ни са њу те ме, Дру ги о Вир џи ни ји Вулф и ње ном дје лу, Жи вот у су мра ку сви је сти, Мо дер ни стич ке иде је, им пре си о ни стич ко сли кар ство и Вир џи ни ја Вулф, Блум бзбе ру гру па, Из лет на пу чи ну, Ноћ и дан, Ја ко вље ва со ба: на го вје штај про бле ма иден ти те та, Го спођа Да ло веј, Ка свје ти о ни ку, Та ла си, За кљу чак, Ин декс име на, Ли те ра ту ра.

Об ја шња ва ју ћи при мар не раз ло ге због ко јих пу ну па жњу по све ћу је баш овом про бле му у ли те рар ном ства ра ла штву Вир џи ни је Вулф, др Ма ри ја Ле тић об ја шња-ва по ри ве спи са те љи це да на пи ше при чу о чо вје ку и же ни ко ји се ни ка да не сре ћу, али исто време но осје ћа ју бли зи ну јед но дру гог (8). Др Ле тић на по ми ње да се стил Ври џи ни је Вулф знат но раз ли ку је од ње них ли те рар них прет ход ни ка, пред став-ни ка вик то ри јан ске књи жев но сти, ма да се кроз са му мо но гра фи ју на не ко ли ко кључ них мје ста уо ча ва ју ве о ма ва жне тач ке ко је спа ја ју тра ди ци ју књи жев ног ства ра ла штва ен гле ског ре а ли зма и мо дер ни зма. У про зном ства ра ла штву Вир џи-ни је Вулф, Ма ри ја Ле тић уо ча ва идеј не и стил ске осо бе но сти – од чи ње ни це да у ро ма ни ма В. Вулф го то во да не ма фа бу ле, пре ко је дин стве ног тре ти ра ња ка те го-ри је вре ме на, од но сно је дин стве не дис тинк ци је из ме ђу објет кив ног и су бјек тив ног вре ме на, пр вог стил ског оби љеж ја те вр сте у ен гле ској књи жев но сти, до те ма ти ке ко ја је пре вас ход но фо ку си ра на на уну тра шњи жи вот ју на ка, а ни ка ко на оно што се де ша ва око њих, од но сно, ка ко ка же ау тор ка, док чи та мо ро ма не Вирџ ни је Вулф има мо ути сак да смо у „не ком бес крај ном ла ви рин ту ду ше“(9).

Др Ле тић нас ве о ма вје што про во ди кроз цје ло куп но ства ра ла штво Вир џи-ни је Вулф, упо зна ју ћи са свим де та љи ма ко ји је су или мо гу би ти по ве за ни са глав ном те мом, и та ко нас смје ло али опре зно при бли жа ва иде ја ма ко је у сво јим дје ли ма из но си спи са те љи ца. Те иде је би ле су све, са мо не јед но став не и ла ко ра зу мљи ве, али Ле тић нас сво јим је дин стве ним сти лом, вр ло вје што, ка ко ће се по ка за ти, и ви ше не го успје шно, уво ди у ком плек сни сви јет уну тра шњег жи во та спи са те љи це Вулф и свих ње них ју на ка. То је, чи ни се, је ди ни мо гу ћи на чин да се ра зу ми је, или бар до не кле по ку ша ра зу мје ти, ве о ма нео би чан, зна чењ ски и сим блич ки бо гат уну тра шњи сви јет. Ау тор ка на во ди да су сви ју на ци Вир џи ни је Вулф ве о ма че зну ли за „не де фи ни са ним ап со лу том“ (12) и на тај на чин у пр ви план ста вља Бо га за ко га Ле тић ка же да је у ства ра ла штву Вирџ ни је Вулф „жи вљи не го у не ким уче ним те о-ло шким тек сто ви ма“ (12). Ау тор ка још уо ча ва да су ро ма ни у ко ји ма је про бле ма ти ка иден ти те та нај и зра же ни ја сва ка ко ве о ма при сут ни и ау то би о граф ски еле мен ти.

Др Ма ри ја Ле тић као јед ну од нај ва жни јих од ред ни ца у цје ло куп ном ства-ра ла штву Вир џи ни је Вулф на во ди и ути цај Блум збе ри гру пе, чи ја је по е ти ка има ла

1063

пре су дан ути цај на ро ма не ко ји ма ау тор ка по све ћу је па жњу у овој мо но гра фи ји. Осим Блум збе ри гру пе, Ле тић још из два ја и не ма ли ути цај им пре си о ни стич ког сли кар ства на дје ло Вир џи ни је Вулф и по ја шња ва да је спи са те љи ца же ље ла да у сво јим ро ма ни ма „до так не сам жи вот“ (47). У то ме се огле да и су шти на по е ти ке Вир џи ни је Вулф, ка ко за кљу чу је Ле тић. Ау тор ка у ин тер пре та ци ји под вла чи и ове из ра зи те осо бе но сти сти ла Вир џи ни је Вулф, као и сље де ће на ра тив не тех ни ке: ток сви је сти, уну тра шњи мо но лог, али и по и гра ва ње вре ме ном, од но сно уво ђе ње ка те-го ри ја су бјек тив ног и објек тив ног вре ме на. Чи ње ни ца је да је је дан од ње них нај по-зна ти јих ро ма на, Го спо ђа Да ло веј, тра је све га 24 са та, али да чи та о ци ипак са зна ју све оно што тре ба да се зна, за хва љу ју ћи пре вас ход но упра во ду бо ком пси хо ло шком ски ци ра њу ли ко ва и тех ни ка ма то ка сви је сти и уну тра шњег мо но ло га.

Ле тић при мје ћу је да су ро ма ни Из лет на пу чи ну, Ноћ и дан и Ја ко вље ва со ба са мо на го ви је сти ли про блем иден ти те та, од но сно да се у поменутим ро ма ни ма ова про бле ма ти ка уо ча ва као је дан од до ми нант ни јих про бле ма, али да не до жи вља ва свој вр ху нац. По ме ну ти ро ма ни, уз из о би ље ау то би о граф ских еле ме на та, на го вје-шта ва ју да ће сви бу ду ћи ли ко ви у ро ма ни ма Вир џи ни је Вулф при ка зи ва ти по тра-гу соп ства „у пре ши ро ком ко смо су...“ (65).

У су шти ни ро ма на Го спо ђа Да ло веј Ма ри ја Ле тић уо ча ва на сто ја ње Вир џи-ни је Вулф да ство ри ро ман ,,ко ји ће до та ћи све аспек те жи во та“ (99). Ова не за оби-ла зна лек ти ра у из у ча ва њу ен гле ског мо дер ни зма уи сти ну оби лу је не сва ки да шње бо га тим зна чењ ским сло је ви ма у ко ји ма ау тор ка уо ча ва нај зна чај ни је тач ке и уви ђа све дра го цје не уви де у ту ма че њу пи та ња иденти те та и су мра ка сви је сти. Вир џи ни-ја Вулф је глав ну ју на ки њу ро ма на, Кла ри су Да ло веј кре и ра ла та ко да она, услов но реч но, леб ди из ме ђу два сви је та, оног су штин ског и фор мал ног, те да на ста вља тра-ди ци ју за по че ту ви јек ра ни је у вик то ри јан ском ро ма ну у ко јем не ко од ју на ка, по себ но же на, ис ка зу је не моћ да се из бо ри за соп стве но мје сто у дру штву, без че га ни је мо гло би ти ни го во ра о пот пу ни јој ре а ли за ци ји иден ти те та. Вик то ри јан ску син таг му ,,ан ђео у ку ћи“ Вир џи ни ја Вулф вје што за мје њу је но вом сит наг мом ,,са-вр ше на до ма ћи ца“ за ко ју Ма ри ја Ле тић ка же да је ,,тер мин ко ји је озна чио пр ву ве ли ку по вре ду Кла ри си ног ,,ја“ (102). Вр ло вје што и лу цид но, др Ле тић нас про-во ди кроз овај ро ман, при ка зу ју ћи и ве о ма сли ко ви то до ча ра ва ју ћи ка ко је Вир џи-ни ји Вулф по шло за ру ком да у овом ро ма ну по ста ви су штин ско пи та ње, а све кроз при ка зи ва ње жи во та глав них ју на ка, пре и спи ту ју ћи се да ли је жи вот пу ко ис пу-ња ва ње ду жно сти (као што је то нај че шће био слу чај у прет ход ном ви је ку) или је то хра бри под виг Сеп ти му са Во ре на Сми та. Ње го ва по тра га за иден ти те том и сми слом жи во та за вр ши ла је са мо у би ством, као екс пли цит ним од го во ром на пи та-ње да ли је ва жни је са чу ва ти фор му жи во та или ње гов сми са о ни ин те гри тет. И у овом есен ци јал ном сло ју ро ма на, уоб ли че ном у по ме ну ту морал ну ди ле му, кри је се ве о ма ва жан ау то би о граф ски слој.

У су штин ском би ћу ју на ка, од но сно кон крет но у ли ку Кла ри се, Ле тић уо ча ва смрт ду ше, по зи ва ју ћи се на ту ма че ње Да ни је ла Шва р ца. И ова ме та фо ра при сут-на је, екс пли цит но или им пли цит но, кроз ци је лу мо но гра фи ју Ма ри је Ле тић, а ни је ни шта дру го до фе но мен ко ји су уо чи ли сви мо дер ни стич ки пи сци, а то, ја сно је, на ла зи се у су шти ни би ћа Ен гле ске и свих ди је ло ва ве ли ке Бри та ни је у два де-се том ви је ку – нај кр ва ви јој ери на ше ци ви ли за ци је. Илу стра ци је ра ди, ову смрт ду ше уо ча ва и Џејм Џојс, са мо што јој до дје љу је дру га чи ји на зив. Код Џој са је смрт ду ше на ко лек тив ном и ин ди ви ду ал ном ни воу све де на на ме та фо ру па ра ли зе, све-при сут не и очи глед не на свим зна чењ ским ни во и ма ен гле ског дру штва и књи жев-но сти 20. ви је ка.

У од ред ни ца ма смр ти ду ше и па ра ли зе, Ма ри ја Ле тић по ста вља још јед но од су штин ски ва жних пи та ња, а то је да ли је мо гу ће да се ју на ци ен гле ског ро ма на

1064

два де се тог ви је ка (у кон крет ном слу ча ју го спо ђа Да ло веј) то ли ко иден ти фи ку ју са сво јом ма ском да у њу са свим по вје ру ју. Ве о ма при сут не по тра ге кроз ско ро све ро ма не Вир џи ни је Вулф, ка ко уо ча ва Ма ри ја Ле тић, пред ста вља ју „им пли цит но тра же ње ар хе тип ских ве за са по ро ди цом, тра га ње за не ста лом бли ско шћу и од би-ја ње су о ча ва ња са ствар ним жи вот ним окол но сти ма, од но сно по се бан мо дер ни стич-ки еска пи зам“ (109).

У цје ло куп ној про бле ма ти ци иден ти те та и по тра ге за њим, Ма ри ја Ле тић под вла чи и ка рак те ри сти чан од нос пси хи ја та ра и па ци је на та, што је са мо још је дан у ни зу ау то би о граф ских мо ти ва. Бу ду ћи да је Вир џи ни ја Вулф у свом жи во ту има ла ту не сре ћу да јој је би ла по треб на по моћ пси хи ја тра и да ти исти пси хи ја три, при де, ни су би ли у мо гућ но сти да јој пру же по моћ, што због њи хо ве не ком пе тент-но сти, што због сло же но сти ње не лич но сти и ин те ли ген ци је, би ла је ка дра да овај ка рак те ри сти чан од нос ве о ма вјер но при ка же у сво јим ро ма ни ма. Овај од нос нај-ја сни је је од сли кан баш на при мје ру Сеп ти му са и Ви ли ја ма Бред шоа, јер, ка ко ка же Ле тић: „на ро чи то су опа сни ти љу ди си ро ма шног ду ха, у чи јој ду ши је пу стош, а ко ји по ку ша ва ју да ли је че ту ђе обо ље ле ду ше“ (117).

У при ча ма ко је нам Вир џи ни ја Вулф пред ста вља кроз сво је ро ма не, по себ но кроз од нос Кла ри се и Сеп ти му са, ју на ка ро ма на Го спо ђа Да ло веј, Ма ри ја Ле тић кључ ну тачку опи су је као нит ко ја спа ја ова два ју на ка и ис ти че да су то не пре кид-ни круг жи во та и смр ти. Исто вре ме но, ово је је дан од нај сна жни јих ва па ја мо дер-ни стич ког ни хи ли зма за спа се њем (121), те до да је и то да је „Сеп ти му со ва смрт по ста ла је Кла ри си на ка тар за“ (123). У ро ма ну Ка све ти о ни ку Ма ри ја Ле тић, та-ко ђе, уо ча ва све при сут ни про блем иден ти те та, али по ја шња ва да у овом дје лу тај про блем ни је уоч љив са мо у по је ди нач ном слу ча ју већ и „на јед ном ни воу мо же мо по сма тра ти про блем по ро ди це Рем зи“ (139). Ле тић за кљу чу је да се иден ти тет оства-ру је „по себ ном вр стом сје ди ње ња са дру гим би ћем„ (139), што мо же мо ви дје ти као ло ги чан на ста вак при че за по че те у ен гле ском ро ма ну 19. ви је ка, ка да у јед ном од нај по зна ти јих ро ма на на пи са них на ен гле ском је зи ку, Ор кан ски ви со ви, глав на ју на ки ња при зна да је она не ко дру ги и да ни је сва са др жа на ов дје. Да кле, по тра га за иден ти те том у два де се том ви је ку, баш као што је то био слу чај и ви јек ра ни је, не мо же би ти оства ре на без при су ства дру гог би ћа. Го во ре ћи о те жњи сли кар ке Ли ли да по ста не јед но са го спо ђом Рем зи (баш као што је Ке трин Ер ншо по ста ла јед но са Хит кли фом или као што је Ме ги ца, ју на ки ња ро ма на Во де ни ца на Фло си, же ље ла да по ста не јед но са То мом и сл), Ма ри ја Ле тић уо ча ва на сто ја ње да се ство ри јед на но ва лич ност ко ја би у се бе укљу чи ла обје ју на ки ње, у че му се уо ча ва „ва пај за ве ли ким сје ди ње њем и от кр о ве њем, за над људ ском љу ба ви“ (144). На кра ју по гла вља ко је се ба ви ро ма ном Ка све ти о ни ку Ма ри ја Ле тић за кљу чу је да је „Вир џи ни ја Вулф (је) успје ла да при ка же три јумф жи во та над смр ћу, оно што јој у ствар ном жи во ту ни је по шло за ру ком.“ (159).

У ве о ма на дах ну том за кључ ку ко ји на је дин ствен на чин за о кру жу је из вр сно оба вље но ис тра жи ва ње и пре глед про бле ма иден ти те та у дје ли ма Вир џи ни је Вулф, др Ма ри ја Ле тић под вла чи нај кључ ни је сег мен те да те про бле ма ти ке, ис ти чу ћи па ра ле лу из ме ђу пи та ња иден ти те та у ро ма ни ма и жи во ту Вир џи ни је Вулф. При-мар ну уло гу у ствара њу иден ти те та спи са те љи це Вулф, Ма ри ја Ле тић ви ди у ужа-си ма ко ји су за де си ли Евро пу у два де се том ви је ку. Вир џи ни ја Вулф, по ми шље њу ау тор ке, не у мор но је тра га ла за су шти ном уну тра шње чо вје ко ве при ро де, „од ње-го ве не свје сне пер цеп ци је се бе и сво је око ли не, пре ко раз во ја пер цеп тив ног у осје-ћај но, ис ку стве но, до свје сног, екс пли цит но озна че ног ста ва или ви ђе ња“ (191). Ма ри ја Ле тић још по ми ње да је осо бе ност свих ро ма на Вир џи ни је Вулф и у то ме што они у пр ви план ста вља ју „ва пај по је дин ца за сво јим из гу бље ним ја, за спо-зна јом се бе, сво га мје ста и сво је ми си је у сви је ту, на че му раз ра ђу је сло же ни од нос

1065

ин ди ви дуе и све оп ште при ро де“ (192). Ау тор ка та ко ђе ис прав но уо ча ва да Вир џи-ни ји Вулф по ла зи за ру ком да ве о ма вје што бри ше све тра ди ци о нал не гра ни це из ме ђу објек тив ног и су бјет кив ног вре ме на али и објек тив ног и су бје кив ног сви-је та, с тим да је зна чај ни ји на гла сак на су бјек тив ним об ри си ма ка те го ри ја вре ме на и про сто ра, што је још је дан од про це са за по че тих у жен ском пи сму у вик то ри јан-ском ро ма ну. Гра ни ца, ка ко за кљу чу је др Ма ри ја Ле тић, по ста је сре ди ште, од но сно „спо на из ме ђу са да шњег и про шлог, из ме ђу ов дје и та мо, из ме ђу тре нут ка и мје ста, опа жа ња и го во ре ња(...)“ (193), а цје ло куп но ства ра ла штво Вир џи ни је Вулф за сно-ва но је на кон крет ној осно ви о тра га њу ли ко ва „на прат кич ном и сим бо лич ном пла ну, за сво јим ’ја ством’“ (195).

На осно ву свих украт ко из ло же них став ки, мо же мо за кљу чи ти да је мо но гра-фи ја Ства ра ње и иден ти тет: Су мрак сви је сти у ро ма ни ма Вир џи ни је Вулф ау тор-ке др Ма ри је Ле тић је дан од ври јед ни јих до при но са ан гли стич кој ср би сти ци у но ви је ври је ме и сјај на по ла зи шна тач ка за све љу би те ље ен гле ске књи жев но сти, по себ но ен гле ског мо дер ни зма. Ау тор ка је сво јим ве о ма пит ким сти лом, бес при-је кор ном на уч ном ме то до ло ги јом и свим фор мал ним и су штин ским по сту ла ти ма ака дем ског пи са ња успје ла да нам при бли жи ка ко ро ма не Вир џи ни је Вулф и до-ми нант ну про бле ма ти ку пи та ња иден ти те та, та ко и сва дру га есен ци јал на пи та ња ен гле ске књи жев но сти 20. ви је ка. У овом пе ри о ду ма ли чо вјек би ва пре пу штен сам се би, са вим збу њен окру же њем ко је се не пре ста но ми је ња и до но си стал но но ве ра то ве, стра хо ве и не из вје сност ко ја, не ми нов но, до во ди да вр хун ца у при ка-зи ва њу про бле ма ти ке ко јој је др Ле тић по све ти ла па жњу у овој мо но гра фи ји.

Др Ог њен Кур тешУниверзитет у Источном Сарајеву

Филозофски факултет, ПалеКатедра за англистику

[email protected]

UDC 821.163.41.09 Radović B. (082)(049.32)

НА ПЕ СНИЧ КОЈ ГО ЗБИ КОД БО РИ СЛА ВА РА ДО ВИ ЋА

(О по е зи ји и о по е ти ци Бо ри сла ва Ра до ви ћа. Збо р ник ра до ва. Бе о град: Ин сти тут за књи жев ност и умет ност – Би бли о те ка гра да Бе о гра да, 2017)

Збо р ник ра до ва О по е зи ји и о по е ти ци Бо ри сла ва Ра до ви ћа на стао је као ре-зул тат ра да на про јек ту Сме на по е тич ких па ра диг ми у срп ској књи жев но сти ХХ ве ка: на ци о нал ни и европ ски кон текст и са рад ње Ин сти ту та за књи жев ност и умет ност са Би бли о те ком гра да Бе о гра да, а пред ста вља два де сет дру гу књи гу про ми нент не се ри је По е тич ких ис тра жи ва ња. Ма ги страл на те жња хер ме не у тич-ких на по ра збор ни ком оку пље них ау то ра је сте ис цр та ва ње што пре глед ни је и пре ци зни је по е тич ке ма пе Ра до ви ће вог им по зант ног ше зде се то го ди шњег књи жев ног де ло ва ња. Сто га су ви зу ре са бра них при ло га, у на ме ри да укуп ном ре зул тан том до сег ну син те зу ис тра жи вач ких уви да, упра вље не ка ра зно вр сним и по је ди нач но бо га тим пре де ли ма Ра до ви ће вог ли те рар ног ства ра ња. Ра до ви ма је, да кле, ин тер пре-ти ра на и књи жев но и сто риј ски са ме ра ва на це ло куп на по е зи ја Бо ри сла ва Ра до ви ћа, чи ме је об у хва ћен не са мо ау тор ски при знат опус већ и по чет не лир ске об ја ве,

1066

ко је су ка сни је из о ста вље не стро гим ства ра о че вим ода би ром, по том књи ге есе ја и про зних за пи са, као и по е тич ки зна ко вит, а за срп ску књи жев ност и кул ту ру из-ра зи то дра го цен пе сни ков пре во ди лач ки рад.

Осим што из но се кључ ни раз лог и основ ни сми сао ко лек тив ног на уч ног прег-ну ћа – ода ти па жњу и за слу же ну по част пе сни ку чи је се де ло об на вља у ин те ре-со ва њу раз ли чи тих чи та лач ких ге не ра ци ја, а ту ма чи ма књи жев но сти пред ста вља под јед на ко ин те лек ту ал ни иза зов и ужи так – за вр шни ре до ви увод не ре чи уред-ни ка Дра га на Ха мо ви ћа као да су ге ри шу још не што: спе ци фи чан дух вер бал не све ча но сти и ум не го збе, ко ји се из плод ног укр шта ја жи вих ре чи на уч ног ску па пре нео и трај но на ста нио у тек сту ал ни са др жај из ме ђу ко ри ца збор ни ка: „По е зи ја Бо ри сла ва Ра до ви ћа и да ље пред ста вља иза зов за про бра не го збе ни ке, чи та о це и ту ма че ра зних на ра шта ја и скло но сти, оку пље не у овом збор ни ку као на све ча но сти“.

Збо р ник пред чи та о це из но си два де сет и три на уч на при ло га раз вр ста на у три оби мом слич на одељ ка на осно ву очи те те мат ске срод но сти или ис по ље не за јед нич ке усме ре но сти на од ре ђе ни кор пус Ра до ви ће вих књи жев них тек сто ва. У пр ви сег мент сме ште ни су ра до ви ко ји ма се из у ча ва ју оп ште од ли ке пе сни ко вих об ја ва, пра те и ис пи ту ју глав не ли ни је по е тич ких пре о бра жа ја и ана ли зи ра ди на-ми чан ства ра лач ки од нос пре ма књи жев ној тра ди ци ји и кул тур ном на сле ђу. У ин тер пре та тив ном фо ку су на уч них ис тра жи ва ња дру гог сег мен та на ла зе се Ра до-ви ће ва чи та лач ка и кри тич ка ре цеп ци ја кла сич них и мо дер них пе сни ка, есе ји стич ке ре флек си је о круп ним по ет ским пи та њи ма, али и од ли ке ра зно вр сних ау то по етич ких огла ша ва ња. По след њи и нај оп шир ни ји оде љак збор ни ка ка рак те ри ше из ра же ни ја те мат ска ра зно ли кост при ло га. На тим стра ни ца ма чи та мо ра до ве о ау тен тич ним укр шта ји ма мит ског ис ку ства и при зо ра сва ко дне ви це, о опе ва ним то по ни ми ма кул ту ре, ви до ви ма ко ми ке, са мо за бо ра ву је зи ка, а по том и о пе сни ко вом пре во ди-лач ком и по е тич ком од но су пре ма Шар лу Бо дле ру.

Пр ва це ли на књи ге отва ра се при ло гом По е тич ки ди на ми зам Бо ри сла ва Радо ви ћа у ко јем Јо ван Де лић ука зу је на се ман тич ку прег нант ност и ана ли тич ку опе-ра тив ност Ра до ви ће ве син таг ме по е тич ки ди на ми зам, ко ри сти је као по чет ну тач ку ин тер пре та тив ног про до ра у при ро ду пе сни ко вог по е тич ког ево лу и ра ња, да би је за тим из дво јио као оп шти ства ра лач ки и про грам ски прин цип. Ау тор за па жа ка ко су се у зо ни де ло ва ња по е тич ке ди на ми за ци је на шли раз ли чи ти аспек ти лир ског пе ва ња: об ли ци сти ха, ри там ска ор га ни за ци ја, ста ја ће фор му ле и оп шта ме ста, и по том за кљу чу је: „Очу ва ти тај ну – то је Ра до ви ћев стал ни, про грам ски прин цип на ко јем ис тра ја ва чак и ка да при вид но све раз от кри ва“.

Ра ди во је Ми кић у ра ду Из ме ђу хер ме тич но сти и ху мо ра – ко ји на сло вом су ге ри ше ши ри ну пе сни ко вог по е тич ког про сто ра оме ђу ју ћи га две ма ме ђу соб но уда ље ним и, мо гло би се ре ћи, су прот ним пе снич ким од ли ка ма – за па жа да „Ра до-вић по сту пак схва та као ди на мич ку ка те го ри ју ко јој ва жно обе леж је мо же да ти и дис кон ти ну и тет“. На осно ву ана ли тич ке об ра де по је ди них пе са ма и на кон су ми-ра ју ћег књи жев но и сто риј ског по гле да на це ли ну Ра до ви ће вог пе сни штва, ау тор у за вр шни ци ра да за кљу чу је да се песник од се дам де се тих го ди на на о ва мо „кре тао из ме ђу два обра сца лир ског го во ра. Је дан од тих обра за ца је ја ко бли зак сим бо ли-стич кој по е зи ји, а дру ги је знат но бли жи оним об ли ци ма мо дер не по е зи је у ко ји ма је у пр ви план по ста вље на по тре ба да се из гра ди је дан ла ко ви дљи ви од нос пре ма све ту и по ја ва ма у ње му.“

Сти хо ви ма пе сме Мле ко и мед, лир ском оства ре њу ко је од ча са об ја вљи ва ња с на ро чи том ла ко ћом бу ди и раз и гра ва ра до зна лост у чи та лач кој све сти и пле ни ин тер пре та тив ну па жњу књи жев них ту ма ча, у це ли ни је по све ћен есеј Дра га на Сто ја но ви ћа под на сло вом Сјај би ћа – Мле ко и мед Бо ри сла ва Ра до ви ћа. По ступ ним и ми ну ци о зним хе р ме не у тич ким за хва том, ко јим ни је угро жа ва на ја сност ни ти

1067

на ру ша ва на при јат на ди на ми ка из ла га ња, ау тор уо ча ва да у је згру пе сме пре би ва игра оп та ти ва и кон ди ци о на ла, док се ње но се ман тич ко чво ри ште обра зу је око на гла ше-ног осе ћа ња при сно сти. Цен трал ни мо тив ку ће Сто ја но вић ту ма чи као ме сто ми ра, си гур но сти и угод не оса мље но сти. Она је, да кле, ан ти те за те скоб ном жи во ту ви ше-ми ли он ских гра до ва ис пу ње них ди мом, бу ком и ин тен зив ним осе ћа њем ег зи стен-ци јал не сте шње но сти. Оту да и шу ма у ко ју је по ет ска има ги на ци ја сме сти ла ку ћу ис кр са ва као област што по го ду је љу ба ви и са бра но сти. За став ши код зна че ња по-следњег стиха („Уводе сјај би ћа у раз го во р очи ју“), ко ји не сум њи вом се ман тич ком за во дљи во шћу при зи ва к се би жуд њу ин тер пре та ци је, Сто ја но вић по ста вља пи та ње од чи јег од го во ра умно го ме за ви си пра вац да љег ту ма че ња: да ли име ни ца „би ће” сто ји у об ли ку ге ни ти ва јед ни не или мно жи не? Про из во ђе ње не до у ми ца у чи та лач кој фан та зи ји, сма тра ау тор, јед но је од Ра до ви ће вих на ро чи тих пе снич ких за до вољ ста ва.

При ло гом Ми хај ла Пан ти ћа Мит ска па лимп сест ност по е зи је Бо ри сла ва Ра до ви ћа, у чи јим је ре до ви ма пре ци зност ин тер пре та тив них уви да здру же на са осо бе ним при по ве дач ким шар мом, на зна че не су че ти ри по е тич ке очи глед но сти Ра до ви ће ве по е зи је: ства ра лач ки трет ман пе сме као мит ско-ма гиј ског про сто ра у ко јем не ва же здра во ра зум ска пра ви ла; ре фе рент ност по ет ског је зи ка уз диг ну та на ал го ри там ски не у хва тљив сте пен; рет ко не по сред но об ја вљи ва ње пе снич ког ја; од су ство ја сног те мат ског сре ди шта и сми са о ног те жи шта пе сме. Пред сми сао-ном за пре те но шћу по е зи је Бо ри сла ва Ра до ви ћа Ми хај ло Пан тић по ста вља јед но од фун да мен тал них пи та ња са ко јим се мо ра су сре сти сва ко ко при сту па ту ма че-њу мо дер ни стич ке по е зи је: ка ко уоп ште пи са ти о пе сма ма ко је мо гу ћи при лаз ин хе рент ном се ман тич ком про стран ству та је упра во од пре о вла ђу ју ће, на ра ци о-нал ним и ло гич ким прин ци пи ма за сно ва не, хер ме неу ти ке? Има ју ћи на уму да Ра-до вић ау тен тич ним је зи ком сти хо ва же ли да над ма ши гра ни це је зич ке ко му ни ка-ци је и про дре у област не из го вор љи во сти и ти ши не, Пан тић сма тра да ту ма че ње ове по е зи је под ра зу ме ва ана ли тич ки опрез пред све шћу о чи ње ни ци да по ет ско ми шље ње прет хо ди ло гич ком.

Ли ри за ци ју и про ми шља ње лич ног, на ци о нал ног и оп ште чо ве чан ског на сле ђа Ха мо вић ис ти че као јед ну од кључ них те ма Ра до ви ће вих по ет ских и есе ји стич ких тек сто ва, пре ма ко јој пе сник ус по ста вља про мен љив и ам би ва лен тан од нос. С јед-не стра не, ау тор у сту ди ји По е ти ка на сле ђа у по е зи ји и есе ји сти ци Бо ри сла ва Ра до ви ћа за па жа да је Ра до ви ћев „при ступ кул ту ри као твр дом зда њу кон ти ну и-те та и ба шти ње них зна ња у осно ви аван гар дан“, јер „про грам ски упи ре по глед ка по че ци ма је зич ког из ра за, ка усме ном дру штву“, где је „рит мич ки го вор имао уло гу сред ства за скла ди ште ње кул тур них ин фор ма ци јаʼ“. Нај не по сред ни је из ра-же на те жња за нул том тач ком из ра жа ва ња уо че на је у ци клу су Ре ка жи ва, из књи ге Брат ство по не са ни ци. С дру ге стра не, ту ма че ћи пе сни ко во схва та ње ко сов ског опре де ље ња, од но сно тек сто ве у чи јој зна чењ ској ау ри пре би ва ју им пул си кул тур-них и по ли тич ких рас пра ва, Ха мо вић из два ја сег мен те есе ја У сен ци пре цва лих страте ги ја у ко ји ма се мо же пре по зна ти Ра до ви ће во им пли цит но по ле мич ко оспо ре ње кри тич ко-те о риј ских ста во ва Зо ра на Ми ши ћа о од но су мо дер но сти и тра ди ци је.

У тек сту Аспек ти по е ти ке Бо ри сла ва Ра до ви ћа, од бје ли не до до слу ха Го ран Ра до њић ука зу је на то да у Ра до ви ће вој ви зи ји све та и до жи вља ју ства ри бе ли на па пи ра не пред ста вља бе са др жај ни про стор не ис пи са но сти, већ ме сто по тен ци-јал ног су сре та но вог књи жев ног тек ста са чи та вом тра ди ци јом ко ја му прет хо ди. Оту да сле ди ау то ров за кљу чак да је у осно ви ова кве по е ти ке „ком плек сан од нос из ме ђу ствар но сти, на сле ђа и ства ра лач ког про це са“.

Пр ва гру па тек сто ва за тва ра се на уч ним при ло гом Бо ја не Сто ја но вић Пан то-вић, чи ји на слов не дво сми сле но са оп шта ва те мат ско усме ре ње ра да – Есте тич ки и по е тич ки до при нос са вре ме ном раз во ју пе сме у про зи у књи жев ном де лу Бо ри сла ва

1068

Ра до ви ћа. У по е ти ци пе сни ко вих лир ских огла ша ва ња до 1970. го ди не ау тор ка пре по зна је деј ство ма лар ме ов ски ин спи ри са ног пост сим бо ли стич ког хе р ме ти зма, ва ле ри јев ског ин те ре со ва ња за ау то по е тич ку ре флек си ју и над ре а ли стич ких ме та-фо рич ких спо је ва.

Дру гу гру пу ис тра жи ва ња отва ра при лог Је ле не Но ва ко вић Ра до ви ће во чи тање Ма лар ме о вих и Ва ле ри је вих тек сто ва, ко јим се пот цр та ва да је пе сни ко во чи та-ње фран цу ских но си ла ца сим бо ли стич ких на че ла ин спи ри са но пре све га енер ги јом по е тич ког пре по зна ва ња. Осла ња ју ћи се на те о риј ске ста во ве и тер ми но ло ги ју Ан то а на Ком па њо на, ау тор ка ука зу је и на то да чи та ју ћи и ци ти ра ју ћи тек сто ве Ма лар меа и Ва ле ри ја, Ра до вић за пра во ства ра но ви текст, чи је на ста ја ње има че ти ри фа зе: „абла ци ју, из вла че ње ода бра ног од лом ка из тек ста чи ји је део, под вла че ње, ко је пред ста вља са ма чи ње ни ца да је фраг мент за бе ле жен, ако мо да ци ју, при ла го ђа ва ње чи та о ца тек сту или тек ста чи та о цу ње го вим уво ђе њем у но ви текстʼ и при зи ва ње, оду ше вље ње чи та о ца ко је прет хо ди ње го вом при пи си ва њу не ком узро куʼ“.

Ин тер пре ти ра ју ћи Ра до ви ћев есеј о Вер ги ли ју, Са ша Ра дој чић на ро чи ту па-жњу по све ћу је ту ма че њу од но са пе снич ке и по ли тич ке мо ћи и на чи ни ма раз у ме-ва ња мо дер ног пе сни штва. Ме та кри тич ким при ло гом Пе сни штво и моћ – Чи та ње Ра до ви ће вог есе ја о Вер ги ли ју – ис так ну то је да срп ски пе сник Ене и ду не по сма тра са мо као ју нач ки спев већ и као „из раз и у исти мах сред ство ле ги ти ма ци је рим ске свет ско др жав не иде је“.

Те ма сту ди је Po e ta mi nor и po e ta doc tus Пе тра Пи ја но ви ћа је су Ра до ви ће ви им пли цит но или екс пли цит но са оп ште ни, од но сно по ет ски или дис кур зив но из-ре че ни ста во ви о књи жев но и сто риј ском ран ги ра њу пе сни ка. Те же ћи да из Ра до-ви ће вих есе ја Чи та ју ћи Вер ги ли ја и Po e ta mi nor, као и пе сме Ар хе тип ска, иш чи та прин ци пе пе сни ко ве по де ле књи жев ни ка на осно ву умет нич ке вред но сти њи хо вих де ла, Пи ја но вић се на сла ња и на те о риј ске ста во ве ко је је Бог дан По по вић из нео у огле ду Шта је ве ли ки пе сник, а То мас Сте рнс Ели от у тек сту Шта је кла сик. На кон те мељ ног ком па ра тив ног са ме ра ва ња по ме ну тих тек сто ва, ау тор за кљу чу је да је Ра до ви ће ва ти по ло ги ја тро дел на, то јест за сно ва на на ра зли ци из ме ђу пе сни ка ма њег зна ча ја, ве ли ког и нај ве ћег пе сни ка. Ме ђу тим, бу ду ћи да Ра до вић по ми ње и по е те ди ле тан те, Пи ја но вић сма тра да би се ње го ва по де ла ран го ва мо гла схва-ти ти и као че тво ро дел на.

При ло гом Екс пли цит ни и им пли цит ни ста во ви Бо ри сла ва Ра до ви ћа о по ези ји или че жњи за пра по чет ком Све тла на Ше а то вић под вла чи да је у Ра до ви ће вој по е зи ји еви дент на ли ни ја ау то по е тич ког пе ва ња, те да би се из зби р ки Ма и на и Опи си, ге сла мо гле из дво ји ти пре ми се сво је вр сне фи ло зо фи је пе сни штва. Ви со ко вред ну ју ћи стил ску за во дљи вост Ра до ви ће вих есе ја о кла сич ним пе сни ци ма, ау тор-ка на во ди да На кнад на бе ле шка о Вер ги ли ју у чи та лач ком до жи вља ју оста вља ути-сак вр хун ске, у хоф ма нов ском ма ни ру ис при по ве да не, при по вет ке, и по том за кљу-чу је да „упра во овом есе ји зи ра ном при чом Ра до вић за по чи ње по е тич ки ди ја лог о све про жи ма ју ћем ели о тов ском син дро му у пе сни штву 20. ве ка“.

Сту ди о зно при сту пив ши ис пи ти ва њу ау то ре фе рен ци јал ног до ме на Ра до ви ће-вог ства ра ла штва и ме та по е тич ког про ми шља ња, Ја на М. Алек сић огле дом Ау топо е то ло ги ја, ау то по е ти ка и оста ле ау то по е тич но сти Бо ри сла ва Ра до ви ћа по ру чу-је да би по ме ну ту пе сни ко ву тен ден ци ју мо жда нај пре ва ља ло сим бо лич ки раз у ме ти као од нос пе сме пре ма не из ре ци вом, ти ши ни и бе ли ни. Је дан од дра го це них за кљу-ча ка овог пре ци зним хер ме не у тич ким уви ди ма бо га тог тек ста је сте тврд ња да се по е тич ност за Ра до ви ћа „за сни ва на ау то те лич но сти ре чи, на до жи вља ју ре чи као ре чи, ко ја не мо ра да ука зу је ни на ка кву емо ци ју или по јам из ван се бе“.

У сту ди ји Ра до ви ће во чи та ње Да ви ча: про блем пе снич ког ства ра ња Је ле на Па нић-Ма раш ис ти че да је ин тер пре ти ра ју ћи ра но пе сни штво Оска ра Да ви ча Бо ра

1069

Ра до вић ујед но по кре тао есен ци јал на пи та ња пе снич ког ства ра ња и про ми шљао о про бле му сло же них ре ла ци ја по е зи је и иде о ло ги је. Ау тор ка уви ђа да се „ин си сти-ра ње на ра зли ци из ме ђу пе сни ка и ди ле та на та у есе ји стич ком опу су Бо ре Ра до ви ћа мо же чи та ти као је дан вид на чел не од бра не по е зи је, ко ји се не мо ра раз у ме ти са мо у кон тек сту ау то ра о ком пи ше, већ и знат но ви ше у окви ру ње го вих соп стве них по е тич ких на че ла“.

