· Црна

Гора

1,2

0 € · Ср

бија

120

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпск

а 2,

5 КМ

·· за

Евр

опу

3,5

€; з

а А

мер

ику

$6; з

а Ау

стра

лију

10

AUD

·obraznik

za vjeruKulturu ivaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXIV УСПЕЊЕ СЕПТЕМБАР 2015. г. БРОЈ 248

Манастир Рибњак код Бара

Пећка патријаршија

besjeda

мит

рополит АМ

ФИ

ЛОХИ

ЈЕ

Чули смо, драга браћо и сестре, ријеч Светог откриве-ња Божијег, која нам открива тајну древнога пророка

Мелхиседека, који није припадао Изабраном Божијем на-роду и коме се не зна поријекло, али је остао записан као изузетна личност у историји рода људског. Остао је запи-сан као онај који је предуказање на самога Господа Исуса Христа, којег је поријекло такође неисказиво и неизреци-во, али који је постао Kамен темељац, крајеугаони Kамен

– кога су одбацивали други народи – на коме се гради сва историја рода људског.

Ми се налазимо, драга браћо и сестре, у једном древ-ном храму, који је везан за насљедника Светога Саве, архи-епископа Арсенија, али храму који је био саграђен и прије њега, највјероватније негдје у V, VI вијеку. Нарастао је тај храм у вријеме Немањића, и прерастао је у оно што је била барка праоца Ноја у вријеме потопа. Као што се у врије-ме Ноја и потопа једина спасила породица Нојева и оно што је Ноје најдрагоцјеније изабрао и спасио – сачувавши тако послиједак људског рода и чо-вјечанства преко своје лађе и преко брда Арарата – тако је и ова древна светиња, Патријаршија, Архиепи-скопија пећких патријараха, била и остала Нојева барка кроз вјекове. Није била подложна воденом пото-пу, али је била подложна потопима страшним, још опаснијим и тегобни-јим – страшном насиљу, које се на-рочито пројавило од времена онога

првога Видовдана 1389. године, и које се настављало и продужавало кроз вјекове, некад интензивније, некад са мањом интензивношћу.

У ово наше вријеме, ова Нојева лађа и овај Кивот завјета нашега рода светосавскога, немањићкога, по-ново је доживјела још страшнији потоп, још страшни-је насиље. Као што је за вријеме Нојевог потопа толико народа уништено, потопило се, али је спасен „остатак“, тако је и у наше вријеме народ кроз ову лађу спасења пролазио, спасавајући свој живот и бјежећи са својих вјековних огњишта, остављајући Нојеву лађу иза себе још страшнијој опасности, угрожену од људи и од моћ-ника овога свијета, али никада остављену од живога Бога и од силе Његове, у којој је једини спас свакоме створењу и свакој светињи, па и овој светињи, и овој Нојевој лађи, и овом Кивоту завјета рода нашега.

Сачувала се и чуваће се до краја свијета и вијека ова Нојева лађа и овај Кивот завјета, сачуваће се и светиње

које су у овом Кивоту завјета. У оном древном Мојсијевом кивоту завјета био је жезал Аронов, онај жезал којим је Мојсије спасио Изабрани Божији на-род из египатског ропства; биле су Мој-сијеве таблице закона – десет Божијих заповјести; била је она мана којом се хранио 40 година Изабрани Божији на-род у јудејској пустињи. Том храном он је сачувао и себе и свој живот и своју вјеру и своју вјерност Богу Живоме и Истинитоме, и потом је задобио и Зе-мљу обећану, коју је Бог обећао још Авраму праоцу, рекавши му да иде из Ура Халдејскога и да остави земљу ота-ца својих и да иде у земљу коју ће му Он подарити (1 Мој. 12, 1).

Та прва мана је била символ ове Мане која чува ову светињу и коју чува ова светиња. Та мана јесте Хљеб живо-та, Христос Господ, који је сишао с неба да сваки који од Њега једе не умире него има живот вјечни (уп. Јн. 6, 58). Та мана јесте Свето причешће, Приче-шће као Светиња над светињама, Све-тиња која се дарује светима и којом се хране они који су угрожени од глади овоземаљске и потопа, од насиља, од смрти и од гријеха. Света мана, која храни кроз вјекове читава покољења на челу са епископима, патријарсима, свештеницима монасима и монахиња-ма. Народ Божији, који је сличан оном древном Мелхиседеку, постаје народ Божији неуништив управо зато што се

Завјетни кивотрода светосавскога

3

септембар / 2015 / s

vetigora

Кивот Светог Саве Другог, архиепископа српског, у Пећкој патријаршији

По први пут у истори-ји хришћански народи, хришћанска Европа и Америка, претварају једну хришћанску зе-мљу у исламску, и тако помажу уништавање хришћанске културе.

Нојева барка – мозаик из Храма Христовог Васкрсења у Подгорици

храни Хљебом живота, храни се Маном која силази са неба, и која се чува и која се увијек изнова даје и предаје у овој светињи.

Светиње Пећке патријаршијеУ овом Кивоту завјета Божијега су и друге све-

тиње, и видиве и невидиве. На првом мјесту, све-те мошти Светих архиепископа пећких. Овдје су биле и мошти Светог Арсенија, насљедника Све-тога Саве, али како је народ страдао, и био гоњен и прогоњен са ових простора, тако су страдале и мошти Светога Арсенија, ношене и преношене, и у пећинама скриване. Када су поново пронађе-не, у пећини испод манастира Довоље, остало је предање да је на њима нађен рој пчела, и по тим пчелама су препознали да се ту налази нека све-тиња; нађен је чак и мед на његовим моштима. Одатле су оне преношене на разна мјеста, од манастира Мораче до Куча до манастира Ко-сијерева у Херцеговини, а сада се свете мошти Светога оца нашег Арсенија пећко-га налазе у манастиру Ждребаони-ку. Скриване поред Зете, закопава-не, али увијек изнова васкрсавале, сачуване, а кроз њих је васкрсавало и памћење народа Божијега.

Ту су и мошти архиепископа Да-нила, Саве II, Никодима, Евстатија Превлачкога – некадашњега ми-трополита Зетскога, који је постао архиепископ српски. Мошти њего-ве су овдје сакривене у Богороди-чиној цркви. Овдје су и мошти Је-фрема, Спиридона, Максима, све дивних архиепископа пећких... Ту су свете мошти Петочисленика, муче-ника, сачуване не њих ради, него са-чуване управо ради народа Божијег изабраног хришћанскога, светосав-скога. Мошти Петочисленика, које свједоче да без мучеништва нема истинског васкрсавања и преобра-жаја људскога бића и људске душе.