Тре ћу гру пу ис тра жи ва ња за по чи њу два ра да ана ли тич ки усме ре на ка на чи-ни ма и об ли ци ма Ра до ви ће ве по е ти за ци је мит ског ис ку ства. Ми ло мир М. Га ври-ло вић ука зу је на то да Ра до вић не са мо што из ми та, као сво је вр сног скла ди шта ци ви ли за циј ског ис ку ства, пре у зи ма те ме, мо ти ве и по ступ ке, већ их при пре во ђе њу у но во књи жев но окру же ње ре се ман ти зу је и уне ко ли ко де тро ни зу је. У на став ку огле да Ре се ман ти за ци ја мит ског ис ку ства у пе сни штву Бо ри сла ва Ра до ви ћа ау тор из два ја пе сни ко во ком би но ва ње иро ни је и ри ме као ме ха ни зам чи ји је циљ пре-вред но ва ње ми те ма. Ни ко ла Ма рин ко вић је у сту ди ји Фи гу ра пре тка у вр ту Ра дови ће ве по е зи је: од на сле ђе них мит ских ка до сег ну тим кул ту ро ло шким зна че њи ма ис пи ти вао мо де ле по е ти зо ва ња по је ди них мит ских си жеа у ра спо ну од оних пе-са ма у ко ји ма се фи гу ра пре тка и пред ста ва вр та уоб ли ча ва ју до оних лир ских оства ре ња што по ме ну те ар хе тип ске мо ти ве де кон стру и шу.

По ла зе ћи од чи ње ни це да је еру ди тив ност јед на од кључ них од ли ка Ра до ви-ће вог пе сни штва, Сла ђа на Ја ћи мо вић при ло гом То по ни ми кул ту ре у по е зи ји Бо рисла ва Ра до ви ћа под вла чи да ова ко мо де ло ва на ли ри ка од чи та о ца и ту ма ча зах те ва ви сок сте пен кул тур ног зна ња и оп ште ху ма ни стич ке оба ве ште но сти. На осно ву па жљи ве ана ли зе пе са ма Из ла зак, Пев из Ка ле ва ле, До ли на кра ље ва, Ви со ка град ња, Фа јум ски пор тре ти, Мит ска при ча, Ве сла чи, Епи та лам, Про ван сал ске сли чи це и Па ри ски сан сту ди јом је утвр ђе но да „отво рен за сум њу и иро ни ју као мо дер ни-стич ки от клон од све га уте ме ље ног у тра ди ци ји, али са пу ном све шћу о ње ном зна ча ју и ва жно сти, пе сник ши ри сло же ну мре жу мо ти ва ко ји ма се ак ти ви ра ју ду бо ки сло је ви кул ту ре, од ми та до ре ми ни сцен ци ја из де ла но во ве ков них пи са ца и фи ло зо фа“.

Осим што ефект ним на сло вом при вла чи чи та лач ку па жњу, оглед Ти ши на у по е тич ком Ла би рин ту Бо ри сла ва Ра до ви ћа Дра га не Гр бић од ли ку ју лу цид на и убе дљи во из ве де на хер ме не у тич ка за па жа ња. Сми сао ла ви ринт ског про сто ра из зби р ке Ма и на ау тор ка ве што до во ди у ве зу са хер ме ти змом Ра до ви ће вог пе ва ња, а за тим уо ча ва да „још две осо би не овог мо ти ва ре флек ту ју и од ли ке по е ти ке Бо-ри сла ва Ра до ви ћа. То су тра га ње за из ла зом из ла ви рин та, ко је се по ка зу је као из раз све у куп ног пе снич ког тра га ња за пра вим пе снич ким из ра зом, и кон ти ну и тет кре та ња као нео п ход ност да би се до из ла ска из ла ви рин та до шло, да то као из раз кон ти ну и ра них и не у мор них по ку ша ја лир ског су бјек та да из ра зи не из ре ци во.”

У сту ди ји Си рин Бо ри сла ва Ра до ви ћа – Си ре не са вре ме ног све та Ми на Ђу рић уо ча ва про ме не ти по ло ги је од но са на ру чи лац –ства ра лац уну тар Ра до ви ћевих есеј-ских про ми шља ња и про ве ра ва их кроз при ме ре сти хо ва, ка ко би ус по ста ви ла мо-гу ћу пер спек ти ву са гле да ва ња раз ли ке у по зи ци ји си рин ског и/или си рен ског ства-ра лач ког су бјек та у од но су на при су ство и зна чај ин тер и о ри зо ва ног или им пли цит ног на ру чи о ца тек ста.

За раз ли ку од прет ход них ту ма ча ко ји су те му сва ко дне ви це у Ра до ви ће вој по е зи ји ре дов но са гле да ва ли кроз ње но лир ско пре пли та ње са на но си ма мит ских са др жа ја, Мар ко Авра мо вић тек стом Сва ко дне ви ца и жа нр сли ке у по е зи ји Бо ри слава Ра до ви ћа ана ли тич ки фо кус по ме ра ка ни зу пе са ма ре а ли стич ког и де скрип тив-ног ка рак те ра, чи ји нас сти хо ви, ли ше ни ми то по ет ских сло је ва, ди рект но су о ча ва ју са ства ри ма из сва ко днев ног жи во та и бли ске око ли не. Пре ма Авра мо ви ће вој ин-

1070

тер пре та ци ји циљ ових пе са ма је да у чи та лач кој све сти уоб ли че ви зу ел ну пред ста-ву јед не сце не или си ту а ци је, и то пра те ћи по е тич ке смер ни це књи жев ног жан ра сли ке.

Огле дом Ви до ви ко ми ке у ка тре ни ма Бо ри сла ва Ра до ви ћа Вла дан Бај че та де таљ ни јом ана ли зом ко мич ког по тен ци ја ла Ра до ви ће вих ме трич ки стро го ор га-ни зо ва них ка тре на на сто ји да пре ва зи ђе у до са да шњој кри тич кој ре цеп ци ји до ми-нант но сво ђе ње умет нич ког спек тра пе сни ко вих сред ста ва за про из во ђе ње сме ха на по јам иро ниј ског. Ту ма че ћи не сум њив удео иро ни је у Ра до ви ће вим сти хо ви ма, Бај че та те жи ни јан си ра њу ње них ти по ва. Па жљи вим и про ниц љи вим ослу шки ва-њем по ли хро ми је ху мор них то но ва пре по зна то је при су ство ау то и ро ни је, ху мо-реск не иро ни је, ци ни зма и про ба би ли зма, али и бур леск ни трет ман по ет ске ствар-но сти, као и ефе кат са бла сне ко ми ке по стиг нут про жи ма њем там ни јих гро теск них при зо ра са ве дри јим но та ма сме шног.

Го во ре ћи о пе сма ма Ма и не, Брат ства по не са ни ци и Опи са, ге са ла, Со ња Ми-ло ва но вић у при ло гу Са мо за бо рав је зи ка: реч, реч ник, ре че ни ца Ра до ви ће ве по ези је ис ти че да су је зич ка стро гост и од су ство пред мет но сти би ле основ не ка рак-те ри сти ке овог пе сни штва: „као да је код Ра до ви ћа све у је зи ку, и то у је зи ку ко ји не пре ста но по ла зи од се бе ка спо ља шњем све ту, па не на шав ши та мо ослон ца, вра ћа се по но во се би“.

Ра дом Са ње Па ри по вић Крч мар По е тич но сти ма Бо ри сла ва Ра до ви ћа до компен ди ја о нео сим бо ли зму пр о бле ма ти зо ва на је књи жев но и сто риј ска по зи ци ја пр ве пе сни ко ве по ет ске об ја ве. Ау тор ка ука зу је да су По е тич но сти ма ини ци ра на свој-ства ме та по ет ског лир ског го во ра и на гла ше ног од но са пре ма об ли ку у ка сни јим Ра до ви ће вим де ли ма ево лу и ра ла до сте пе на пе снич ке стра те ги је и на шла се у еви ден ти ра ним од ли ка ма нео сим бо ли стич ког пе сни штва.

За вр шни текст збор ни ка но си на слов Ра до ви ћев Бо длер: пре вод и ре цеп ци ја. Ана ли зи ра ју ћи пе сни ков при ступ пре во ђе њу по е зи је, Со ња Ве се ли но вић под вла чи ка ко Ра до вић „по ла зи од оп ште при хва ће не те зе да је за пе сни ка до бро да се опро-ба у пре во ђе њу по е зи је ра ди ши ре ња из ра жај них мо гућ но сти и ди сци пли но ва ња вла сти тог пе снич ког је зи ка“. Сту ди ју окон ча ва оце на да је укуп ним пре во ди лач-ким, есе ји стич ким, али и пе снич ким ра дом, Бо ри слав Ра до вић „од и грао зна чај ну уло гу у ре цеп ци ји Бо дле ро вог де ла у срп ској књи же но сти“.

Ин тер пе та тив но бо гат ство и хва ле вред ни хе у ри стич ки до ма ша ји са бра них при ло га учи ни ли су збо р ник О по е зи ји и о по е ти ци Бо ри сла ва Ра до ви ћа не сум-њи вим хер ме не у тич ким вр хун цем до са да шње кри тич ке ре цеп ци је Ра до ви ће вог ли те рар ног ства ра ла штва. Као на ро чи ти успех ове књи ге ва ља ло би ис та ћи чи ње-ни цу да ана ли тич ком про дор но шћу ис тра жи ва ња ни је са мо зна чај но про ду бље но раз у ме ва ње Ра до ви ће ве по е зи је већ су до дат но ра све тље на и књи жев но и сто риј ски ви со ко вред но ва на пе сни ко ва есе ји стич ка до стиг ну ћа и пре во ди лач ки рад. Збо р ник оту да пре ци зни је ис цр та ва по е тич ки пор трет Бо ри сла ва Ра до ви ћа, по твр ђу је га као пр во ра зред ног пе сни ка и из вр сног кул тур ног де лат ни ка и свр ста ва ме ђу ка нон-ске вред но сти срп ске књи жев но сти ХХ ве ка.

Не ма ња З. Ка ро вићДок то ранд на Фи ло ло шком фа кул те ту Уни вер зи тета у Бе о гра ду

Учитељски факултет Уни вер зи тета у Бе о гра дуka ro vic.ne ma nja@g mail.co m

1071

UDC 821.163.41.09(049.32)UDC 81’38(049.32)

ТКА НИ ЦА ПЈЕ СНИЧ КОГ ЈЕ ЗИ КА

(Алек сан дар Ми ла но вић. Реч под окри љем по е ти ке. Кра ље во: На род на би бли о те ка Сте фан Пр во вен ча ни, 2016)

Про шле го ди не, у из да њу На род не би бли о те ке „Сте фан Пр во вен ча ни“, Кра ље-во, а у окви ру би бли о те ке По сед по е ти ке (књи га је да на е ста), иза шла је мо но гра фи-ја Алек сан дра Ми ла но ви ћа Реч под окри љем по е ти ке, ко ја до но си де сет кра ћих, али прег нант них огле да о пје снич ком је зи ку са вре ме не срп ске по е зи је (раз ма тра ју се по на о соб, али и у од ре ђе ном ком па ра тив ном окруж ју, пје снич ке ри је чи Бран ка В. Ра ди че ви ћа, Сте ва на Ра ич ко ви ћа, Ми о дра га Па вло ви ћа, Љу бо ми ра Си мо ви ћа, Ми-ло ва на Да ној ли ћа, Але ка Ву ка ди но ви ћа, Ма ти је Бећ ко ви ћа, Рај ка Пе тр о ва Но га, Ми ло са ва Те ши ћа и Но ви це Та ди ћа). По је ди ни ди је ло ви ове књи ге об ја вљи ва ни су као за себ не сту ди је у збор ни ци ма о ода бра ним пје сни ци ма, али су оку пље ни у овом из да њу до пу ње ни и укло пље ни у нов, си сте ма ти чан хер ме не у тич ки оквир, ко ји та-ко ђе чи ни те мат ску и сми са о ну цје ли ну са Ми ла но ви ће вом књи гом из 2010. го ди не Је зик срп ских пе сни ка, бу ду ћи да се и она ба ви лек сич ким, се ман тич ким и син так-сич ким аспек ти ма по е ти ке са вре ме ног сти ха. Та ко се Ми ла но вић у дру гој књи зи вра ћа је зич ко по е тич ким кон стан та ма и ва ри ја бла ма Сте ва на Ра ич ко ви ћа, Ми о дра-га Па вло ви ћа, Ми ло ва на Да ној ли ћа и Љу бо ми ра Си мо ви ћа, на при мјер, али их исто-вре ме но и укла па у ши ри кон текст са вре ме ног срп ског сти хо тво ре ња, ста вља ју ћи их на по ре до (а по не кад и на су прот) по е ти ка ма пје снич ких ис пи сни ка.1

Са вре ме ном ту ма чу књи жев но сти, кон цен три са ном по че сто на фи ло зо фи ју, исто ри ју и те о ри ју књи жев но сти, на ин тер тек сту ал ност, ме так њи жев не аспек те јед ног дје ла: кул ту ро ло шке, со ци јал не, пси хо ло шке и дру ге, че сто про ми че очи гле-дан али фун да мен та лан по е тич ки факт – да све што се зби ло у јед ном књи жев ном тек сту, зби ло се, ова пло ти ло нај при је у је зи ку, и да је тај је зич ки слој, пред ме тан и пре зен тан, не за о би ла зан у сва кој те мељ ној ана ли зи и раз го во ру о не чи јој по е зи-ји, као ДНК за себ не и ау тен тич не по е ти ке.2 Ова књи га Алек сан дра Ми ла но ви ћа,

1 Ком по зи ци о на осо бе ност ове мо но гра фи је је, ре ци мо, у то ме што и увод но и за-вр шно по гла вље раз ма тра ју при ро ду ин ди ви ду ал них нео ло ги за ма у окви ру за себ них пје-снич ких по е ти ка: пр во се ба ви овом по ја вом у по е зи ји Бран ка В. Ра ди че ви ћа, а за кључ но спе ци јал ним нео ло ги зми ма са за вр шет ком на -ло код Но ви це Та ди ћа. Иа ко је код В. Ра ди-че ви ћа (п)опи са но и си сте ма ти зо ва но мно штво при мје ра и на чи на на ко ји се гра ди ско ро па не пре глед но по ље пје сни ко вих нео ло ги за ма (Ми ла но вић, на при мјер, но ти ра ети мо ло шке фи гу ре фол клор ног по ри је кла, но во ско ва на вла сти та име на, лек се ме на ста ле ана ло шким уоп шта ва њем, укр шта ње ана ло ги ја и зву ков них асо ци ја ци ја, али и пе жо ра тив не пре ли ве но во на ста лих ри је чи), док је текст о Та ди ће вом пје сни штву фо ку си ран на је дан из дво јен (прем да за Н. Та ди ћа вр ло ка рак те ри сти чан) пје снич ки по сту пак – ства ра ње no mi na agen tis „ко ја не функ ци о ни шу као пра ва име на, већ као име на ко ја има ју ме та фо рич ку или алу-зив ну осно ву“ (191) – ова ко кон ци пи ра ним са др жа јем књи ге су ге ри ше се по сто ја ње ко лек-тив ног ли ка на ше са вре ме не по е зи је чи ји су обри си је дин стве ни ји и из о штре ни ји од оно га што би нам се на пр ви по глед мо гло учи ни ти.

2 Ово, по во дом Ми ло ва на Да ној ли ћа, при мје ћу је и сам ау тор, на во де ћи да су „Да ној-ли ћев пе снич ки, про зни, на уч ни и есе ји стич ки из раз оста ли прак тич но без од го ва ра ју ћих

1072

пак, по ка зу је ка ко се на пре ци зан и кон ци зан, али при је све га на за ни мљив на чин мо же го во ри ти о „лин гви стич ким ка те го ри ја ма“ пје снич ког је зи ка,3 бу ду ћи да се у њој скла па, кроз мно штво ка рак те ри стич них при мје ра, не по но вљив мо за ик пар-ти ку лар ног пје снич ког је зи ка.

Ми ла но вић у овој књи зи ана ли зи ра и ми кро по е тич ке и ма кро по е тич ке лин-гви стич ке еле мен те у срп ском по сље рат ном и са вре ме ном пје сни штву. По ла зе ћи од сво је вр сних по е тич ких „ин ци де на та“ – ка рак те ри стич них нео ло ги за ма и лек-си ко твор ства (код Н. Та ди ћа, М. Бећ ко ви ћа и А. Ву ка ди но ви ћа), „си му ли ра ња опи-си ва ња чи ње ни ца“ (код С. Ра ич ко ви ћа4), гдје је дан ак цен то ван је зич ки по сту пак по ста је и ин ди ви ду а ли зо ван по е тич ки и по ет ски гест, ау тор та ко ђе пре ци зно име-ну је и раз ја шња ва ар ти фи ци јал не лин гви стич ке про це се у пје снич ким по сло ви ма, по пут па ти ни ра ња (код М. Па вло ви ћа), игре (М. Бећ ко ви ћа), ар ха и за ци је (Р. П. Но го) или пак пре во ђе ња на је зик по е зи је (С. Ра ич ко вић). Ти ме се кру го ви ана ли зе и син те зе у овој књи зи исто вре ме но и за тва ра ју и срећ но пре кла па ју: она је кон-цен три са на под јед на ко на мно го ли кост по ет ског го во ра и на от кри ва ње ње го вих за го нет ки, на ми ну ци о зан рад и стал но пре ви ра ње жи вог је зи ка по е зи је.

Ау тор, осим то га, не гу би из ви да ни пер цеп тив но по ље са вре ме ног чи та о ца док ис пи ту је ме ђу про стор у ко ме се су сре ћу по и ма ње и упо тре ба је зи ка пје сни ка и ње го ве пу бли ке – про стор у ко ме не ма ни ти мо же би ти иде ал ног по кла па ња. Ана-ли зи ра ју ћи, на при мјер, по е зи ју Рај ка Пе тр о ва Но га, Ми ла но вић но ти ра да су у њен пр ви план ис ту ре на „гра ма тич ка оне о би че ња ко ја до при но се ар ха и за ци ји Но-го вог пе снич ког из ра за“, од но сно „вре мен ски уда ље на лек сич ка и гра ма тич ка сред-ства (...) из срп ске фол клор не, на ро чи то еп ске тра ди ци је, али и из на ше сред њо ве-ков не књи жев но сти ис пи са не срп ско сло вен ским је зи ком“, до да ју ћи у за кључ ку на ма дра го цје ну на по ме ну да је ипак „чи та о ци ма увек лак ше да пре по зна ју лек сич-ки но гра ма тич ни ар ха и зам“ (144, 151)5.

вред но сних су до ва за сно ва них на лин гви стич ким и лин гво сти ли стич ким ана ли за ма из вр-ше ним на кон крет ним тек сто ви ма“ (79).

3 Ова мо но гра фи ја се са вре ме ном чи та о цу/ту ма чу по е зи је ука зу је и као сво је вр стан пу то каз у ту ма че њу је зи ка књи жев ног дје ла, бо гат пре ци зним лин гво сти ли стич ким од-ред ни ца ма ко је те шко да мо же сам да име ну је или про на ђе на дру гом мје сту, прем да са му по ја ву ин ту и тив но пре по зна је. Та кав је слу чај, на ве ди мо са мо је дан до вољ но илу стра ти ван при мјер, са об ја шње њем про це са гра ђе ња „но вих де вер ба ти ва са нул тим су фик сом“ (пре крст, на цед, про мук...) код Бран ка В. Ра ди че ви ћа – што је по ја ва са ко јом се ре дов но су сре ће мо и у ту ма че њу по е зи је Мом чи ла На ста си је ви ћа и Але ка Ву ка ди но ви ћа, из ме ђу оста лих.

4 По гла вље по све ће но Сте ва ну Ра ич ко ви ћу ба ви се за ни мљи вим про це сом у сти хо ви-ма на ре че ног пје сни ка – пре сли ка ва њем не лир ске ствар но сти, од но сно при је све га је зи ка те ствар но сти у умјет нич ки функ ци о на лан текст. Ни је, да кле, ри јеч са мо о то ме да су днев-не ре а ли је или на уч ни фак ти, нпр, по ста ли је згро око ко га се за чи ње пје сма, не го је и је дан функ ци о нал ни стил по стао ди рект на умјет нич ка гра ђа. „Та ко Ра ич ко вић ства ра је дан за-ни мљив је зич ко стил ски екс пе ри мент, од но сно за ни мљи ву сим би о зу еле ме на та књи жев но-умет нич ког и пу бли ци стич ког сти ла“ (29).

5 Ау тор се, до ду ше ви ше у ви ду про ниц љи вих на по ме на не го си сте ма тич но, до ти че и ду бље пси хо ло ги је ре цеп циј ске про бле ма ти ке, за кљу чу ју ћи, нпр, да се не са мо не зна ње, не го и хо ти мич на ин до лент ност ја вља ју као пре пре ка ра зу ми је ва њу пу ног оп се га пје снич-ког из ра за. То је на ро чи то на гла ше но ка да пје сни ци, по пут Ма ти је Бећ ко ви ћа, иро ниј ску оштри цу окре ћу спрам не ких (тра ги)ко мич них стра на на шег соп стве ног ет ноп си хо ло шког про фи ла. „Кри ти ка сте ре о тип ног ми шље ња, ве за на за опо зи ци ју ми : они, умо та на је у

1073

1074

Тај про стор пер цеп ци је, су сре та у је зи ку, осви је шћен и обо га ћен ис ку стви ма аван гар де, над ре а ли зма, осли као је и ка рак те ри сти чан лик са вре ме не по е зи је, бу-ду ћи да је он обо јен че жњом за рав но те жом из ме ђу си бил ске при ро де пје снич ког го во ра и же ље да oн ипак бу де об у хва ћен чи та лач ком ин ту и ци јом, емо ци јом и ра зу ми је ва њем. За то при ана ли тич ком освје тља ва њу је зич ких по сту па ка ка рак-те ри стич них за пје ва ње Ми о дра га Па вло ви ћа, на при мјер, ау тор не дво сми сле но за кљу чу је „да се пе сник кре ће у про сто ру оме ђе ном су прот ним осе ћа њи ма: же љом за екс пре сив но шћу, ак ту е ли за ци јом и ево ка тив но шћу, и исто вре ме ним стра хом од пре те ра не хер ме тич но сти ко ју ису ви ше оне о би чен је зик мо же усло ви ти“ (47). С дру ге стра не, по во дом по е зи је Ми ло са ва Те ши ћа, чи та се да „пе сник от кри ва и скри ва, он же ли да по мог не чи та о цу, али не по це ну ба на ли зо ва ња и сво јих по е тич-ких об ја шње ња и сво је по е зи је“ (154). Ми ла но вић та ко ђе мар ки ра и ко ри гу је увре же-не пред ста ве о ау то ри ма и њи хо вим дје ли ма/по е ти ка ма. Та ко, на су прот „све оп штем ути ску“ да је ар ха и за ци ја као прин цип ду бо ко про же ла Па вло ви ће во пје сни штво, он су пр от ста вља ана ли тич ки пот кре пљен став да „чак и по вр шна лин гви стич ка ана ли за по ка за ла би да је ар ха и за ци ја Па вло ви ће вог пје снич ког је зи ка за пра во све де на на јед ну вр ло дис крет ну ме ру“ (44).

Не тре ба за не ма ри ти ни сле де ћу осо би тост ове мо но гра фи је: да се њен ау тор, на и ме, по тру дио и да ис тра жи и пре не се ау то по е тич ке ис ка зе са мих пје сни ка о је зи ку њи хо ве по е зи је, као и о ра ду на том је зи ку. Иа ко не ки од њих, по пут Но ви це Та ди ћа, по вре ме но ми сти фи ка то р ски од ри чу сва ки кон кре тан лин гви стич ки рад (са мо то од ри ца ње, сва ка ко, пред ста вља ка рак те ри сти чан по е тич ки став), дру ги, по пут Ми ло ва на Да ној ли ћа,1 по сма тра ју је зич ки по сао пје сни ка као „не за мен љив до при нос ду хов ном здра вљу за јед ни це“. Ми ло сав Те шић, као осо бит ау то пе тич ки акт, на гра ни ци из ме ђу по е зи је и на у ке, сам са ста вља гло са ре уз по је ди не збир ке, при то ме се бри жљи во огра ђу ју ћи упо зо ре њем да је, ка ко би ље жи Ми ла но вић, ри јеч о „де но та ци ји из оп штег је зи ка, али да до пе снич ких ко но та ци ја чи та лац мо ра до ћи ду бо ким ура ња њем у је зик“ (154). Са ку пље ни је дан по ред (и на спрам) дру гог та кви ис ка зи пре пли ћу се у ко лек тив но по е тич ко тка ње јед не пје снич ке ге не ра ци је.

Два су се по гла вља у на шем чи та њу из дво ји ла на ни воу на ро чи то за ни мљи ве те ма ти ке, па о њи ма овај пут не ко ли ко ри је чи ви ше. Пр во се ти че убје дљи ве пре вла-сти по ре ђе ња у од но су на ме та фо ру у по е зи ји Љу бо ми ра Си мо ви ћа, што је ри је дак слу чај у са вре ме ном пје сни штву, ко ји, по ма ло па ра док сал но, ни у ко ли ко не ути че на јак ути сак о мо дер но сти Си мо ви ће ве по е зи је. Ана ли зи ра ју ћи Си мо ви ће ве пје сме из ра кур са уче ста ло сти по је ди них стил ских фи гу ра и сред ста ва, Ми ла но вић до-но си за кљу чак да „Си мо ви ћу ни је при мар но ста ло до про ме не, пре но са зна че ња

омо тач суп тил не иро ни је, ко ју мно ги чи та о ци, на жа лост, ни су укло ни ли при чи та њу по е ме“ (127), би ље жи он.

1 Хе те ро ге но шћу, бо гат ством пје снич ког је зи ка, као и лек си ко тво рач ким по слом Ми ло ва на Да ној ли ћа, ау тор се ба вио у тек сту по све ће ном Да ној ли ће вим ко ва ни ца ма, у ко ме је до шао до не дво сми сле ног за кључ ка да је у Да ној ли ће вој по ет ској и по е тич кој кон-цеп ци ји је зи ка „основ на је ди ни ца не сум њи во реч“ (81). Освр ћу ћи се нај при је на став са мог пје сни ка о по тре би не пре ста ног ра да у је зи ку и чу ва ња од су ви шних, из ан ђа лих, из ли за них, бе са др жај них и иних ри је чи, али и на опа сност од оси о ног и не у мје ре ног ко ва ња но вих лек се ма, Ми ла но вић за кљу чу је да Да ној ли ће ва по е зи ја до но си „функ ци о нал не, до бро се-лек ти ра не је ди ни це пе снич ког је зи ка са ја сном по е тич ком мо ти ва ци јом“ (89), бу ду ћи да су по сма тра не ко ва ни це исто вре ме но и сти ле ма тич не и сти ло ге не (у са мом тек сту се на ла зи и пре ци зно об ја шње ње ове ди стинк ци је).

1075

ре чи у по е зи ји“ (60, под вла че ње на ше), што има и не ми нов но и по е тич ке по сље-ди це, бу ду ћи да лек се ме ко је се до во де у по ред бе ни од нос чу ва ју сво ју при мар ну се ман ти ку. То зна чењ ско ока ме њи ва ње (Ми ла но вић до но си и при мје ре стил ски не мар ки ра них по ре ђе ња, из сва ко днев ног го во ра, укло пље них у стих), као су спрег-нут по е тич ки по тен ци јал,2 на дру ги на чин на до мје шта ва из о ста нак сли ко ви то сти но во ство ре не стил ске фи гу ре: он, пре ма убје дљи вој ана ли зи, свје до чи о по зи ци ји лир ског су бјек та, пре но се ћи ви зи ју и од раз „на ив ног све та у да ној ли ћев ском сми-слу овог од ре ђе ња“ (77).

Та ко ђе се као ве о ма ин спи ра тив но по гла вље по ка зу је оно под на зи вом „Иза је зич ке игре у Бећ ко ви ће вој по е ми Ће ра ће мо се још“. Лу дич ки аспект дје ла овог са вре ме ног пје сни ка, као је дан од ње го вих но се ћих прин ци па („игра је и са мо и ро-нич на, од но си се и на по ши ља о ца по ру ке, са мог пе сни ка, али и ње ног чи та о ца“, 126), убла жа ва брит ку оштри цу иро ни је и чи ни кри ти ку при јем чи ви јом, бу ду ћи да ху мор до зво ља ва да се мно го што шта уз ње га ре че но лак ше про гу та. Ди ја ле кат „ба зи ран на ко лек тив ном и тра ди ци о нал ном по ста је осно ва за ин ди ви ду а ли зо ван и мо де ран пе снич ки је зик“ исто вре ме но је и ар ха и чан и ко ми чан, да кле пред мет и ду бо ког по што ва ња и под сми је ха, што је но се ћи стуб игри вог па ра док са – ина че оми ље не Бећ ко ви ће ве фи гу ре.

Има ју ћи пред очи ма ову Ми ла но ви ће ву књи гу, чи та лац, да кле, на ви ше ни воа пра ти син хро ниј ске аспек те по сље рат ног и са вре ме ног пје сни штва, на пр вом мје-сту ин ди ви ду а ли зо ва не, по е тич ки мар ки ра не по ступ ке, за тим лин гви стич ке про-це се ва жне за ин ди ви ду ал но ства ра ла штво, а он да и спе ци фи чан ме та по ет ски кон текст – ау то по е тич ке ис ка зе са мих пје сни ка, као и по ље ре цеп ци је на ко је се пје сни ци освр ћу на раз ли чи те на чи не. Ау тор, ме ђу тим, не про пу шта ни да ја сно оцр та ди ја хро ниј ску нит, у сми слу пје снич ке тра ди ци је и исто ри је, не из о став ну у сва ком раз го во ру о пје снич ком је зи ку. Та ко се Бран ко В. Ра ди че вић до во ди у ве зу ка ко са са вре ме ни ци ма, та ко и са ро ман ти чар ским пје сни ци ма, на ро чи то Ла зом Ко сти ћем. По во дом Да ној ли ће вог лек си ко твор ства на по ми ње се да се „Да ној ли ће ви тра ди циј ски лу ко ви про те жу не са мо до по е зи је над ре а ли зма, и Оска ра Да ви ча у њој, већ и до ма ње ви дљи вих ути ца ја по е зи је кла си ци зма, са Сте ри јом на че лу, као и по е зи јом ро ман ти зма, са чи та вом пле ја дом пе сни ка од Си ме Ми лу ти но ви ћа Са-рај ли је до Ла зе Ко сти ћа“ (98). Алек Ву ка ди но вић је ста вљен у лин гво сти ли стич ки по ет ски кон текст са На ста си је ви ћем и Ко де ром. Лик на шег са вре ме ног пје снич ког је зи ка са гле да ва се и из угла ди ја лек та, фол клор них ма три ца, жар го на, као и ути-ца ја ста ро сло вен ског је зи ка. Ти ме се су ге ри ше јед на вр ло по сто ја на и кон зи стент-на по е тич ка ли ни ја као тра ди циј ски осло нац за јед нич ки за све на ше са вре ме не пје сни ке, ма ко ли ко њи хо ве по је ди нач не по е ти ке би ле не по ре ци во раз ли чи те.

Ана ли зи ра ју ћи по дроб но и ис црп но, али, што је на ро чи то ва жно, уви јек хер-ме не у тич ки функ ци о нал но, Алек сан дар Ми ла но вић овом књи гом обо га ћу је ка ко свој опус, та ко и на шу кри тич ку и те о риј ску ми сао лин гво сти ли стич ким, по е тич-ким и књи жев но и сто риј ским при сту пи ма укр ште ним на из ван ре дан и у на шој прак си ту ма че ња књи жев но сти ри је дак на чин. Реч под окри љем по е ти ке за то

2 „Уште да“ ко ју стил ски не мар ки ра но по ре ђе ње до но си у про сто ру по ет ског ефек та рас по ре ђу је се у дру гим ви до ви ма по ет ске фи гу ра тив но сти. Та ко Ми ла но вић при мје ћу је да су че сте Си мо ви ће ве пје сме, на ро чи то оне кра ће, код ко јих је по ре ђе ње по ста ло струк-тур ни прин цип, као и пје сме у ко ји ма је оно по слу жи ло при суп тил ном обр та њу ре ги ста ра ви со ко/ни ско, са крал но/про фа но, као у пје сма ма Ал бум фо то гра фи ја из Грч ке или Та њир па су ља.

оправ да ва и свој срећ но ода бран на слов и оче ки ва ња ко ја смо има ли с об зи ром на прет ход ну мо но гра фи ју – Је зик срп ских пе сни ка, на го вје шта ва ју ћи и на ја вље ну тре ћу књи гу срод не те ма ти ке, ко ју, на да мо се, не ће мо ду го че ка ти.

Др Не дељ ка В. Пе ри шић Бје ла но вићИн сти тут за књи жев ност и умет ност

Бе о градnpe ri sic @gmail.com

UDC 821.163.1.09:811.163.1”13714”(049.32)UDC 091=163.41”13/14”(049.32)

ИЗ ЈЕ ЗИЧ КЕ ПРО ШЛО СТИ СРП СКЕ ДЕ СПО ТО ВИ НЕ

(Вла ди мир По ло мац. Је зик по ве ља и пи са ма Срп ске де спо то ви не. Кра гу је вац: Фи ло ло шко -у мет нич ки фа кул тет Уни вер зи те та у Кра гу јев цу, 2016, 495 стр.)∗

По ве ље и пи сма Срп ске де спо то ви не пре по зна та су у на у ци као зна ча јан кор пус за ис пи ти ва ња на ше је зич ке про шло сти, ка ко за ис тра жи ва ња књи жев но је зич ких та ко и за ис тра жи ва ња ди ја ле кат ских при ли ка на што кав ском ју го и сто ку кра јем 14. и у пр вој по ло ви ни 15. ве ка.1

По ја вом књи ге Вла ди ми ра По лом ца Је зик по ве ља и пи са ма Срп ске де спо тови не ова је зич ка гра ђа до би ла је свој по се бан мо но граф ски опис ‒ у до ме ну гра-фи је и пра во пи са, фо не ти ке и фо но ло ги је, мор фо ло ги је и, де ли мич но, лек си ке и син так се.

Обра зла жу ћи по тре бу за мо но граф ским ис пи ти ва њем овог сег мен та на ше пи сме но сти на увод ним стра ни ца ма књи ге ау тор ука зу је на по тен ци јал но ве ли ки ис тра жи вач ки до при нос раз ли чи тим фи ло ло шким и лин гви стич ким ди сци пли на ма на во де ћи ме ђу пр ви ма и исто риј ску ди ја лек то ло ги ју. Пр вен стве но из угла ове ди-сци пли не књи гу Је зик по ве ља и пи са ма Срп ске де спо то ви не ће мо и при ка за ти.

Нај пре, не ко ли ко ре чи о основ ном са др жа ју књи ге. Књи гу чи не ау то ро ва УВОД НА РЕЧ (15) и шест по гла вља: I. УВОД НА РАЗ МА ТРА ЊА (16‒41), II. ГРА-ФИ ЈА И ПРА ВО ПИС (42‒161), III. ЈЕ ЗИЧ КЕ ОД ЛИ КЕ (162‒413), IV. ЗА КЉУЧ НА РАЗ МА ТРА ЊА (414‒467), V. СКРА ЋЕ НИ ЦЕ ЦИ ТИ РА НЕ ЛИ ТЕ РА ТУ РЕ (468‒483), VI. SUM MARY (484‒495).

Из Увод не ре чи са зна је мо да је у пи та њу пре ра ђе на и про ши ре на вер зи ја док-тор ске ди сер та ци је Је зик по ве ља и ис пра ва де спо та Сте фа на Ла за ре ви ћа и Ђур ђа Бран ко ви ћа, од бра ње не 2011. го ди не на Фи ло ло шко-умет нич ком фа кул те ту Уни-вер зи те та у Кра гу јев цу.

Пр во по гла вље пру жа оба ве ште ња о при сту пу те ми, до са да шњим ис тра жи-ва њи ма, ис тра жи вач ком кор пу су и те о риј ско-ме то до ло шком при сту пу. С об зи ром на то да кор пус при па да јед ном од нај зна чај ни јих раз до бља у исто ри ји на шег је зи ка

* Овај при лог на стао је у окви ру про јек та Ди ја лек то ло шка ис тра жи ва ња срп ског је зич ког про сто ра (178020), ко ји фи нан си ра Ми ни стар ство про све те, на у ке и тех но ло шког раз во ја Ре пу бли ке Ср би је.

1 О то ме в. у књи зи ко ја је пред мет при ка за на стр. 17‒20.

1076

у ко јем се де ша ва ју не ке од нај зна чај ни јих струк тур них jeзичких ино ва ци ја и фор-ми ра ју, у основ ним цр та ма, што кав ски ди ја лек ти, и јед ном од нај ин тен зив ни јих раз до бља пи сар ске и пре во ди лач ке де лат но сти у ко јем књи жев ни је зич ки и пра во-пи сни узус те жи по врат ку ћи ри ло ме то ди јев ским ко ре ни ма, те да је у пи та њу жа нр ко ји од ли ку је осо бен функ ци о нал ни стил и ком би на ци ја срп ско сло вен ског и срп-ског на род ног је зи ка, ау тор ана ли зи гра ђе при сту па из нај ма ње три пер спек ти ве: из пер спек ти ве исто риј ске ди ја лек то ло ги је, из пер спек ти ве исто ри је књи жев ног је зи ка и из пер спек ти ве функ ци о нал не сти ли сти ке. Сход но то ме, ана ли зом об у-хва та (а) срп ске на род не је зич ке цр те, с по себ ним ак цен том на оне зна чај не за уну тар што кав ску ди фе рен ци ја ци ју на про сто ру Срп ске де спо то ви не, (б) срп ско сло-вен ске цр те, (в) гра фи ју и пра во пис, те (г) из ве сне функ ци о нал но стил ске од ли ке до ку ме на та.

Што се ме то до ло ги је ра да ти че, ис так ни мо и да је ау тор ко ри стио де скрип тив-ни ме тод и оп ште ме то де исто риј ске лин гви сти ке ‒ ме тод уну тра шње ре кон струк-ци је и ком па ра тив ни ме тод, ор га ни зу ју ћи из ла га ње ре зул та та из две ју ме ђу соб но укр ште них пер спек ти ва: из пер спек ти ве по је ди нач них гра фиј ских, пра во пи сних и је зич ких ка те го ри ја и из пер спек ти ве по је ди нач них до ку ме на та.

Озбиљ ност ау то ро вог ис тра жи ва ња огле да се у за сни ва њу ана ли зе на фо то-граф ским сним ци ма, њи хо вом пре во ђе њу у елек трон ски об лик и из град њи и еле-мен тар ној ано та ци ји елек трон ског кор пу са у про гра му Word.