Архиепископија пећка, древна Пећка патри-јаршија, један је од најчудеснијих изданака Све-тог гроба Господњега, храма Христовог Васкр-сења у Јерусалиму. Има их још широм свијета таквих, али међу њима сија као звијезда Даница управо ова дивна велика светиња. Распињана је кроз вијекове на начин како је разапет и Господ њен и Господ наш, али је увијек изнова обнављана и ва-скрсавана присуством насљедника Светога Саве, ар-хиепископа пећких, кроз историју и у наше вријеме. Ова светиња је свједок Христа Бога, апостолски свје-док. Јер, ко су били архиепископи пећки? Ништа друго него су били насљедници Светих апостола и Светих пророка. Они су проповиједали Христа Бога нашег, по заповијести Његовој: „Идите и проповиједајте свим народима, крстећи их у име Оца и Сина и Духа Све-тога“ (Мт. 28, 19). Колико је само оних који су овдје про-свјећени свјетлошћу Христовом и силом Духа Светог.

Господ само знаде колико је у историји Мелхиседека прошлу кроз ову светињу

– тајанствених, великих, дивних подви-жника. Зато није чудо што је ова светиња успијевала, успијева и успјеће да побједи све демонске силе овога свијета.

Да је сачува Господ, и да сачува на-род Божији и светиње у њој похрањене

– као свједоке Христовог присуства и не-побједивости Имена Божијега и Цркве Божије, за коју је сам Господ рекао да је ни врата паклена неће надвладати.

Рекосмо, страдала је кроз вјекове, а у ово наше вријеме пострадала можда и више него у свим претходним вјековима од Косовске битке. Пострадало Косово и Метохија, распето на распећу на коме је било кроз вијекове, али ово распеће вр-хунац је свих распећа досадашњих.

Патријаршија – неућутнисвједок хришћанског Косова

Недавно је наш свети патријарх примио у Београду амба-садорку Америке, која му је, представљајући се, рекла како је до сад била на другим мјестима као амбасадор Америке, али да јој је ово први пут да је амбасадорка у муслиманској, исламској земљи. Запањен, кажем јој: „Ваша екселенцијо, ко-лико ми знамо, Косово је хришћанска земља од IV вијека, ако не и прије, од апостолских времена. Како ви Косово прогла-шавате за исламску земљу?“ Жена је ћутала – ни она ни други амбасадор амерички нису ништа одговориили на те ријечи, а нијесу ни имали шта да одговоре. То што она осјећа Косо-во као исламску земљу, муслиманску земљу, то што је стекла такво увјерење, то је плод злочина евроамеричког, злочина НАТО пакта, најстрашнијег насиља које је Косово доживјело, као и ове светиње косовске.

То је први пут у историји да хришћанске земље уништавају хришћанство и хришћанску културу, и да хришћанске државе и народе претварају у исламске, муслиманске. Кроз историју 4

svetigora /

2015

/ с

епте

мба

р

Ова Нојева лађа, Ков-чег завјета овога на-рода светосавскога

– Пећка патријарши-ја – чува светињу, чува наше биће, наше са-мосазнање, нашу вјер-ност Христу Богу на-шем и вјечном спасењу. Чува и сачуваће, ако Бог да. Истовремено, она свједочи да је ово била и остала хришћанска, православна земља, Косово и Метохија.

Издаје: SVETIGORA, Издавачко-информативна установаМитрополије црногорско-приморске

Директор: протојереј–ставрофор Радомир Никчевић

Савјет часописа: протојереј–ставрофор Момчило Кривокапић, архимандрит Димитрије (Лакић), академик Матија Бећковић,

Милутин Мићовић, Матеј Арсенијевић,др Ксенија Кончаревић

Главни и одговорни уредник:архимандрит мр Кирило (Бојовић)

Оперативни уредник: Рајо ВојиновићДизајн часописа: др Мирко Тољић, Владимир Јакшић

Секретар редакције и уредник фотографије:Татјана Марјановић

Редакција: Епископ славонски мр Јован (Ћулибрк), протојереј–ставрофор Гојко Перовић, протојереј–ставрофор др Велибор

Џомић, игуман Петар (Драгојловић), протојереј др Саво Денда, протојереј мр Никола Гачевић, јереј Јован Пламенац, монах др Павле (Кондић), Весна Никчевић, †Славко Живковић, Предраг

Вукић, Весна Тодоровић, Јован Маркуш

Сарадници: протођакон Игор Балабан, монахиња Амфилохија (Драгојевић), Оливера Балабан, Милена Тејлор, Марија

Живковић, Милана Бабић, Милутин Вековић, Ивана Кнежевић, Спиридон Булатовић, јерођакон Јустин Мреновић, Драгана

Керкез, Јелена Петровић , Eлза Бибић,Смиља Влаовић

Лектура и коректура: Ивана Јовановић

Фотографије: монах Игнатије (Алексејев), Јован Радовић, Жељко Шапурић, Зоран Тричковић, Иван Рашовић, ђакон

Драган С. Танасијевић, †Живота Ћирић.

INTERMIDIARY INSTITUTION:COMMERZBANK AG FRANKFURT/MAIN SWIFT:COBADEFF/400876825101 EUR/400876825100 Other CurrenciesNLB Montenegrobanka AD PodgoricaSWIFT CODE: MNBAMEPG/ME25530005120005043078"MITROPOLIJA CRNOGOR. PRIMOR. SVETIGORA CASOPIS"81250 CETINJEMONTENEGRO

Уредништво: Његошева 73, 81250 Цетиње, тел: 041/234-222, 230-375; Косте Главинића бр 1/А, 11000 Београд,

тел: 011/369-0757,369-0705e-mail: svetigora.urednik@gmail.comШтампа: , Суботица

· Црна

Гора

1,2

0 € · Ср

бија

120

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпск

а 2,

5 КМ

·· за

Евр

опу

3,5

€; з

а А

мер

ику

$6; з

а Ау

стра

лију

10

AUD

·

obraznikza vjeru

Kulturu ivaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXIV УСПЕЊЕ СЕПТЕМБАР 2015. г. БРОЈ 248

септембар 2015 / број 248

Богословље 7Библијска историја 15Разговор 22Житије 34Свједочење 39Хронике 53

Свети ИГЊАТИЈЕ Брјанчанинов

протојереј–ставрофор ГОЈКО Перовић

ОЛИВЕРА Балабан

из садржаја:

О љубави према ближњем

Завјетни кивот рода светосавскога

Велико чудо које је тешко разумети

Када смо почели да се мрзимо?