Дру го по гла вље об ра ђу је гра фи ју и пра во пис до ку ме на та, при че му се нај ве ћа па жња по кла ња оним по ја ва ма ко је пред ста вља ју по себ ност ре сав ског пра во пи са, али се ве ли ки зна чај да је и об ра ди оних те ма ко је има ју по себ не им пли ка ци је за исто риј ску фо не ти ку, фо но ло ги ју и мор фо но ло ги ју срп ског је зи ка, на ро чи то ка да је у пи та њу на род ни је зик и ње го ви ди ја лек ти.

У тре ћем по гла вљу об ра ђе не су фо нет ско-фо но ло шке, мор фо ло шке и из ве сне лек сич ко -сти ли стич ке и син так сич ко-сти ли стич ке од ли ке до ку ме на та. Што се лек-сич ко -сти ли стич ког и син так сич ко-сти ли стич ког до ме на ти че, са гла сно при ро ди тек-ста, па жња је по све ће на упо тре би тер ми но ло шке и оно ма стич ке лек си ке, но ми нал ном на чи ну из ра жа ва ња, обез ли ча ва њу у функ ци ји објек ти ви за ци је ис ка за, те упо тре би уста ље них кон струк ци ја и на чи ну ис ка зи ва ња на ред бе и за по ве сти. Из из ло же ног се да за кљу чи ти да ана ли за за ла зи у над ре че нич ни, од но сно дис курс ни ни во.

Ва жно ме сто у књи зи за у зи ма че твр то по гла вље, у ко јем се су ми ра ју гра фиј-ске, пра во пи сне и је зич ке од ли ке по је ди нач них по ве ља и пи са ма и из но си оп шти по глед на гра фи ју, пра во пис и је зик ис пи ти ва ног кор пу са, при че му се је зич ке од ли ке кор пу са као це ли не са гле да ва ју са ста но ви шта исто риј ске ди ја лек то ло ги је, исто ри је књи жев ног је зи ка и функ ци о нал не сти ли сти ке.

У прет по след њем по гла вљу из но си се спи сак ци ти ра не ли те ра ту ре. Ов де ће мо ис та ћи да ау тор ко ри сти ре ле вант не на ла зе из раз ли чи тих лин гви стич ких и не са мо лин гви стич ких ди сци пли на и суб ди сци пли на: па ле о гра фи је, исто ри је на род ног је зи ка, исто ри је књи жев ног је зи ка, ди ја лек то ло ги је, ети мо ло ги је, оно ма-сти ке, исто ри је. До да ће мо и ау то ро ва усме на оба ве ште ња од проф. др Алек сан дра Ло ме, на ко ја се упу ћу је у то ку ана ли зе и ко ја до при но се осве тља ва њу је зич ких по је ди но сти са ста но ви шта исто ри је је зи ка и ети мо ло ги је.

Књи га се за кљу чу је ре зи ме ом на ен гле ском је зи ку, где је згод но и срп ском чи та о цу са зна њем ен гле ског је зи ка да се оба ве сти о основ ном пред ме ту и ре зул-та ти ма ис тра жи ва ња.

Ко ли ко је ис пи ти ва на гра ђа ин фор ма тив на за исто риј ску ди ја лек то ло ги ју, ко је нам ин фор ма ци је о ју го и сточ ној што кав шти ни кра јем 14. и у пр вој по ло ви ни 15. ве ка пру жа, на ка ква да ља ис тра жи ва ња по бу ђу је, пи та ња су на ко ја ће мо усред-сре ди ти да љу па жњу.

1077

По гле дај мо нај пре до мен фо не ти ке и фо но ло ги је. По себ но ме сто у овом до-ме ну за у зи ма суд би на по лу гла сни ка, ја та, во кал ног л, те л на кра ју сло га.

Што се суд би не по лу гла сни ка ти че, гра фиј ском и фо нет ско-фо но ло шком ана-ли зом тек сто ва уз раз ма тра ње до са да шњих на ла за у ве зи са ис пи ти ва ном те ма ти-ком ау тор до ла зи до за кључ ка о при су ству по лу гла сни ка у јед ној гру пи и ње го вој за ме ни са а у дру гој, знат но ма њој, гру пи до ку ме на та, што би упу ћи ва ло на про цес ди фе рен ци ра ња ко сов ско -ре сав ских и при зрен ско-ју жно мо рав ских го во ра у 15. ве ку. Тре ба при том ис та ћи да ни је за бе ле же но мно го не по сред них (гра фиј ских) по твр да ə > а. У ве зи са до ку мен ти ма за ко је прет по ста вља чу ва ње по лу гла сни ка, осла ња ју ћи се на до са да шња са зна ња о овој про бле ма ти ци, ау тор с пра вом ис ти че да то не зна чи да је ди ја ле кат ска осно ви ца њи хо вих пи са ра би ла при зрен ско-ти моч-ка, ка ко би се мо гло за кљу чи ти на осно ву са вре ме ног ста ња у ди ја лек ти ма. По лугла сник је у пр вој по ло ви ни 15. ве ка, а мо жда и це ло сто ле ће, мо гао би ти при су тан и на ко сов ско-ре сав ском зе мљи шту, што све до чи о дру га чи јој је зич кој фи зи о но-ми ји што кав ског ју го и сто ка у да том пе ри о ду. На осно ву за бе ле же не гра ђе и са вре-ме них ди ја лек то ло шких на ла за ау тор прет по ста вља да је пут за ме не ə са а у од-го ва ра ју ћим го во ри ма те као од су фик сал них мор фе ма ка ко рен ским и на ста вач ким (уп. vol]nq, dlq/anq из 1405. и M po;ten ni|h|(q) na [i|h|(q) pri] tel], M vla ste la dMbrovq|;|kiÐhq из 1457. го ди не). Од зна ча ја су за исто риј ску ди ја лек то ло ги ју по твр де про ме не ə > а из 1405. го ди не, ко је, пре ма ау то ро вим уви ди ма, пред ста вља ју јед не од нај ста ри јих по твр да да те про ме не у по ве ља ма и пи сми ма са што кав ског ју го и сто ка. За исто-риј ску ди ја лек то ло ги ју вре дан па жње је и при мер bo ra;ko i из 1456. го ди не (пре ма то по ни му Бо рач у Гру жи), на осно ву ко јег ау тор из во ди за кљу чак о при су ству ə > а на про сто ру сред њо ве ков не Гру же сре ди ном 15. ве ка.

Ка да је у пи та њу суд би на ја та, спро во де ћи гра фиј ску и фо нет ско-фо но ло шку ана ли зу гра ђе у све тлу до са да шњих са зна ња о овој про бле ма ти ци у срп ско сло вен-ском и ста ро срп ском је зи ку и са вре ме ним на род ним го во ри ма, ау тор из но си тврд ње и, за не ко ли ко до ку ме на та, прет по став ке о ека ви зму у по ве ља ма и пи сми ма Срп ске де спо то ви не, скре ћу ћи па жњу на при ме ре ека ви зма у од ре ђе ним мор фо но ло шким ка те го ри ја ма ко ји мо гу пред ста вља ти за јед нич ко обе леж је са вре ме них ко сов ско--ре сав ских и при зрен ско-ју жно мо рав ских го во ра (нпр. од рич ни об ли ци гла го ла Esqm као што су ne si и ne ste) или мо гу ука зи ва ти на про цес раз два ја ња ова два ди ја лек та у пр вој по ло ви ни 15. ве ка (нпр. об ли ци Д и Л јд. име ни ца ти па ni stre, M ma;ve), при че му и ка да је у пи та њу дру га гру па при ме ра, тра го ве за јед нич ког раз во ја по ме-ну тих ди ја ле кат ских ти по ва на ла зи мо до да на шњих да на (та ко, на при мер, на ве-де не об ли ке по зна ју са вре ме ни при зрен ско -ју жно мо рав ски го во ри са очу ва ном флек си јом). Упра во ова ква ис пи ти ва ња пру жа ју до при нос ре кон струк ци ји и бо љем осве тља ва њу, ба рем не ких осо би на, бал ка ни зи ра них го во ра срп ског је зи ка из вре-ме на пре бал ка ни за ци је.

Ка да је реч о суд би ни во кал ног л, иа ко се у ис пи ти ва њу ове је зич ке цр те на-и ла зи на ви ше огра ни че ња, ау тор успе ва да из ве де за кључ ке ко ји да ју до при нос осве тља ва њу исто ри је во ка ли зма ју жних и ис точ них што кав ских го во ра. Фо нет-ско-фо но ло шком ана ли зом до ку ме на та ау тор до ла зи до при ме ра ко ји све до че о то ме да је од кра ја 14. ве ка за ме на во кал ног л во ка лом у би ла по зна та и на те ри то-ри ји Срп ске де спо то ви не, што би та ко ђе упу ћи ва ло на про цес ди фе рен ци ра ња ко сов ско-ре сав ских и при зрен ско -ју жно мо рав ских го во ра у овом пе ри о ду. Исти на, ни је за бе ле же но мно го по твр да и ин те ре сант но је да го то во све ка рак те ри ше про-ме на во кал ног л у у иза ла би јал ног кон со нан та, што је по зна то и мно гим при зрен-ско-ти моч ким го во ри ма. При том нај ве ћи број по твр да пред ста вља ју лек се ме са ко ре ном pMn-. По себ ну па жњу при вла чи при мер ]bM;JE из до ку мен та пи са ног 1428‒1429. го ди не, пре по знат као да на шње се ло Ја буч је ис точ но од Кра гу јев ца,

1078

ко ји (при мер) за ау то ра пред ста вља не сум њи ву по твр ду при су ства да те про ме не у го во ри ма ко сов ско -ре сав ског ди ја лек та у тре ћој де це ни ји 15. ве ка. За исто риј ску ди ја лек то ло ги ју зна чај не су и по твр де у ан тро по ним ском ко ре ну vMk- из 1454. го-ди не, ко је ау тор, има ју ћи у ви ду да су но си о ци име на ста рин ци из ме то хиј ских се ла, на во ди као све до чан ство о при су ству да те про ме не у Ме то хи ји.

Што се суд би не л на кра ју сло га ти че, на осно ву за бе ле же них по твр да про ме не -л > -о из 1454. и 1457. го ди не, а има ју ћи у ви ду мо гу ћи ути цај пи сар ског кон зер-ва ти зма и срп ско сло вен ске нор ме на чу ва ње -л у нај ве ћем бро ју екс цер пи ра них при ме ра, ау тор за кљу чу је да је да та про ме на у ше стој де це ни ји 15. ве ка по ста ла си стем ска од ли ка је зи ка по ве ља и пи са ма Срп ске де спо то ви не. За исто ри ју ју го-источ не што кав шти не ре ле ван тан би мо гао би ти при мер raw ni ca из до ку мен та пи са ног 1428‒1429. го ди не, на осно ву ко јег ау тор, до во де ћи га у ве зу са бр дом Рам-ни ца ју го за пад но од Ве ли ког Гра ди шта, прет по ста вља да је про ме на -л > -о би ла при сут на у ко сов ско-ре сав ском ди ја лек ту већ у тре ћој де це ни ји 15. ве ка. Све ово упу ћу је, пре ма ау то ро вом ми шље њу, на про цес одва ја ња ко сов ско-ре сав ског од при зрен ско-ју жно мо рав ског ди ја лек та.

По ред гла сов них цр та из ве сну па жњу ау тор по све ћу је про зо диј ским осо би-на ма го во ра пи са ра све стан при том број них огра ни че ња пред у зе тог по ду хва та. Ана ли зи ра ју ћи упо тре бу ак це нат ских зна ко ва ау тор ипак успе ва да от кри је не ке осо би не ак цен ту а ци је до пу њу ју ћи до са да шња са зна ња о овој про бле ма ти ци. Та ко је на лаз П. Иви ћа да се у По ве љи де спо та Ђур ђа ма на сти ру Ес фиг ме ну из 1429. го ди не ок си ја углав ном по ста вља на во кал на гла шен пре ма „ста ро срп ско хр ват ској ак цен ту а ци ји” у ве ли кој ме ри, пре ма ау то ро вим на ла зи ма, по твр ђен на ма те ри ја лу дру гих по ве ља и пи са ма из кан це ла ри је де спо та Ђур ђа. Ау тор до ла зи до за кључ ка да је ис пи ти ва ни кор пус знат но ре пре зен та тив ни ји за раз ма тра ње суд би не во кал-ског кван ти те та у на род ним го во ри ма Срп ске де спо то ви не. Ана ли зи ра ју ћи упо тре-бу дво стру ке ва ри је ау тор за кљу чак П. Иви ћа о чу ва њу ста рог си сте ма на гла ше них и не на гла ше них ду жи на у је зи ку пи са ра по ме ну те по ве ље про ши ру је на из ве стан број до ку ме на та од пр ве до ше сте де це ни је 15. ве ка.

Освр ни мо се са да на до мен мор фо ло ги је, од но сно мор фо син так се. За ни мљи-ве по дат ке на ла зи мо у ве зи са по је ди ним па де жним об ли ци ма, упо тре бом па де жа и ин фи ни ти вом.

Што се па де жних об ли ка ти че, ин те ре сант но је од су ство тзв. мор фо ло шких ика ви за ма шу ма диј ско-вој во ђан ског ти па, од но сно ши ре ње на ста ва ка твр де име-нич ке и твр де за ме нич ке про ме не, у при ме ри ма као што су: (а) Д јд. me ne, se be, (б) Д и Л јд. bra tiE, g(o)|s|po gE, de spo ti ce, na sit ni ce, M tro u pov {i ce, (в) И јд. s tMgEmq, (г) Л јд. na prq ve|m|(q), (д) Г мн. te|h|(q), svo bod nehq, (ђ) Д мн. nE go ve|m|(q), (е) И мн. One mi zi, na [e mi, као и об ли ци: (ж) nE mou i nE govy dytce, po nE go ve sqmrq ti. У све тлу из не се не гра ђе не-обич на је уса мље на по твр да vx vytse|m|(q) ou bo zavyte i vx no vJi|m|(q).

Ау тор ука зу је на то да да при ме ри по пут оних на ве де них у гру па ма (б)‒(е) све до че о про це су ди фе рен ци ра ња ко сов ско-ре сав ских и при зрен ско-ју жно мо рав-ских го во ра од кра ја 14. и то ком 15. ве ка не за не ма ру ју ћи чи ње ни цу да не ке од њих по зна ју и да на шњи при зрен ско -ју жно мо рав ски го во ри са очу ва ном флек си јом.

У ве зи са упо тре бом па де жа, за ни мљи ви су при ме ри: a po svo wi sqmrq ti na ko ga wsta vJi 0 ili na sqrod ni ka, ili ino ga ko ga. и jre E g(ospo di)nq kra|l|(q) pryminM|l|(q) se gai sve ta M pragq, у ко ји ма ау тор ви ди ана ли тич ке тен ден ци је, та ко ка рак те ри стич не за ју го-и сточ ну што кав шти ну, и по ја ва ло ка ти ва на ме сту оче ки ва ног ге ни ти ва мно жи не, свој стве на тзв. ста ро што кав ским го во ри ма.

Ка да је реч о ин фи ни ти ву, па жњу при вла чи јед на по твр да ин фи ни ти ва без -и, што је по зна то ве ли ком бро ју срп ских на род них го во ра укљу чу ју ћи и са вре ме не ко сов ско -ре сав ске, док је ову мор фо ло шку ка те го ри ју при зрен ско-ти моч ка зо на у про це су бал ка ни за ци је из гу би ла.

1079

На кра ју, има ју ћи све ре че но у ви ду, мо же мо по ста ви ти не ко ли ко пи та ња. Ка ко је из гле дао ју го и сточ ни што кав ски ди ја ле кат из ко јег су се раз ви ли ко сов-ско-ре сав ски и при зрен ско -ти моч ки, или ба рем не ки при зрен ско-ти моч ки, го во ри у вре ме ну пре њи хо ве из ра зи ти је ди фе рен ци ја ци је, од но сно ула ска дру гих у бал кан-ски је зич ки са вез? Да ли се и не ке дру ге цр те ко је да нас од ли ку ју ко сов ско -ре сав ски ди ја ле кат мо гу прет по ста ви ти и за при зрен ско-ју жно мо рав ски пре бал ка ни за ци је? Да ли се, на при мер, за бал ка ни зи ра не го во ре мо же пре по ста ви ти и по сто ја ње син-кре ти зма ге ни ти ва и ло ка ти ва мно жи не2 у јед ној од фа за њи хо вог раз во ја? Сту ди ја ко ја је пред на ма упра во под сти че на ис тра жи ва ња у том прав цу.

Др Дан ка Г. Ву ја кли јаУни вер зи тет у Но вом Са ду

Фи ло зоф ски фа кул тетОд сек за срп ски је зик и лин гви сти ку

Др Зо ра на Ђин ђи ћа 2, 21000 Но ви Сад, Ср би јаdan ka [email protected] .ac.rs

UDC 811.163.1’374(038)(049.32)UDC 811.163.41’374(038)(049.32)

У СУ СРЕТ РЕЧ НИ КУ СЛА ВЕ НО СРП СКОГ ЈЕ ЗИ КА

(Оглед на све ска Реч ни ка сла ве но срп ског је зи ка. Но ви Сад: Ма ти ца срп ска, 2017, 299 стр.)

1. У исто ри ји срп ске лек си ко гра фи је по сто ји не ко ли ко за и ста ве ли ких реч-нич ких оства ре ња. По ђи мо од јед но том ног Срп ског рјеч ни ка Ву ка Сте фа но ви ћа Ка ра џи ћа (пр во из да ње 1818, дру го из да ње 1852), пре ко Рјеч ни ка из књи жев них ста ри на срп ских I–I II (1863–1864) Ђу ре Да ни чи ћа, до ка пи тал них лек си ко граф ских по ду хва та под окри љем две ју нај зна чај ни јих на уч них ин сти ту ци ја код Ср ба: те за у-ру сног Реч ни ка срп ско хр ват ског књи жев ног и на род ног је зи ка Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти, чи ја је из ра да у то ку, и два реч ни ка Ма ти це срп ске – ше сто-том ног Реч ни ка срп ско хр ват ско га књи жев ног је зи ка (1967–1976) и јед но том ног Реч ни ка срп ско га је зи ка (20072, 2011).

1.1. И по ред бо га те на ци о нал не лек си ко граф ске прак се на из ра ди круп них реч нич ких оства ре ња, до ма ћој исто риј ској лек си ко гра фи ји још увек не до ста ју реч ни ци по све ће ни ра ни јим епо ха ма раз во ја срп ског књи жев ног је зи ка.1 Све сна

2 Уп. са ста њем у го во ру Кра шо ва на, ко јем не ки ис тра жи ва чи при пи су ју при зрен ско--ти моч ку про ве ни јен ци ју, у: Па вле ивић. Срп ско хр ват ски ди ја лек ти: њи хо ва струк ту ра и раз вој. Пр ва књи га: Оп шта раз ма тра ња и што кав ско на реч је. Срем ски Кар лов ци ‒ Но ви Сад: Из да вач ка књи жар ни ца Зо ра на Сто ја но ви ћа, 1994, стр. 261. Уп.: Данка Г. Урошевић. На родне црте у „Житију Георгија Кратовца” од попа Пеје (морфолошка анализа). Годишњак за српски је зик [Година XXVI] 13. Ниш: Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, 2013, стр. 576, 584, 594.

1 Зна ча јан до при нос овом до ме ну ди ја хро ниј ске лек си ко гра фи је пру жио је В. Ми хај ло вић об ја вив ши два реч ни ка с лек си ком из сла ве но срп ског пе ри о да: Гра ђа за реч ник стра них ре чи у пред ву ков ском пе ри о ду I–II (1972, 1974) и По ср би це од Ор фе ли на до Ву ка I–II (1982, 1984).

1080

овог не до стат ка, Ма ти ца срп ска је 1981. го ди не фор ми ра ла про је кат из ра де Реч ника сла ве но срп ског је зи ка, под ру ко вод ством ака де ми ка Алек сан дра Мла де но ви ћа. На кон ње го ве смр ти 2010. го ди не, ру ко во ди лац про јек та по ста је проф. др Љи ља на Су бо тић, а 2012. јој се као ко ру ко во ди лац при дру жу је доц. др Иси до ра Бје ла ко вић. У про јект ни тим се за тим укљу чу ју и дру ги исто ри ча ри срп ско га је зи ка: проф. др Алек сан дар Ми ла но вић са Уни вер зи те та у Бе о гра ду, проф. др Ире на Цвет ко вић Те о фи ло вић и Је ле на Сто шић са Уни вер зи те та у Ни шу и др Ми ле на Зо рић са Уни-вер зи те та у Но вом Са ду. Плод њи хо вог ра да на ла зи се пред на ма – у пи та њу је Оглед на све ска Реч ни ка сла ве но срп ског је зи ка, ко ја је на уч ној и струч ној јав но сти пред ста вље на по чет ком 2017. го ди не. Уз осе ћа ње за до вољ ства што је Оглед на све-ска, пр ви озби љан ка мен-те ме љац бу ду ћег Реч ни ка сла ве но срп ског је зи ка, ко нач-но об ја вље на, пред ста ви ће мо ње ну струк ту ру, ци ље ве, лек си ко граф ске по ступ ке и зна чај.

2. Оп шти пре глед са др жа ја Оглед не све ске Реч ни ка сла ве но срп ског је зи ка ука зу је на ње ну дво дел ну струк ту ру. Пр ви део од но си се на те о риј ско-ме то до ло-шки оквир, ко ји об је ди њу је исто ри јат про јек та, по дат ке о кор пу су и екс церп ци ји гра ђе, ци ље ве и за дат ке про јек та, као и основ на на че ла лек си ко граф ске об ра де, а об у хва та сле де ће це ли не: Пред го вор уред ни штва (стр. 7–8), Увод (стр. 9–16), оде-љак Ма кро струк ту ра и ми кро струк ту ра Реч ни ка сла ве но срп ског је зи ка (оглед на све ска) (стр. 17–35) и спи сак скра ће ни ца, озна ка и из во ра (стр. 36–38). Дру ги, обим-ни ји део чи ни сȃм Реч ник, одн. лек си ко граф ска об ра да 1.013 лек се ма (и ви ше лек сем-них је ди ни ца) по све до че них у сла ве но срп ској епо хи (стр. 39–299).

3. У Пред го во ру уред ни штво ис ти че два основ на за дат ка ко ја је но во фор ми-ра ни про јект ни тим по ста вио кра јем 2012. го ди не, а то су: 1) елек трон ска об ра да кор пу са и 2) из ра да Оглед не све ске. По ред број них из ра за за хвал но сти сви ма ко ји су сво јим су ге сти ја ма, зна њем и(ли) лек си ко граф ским ис ку ством до при не ли ко-нач ном из гле ду Оглед не све ске, ис так ну то је да је ње но об ја вљи ва ње са мо пр ва фа за овог про јек та и да из ра да Реч ни ка сла ве но срп ског је зи ка пред ста вља је дан од хит них за да та ка срп ске исто риј ске лек си ко гра фи је.

4. У пр вој тач ки увод ног по гла вља нај пре су кон ци зно пред ста вље не нај зна-чај ни је ин фор ма ци је о сла ве но срп ској епо хи (стр. 9). Ис так ну та је не пра вед на за-по ста вље ност овог пе ри о да у раз во ју срп ског књи жев ног је зи ка на кон по бе де стру је ву ко ва ца, што је ре зул ти ра ло ти ме да лек си ка сла ве но срп ске епо хе у ве ли кој ме ри оста не не по зна та. Дру га тач ка увод не це ли не по све ће на је за че ци ма иде је о по тре-би из ра де реч ни ка сла ве но срп ског је зи ка (стр. 9–10), ко ја се пре ви ше од по ла ве ка ја ви ла у ра до ви ма И. Гриц кат, а за па жа ју се и ре зул та ти В. Ми хај ло ви ћа у до ме ну исто риј ске лек си ко гра фи је. Про је кат Реч ник сла ве но срп ског је зи ка Ма ти це срп ске фор ми ран је 1981. го ди не упра во као ре зул тат по ме ну тих иде ја. На кон смр ти проф. Мла де но ви ћа, но во фор ми ра ни про јект ни тим, на че лу са проф. др Љи ља ном Су-бо тић и доц. др Иси до ром Бје ла ко вић, су срео се са мно го по те шко ћа – са мо се „на осно ву об ја вље них ра до ва (А. Мла де но ви ћа и Ј. Ка ши ћа), са чу ва не до ку мен та ци је и го ди шњих из ве шта ја за про је кат Реч ник сла ве но срп ског је зи ка мо гу ре кон стру-и са ти по је ди ни до ме ни у по гле ду основ них иде ја, кон цеп ци је реч ни ка, кор пу са, са рад ни ка и сл., јер за пе ри од 1981–2010. ни је пу бли ко ва на ни оглед на све ска“ (стр. 10). Ин фор ма ци је о са чу ва ним по да ци ма о кор пу су ко је је но ви про јект ни тим за-те као из ло же не су у тре ћој тач ки увод ног де ла (стр. 11–12): ко на чан кор пус ни је био фор ми ран у пр вој фа зи ра да, већ је на по чет ку дат вре мен ски оквир од сто го ди на (1750–1850). Са ши ре њем спи ска гра ђе ши рио се и вре мен ски пе ри од (1748–1899),

1081

те су, до ду ше спо ра дич но, у об зир до ла зи ла и де ла на ру ском/ру ско сло вен ском је зи ку, иа ко је Ј. Ка шић ис ти цао да их не би тре ба ло узи ма ти у об зир. Че твр та тач ка Уво да по све ће на је са чу ва ним по да ци ма о екс церп ци ји гра ђе и лек си ко граф ској об ра ди (стр. 12–15). Ис ти че се ста тус раз ли чи тих лек сич ких сло је ва: сла ве ни за ма, не сло вен ске лек си ке, ин ди ви ду ал них нео ло ги за ма и оно ма стич ке гра ђе. Та ко је из пла на за при ја ву Про јек та за кљу че но да је реч ник сла ве но срп ског је зи ка за ми шљен као ди фе рен ци јал ни реч ник, чи ју би гра ђу чи ни ли: 1) сла ве ни зми, 2) сла ве но ср-би зми, 3) до ма ћа лек си ка ко ја ни је по твр ђе на код Ву ка (Срп ски рјеч ник из 1852) и 4) до ма ће ре чи ко је су с вре ме ном до би ле ста тус за ста ре ле лек си ке, ре ги о на ли за ма и сл. Опи са не су и фа зе екс церп ци је, као и те о риј ско-ме то до ло шке по став ке уста-но вље не у пе ри о ду 1982–2008. го ди не. За вр шни део увод ног по гла вља са др жи по дат ке о са рад ни ци ма на Про јек ту (стр. 15–16).

5. Дру го по гла вље но си на слов Ма кро струк ту ра и ми кр о струк ту ра Реч ни-ка сла ве но срп ског је зи ка (оглед на све ска).

5.1. У ве зи са ма кро струк ту ром, нај пре су пред ста вље ни по да ци о се лек ци ји кор пу са (стр. 17–18). У кор пус су ушла де ла раз ли чи тих жа нр о ва (књи жев но у мет-нич ка, на уч на, пу бли ци стич ка, ад ми ни стра тив на), на ста ла у пе ри о ду 1750–1850. го ди не. За тим сле де ин фор ма ци је о ода би ру од ред ни ца (стр. 18–19). Но во фор ми-ра ни про јект ни тим до нео је од лу ку о кон ци пи ра њу пот пу ног реч ни ка и то тал ној екс церп ци ји (без оно ма стич ке гра ђе), те су се та ко у Оглед ној све сци на шле све вр сте ре чи, ка ко би се мо гао утвр ди ти и оце ни ти њи хов на чин об ра де. Оне пре ма по ре клу мо гу би ти: до ма ће ре чи, сла ве ни зми (и хи бри ди) или ре чи стра ног по ре кла.

5.2. Ми кр о струк ту ра реч ни ка са др жи одељ ке о струк ту ри реч нич ког члан ка (стр. 19–20), струк ту ри и по рет ку од ред ни ца (стр. 20), са мо стал ним од ред ни ца ма и ва ри ја н та ма (стр. 20–23), гра ма тич ким ин фор ма ци ја ма (стр. 23–24), ети мо ло ги ји (стр. 24), ори ги нал ном гра фиј ском ли ку од ред ни це (стр. 24–25), де фи ни ци ја ма (стр. 25–26), по твр да ма (стр. 27–28), си но ни ми ма/екви ва лен ти ма (стр. 28–30), ви шеч ла-ним лек сич ким је ди ни ца ма и из ра зи ма (стр. 30–31) и по твр да ма у дру гим реч ни ци ма (стр. 31).

5.2.1. Струк ту ра реч нич ког члан ка под ра зу ме ва сле де ће еле мен те: 1) од ред ни-цу, 2) основ ну гра ма тич ку ин фор ма ци ју, 3) ети мо ло ги ју, 4) гра фиј ски из раз, 5) де-фи ни ци ју, 6) по твр ду, 7) си но ни ме/екви ва лен те и 8) ви шеч ла не лек сич ке је ди ни це и екви ва лен те.

5.2.2. У одељ ку о струк ту ри и по рет ку од ред ни ца ис так ну то је да су од ред ни-це тран скри бо ва не ка ко би се из бе гло оп те ре ћи ва ње реч нич ког члан ка раз ли чи тим гра фиј ским из ра зи ма исте лек сич ке је ди ни це.

5.2.3. Зна ча јан про блем ко ји су ау то ри Оглед не све ске ис та кли би ло је и пи-та ње ста ту са за себ них од ред ни ца и ва ри ја на та. Од лу че но је да ста тус ва ри јан те има ју оне лек се ме код ко јих је мо гу ћа раз ли чи та фо но ло шка ин тер пре та ци ја по је-ди них гра фе ма као по сле ди ца не нор ми ра ног сла ве но срп ског пра во пи са (нпр. жертва/жр тва за <жер тва>), тј. оне код ко јих је ре кон струк ци ја јед ног фо но ло шког ли ка би ла го то во не мо гу ћа (нпр. ко нац/ко нец). Ста тус са мо стал них од ред ни ца пак до би ли су об ли ци на ста ли као ре зул тат раз ли чи те адап та ци је ре чи стра ног по ре-кла (нпр. ма тр оз и ма тр ос), лек се ме са по крет ним во ка лом (нпр. јошт и јо ште), као и хо мо ни ми (нпр. ја ко1 (прил.) и ја ко2 (везн.)). У окви ру за себ ног реч нич ког члан-ка об ра ђи ва ни су и пар ти ци пи (нпр. ле жа шчи), гла гол ски при ло зи (нпр. сле ду ју ћи) и трп ни при де ви (нпр. из о бра жен), као и фор ме ком па ра ти ва (нпр. вја шчај ши) и су пер ла ти ва ко је по струк ту ри не од го ва ра ју ста њу у срп ском стан дар ду (нпр. најви со чај ши).

1082

5.2.3.1. За раз ли ку од ве ли ких де скрип тив них реч ни ка (РСА НУ, РМС), у ко-ји ма се ви шеч ла не лек сич ке је ди ни це об ра ђу ју као из ра зи уз од го ва ра ју ћу лек се му (нај че шће име нич ку) ко ја има ста тус од ред ни це, ау то ри Оглед не све ске од лу чи ли су да та кве об ли ке, уко ли ко де но ти ра ју нов по јам са мо у да том спо ју, об ра де као по себ не од ред ни це, у за себ ном лек си ко граф ском члан ку (нпр. ко ле сна ста за ’кру-жна пу та ња по ко јој се кре ћу не бе ска те ла, ор би та’). По ред то га, на њих се упу ћу је у окви ру сва ког од кон сти ту е на та да тог спо ја (уп. ко ле сан, ста за).

5.2.4. Гра ма тич ке ин фор ма ци је у овом реч ни ку ис ка за не су у ви ду основ них ин фор ма ци ја о гра ма тич ким ка те го ри ја ма (нпр. род име ни ца, гла гол ски вид). Код при дев ских лек се ма ко је су по ре клом сла ве ни зми, на во ђе ни су и ру ско сло вен ски/ру ски но ми на тив ни на став ци (нпр. гра ждан ски, -а/-аја, -о/-оје), док су код пред ло га у ква драт ним за гра да ма на во ђе ни и па де жи с ко ји ма се упо тре бља ва ју (нпр. кроз предл. [+А]).

5.2.5. На кра ју за гла вља, на кон гра ма тич ке ин фор ма ци је а пре де фи ни ци је, да ти су по да ци о ети мо ло ги ји код ре чи по зај ми ца из стра них је зи ка (ква ли фи ка-то ри: тур., лат., ит., нем., слав. и сл.). Ка ко су сла ве ни зми чи ни ли зна ча јан део гра ђе, под њи ма се под ра зу ме ва ју све књи шке фор ме ка рак те ри стич не за цр кве но сло вен-ски лек сич ки фонд (нпр. те че ни је), об ли ци ти пич ни за ру ско сло вен ски/ру ски је зик (нпр. вје до мост, со стра да те лан), као и сла ве но ср би зми, тј. хи брид не тво ре ви не (нпр. взи ра ју ћи).

5.2.6. Ори ги на лан гра фиј ски лик од ред ни це при ка зан је у ор то граф ским за-гра да ма на кон по да та ка о ети мо ло ги ји, уз озна ку зве зди це он да ка да лек се ма ни је по твр ђе на у основ ном об ли ку (нпр. че ловѣкъ, че ло век*).

5.2.7. Ау то ри Оглед не све ске на во де да су де фи ни ци је у ви со ком сте пе ну, уз ма ње или ве ће сти ли за ци је, пре у зи ма не из де скрип тив них реч ни ка – РМС, РСЈ и РСА НУ. Има ју ћи у ви ду да је реч ник сла ве но срп ског је зи ка ди ја хро ниј ски реч ник, де фи ни са ње зна че ња пој ма кат кад се сво ди ло са мо на екви ва лент у са вре ме ном срп ском је зи ку. По ре дак зна че ња код по ли се мич них лек се ма вр шен је од уста ље ни-јих, по зна ти јих и рас про стра ње ни јих зна че ња (из са вре ме не пер спек ти ве) ка они ма ма ње уста ље ним. Са ма зна че ња ни ка да ни су ре кон стру и са на, већ су на во ђе не са мо оне се ман тич ке ре а ли за ци је лек се ма ко је су по твр ђе не у екс цер пи ра ном кор пу су.

5.2.8. Сва ко зна че ње од ред ни це илу стро ва но је јед ном или не ко ли ким по твр да-ма из сва ког де ла, те ау то ри Оглед не све ске ис ти чу ка ко ће ова кав на чин на во ђе ња при ме ра би ти ре ду ко ван ши ре њем об ра ђе ног кор пу са.

5.2.9. Иза при ме ра са по твр дом од ре ђе не лек се ме у кон тек сту, на во ди се и ли ста си но ни ма одн. екви ва ле на та те лек сич ке је ди ни це, тј. си но ним ски низ (са по да ци ма о из во ри ма и го ди на ма у ко ји ма је си но ним ре ги стро ван). Ова кав по сту пак са свим је оправ дан у из ра ди Оглед не све ске, али се по ста вља пи та ње у ко јој је ме ри у из-ра ди јед ног исто риј ског реч ни ка он еко но ми чан, оправ дан, па и из во дљив. С јед не стра не, бе ле же ње си но ним ског ни за би ло би вр ло ко ри сно за реч ник јер би се на тај на чин до би ла пот пу на сли ка о жи во ту јед ног лек си ко на, пе ри о ди ма кон ку рен-ци је и ко ег зи стен ци је бли ско знач ни ца и ап со лут них си но ни ма, као и о од но су жан ра и по је ди них лек сич ких сло је ва. С дру ге стра не, лек си ко граф ска об ра да по-ста ла би да ле ко ком пли ко ва ни ја и те жа, бу ду ћи да је у пи та њу мр тав је зик и да за ком по нен те ње го вог лек си ко на по не кад ни је ни мо гу ће са си гур но шћу утвр ди ти пот пу ни се ман тич ки по тен ци јал и зна чењ ску из ни јан си ра ност.

5.2.10. Уко ли ко су по све до че не у кор пу су, на кра ју реч нич ког члан ка уз од ред-ни цу су на ве де не и ви шеч ла не лек сич ке је ди ни це и из ра зи. Уко ли ко од ре ђе на фра-зна лек се ма има ста тус са мо стал не од ред ни це, на овом се ме сту на њу са мо упу ћу је, док се цен трал но ме сто об ра де на ла зи у са мом реч ни ку (нпр. кут вер хов ни / вр хов ни).

1083

5.2.11. На кра ју сва ког реч нич ког члан ка на ла зе се дра го це не по твр де об ра-ђе не лек се ме у Ми хај ло ви ће вим реч ни ци ма, Ву ко вом Срп ском рјеч ни ку (1852), РМС и РСА НУ (стр. 31).

6. На кра ју пр вог де ла Оглед не све ске на ла зи се спи сак ко ри шће них реч ни ка (стр. 33), оглед них све за ка (стр. 33–34) и ци ти ра на ли те ра ту ра (стр. 34–35), на кон че га је да та ли ста скра ће ни ца и озна ка (стр. 36–37) и ко ри шће них из во ра (стр. 37–38).

7. Дру ги, цен трал ни део Оглед не све ске чи ни реч ник (стр. 41–299). У ње му је об ра ђе но 1.013 лек се ма и ви ше лек сем них је ди ни ца. Број од ред ни ца пре ма сло-ви ма, вр ста ма ре чи и струк ту ри при ка зан је у на ред ним та бе ла ма.

Име ни це За ме ни це При де ви Бр о је ви Гла го ли Пар ти ци пиА 9 0 2 0 1 0Б 39 0 32 0 10 1В 41 0 20 1 23 1Г 21 0 5 0 6 2Д 26 0 7 1 7 0Ђ 1 0 0 0 0 0Е 2 0 0 0 1 0Ж 7 0 0 0 2 0З 15 0 3 0 11 2И 10 0 7 0 9 3Ј 3 0 1 0 0 0К 26 0 5 0 3 0Л 8 0 2 0 2 1Љ 6 0 3 0 1 0М 31 0 6 0 2 0Н 19 2 22 0 9 3Њ 0 0 0 0 0 0О 24 0 7 0 12 1П 67 0 22 0 32 8Р 9 0 4 0 4 0С 56 0 17 (*1) 0 14 (*1) 2Т 8 0 2 0 2 2Ћ 0 0 0 0 0 0У 16 0 5 0 4 1Ф 6 0 2 0 1 0Х 7 0 1 0 0 1Ц 4 0 1 0 0 0Ч 12 0 8 0 3 1Џ 0 0 0 0 0 0Ш 5 0 1 0 3 0Σ 478 2 185 (*1) 2 162 (*1) 29

1084

При ло зи Пре дло зи Ве зни ци У зви ци Реч це Ви ше лек сем не је ди ни це

Бр. од ред-ни ца

А 1 0 2 1 0 0 16Б 3 (*1) 2 (*1) 0 0 1 0 87В 13 0 0 0 0 1 100Г 2 0 0 0 1 4 41Д 4 0 1 0 2 0 48Ђ 0 0 0 0 0 0 1Е 0 0 0 0 1 0 4Ж 0 0 0 0 0 0 9З 5 (*1) 0 2 (*1) 0 0 1 38И 3 2 1 0 0 0 35Ј 5 0 4 0 0 0 13К 4 (*2) 2 3 (*2) 0 0 8 49Л 1 0 0 0 0 0 14Љ 0 0 0 0 0 0 10М 3 2 0 0 1 3 48Н 14 0 1 0 0 0 70Њ 0 0 0 0 0 0 0О 9 1 0 0 2 1 57П 7 (*2) 4 2 (*2) 0 0 3 143Р 1 0 1 0 0 0 19С 10 1 0 0 2 4 105Т 2 0 1 0 0 0 17Ћ 0 0 0 0 0 0 0У 0 0 0 0 1 0 27Ф 0 0 0 0 0 0 9Х 0 0 0 0 0 0 9Ц 0 0 0 0 0 0 5Ч 5 1 0 0 0 0 30Џ 0 0 0 0 0 0 0Ш 0 0 0 0 0 0 9Σ 92 (*6) 15 (*1) 18 (*5) 1 11 25 1.013

Бу ду ћи да је се дам лек се ма ре а ли зо ва но у раз ли чи тим функ ци ја ма (нпр. ве зни-ка и при ло га) об ра ђе но под рим ским бро је ви ма у окви ру исте од ред ни це, у та бе ли је у за гра да ма на во ђе на зве зди ца као озна ка бро ја та квих зна че ња. Нај ве ћи део кор пу са чи не име нич ке лек се ме – укуп но њих 478 (46,86%), за тим сле де при де ви – 185 од ред ни ца (18,14%), гла го ли – 162 об ли ка (15,88%) и при ло зи – 92 лек се ме (9,02%). Об ра ђе но је и 29 пар ти ци па (2,84%), ви ше лек сем них је ди ни ца ко је су об-ра ђе не као са мо стал не од ред ни це има 25 (2,44%), ве зни ка 18 (1,76%), пред ло га 15 (1,48%), реч ци 11 (1,08%), по све до че не су и све га две за ме ни це и два бро ја (0,2%), као и је дан уз вик (0,1%).

8. Уло же ни на по ри про јект ног ти ма да за до во ље ви со ке зах те ве ди ја хро ниј ске лек си ко гра фи је у Оглед ној све сци Реч ни ка сла ве но срп ског је зи ка да ли су ви ше

1085

не го за до во ља ва ју ће ре зул та те. Не са мо да су ја сно уоб ли че не и за о кру же не те о-риј ско-ме то до ло шке по став ке, већ су утвр ђе на основ на на че ла лек си ко граф ске об ра де (ма кр о струк ту ра и ми кр о струк ту ра реч ни ка) сла ве но срп ске лек сич ке ба шти-не. Ова ко кон ци пи ра на Оглед на све ска ис тра жи ва чи ма отва ра но ве мо гућ но сти и олак ша ва број на ис тра жи ва ња из ди ја хр о ниј ске лек си ко ло ги је (нпр. по ли се ми је, си но ни ми је, хо мо ни ми је) и де ри ва то ло ги је. По ред на ве де ног зна ча ја за на уч не ис тра жи ва че, си гур ни смо да ће Оглед на све ска би ти вр ло зна чај на и дру гим за-ин те ре со ва ним ко ри сни ци ма, ко ји у њој, из ме ђу оста лог, мо гу про на ћи дра го це ну по моћ при ли ком ту ма че ња број них де ла из на шег бо га тог сла ве но срп ског на сле ђа. Ако се по ју тру дан по зна је, тј. ако је су ди ти по Оглед ној све сци, Реч ник сла ве носрп ског је зи ка, ко ји она на ја вљу је, не сум њи во ће би ти ре мек-де ло срп ске исто риј ске лек си ко гра фи је.

Др Ана З. Ма ца но вићИн сти тут за срп ски је зик СА НУ

Ђу ре Јак ши ћа 9, 11000 Бе о град, Ср би јаran dje lo vi ca [email protected]

UDC 598.2(038)(049.32)

ОД ОР ЛА КЛО КО ТА ША ДО ША РЕН ГА ЋЕ (o реч ни ку ор ни то ни ма у срп ском је зи ку)

(Де јан Ми ло ра дов, Ва са Пав ко вић, Сло бо дан Пу зо вић, Ја вор Ра шај ски. Ор ни то ло шки реч ник. Но ви Сад: Ма ти ца срп ска, 2016)

Као ре зул тат ви ше го ди шњег ра да на про јек ту Ор ни то ло шки реч ник 2016. го-ди не је под истим на сло вом, у из да њу Ма ти це срп ске, пу бли ко ван реч ник срп ских на род них на зи ва пти ца. Ре а ли зо ва њем овог лек си ко граф ског по ду хва та – пр вог у окви ру еди ци је Тер ми но ло шки реч ни ци – ко нач но су отво ре на вра та ка озбиљ ни јем ра ду на срп ској тер ми но гра фи ји – чи ни се, пот пу но за по ста вље ној, а са свим си гур-но крај ње нео п ход ној ак тив но сти.

Реч ник је са ста вљен из се дам по гла вља: 1. Увод (7–13); 2. Из во ри (15–26); 3. Реч ник (27–132); 4. Имен ски ре ги стар срп ских на зи ва пти ца (133–221); 5. До ку мен-та ци о ни ре ги стар (223–378); 6. До да так (379–380); 7. При ло зи (381–484).

Као што је ре че но, реч је о ре зул та ту ра да на про јек ту ко ји је по ни као из основ не иде је о при ку пља њу свих срп ских на род них име на пти ца (ор ни то ни ма), за бе ле же них ка ко у об ја вље ним де ли ма та ко и у не пу бли ко ва ним из во ри ма – у оној ме ри у ко јој су мо гућ но сти до зво ља ва ле. Бу ду ћи да је у пи та њу плод ду го го ди-шњег ан га жма на ин тер ди сци пли нар ног ти ма, чи ја је име на ва жно на ве сти: Де јан Ми ло ра дов, Ва са Пав ко вић, Сло бо дан Пу зо вић, Ја вор Ра шај ски, Ка та ри на Су нај ко, Дан ка Кру нић, Ма то Пи жу ри ца, по треб но је на гла си ти сле де ће: ин тер ди сци пли-нар ни при ступ тер ми но граф ском по слу, нео п хо дан у про јек ти ма ова квог про фи ла, овом реч ни ку да је атри бут лек си ко граф ски до бро кон ци пи ра ног, али и на уч но ве ри фи ко ва ног де ла, ко је – јед ном до бро по ста вље но – оста је за сва вре ме на.

По себ ну вред ност овог реч ни ка пред ста вља чи ње ни ца да су у ње му за бе ле-же ни на зи ви пти ца по све до че ни од дру ге по ло ви не 18. ве ка (тач ни је, од 1765. и

1086

Ор фе ли на) до са вре ме ног до ба, што – због крај ње пре глед не и пе дант не тер ми но граф-ске об ра де – омо гу ћу је ко ри сни ку и увид у нај ста ри ју по твр ду да тог ор ни то ни ма.

Ре ги стро ва но је 413 вр ста пти ца, за бе ле же них у срп ском „ет но је зич ком и исто риј ском што кав ском про сто ру” (8). У пи та њу су на зи ви за пти це по де ље не на пет основ них под ти по ва: 1. пти це ста на ри це, 2. гне зда ри це се ли це, 3. про ла зни це, 4. зи мо ва ли це и 5. лу та ли це. За сва ку од на ве де них гру па упо тре бља ва се од го ва-ра ју ћи сим бол, ко ји се по том на во ди у реч ни ку уз сва ку ре ги стро ва ну вр сту. При-ли ком ода би ра од ред ни ца, во ђе но је ра чу на о то ме да лек си ко граф ски бу ду об ра-ђе ни са мо они ор ни то ни ми ко ји се од но се на ди вље вр сте ко је се стал но или при-вре ме но на ста њу ју на овим про сто ри ма и са мо стал но бо ра ве у сво јим ста ни шти ма. Упра во из тог раз ло га, на зи ви за вр сте пти ца ко је се чу ва ју у зо о ло шким вр то ви ма, за кућ не љу бим це и укра сну жи ви ну (нпр. ној, па па гај, па ун и сл.) ни су тер ми но-граф ски об ра ђе ни, од но сно не на ла зе се у реч ни ку.

Струк ту ра лек си ко граф ског члан ка осла ња се на ону да ту у Бо та нич ком реч ни ку Дра гу ти на Си мо но ви ћа и у пот пу но сти је при ла го ђе на по тре ба ма ко ри-сни ка, ко јем је (уз од го ва ра ју ћа тех нич ка ре ше ња) омо гу ће но ла ко сна ла же ње и ре цеп ци ја тек ста: бол дом су мар ки ра ни нај фре квент ни ји на зи ви у да том си но ним-ском ни зу, од но сно нор ма тив на име на пти ца у срп ском је зи ку; кур зи вом – ма ње фре квент ни на зи ви, а обич ним сло гом – оста ла име на. Иза сва ког ор ни то ни ма да та је скра ће ни ца нај ста ри јег из во ра.

Ау тен тич ност за бе ле же ног на зи ва пре но ше на је го то во до след но. Изу зет ке чи не ор ни то ни ми за бе ле же ни у тек сто ви ма ко ји ни су у пот пу но сти сле ди ли по сту-ла те фо но ло шког пра во пи са стан дард ног срп ског је зи ка. У тим слу ча је ви ма вр ше не су ин тер вен ци је (нпр. коб чић → коп чић и сл.). По ред то га, уко ли ко би се утвр ди ло да ре до след по све до че них ви шеч ла них тер ми но ло шких је ди ни ца не од го ва ра уста-ље ној но мен кла ту ри, он би био из ме њен (нпр. гу ска ли са ста → ли са ста гу ска и сл.).

Остен зив ни ка рак тер реч ни ка до при но си сва ка ко ње го вој вред но сти и зна-ча ју. Иа ко илу стра ци је по је ди них вр ста пти ца ни су да те у окви ру реч нич ког члан-ка, на зив и сли ка пти це ла ко се до во де у ве зу бу ду ћи да је уз сва ку вр сту дат број илу стра ци је у за гра ди.

Кон крет на тер ми но граф ска на че ла овог реч ни ка нај бо ље ће, чи ни се, би ти илу стро ва на на во ђе њем при ме ра јед ног лек си ко граф ског члан ка:

1087

Sitta Linnaeus – f. Sittidae – брглез (Дусл Ј.), брглијез (ПХС II), ковачић (ПХС II), мали ковач (ПХС II), плаветни детел (ПХС II), пузавац (Док. Л.).

↓ S. europaea L. (= S. caesia Wolf) брглез (Трст. Д. III), брглијез207 (Ђур. С. I), бргљач (РСАНУ), бргљез (Рашк. М. Н. V), бргљез пузавац (Виз. О. II), бргљес (Рашк. М. Н. II), бргоч (Трст. Д. III), бргуљан (РСАНУ), брзгељ (Трст. Д. III), брздељ (Трст. Д. III), брзељ (Трст. Д. III), бркљоч (РМС), брљег (Хирц М.), брљез (Кос. В.), брљоч (РСАНУ), врљез (Кос. В.), дрндало (Трст. Д. III), дубач (Трст. Д. III), кљукавац (Скок), кључавац (Ћурч. В.), ковач (Трст. Д. III), косорепа (Ђур. С. I), кусорепа (Кол. Ј.), кусорепа храстов-ка (Кол. Ј.), обичан бргљез (ФЈ), обични берглез (ПХС II), обични брглијез208 (ПХС II), обични бргљез (ПАп), обични пузавац (Сто. Д.), плаветни детел (Вуј. Ј.), плави брглез (Див. Н.), плави бргљез (ЗТН), плави пузавац (Ети. Ј.), плеско (Трст. Д. III), прави пуза-вац (Мар. В.), приљепак (Вод. М.), пузавац (Лаз. Г.), пузавица (Хирц М.), пузавчић (НИПБХ), пузаљка (Скок), сирњак (Ђур. С. I; Хирц Д. II), сјеверни брглијез (ПХС II), тескач (Хирц Д. II), течкач (Хирц Д. II), тешкар (Ђур. С. I; Хирц Д. II), тоцокљун (Трст. Д. III), тукац (Трст. Д. III), тукљац (Себ. Ђ. I), тукљетац (Трст. Д. III), храстовац (Кол. Ј.), човик (Рашк. М. Н. V), шумски бргљез (Гаш. Б.); [сл. 356].

Реч ник је обо га ћен и два ма ре ги стри ма: 1. имен ским ре ги стром срп ских на-зи ва пти ца ко ји упу ћу је на ла тин ске на зи ве вр ста; 2. до ку мен та ци о ним ре ги стром – спи ском свих срп ских на зи ва пти ца са ис црп ним по да ци ма о из во ри ма у ко ји ма је за бе ле жен (што не по сто ји у реч ни ку), уре ђе ним пре ма ла тин ским на зи ви ма ро до ва и вр ста. Упра во због чи ње ни це да омо гу ћу ју ко ри сни ку лак ше пре тра жи-ва ње зна че ње од ре ђе ног до ма ћег на зи ва, али и њи хо ву хро но ло шку ди стри бу ци ју, ова два ре ги стра да ју са мом реч ни ку ве ћу те жи ну и ука зу ју на крај њу по све ће ност и пе дант ност, али и свест о бе не фи ту ко ји (уз њих) до би ја и реч ник и ко ри сник.

На кра ју се на ла зи и спи сак на зи ва не и ден ти фи ко ва них вр ста пти ца (нпр. га вез, го ра ви ца, гра о ра ста со ва, пла ву ша и сл.), што ука зу је на ве ли ке про бле ме са ко ји ма су се ау то ри су о ча ва ли при ли ком иден ти фи ка ци је по једи них на зи ва.

Оно што код чи та о ца не сум њи во оста вља нај ве ћи ути сак је сте пра во мо ре не по зна тих, а до ма ћих на зи ва за пти це: на при мер, за вр сту ко ја се нај че шће но ми-ну је на зи вом ја стреб у реч ни ку су да ти сле де ћи си но ни ми: аг ба ба, ара ра вац, ки шњак, кљу вар, ли скар, ли шчар, пе љу шар, пи љун, ти ча ри ца, ча кр, шка њац и мно ги, мно ги дру ги.

По ред то га, ри зни ца ових на зи ва по ста је још ин те ре сант ни ја уко ли ко се обра-ти па жња на про зир не мо ти ва ци не мо де ле при ли ком но ми на ци је од ре ђе не вр сте. У том сми слу, по ста је очи глед на до ми нант на осо би на пти це (из глед, ис хра на, по-

1088

↕ S. neumayerMichahelles (= S. rufescens Temm., S. rupestris Temm., S. saxatilis Schinz., S. syriaca Ehrenb.) бргалица (Скок), брглијез (Вод. М.), брглијез лончар (Финк), брглијес (Кад. Х.), бргљез (ПХС II), бргљез камењар (Maтв. С. III), бргљез лончар (СН), бргљез лончарица (ФЈ), брзељ (Ђур. С. I), брзељ стијењак (Хирц М.), брљез (Кос. В.), вргљез (ПХС II), врљез (Кос. В.), дубровачки брглијез (ПХС II), дубровачки бргљез (Бру. Ш.), косорепа (Ђур. С. I), краварица (Кол. Ј.), кроварица (ПХС I), кусорепа (Кол. Ј.), кусорепа краварица (Кол. Ј.), лончар (ПХС II), лончарица (Maтв. С. III), планински пузавац (Матв. С. I), пузавац камењар (Матв. С. I), пузавац лончарица (Сто. Д.), пузавац стијењак (Хирц М.), сирски брзељ (Кла. В. I); [сл. 357].

207 Иако облик бргљез има далеко више потврда од брглијез, овде морамо кори-говати препоручени орнитоним јер је бргљез заправо дијалектизам (као плијенор/пљенор), док је стандардни, етимолошки облик брглијез (није јекавски, како би се на први мах могло помислити; сви су ликови – бргљез, брглез, брглијес, бргљес, брљез итд. – изведени одавде). Скок (I књига, одредница брглијез) каже да брглијез може бити прасловенска ономатопеја. У српским дијалектима познато је претварање (асимилација) луљ иза шушта-вих и веларних сугласника (нпр. жлеб/жлијеб > жљеб, клешта/клијешта > кљешта, глиста > гљиста, цигла > цигља итд.). Тако је од псеудојекавизма брглијез настало брглез > бргљез. Шестотомни речник [РМС] бележи оба ова облика, РСАНУ такође, једнотомник (Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад 2007) има само бргљез, док РЈАЗУ (дио I, Загреб 1880–1882) бележи једино брглијез. У РСАНУ и РМС као извор за бргљез даје се ЗТН. Занимљиво је да је погрешна орнитолошка пракса утицала на лексикограф-ску, која је временом одбацила основни облик и прихватила дијалекатски. Надамо се да ће нашим речником та заблуда бити исправљена, иако је тешко променити једном устаљене навике у језику.

208 Р. Чорнаи у НПВ [бр. 25–26, 1948, 356] даје овај назив у облику ерглиез обични. Будући да је грешка више него очита и да је дати орнитоним немогућ, преправили смо га у обични брглијез.

на ша ње, ста ни ште...), ко ја је, ве ро ват но, и за о ку пи ла па жњу по сма тра ча и би ла осно ва при ли ком име но ва ња да те вр сте: нпр. орао кло ко таш, бр зац, степ ска бе ло-гу за, пла нин ска цр ве но реп ка, зви ждав ка, ро го зар, ду го реп, жу то гла ва, по ле гу ша, ми шо ждер, пче ло јед, ша рен га ћа и др. Све ово све до чи о огром ном лек сич ком бо гат-ству срп ског је зи ка, ко јег ве о ма че сто уоп ште ни смо све сни.

На кра ју, оста је са мо још јед ном на гла си ти из у зет ну вред ност овог реч ни ка, ње го ву пе дант ност и пре ци зност, те оби ље ин те ре сант не гра ђе ко ја је са да на јед-ном ме сту, пот пу но до ступ на, а ко ја сва ком за ин те ре со ва ном по је дин цу – од лек-си ко гра фа до ла и ка – омо гу ћу је улаз у пре ди ван свет пти ца.

Др Иси до ра Г. Бје ла ко вићУни вер зи тет у Н. Са дуФи ло зоф ски фа кул тет

Од сек за срп ски је зик и лин гви сти куisi do ra.bje la ko vic @gmail.com

UDC 811.163.41’276.6:355(049.32)UDC 811.163.41’373(049.32)

О ВОЈ НОЈ ЛЕК СИ ЦИ И ТЕР МИ НО ЛО ГИ ЈИ У СРП СКОМ ЈЕ ЗИ КУ

(Вла дан Јо ва но вић. Срп ска вој на лек си ка и тер ми но ло ги ја. Бе о град: Ин сти тут за срп ски је зик СА НУ, 2016, 308 стр.)

1. Го ди не 2016. у из да њу Ин сти ту та за срп ски је зик СА НУ об ја вље на је мо-но гра фи ја Срп ска вој на лек си ка и тер ми но ло ги ја ау то ра Вла да на Јо ва но ви ћа. Ова вред на пу бли ка ци ја за сно ва на је на ре зул та ти ма до би је ним у окви ру ис тра жи ва ња спро ве де ног при ли ком из ра де док тор ске ди сер та ци је Срп ска вој на лек си ка (са еле мен ти ма вој ног је зи ка), од бра ње не 2012. го ди не.

Пу бли ка ци ја об у хва та де сет основ них по гла вља, де таљ но и си сте ма тич но по де ље них на низ за о кру же них це ли на: 1. Увод (15–40), 2. Тер мин и тер ми но ло-ги ја (те о риј ска и прак тич на раз ма тра ња) (41–65); 3. Вој на тер ми но ло ги ја (66–212); 4. Је зич ке осо би не вој них тек сто ва у све тлу раз во ја и при ро де вој ног про фе си о-нал ног сти ла (213–249); 5. О гра ма тич ким и ко му ни ка тив ним осо би на ма вој них ко ман ди (250–256); 6. За кљу чак (257–269); 7. Из во ри (270–273); 8. Ли те ра ту ра (274– 286); 9. Скра ће ни це (287); 10. Ре ги стри (288–304).

Ка ко ау тор на са мом по чет ку на во ди, у књи зи су „на ма те ри ја лу срп ске вој не лек си ке и тер ми но ло ги је раз ма тра на лек си ко граф ска и лек си ко ло шка пи та ња ве-за на за по ли се ми ју тер ми на, од но са тер ми на пре ма не у трал ној оп ште у по треб ној лек си ци, кал ки ра ње, пи та ња ве за на за адап та ци ју и лек сич ко нор ми ра ње (стан-дар ди за ци ју тер ми на), пи та ње твор бе ре чи у тер ми но ло ги ји” (11). Већ на осно ву на ве де ног, али и чи ње ни це да је у овом ис тра жи ва њу па жња по све ће на и ана ли зи је зи ка тек сто ва вој ног про фи ла, пот пу но је ја сно да се пред чи та о цем на ла зи је дан из у зет но ши ро ко по ста вљен ис тра жи вач ки по ду хват, у ко јем се вој на лек си ка и тер ми но ло ги ја по сма тра ју са раз ли чи тих аспе ка та.

2. У увод ном де лу ау тор нај пре на во ди раз ло ге за ши ро ко по ста вље ним кор-пу сом, на гла ша ва ју ћи да је пред мет овог ис тра жи ва ња це ло ку пан лек сич ки фонд

1089

ко ји се од но си на вој ску, без об зи ра на сте пен тер ми но ло ги за ци је и до мен упо тре-бе, због ко јег је ре ги стро ва на гра ђа и по де ље на на две це ли не – на тер ми не (стан-дар ди зо ва не на зи ве у функ ци ји обе ле жа ва ња спе ци јал ног пој ма) и на спе ци јал ну лек си ку (1. ре чи у функ ци ји обе ле жа ва ња спе ци јал ног пој ма у ра ни јим фа за ма раз во ја лек сич ког фон да срп ског је зи ка; 2. на род ни на зи ви и ре ги о на ли зми ко ји ма се но ми ну ју вој ни пој мо ви; 3. про фе си о нал ни жар го ни зми). Кор пус за ана ли зу чи ни ли су, пре све га, пи са ни из во ри 19. и 20. ве ка. Се лек ци ја кор пу са ре а ли зо ва на је ве о ма па жљи во и он об у хва та ка ко опи сне та ко и спе ци ја ли зо ва не реч ни ке срп-ског је зи ка, ар хив ску гра ђу, ода бра на књи жев но-умет нич ка де ла, за ко не, при руч-ни ке, зби р ке вој них тек сто ва и др. При ли ком екс церп ци је гра ђе ре ги стро ва но је око 2000 тер ми но ло шких је ди ни ца. Из ван ана ли зе оста ли су, ипак, ди ја лек ти зми и ре ги о на ли зми стра ног по ре кла (нпр. врај тер, вер маш, вах мај стор и сл.), при че му су из у зе так чи ни ле лек се ме стра ног по ре кла ко је су из ве сно вре ме има ле ста тус тер ми на у срп ском је зи ку (нпр. стра жме штер, обер ка пе тан, бу љу ба ша и сл.).

У окви ру истог, увод ног по гла вља дат је пре глед раз во ја срп ске вој ске, не рас-ки ди во по ве за ног – ка ко ау тор ис ти че – с исто ри јом срп ске др жа ве. По себ на па жња, са свим оправ да но, по све ће на је струк ту ри вој ног уре ђе ња код Ср ба по чет ком 19. ве ка. Реч је, на и ме, пе ри о ду у ко јем су по ста вље ни те ме љи бу ду ћег мо дер ног вој ног уре ђе ња, а са мим тим и вој не тер ми но ло ги је. Исто ри јат вој ске дат је све до са вре-ме ног до ба, при че му су у фо ку су ау то ро ве па жње пе ри о ди кључ ни за њен раз вој – по че так 20. ве ка и ста ње по сле Дру гог свет ског ра та.

У ди рект ној ве зи са овим по гла вљем је сте и на ред но – у ко јем се ука зу је на глав не ета пе раз во ја срп ске вој не лек си ке и тер ми но ло ги је. Оче ки ва но, о по че ци-ма срп ске вој не тер ми но ло ги је (у нај ши рем сми слу ре чи) мо же се го во ри ти тек од 12. ве ка – вре ме на кон сти ту ти са ња др жа ве Не ма њи ћа. Реч је о вре ме ну ка да се ци-вил на власт ни је раз ли ко ва ла од вој не, те су сви здра ви од ра сли му шкар ци (у за-ви сно сти од окол но сти) исто вре ме но би ли и гра ђа ни и вој ни ци. Ову тврд њу ау тор илу стру је чи ње ни цом да се и вој на тер ми но ло ги ја у то вре ме ни је раз два ја ла у од но су на оп шти лек сич ки фонд, те је, на при мер, лек се ма плькь озна ча ва ла и ‘на род, пук’ и ‘вој ску’ – што упу ћу је на то да је вој ску чи нио на род ко ји се то ком ми ра ба вио сва ко днев ним ак тив но сти ма. Док су број ни на зи ви за вој нич ка до сто јан ства из сред њо ве ков ног пе ри о да вре ме ном до би ли ста тус исто ри за ма (нпр. ће фа ли на, сьтьник и сл.), по је ди ни су се са чу ва ли и да нас (нпр. ка пе тан, вој во да). С дру ге стра не, сред њо ве ков ни на зи ви за оруж је и вој ну опре му у ве ли ком бро ју на ста ви ли су да жи ве и у са вре ме ном срп ском је зи ку (стре ла, мач, са бља, нож, се ки ра, ко пље, штит, бу здо ван, бра два, џи лит и др.).

Кон так ти срп ског ста нов ни штва са но вом ци ви ли за ци јом (за пад но е вроп ском) то ком 18. ве ка до но си ли су, при род но, но ве пој мо ве – ко ји су ре фе ри са ли, из ме ђу оста лог, и о вој ном уре ђе њу. Са свим је оче ки ва но, да кле, то што је упра во овај век, на кон ма сов ног на се ља ва ња Ср ба на те ри то ри ју Ју жне Уга р ске, отво рио вра та ка упли ву ни за гер ма ни за ма, хун га ри за ма, ин тер на ци о на ли за ма (нпр. же не рал, обр-штер, ка пе тан, хад нађ, и др.). Део овог си сте ма ка сни је је пре не сен и у уста нич ку Ср би ју (нпр. ка плар, арест, шпи он и др.). Иа ко се стра ни тер ми ни чу ва ју и ка сни је, сре ди ном 19. ве ка уо ча ва се до ми на ци ја тер ми на до ма ћег по ре кла (на ред ник, стре-лац, раз вод ник и др., али и: ба јо нет, офи цир, ка сар на, ко ман да и др.). То ком 2. по ло ви не 19. ве ка на но си из цр кве но сло вен ског на сле ђа, уз рет ке из у зет ке, би ва ју укло ње ни, а фран цу ски је зик по ста је кул тур но до ми нан тан (ма њеж, еска дрон, пон тон, ор до нанц и др.). На кон Пр вог свет ског ра та, срп ски вој ни је зич ки из раз ши ри се на ви ше на ци о нал ну вој ску, да би нов ди на мич ни ји пе ри од у раз во ју тер-ми но ло шког си сте ма на стао по сле Дру гог свет ског ра та. Си стем ко ји је та да кон сти-ту и сан, без ве ћих из ме на, ка ко ис ти че ау тор, за др жао се до да нас.

1090

Уз де таљ но раз ра ђе ну ме то до ло ги ју спро ве де ну при ли ком ис тра жи ва ња за-бе ле же не гра ђе, ау тор да је пре глед до са да шњих ис тра жи ва ња истог про фи ла – ка-ко у до ма ћој ли те ра ту ри та ко и у стра ној, пре све га – ру ској.

3. Уз ја сан пре глед пој мов ног и тер ми но ло шког од ре ђе ња на зи ва тер мин и тер ми но ло ги ја, те пре гле да раз во ја тер ми но ло ги је као на уч не ди сци пли не – ка ко у све ту та ко и код нас – ау тор по ле ми ше о иде ал ним ква ли те ти ма ко ји се у ли те-ра ту ри обич но при пи су ју тер ми ни ма, ис ти чу ћи да је ква ли тет мо но се мич но сти мо гућ са мо „уну тар уског тер ми но ло шког по ља” (45). По том, ау тор тер ми но ло ги ју до во ди у ве зу са дру гим лин гви стич ким ди сци пли на ма – тво р бом ре чи, ле ски ко-ло ги јом и лек си ко гра фи јом, је зич ким нор ми ра њем.

4. Ко нач но, у окви ру по гла вља под на зи вом Вој на тер ми но ло ги ја, ау тор при-сту па ана ли зи за бе ле же не гра ђе, кла си фи ку ју ћи је на сле де ћи на чин:

1. тра ди ци о нал на лек си ка до ма ћег или стра ног по ре кла ко ја исто вре ме но функ ци о ни ше и као део стан дард ног тер ми но ло шког си сте ма (нпр. бо ји ште, бо рац, вој во да, рат, та бор, стре ља ти, вој ник...);

2. лек си ка ужег тер ми но ло шког од ре ђе ња на ста ла као по сле ди ца по тре бе за но ми на ци јом но во у ве де них вој них пој мо ва то ком вре ме на:

А. лек се ме до ма ћег по ре кла на ста ле: (а) про це сом тер ми но ло ги за ци је лек се-ма оп штег лек сич ког фон да – нпр. ва тра – ‘пу ца ње из ва тре ног оруж ја’; (б) су фик-са ци јом: ба цач, пу ни лац, на лет и др.; (в) пре фик са ци јом (пот по руч ник, са деј ство и др.); ком по зи ци јом (ми но ба цач, пу шко ми тра љез и др.); тер ми но ло шком син таг-ма ти за ци јом (вој на ве жба, мин ско по ље и др.);

Б. лек се ме стра ног по ре кла (епо ле та, ка пе тан, пи штољ, топ и др.); В. ин тер на ци о на ли зми (уни фор ма, тор пе до и др.); Г. тер ми ни гра ђе ни по мо ћу тер ми но е ле ме на та стра ног по ре кла (кон тра на пад,

ае ро ми тинг и др.); Д. тер ми ни стра ног по ре кла ко ји ко ег зи сти ра ју у раз ли чи тим тер ми но ло шким

си сте ми ма, са раз ли чи тим се ман тич ким ре а ли за ци ја ма (де ри ва ци ја, кор пус, опе-ра ци ја и др.);

3. за ста ре ла лек си ка: исто ри зми (вој во да, го лаћ – ‘рат ник до бро во љац’, ма у зер и др.), ар ха и зми (окри ље – ‘за шти ти ни ца’; се из – ‘ко њу шар’ и др.);

4. за ста ре ла лек си ка кре и ра на пре ма стра ним је зич ким мо де ли ма (над ка пе-тан, под ка пе тан и др.);

5. лек си ка стра ног по ре кла ко јом се но ми ну ју не ка да шњи пој мо ви ве за ни за вој ску стра них упра ва код Ср ба (бу сат – ‘оруж је’, вер маш – ‘вој ско во ђа’ и др.).

У на ред ним по гла вљи ма ау тор спро во ди кла си фи ка ци ју за бе ле же них је ди ни-ца на ви ше под си сте ма (пре ма ро ду вој ске, на о ру жа њу и сл.), спро во де ћи се ман тич-ку, гра ма тич ку и твор бе ну ана ли зу свих на ве де них под гру па уз низ ин те ре сант них, ми ну ци о зних за па жа ња. Ра ди илу стра ци је на во ди мо јед но од њих: „У це ли ни по-сма тра но, рас по ре ђе ност вој них је ди ни ца пер ци пи ра се кроз ре ле вант на фи зич ка обе леж ја ‘би ћа’ ко је је ли цем окре ну то ка про тив ни ку. На су прот ној стра ни је та ко ђе би ће, као про тив нич ко ли це (ево и си нег до хе!), ко је на па да, уда ра про тив-ни ка спре да, с бо ка, на и ла зи с ле ђа, по ку ша ва да га из не на ди итд. На зи ви ових рад њи при мар но при па да ју се ман тич ком по љу ‘чо век’, али су се ме та фо рич ним пре но сом ре ле вант них обе леж ја пој ма ‘чо век’ пре не ли у по ље пој мо ва ре ле вант них за рас по ред тру па у бор би или стро ју” (83).

На осно ву спро ве де не ана ли зе, ау тор за кљу чу је да ве лик број вој них тер ми на чи не лек се ме чи је је при мар но зна че ње тер ми но ло шко, на ста ле тво р бом, ка ли ки-ра њем или по зајм љи ва њем. Док су име ни це, оче ки ва но, нај број ни је, за бе ле же на

1091

1092

гра ђа ука зу је и на из ве стан број при дев ских тер ми но ло шких је ди ни ца ко је, ипак, ста тус тер ми на до би ја ју са мо у окви ру ви шеч ла ног тер ми но ло шког спо ја и има ју, пре све га, де тер ми на тив ну функ ци ју (нпр. про тив а ви он ска ар ти ље ри ја, од брам бени по јас и др.). Гла го ли се, та ко ђе, по ја вљу ју у из ве сном бро ју и мо гу се по де ли ти на не ко ли ко ка те го ри ја: 1. фор ме са при мар ним тер ми но ло шким зна че њем (ми ни-ра ти, блин ди ра ти); 2. је ди ни це чи је је тер ми но ло шко зна че ње се кун дар но раз ви-је но (за по ве ди ти, по ву ћи се и др.); 3. ши ро ко знач ни гла го ли код ко јих је са мо јед на се ман тич ка ре а ли за ци ја тер ми но ло шка (из ви ђа ти и сл.). У тер ми но ло шким син таг ма ма гла го ли се нај че шће ја вља ју као део пе ри фра стич них из ра за (об ја ви ти рат, отво ри ти ва тру и сл.).

По себ но по гла вље ау тор по све ћу је ка ко ви шеч ла ним тер ми но ло шким је ди-ни ца ма та ко и де вер ба ти ви ма бу ду ћи да пред ста вља ју јед ну од нај мар кант ни јих ка рак те ри сти ка вој не тер ми но ло ги је (нпр. бом бар до ва ње, ми ни ра ње, осма тра ње, од бра на, на лет и др.).

Ко нач но, ана ли за је за о кру же на пре гле дом твор бе них мо де ла у осно ви по све-до че них тер ми на, при че му се за кљу чу је да је су фик са ци ја нај про дук тив ни ји мо дел, да су пре фик са ци ја и пре фик сал но-су фик сал на то вр ба не што ма ње за сту пље не, а да је ком по зи ци ја про дук тив ни ја у од но су на струк ту ру лек се ма оп штег фон да. Ин те ре сан том се чи ни и за па жа ње да се од 2. по ло ви не 20. ве ка на и ла зи на кра ће вер зи је ви шеч ла них тер ми но ло шких спо је ва (нпр. ар ти ље риј ска при пре ма → арт-при пре ма). У ко ло кви јал ном из ра жа ва њу и про фе си о нал ном жар го ну уо че но је и скра ћи ва ње по мо де лу снај пер ска пу шка → снај пер. Абре ви ја ци ја та ко ђе пред ста-вља ра ши рен мо дел скра ћи ва ња (ПВО – про тив ва зду шна од бра на и сл.).

По себ но по гла вље по све ће но је про це си ма стан дар ди за ци је вој ног тер ми но-ло шког си сте ма, ко ји су за по че ти по чет ком 19. ве ка – по ди за њем срп ског устан ка и уда ра њем фун да ме на та бу ду ћој срп ској мо дер ној др жа ви, да би ин сти ту ци о на-ли зо ван ка рак тер до би ли тек од три де се тих го ди на истог ве ка – вре ме на ка да Кне же ви на Ср би ја сти че ау то ном ност. Ко нач но, од сре ди не 19. ве ка про цес стан дар-ди за ци је по при мио је обри се ти пич не за књи жев ни је зик у це ли ни. Оно што овај си стем нај тран спа рент ни је раз ли ку је од оста лих је сте од су ство из ра же не си но ни-ми је и до ми нант но до ма ћа је зич ка осно ви ца, ко ја је и дис тан ци ра од ме ђу на род не вој не тер ми но ло ги је.

Ау то ро во бо га то лек си ко граф ско зна ње и ик су ство до ла зе у пр ви план у окви-ру по гла вља ко је је по све ће но при ка зу об ра де тер ми на у спе ци ја ли зи ва ним и опи-сним реч ни ци ма. Том при ли ком ау тор спро во ди де таљ ну кон тра стив ну ана ли зу од ред ни це, де фи ни ци је и са др жа ја лек си ко граф ског члан ка у ен ци кло пе ди ја ма, опи сним и тер ми но ло шким реч ни ци ма.

5. На ред но по гла вље у пот пу но сти за о кру жу је ана ли зу ре ги стри ва не гра ђе бу ду ћи да иде ко рак да ље и одва ја се од лек си ко ло шко-де ри ва то ло шко-лек си ко граф-ских окви ра, те за ла зи у про стор функ ци о нал но-стил ских ис тра жи ва ња је зи ка при ку пље них до ку ме на та. Ау тор уо ча ва да тек сто ви вој не те ма ти ке по чи њу код нас функ ци о нал но да се ди фе рен ци ра ју од че тр де се тих го ди на 19. ве ка, ка да јед ни до ку мен ти по ка зу ју осо бе но сти ад ми ни стра тив ног, а дру ги на уч ног сти ла. У фо кус је зич ких ис тра жи ва ња ау тор по ста вља про це се но ми на ли за ци је, де ком по зи ци је, ре да ре чи, а по том по себ ну па жњу по све ћу је гра ма тич ким и ко му ни ка тив ним осо би на ма вој них ко ман ди.

6. Пу бли ка ци ја је за о кру же на до бро по ста вље ним и ис црп ним за кључ ком ко ји на кон ци зан, али крај ње ин фор ма ти ван на чин још јед ном во ди чи та о це кроз све до ме не ана ли зе овог ком плек сног си сте ма.

1093

На са мом кра ју, на ве де ни су по да ци о из во ри ма, ли те ра ту ра, скра ће ни це и три ре ги стра: ре ги стар вој не лек си ке и те р ми но ло ги је, пој мов ни и имен ски ре ги стар.