Парче неба на земљи- Храм у Бару II

Дистрибутери Светигориних издања за Републику Српску и БиХ су „АБ КАРД“ д.о.о, Бања Лука и „АД КАРД“ д.о.о, Сарајево

Митрополит Месогеје НИКОЛАЈ

Митрополит АМФИЛОХИЈЕ

3

11

17

25

31

Манастир Рибњак код Бара

је бивало, а ми то добро зна-мо од времена муратовских и раније, да су мухамеданци, они који су носиоци друге вјере, куранске вјере, да су се они ширили из Меке и Ме-дине, преко Азије и Европе и стварали, веома често наси-љем, своје присталице и сво-је исламске државе, мијења-ли и уништавали хришћанске државе, али је ово први пут у историји да хришћански на-роди, хришћанска Европа и Америка, претварају једну хришћанску земљу у ислам-ску, и да тако помажу уни-штавање хришћанске култу-ре.

Стотину педесет храмова, колико их није порушено у вријеме петстогодишње отоманског ропства, срушено је уз присуство међу-народних снага. Ова светиња, и наше сестре овдје на челу са часном и узвишеном мати Февронијом, свје-доци су тога шта се све догодило на овим простори-ма. У каквом се положају нашла и Пећка патријаршија, нарочито 2004. г! Није случајно један од високих офи-цира европских, Жак Огар, који је био упућен у име Француске овдје у вријеме када су дошле међународ-не снаге да заштите Косово, оставио своје записе, са-бравши их у књизи „Европа је умрла у Приштини“. Тај француски генерал, који је био у Митровици и овдје на Косову од 1998, сагледао је и схватио шта се овдје догодило. А схватио је благодарећи томе што је ње-гов ђед погинуо на Солунском фронту, кад су Францу-зи ратовали заједно са Србима и краљем Петром за ослобођење Србије. Сагледао је оно што му је и његов отац рекао: „Идеш тамо међу један часни, витешки на-род, народ правдољубив, и немој да се огријешиш од њега.“ Он је то схватио, а схватио је и да је она истин-ска, права, изворна, хришћанска Европа умрла у При-штини. Дај Боже да васкрсне и она, дај Боже да и ми васкрснемо. Јер, све што нам се догађало и што нам

се догађа, догађало се ради нашег гријеха, ради нашега бого-одступништва, нарочито богоодступништва од ’45. године па тамо до 90-тих година.

Али ова Нојева лађа, Ковчег завјета овога народа свето-савскога – Пећка патријаршија, ево је – чува светињу, чува наше биће, наше самосазнање, нашу вјерност Христу Богу нашем и вјечном спасењу. Чува и сачуваће, ако Бог да. Исто-времено, она и свједочи да је ово била и остала хришћанска, православна земља, Косово и Метохија. И да Бог чува ову сво-ју Лађу нојевску и Ковчег завјета овај у душама оних који су вјерни Косовском завјету, вјерни овој светињи, не само њих ради, не само нас ради, него чува и ради овог народа другог, са којим овдје заједно живимо кроз вјекове. Чува и подсјећа га на његове претке, јер сви су они били хришћани: њихови праоци, њихови ђедови, прађедови су били хришћани; хри-шћанско предање је у њиховим костима, па је добро и за њих, за њихово спасење, за њихово просвећење, да постоји овај светилник, ова светиња.

Добро је и ради свих оних који долазе у ову светињу, за које важи она ријеч јеванђелска, кад су питали може ли бити штогод из Назарета доброга, па када је речено: „Дођи и види“. Нека дођу и виде. А долазе, и хвала Богу нека долазе, из Евро-пе и из Азије, из Америке људи овдје. Свијетли у тами ова све-

тиња Божија, као и светиња Дечана и мошти Светога краља Дечанскога – који је био и остао господар, и нека нема он више својих војника, али има своје мо-нахе који чувају његов ћивот – света Грачаница и света Богородица Љеви-шка... Све ове велике светиње, на челу са Архиепископијом пећком – које сијају и зраче свјетлошћу божанском и истину свједоче Божију – свједоци су Бога као Бога љубави који грли свако људско створење, свако биће; свједоци су дакле божанске љубави распете и васкрсле.

Молитвама Светих архиеписко-па пећких, Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј и спаси нас. Амин.

Бесједа изговорена на Светој литургији уПећкој патријаршији уочи Видовдана, 27. јуна 2015.6

svetigora /

2015

/ с

епте

мба

р

Са устоличења Патријарха српског Иринејау Пећкој патријаршији, 3. октобра 2010.

Чин монашења у Пећкој патријаршији

Дарови Светог Духа поСветом Кирилу Александријском

Расуђујући, као и Свети Исидор, о Светом Духу, Патријарх александријски Кирил говори о још једном Његовом деј-

ству – опраштању грехова. Опроштај људског безакоња се савршава у Светим тајнама крштења и покајања – исповести. На тај начин се правда савршава помоћу Светог Духа.

Наравно, духовни поглавар александријског патријар-шијског престола из V века настоји да разјасни да, без обзи-ра на то што Свети Дух шаље верујућима у Христа и богоно-сним мужевима Старог Завета своју благодат, Он не дели са њима своју суштину. Он остаје целовит и јединствен, делују-ћи на различите начине „беспристрасно у свему“. За Светог Кирила, Свети апостол Павле представља личност у којој је не једанпут деловала благодат и сила Светог Духа. Светитељ бележи да је апостол Павле држао закон на праведан начин, будући да је у њему пребивао Дух Божији, односно благо-дат Духа. Треће Лице Свете Тројице је слало своју благодат Павлу, тако да се његово сазнање просвећивало, а његова проповед и апостолска мисија се испуњавала покретана Светим Духом. Свети апостол Павле је знао да се „Свети Дух свакоме даје на корист“. Због тога је он од Светог Духа до-бијао оне дарове који су могли да донесу корист како њему тако и онима који су кроз њега примали познање оваплоће-ног Бога Слова, Исуса Христа.

Говорећи о даровима Светог Духа, Свети Кирило дели људе на душевне, духовне и телесне у сагласности са крите-ријумима установљеним у Светом Писму: „A телесни човек не прима што је од Духа Божијега, јер му је лудост и не може да разуме, јер се то испитује духовно. Духован пак све ис-питује, а њега самог нико не испитује“. Свети Кирило назива душевним човеком Никодима, који није могао да прими то што му је открио Свети Дух. То је својствено свим душевним људима уопште. Душевни човек, не допуштајући благодати Светог Духа да му просвети разум, живи по закону тела, ру-ководећи се људском благоразумношћу, за разлику од ду-ховног човека. Јасно је да је, према Светом Кирилу, душевни човек упоредив са плотским човеком, будући да и један и други мисле више о земаљском него о духовном. Духовни људи приносе плодове Христове добродетељи и духовне дарове Тројичном Богу и показују се достојнима славе Бога Оца.

Свети Кирило расуђује о силама Духа позивајући се прво на Стари Завет. У Старом Завету је могуће да се види дело-вање Светог Духа које просвећује праоце, Мојсија и све ду-ховне људе, откривајући им Божију вољу у односу на сада-шњост и будућност Израиљског народа и у том смислу и доласка Месије. Посредством Духа, Бог се сједињује са бо-гоносним мужевима Старог Завета и руководи их ка спасењу.

У Новом Завету Свети Дух игра важну улогу у зачећу и рођењу како Светог Јована Крститеља, тако и самог Бого-човека Исуса Христа. Дух преображава верујуће у Христа у пребивалиште Божанственог Слова и дарује им духовно оживљење. На дан Педесетнице – дан рађања Цркве – Дух

богато награђује својим даровима Апостоле и све оне који су поверовали и крстили се у име Свете Тројице. Од тада Свети Дух делује у Цркви и осве-ћује њене Свете тајне, посредством којих се веру-јући сједињују са нетварним божанственим сила-ма. Они сачињавају тако једно Тело, чија је Глава Нови Адам, оваплоћено Слово, Господ наш Исус Христос. Дух има за циљ да продужи Христово дело и да уведе верујуће „у сваку истину“: „Једино-родни није престао да нам се открива и после про-јављивања своје силе првим верујућима у Светим тајнама. Он то увек чини, распростирући просве-ћење Светог Духа, руководећи оне који Га љубе ка познању онога што превазилази разум и реч“.

Свети Кирило, расуђујући о силама Светог Духа, не пропушта прилику да подвуче Њего-ву светост, и како директно тако и индиректно говори о Његовој јединосушности Оцу и Сину. Његова јединосушност са другим двама Лици-ма Свете Тројице, управо Му и даје могућност да све испуњава и да даје живот творевини. Ово потврђује и оно што је речено у књизи Пре-мудрости Соломонових: „Дух Божији је испунио васељену“. Светитељ подвлачи да Свети Дух даје верујућима своју благодат не раздељујући своју суштину. На крају он говори о апостолу Павлу као о карактеристичном примеру човека који се удо-стојио многобројних дарова Светог Духа. Ове чи-њенице је и он сам свестан и често је наводи у сво-јим посланицама.

Као Бог, Свети Дух раздаје различите духовне дарове верујућима „свакоме према његовој по-треби“, „беспристрасно“ и „не раздељујући своју суштину“. Једнима даје „реч мудрости“, другима „дарове исцељивања“, „дар пророштва“, „разлико-вања духова“, „тумачење језика“. То је несумњиви доказ да Он поседује Божанствену природу, и онај ко посумња у Његову светост чини велики грех. Овде Свети Кирило узима за непобитне сведоке апостоле Павла, Петра и Јакова, чија су дела сво-јеврсни „лидијски камен“ који показује божанстве-ност Светог Духа, подвлачећи да Његова суштина

„није страна Божанственој природи“.У тумачењу Јеванђеља по Јовану Свети Кирило

даје увод у ком напомиње да у овом богонадахну-том тексту нећемо наћи помен екстатичних фено-мена дејства Светога Духа, као што је гласолалија. Овде се говори о силама Духа усмереним на ду-ховно рађање и обнављање људске природе и бу-дуће установљење Христове Цркве. Конкретно, он пише: „Знање које им је недостајало, Он је чувао да би било откривено Светим Духом... што је требало да се збуде у даном моменту. Можда је, примећу-јући да још увек нису способни да приме тајне, бу-

bogo

slovq

eИ

РИН

И Арт

еми

Дарови Светог ДухаПрема Светом Исидору Пелусиотском и Светом Кирилу Александријском

II дио

7

септембар / 2015 / s

vetigora

дући да нису били просвећени Духом... го-ворио ово, хотећи да укаже на то да би Он могао открити још много веома дубоких тајни, но сада не чини то, и са правом, виде-ћи да још нису спремни“.

Свети Кирило тврди, ослањајући се на дела Светог еванђелиста Јована, да се Христос посредством Светог Духа усељује у верујуће људе. Тако верују-ћи постају способни да приме Светог Духа и да се роде „водом живом“. Аутор подвлачи да се ми само посредством

„општења и заједништва Светог Духа“ можемо причестити и сјединити се са божанственом природом Слова. Само кроз просвећење Духа, печат природе Бога Оца и Сина може да обнови и осве-ти људски род.

Александријски патријарх говори и о хули на Светог Духа која не може да буде опроштена. Али он на други начин разма-тра познате речи Господа нашега Исуса Христа: „И ако рече ко реч против Сина Чо-вечјега, опростиће му се; а који рече про-тив Духа Светога, неће му се опростити ни у овоме веку ни у будућем“. Тумачећи Хри-стове речи, он каже да реч „Дух“ подразу-мева не трећу Божију Ипостас, него бесте-лесну природу Свете Тројице уопште, што значи све три Божије Ипостаси. Хула – то је неуздржаност у речима неких неразумних људи, усмерених против Бога. Ови се људи усуђују не обуздавати свој језик, дозвоља-вајући му да говори ствари које вређају њиховог Творца. Хтели бисмо да забеле-жимо да се у овом случају Светитељ не сла-же са општеприхваћеним тумачењем овог места, за разлику од других Отаца Цркве – како оних који су живели пре њега, тако и оних који су живели у каснијим временима

– који су склонији томе да се сагласе са ми-шљењем Светог Исидора.

Свети Кирило каже да, будући да Све-ти Дух јесте Бог, а не творевина, Он може да савршава обожење верујућих и њихово сједињење са Христом: „Као причасници Божанствене природе, сједињени са Хри-стом кроз Духа, сви верујући пребивају у истини“. Тако су верујући повезани са Бого-човеком. Они постају причасници Божан-ствене природе помоћу сила Светог Духа и „преображавају се у лепоту која надилази творевину“. Сједињење људи са Богочове-ком помоћу Светог Духа чини да они буду подобни Сину, да буду савршени образ Оца, синови по учешћу. Свети Дух постаје за душу извор живота и почетак познања Бога, који јој помаже да појми свој нови жи-вот у благодати: „Ако се деси да се лишимо Светог Духа, ми сазнајемо да је Господ пре-бивао у нама“. Човек достиже уподобљава-

ње Богу помоћу живљења у Светим тајнама, што му помаже да што боље упозна Бога, „савршеним знањем, како ми називамо право и неискривљено, православно размишљање о Светој и Јединосушној Тројици“. Људска природа се поучава Духом, који је ослобађа од за-блуда, учећи је истинитом знању Бога.