7. Пред чи та о ци ма се на ла зи јед но из у зет но шти во, успе шно за о кру же но на не ко ли ко це ли на у окви ру ко јих се вој на лек си ка и тер ми но ло ги ја по сма тра ју са раз ли чи тих аспе ка та – лек си ко ло шког, лек си ко граф ског (тер ми но граф ског), де ри-ва то ло шког, ди ја хро но-син хро ног, гра ма тич ког, функ ци о нал но стил ског. Са мо при ме ном ова квог при сту па је дан тер ми но-си стем мо же би ти са гле дан у це ли ни. Ко нач но, по ле мич ка ди мен зи ја на ко јој ау тор че сто ин си сти ра да је по се бан ква-ли тет овој пу бли ка ци ји, на во де ћи чи та о ца да не бу де са мо па сив ни ре ци пи јент, не го и ак тив ни уче сник у рас пра ва ма отво ре ним у по гле ду број них пи та ња у ве зи с тер ми но ло ги јом уоп ште.

Др Иси до ра Г. Бје ла ко вићУни вер зи тет у Но вом Са ду

Фи ло зоф ски фа кул тетОд сек за срп ски је зик и лин гви сти ку

isi do ra.bje la ko vic @gmail.com

РЕГИСТАР

Индекс кључних речи

11. септембар 201авијатичарско искуство 389авлија 449Ајант 29алегореза 547алетички модални систем 681Алџернон Чарлс Свинберн 901амбивалентност 921америчка поезија 883Анте Старчевић 101антика 801антологија 883Антун Густав Матош 101апстракција 119артефакт 941атентат на Кенедија 201ауторски говор 513афроамеричка књижевност 641бајка 7басна 7Бахтерев 119безимени младић 463Библија 843библијска тема 825библијска херменеутика 843богаћење лексичког фонда српског језика

219Богдан Поповић 901Божја заповест 825бомбардовање 389вез девојачког руха 601Велики Гетсби 921винова лоза 71Волт Витман 901време 449генеза 7говор 449гора 809Госпођица 479

Госпођица И. Андрића 513Госпођица Лиза 601грех 43грчки узор 825Д. Марковић 1015Дејан Стојиљковић 497ДеЛило 201детињство 941документ 463дрво 71другост 101Дубровник 693експресивност 219емпирија 979енглески 641епиникија 29епифанија 941епски свет 175есеј 187етика 187етноцентризам 101Ж. Милићевић 1015жанр 809жанрови 801жена 43жртва 921загонетка (енигма) 547Запис о даровима моје рођаке Марије 601заум 119зло 417Иван В. Лалић 529Иво Андрић 359, 479, 497, 723Игор Маројевић 497идеологија 101, 961идеолошки дискурс 101идила 529избор 883издаваштво 241имагологија 85, 101

1096

индивидуа 389индивидуализам 359индивидуална лексика (индивидуализми

– оказионализми и потенцијалне речи 219

иницијација 119, 401интегрална критика 703интелигенција 187интердисциплинарност 703интертекстуалност 659ирационализам 843иронија 175историја 201историја књижевности 703историја критике 1001јавна реч 1001једноставни облици 7Јелена Ј. Димитријевић 1015Јован Грчић 867јужнословенски простор 159карактеризација 85карневал 921класно 132кнез Лазар 53књижевна критика 479, 703, 901, 1001књижевна рецепција 867књижевни превод 867књижевност 187, 241, 463колектив 389контрастна стереотипизација 101критика 843крунисање 921култ 547култура 359, 1001културна историја 619културни живот 241Лаза Костић 145лик 449лингвостилистика 573људска природа 979мађарски језик 479Марко Краљевић 809Маска 921маслина 71метафизика 979Милан Кашанин 703Милица Бабић 497Милован Видаковић 85Мирко Демић 497мистицизам 843мит 681модерност 175мотив 601муслимани 159мушки савези 119

наратологија 573народни језик 825настава српског језика и књижевности 961Настасијевић 601национални идентитет 159национално 132начело укрштаја 145негативни хетеростереотип 101Ненад Јовановић 497Непознати Раваничанин 53новија дубровачка књижевност 693обред прелаза 401Одисеј 29Одисеја 547окултизам 619окупација 241Омерпаша Латас 359онтолошка перспектива 979опозиција дете-одрасли 401оставштина 693парабола 7, 449параклауситирион 529перцептивни прстен 401Пиндар 29писац кризе 703питање узалудности 219пјесништво 547поезија 901поезија за децу 961поетика 241, 809, 883појединац-друштво 401Политика 1015портрет 7Порфирије (око 234 – око 305) 547посланица 43пословица 7постмодерна 463превод 479, 883преводивост 641предање 681предзмајевски период 961Предраг Палавестра 1001преображење 119преписка 1015препород 921приповедање 187приповиједање 463приповијетка 7прича 201Проп 119Проперције 529просветитељство 843простор 449, 809путовање кроз време 132разум 843

1097

рат 389, 693ренегатство 359реторика 53, 801рецепција 479ријеч 7римска елегија 529роман 85рукопис 693сакрална драма у стиховима 825сакрални текст 529самилост 417Светолик Ранковић 573свргавање 921Сигеј 119сиже 601сижејни модел 809симбол 547симболика биља 71симболика сломљеног прозора 401симболично 449Сиријанка 417сказ 175слобода воље 979слободни неуправни говор 573словенска митологија 659слово 53смртност 941снисхођење (Herunterlassung) 843Сологуб 601Софокле 29списак имовине 463спознаја етничке, етичке и родне Дру-

гости 401средњовековна књижевност 53српска књижевност 159српска критика 1001српска култура 101српска средњовековна црквена поезија 71српски 641

стварност 681стил 801, 843стилистика 961Стојан Поповић 809студије превођења 641Таршис 119теорија прозе 801топика 53тоталитет 941трагичка грешка 29традиција 659труп 417туђи дискурс (говор и мисао) 513тумачење 547Ћамил Сијарић 659узречица 7унутрашњи монолог 573усмена епика 809усмена прича 463усмена формула 809филозофија 187филозофска антропологија 979филозофски текст 529Фра Петар 417Франц Грилпарцер 867хагиографија 43Хаман 843хеленистички епиграм 529Хераклит 145хибрис 29храм 145хрватско праваштво 101хришћанство 43, 979хроничар културе 703хронотоп 449хумор 85Царска војска 659Челеби-Хафиз 417чума 681

*Gebetsparodie 529

ИМЕНСКИ КАТАЛОГ

Абелар Пјер (Pierre Abelard) 53Абот Х. Портер (H. Porter Abbott) 300, 578Авакумовић Јован 382, 383, 386Авалон Артур (Arthur Avalon / John George

Woodroffe) 626Август Гај Јулије Цезар (Gaius Julius

Caesar Augustus) 529, 540Аверинцев Сергеј Сергејевич (Сергей

Сергеевич Аверинцев) 54, 56, 57, 66Аврамовић Марко 733, 1068, 1069Агапкина Татјана (Татьяна Алексеевна

Агапкина) 716Адорно Теодор (Theodor Ludwig Wiesen-

grund Adorno) 179, 215Адучи Катерина (Caterina Adduci) 1041Аи Огава (Ai Ogawa) 891Ајземан Ђерђ (Eisemann György) 738Ајнстон Стивен (Stephen Instone) 31Ајнштајн Алберт (Albert Einstein) 766Ајслер Ријан (Riane Tennenhaus Eisler) 746Ајџановић Јелена 282, 754Ајџановић Милан 284, 285, 758Аквински Тома 48, 53Акомани Чезаре (Cesare Acomanni) 620Алановић Миливој Б. 283, 284, 755Албахари Давид 892, 894, 1032Алведр Сент-Ив д’ (Alexandre Saint-Yves

d’Alveydre) 623Александров А. 120Алексеев Анатолиј Алексејевич (Анатó лий

Алексеевич Алексеев) 788, 789, 792Алексић Јана М. 703, 747, 1067Алексић Милан 917, 918Ален Вуди Хејвуд (Heywood Woody Allen)

92Алкалај Амјуел (Ammiel Alcalay) 897Алкеј (Αλκαίος) 531, 532Алкифрон (Άλκίφρων) 807Алта Гери (Gerrey Alta) 891

Алтман Клаус (Klaus Altmann / Nikolaus “Klaus” Barbie) 507, 508

Алфијер Дино (Аlfieri Dino) 506Анаксагора (Ἀναξαγόρας) 145, 146, 149Андерсон Бенедикт (Benedict Anderson) 160Андоније Рафаил 60Андрејев Леонид (Леонид Николáевич

Андрéев) 739Андреола Франческо (Francesco Andreola)

828Андрић Драгослав 884, 898Андрић Едита Ј. 479Андрић Иво 12, 19, 23, 27, 108, 168, 285, 302,

321, 323, 329, 355, 356, 357, 358, 359, 360, 361, 362, 363, 364, 365, 366, 367, 368, 369, 370, 371, 372, 373, 374, 375, 376, 377, 378, 379, 380, 381, 382, 383, 384, 385, 386, 387, 389, 393, 394, 395, 396, 397, 398, 399, 400, 401, 402, 403, 404, 405, 406, 407, 408, 409, 410, 411, 412, 413, 414, 417, 318, 420, 421, 422, 423, 424, 425, 426, 427, 428, 429, 430, 431, 432, 433, 434, 436, 437, 438, 439, 440, 441, 442, 443, 444, 445, 446, 449, 450, 451, 452, 453, 454, 455, 456, 457, 458, 459, 460, 461, 462, 463, 464, 465, 466, 467, 468, 469, 470, 471, 472, 473, 474, 475, 476, 477, 479, 480, 481, 482, 483, 484, 485, 486, 487, 488, 489, 490, 491, 492, 493, 494, 497, 498, 499, 500, 501, 502, 503, 504, 505, 506, 507, 508, 509, 510, 513, 514, 515, 518, 519, 521, 524, 526, 527, 659, 669, 670, 676, 750, 752, 916, 941, 1011, 1027, 1028

Андрић Никола 835, 837Анђелковић Сава 751Анђелоу Маја (Maya Angelou) 641Анселмо Кантерберијски (Anselm of Can-

ter bury) 53

Антермајер Луис (Luis Untermeyer) 885Антић Хаџи-Драган 1009Антовић Дарко 828, 839Антонијевић Драгослав 663, 676Антонић Ивана 284, 285Анушић Анђелко 315Аполинер Гијом (Guillaume Apollinaire) 890Аполоније из Тијане (Ἀπολλώνιος ὁ Τυανεύς)

634, 637Аранитовић Добрило 628, 821Арањ Жужана (Arany Zsuzsanna) 739Аристарх (Ἀρίσταρχος) 33, 562Аристенет (Ἀρισταίνητος) 49Аристодем (Ἀριστόδημος) 33Аристотел (Αριστοτέλης) 43, 57, 125, 201,

300, 338, 501, 513, 548, 559, 771, 801, 802, 803, 805, 806, 807, 860

Аристофан (Αριστοφανης) 531, 535, 771, 807Арне Анти (Antti Aarne) 278Арсенијевић Владимир 1032Арсенијевић Владимир 296Арсенијевић Матеј 997, 998Арсенијевић Митрић Јелена 743, 744, 745,

746, 747Арсенијевић Нада 283, 284Арсић Еустахија 15Арсић Ирена П. 693, 694, 701Артемон (Artemon) 806Аси-Марковић Петар 17, 26Асклепијад (Ἀσκληπιάδης) 531, 533Асунто Розарио (Rosario Assunto) 54, 66Атанасијевић Ксенија 624, 625, 626, 627,

628, 629, 630, 632, 633, 634, 635, 636, 637, 638, 736

Атанацковић Богобој 8, 14, 19, 21, 22, 25, 26, 95

Атенеј из Наукратије (Ἀθήναιος Nαυκρατίτης) 531

Аћамовић Бојана Л. 901Ауербах Ерих (Erich Auerbach) 829Афтоније (Ἀφϑόνıος) 56Ахматова Ана (Анна Андреевна Ахматова)

120, 121Ачебе Чинуа (Chinua Achebe) 745Ашић Тиана 595Бабић Биљана 760Бабић Милица 510Бајазит, султан (لوا ديزياب) 86Бајац Владимир 296, 890, 892, 897, 898Бајер Освалд (Oswald Bayer) 846Бајзер Фредерик (Fredericк Beiser) 844, 847,

855Баји Шарл (Charles Bally) 575Бајић Исидор 870Бајрактаревић Фехим 167

Бајрон Џорџ Гордон (George Gordon Byron) 193, 910, 911

Бајчета Владан 309, 312, 1069Бакер Вим (Wim Bakker) 825, 829, 830, 832,

834Бакхилид (Βακχυλίδης) 29Бал Миеке (Mieke Bal) 590, 591Балаж Атила (Attila Balázs F.) 493Балажиц Булц Татјана 758Балзак Оноре де (Honoré de Balzac) 177Балшић Балша III 1041, 1042, 1043Балшић Јелена 44, 276, 1041, 1042, 1043,

1044Балшић Стратимировић Ђурађ II 1041, 1042Баљмонт Константин (Константин Баль-

монт) 602Бан Матија 694, 1054Банац Иво 106Бандић Милош И. 485Барака Имаму Амири (Imamu Amiri Ba ra-

ka / LeRoi Jones) 745, 884, 891, 892, 897Барац Антун 331, 1029Барт Ролан (Roland Gérard Barthes) 58Баршт Константин 739Басара Светислав 296Батистић Тања 754Батовски Хенрик (Henryk Batowski) 505,

506, 507, 509Бахмајер Хелмут (Helmut Bachmaier) 873Бахтерев Игор (Игорь Владимирович Бáх-

терев) 119, 120, 121, 122, 123, 124, 127, 129, 130

Бахтин Михаил (Михаил Михайлович Бах-тин) 315, 513, 514, 580, 582, 583, 589, 590, 591, 601, 616, 750, 751, 922, 923, 924, 925, 927, 930, 931, 933, 934, 935, 938, 1034

Бачелор Џон (John Batchelor) 136Башкирцева Марија Константиновна 249Безант Ани (Annie Besant) 625, 631, 636Безносов Денис (Денис Дмитриевич Без-

нó сов) 122, 125, 129Бек Ханс-Георг (Hans-Georg Beck) 44, 51,

55, 56, 57, 64, 67, 565Белан Аркадије 17, 21, 26Бели Андреј (Андрей Белый) 602, 616, 737Бели-Генц Јулијана С. 867, 874Белић Наташа 750Белов Алексеј 748Бенакис Линос (Λίνος Γ. Μπενάκης) 54, 67Бенвенист Емил (Émile Benveniste) 564,

568Бенвенист Емил (Émile Benveniste) 737Бенешић Антун 104Бентон Силвија (Sylvia Benton) 564

1099

Бењамин Валтер (Walter Benjamin) 431, 466, 469

Бергсон Анри (Henri Bergson) 125, 735Берђајев Николај (Николай Александро-

вич Бердяев) 983, 997Бери Вендел (Wendell Erdman Berry) 892Бериген Тед (Ted Berrigan) 891, 892, 896Беримен Џон (John Allyn McAlpin Berry man)

886, 889, 892, 893Берић Душан 103, 104, 105, 109, 117Берић Јован 14Берлин Исаија (Isaiah Berlin) 846Бернс Роберт (Robert Burns) 904Бернстин Стивен (Bernstein Stephen) 206Бернстин Чарлс (Charles Bernstein) 892, 893,

895, 897Берса Јосип 695Бећковић Матија 730, 731, 765, 1070, 1071,

1073Бец Џон (John Betz) 843, 844, 845, 846, 847,

848, 849, 850, 851, 852, 853, 854, 855, 856, 857, 858, 859, 860, 861, 862, 863

Бечановић Николић Зорица 340, 569Биговић Радован 980, 997Бифон Жорж Луи(Georges-Louis Leclerc,

Comte de Buffon) 914Бишоп Елизабет (Elizabeth Bishop) 886, 892Бишоп Џон Пил (John Peale Bishop) 886Бјелаковић Исидора Г. 139, 142, 282, 719,

750, 764. 1047, 1079, 1080, 1087, 1091Блавацка Хелена Петровна (Елéна Пе трóв-

на Блаватская) 623Благојевић Боба 315Благојевић Јован 975Благојевић Слободан 892Блај Роберт (Robert Bly) 887, 890, 892Бланке Фриц (Fritz Blanke) 858Бланшар Виктор (Victor Blanchard) 620, 621,

623Блашковић Ласло 1015Блејк Вилијам (William Blake) 902, 904, 905Блекмур Ричард П. (Richard P. Blackmur) 885Блок Александар (Алексáндр Алексáн дро-

вич Блок) 123, 321Бобрик Роман (Roman Bobryk) 739Богдановић Димитрије 45, 46, 47, 50, 51,

55, 58, 60, 61, 67, 71, 82Богдановић Пера 324Богишић Валтазар 694Богосављевић Срдан 801, 803, 807Бодлер Шарл (Charles Pierre Baudelaire)

749, 916, 1065, 1069Бодријар Жан (Jean Baudrillard) 211, 212,

213, 214, 215, 300, 303Бодрич Радмила 760

Божинова К. 749Божовић Григорије 444, 445Бојић Милутин 723, 732, 771Бокаже Мануел Марија Барбоза (Manuel

Maria Barbosa du Bocage) 1046Боксал Питер (Peter Boxall) 210Болањо Роберто (Roberto Bolaño) 498Болдвин Чарлс (Charles Sears Baldwin) 56Болдвин Џејмс (James Baldwin) 641Бонова С. 749Бори Имре (Imre Bori) 479, 483, 484, 485,

486, 487, 492, 493Боројевић Никола 17, 1045, 1060Борхес Хорхе Луис (Jorge Luis Borges) 942Бочаров С. Г. 616Бошков Живојин 578, 595Бошковић Драган 67, 143, 1057, 1058Бошковић Лидија 666, 676Бошковић Радосав 757Бошковић-Stulli Маја 278Брагинская Нина Владимировна 530, 531,

544Брајовић Гордана 504, 509Брајовић Снежана 67Брајовић Тихомир 370, 378, 458, 459, 461,

527, 732, 941, 1030Бранковић Ангелина 72, 73, 75, 76, 78, 80,

1041Бранковић Вук 97Бранковић Ђурађ 1079Бранковић Јован 75, 76, 78, 80Бранковић К. 13Бранковић Максим 75, 76, 78, 80Бранковић Мара 1041Бранковић Стефан 76, 78, 80Бранковићи, породица 72, 76, 77, 80, 81, 678Брауни Мајкл Денис (Michael Dennis Browne)

891Браунинг Роберт (Robert Browning) 875, 880Брезински Лидија 630, 631Брејн Џон (John Braine) 188, 191Бремер Јан Мартин (Jan Martin Bremer) 35Бретон Андре (André Breton) 629Брзак Драгомир 1050Брисов Валериј Јаковљевич (Валéрий

Яковлевич Брюсов) 602Брицко Марина 801Броди Џим (Jim Brodey) 896, 897Бродски Јосиф (Иóсиф Алексáндрович

Брóдский) 739, 829Брозовић Драгош 626Бронте Емили (Emily Jane Brontë) 196Бронте, сестре (The Brontë Sisters) 195Бротиген Ричард (Richard Gary Brautigan)

891

1100

Брукс Гвендолин (Gwendolyn Brooks) 884, 892, 894

Бруно Ђордано (Giordano Bruno) 325, 635Бубало Ђорђе 870, 880Бубања Никола М. 131, 136, 142 Бугарски Ранко 228, 233, 238, 757Буковски Чарлас (Charles Bukowski) 890,

892, 894Буњин Иван (Ивáн Алексéевич Бунин) 739Буонароти Микеланђело (Michelangelo di

Lodovico Buonarroti Simoni) 485Бургер Харалд (Harald Burger) 284Бурдије Пјер (Pierre Bourdieu) 745Буркерт Валтер (Walter Burkert) 565Буркхард Сигурд (Sigurd Burckhardt) 339Буров Стојан (Стоян Буров) 747Буше Д’Аржи (Boucher d’Argis) 928Ва Тионго Нгуги (Ngũgĩ wa Thiong’o) 745Вавра Јелисавета 630, 631Вагонер Дејвид (David Russell Wagoner) 892Вазов Иван 482Вајгел Том (Tom Weigel) 897Вајлд Оскар (Oscar Wilde) 871Вајли Елинор (Elinor Morton Wylie) 886Вајнберг Хенри (Henry Weinberg) 592Вајнрајх Ото (Otto Weinreich) 530Вајнстин Арнолд (Arnold Weinstein) 206Вакоски Дајан (Diane Wakoski) 891, 892Валери Пол (Paul Valéry) 1067Ваљавац Јанез 279Ваљо Лука 421, 439, 445Ван Генеп Арнолд (Arnold Van Gennep) 402,

404, 407, 408, 409, 415Ванчура Владислав (Vladislav Vančura) 482Варга Јозеф (József Varga) 482, 488, 489, 490Варлаам 276Василије Велики (Βασίλειος ὁ Μέγας) 43, 56Васић Вера 280, 288, 750, 761Васић Владимир М. 18Васић Војин 626Васић Драгиша 724, 1016Васић Игњат 1052Вахтел Ендру (Andrew Baruch Wachtel) 1028Введенски Александар (Алексáндр Ивáно-

вич Введéнский) 120Вебер Карл Марија фон (Carl Maria von

Weber) 871Везилић Алексије 1048Вековић Дивна 247, 269Велек Рене (René Wellek) 846, 847, 853Великић Драган 296Великова С. 749Велкова-Гајдаржиева А. 749Велмар-Јанковић Владимир 736Велмар-Јанковић Светлана 726, 729, 1031

Велс Херберт Џорџ (Herbert George Wells) 131, 132, 133, 134, 135, 136, 137, 140, 141, 143

Велч Лу (Lewis Barrett Welch, Jr) 897Велч Џејмс (James Welch) 891, 892Вељковић Војислав 723Вељковски Југослав 164, 165, 172Венгеров Семен (Семён Афанáсьевич Вен-

гéров) 159Вендел Херман 1060Венцловић Гаврил Стефановић 10, 11, 24,

27, 1046Верга Ђовани (Giovanni Carmelo Verga) 1058Вергилије Марон Публије (Publius Vergi-

lius Maro) 1067Вереш Петер (Péter Veres) 489Вереш Шандор (Veres Sándor) 738Верковић Стефан 818Верт Пол (Paul Werth) 300Верхарен Емил (Émile Verhaeren) 771Весел Ленард (Leonard Wessell) 844Веселиновић Јанко 9, 22, 25, 102Веселиновић Соња В. 883, 884, 895, 899,

1069Веселовски Александар (Александър Ни-

ко лаевич Веселовски) 601, 602, 606, 616, 617

Вивекананда Свами (सवाम ी वि व काननद) 626

Виготски Лав (Лев Семёнович Выготский) 9, 737

Видаковић Милован 19, 85, 86, 87, 88, 89, 90, 91, 92, 93, 94, 95, 96, 97, 98, 751, 1055, 1059

Видаковић Милош 729Видакович Милован 283Видовић Жарко 994, 997Видојковић Марко 296Вико Ђамбатиста (Giambattista Vico) 325Вилбер Ричард (Richard Purdy Wilbur) 886,

889, 892Вилбрант Адолф (Adolf Wilbrandt) 871Вилијамс Вилијам Карлос (William Carlos

Williams) 885, 886, 888, 889, 892, 898Вилкул Тетјана Л. (Тетяна Леонідівна Віл-

кул) 787, 790, 791, 799Вилсон Енгас (Angus Wilson) 188, 191Вилсон-Окамура Дејви Скот (David Scott

Wilson-Okamura) 337Винавер Станислав 221, 236, 239, 304, 306,

321, 322, 324, 325, 602, 603, 616, 723, 726, 729, 731, 732, 733, 735, 765, 766, 915

Винделбанд Вилхелм (Wilhelm Windel band) 54

Винерс Џон (John Joseph Wieners) 897

1101

Вирилио Пол (Paul Virilio) 390Витас Душко 758Витез Григор 314Витерс Карл 575Витман Волт (Walt Whitman) 771, 884, 885,

886, 890, 892, 901, 902, 903, 904, 905, 906, 908, 909, 910, 911, 912, 913, 914, 915, 916, 917, 918

Витошевић Драгиша 724Владив-Гловер Слободанка 737Владисављевић Димитрије 323, 324Владушић Слободан В. 175, 374, 376, 386,

389, 466, 467, 468, 470, 472, 473, 475, 477

Влахос, митрополит Јеротеј 994, 997Војновић Иво 314, 373, 694Вокер Алис (Alice Walker) 641, 645, 646, 653Воларевић Срђан 315Волдмен Ен (Anne Waldman) 891, 897Волкот Дерек (Derek Walcott) 892, 895Волошин Максимилијан (Максимилиáн

Алексáндрович Кириéнко-Волóшин) 616

Волтер (Voltaire, François Marie Arouet) 355, 738, 739, 855, 928

Волчек Дмитриј (Дмитрий Борисович Волчек) 120, 128

Вонгар Банумбир (Banumbir Wongar) 743, 744, 745, 746

Вонегат Курт (Kurt Vonnegut) 392Вордсворт Вилијам (William Wordsworth)

193, 903Ворен Роберт Пен (Robert Penn Warren) 885,

886Ворен Розана (Rosanna Phelps Warren) 892Воркапић Милан 315Ворш Луис (Lewis Warsh)Вотермен Кери (Kerry Waterman) 891Вотс-Дантон Теодор (Theodore Watts-Dun-

ton) 907Враголов Зоран 892Вркатић Лазар 1013Врчевић Вук 7, 12, 26Вудвард Сузан Л. (Susan L. Woodward) 1028Вујаклија Данка Г. 1078Вујић Владимир 729, 734, 735, 736Вујић Јоаким 1051Вујновић Станислава 323Вујовић Бранко 826, 839Вујовић Душанка 286, 287Вујчић Никола 315Вукадиновић Алек 1070, 1071, 1073Вукадиновић Нићифор 829, 839Вукановић Бета 1020Вукашиновић Желимир 54, 67

Вукић Ана 332Вукићевић Дејан 1047, 1060Вукићевић Драгана Б. 27, 303, 402, 405, 407,

415, 575, 577, 595, 1045, 1056, 1057Вукићевић Илија 24, 25Вукићевић Миленко 170Вуковић Анђелко 1039Вуковић Гордана 239Вуковић Ђорђије 731Вуковић Ново 962Вукомановић Растегорац Владимир М. 961,

976Вукотић Александра Ч. 201Вукчевић Радојка 1061Вулетић Љиљана 625, 626, 627, 628, 635, 637Вуловић Наташа 292, 293, 295Вулф Вирџинија (Virginia Woolf) 188, 190,

195, 197, 489, 574, 1060, 1061, 1062, 1063, 1064

Вунчев Борис 748Вурдеља Милан Д. 941Вученов Димитрије 577, 578, 584, 595Вучковић Милка 317Вучковић Радован 360, 361, 363, 375, 376,

380, 381, 383, 384, 385, 387, 449, 450, 451, 461, 731

Гавинс Џоана (Joanna Gavins) 300Гавриловић Андра 826, 839Гавриловић Миломир М. 310, 311, 1068Гавриловић Олга 255, 259Гадамер Ханс-Георг (Hans-Georg Gada mer)

176, 185Гаев Тања 799Газеман Герхард (Gerhard Friedrich Franz

Gesemann) 1060Гај Људевит 383Гајек Бернхард (Bernhard Gajek) 861Галањина Јулија (Юлия Галанина) 604Галвани Луиђи (Luigi Galvani) 125Галвеј Кинел (Galway Kinnell) 887, 892Галеано Едуардо (Eduardo Galeano) 745Галтье Жерар (Gérard Galtier) 620, 623, 624,

637Гарашанин Илија 140Гарашанин Милутин 103Гароња Радованац Славица 313, 314, 316,

317, 318, 1015, 1020, 1026, 1059, 1060Гаталица Александар 296Гверо Младен 504, 509Геземан Герхард (Gerhard Friedrich Franz

Gesemann) 821Генон Рене (René Guénon) 620, 623Георге Штефан (Stefan Anton George) 770Георгије Кратовац 751Гербран Ален (Alain Gheerbrant) 456, 682

1102

Геринг Херман (Hermann Wilhelm Göring) 506

Гест Барбара (Barbara Guest) 886, 889, 894Гете Јохан Волфганг фон (Johann Wolfgang

von Goethe) 321, 322, 323, 324, 575, 616, 633, 739, 749, 770, 845, 847, 867, 868, 869, 871, 872, 914, 1001, 1038, 1040, 1058

Геци Јанош (Géczi János) 739Гимбутас Марија (Marija Gimbutienė) 746Гинзберг Ален (Irwin Allen Ginsberg) 886,

889, 890, 892, 894, 896, 897, 898Гињар Фердинандa (Fernanda Guignard)

620, 629, 635Глигорић Велибор 734Глик Луиз (Louise Elisabeth Glück) 891, 892,

893, 895Глишић Милован 9, 10, 18, 22, 24, 25, 26, 322Глишовић Душан Д. 497, 869, 871, 873, 877Глушчевић Зоран 616Гнедов Василиск (Василий Ивáнович

Гнéдов) 124Гогољ Николај (Николай Васильевич Го-

голь) 738, 739Годвин Џошелин (Godwin Joscelyn) 622,

623, 624Гоја Франсиско де (Francisco José de Goya

y Lucientes) 433Голдбарт Алберт (Goldbart Albert ) 892Голдинг Виљем (William Golding) 191Гончаров Иван Александрович 249, 737,

738, 739Гордић Александар 216, 863Гордон Ејвери (Avery F. Gordon) 1031Гортан Премк Даринка 755Горуп Радмила 437, 445Градашчевић Хусеин-капетан 170Градишник Милица 630, 631, 632Графенауер Иван 278, 279Грбић Драгана 1045, 1048, 1068Гргур Први, папа 48Грдинић Никола 878Грег Линда (Linda Gregg) 891Грегорић Данило 503Грејвз Роберт (Robert Graves) 746Грејем Џори (Jorie Graham) 892Григорије Богослов 44Григорије Назијанзин (Γρηγόριος Ναζιαν-

ζηνός) 56Григорије Ниски (Γρηγόριος Νύσσης) 56,

859Григорије Палама (Γρηγόριος Παλαμάς)

326Григорова М. 749Григорова Надежда (Надежда Григóрьева)

125

Грилпарцер Франц (Franz Seraphicus Grill-parzer) 867, 868, 869, 871, 872, 873, 874, 875, 877, 878, 879, 880

Грим Јакоб (Jacob Grimm) 1038, 1040Гринблат Стивен (Stephen Greenblatt) 313Грифин Сузан (Susan Griffin) 891Грицкат Ирена 630, 637, 1080Грковић Милица 286Грковић-Мејџор Јасмина 280Грото Луиђи (Luigi Grotto) 825, 829, 830,

831, 836, 837, 838Грујић Никанор 1051Грчић Јован (1855–1941) 867, 870, 871, 872,

873, 874, 875, 876, 877, 878, 879, 880Грчић Јован Миленко 18, 24, 25, 306, 962,

1058Грысык Н. Е. 129Гуревич Л. (Л. Я. ГуревичЪ) 249Д’Оливе Фабр (Antoine Fabre d’Olivet) 623Давидовић Димитрије 11, 15, 16, 18, 25Давичо Оскар 308, 730, 1068, 1073Дали Салвадор (Salvador Dalí) 737Дамјанов Сава 85, 95, 98, 138, 142, 732Дан Стивен (Stephen Dunn) 891Данбар-Нелсон Алис (Alice Dunbar-Nelson)

641, 646, 651Данило III 58Данинберг Хилари (Hilary Dannenberg) 301Даничић Ђура 13, 72, 82, 446, 748, 751, 1078Данкан Роберт (Robert Edward Duncan) 886,

889, 892, 894Данојлић Милован 765, 1070, 1072, 1073Данте Алигијери (Dante Alighieri) 61, 149,

567, 769, 906, 954Дарваши Ласло (László Darvasi) 493Дарвин Чарлс (Charles Robert Darwin) 146,

147Даскалова Ј. 749Дворниковић Владимир 736Де Либера Ален (Alain de Libera) 48, 51Дебор Ги (Guy Debord) 929, 938Деветак Небојша 315Дединац Милан 729, 735Дејси Филип (Philip Dacey) 891Дејчиз Дејвид (David Daches) 187ДеЛил Дон (Don DeLillo) 201, 202, 203, 204,

205, 206, 207, 208, 210, 211, 212, 213, 214, 215

Делић Јован 309, 311, 312, 355, 380, 387, 412, 415, 731, 732, 948, 958, 1057, 1065

Делић Лидија Д. 809, 815, 816, 821Деметрије из Фалерона (Δημήτριος Φαλη-

ρεύς) 801, 802, 803, 804, 805, 806, 807Демировић Хамдија 892Демић Мирко 497, 502, 503, 504, 509

1103

Дера Ђорђе 324Деретић Ирина 768, 771Деретић Јован 13, 20, 25, 27, 92, 98, 305, 320,

432, 438, 445, 595, 1056Дерида Жак (Jacques Derrida) 175, 738Дерхам Вилијам (William Derham) 862Десница Владан 577Деспић Ђорђе 732Деспотов Војислав 890, 891, 892Деспотовић Петар 976Детелић Мирјана 812, 815, 816, 820, 821Дефо Данијел (Daniel Defoe) 194, 195Диби Жорж (Georges Duby) 1008Дивоар Фернан (Fernand Divoire) 620Дијаз Филипе (Felipe Díaz) 745Дикенс Чарлс (Charles John Huffam Dickens)

193, 194, 195, 196, 323Дики Џејмс (James Lafayette Dickey) 886, 892Дикинсон Емили (Emily Dickinson) 885,

886Дилан Боб (Bob Dylan) 891Дилан Џон (John Dillon) 551Дима Александар (Alexandre Dumas) 323,

324Димитријевић Владимир 311, 312, 734, 735,

736Димитријевић Јелена Ј. 723, 1015, 1016, 1017,

1018, 1019, 1020, 1021, 1022, 1023, 1024, 1025, 1026

Димитријевић Коста 503, 504, 509Димитријевић Р. 172Димитријевић Сергије 810Димитријевић Стеван 19, 24, 26Диоклецијан Гај Аурелије Валерије (Gaius

Aurelius Valerius Diocletianus) 548Дионизије Ареопагит (Διονύσιος ο Αρεο-

παγίτης) 125Дислер Џеклин (Jacqueline Diesler) 897Добош Иштван (István Dobos) 737Додиг Милана 595Дозон Август (Auguste Dozon) 813Дојл Артур Конан (Arthur Conan Doyle) 621Дојчиновић-Нешић Биљана 216Долежел Лубомир 682, 1029Домановић Радоје 24, 25, 136, 723Донат Тиберије Клаудије (Tiberius Claudius

Donatus) 530Дончев Антон 168Дорсен Жан (Jean Dorsenne) – Жан Труфло

(Jean Troufleau) 620Достојевски Фјодор Михајлович (Фёдор

Михайлович Достоевский) 574, 611, 737, 738, 739, 938, 993

Дошеновић Јован 321, 322, 1059, 1060Драганић Максим 626

Драгин Гордана 747, 748, 750, 751, 761Драгин Наташа 281, 751Драгићевић Рајна 228, 237, 238, 239, 756Драговић-Сосо Јасна 1028Дражић Јасмина 284, 285, 750, 752Драинац Раде 311Драшковић Иван 93Драшковић Милена 93Држић Марин 484, 693, 701Дрипулић Ненад 400Дувал Џон (John Duvall) 215Дуген Ален (Alan Dugan) 890, 892Дудаш Калман (Kálmán Dudás) 481Дукић Љиљана 1037Дукић Селена 1016Дулитл Хилда (H. D./Hilda Doolittle) 886Дунђерски Ленка 154, 157Дучић Јован 162, 171, 172, 720, 722, 723, 724,

725, 726, 729, 730, 765, 771Душанић Дуња 768Ђаковић Смиља 1015, 1016, 1020, 1021, 1022,

1024, 1026Ђикић Осман 162, 163, 172Ђинарађадаса Чурупумулаџ (Curuppumul-

lage Jinarajadasa) 625Ђинђић Марија 717, 719Ђиралди Ђовани Батиста Ћинцио (Giovan-

ni Battista Giraldi Cinzio) 831Ђисаиловић Веселин 324Ђовани Ники (Nikki Giovanni) 891Ђого Гојко 1004Ђоковић Милан 1049Ђорђевић Бојан М. 241, 246Ђорђевић Владан 23, 1052, 1053Ђорђевић Драгутин 278Ђорђевић Јован 1054Ђорђевић (Станковић) Зора 627, 628, 629,

630Ђорђевић Милан 892, 893, 894Ђорђевић Милентије 461Ђорђевић Милош 336Ђорђевић Смиљана 970, 976Ђорђевић Тихомир 662, 665, 676, 715Ђорно Џон (John Giorno) 897Ђурђевић Гордан 624Ђурђевић Исидор 245, 254, 255, 260, 272Ђурђић Љиљана 892, 895Ђукић Перишић Жанета 360, 361, 399, 406Ђурић Војислав 415, 1049Ђурић Дубравка 892, 897, 898, 899Ђурић Милош Н. 32, 40, 50, 146, 338, 539,

543, 548, 552, 556, 569, 736, 807Ђурић Мина 733, 1068Ђурић Михајло 179, 185, 221, 236, 239Ђурић Симеон 317, 318

1104

Ђурчин Милан 250Еберсберг Јулијус (Julius Ebersberg) 14Евзлин Михаил 129 Евола Јулиус (Julius Evola) 620, 623Егерић Љубинка 329Егерић Мирослав 329, 330, 331, 332, 333,

335, 336Едвардс Марк (Mark Edwards) 553, 563Езоп (Αἴσωπος) 321Еберхарт Ричард (Richard Ghormley Eber-

hart) 886Евгеновић Максим 1052Eјвелинг Хари (Harry Aveling) 642, 646,

648Ејкен Конрад (Conrad Potter Aiken) 886Ејмис Кингсли (Kingsley Amis) 191Еко Умберто (Umberto Eco) 55, 67, 933Елајас Ејми (Amy Elias) 202Ел Греко (El Greco) 433Елијаде Мирча (Mircea Eliade) 405, 406,

415, 746Елез Весна 569Елиот Томас Стернс (Thomas Stearns Eliot)

189, 192, 194, 196, 339, 575, 766, 885, 886, 888, 898, 1067

Елиот Џорџ (George Eliot) 902, 918Елкинс Керолајн (Caroline Elkins) 745Елмсли Кенвард (Kenward Elmslie) 897Емерсон Ралф (Ralph Waldo Emerson) 910,

911Емонс А. Р. (Archie Randolph Ammons) 892Емпедокле (Ἐμπεδοκλῆς) 145, 146, 149, 550Ендрјус Брус (Bruce Andrews) 893Енквист Пер Олов (Per Olov Enquist) 738Ентин Дејвид (David Antin) 892, 893Ентлер (Entler) 891Епикур (Επίκουρος) 536, 537Епштејн Михаил (Михаил Наумович

Эпштейн) 300, 706Еразмо Ротердамски (Desiderius Erasmus

Roterodamus) 340Ераковић Радослав 85, 91, 98Ердељан Јелена 456, 457, 461Ериугена Јован Скот (Johannes Scotus Eriu-

gena) 53Ерњаковић Глигорије 66Естерлинг Андреас (Anders Österling) 501,

509Есхил (Αισχυλος) 236Еурипид (Ευριπίδης) 531, 807, 992Ешбери Џон (John Lawrence Ashbery) 887,

890, 891, 892, 893, 894, 895, 896, 897Жаколио Луј (Louis Jacolliot) 623Женет Жерар (Gérard Genette) 300, 301, 362,

590, 591

Жеро Пјер (Geyraud Pierre) 619, 629Живана, слепа 1039Живановић Милан 998Живанчевић Милорад 509Живанчевић Нина 896, 897, 899Живкова-Крупева Р. 749Живковић Ана С. 1058, 1060Живковић Драгиша 24, 27, 575, 577, 578,

596, 1059Живковић Мита 869Живковић Телемак Стефан 762, 763, 764,

1048Живојиновић Велимир 1021Жицина Милка 315Журић Јелена М. 219, 223, 239Заболоцки Николај (Николáй Алексéевич

Заболóцкий) 120Задкин Осип (Ossip Zadkine) 433Замјатин Евгениј (Евгéний Ивáнович

Замятин) 132Заплата Рудолф 381Звекић-Душановић Душанка 286, 287, 760Зданевич Иља (Илья Михáйлович Зда нé вич)

122Здјелар Василије 22Зељић Горан 295, 296, 297, 298, 299Зец Божидар 185Зечевић Слободан 676Зивлак Јован 157Зизјулас Јован (Ιωάννης Ζηζιούλας) 995, 997Зима Дубравка 947Зимоњић Богдан 381Зјелински Богуслав 1058 Златанова Р. 792Златановић Момчило 810Златар Виолић Андреа 943Златковић Бранко 310, 312Златојевић Славко 1054Зличић Даринка 768Зола Емил (Émile Zola) 574, 910, 911Зорић Милена 751, 1079Зуковски Луј (Louis Zukofsky) 888, 892, 893Иваникова Т. 712Иванић Делфа 1015, 1018, 1022Иванић Душан М. 7, 12, 27, 142, 318, 322,

577, 596, 1045, 1049, 1051, 1052, 1053, 1054, 1055, 1056, 1057, 1058, 1059, 1060

Иванић Вера 627Иванов В. Виктор 928Иванов Л. 749Иванов Омрам Михаел (Омраам Микаел

Айванхов) 624Иванов Ценка 747, 749Ивановић Ненад 221, 222, 226, 227, 236, 239Ивековић Фрањо 109

1105

1106

Ивић Иван 415Ивић Павле 753, 1077, 1078Игнатов Г. 749Игнетов Дејвид (David Ignatow) 892Игњатовић Јаков 12, 18, 19, 21, 91, 97, 1051,

1052, 1053, 1055Иго Виктор (Victor Marie Hugo) 152, 153, 154Игов Светозар 749Изгарјан Александра М. 641, 649, 656Изер Волфганг (Wolfgang Iser) 1029Изетбеговић Алија 1028Илић Дејан 215Илић Драгутин 161, 170Илић Јован 20, 26, 166Инес Дорен Ц. (Doreen C. Innes) 802Интровиње Масимо (Massimo Introvigne)

623Исса Катја 747Исаковић Антоније 445, 462, 1004Исаковић Миланин Лепосава 315Истрати Панаит (Panaït Istrati) 168Јакоб Тереза Албертина Луиза фон (Therese

Albertine Luise von Jacob) 1038, 1040Јакоби Јоланда (Jolande Jacobi) 746Јакобсен Пер (Per Jacobsen) 361, 367, 387,

514, 518, 527Јакобсон Роман (Роман Осипович Якобсон)

737Јаковљевић Стеван Ј. 391, 399Јаковљевић Марија 626Јакшић Ђура 9, 23, 168, 221, 1053, 1054Јакшић Провчи Бранка М. 449, 457, 461Јамблих (Ἰάμβλιχος) 566Јанг Едвард (Edward Young) 862Јанг Роберт (Robert J. C. Young) 745Јандрић Љуба 360, 471Јанић Ђорђе 426, 427, 438, 445Јанковић Андреја 627Јанковић Владета 307Јанковић Драга С. 247, 270 Јанковић Ернестина 627Јанковић Косара 271 Јанковић Љиљана 399

Јанковић Милица 241, 242, 243, 244, 245,

246, 247, 248, 249, 250, 251, 252, 253, 254, 255, 257, 258, 259, 260, 261, 264, 265, 266, 267, 268, 269, 270, 271, 272, 1020

Јанкович Михаил 748Јардли Џон (John Yardley) 530Јаћимовић Слађана 732, 1068Јаус Ханс Роберт (Hans Robert Jauß) 95, 963,

976Јашовић Предраг 413, 415

Јевгенија 64Јевзлин Михаил 121, 122Јевтић Милош 329Јевтић Павле 634Јејтс Френсис (Frensis A. Jejts) 635Јекнић Драгољуб 660, 676, 962, 976Јелачић Виолета Б. 60, 67Јелачић Јосип 383Јелена Анжујска 1041Јелена, супруга цара Душана 1041Јелић Војислав 560, 568, 1047Јелчић Дубравко 104, 105Јеремић Љубиша 440, 445, 462, 577, 578,

596Јерков Александар 463, 464, 467, 468, 470,

471, 472, 474, 477Јеротић Владета 371, 387, 625, 628, 637, 982,

993, 997Јефимија, монахиња, деспотица Јелена 60,

277, 1041Јефтимије, патријарх 49Јингер Ернст (Ernst Jünger) 390, 391, 399Јирашек Алојз (Alois Jirasek) 482Јоасаф 276Јован Дамаскин (Ἰωάννης Δαμασκήνος)

993Јован Златоусти (Ἰωάννης ὁ Χρυσόστομος)

44, 56Јованка Орлеанка (Jeanne d Arc) 621, 622,

629, 635Јовановић Александар 543, 732Јовановић Александра В. 187Јовановић Владан З. 299, 717, 718, 1087Јовановић Дејан 864Јовановић Ђорђе 720Јовановић Зоран М. 72, 76, 77, 78, 82Јовановић Ивко 685, 690Јовановић Јелена 970, 976Јовановић Јован Змај 162, 168, 221, 269, 307,

321, 322, 324, 706, 771, 975, 1059Јовановић Љубомир 723, 724Јовановић Марамбо Војислав 318Јовановић Милан Морски 323, 324, 1055Јовановић Милица 502, 503, 504, 509Јовановић Мишко 504Јовановић Наталија П. 743Јовановић Ненад 502, 503, 504, 509Јовановић Рашко В. 1049Јовановић Симић Јелена 1059Јовановић Слободан 709, 722, 723, 729, 734Јовановић Стоимировић Милан 504, 510Јовановић Томислав 51, 58, 60, 64, 67Јовић Бојан 310, 311Јовић Надежда Д. 282Јовић Спиридон 9, 17, 23, 24

1107

Јовићевић Татјана 139, 140, 142, 976, 977, 1048, 1060

Јожеф Атила (Attila József) 738Јокаи Мор (Mór Jókai) 485Јокић Јасмина 452, 462Јоксимовић Људмила 998Јолес Андре (André Jolles) 7Јонаш Ержебет (Jónás Erzsébet) 739Јоњић Томислав 107Јорданова Милена 748Јосић Вишњић Мирослав 1033Јосиф II Хабзбуршки (Joseph II) 1045Јошић Неђо 289, 290, 291Јукић Иван Франо 381, 382, 383, 384Јунг Карл Густав (Carl Gustav Jung) 435, 729Јуришић Димитрије 630Јурјева И. С. 797Јухас-Георгиевска Љиљана 1059Кадаре Исмаил 168Казимир Сзамрик Конрад 748, 749Казмер Ерне (Ernő Kázmér) 480Казначић Антун 695Казначић Иван Аугуст 693, 694, 695Кајзер Волфганг (Wolfgang Kaiser) 1031Кајзер Каролин (Carolyn Kizer) 892Кајоа Роже (Roger Caillois) 930, 931, 934, 938Калај Бењамин 164, 165Калајић Драгош 626Калвин Жан (Jean Calvin) 993Калимах (Καλλίμαχος) 531, 534Калин Борис 53Ками Албер (Albert Camus) 483, 490Камингз Е. Е. (Edward Estlin “E. E.” Cum-

mings) 886, 888, 889Кампа Харолд де (Haroldo de Campos) 655Канидо Жан (Jeanne Canudo) 620, 623Канлајф Маркус (Marcus Falkner Cunliffe)

885Канселије Ежен (Eugène Léon Canseliet) 629Кант Имануел (Immanuel Kant) 148, 848,

860, 861Кантакузин Катарина 1041Капор Мома 315Карабеговић Авдо С. 162, 172Карабеговић, браћа 162Карађорђевић Александар 383Карађорђевић Павле, кнез 504Карамзин Николај Михајлович (Николай

Михайлович Карамзин) 604Карамфилова Петја 748Карановић Зоја С. 670, 676, 752, 1040Карас Вјекослав 364, 379, 381Караулац Мирослав 503, 504, 510Караџић Вук Стефановић 8, 10, 11, 13, 17,

18, 19, 21, 22, 23, 25, 26, 48, 72, 82, 95,

103, 162, 168, 220, 232, 269, 278, 289, 293, 298, 320, 371, 376, 387, 446, 659, 671, 678, 706, 742, 748, 751, 752, 763, 812, 813, 817, 821, 827, 1038, 1039, 1040, 1053, 1058, 1059, 1060, 1078, 1083

Караџић Мина 1051, 1054Карвер Рејмонд (Raymond Clevie Carver,

Jr.) 892, 895Карлајл Томас (Thomas Carlyle) 910, 911, 914Карлић Вирна 759Каровић Немања З. 733, 767, 1069Кастелветро Лодовико (Lodoviko Kastel-

vetro) 338Кастиљоне Балтасаре (Baltasare Kastiljone)

339Катичић Радослав 754Катић Ернест 693, 694, 695Катнић Бакаршић Марина 519Катул Гај Валерије (Gaius Valerius Catullus)

530, 533Кауфман Боб (Bob Kaufman) 897Кафка Франц (Franz Kafka) 483Кашанин Милан 398, 399, 703, 704, 705, 706,

707, 708, 709, 710Кашић Јован 1080, 1081 Квас Корнелије Д. 145, 156, 157Квинтилијан Марко Фабије (Marcus Fabius

Quintilianus) 57, 300Кедић Милић 383Кекановић Драго 315Келс (Κέλσος) 563Кембел Лили Бес (Lily Bess Campbell) 339Кембел Џозеф (Joseph Campell) 746Кенгелац Павле 1048Кенеди Александар Џорџ (Alexander

George Kennedy) 56Кенеди Џон (John Fitzgerald “Jack” Ken-

nedy) 201, 203, 204, 205, 206, 207, 208, 209, 210

Кеплер Јохан (Johannes Kepler) 125Кери Џојс (Joyce Cary) 188, 191, 192Кернс В. Б. (W. B. Cairns) 907Керол Луис (Lewis Carroll) 969Керуак Џек (Jack Kerouac) 889, 890Кечет Јозеф (Jozef Ketschet) 385Кибл Роберт (Robert Keable) 928, 929Кинг Линда (Lynda King) 891Кингстон Џереми (Jeremy Kingston) 392,

399Кинкејд Џамејка (Jamaica Kincaid) 641, 646Кирилова Веска 748Кирилова Олга 420, 445Кис Велдон (Harry Weldon Kees) 887Китс Џон (John Keats) 193Кићовић Мираш 828

1108

Киш Данило 464, 497, 941, 942, 943, 945, 947, 948, 949, 951, 952, 953, 955, 958, 1031

Киш Наташа 288Кјеркегор Серен (Søren Kierkegaard) 846,

936, 938Клајн Иван 232, 239Клајст Хајнрих фон (Heinrich von Kleist)

770Клапиш-Зибер Кристијана 48, 51Кларк Том (Tom Clark) 897Кликовац Душка 754Клифтон Лусила (Lucille Clifton) 892Кнежевић Божидар 736Кнежевић Марија 892Ковач Арпад (Árpád Kovács) 737, 738Ковач Звонко 761Ковачевић Божидар 306, 630Ковачевић Милош 233, 239, 514, 515, 516,

519, 520, 522, 524, 525, 527, 573, 574, 575, 576, 580, 581, 584, 585, 586, 587, 595, 596, 754, 967, 968, 976, 1059

Ковачевић Небојша 997, 998Ковачек Божидар 838, 839Ковачић Анте 107Ковачић Божидар 170Кодреску Андреј (Andrei Codrescu) 897Коен Ајра (Ira Cohen) 897Кожухарова С. 749Козина Филип 107Козић Ранко 67Козомара Младен 216Којен Леон 720, 721, 722, 723, 724, 725, 726,

727Колберг Лоренс (Lawrence Kohlberg) 413,

415Колингвуд Робин Џорџ (Robin George Col-

lingwood) 215, 216Колке Мари-Луиз (Marie-Luise Kohlke) 202Коломински Ј. Л. 415Колриџ Семјуел Тејлор (Samuel Taylor

Coleridge) 193Кољевић Светозар 187, 188, 189, 190, 191, 192,

193, 194, 195, 196, 197, 198, 199, 1061Комненовић Олга 248Компањон Антаоан (Antoine Compagnon)

1067Кон Геца 634Кон Дорит (Dorrit Cohn) 574, 592Конрад Џозеф (Joseph Conrad) 189, 194, 197Константинова Д. 749Константиновић Радомир 11, 27, 149, 721Конте Ђан Бјађо (Gian Biagio Conte) 539Контоски Виктор (Victor Contoski) 891Копитар Јернеј 1040

Копицл Владимир 890, 892, 897, 898, 899Копли Френк (Frank Copley) 531Кораис Адамантиос (Ἀδαμάντιος Κοραῆς)

13Кораћ Станко 1059Кордић Милош 315Корзо Грегори (Gregory Nunzio Corso) 889,

890, 892Корнарос Виценцос (Вιτσεντσοσ Κορναροσ)

825, 829, 830, 831, 840, 841Корнут Луцијус Анеј (Ἀνναῖος Κορνοῦτος)

565Корте Барбара (Barbara Korte) 884Косановић Јелена 148, 152, 157Костадинова Павлова Антоанет 748Костадиновић Данијела Д. 681Константинидис Елефтериос Николин

(Ελευθέριος Νικολίν Κωνσταντινίδης) 830

Костић Веселин 337, 338, 339, 340Костић Драгомир Ј. 417Костић Лаза 145, 146, 147, 148, 149, 150, 151,

152, 153, 154, 156, 157, 221, 222, 230, 231, 232, 236, 239, 304, 305, 306, 307, 321, 322, 770, 771, 1054, 1059, 1073

Костић Страхиња 317, 872Костова Надежда Спасова 747Костолањи Деже (Dezső Kosztolányi) 738Коуп Дејвид (David Cope) 891Кох Кенет (Kenneth Koch) 890, 896, 897Кочић Петар 723Кошутић Радован 221Краков Станислав 300, 389, 390, 399Краљевић Марко 92, 809Крамарић Златко 1008, 1013Красић Владимир 318Краснахоркаи Ласло (László Krasznahorkai)

738Краут Росел (Kraut Rochelle) 897Крејн Харолд Харт (Harold Hart Crane) 886,

888Крејчова Елена (Елена Крейчова) 747, 748Кремецо Ђулијано (Giuliano Cremezzo) 624Кречмер Ернст (Ernst Kretschmer) 982Кривокапић Момчило 828, 839Кривошић Велимир 503Крили Роберт (Robert Creeley) 886, 888, 889,

890, 891, 892, 894, 896Кришнамурти Џиду (Jiddu Krishnamurti)

624Крклец Густав 306Крлежа Мирослав 482, 761, 941, 942, 943,

944, 945, 946, 947, 948, 950, 951, 952, 955, 956, 958, 1011

Крнета Сава 314, 315

1109

Крњевић Хатиџа 606, 616Кроније (II в.) 549, 550, 554, 562, 565, 567Кропеј Телбан Моника 278, 279Кроче Бенедето (Benedetto Croce) 323Крстановић Здравко 243, 314, 315Крстев Цветана 758Крстић Бранислав 809, 810Круди Ђула (Gyula Krúdy) 738Крунић Данка 1085Ксенофан (Ξενοφάνης ὁ Κολοφώνιος) 804Кузмановић Веља 260Кузмановић Лепосава 260Кузмин Михаил (Михаил Алексéевич

Кузмин) 739Кујунџић Војислав 630Кук Грејс (Grâce Cooke) 621Куленовић Скендер 595, 729Кулиџ Кларк (Clark Coolidge) 897Кулишић Франо 693, 694, 695Кулишић Шпиро 678Курешевић Марина 281, 751Куртеш Огњен 1064Куртовић Јова 825Курцијус Ернст Роберт (Ernst Robert Curtius)

56, 57, 58, 59, 60, 61, 62, 63, 64, 65, 71Кутшеба Станислав (Stanislaw Kutrzeba)

506Кухач Фрањо 813, 818Кюн Маттиас 129Лавров П. А. (П. А. ЛавровЪ) 788Лагарић Павле 726Лазаревић Анђелија 244, 256, 259, 260, 261,

1020Лазаревић Бранко 451Лазаревић Велибор 286Лазаревић Вук 1041Лазаревић ди Ђакомо Персида 733, 1059Лазаревић Лаза 9, 10, 15, 19, 21, 24, 26, 260,

301, 742, 1058Лазаревић Лука 243Лазаревић Стефан, деспот 44, 52, 62, 1041,

1042, 1074Лазић Радмила 895Лазовић Милица М. 313Лајбниц Готфрид Вилхелм (Gottfried Wil-

helm Freiherr von Leibniz) 148, 739Лаковић Александар Б. 307Лаланд Андре (Pierre André Lalande) 147Лалевић Миодраг С. 238Лалић Бранка 884Лалић Иван В. 529, 542, 543, 729, 730, 765,

766, 883, 884, 885, 886, 887, 888, 889, 890, 892, 893, 894, 895, 896, 899, 916, 917

Ламантија Филип (Philip Lamantia) 897

Ламберт Дејвид (David Lambert) 392, 399Ламбертон Роберт (Robert Lamberton) 551,

556Ларше Жан Клод (Jean-Claude Larchet) 994,

997Латас Омерпаша 359, 360, 361, 362, 363, 364,

369, 370, 376, 380, 381, 382, 383, 384, 385, 387

Латковић Видо 1037, 1039Лаубе Хајнрих (Heinrich Laube) 868Лауер Рајнхард (Reinhard Lauer) 449Лаушевић Саво 995, 997Лафуркад Жорж (Georges Lafourcade) 907Лебл-Албала Паулина 1054Левертов Дениз (Levertov Denise) 886, 889,

890, 892, 894Леви Елифас (Éliphas Lévi) 623Левинс Моралес Аурора (Aurora Levins

Morales) 745Левин Ф. М. 120Леви-Строс Клод (Claude Lévi-Strauss) 746,

1051Левушкина Ружица С. 714Ле Гоф Жак (Jacques Le Goff) 51Ледбитер Чарлс Вебстер (Charles Webster

Leadbeater) 625, 628, 632Лекић Синиша 142Ле Клезио Жан-Мари Густав (Jean-Marie

Gustave Le Clézio) 743, 744, 745, 746Ленхарт Гари (Gary Lenhart) 897Леовац Славко 329, 332, 439, 440, 445Лепахин Валериј (Валерий Владимирович

Лепахин) 738Лер-Сплавински Тадеуш (Tadeusz Lehr

Spławinski) 506Леро Соња С. 1036Лесинг Готхолд Ефраим (Gotthold Ephraim

Lessing) 874Лесковац Младен 157, 332Летић Марија 1060, 1061, 1062, 1063, 1064Лефевр Андре (André Lefevere) 645Лехисте Илсе (Ilse Lehiste) 753Либаниус (Λιβάνιος) 56Ливада Раша 892, 894Ливерсејџ Тони (Toni Liversage) 746Лигуори Марио (Mario Liguori) 323, 324,

325Линдквист Свен (Sven Lindqvist) 745Линдзи Вочел (Vachel Lindsay) 885, 886 890Линколн Абрахам (Abraham Lincoln) 650Лихачов Дмитриј Сергејевич 53, 54, 55, 58,

61, 62, 67Лич Џефри (Geoffrey Neil Leech) 515, 517Локлин Џералд 891Лома Александар 547, 568, 660, 676, 1075

Лома Јелена 676, 677Лома Миодраг 843, 848, 852, 855, 856, 863Ломоносов Михаил (Михаил Васильевич

Ломонóсов) 321Ломпар Мило 768, 769, 770, 771, 995, 997Лонгена Балдасар (Baldassare Longhena)

154Лонгин Касије (Κάσσιος Λογγῖνος) 547, 559,

801Лоренс Дејвид Херберт (David Herbert

Lawrence) 188, 189, 194, 197Лори Мери Рајан (Ryan Marie-Laure) 299Лорк Е. 575Лорцинг Густав Алберт (Gustav Albert Lort-

zing) 871Лотман Јуриј (Юрий Михáйлович Лóтман)

601, 607, 616, 617, 820Лоуел Еми (Amy Lawrence Lowell) 886Лоуел Роберт (Robert Lowell) 886, 889, 892,

893, 894, 898Лоџ Дејвид (Lodge David) 591, 592Лудовикос Никола 985, 997Лукач Ђерђ (Georg Lukacs) 942Лукић Немања 504, 505, 507Лукреције Кар Тит (Titus Lucretius Carus)

530, 536, 537, 543, 770Лутер Мартин (Martin Luther) 858Луцилије Гај (Gaius Lucilius) 535, 538Љермонтов Михаил (Михаил Юрьевич

Лермонтов) 321, 604, 739Љубибратић Мића 170Љубиша Стефан Митров 11, 12, 18, 21, 22,

27, 751, 752Людоговский Федор Б. 711Љутакова Румјана 748Љуштановић Јован 962, 964, 976Маврогордато Џон (John Mavrogordato) 830Магарашевић Георгије 1048Магарашевић Мирко 1048Магр Морис (Maurice Magre) 620, 621, 633,

634, 635, 637Мадам Помпадур (Madame de Pompadour)

938Маздрашка Ф. 749Мајендорф Џон (John Meyendorff) 63, 67Мајер Бернардет (Bernadette Mayer) 897Мајсторовић Тања 67Мајтењи Михаљ (Majtényi Mihály) 492Маканец Алфред 381Маклиш Арчибад (Archibald Macleish) 886Максим Исповедник (Μάξιμος ὁ Ὁμολο-

γητής) 326Максимовић Горан М. 92, 95, 96, 98, 1050,

1059Максимовић Десанка 247, 270, 766

Максимовић Миливој 249Максимовић Љубомир 326Максић Драган 626Макуљевић Ненад 1013Макферсон Џејмс (James Macpherson) 910Малагурска Мара 1020Маларме Стефан (Stéphane Mallarmé) 916,

917, 1067Мален Хариета (Harryette Mullen) 641, 642Маљевич Казимир (Казимир Северинович

Малевич) 125, 126Манојловић Љубиша 1049Мани, или Манихеј (Māni) 633Манојловић Тодор 306, 735, 915Ман Томас (Thomas Mann) 189, 194, 323, 489,

770, 956Маретић Тома 297Маринковић Ана марија 1046Маринковић Никола 310, 311, 312, 1068Маринковић Радмила 44, 51Маринова К. 749Марић Ивана 828Марић Илија 635, 637, 980, 997Марић Сретен 332, 396, 399Марићевић Јелена Ђ. 325Марицки Гађански Ксенија 568Марицки Душанка 976Марјановић Душанић Смиља 78Маркес-Ривијер Жан (Jean Marquès-Ri-

vière) 620, 622, 623Марко Аурелије (Marcus Aurelius Antoninus)

355Марковић Адамов Павле 321Марковић Весна 67Марковић Даница 722, 723, 1015, 1016, 1019,

1021, 1022Марковић Дејан 891Марковић Жељко 284, 755Марковић Кодер Ђорђе 323, 324, 1053Марковић Маја 753Марковић Милан 627, 629Марковић Светозар 13, 320, 706, 1053Марковић Слободан Ж. 962Маркс Карл (Karl Heinrich Marx) 134Маркузе Херберт (Herbert Marcuse) 709Маројевић Игор 497, 498, 499, 500, 501, 502,

509Мартен Лидија (Lydia Martin) 620, 623Мартин ди Гар Роже (Roger Martin du Gard)

488Мартинсен Дебора (Deborah Martinsen)

738Мартић Грга 381Марчетић Андријана М. 569, 591, 596, 727Марчетић Милован 497, 509

1110

Маршак Самуил (Самуил Яковлевич Мар-шáк) 120

Мас Вивијан ди (Vivian Postel du Mas) 620, 623

Мастерс Едгар Ли (Edgar Lee Masters) 885Мастродимитрис П. Д. (П. Δ. Мαστρδημή-

τρης) 830, 840Матавуљ Симо 9, 10, 13, 18, 19, 21, 22, 23,

24, 27, 301, 314, 577, 723, 742, 1051, 1053, 1055, 1056, 1058

Матешић Јосип 286, 293Матић Војин 626Матић Димитрије 1053Матић Светозар 1039Матицки Миодраг 314, 1058Матичетов Милко 278, 279Матјушин Михаил 126Матош Антун Густав 101, 102, 103, 104, 105,

106, 107, 108, 109, 110, 111, 112, 113, 114, 115, 116, 117, 325, 332

Матош Леон 113Мацановић Ана З. 292, 295, 1085Медаковић Данило 975Медаковић Дејан 314, 315Меденица Радосав 811, 813, 814, 815, 817,

818, 821Мејер Дорис (Doris Meyer) 568Мејерс Тери (Terry L. Meyers) 907Мек-Клур Мајкл (Michael McClure) 891Мелеагар из Гадаре (Μελέαγρος) 531, 535,

542Мелетински Елезар Мојсијевич (Елеазáр

Моисéевич Мелетинский) 14, 16, 17, 24

Менандар (Μένανδρος) 56, 64, 65, 807Менделсон Мозис (Moses Mendelssohn) 860Мервин Вилијем Стенли (William Stanley

Merwin) 886, 890, 891, 892, 894, 898Мережковски Дмитриј (Дмитрий Сер гéе-

вич Мережкóвский) 602Мерил Џемс (James Ingram Merrill) 892Месаровић Никола 18Месељ Миклош (Miklós Mészöly) 738Меслен Анри де Шампињи (Henri Meslin

de Champigny) 620, 623Методије (Μεθόδιος) 320, 787, 788, 792Мештровић Иван 112, 113, 706Микић Радивоје 308, 309, 311, 312, 681, 682,

687, 690, 1065Микуличић Фран 317, 318Мил Џон Стјуарт (John Stuart Mill) 722,

724Миладиновић Зоран 695, 701Миланковић Милутин 315Миланов Р. 749

Милановић Александар 139, 142, 232, 239, 309, 311, 732, 750, 751, 753, 1070, 1071, 1072, 1073, 1079

Милановић Жељко 87, 98Милатовић Вук 964, 976Милева Милица 748Милеј Една Сен Винсент (Edna St. Vincent

Millay) 886Милеуснић Сима 315Миливојевић Драгољуб 1015, 1026Милинковић Снежана 1058Милинчевић Васо 27, 838, 839Милић Милосављевић Снежана 27, 299Милићевић Вељко 578, 720, 722, 723Милићевић Живко 1015, 1016, 1017, 1018,

1019, 1021, 1022, 1023, 1024, 1025Милићевић Милан Ђ. 221, 1054, 1055Милићевић Милутин 301Миличић Сибе 306, 723Милованов Лука 962, 975Миловановић Миодраг Б. 131, 136, 137, 138,

139, 140, 141, 142Миловановић Соња 1069Милосављевић Милић Снежана 9, 1057Милосављевић П. 318Милошевић Десанка 73, 77Милошевић-Ђорђевић Нада 278, 813, 821,

1037Милошевић Никола 770, 936, 938, 979, 980,

981, 982, 983, 984, 985, 986, 987, 988, 989, 990, 991, 992, 993, 994, 995, 996, 997, 998

Милошевић Слободан 1028Милорадов Дејан 1085Милтон Џон (John Milton) 451Милутиновић Дејан Д. 801Милутиновић Сарајлија Сима 221, 323, 324,

821, 1059, 1073Миљанов Марко 1052Миљковић Бранко 730, 765, 766Минтурно Антонио (Antonio Minturno) 338Миочиновић Мирјана 925, 930, 938Мирковић Никола 418, 445 Мирославска Виргинија 748Митриновић Димитрије 603, 729Митровић Марија 1057Митровић Милорад 306, 723Митровић Срба 883, 884, 887, 888, 889, 890,

891, 892, 893, 894, 895, 896, 897, 899Михаелис Јохан Давид (Johann David

Michaelis) 857Михаило Псел (Μιχαήλ Ψελλός) 326 Михаиловић Георгије 828, 838, 839Михаиловић Драгослав 175, 176, 177, 178,

179, 180, 181, 183, 184, 185

1111

Михаиловић Дража 269Михаиловић Људмила 617Михаиловић Стевча 1054Михајлов Александар (Алексáндр Ва силье-

вич Михáйлов) 789, 791, 793Михајловић Борислав 462Михајловић Велимир 282, 1078, 1080Михајловић Живорад Славински 626, 638Михајловић Михиз Борислав 309, 450Михаљчић Раде 880Мицева С. 749Мицић Љубомир 917, 918Мицова Софија 748Мишић Зоран 308, 332, 334, 721, 729, 730,

734, 1066Мишић Томислав 892Младеновић Александар 1079, 1080Младеновић Живомир 678Младеновић Ранко 306Молијер (Molière, Jean-Baptiste Poquelin)

484Молнар Ангелика (Angelika Molnár) 737Момчиловић Марија 66Монтењ Мишел де (Michel de Montaigne)

490Мор Томас (Thomas More) 340Моргенштерн Кристијан (Christian Otto

Josef Wolfgang Morgenstern) 126Мориц Жигмонд (Móricz Zsigmond) 482Морисон Тони (Tonny Morrison) 641, 642,

645, 646, 647, 648, 649, 650, 653, 654, 655, 656

Мос Стенли (Stanley Moss) 886Мос Тилиас (Thylias Moss) 892Моцарт Волфганг Амадеус (Wolfgang

Amadeus Mozart) 766Мразовић Аврам 977Мршевић-Радовић Драгана 752Мркаљ Сава 1060Мркшић Олга 628Мумовић Ана М. 1001Мунте Аксел (Axel Martin Fredrik Munthe)

323Мур Мериен (Marianne Craig Moore) 885,

886Мур Џефри (Jefrey Moore) 887, 888Мурадбеговић Ахмед 383Мутић Ј. 818Мушицки Бранко 872Мушкатировић Јован 976Набоков Владимир (Владимир Владими-

ро вич Набóков) 237, 738, 739Нагловска Марија (Мария Нагловская) 620Недзвецкиј Валентин (Валентин Алексан-

дрович Неѕвецкиј) 738

Надлер Јозеф (Josef Nadler) 849Најт Етриџ (Etheridge Knight) 891Наметак А. 172Нанчић Лазар 1051Настасијевић Момчило 221, 601, 602, 603,

604, 605, 606, 607, 608, 609, 610, 611, 612, 613, 614, 615, 616, 617, 618, 724, 728, 729, 730, 734, 735, 765, 766, 1071

Настасијевић Светомир 603Настасијевић Станислав 603Невекловски Герхард (Gerhard Neweklowski)

755Негришорац Иван 163, 172Недељковић Александар Б. 131, 137, 139,

142, 143Недељковић Драган 445Недељковић Драгољуб 66Недељковић Душан 147, 157Недић Владан 678, 1037, 1039Недић Марко 175, 180, 185, 219, 220, 239, 1058Недић Љубомир 722Нејгебауер Александар 892Ненадовић Љубомир П. / Любомир П. Не-

надовић 12, 13, 16, 19, 323, 324, 976Ненадовић Матија 19Ненин Миливој 304, 305, 306, 307, 308, 870,

880Немањић Милутин 75, 76Немањићи, породица 77, 78, 79, 80, 1088Немеров Хауард (Howard Nemerov) 886,

890Немет Ласло (László Német) 480Ненезић Зоран 631, 638Несторовић Зорица 929, 934, 938Нешић Ђорђе 315Нешковић Ратко 53, 54, 63Никитин Н. 120Никодим Тисмански 49Николајевић Божидар 306Николић А. 170Николић Атанасије 16, 21, 24Николић Милен М. 627Николић Милија 964, 976Николић Момир 916Николић Часлав 1058Николиш Гојко 315Николов С. 791Николова Н. 749Никон Јерусалимац 276, 1043, 1044Нинковић Јована 558, 568Ниче Фридрих (Friedrich Wilhelm Nietzsche)

250, 916Новаковић Јелена 732, 1067Новаковић Стојан 317, 320, 827, 838, 839,

1059

1112

Нововић М. 627Ноделман Пери (Nodelman Perry) 973, 976Норис Дејвид (David A. Norris) 1027Нотли Алис (Alice Notley) 897Нуменије из Апамеје (Νουμήνιος ὁ ἐξ Ἀπα-

μείας) 551, 554, 556, 565, 567Нусинова Наталья 604Нушић Бранислав 168, 169, 170, 870, 1049,

1050, 1052, 1055Његуш Роксанда 315Њутн Исак (Isaac Newton) 146Оберстајн Карин Лесник (Karin Lesnik

Oberstein) 962, 977Обрадовић Доситеј 7, 8, 10, 11, 13, 14, 15,

16, 17, 18, 20, 26, 27, 320, 321, 741, 742, 743, 762, 763, 826, 827, 874, 1045, 1046, 1047, 1048, 1051, 1053, 1054, 1058

Обрадовић Иван 1015Обрадовић Милан 315Обрадовић Надежда 647, 648Обреновић Александар 723Обреновић Анка 1054Обреновић Милан 1053Обреновић Милош, кнез 18, 382, 383, 1053Обреновић Михајло 1053, 1056Обреновић Наталија 1054Овен Морин (Owen Morin) 897Овидије Назон Публије (Publius Ovidius

Naso) 530, 533, 542, 806Огијенко Иван Иванович (Іван Иванович

Огієнко) 790Оден Рене (Rene Odin) 620, 895Озборн Џон (John Osborne) 191Озер Каталин 759Оистеану Валерије (Valery Oisteanu) 897Окука Милош 751Олах Кристијан А. 979Олбина Јован 67Олејников Н. 120Олстер Стејси (Olster Stacey) 212Олсон Чарлс (Charles Olson) 886, 888, 889,

892, 893Опачић Зорана З. 390, 399, 401, 732, 961,

962, 972, 975, 977Ораић Толић Дубравка 110Орловски Питер (Peter Anton Orlovsky) 891Орнстајн Роберт (Robert Evan Ornstein)

339Орсић Срђан В. 85Орфелин Захарија 1047, 1078, 1086Орчик Роланд (Roland Orcsik) 493Освалд Ли Харви (Lee Harvey Oswald) 208,

209, 210Осендовски Фердинанд Антони (Ferdy-

nand Antoni Ossendowski) 623

Остин Џејн 580Остојић Бранислав 751Остојић Тихомир 872Оташевић Ђорђе 224, 226, 239Отовић Владимир 239О›Хара Френк (Frank O’Hara) 887, 890, 892,

894, 896, 897Павић Милорад 27, 143, 751, 766, 827, 836,

837, 839, 869Павковић Васа 219, 220, 223, 236, 239, 1085Павле Силентијариј / Силенцијариј (Paolo

Silenziario) 49Павлова М. М. 604Павловић Александра 1045Павловић Димитрије 827Павловић Драгољуб 825, 829, 830, 835, 836,

838, 839, 840Павловић Милоје А. 27Павловић Милорад 324, 325 Павловић Миодраг 308, 450, 462, 729, 730,

731, 732, 733,765, 766, 935, 938, 1070, 1071, 1072

Павловић Слободан 239, 280, 281, 754Пајевић Арса 871, 1054Пајк Бартон (Burton Pike) 176Палавестра Предраг 434, 445, 1001, 1002,

1003, 1004, 1005, 1006, 1007, 1008, 1009, 1010, 1011, 1012, 1013

Паланачки Јулка 154Палибрк-Сукић Несиба 604, 617Паликућа Јелисавета, рођ. Мушкатирович

828Палмер Мајкл (Michael Palmer) 892, 895Памучина Јоаникије 381Падарева-Илијева Гергана 748Пандуревић Јеленка 671, 676Пандуровић Сима 305, 306, 627, 628, 720,

722, 723, 726, 765, 1021Панић Мараш Јелена 310, 312, 733, 1068Пантелић Никола 678Пантић Мирослав 1037Пантић Михајло 740, 741, 742, 743, 955, 958,

1057, 1066Панџа Мухамед 666, 676Пап Агнеш Клара (Klára Papp Ágnes) 738Пап Шандор (Pap Sandor) 739Папратовић Милена 278Парацелзус (Paracelsus / Theophrastus Phi-

lippus Aureolus Bombastus von Hohen-heim) 631, 634, 637

Парвулеско Жан (Jean Parvulesco) 624Парески Лиза (Lisa Pareschi) 1044Париндер Патрик (Patrick Parrinder) 132,

133Париповић Крчмар Сања 733, 1069

1113

1114

Парлаћ Драгана 1041, 1044Парнах Валентин (Валентин Яковлевич

Парнáх) 126Пасула Милица Б. 867Паунд Езра (Ezra Weston Loomis Pound)

885, 886, 887, 888, 893, 898Пауновић Зоран 215, 1061Пашова Цветомира 748Пеичић Константин 15, 282, 762, 764Пејчић Александар С. 1049, 1050Пек Роберт (Robert Pack) 886Пекић Борислав 463, 464, 766, 987, 993Пековић Слободанка 1058Пелагић Васа 706, 1053Пентковски Алексеј М. (Алексей Мсти-

сла во вич Пенткóвский) 788Пепен Жан (Jean Pépin) 548 Перић Драгољуб Ж. 319Перишић Бјелановић Недељка В. 1074Перишић Владан 864Перлоф Марџори (Marjorie Perloff) 883Петканова Донка 49, 51Петковић Ана Н. 29, 31, 529, 531, 733Петковић Андреј 762Петковић Владислав Дис 304, 720, 722, 723,

726, 742, 765, 1020Петковић Новица 601, 616, 734Петковић Р. 296Петковић Радослав 1032Петковић Сава 27, 67, 82, 826, 840Петоја Ерберто (Erberto Petoia) 48, 51Петрановић Богољуб 813, 818Петров Александар 732Петров Велин 747, 748Петров Ного Рајко 376, 377, 387, 730, 731,