Живот у Светим тајнама почиње Крштењем; духовно просвеће-ње верујућих Светим Духом се усавршава у тајни Евхаристије, по-средством које се остварује сједињење сваког верујућег са Хри-стом: „Не само да речју васкрсава мртве, него да би открио своје животворно Тело додирује умртвљене, и тиме им враћа живот. И помоћу само једног додира светог тела умрли оживљава <....> при-водећи све који су се њиме причестили у саму бесмртност“.

На тај начин се дешава потпуно оживљавање духовног и теле-сног бића човека. То је веће него рађање првосазданог Адама. Ово се остварује другим Адамом, оваплоћеним Словом, које обнавља људску природу од палог стања у нови живот у Духу Светом. У мо-менту Крштења човек добија печат Светог Духа. Он престаје да буде запрљан грехом, јер Свети Дух очишћава „нечистоту наше оскудно-сти и скверну наше греховности“. Овај печат Светог Духа помаже човеку да се обожи, то је „залог нашег наслеђа“.

Говорећи о печату Светог Духа у човеку, Свети Кирило твр-ди да он може да начини човека по Духу, зато што се ради о самом Богу. Тако, може да поврати палог човека у његово првобитно стање, у којем се он наслађивaо бесмртношћу и могућношћу свакодневног општења са Богом: „Као на воску, печат праведности невидљиво се дотиче људског срца, и помоћу општења и уподобљавања њему, наново се у човеку рађа првобитна лепота његове природе, са-здане по образу Божијем“.

У другом делу тумачења Јеванђеља по Јовану, александријски Патријарх подвлачи да се кроз при-мање Светог Духа као Бога човек дотиче божанствене природе и кроз Духа се приближава Сину, а од Сина ка Оцу. Тако он задобија знање Бога. Савршено бого-познање, које ће бити човеков удео у будућем веку, не представља његов коначни циљ него само једну стра-ну његовог обожења, „духовно наслађивање“, као што пише Свети Кирило. Свети Дух нас не само духовно препорађа него и враћа у живот целокупну творевину, помажући устројењe спасоносне мисије Христове Цркве у свету.

Свети Кирило говори о слању различитих дарова Све-тог Духа човеку. Он дели људе на телесне, душевне и духов-не и указује на стање сваке категорије у односу на Светог Духа. Он такође говори о Светом апостолу Павлу као примеру човека који је примио благодат Светог Духа и искористио је на добро; расуђује о силама Духа које се јављају у Новом Завету и о важној улози Светог Духа у рођењу Светог Јована Претече и Исуса Христа.

Живот у Светим тајнама почиње примањем кр-штења, водом обновљења. Дух објављује своју једи-носушност Оцу и Сину. На крају Свети Кирило говори о просвећењу Христових ученика на дан Педесетнице. Потом он подвлачи да се људска природа посредством вере преображава и добија знање божанственог откривења.

ЕпилогКао и Свети Исидор, тако и Свети Кирило говори о

непосредном учешћу Духа у зачећу вечног Бога Сло-ва и у Светим тајнама Цркве која твори живоносну ат-мосферу у свету. „У тој атмосфери спољашња стра-8

svetigora /

2015

/ с

епте

мба

р

на Светих тајни длази у други план, не губећи ипак своје значење у вези са живим присуством Светог Духа, који шаље своју благодат и пре-ображава верујуће у истинске молитвенике“. Благодарећи силама Светог Духа, Свете тајне дају могућност обожења онима који учествују у њима.

Оба светитеља говоре о томе да истинско знање Бога може да се задобије само посред-ством просвећења људског разума, које му даје могућност ви-

ђења лица Бога и познања истине Његовог вишег Бића. Свети Исидор прецизира овај моменат говорећи да благодат Духа не може да буде удео људи који су тога недостојни, те таквима нема-ју могућност учествовања у Светим тајнама. Осим тога, ова бла-годат не може да се купи, као што је то видно на примеру при-че о Симону Волху и апостолу Петру. Напротив, Свети Дух се даје људима крштеним у животворним потоцима Јордана и сазданим Творцем хришћанства.

Оба светитеља говоре о подели људи на душевне, телесне и духовне на основу тога колико се они показују пријемчиви за от-кровења Светог Духа. Овде је приметан утицај богословља апо-

стола Павла у Александрији и околним областима у V веку, као и утицај Светог Григорија Богослова. Познање

света јесте резултат како физичке тако и пси-хичке делатности човекове. Ово се познање

међутим показује као дијаметрално су-протно познању Бога и богооткриве-

них истина, што су плодови Светог Духа.

Оба аутора знају и на-стоје да покажу у својим

делима – било да је то у строгим догматским

оквирима, као код Све-тог Кирила, или у ди-

дактичким, као код Светог Исидора – да је Свети Дух благо-слов за овај свет. То је светлост која покрива људску душу и богато је дарива Божијом благодаћу. Он даје човеку могућност да позна Бога и

да хвали име Све-те Тројице. Само је

Свети Дух, зато што је Бог, слободан да

просветли људски ра-зум, да открије завесу

тајни, дајући човеку мо-гућност да буде прожет

учењем о Тројичном Богу и тајном светог оваплоћења

друге Ипостаси Свете Тројице. Благодат Духа преноси верују-

ће из бесплодног поља у врт спасења, пун неувенљивог

цвећа и хладовитог др-већа, одгајених во-

дом Светог Духа.

Извор: http://www.pemptousia.ru

Превод: се-стринство манастира

Бања код Рисна

Свети Кирило Александријски9

септембар / 2015 / s

vetigora

besj

eda

мит

ропо

лит

АН

ТОН

ИЈЕ

Блу

м

Празник Успења Богородице – који спаја два догађаја: њену смрт и телесно васкрсење у

трећи дан – био је вековима, заиста, од самог почетка постојања Руске Православне Цркве њен празник, њена радост, њена слава.

Мајка Божија није била пасивно средство Оваплоћења; без њеног пристанка Овапло-ћење не би било могуће, као ни без воље Божије. Она је одговор целе творевине на љубав Божију и Божији дар Себе самог, не само човечанству, већ читавом свемиру који је створио. И томе се радујемо, јер је њена реч заправо наша реч. Њена реч је била савршена, као њено уздање, њена вера, њено даривање себе саме. Наша је несавршена, и још увек наши гласови одјекују унутар њеног – слабо, каткад неодлучно, но са вером и љубављу.

Она је слава целе творевине; Мајка Божија: могло се очекивати да је се смрт неће моћи дотаћи; но ако се смрт, та-ква окрутна смрт, могла дотаћи њеног божанског Сина, Сина Божијег и Сина Маријиног, Сина Божијег и Сина чове-чијег – наравно да је и Пресвета Дјева морала платити данак читаве земље греху човечијем, и умрети. Али, према православном предању, смрт је није мо-гла задржати као сужња; безрезервно и савршено се предала Богу и припадала је Богу а не земљи. У трећи дан, када су апостоли дошли и поново отворили њен гроб за једног од њих који није био при-сутан на погребу, да би је и он могао це-ливати, затекли су празан гроб: већ је била васкрсла јер је везе смрти нису могле др-жати, а пропадљивост није могла дотаћи тело у којем се збило Оваплоћење. Каква предивна радост је помислити да поред ва-скрслог и вазнесеног Христа, стаји раме уз раме, једна од нас, из људског рода. Жена од крви и меса је на престолу, и у њој можемо ви-дети славу која ће, верујемо, бити и наша ако смо верни Богу као што је она била.

Дакле, радујмо се, и не само овде где је наш храм, с почетка XVIII века, посвећен Успењу Мај-ке Божије, њеном Уснућу, већ са целом Руском Цр-квом, и са свима онима који јој припадају и расеја-ни су по кугли земаљској, а који су једно са матичном Црквом, једно са Богородицом, клањајући се Господу целим својим бићем и видећи у њој слику васцеле тво-ревине која се клања Богу живоме. Амин.

Мајка Божија -слава целе творевинеБеседа изговорена на празник Успења Пресвете Богородице, 1986. године

Изворник: http://masarchive.orgПревод: Милена Тејлор

10

svetigora /

2015

/ с

епте

мба

р

Успење Пресвете Богородице,непознати аутор критске школе,

друга половина XV вијека

Мит

рополит М

есогеје НИ

КОЛАЈ

^udoВелико чудо

које је тешко разуметиПреподобни старац Порфирије

Био је април 1985. Олга је била десетогодишња девојчица, која је имала тумор на мозгу и била на терапији зраче-

њем ради смањења метастаза. Мучили су је страшни боло-ви и вртоглавица. Њени родитељи су били једноставни,

обични Атињани. Лекари у Грчкој су од самог почетка утврдили да је тумор на неприступачном месту. Бог

јој је био једина нада за опоравак, и евентуално ме-дицинско лечење у Америци. Један њихов рођак је живео у Бостону и позвао их да дођу у тај град, где се налазила најбоља дечија болница на свету. По-родица је уредила послове код куће, и отпутова-ла на последње место које је нудило наду за опо-равак своје ћерке.

Њихова прича је пуна патње и стреса. Како је могуће да је Бог дозволио да се тако нешто деси?

Седам година брака жена није могла да остане у другом стању. Били су то обични људи без икаквог

посебног знања о вери. Када су се све мање надали трудноћи, Бог им подарио девојчицу. Прославили су

Бога на дару и усредсредили свој живот на тај дар. Када је девојчица напунила десет година, почела је да испоља-

ва чудне симптоме као што су тешке главобоље и узне-миреност. Урађен јој је низ тестова и постављена ди-

јагноза, од које су им се одсекле ноге. То је дијагноза која потреса ум, цепа душу и разједа срце.

Праћени овом трагичном дијагнозом, родите-љи су оставили своје послове у Атини и њих тро-је су стигли у Америку. Крећући на овај пут ми-лости, нису знали када, како и да ли ће се сви

вратити кући. Али пратила их је и једностав-на, искрена, и јака вера. Годину и по дана

пре тога, добили су серију касета. То су биле касете са проповедима које

су им потпуно измениле поглед на живот. Те проповеди су их испуни-ле вером. Испуниле су их вером која долази из дубине душе. А ка-кав је на то био одговор Божији? Када овај пар није ишао у цркву,

родила се Олга. Чим су се окренули вери, рак се појавио! Зашто би Бог то учинио? Зашто не изразити мишље-ње о овој ситуацији онако како то нико не жели да каже? Да ли је мо-гуће на крају крајева, да верујемо у Бога који не постоји, и не знамо истинитог Бога? Да ли је могуће да морамо откријемо ко је Он, а не какав ми желимо да Он буде?

Олга је сарађивала веома до-бро са тимом др Џона Шилита у Бостонској болници. Он је веро-ватно најбољи онколог у Дечијој 11

септембар / 2015 / s

vetigora

болници у Бостону. Сви присутни су у духу љуба-ви урадили све што је било могуће да би помогли у овој ситуацији. Односили су се према девојчици као да је била једина мала пацијенткиња. На почет-ку су сви показатељи указивали да се све одвија добро, а онда је Олга изненада пала у кому. То је уследило након низа тестова који су показали да се тумор на мозгу проширио. После тих тестова, изгледало је као да се свака нада угасила. Преоста-ло је само да се обавесте родитељи, да би могли да одлуче да ли ће дете остати у Бостону до упокоје-ња, у ком случају би након тога њено тело прене-ли у Грчку, или ће је одвести у Грчку пре него што се упокоји. Ако би се одлучили за ово друго, мо-рали су им бити предочени међународни закони који регулишу пренос смртно оболелих пацијена-та. Болнички доктор мора потврдити да пацијент неће умрети током лета.

Све се то догодило 28. априла 1985. године, у Недељу мироносица. Родитељима до тада ништа није било речено. Били су у агонији и сумњали су на најгоре. У шест сати др Шилито је планирао да детаљно разговара са њима о ситуацији. Ниједан грчко-амерички волонтер у болници није желео да преведе лекарски извештај родитељима. Сви су избегавали да се понуде за превод. Тешко је оба-вестити родитеље да нема наде да ће њихово дете преживети и да је на самрти.

Коначно, одговорност да то саопштим родите-љима је припала мени. Чуо сам за ту ситуацију, али нисам до тада упознао ни дете ни родитеље. Ни-сам могао да избегнем одговорност да то кажем родитељима, прихватио сам да заједно са њима понесем то заиста неподношљиво и неиздрживо бреме.