1070, 1071Петровачки Љиљана 760Петровић Бошко 307Петровић Бранислав 311Петровић Вељко 723Петровић Вељко, хајдук 18Петровић Горан 296, 766, 1032Петровић Димитрије Мита 1053Петровић Карађорђе 1053Петровић Милорад 306Петровић Новица 132, 143Петровић Његош I Никола 324Петровић Његош Петар I 357Петровић Његош Петар II 168, 221, 269, 306,

323, 324, 355, 356, 357, 358, 376, 398, 634, 732, 750, 752, 768, 769, 770, 771, 828, 1036, 1053, 1054, 1058

Петровић Петар Ж. 678Петровић Предраг 67, 390, 399, 731, 732,

765, 766, 767

Петровић Растко 306, 311, 324, 325, 389, 723, 728, 729, 730, 735, 765, 766, 915

Петровић Ружица 628, 638Петровић Сретен 683, 684, 687, 690Петронијевић Бранислав 635Печн Кенет (Kenneth Patchen) 887Пеџет Рон (Ron Padgett) 891, 897Пешикан-Љуштановић Љиљана 277, 671,

678, 752, 812, 821Пешић Радмила 678, 1037, 1038, 1039, 1040Пиетри Педро (Pedro Pietri) 897Пижол-Мира Мирјам (Myriam de Pujol-

Murat) 620Пижурица Мато 280, 282, 1085Пизани Орсета (Orsetta Pizani) 837Пијановић Петар 963, 977, 1067Пилар Иво 816Пилински Јанош (János Pilinszky) 738Пилиповић Јелена 47, 51, 65, 67, 551, 569,

1035, 1036Пилџер Џон (John Richard Pilger) 745Пиндар (Πίνδαρος) 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35,

36, 37, 38, 39, 40, 531, 532, 771Пински Роберт (Robert Pinsky) 892Пинтер Харолд (Harold Pinter) 745Пипер Предраг 754Писарев Ђорђе 1033Питагора (Ὁ Πυθαγόρας) 551, 556Пичхадзе Ана (Анна Абрамовна Пичхадзе)

789, 791, 793, 794, 796Пишчевић Симеон 1053Плануд Максим (Μάξιμος Πλανούδης) 326Плаовић Ирена А. 53, 771Плат Силвија (Sylvia Plath) 886, 889, 890,

891, 892, 895, 898, 899Платон (Πλάτων) 226, 300, 338, 513, 531, 535,

536, 538, 539, 543, 548, 550, 551, 552, 553, 554, 555, 556, 557, 558, 563, 770, 771, 807, 1036

Платонов Андреј (Андрей Платонович Платонов) 125

Плаут Тит Макције (Titus Maccius Plautus) 530, 531, 535, 536, 537

Плотин (Πλωτίνος) 547, 551, 552, 557, 563, 566, 568

Плутарх (Πλούταρχος) 531Пљакин Максим 713По Едгар Алан (Edgar Allan Poe) 749, 885Погодин А. Л. 601, 602, 603, 604, 613, 617Подруговић Тешан 817Пожгај Хаџи Весна 758Полит-Десанчић Михаило 323, 324, 1054Половина Наташа М. 43, 77, 82, 275, 277Поломац Владимир 281, 1074Попа Васко 305, 308, 728, 730, 731, 732, 765

Попов А. В. 711Попов, протојереј Василије 985, 990, 993,

998Попов Раша 1047Поповић Богдан 250, 321, 720, 722, 723, 724,

725, 726, 901, 904, 907, 908, 909, 910, 911, 912, 913, 914, 915, 916, 917, 918, 1067

Поповић Данијела 716Поповић Даница 71, 73, 74, 79, 82Поповић Данко 1028Поповић Душан 62, 67 Поповић Јован 751Поповић Јован Стерија 16, 19, 87, 97, 221,

484, 742, 751, 763, 1073Поповић Јустин 48, 51Поповић Љубомир 519, 527Поповић Миодраг 371, 1059Поповић Николић Данијела 715Поповић Павле 1055Поповић Радован 248, 922, 925 Поповић Срдановић Дубравка 892, 893, 895,

899Поповић Стеван 975, 976Поповић Тања 574, 577, 578, 596Поповић Шапчанин Милорад 18, 19, 21,

23, 24, 25, 27, 221, 306, 869, 976Порфирије (Πορφύριος) 547, 548, 550, 551,

552, 553, 554, 555, 556, 557, 558, 559, 560, 561, 562, 563, 564, 565, 567, 568

Потебња Александар (Алексáндр Афанá-сьевич Потебня) 738

Пот Иштван (István Póth) 481Потић Душица 892Пренс Хуан Октавио (Juan Octavio Prenz) 497Прерадовић Петар 634, 637Прибићевић Адам 315, 316, 318Принс Џералд (Gerald Prince) 300Присцијан Цезарејски (Priscianus Caesa-

riensis) 56Пришвин Михаил (Михаил Михáйлович

Пришвин) 739Продановић Јаша 723, 726Продановић Милета 296, 1033Прокло Дијадох (Πρόκλος ὁ Διάδοχος) 551,

566, 569Проп Владимир (Владимир Яковлевич

Пропп) 119, 121, 123, 124, 125, 129, 601, 602, 616, 617

Проперције Секст (Sextus Propertius) 530, 531, 540, 541

Прћић Твртко 756Прус Болеслав (Bolesław Prus) 1058Пруст Марсел (Marcel Proust) 488, 942, 956Пузић Предраг 304

Пузовић Слободан 1085Пупин Михајло 1054Пухало Душан 143, 904Пуцић Медо 694Пушкин Александар (Алексáндр Сергéевич

Пушкин) 604, 608, 612, 739Рабле Франсоа (François Rabelais) 938Раденковић Љубинко 678, 690, 810, 813, 815,

816, 822Радиновић Дијана 649Радичевић Бранко 95, 162, 306, 321, 322,

398, 872, 923, 962Радичевић Бранко В. 308, 309, 310, 311, 312,

730, 1070, 1071, 1073Радишић Вукашин 13Радовановић Бранка 1021, 1026Радовановић Владимир 619Радовић Амфилохије 996, 997Радовић Борислав 730, 765, 766, 1064, 1065,

1066, 1067, 1068, 1069Радовић Душан 962, 977Радовић Тешић Милица 220, 221, 222, 232,

239Радојчић Милош 616, 625Радојчић Саша 1067Радонић Маја 733Радоњић Горан 733, 1066Радоњић Данијела 717, 719Радосављевић Иван 216Радуловић Ифигенија 875Радуловић Ј. 172Радуловић Јован 1004, 1030, 1031Радуловић Марко М. 733Радуловић Милан 1048Радуловић Немања Ј. 280, 619, 632, 638, 716,

1058Разумовски Александар (Александр Вла-

димирович Разумóвский) 120Раичевић Горана С. 71, 359, 394, 400, 449Раичковић Стеван 308, 765, 1070, 1071Рајић Јелена 574, 575, 576, 578, 583, 596Рајић Јован 1052, 1053Рајковић Ђорђе / Ђорђе Райковићъ 825, 973Рајт Чарлс (Charles Wright) 892, 895Рајт Џемс (James Wright) 886, 890, 892Рајхинг Милан 631, 632Рајшл Ернестина (Ernestine Reichl) 627Ракић Вићентије / Василије 825, 826, 827,

828, 829, 830, 831, 832, 835, 836, 837, 838, 839, 840

Ракић Милан 720, 721, 722, 723, 724, 725, 726, 765

Ракоци Ференц II (Rákóczi Ferenc II) 717Ракоши Маћаш (Rákosi Mátyás) 481Рамадански Драгиња Л. 119, 129, 740

1115

1116

Рамет Сабрина (Sabrina Petra Ramet) 1028Рамиз Чарлс-Фердинанд (Charles-Ferdi-

nand Ramuz) 480Ран Ото (Otto Wilhelm Rahn) 620Ранковић Светолик 21, 22, 573, 577, 578,

580, 581, 589, 595Ратсела Верн (Vern Rutsala) 891Рафаиловић Александар 717Рачанин Јеротеј 762Рашајски Јавор 1085Рашовић Маја 997Реа Доменико (Domenico Rea) 323Ребић Чедомир 50, 51Реброња Исмет 660, 674, 678Реброња Надија И. 659Регини Артуро (Arturo Reghini) 620Редли Јелена 284, 286, 754Рејс Вилијам (William Race) 31Рембо Артур (Arthur Rimbaud) 916Ренсом Џон Кроу (John Crowe Ransom)

885, 886, 888Рериг Естера 738Рерих Јелена 623Рерих Николај (Николай Константинович

Рерих) 623, 632, 638Ретке Теодор (Theodore Huebner Roethke)

886, 892Решетар Милан 1059Рибеиро Елсе (Else Ribeiro Pires Vieira) 655Рибентроп Јоахим фон (Ulrich Friedrich

Wilhelm Joachim von Ribbentrop) 503Рибнер Ирвинг (Irving Ribner) 339Рикер Пол (Paul Ricoeur) 953, 1051Ринглебен Јоаким (Joachim Ringleben) 853Ризванбеговић Али-паша 381, 385Ризвић Мухсин 163Рис Ернест (Ernest Rhys) 903Ристановић Слободан 390, 400Ристић Јован 1056Ристић Марко 325Ристић Стана 226, 232, 236, 239, 240Ристовић Ненад 43, 44, 51, 56, 67Ритер Џенди (Jendi Reiter) 892Рич Адријен (Adrienne Cecile Rich) 892,

895, 897Ричардс Армстронг Ивор (Ivor Armstrong

Richards) 339Ричардсон Самјуел (Samuel Richardson)

195Робен Жан (Jean Robin) 624Робинсон Едвин Арлингтон (Edwin Ar-

lington Robinson) 885, 886Ров Карлос Џон (John Carlos Rowe) 213, 214Родити Едуард (Edouard Roditi) 897Родригез Рон (Ron Rodriguez) 891

Роковић Ивка 631Роксандић Љубица 270Роксандић Симеон 270Росети Вилијам Мајкл (William Michael

Rossetti) 902, 903, 919Росети Данте Габријел (Dante Gabriel Ros-

setti) 902Росети Кристина (Christina Georgina Ros-

setti) 902Роситер Артур Парсифал (Arthur Percivall

Rossiter) 339Росић Тиодор 863Росцелин Јохан (Johannes Roscelin) 53Рот Филип (Philip Milton Roth) 201Ротенберг Џером (Jerome Rothenberg) 891,

892, 896, 897Руварац Димитрије 840Руварац Иларион 870Руварац Коста 151Ружди Салман (अहमद सलमान र शद ी, دمحا

198 ,195 (ایدشر ناملسРужић Владислава 239, 280, 282, 515, 527,

754Рузвелт Френклин (Franklin Delano Roosevelt)

392Русо Жан-Жак 722Русо Роберто (Roberto Russo) 1041Ршумовић Љубивоје 1047Саваи Доротеа (Dorottya Szávai) 738Савковић Нада Н. 825, 1044Савић Косовац Милица 760Савић Милан 162, 172, 321, 595Савић Ребац Аница 310, 536, 543, 768, 769,

770, 771, 916Савић Свенка 759Садовеану Михаил (Mihail Sadoveanu) 482Саид Едвард (Edward W. Said) 745Сајмон Џон (John Simon) 831Салгадо Себастиао (Sebastião Ribeiro Sal-

gado) 745Самарџија Снежана 278, 821, 1037, 1038,

1039, 1040Самарџић Радован 419, 422, 428, 435, 445,

678, 822Сандберг Карл (Carl August Sandburg) 885,

886, 890, 898Сандерс Вилбур (Wilbur Sanders) 339Санчес Соња (Sonia Sanchez) 891Сапфо (Σαπφώ) 531, 532, 533, 804, 805, 1035,

1036Сарач Хаџера 809, 810, 819, 820Сариванова Ирина 748Сарленд Чарлс (Charles Sarland) 964, 972,

977Сарот Натали (Nathalie Sarraute) 1054

1117

Сартр Жан-Пол (Jean-Paul Sartre) 942, 990, 1003

Саџак Младенко 1058Сегеди Масак Михаљи (Mihály Szegedy-

Maszák) 738Седефчева В. 749Сведенборг Емануел (Emanuel Sweden-

borg) 633, 637Свенсен Лаш (Laš Fr. H. Svensen) 988Свети Августин 44, 63, 275, 956, 993Свети Јоаникије Девички 73Свети Петар Коришки 72, 73Свети Сава 72, 73, 75, 76, 77, 78, 79, 80, 139,

276Свети Симеон 73, 74, 75, 76, 77, 78, 79, 80Свети Симон 75Светић Милош 21Свинберн Алџернон (Algernon Charles

Swinburne) 901, 902, 904, 905, 906, 907, 908, 909, 910, 911, 912, 913, 914, 915, 916, 917, 918

Свирчев Жарка 732Свифт Џонатан (Jonathan Swift) 334, 910,

911Сворц Том (Tom Swartz) 891Седоф Ајра (Ira Sadoff) 891Сезер Еме (Aimé Césaire) 745Секстон Ен (Anne Sexton) 886, 892, 895Секулић Горан 1007Секулић Исидора 221, 222, 227, 237, 238,

240, 246, 253, 298, 527, 603, 617, 709, 720, 723, 724, 1020

Секуловић Раша 892Селаковић Милан 106, 117Селенић Слободан 226, 1030Селимовић Меша 168, 176, 331, 595, 670,

1011Селимски Лудвиг (Людвиг Селимски) 747,

748Селинџер Џером Дејвид (Jerome David

Salinger) 749Семино Елена (Elena Semino) 300Сенека Филозоф (Lucius Annaeus Seneca)

43, 50, 531, 536, 537, 837Сент Џон Дејвид (David St. John) 892Сервантес Мигуел де (Miguel de Cervantes

Saavedra) 193Сибиновић Миодраг 319, 321, 322Сигеј Сергеј (Serge Segay / Сергей Всево-

лодович Сигов) 119, 121, 122, 123, 126, 129, 130

Сидни Филип (Philip Sidney) 337Сијарић Ћамил 659, 660, 661, 662, 663, 664,

665, 666, 667, 668, 669, 670, 671, 672, 673, 674, 675, 676, 678

Сикимић Биљана 224, 226, 239Силантјев Игор Витаљевич (Силантьев

Игорь Витальевич) 606, 617Силвијус Жан (Jean Sylvius) 620Силито Алан (Alan Sillitoe) 191Силуан Атонски (Силуан Афонский) 43,

45, 46, 47, 49, 50, 51Симеон I Велики 788Симеон Нови Богослов (Συμεὼν ὁ Νέος

Θεολόγος) 60Симић Радоје 964, 965, 968, 969, 971, 972,

973, 977, 1059Симић Светислав 723Симић Чарлс (Charles Simić) 886, 887, 889,

890, 891, 892, 895, 897, 898, 899Симовић Љубомир 311, 730, 765, 1004, 1070,

1072, 1073Симонис Ана (Anna Simonis) 381Симоновић Драгутин 1086Симпсон Луј (Louis Aston Marantz Simpson)

886, 892Ситарица Ана М. 921Скајлер Џемс (James Marcus Schuyler) 896Скалиђери Цезар (Julius Caesar Iulii Cae-

saris Scaligeri) 338Скендерова Стака 381Скерлић Јован 85, 96, 98, 102, 147, 157, 162,

172, 254, 320, 329, 332, 333, 335, 706, 709, 720, 722, 724, 726, 729, 732, 827, 836, 838, 840, 1059

Скерлић Ћоровић Јелена 248, 253, 1020, 1021, 1026

Сколник Мајкл (Michael Scholnick) 891Скот Валтер (Walter Scott) 139Скот Херберт (Herbert S. Scott) 891Славковић Јелена Р. 327Славова Татјана (Татяна Славова) 789, 791Сламниг Иван 884Сланкаменац Првош 735Смиљанић Дамир 147, 148, 157Смирнова Ольга Викторовна 524Смит Пети (Patricia Lee “Patti” Smith) 891Снајдер Гери (Gary Snyder) 887, 890, 892Сноу Чарлс (Charles Percy Snow) 191Совиљ Бранислава 1059Сојинка Воле (Wole Soyinka) 745Соколовић Мехмед-паша 170Сократ (Σωκράτης) 804, 844, 863Соларић Павле 751, 826, 827, 1048, 1060Сологуб Фјодор (Фёдор Сологуб) 601, 602,

603, 604, 605, 606, 607, 608, 609, 610, 611, 613, 614, 615, 616, 617, 618

Софокле (Σοφοκλης) 29, 31, 33, 34, 35, 36, 554, 770, 992

Спајрс Елизабет (Elizabeth Spires) 892

Спасић Драга 1020Спасова Људмила 756Спенсер Едмунд (Edmund Spenser) 337, 339Спенсер Луис Харви (Harvey Spencer

Lewis) 624Спенсер Херберт (Herbert Spencer) 147, 148Спилер Роберт Е. (Spiller Robert E.) 885Спиноза Барух де 770, 993Србуљ Јован 997Средојевић Дејан 750, 753Сремац Стеван 10, 18, 19, 24, 723, 742Срећковић Дивковић Дубравка 649, 650,

653, 654Срећковић Панта 1054Стајн Гертруда (Gertrude Stein) 888Стаменковић С. 749Стал госпођа де ( Staël Anne Louise Ger-

maine de) 868Стаљанова Надежда (Надежда Михайло-

ва-Сталянова) 747, 748Стаљин Јосиф (Иосиф Виссарионович

Сталин) 120, 178, 392Станић Драган 787, 799Станковић Борисав 301, 302, 303, 578, 723,

742, 743, 1040Станковић Зора 624, 638Станковић Миле 1049Станковић Милош 627Станковић Радмила 1004Станојевић Јован Ј. 1018Станојевић Малиша 142Станојчић Живојин 750, 751, 757Старчевић Анте 102, 103, 106, 107, 108, 109,

110, 112, 115Стафорд Виљем (William Edgar Stafford)

887Стевановић Михаило 297, 515, 527, 750Стејић Јован 8, 9, 20, 26, 27Степанов Страхиња Р. 288, 513, 759Степановић Милан 154, 157Стерн Лоренс (Laurence Sterne) 193Стефан Немања 72, 73, 78, 79, 276Стефановић Бановић Милеса 1046Стефановић Ивана 304Стефановић Ненад Новак 1018Стефановић Светислав 304, 305, 306, 307,

308Стивенс Волас (Wallace Stevens) 885, 886,

887, 895, 898Стипчевић Б. 1043Стипчевић Јелена 445Стобеј Јона (Ἰωάννης ὁ Στοβαῖος) 562Стојадиновић Владислав 14Стојадиновић Милица Српкиња 771, 1040,

1054

Стојан Станислава 694Стојанова Радостина 748Стојановић Драган 360, 362, 387, 419, 424,

425, 432, 433, 443, 446, 1065, 1066Стојановић Зоран 299, 938Стојановић Љубомир 678, 723, 1042, 1059Стојановић Пантовић Бојана 1058, 1066Стојић Вера 359, 360Стојиљковић Дејан 497, 504, 505, 507, 508, 509Стојковић Боривоје С. 837, 838, 840Стојковић Маја 922, 938Стојнић Мила 44, 51, 602, 617Сток Јохан ван дер (Johan van der Stock)

632Стоквил Питер (Peter Stockwell) 300Стошић Јелена 1079Стратимировић Стефан 825, 826Стренд Марк (Mark Strand) 891, 892Ступаревић Олга 325Суботић Василије 12, 16Суботић Јован 16, 21, 24, 320, 1051Суботић Љиљана 750, 753, 754, 755, 756,

757, 758, 759, 1079, 1080Суботић Савка 771, 1054Сувајџић Бошко 733, 813, 822Сугаи Кента 748Судник Татјана М. (Татяна М. Судник) 815,

822Сулејманпашић-Деспотовић Омер-бег

Скопљак 162, 172Сунајко Катарина 1085Сундечић И. 975Сушко Марио 895Схонховен Еверт Јансен (Еvert Jansen

Schoonhoven) 853Табаковска Елжбиета (Elzbieta Tabakowska)

643Тагоре Рабиндранат (रव ीनदरनाथ ठाकर,

Rabindranath Tagore) 1016Тадић Новица 892, 1070, 1071, 1072Тамаши Арон (Áron Tamási) 480Тамерлан / Тимур (رومیت‎ ) 86Танасковић Дарко 163, 166, 168, 172Тапер Мартин (Martin Tupper) 910Тарановски-Џонсон Вида 360, 369, 387Тарнер Виктор (Victor Turner) 922Тарнер Марк (Mark Turner) 300Тартаља Иво 371, 387, 453, 460, 461, 462,

466, 467, 471, 474, 475, 476, 477Таршис Ана / Ри Никонов (Анна Алексан-

дровна Таршис / Ры Никонова) 119, 121, 126, 129, 130

Тасић Валентина 1060Тасић Владимир 296Тасић Милан 748

1118

Тасо Торквато (Torquato Tasso) 325, 831Тасовац Тома 302Татакис Василије 67Татаренко Ала 761Татић Душан 628Татић Момчило 1021Татић Олга 625, 628Таул Тони (Tony Towle) 897Твен Марк (Mark Twain) 136Тејт Ален (Allen Tate) 885, 886Тејт Џејмс (James Vincent Tate) 891, 892, 893,

895Текелија Сава 138, 139, 142, 143Текери Вилијам Мејкпис (William Makepeace

Thackeray) 194, 195Тен Иполит (Hippolyte Adolphe Taine) 481Тененбаум Моли (Molly Tenenbaum) 892Тенисон Алфред (Alfred Tennyson) 903Теодосије 57Теодосије Хиландарац 74, 80Теокрит (Θεόκριτος) 534, 535, 542Теофраст (Θεόφραστος) 803, 806Теренције Афер Публије (Publius Terentius

Afer) 531, 535, 539Терзакис Агелос (Aггелоσ Терzакнσ) 829Тесла Никола 112, 315Тешић Гојко 239, 304, 731, 913, 915, 918Тешић Милосав 730, 1070, 1072Тибул Албије (Albius Tibullus) 530Тилев Е. 748Тилијард Е. М. В. (Eustace Mandeville

Wetenhall Tillyard) 339Тилих Паул (Paul Johannes Tillich) 991, 992Тими Рене (Thimmy René) 619, 621Тимоти Мели (Timothy Melley) 207Тимотијевић Мирослав 1047Тињанов Јуриј (Юрий Тынянов) 739Тирол Димитрије 762, 763Тито Јосип Броз 178, 318, 1009Тишма Јанковић Ковиљка 315Тјупе Валерије 739Тоблер Адолф (Adolf Tobler) 575Тодоресков Драгана В. 733Тодоров Цветан 97Тодоровић Јелена 1047Тодоровић Младомир 75, 82Тодоровић Пера 1053, 1054, 1055Тодоровић Стефан Д. 573Токарев Д. В. 604Токарев С. А. 676Токин Бошко 390, 916Токин Стева 872Толди Ева (Éva Toldi) 481, 492, 493Толстој Лав (Лев Николаевич Толстой) 316,

578, 604

Толстој Никита Иљич (Никита Алексéевич Толстóй) 752

Толстој Татјана 124, 321, 322Толстој Светлана (Светлана Михайловна

Толстая) 678, 690Томандл Миховил 838Томас Вин М. (M. Wynn Thomas) 904Томас Роберт (Robert Thomas) 1028Томин Светлана 46, 48, 49, 50, 51, 77, 82,

275, 277, 1041, 1042, 1043, 1044Томић Светлана 245, 260, 272Томка Беата (Beáta Thomka) 480, 490, 493,

738Томовић Милица 310, 311, 312Томпсон Стит (Stith Thompson) 278Томсон Франсис (Thomson Francis) 789, 795Топалова Тања 748Топлићан Милица 759Топоров В. Н. 602, 604, 604, 617Тошовић Бранко 415, 753Тошовић Марко С. 463Требјешанин Жарко 661, 678Трећаков Стојан 510Трисино Ђан Ђорђо (Gian Giorgio Trissino)

337Трифковић Коста 324Трифуновић Ђорђе 43, 44, 47, 49, 51, 52, 55,

57, 59, 62, 63, 64, 66, 67, 71, 81, 82Трнавац Ћалдовић Наташа 748Трнски Иван 873Троилос Јоанис Андреас (Ιωάννης Αντρέας

Τρόιλος) 831Тројановић Владимир 869, 873Тросеро Сузана (Susanna Trоssero) 1044Труман Хари С. (Harry S. Truman) 392Трусдејл К. В. (C. W. Truesdale) 886Тубић Ристо 216Туђман Фрањо 1028Тургењев Иван Сергејевич (Ивáн Сергéе-

вич Тургéнев) 574, 578, 739, 1058Турлаков Слободан 386Тутњевић Станиша 163, 171, 172Тутуш Николина П. 71Туфанов А. В. 120Ћипико Иво 314, 723Ћирило (Κύριλλος) 320, 787, 788, 792Ћирић Зоран 296Ћирић Иса 973, 975Ћирковић Сима 51, 880Ћопић Бранко 334, 761Ћорић Божо 232, 240, 756Ћоровић Биљана 997Ћоровић Владимир 244, 632Ћоровић Светозар 161, 162, 171, 172, 771Ћосић Бора 962, 977

1119

1120

Ћосић Бранимир 268Ћосић Добрица 332, 334, 1004, 1028Ћуковић Милица В. 308, 1059Угреновић Александра 1058Ујевић Тин 306, 1011Ујес Алојз 837, 840Улицка Људмила (Людмила Евгеньевна

Улицкая) 739Унамуно Мигел де (Miguel de Unamuno) 735Унгер Рудолф (Rudolf Unger) 861Урошевић Данка 751Ускоковић Милутин 301, 578, 720, 722, 723Успенски Борис (Борис Андреевич Успен-

ский) 716Успенски Ениса М. (Эниса М. Успенская)

601, 604, 606, 608, 617Утер Ханс-Јерг (Hans-Jörg Uther) 278, 279Фанон Франц (Frantz Fanon) 745Фарино Јержи (Jerzy Faryno) 739Фатејева Наталија (Наталья Александровна

Фатеева) 739Фаулер Роџер (Roger Fowler) 519Фергусон Нил (Niall Campbell Douglas

Ferguson) 207, 208, 216Ферекид са Сира (Φερεϰύδης) 565Ферлингети Лоренс (Lawrence Ferlinghetti)

889, 890, 892, 894Фернандез Ева (Eva Samaniego Fernández)

643, 646Фехер Каталин Хас (Katalin Fehér) 1046Фидија (Φειδίας) 566Фиј Марио Рене (Mario Rene Fille) 620, 621,

624, 629Филдинг Хенри (Henry Fielding) 194, 195,

196Филиповић Вера 717Филиповић-Ковачевић Соња 758Фицџералд Франсис Скот (Francis Scott

Fitzgerald) 921, 922, 923, 924, 925, 926, 927, 928, 929, 930, 931, 932, 933, 934, 935, 936, 937, 938

Фиш Стенли (Stanley Fish) 1029Флашар Мирон 554, 569Флобер Гистав (Gustave Flaubert) 488, 574,

580, 592Флоренски Павле (Павел Александрович

Флоренский) 996, 998Флудерник Моника (Monika Fludernik)

299Фобс Х. Ф. (H. F. Fobes) 807Фокнер Вилијам (William Faulkner) 191,

195, 198, 236, 237, 483, 574Фокони Жил (Gilles Fauconnier) 300Фолсом Ед (Ed Folsom) 902, 903Фордем Волтер (Walter Fordham) 891

Форишковић Александар 143Фрај Нортроп (Northrop Frye) 820Фрајденберг Олга (Ольга Михайловна

Фрейденберг) 737Фрајнд Марта 216Франкл Виктор (Viktor Frankl) 991, 992Франс Ханс (Hans Michael Frank) 506Франц Мари-Луиз фон (Marie-Louise von

Franz) 746Франчић Вилим 505, 506Фрања Јосип (Franz Joseph I) 1047Фреда Рикардо (Riccardo Freda) 323Фреире Пауло (Paulo Freire) 745Фрид Иштван (István Fried) 739Фридрих II Велики (Friedrich II, Friedrich

der Große) 505Фриђеш Каринти (Karinthy Frigyes) 487Фројд Сигмунд (Sigmund Freud) 396, 729,

924, 984Фром Ерих (Erich Fromm) 681, 746Фрост Роберт (Robert Frost) 885, 886, 898Фрэзер Џеймс Џорџ (James George Frazer)

124, 129Фуко Мишел (Michel Foucault) 208, 216, 396,

934, 938Фућини Ренато (Renato Fucini) 323, 325Хавелка Ненад 415Хадрович Ласло (László Hadrovics) 481, 482,

488Хајзе Пол (Paul Heyse) 871Хајне Хајнрих (Heinrich Heine) 771, 870Хаксли Олдус (Aldous Huxley) 189Хаман Јохан Џорџ (Johann Georg Hamann)

843, 844, 845, 846, 847, 848, 849, 850, 851, 852, 853, 854, 855, 856, 857, 858, 859, 860, 861, 862, 863

Хамваш Бела (Béla Hamvas) 737Хамовић Валентина 733Хамовић Драган 308, 309, 310, 311, 312, 720,

727, 728, 729, 730, 731, 732, 736, 1065, 1066

Хан Ана 737Ханслик Едуард (Eduard Hanslick) 766Хант Питер (Peter Hunt) 963, 964, 976, 977Хантингтон Џон (John Huntington) 134Харпер Мајкл (Michael Harper) 892, 893Хаџи Мустафа-паша 170Хаџић Зорица 248, 253, 1026Хаџић Јован 751, 1048Хармс Данил (Даниил Ивáнович Хармс)

120, 124, 125Хас Роберт (Robert L. Hass) 891, 892, 895Хачинсон Стјуарт (Stuart Hutchinson) 208Хачион Линда (Linda Hutcheon) 202, 945,

1032

1121

Хегел Георг Вилхелм Фридрих (Georg Wil-helm Friedrich Hegel) 846, 847, 848, 942

Хејворд Колам (Colum Hayward) 619Хејден Роберт (Robert Hayden) 892Хендерсон Дејвид (David Henderson) 897Хејстингс Макс (Max Hastings) 392, 400Хелер Џозеф (Joseph Heller) 392Хераклит из Ефеса (Ἡράκλειτος ὁ Ἐφέσιος)

145, 146, 149, 552, 990, 992, 993Херберт Шенон (Shannon Herbert) 206, 208,

209Хердер Јохан Готфрид фон (Johann Gottfried

von Herder) 843, 847, 848, 852, 856Херман Дејвид (David Herman) 299, 300Хермоген (Ἑρμογένης) 57, 62Херодот (Ἡρόδοτος) 770, 805Херстон Зора Нил (Zora Neale Hurston) 645Херцег Јанош (János Herceg) 481, 492, 494Химеријус (Ἱμέριος) 56Хирш Едвард (Edward Hirsch) 892Хитлер Адолф (Adolf Hitler) 392, 503, 507Хјуз Ленгстон (Langston Hughes) 645, 884Ховањи Мартон (Márton Hovány) 739Ходел Роберт (Robert Hodel) 1058Хојзинга Јохан (Johan Huizinga) 950Хоксворт Силија (Celia Hawkesworth) 367Хол Доналд (Donald Hall) 890, 893Холбајн Ханс Млађи (Hans Holbein der

Jüngere) 123Холо Анселм (Anselm Paul Alexis Hollo) 897Хомер (Ὅμηρος) 32, 33, 547, 548, 550, 551,

552, 554, 555, 556, 558, 559, 560, 561, 562, 563, 564, 565, 567, 568, 569, 771, 805, 906, 933, 992

Хорације Квинт Флак (Quintus Horatius Flaccus) 8, 338, 530, 536, 539, 827

Хорват Футо Харгита Ј. 740Хорват Чаба (Csaba Horváth) 738Хорман Коста 662, 678Хортазис Георгиос (Γεώργιος Χορτάτζης /

Χορτάτσης) 831Хотен Џон Кемден (John Camden Hotten)

902, 903, 905Хоџис Френчи (Frenchy Hodges) 641, 646,

648, 651Хранић Сандаљ 1042Хребељановић Драгана 1041Хребељановић Јелена 1041Хребељановић Лазар 53, 58, 60, 61, 62, 63,

73, 86, 1041Хребељановић Мара 1041Хребељановић Милица 1041Хребељановић Оливера 1041Хребељановић Теодора 1041Христић Јован 729, 730, 733

Христић Коста 1053Христова Х. 749Христу Панајотис (Παναγιώτης Χρήστου)

859, 864Цар Марко 324, 325, 1055Цацова Д. 749Цветић Милош 1050Цветковић Драгиша 503Цветковић К. 616, 617Цветковић Наталија 260Цветковић Теофиловић Ирена 282, 762, 763,

1079Цвијановић Бранко 251Цвијановић Ведран М. 843, 848Цвијановић Светислав 241, 242, 243, 244,

245, 246, 247, 248, 249, 250, 251, 252, 253, 254, 255, 260, 268, 270

Цвијић Јован 112Цвјетковић Кирил 1052, 1053Цвингли Улрих (Ulrich Zwingli) 993Целкова Л. Н. 604, 617Ценић Мита 1052, 1053Цивјан Јуриј (Юрий Цивьян) 604Цивјан Татјана В. (Татяна В. Цивьян) 815,

822Цинцар Костић Биљана 619Цинцар Марковић Александар 503, 504Цицерон Марко Тулије (Marcus Tullius

Cicero) 57, 536, 537, 539, 543, 803, 806Црепајац Љиљана 66Црепајац Љубомир 537, 543Црногорчевић Живко 383Црњански Милош 178, 184, 304, 306, 311,

323, 325, 389, 390, 393, 400, 503, 509, 723, 729, 730, 735, 761, 765, 915, 921, 922, 924, 925, 926, 927, 929, 930, 931, 933, 934, 935, 936, 937, 938, 941, 946, 987, 997, 998

Чавдарова Дечка 738Чајкановић Веселин 317, 318, 406, 415, 669,

678Чањи Ласло (László Csányi) 488, 489Чаушевић Џамалудин 666, 676Череш Тибор (Tibor Cseres) 490, 491Чернишевски Николај (Николай Гаврило-

вич Чернышевски) 738Черчил Винстон (Winston Leonard Spencer

Churchill) 392Четиј А. А. 792Четмен Симур (Seymour Chatman) 592Чехов Антон (Антон Павлович Чехов) 301,

316, 739Чилдрес Полете (Paulette Childress White)

641, 646Чокорило Прокопије 381

1122

Чолак Бојан 733Чолановић Воја 219, 220, 223, 224, 226, 227,

228, 229, 230, 231, 232, 233, 234, 235, 236, 237, 238, 239, 240

Чомски Ноам (Noam Chomsky) 745Чука Золтан (Zoltán Csuka) 493Џарел Рендел (Randall Jarrell) 886, 892Џастис Доналд (Donald Justice) 892Џаџић Петар 307, 432, 446, 450, 451, 462, 483Џејмс Хенри (Henry James) 189, 190, 194,

197, 202, 205, 216Џејмсон Фредерик (Frederic Jameson) 133,

143, 313Џејсон Мерил (Jason Merrill) 613, 616Џексон Розмери (Rosemary Jackson) 1031Џемс Виљем (William James) 735Џеферс Робинзон (Robinson Jeffers) 886Џивтерева С. 749Џојс Џејмс (James Joyce) 188, 189, 190, 192,

193, 194, 198, 208, 237, 574, 942, 949, 951, 1062

Џонг Ерика (Erica Jong) 891Џонсон Бен (Ben Jonson) 914Џунић Слободан 681, 682, 683, 684, 685,

686, 687, 688, 689, 690Шабозо Жан (Jean Chaboseau) 620, 623Шабозо Огистен (Augustin Chaboseau) 620Шаљић Јована Д. 159Шантић Алекса 161, 162, 171, 172, 723, 771,

870Шапиро Карл (Karl Jay Shapiro) 886Шапорева О. А. 711, 712Шару Робер (Robert Charroux) 633Шафарик Павел Јозеф (Pavel Jozef Šafárik)

838Шафнер Кристина (Christina Schaffner) 646Швалер де Лубич Рене (René Adolphe

Schwaller de Lubicz) 623Шварц Данијел (Daniel R. Schwartz) 1062Шварц Делмор (Delmore Schwartz) 886, 892Шворц Ленард (Leonard Schwartz) 897Шеатовић Димитријевић Светлана 732,

887, 899, 1059, 1067Шевалије Жан (Jean Chevalier) 456, 682Шекспир Вилијам (William Shakespeare)

65, 67, 147, 187, 306, 321, 334, 337, 338, 339

Шели Перси Биш (Percy Bysshe Shelley) 193, 771, 904

Шелинг Фридрих Вилхелм Јозеф фон (Friedrich Wilhelm Joseph von Schelling) 846

Шестов Лав (Лев Исаáкович Шестóв) 990Шијаковић Јована Б. 547, 548, 557, 561, 566,

569Шилер Фридрих (Friedrich Schiller) 867,

871, 872Шимић Антун Бранко 108Шире Едуар (Édouard Schuré) 634Шихан Џонатан (Jonathan Sheehan) 851Шишић Зора 631Шишић Милена 631Шишић Фердо 631Шишкова И. 749Шкаљић Абдулах 662, 678Шкловски Виктор (Виктор Шклóвский)

8, 27, 121, 601, 602, 617Шкреб Зденко 872Шмид Волф (Wolf Schmid) 576, 578, 591,

605, 617, 739Шмидгал Гари (Gary Schmidgall) 905, 906Шмуља Саша Д. 101, 117Шнакенберг Гјертруд (Gjertrud Schnacken-

berg) 892Шоб Томас Хил (Thomas Hill Schaub) 205Шовљански Владимир 510Шокорац Антоније 630Шола Атанасије 162, 163, 172Шољан Антун 884Шоп Иван 163, 167, 168, 169Шопенхауер Артур (Arthur Schopenhauer)

148, 934, 938Шопова-Христова М. 749Шорт Мајкл (Michael Short) 515, 517Шпадијер Ирена 52, 67, 1042Шпенглер Освалд (Oswald Arnold Gottfried

Spengler) 736Шпет Густав (Густав Густавович Шпет)

737Штајнер Рудолф (Rudolf Steiner) 616, 634Штасни Гордана 286, 287, 756Штековић Лука 315Штерлеман Иван 925, 927, 929, 938Штраус Јохан, син (Johann Strauß, Sohn)

871Штрбац Гордана 284, 286, 758Штрекељ Карел 279Шћепановић Ивана 399Шукало Младен 1061Шулц Бруно (Bruno Shulz) 949Шумоња Никола 168, 169Шутић Милосав 997Шчедрин Михаил (Михаил Евгрáфович