Отишао сам лифтом до осмог спрата, где се лече деца оболела од рака. То ми је пало веома те-шко. Сваким кораком сам био све напетији, слаби-ји и било ми је све непријатније. Збунио сам се када сам ушао у собу где је троје деце седело у столица-ма за љуљање док су примала хемотерапију. Нека деца су била потпуно без косе на глави и смејала су се гледајући цртане филмове на телевизији. На јед-ној страни просторије је била девојчица на софи. Имала је тринаест или четрнаест година и била је замишљена. Седела је ту, изгубљена у непознатом свету. Очи су јој биле испуњене болом. Њен дубок, продоран поглед се сусрео са мојим. Зашто та деца морају да пате? Зашто сада кушају горчину болни-це и пате од жалосне неизвесности уместо да се испуне слатким мислима о будућности? Зашто је то тако, драги Боже? Само неколико минута пре него што ћу ући у болницу, прошао сам кроз оближњи парк где су се играла деца, несвесна онога што се дешава у болници близу њих, а њихови родитељи су се смејали гледајући их како се играју. Каква ве-лика разлика, каква неправда! Каква необјашњи-ва разлика у поређењу са оним што се дешавало у болници!

Онда сам срео три особе који су говориле грч-ки. Била су то два мушкарца и једна жена. Без сум-

ње, двоје су били Олгини родитељи а трећи њен ујак. При-шао сам и представио сам им се. Захвалили су ми се што сам дошао и пре не него што смо могли да проговоримо пар речи, позвали су нас у канцеларију др Шилита. Како сам ушао у канцеларију, поглед ми се усредсредио на триптих са три слике. То су биле докторове ћерке. Три дивне ћерке које су биле извор озарења у лекарској ординацији. Обожавао их је. Лекар је имао природан и благословен израз на лицу. У суседној соби, била је Олга, чије се лице променило због борбе са смрћу. Родитељи су били сломљени.

Након краћег увода, доктор је без околишања почео да говори о проблему са којим су се суочавали: „Олга, као што знате, има тумор у трећем режњу мозга који није операти-ван. Покушали смо да га смањимо зрачењем. У почетку је Олгина реакција била веома добра, толико добра да смо се надали добром исходу. Али, нажалост, пре неки дан је пала у кому из које се, као што показују тестови, неће опорави-ти.“ Родитељи су пажљиво слушали сваку реч. Када је то чуо отац, зајецао је. Мајка је била уздржана.

„Другим речима… Докторе, реците нам отворено.“ – „Утврдио сам да Олга неће успети да се опорави. Она полако умире.“ „Како то мислите, докторе, да полако умире?“, усу-дио сам се да питам. „Мислим – док разговарамо, за неко-лико сати, можда током ноћи, она ће умрети. Верујем, без икакве сумње, да неће преживети ноћ. Теоретски је могуће да ће преживети до сутра.“ „Другим речима, докторе, само је чудо може спасити“, на то је рекла мајка. „Да, само чудо“, поновио је доктор. Отац је наставио да суздржано јеца.

„Докторе, желимо да вам се пуно захвалимо на свему што сте тако дуго чинили за Олгу“, рекла је мајка, „Можда губимо људску битку, но припремамо се за чудо. Наша ћерка, и по-ред ваше прогнозе, може оздравити или може постати мали анђео пред престолом Божијем. Није ли то мало чудо? Схва-тате ли ви како је то добра девојчица? Ми се, наравно, мо-лимо свом снагом за прву опцију. Тиме се пројављује наше маловерје. Али, ако Бог допусти да се деси друго, онда ћемо и то прихватити као дар. Просто говорећи, ми сад морамо у потпуности посветити пажњу Богу. Наша грешка је што то нисмо урадили од почетка. Видите, прво смо веровали у лекаре, а потом у Бога.“ „Тако је како је. Ваша вера је оно што ће вам помоћи сада“, рекао је доктор. „Не, докторе, вера не помаже. Вера је људска. То је наше. Помаже само Бог.“

У свему овоме што се дешава, моја је само улога прево-диоца и изненађеног слушаоца. Какву моћ, какву веру има ова жена! То што она говори нама не показује просто њена душевна осећања, нити то личи на проповед. Те речи пока-зују да из ње извиру спонтано као осећај радости. Оне су једноставне и мирно нас уверававају да је све што говори одраз јасноће њеног унутарњег света. Из њених уста изви-ру достојанство, смиреност, љубазност, уздржаност и исти-на. Исто је и са њеним очима, које су тако дуго имале израз наде и нису још увек пролиле ниједну сузу.

Изашли смо из канцеларије и сели заједно, да бисмо се могли боље упознати. У таквим тренуцима, људи се непо-средно и јако везују једни за друге. Али, овде преда мном се одвија нешто необично и дубоко. Ова жена је отворена према нама, али и веома дубока. Речи које изговара имају снагу и уверљивост искрене стварности. Пре свега, дивио сам се њеној снази.

Растали смо се једни од других са великом дозом то-плине. Морао сам да кренем јер сам имао састанак. Пла-12

svetigora /

2015

/ с

епте

мба

р

нирао сам да их посетим те вечери у 22 часа, у нади да ћу затећи Олгу још увек живу. С времена на време бих позвао болничку канцeларију за информације да бих сазнао како је.

Било је 22:30. Олга се још увек држала. Господин Костас и госпођа Марија, ти изванредни родитељи, мирно су се при-премали за сваки могући исход, али су се надали и молили за мало чудо, као што људи кажу. Бог који је дao на овај свет Олгу – што је само по себи велико чудо – није ли могао и сада да је заштити? Једноставно речено, они кажу да про-блем представљају њихови греси!!!

У 23 часа болничко особље је лифтом донело кревете на расклапање, јастуке и постељину за оне који су проводили ноћ крај пацијената. Тa болница је невероватна. Социјална служба је спремна за све. Политика болнице је да родитељи могу да проведу ноћ са својом децом ако то желе. Али, Олги-ни родитељи не могу да спавају. Они више воле да разгова-рају и остану будни. У ствари, доктор је рекао да Олга неће преживети ноћ. Њихова вера је била неописива. Говорили

су о чудима као да су обичне природне ствари које се дешавају. Разго-

варали су о вечности као што обично говори-

мо о свакодневном животу. Веро-

вали су да ће воља Бо-

жија, шта год да

буде,

бити велики благослов за њих. Искрено говорећи, с једне стране, ако би преживела, доживели би без-граничну радост; с друге стране, поново би доживе-ли истину. Друго решење, оно најтеже, било би нај-веродостојније, али, најпожељније је ипак оно прво.