Салтыкóв-Щедрин) 321

1123

*Abot H. Porter 575, 577, 578, 596Aćamović Bojana L. 919Adorno Teodor 185, 215, 216Ahmеtagić Jasmina 982, 998Ai Ogawa 891Aiken Conrad Potter 886Alcalay Ammiel 897Aleksić Jana M. 710Allen Donald 899Allen Gay Wilson 919Alt Karin 563, 569Alta Gerrey 891Althoff Jochen 570Ammons Archie Randolph 892Anderson Benedikt 172Andrić Edit J. 495Andrić Ivo 108, 117, 387, 400, 415, 419, 446,

462, 477, 478, 494, 495, 496, 510, 511, 528Andrić Nikola 840Angyal Endre 491, 494Antin David 892Arijes Filip 962, 977Aristotel 510, 527, 808Arnold David 888, 899Arsić Irena P. 701Ascoli Albert R. 567, 569Ashbery John Lawrence 887Ašić Tijana 575, 576, 581, 583, 596, 597Atanasijević Ksenija 638, 639Auerbach 840Aveling Harry 656Аlfieri Dino 506Bachmaier Helmut 868, 880Badnjarević Aleksandar 98Badurina Anđelko 72, 83Bagić Krešimir 118Bahtin Mihail 97, 98, 514, 527, 528, 575, 576,

580, 582, 592, 596Baier Helmut 839Bailey Cyril 544Bakker Wim 830, 840, 841Bal Mieke 576, 590, 591, 596Balázs F. Attila 495Baldick Chris 575, 592, 596Baldwin Charles Sears 56, 68Balšić Jelena 1041Banac Ivo 117Barać Nebojša 399Baraka Imamu Amiri / LeRoi Jones 891Barthes Roland Gérard 58, 60, 68Bass Alan 217Bassnett Susan 657Batchelor John 136, 143Batowski Henryk 505

Batušić Slavko 103, 117Baudelaire Charles 919Bayer Oswald 846, 864Beck Hans-Georg 48, 49, 50, 52Beekes Robert 548, 552, 569Begley Adam 206, 216Beiser Fredericк 844, 847, 864Beli-Genc Julijana / Julijana S. Beli-Göncz 880,

881Bener A. R. 808Benjamin Walter 431, 438, 446, 469, 474, 477Berđajev Nikolaj 428, 429, 433, 446Bergonzi Bernard 135, 143Bernstein Charles 892Bernstein Stephen 206, 216Berrigan Ted 891Berry Wendell 892Berryman John 886Bersa Josip 701Bešić Alen 98Betz John 844, 845, 846, 847, 848, 849, 850,

851, 852, 853, 854, 855, 856, 857, 858, 859, 860, 861, 862, 863, 864, 865

Beutler Rudolf 548, 569Bhotiva Zam 619, 620, 621, 638Bidez Joseph 565, 569Bishop Elizabeth 886Bishop John Peale 886Bittlestone Robert 564, 569, 570Black Elisabeth 515, 526, 527Blackmur R. P. 899Blake William 905, 919Blanke Fritz 858, 864Blekburn Sajmon 129Bly Robert 890Bodler Šarl (Charles Baudelaire) 91, 98Boeke Hanna 40Bogičević Jovan 864Bolaño Roberto 498, 510Bori Imre 483, 484, 485, 486, 487, 492, 494Bosseaux Charlotte 575, 576, 596Bowra Cecil 531, 544Boxall Peter 210, 216Brajović Tihomir 370, 378, 387, 1030, 1034Brautigan Richard Gary 891Bray Joe 577, 596Bremer Jan Martin 35, 40, 532, 544Brešić Vinko 108, 117Bricko Marina 807Brodey Jim 897Brooks Gwendolyn 892Browne Michael Dennis 891Bubanja Nikola M. 144Büchsel Elfriede 864

Budrowska K. 749Buffière Félix 565, 569Bugarski Ranko 228, 238Buha Aleksa 185Bukowski Charles 890Burck Erich 534, 544Burger Harald 284Burke Michael 597Burkert Walter 33, 40, 565 Burnett Anne Pippin 34, 41Bužinjska Ana / Anna Burzyńska 68, 953, 958Cairns Francis 540, 544Cairns W. B. 907, 918Callimachus 543Cancik Hubert 570Canter Howard Vernon 531, 536, 544Carver Raymond 892Castelletti Cristiano 560, 569Chantraine Pierre 548, 569Chardin Pierre Teilhard 214, 216Cicero M. Tullius 543Cicerone 68Clifton Lucille 892Codrescu Andrei 897Cohen Ira 897Cohn Dorrit 574, 575, 592, 596Connolly Kevin 216Conte Gian Biaggio 539, 544Contoski Victor 891Coolidge Clark 897Cope David 891Copeland Rita 569Copley Frank 530, 531, 536, 544Corso Gregory 890Cougny Edme 544 Coulter James A. 569Crane Harold Hart 886Creeley Robert 886Crnjanski Miloš 939Crome Peter 566, 569Csányi László 488, 489, 494Cseres Tibor 489, 490, 491, 494Csuka Zoltán 495, 496Cummings “E. E.” [Edward Estlin] 886 Cunliffe Marcus 899Cunliffe Richard John 552, 569Curtius Ernst Robert 68Cvek Sven 656Cvijanović Igor 98Cvijanović Svetislav 273Cvijanović Vedran M. 865Čengić Nata 172Čermák Václav 794Četmen Simur 592, 596Čolanović Voja 222, 223, 228, 238, 240

Dacey Philip 891Dale Alexander 533, 544Danbar Elis / Dunbar-Nelson Alice 651, 656,

656Darvasi László 495Dauthage Adolf 370 Dawe R. D. 40De Jong Irene 563, 569DeCurtis Anthony 204, 216Delić Lidija D. 822DeLillo Don 201, 202, 203, 206, 210, 211, 213,

215, 216, 217, 218Demetrije / Demetrius 801, 807, 808Demić Mirko 510Deoudi Мaria 564, 569Derham William 862Derida Žak 185, 208, 217Deveney John Patrick 619Dickey James Lafayette 886Diesler Jacqueline 897Diggle James 569, 570Dillon John 549, 551, 569Dobrosz-Michiewicz K. 749Doležel Lubomir 682, 690, 1029, 1034Donalson Melvin 656Doolittle Hilda / H. D. 886Dostojevski Fjodor Mihajlovič 998Doyle Richard 35, 41Drachmann Aage Gerhardt 33, 39, 40Dragojlović Radomir 899Dubischar Markus 559, 569Dubner Friedrich 544Dudás Kálmán 481, 488, 494Dugan Alan 890Duncan Robert 886Dunn Stephen 891Düring Ignaz 31, 41Duvall John 202, 215, 217Dylan Bob 891Džojs Džems 958Džunić Slobodan 691Đokić Dušan L. 157Đorđević Bojan M. 273Đukić Perišić Žaneta 387, 406, 415Đurđević Gordan 638Đurđulov Branko 998Đurić Miloš N. 146, 157, 510Đurić Paunović Ivana 900Eberhart Richard Ghormley 886Eco Umberto 938Edwards Mark 548, 553, 570Eisenstein Alex 135, 143Elias Amy 202, 217Eliot George 902Eliot Thomas Stearns 886

1124

Entler 891Epicurea 543Euripid 570Evans Kim 217Evdokimov Pavel 985, 998Fedeli Paolo 544Ferlinghetti Lawrence 890Fernández Eva Samaniego 643, 646, 656Filipović Vladimir 942, 958Fille Mario Rene 619, 624, 638Finglass Patrick J. 30, 40Fitzgerald Francis Scott 939Flaker Vida 103, 117Fludernik Monika 575, 576, 597Fobes H. F. 807, 808Folsom Ed 903, 918, 919Fontanier Jean-Michel 545Fordham Walter 891Frančić Vilim 506, 510Frankl Viktor 994, 998Freeman Margaret 577, 597 Frenzel Elisabeth 869, 880Frost Robert 886Frye Northrop 820, 822Fuko Mišel 399Gajek Bernhard 861, 864Galeziowska-Krzystolik A. 749Gärtner Hans A. 559, 570Gerbran Alen / Gheerbrant Alain 74, 75, 76,

77, 78, 79, 83, 454, 455, 462, 612, 683, 684, 690

Gete Johan Volfgang fon /Johann Wolfgang von Goethe 845, 848, 864, 871, 881

Geyraud Pierre 619, 629, 638Gildersleeve Basil Lanneau 40Ginsberg Irwin Allen 886Giorno John 897Giovanni Nikki 891Girgenti Giuseppe 548, 570Glassgold Peter 899Glišović Dušan D. 510, 880Glück Louise Elisabeth 891Godwin Joscelyn 620, 622, 624, 638Goldbart Albert 892Gordić Isidora 462, 690Gordon Avery F. 1034Graf Fritz 41Graham Jorie 892Grčić Jovan 880, 881Gregg Linda 891Griffin Jasper 536, 544Griffin Susan 891Grillparzer Franz Seraphicus 867, 868, 873,

875, 876, 877, 878, 880, 881Grlić Danko 68, 998

Grotius Hugo 544 Grotto Luigi 830, 837, 840, 841Gudeman Alfred 559, 570Gudurić Snežana 656Guest Barbara 886Gvozden Vladimir 1034Haase Fredericus 544Hačion Linda 1032, 1034Hadrovics László 481, 482, 488, 494, 495Hadžiselimović Omer 918HainswortH John Bryan 570Haler Albert 693, 701Hall Donald 890, 899Hamann Johann Georg 844, 846, 864, 865Hamilton A. C. 337Harper Michael 892Harris Baine R. 569Harrisville Roy 864Hass Robert L. 891Hassan Waïl S. 645, 656Hatlie Peter 44, 52Hatto Arthur Thomas 529, 544Hawkesworth Celia 367, 387Hayden Robert 892Hayward Colum 621, 622, 638Hegel Georg Wilhelm Friedrich 958Heitsch Ernst 550, 570Hemingvej Ernest 527Henderson David 897Henkel Arthur 864Henry Paul 557, 570Herbert Shannon 206, 208, 209, 217Herceg János 488, 495, 496Herwig Maehler 544Heubeck Alfred 564, 570Heyse Paul 871Heyworth Stephen 540, 544Hirsch Edward 892Hodžis Frenči / Frenchy Hodges 648, 652, 656Hoekstra Arie 564, 570Hoffmeister Johannes 863Hollo Anselm 897 Holzner Wolfgang Wiesmüller 880Homer 571Horatius 544Hörmann Kosta 821Hrebljanović Lazar 69Hubbard Margaret 531, 534, 545Huizinga Johan 931, 938Hume Kathryn 132, 143Hunt Patrick 804, 808Hunt Peter 962, 963, 977Hunter Richard 531, 544Huntington John 134, 135, 143Hutchinson Stuart 208, 217

1125

1126

Huxley George Leonard 564, 570Ignatow David 892Igo Viktor 153, 157Innes Doreen C. 801, 802, 803, 808Instone Stephen 31, 41Introvigne Massimo 620, 623, 638Ivanić Dušan M. 27Ivanov V. Viktor 939Ivanović Miroslav 446Iveković Franjo 109, 117Izgarjan Aleksandra 641, 642, 644, 645, 647,

648, 650, 652, 656, 657Jakovljević Stevan J. 391Jakšić Provči Branka M. 462Jameson Frederic 133, 136, 143Janković Milica 253, 273Jarrell Randall 886Jelčić Dubravko 102, 103, 104, 105, 106, 117Jelić Branko 98Jens Walter 868, 880Jeremić Ljubiša 185, 981, 998Jezernik Božidar 86, 98Jolles André 7, 27Jong Erica 891Jonjić Tomislav 106, 118Jovanović Aleksandra V. 199Jovanović Jelena 977Jovanović Nenad 510Jukić Ivan Franjo 379Julian 533Jung Carl Gustav 435, 446Justice Donald 892Kalin Boris 68Kami Alber 596Kapetanić Davor 103, 117Karamanolis George 548, 570Karas Vjekoslav 379Karter Ronald 527Kašanin Milan 710Katić Ernest 696, 700, 701, 702Katnić Bakaršić Marina 527, 579, 583, 585,

586, 587, 588, 590, 597, 972, 973, 977Kázmér Ernő 480, 481, 495Kaznačić Antun 696, 701Kaznačić Ivo 696, 701, 702Kennedy George Alexander 56, 68, 805, 808Kennedy John Fitzgerald “Jack” 218Kerouac Jack 890Keyserling Hermann von 614, 617King Lynda 891Kinnell Galway 892Kirchner Friedrich 863Kirk Geoffrey 533, 544Kiš Danilo 942, 943, 946, 954, 957, 958, 959Kizer Carolyn 892

Knežević Nikola 994, 998Knežević Snješka 477Knight Etheridge 891Koch Kenneth 890Kohlke Marie-Luise 217Koljević Svetozar 199Kon Igor Semionovič 962, 977Konstantinović Izabela 98Konstantinović Radomir 149, 150, 157Koprivšek Kristina 462, 690Kornaros Vicencos 841Korte Barbara 899Kosović Radoš 999Kostadinović Danijela D. 691Kostić Dragomir 446Kostić Laza 145, 146, 147, 148, 149, 152, 157,

158Kostić Strahinja 880Kostić Veselin 339, 904, 918Koš Erih 864Kovács Árpád 737Kovačević Miloš 528Kowalska N. 749Kozina Filip 107, 108, 118Kraut Rochelle 897Krauth Ines 1034Kravar Zoran 107, 118Krleža Miroslav 943, 944, 946, 950, 952, 955,

956, 958, 959Kroll Wilhelm 570Kropej Telban Monika 278Krstić Branislav 809, 810, 822Kukuljević Sakcinski Ivan 379Kulišić Frano 697, 701, 702Kutrzeba Stanislaw 506Kvas Kornelije D. 158Lafourcade Georges 907, 919Lakić Zoran 506, 510Lalević Miodrag S. 238Lalić Ivan V. 189, 545, 900, 919Lamantia Philip 897Lamberton Robert 551, 556, 558, 562, 570Landfester Manfred 570Larson Jennifer 564, 570Lasić Stanko 958Laughlin James 899Lausberg Heinrich 560, 570Lazarević Radak Sanja 97, 98Le Gof Žak / Jacques le Goff 48, 52Lečić-Toševska Dušica 446Leech Geoffrey 515, 526, 527, 528Lefevere André 645, 656Lehman David 886, 899Lehr Spławinski Tadeusz 506Lenhart Gary 897

1127

Leo Friedrich 531, 535, 545Lešić Zdenko 418, 419, 425, 426, 446Lethbridge Stefanie 899Levertov Denise 886, 890Liguori Mario 322Lindsay Vachel 886Little D. 540, 545Lloyd-Jones Hugh 533, 545Lobel Edgar 543Locklin Gerald 891Lodž Dejvid / Lodge David 513, 527, 575,

591, 592, 597Lomagistro Barbara 50, 52Longinus 801Lortzing Gustav Albert 871Lowell Amy Lawrence 886Lowell Robert 886Luce John V. 564, 570Lukacs Georg 942, 959Maalej Zouhair 646, 656Macleish Archibald 886MacPhail Jr. John A. 560, 561, 562, 563, 570Maehler Herwig 40Maguire Henry 55, 56, 64, 65, 68Majerhof Valerija / Valeria Mayerhofer 631Majtenji Mihalj 496Marčetić Milovan 510Mardešić Ratimir 829, 840Marković Maja 900Marković Slobodan Ž. 977Markovski Mihal Pavel 68Markuš Stjepan 68Marojević Igor 510Marquès-Rivière Jean 623, 638Martin Fredrick R. 899 Martin John 517, 527Márton László 489, 495Masters Edgar Lee 886Matičetov Milko 279Matoš Anton Gustav 103, 104, 106, 107, 108,

117, 118Mattes Mark 864Matthaios Stefanos 569Mavrogordato John 830May Rollo 991, 998Mayer Bernadette 897McClure Michael 891Mchale Brian 575, 597Melley Timothy 207, 217Merrill James 892Merwin W. S. (William Stanley) 886Meštrović Ivan 112Meyer Doris 568, 570Meyer Uwe 863Meyers Terry L. 907, 919

Mezzorana Milivoj 899Michaёlis Carl 863Mihailović Dragoslav 185Mihanović Nedjeljko 103, 117Miklosich Franz 68Milakara Bosiljka 446Millay Edna St. Vincent 886Miller Carolyn R. 58, 68Milošević Nikola 979, 981, 983, 984, 986, 987,

989, 992, 993, 995, 998, 999Milovanović Miodrag B. 144Milutinović Dejan D. 808Mitrović Srba 900Montanari Franco 569Moore Goeffrey 887, 899Moore Marianne Craig 886Morison / Morrison Toni 646, 649, 650, 651,

653, 654, 656, 657Moss Stanley 886Moss Thylias 892Mumović Ana M. 1014Muradbegović Ahmed 383, 384, 387Murphy James J. 55, 57, 68Mužić Ivan 631, 638Nadler Josef 849, 850, 864Nagy Gregory 33, 39, 41Nazečić Salko 812, 817, 822Nedeljković Aleksandar B. 144Nemec Krešimir 108, 109, 118Nemerov Howard 886, 890Német László 480, 495Nešković Ratko 68Nietzsche Friedrich 919Nikolajeva Maria 963, 977Nikolić Ilija 822Nikolić Momir 919Ninković Jovana 553, 564, 570Nisbet Robert 531, 534, 545Notley Alice 897Obradović Dositej 27, 977Obradović Nadežda 656‎Odin René 619O’Hara Frank 887Oisteanu Valery 897Olah Kristijan A. 999Olson Charles 886Olster Stacey 212, 217Olzi Michele 619Omer-paša Latas 379Opačić Zorana Z. 415Oraić Tolić Dubravka 111, 118Orcsik Roland 495Orlovsky Peter 891Orsić Srđan V. 99Owen Morin 897

Pack Robert 886Padgett Ron 891Page Denys 533, 543, 545Palavestra Predrag 1014Palmer Michael 892Parrinder Patrick 132, 143Partington John S. 133, 143Pascal Roy 575, 597Pasula Milica B. 881Pavlović Nataša 172Paweł Markowski Michał 953, 958Pawelec D. 749Pejović Danilo 68Pejović Snežana 839Pekić Borislav 999Pépin Jean 548, 570Perić Mira 98Perloff Marjorie 883, 899Perović Slavica 527Petković Ana N. 41, 545Petrović D. 998Pfeiffer Rudolf 534, 543, 559, 571Pielich Valentina 279Pietri Pedro 897Pike Burton 176, 185Pilar Ivo 816, 822Pindar 41, 42Pinsky Robert 892Plaović Irena A. 69Plasberg Otto 543Plath Sylvia 886Politzer Heinz 869, 880Polovina Nataša 52Popović Bogdan 919, 920Popović Nikola M. 958Porhyry 571Póth István 495Pound Ezra Weston Loomis 886Pranjko Klara 694, 701Princip Gavrilo 495Prins Džerald 574, 575, 597Prodanović-Stankić Diana 645, 656Prohić Kasim 959Prop Vladimir J. 124, 129Propertius 544Puhalo Dušan 904, 905, 919Race William 31, 41Radinović Dijana 657Radović Amfilohije 998Radović Miodrag 153, 157Radulović Nemanja 639Raičević Gorana S. 387Rak Pavle 998Rakić Vićentije 841Ramet Sabrina P. 1028, 1034

Ranković Svetolik 598, 599Ransom John Crowe 886Ratuszna H. 749Rebronja Nadija I. 679Regenbogen Arnim 863Reinhard Lauer 449, 462Reiter Jendi 892Rem Goran 118Rengakos Antonios 569Ribeiro Pires Vieira Else 657Rich Adrienne 892Rimbaud Arthur 919Ringleben Joachim 853Rizvić Muhsin 164, 172Robin Jean 638Robinson Edwin Arlington 886Roditi Edouard 897Rodriguez Ron 891Roethke Theodore Huebner 886Roth Philip Milton 201, 217Rothenberg Jerome 891Rothstein Max 531, 545Rowe John Carlos 214, 217Russo Roberto 1041Rutherford Ian 33, 39, 41Rutsala Vern 891Sadoff Ira 891Sanchez Sonia 891Sandburg Carl August 886Sarač Hadžera 822, 823Saunier Jean 623, 638Savković Nada N. 841Schaub Thomas Hill 217Scheit Gerhard 868, 869, 880Schiller Friedrich 871, 881Schmidgall Gary 905, 906, 919Schnackenberg Gjertrud 892Schneider Helmuth 570Schneider Ralf 899Scholnick Michael 891Schoonhoven Еvert Jansen 853, 864Schrader Hermann 560, 571Schuyler James Marcus 896Schwartz Delmore 886Schwartz Leonard 897Schwyzer Hans-Rudolf 557, 570Scott Herbert S. 891Seale David 35, 41Segal Charles 35, 41Seils Martin 864Sekeruš Pavle 462, 690Sekulić Isidora 226Selimović Meša 185Sexton Anne 886Shapiro Karl Jay 886

1128

Sheehan Jonathan 851, 864Shelton Robert 132, 143Sheppard Anne 548, 551, 570, 571Short Mick 526, 527, 528Sigov Sergej 126, 129Sijarić Ćamil 679Siluan 52Simić Charles 886Simpson Louis 886Sitarica Ana M. 939Skerlić Ćorović Jelena 253Slamnig Ivan 899Smith Andrew 548, 571Smith Patricia Lee “Patti” 891Snell Bruno 40, 544Snyder Gary 890Sodano A. R. 560, 562, 563, 571Sophocles 41, 42Spiller Robert E. 899Spires Elizabeth 892Spivak Gayatri Chakravorty 657Srećković Divković Dubravka 657St. John David 892Stamać Truda 477Stanford William 41Stanković Ljubica 1034Stanojević Veran 576, 583, 597Starčević Ante 117Stepanov Strahinja R. 528Stevanović V. 596Stevens Wallace 886Stojan Stanislava 701Stojiljković Dejan 511Strand Mark 891Strauß Johann, Sohn 871Strossmayer Josip Juraj 380Struck Peter T. 569Sujoldžić Anita 998Suško Mario 900Suvin Darko 135, 143Svensen Laš Fr. H. 430, 988, 989, 999Swartz Tom 891Swinburne Algernon Charles 901, 905, 906,

911, 912, 913, 918, 919, 920Szász István 495Szilágyi Zsófia 495Šaljić Jovana D. 173Šašel Nada 68Šekspir Viljem 339Šesnić Jelena 656Ševalije Žan / Chevalier Jean 74, 75, 76, 77, 78,

79, 83, 454, 455, 462, 612, 683, 684, 690Šifler Premec Ljerka 185Šijaković Jovana B. 571Šimić Antun Branko 118

Škreb Zdenko 880Škvorc Boris 106, 118Šmid Volf / Schmid Wolf 575, 576, 577, 578,

597Šmulja Saša D. 118Šoljan Antun 899Šop Ivan 163, 167, 168, 169, 170, 172Šort Majk 515, 526, 527Šuica Marko 86, 98Šulc Bruno 959Tabakowska Elzbieta 657Tadijanović Dragutin 103, 117Tanasković Darko 172Targestina Slavica 129Tate Allen 886Tate James Vincent 891Tenenbaum Molly 892Tešić Gojko 919Thacker Deborah Cogan 962, 977Thimmy René 619, 638Thomas M. Wynn 904, 919Thomka Beáta 480, 487, 490, 491, 493, 495Thompson Francis 788, 795Todorov Cvetan 97, 98Todorović Stefan D. 598Tokin Boško 919Toldi Éva 492, 493, 495Tomanović Smiljka 962, 977Tomin Svetlana 1041, 1042, 1043Toporov Vladimir N. 816, 822Tošović Marko S. 477Towle Tony 897Trebješanin Žarko 284Trivedi Harish 657Trost K. 793Truesdale C. W. 886Türk Irena 380 Turner Victor 939Tutuš Nikolina P. 83Underhill John 569, 570Unger Rudolf 861, 864Untermeyer Luis 885, 900Usener Hermann 530, 545Uspenski Boris 578, 590, 597Užarević Josip 403, 408, 415Vajtova Tina / Tyna Wajtawa 279Van der Meeren Sophie 536, 539, 545Vandelanotte Lieven 575, 576, 597Varga József 482, 488, 489, 490, 491, 495Vegel Laslo 998Venuti Lawrence 657Veres Péter 489, 495, 597Veselinović Sonja 900Vetters Carl 575, 590Vidaković Milovan 99

1129

Vindelband Vilhelm 68Visković Gordana 1034Vladušić Slobodan V. 185, 400Völkl E. 793Von der Mühll Peter 570Vratović Vladimir 840Vraz Stanko 379Vučković Radovan 418, 446Vučo Julijana 977Vukadinović Predrag 147, 157Vukomanović Rastegorac Vladimir M. 978Vukotić Aleksandra Č. 218Vuković Novo 962, 978Vurdelja Milan D. 959Wagoner David Russell 892Wakoski Diane 891Waldman Anne 891Walker Alice 653, 657Walter Jens 868Ward John O. 57, 68Warren Robert Penn 886Warren Rosanna 892Warsh Lewis 897Waterman Kerry 891Watkins Calver 39, 41Watson Lisday 530, 545Webb Jean 962, 977Weber Carl Maria von 871Weber Samuel 216Weber Shiery 216Wedel E. 793Weigel Tom 897Weinberg Henry 575, 592, 597Weinreich Otto 530, 545Weinstein Arnold 206, 217Weißenborn Bernd 864Welch James 891Welch Lewis Barrett, Jr. 897

Wellek René 846, 847, 848, 864Wells Herbert George 134, 135, 136, 141, 142,

143, 144Wessell Leonard 844, 864West Martin L. 550, 552, 571West Stephanie 559, 570, 571White Peter Robert 517, 527Whitman Cedric 33, 41Whitman Walt / Volt Vitmen 901, 919, 920Wieners John 897Wilbrandt Adolf 871Wilbur Richard 886 Wilde Oscar 871Williams William Carlos 886Wilson-Okamura David Scott 337Wissowa Georg 570Woodbury Leonard 33, 41Wright Charles 892Wright James 886Wroblewska Violetta 749Wylie Elinor Morton 886Yardley John 530, 545Young David 39, 41Young Edward 862Zdravković Mirjana 98Ziesemer Walther 864Zima Dubravka 947, 959Zlatar Andrea / Zlatar Violić Andrea 52, 959Zmaj Jovan Jovanović 978Zornado Joseph L. 964, 978Zukofsky Louis 892Ženet Žerar 590, 591, 597Živković Dragiša 52, 864Živojinović Branimir 864Žmegač Viktor 956, 959Župančić Lovro 103, 117Žurić Jelena M. 240

Регистар сачинилаЈелена Патов Папић

1130

УПУТСТВО ЗА ПРИПРЕМУ РУКОПИСА ЗА ШТАМПУ

Часопис Зборник Матице српске за књижевност и језик објављује ори-гиналне радове из свих области истраживања књижевности (књижевна исто-рија, теорија књижевности, мето дологија проучавања књижевности, ком-па ративистика), грађу и приказе, као и лингвистичке радове који су не посредно везани за проучавање књижевности. Радови који су већ објављени или по-нуђени за објављивање у некој другој публикацији не могу бити при хваћени. Ако је рад био изложен на научном скупу у виду усменог саоп ште ња, по-датак о томе треба да буде наведен у посебној напомени при дну прве стра-нице чланка.

Језици рада су српски језик, остали словенски језици, енглески, не мач ки и француски. За радове на српском језику примењује се Правопис српско га језика Митра Пешикана, Јована Јерковића и Мата Пижурице (Нови Сад: Матица српска, 2010).

1. предаја рУкописаРад послати одштампан на адресу: Уредништво Зборника Матице срп ске

за књижев ност и језик, Матица српска, Улица Матице српске 1, 21000 Нови Сад, Србија. Електронску верзију рукописа у Word формату послати на адресу: [email protected]. У елек тронској верзији не наводити по-датке о аутору, него их дати у тексту електронске поруке (на зив и седи ште установе, електронска адреса аутора). Ако је аутора више, за свакога наве-сти тражене податке. Штампана верзија рукописа може бити замењена елек-тронском верзијом у PD формату. Рукописи се не враћају ауторима.

2. процес рецензирањаРадове рецензирају два квалификована рецензента. У року од два ме-

се ца од пријема ру кописа аутори ће бити обавештени о томе да ли је рад при хваћен за објављивање. Поступак рецензирања је анониман у оба сме ра. Рок за објављивање прихваћених радова је 12 месеци од предаје коначне верзије рукописа.

3. елеменТи рада (обавезан редослед):а) име и презиме аутора: у студијама и чланцима изнад наслова уз леву

маргину, у при казима испод текста уз десну маргину, курзивом; назив и број пројекта/програма у оквиру којег је чланак настао наводи се у подбелешци, везаној звездицом за наслов рада;

б) наслов рада: верзалом, центриран;

в) сажетак (до 8 редова): на језику основног текста, без ознаке Са жетак; лева маргина увучена 1,5 cm у односу на основни текст;

г) Кључне речи (до 5): на језику основног текста; лева марги на увучена 1,5 cm у односу на основни текст;

д) основни текст; ђ) ИЗВОРИ И ЦИТИРАНА ЛИТЕРАТУРА: центрирано; е) резиме садржи: име аутора уз леву маргину, наслов рада (верзалом,

центрирано), ис под наслова Резиме (центрирано и спационирано), текст резимеа; уколико је рад на српском језику, резиме може бити на енглеском, немачком, руском или француском; уколико је рад на страном језику, ре зи ме је на српском; ако аутор није у могућности да обезбеди резиме на одго ва-рајућем језику, треба да га напише на језику рада, а Уредништво ће обез бе дити пре вод.

ж) назив и адреса установе у којој је аутор запослен и електронска адре-са аутора, уз ле ву маргину (у приказима уз десну); називи сложених орга-ни зација треба да одражавају хије рархију њихове структуре, један испод другог.

4. ФормаТа) стандардни: А4; маргине 2,5 cm; б) фонт: Times New Roman; друге фонтове употребљене у тексту по-

сла ти као посебан фајл; в) величина слова: основни текст 12 pt, a сажетак, кључне речи, под-

но жне напомене, извори, цитирана литература, резиме, назив и адреса уста-нове и електронска адреса аутора 10 pt;

г) размак између редова: 1,5; д) напомене: у дну стране (footnotes, а не endnotes), искључиво аргу-

мен тативне; први ред увучен 1,5 cm у односу на основни текст; ђ) за наглашавање се користи италик (не болд); е) наслови појединих сегмената рада дају се малим верзалом, увучени

за 1,5 cm и инте грисани у почетне параграфе; пожељно је да буду ну ме ри са ни (1., 1.1., 1.2., 1.2.1. итд.); па раграфи 1., 2. итд. одвајају се од претходног па раграфа једним празним редом, а параграфи 1.1., 1.2. итд. размаком од 6 pt.

5. циТиране Формеа) наслови посебних публикација који се помињу у раду штампају се

италиком;б) цитати се дају под двоструким знацима навода (у раду на српском

„...“, у радовима на другим језицима у складу с одговарајућим правописом), а цитат унутар цитата под једно струким знацима навода (’...’); пожељно је цитирање према изворном тексту (оригиналу); уколико се цитира преведени рад, у одговарајућој напомени навести библиографске податке о оригиналу; доследно се придржавати једног од наведених начина цитирања;

1132

в) краћи цитати (2–3 реда) дају се унутар текста, дужи цитати се из-два јају из основног текста (увучени), са извором цитата датим на крају;

г) пример се наводи италиком, а његов превод под једноструким зна-ци ма навода (’...’).

6. циТирање реФеренци интегрише се у текст, на следећи начин:а) упућивање на студију у целини: (самарџија 2011); б) упућивање на одређену страну студије: (murphy 1974: 95); в) упућивање на одређено издање исте студије: (дереТић 20044: 82); г) упућивање на студије истог аутора из исте године: (павић 1972а:

34), (павић 1972б: 93); д) упућивање на студију два аутора: (радевић – маТицки 2010: 52–55);ђ) студије истог аутора наводе се хронолошким редом: (живковић 1970;

1983); е) уколико библиографски извор има више од два аутора, у парентези

се наводи прези ме првог аутора, док се презимена осталих аутора замењују скраћеницом и др./et al.;

ж) страна имена се у тексту на српском језику транскрибују; у парен-те зи се наводе у оригиналној графији;

з) ако је из контекста јасно који је аутор цитиран, у парентези није по-требно наводити његово презиме, нпр.

Према Марфијевом истраживању (1974: 207), први сачувани трактат из ове области срочио је бенедикти нац Алберик из Монте Касина у другој по-ловини XI века.

и) ако се упућује на радове двају или више аутора, податке о сваком сле-дећем раду од војити тачком и запетом, нпр. (сУвајџић 2005: 201; пеТковић 2010: 65–89);

ј) рукописи се цитирају према фолијацији (нпр. 2а–3б), а не према па-ги нацији, изузев у случајевима кад је рукопис пагиниран.

7. циТирана лиТераТУра У текстовима писаним ћирилицом најпре се наводе (према азбучном

реду презимена аутора) радови објављени ћирилицом, а затим (према абе-цед ном реду презимена аутора) радови објављени латиницом; у текстовима писаним латиницом редослед је обрнут; сви редови осим првог увучени су за 1,5 cm употребом тзв. „висећег“ параграфа; презиме аутора дати малим вер залом; у радовима на енглеском, немачком и француском референце ћи-рили цом се могу транслитеровати латиницом.

Литература се наводи на следећи начин:а) књига (један аутор):павић, Милорад. Историја српске књижевности барокног доба. Бео-

град: Нолит, 1970.б) књига (више аутора):

1133

1134

радевић, Милорад, Миодраг маТицки. Народне песме у „Српскодал матинском магазину“. Нови Сад: Мати ца српска, 2010.

в) рад у часопису:живковић, Драгиша. Радоје Домановић и теорија „Sekundenstil“-a. Збор ник

Матице српске за књижевност и језик XLIII/1 (1995): 7–16.г) рад у зборнику радова: пипер, Предраг. О когнитивнолингвистичким и сродно усмереним про-

учавањима српског језика. Предраг Пи пер (ур.). Когнитивнолингви стич ка проучавања српског језика. Београд: САНУ, 2006, 9–46.

д) речник:ESJS: Etymologický slovník jazyka staroslověnského (red. Eva Havlová), 1–.

Praha: Academia, 1989–.ђ) фототипско издање:ивић, Милка. Значења српскохрватског инструментала и њихов ра звој

(синтаксичкосемантичка студија). Београд, 1954. Београд: Српска ака демија наука и уметности – Београдска књига – Институт за српски језик САНУ, 2005.

е) рукописна грађа: николић, Јован. Песмарица. Темишвар: Архив САНУ у Београду, сигн.

8552/264/5, 1780–1783.ж) публикација доступна on-line: FelluGa, Dino. Survey of the Literature of England. <http://web.ics.purdue.edu/

~felluga/eng241/index.html> 18. 09. 2009.

Уређивачки одбор Збор ни ка Ма tи це срp ске за књижевносt и јези к

Рецензенtи

Др Исидора БјелаковићДр Радојка Вукчевић

Др Слободан Грубачић, дописни члан САНУДр Јован Делић

Др Бојан ЂорђевићДр Душан ИванићДр Пер Јакобсен

Др Војислав ЈелићДр Александар Јовановић

Др Марија Клеутакадемик Александар Лома

др Љиљана Пешикан ЉуштановићДр Горан МаксимовићДр Предраг ПетровићДр Горана Раичевић

Др Иво ТартаљаДр Светлана Томин

Др Роберт Ходел (Хамбург)

CONTENTS

TETJANA VILKUL. Manuscript Tradition of Old Church Slavonic Trans-lation of Osmoknjižje. Arhaisms and Innovation. DEJAN D. MILUTINOVIĆ. Demetrius’ Contributions to the Study of Prose. LIDIJA D. DELIĆ. Gorom jezdi budimski Bešlaga Modification of epic singing about the unfaithful lover. NADA N. SAVKOVIĆ. The Translation BY Rakić OF THE Greek Sacred Drama Sacrifice of Abraham. VEDRAN М. CVIJANOVIĆ. Betz’s Theological Interpretation of Hamann’s Early Works. MILICA B. PASULA, JULIJANA S. BELI-GENC. Gril-parcer’s Drama Sea and Love Valves in the Manuscript Translation by Jovan Grčić. SONJA V. VESELINOVIĆ. The Image of Modern and Contemporary American Poetry in the Serbian Anthologies. BOJANA L. AĆAMOVIĆ. Walt Whitman and Algernon Swinburne – A Look from the Perspective of Bogdan Popović. ANA М. SITARICA. The function of carnival in The Mask by m. Crnjanski and The Great Gatsby by f. S. Fitzgerald. Milan D. Vurdelja. Totality Of Childhood In De tinjstvo u Agramu 19021903 by Miroslav Krleža and Bašta, Pepeo by Danilo Kiš. VLADIMIR M. VUKONMANOVIĆ RASTEGORAC. How Poetry Tries to Teach Children: One possible Introduction into the Ideology of a Text – Stylistic and Methodological Aspects. KRISTIJAN А. OLAH. Philosophical Anthropology of Nikola Milošević. ANA M. MUMOVIĆ. Literature and Public Word by Predrag Pala vestra. Analytical themes as an introduction to The History of Serbian Literary Criticism. CONTRIBUTIONS AND MATERIALS. RESEARCH. REVIEWS.

Зборник Матице српске за књижевност и језик излази годишње трипут,у три свеске, које чине једну књигу.

Редакција 3. св. LXV књиге Зборника Матице српске за књижевност и језикзакључена је 13. новембра 2017. године.

Штампање завршено новембра 2017.

Издаје Матица српска, Нови Сад

www.maticasrpska.org.rse-mail: [email protected]

За издавача:Проф. др Ђорђе Ђурић

генерални секретар Матице српске

Стручни сарадник: Јулкица Ђукић

Секретар Уредништва: др Исидора Бјелаковић

Лектор и коректор: др Маја Стокин

Технички уредник: Вукица Туцаков

Слова за корице израдио: Драgан Вишекруна

Тираж: 500

Компјутерски слог: Владимир Ватић, ГРАФИТ, Петроварадин

Штампање Зборника Матице српске за књижевност и језик за 2017. годину помогло је Министарство културе и информисања Републике Србије

Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије

Штампа: Сајнос, Нови Сад

CIP – Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад80+82(082)

ЗБОРНИК Матице српске за књижевност и језик / главни и одговорни уредник Јован Делић. – 1953, књ. 1– . – Нови Сад : Матица српска, 1954– . – 24 cmТри пута годишње.ISSN 0543-1220COBISS.SR-ID 9627138

Documents

МАТИЦА СРПСКА DEPARTMENT OF LITERATURE AND ... · 788 летописа. На пример, неки делови Књиге Левитске ушли су у учења