Остао сам с њима до 1:30 ујутру. Нисам могао да их се довољно нагледам и наслушам. Сусрет са овим људима је био сусрет са правим верницима. Никада нисам наишао на такву врсту вере. Таква врста вере не само да функционише по смрти вољене особе; већ та вера функционише душевно и као средство за утеху. То је такође вера коју они имају неколико тре-нутака пре него што ће њихово једино чедо издах-нути. Морам да признам да сам по први пут упознао људе који су имали такву врсту вере. Поред нас је не-помично лежала Олга, у дубокој коми. Никако није могла да комуницира са околним светом. Можда је комуницирала са другим светом, нама непознатим у том тренутку. С времена на време би родитељи кри-шом погледали безизражајно тело своје ћерке, са болном сумњом у неоправдану наду.

Олга је преживела ноћ. Докторова прогноза о њеној смрти није била тачна. Ко зна? Можда се меди-цинско мишљење лекара неће ни обистинити. Тако је дивно када се понекад докаже да наука није у пра-ву!

Следећег јутра сам позвао неке жене и поделио са њима своје дубоке утиске о породици. Саветовао сам их да посете Олгу да би породици пружиле по-дршку, као и да ће им значити да добију то искуство за сопствени живот.

Олга је живела до понедељка. Те ноћи сам по-сетио породицу по повратку са посла. Родитељи су одлучили да се врате у Грчку са Олгом и да је пусте да тамо умре. Тог понедељка су организовали све што

је требало за пут. На крају, организовали су да Олга, ако буде жива, отпутује у среду, 1. маја, 1985. летом компаније Олимпик Ерлајнс из Њујорка. Поново сам остао са њима до прилично касно, уживајући у благодати ових невероватних људи. Ја сам та-кође чекао Олгин одлазак, или авионом за Грч-ку или са анђелима у њен вечни дом. Били су то интензивни тренуци, врло реални тренуци у свету живе вере огромних димензија.

Био је то уторак ујутро, 30. април. Мој те-лефон је зазвонио. Једна од три госпође са којима сам разговарао претходног дана је телефонирала свом духовном оцу, познатом старцу Порфирију. Имао је благодат прозор-љивости. Био је међународно познат као све-ти човек. Видео је оно до чега људски поглед није могао да продре. Рекао јој је да ће моли-ти за Олгу, али да и они треба да се моле за-једно са њим и Бог ће учинити своје. Дошла је до закључка да сада има наде.

„Молим те“, рекао сам јој, „не жури да им причаш о томе. Знаш каква је ситуација“. Знао сам параметре проблема – девојчица је уми-рала. Био сам збуњен што је још увек била жива. „И саме сте то виделе својим очима. Нај-боље је да кажемо врло мало, да би се много

икона Пресвете Богородице Тиноске13

септембар / 2015 / s

vetigora

могло догодити.” Рекао сам јој: „Боље је овако него да им дамо наду, а да се ништа не деси“.

Олга се држала до уторка. Око десет сати уве-че, дошао сам као и обично да посетим породи-цу. Ушао сам у собу и видео призор необичан за америчку болницу. Олга је била у свом кревету, у блаженом стању у каквом смо је виђали. Господин Костас је седео даље од ње. Госпођа Марија, мај-ка, била је са госпођом Василијом, изузетном аме-ричко-грчком волонтерком. Она је била истинска мајка све те деце. Стајале су једна поред друге чи-тајући мени непознати молебан. Упалиле су тамјан, свећу, ставиле икону Пресвете Богородице на дете, и молиле су се. Седео сам поред врата. У ствари, седео сам пола у соби а пола ван собе. Медицинска сестра ми је пришла и упитала ме: „Шта раде? Шта је то што гори и тако мирише? Припадају ли некој чудној цркви?“. Одговорио сам јој недвосмислено: „Припадају Источној Православној хришћанској Цркви“, мислећи да ће разумети нешто о нашој источној култури. Изашла је из собе. Ми смо оста-ли у соби. Знам многе молитве, али те молитве сам чуо по први пут.

За петнаест минута су завршиле са молитвом. Добиле су маслиново уље из кандила у чувеном храму Пресвете Богородице Тиноске из Грчке и Пресвете Богородице Каналске. Тада сам по први пут чуо име „Пресвета Канала“. Помазале су Олгу у знаку крста по челу, на грудима, и по левој и десној руци. Дете је лежало непомично. Чим су направи-ли знак крста на њеној левој нози, Олга је подигла ногу, спустила је и поновила покрет. Ништа друго. Две жене су молитвено ускликнуле: „Света Мајко, учини своје чудо!“, и у више наврата су направиле крсно знамење, љубећи Олгу по челу. Олга је оста-ла погружена у свом свету.

Дете је лежало непомично. Ускоро јој је мајка пришла и упитала је: „Драга Олга, да ли ме чујеш?“ Олга је климнула потврдно. „Отвори очи, драго чедо.“ – дете је безуспешно покушавало да отвори очи. „Пољуби госпођу Василију“ – дете је ритмично померало усне.

Размишљао сам логично о томе – сигурно смо видели експлозију живота. Питао сам Деби, меди-цинску сестру, да ли има све папире спремне за ме-дицинску сестру која долази на дужност у 23 сата часа, јер све указује на то да ће дете убрзо умрети.

Време пролази. Олга се враћа у претходно ста-ње. Потпуно је мирна и непомична, без икаквог од-носа са околним светом. Нико се не усуђује да је уз-немирава. Прошла је поноћ. Госпођа Марија више не може да се суздржи. Приклања се и љуби ћерку по челу. Изгледало је да је реаговала на то, али пре ће бити да је то била њена машта. Жене су сигурне да се нешто променило. Господин Костас са сум-њом емотивно прати шта се дешава. Ја опет разми-шљам логично. Не могу да избацим из главе да и у најбољем случају говоримо о малим променама. У стварности, дете је готово. Немам ни најмању наду у опоравак. Госпођа Василија ми говори да сам ма-ловеран. Ко зна? Можда ми то каже с правом.

Доктор је рекао да ће Олга умрети у недељу увече. Да-нас је среда и дете стално, мада благо, показује знаке живо-та и комуникације. Подељени смо на оне који верују у њен опоравак и оне који су скептични и очекују смрт. Живим у хладној другој групи, имајући за друга логику. Опраштам се од породице која одлази у Грчку. Посебно амбулантно вози-ло превози дете у Њујорк у стању које смо управо описали. Дете путује у Грчку на кревету у пратњи медицинске сестре. Одлучено је да ће тамо умрети.

Следећег петка смо позвали број у Грчкој да бисмо са-знали шта се дешава са дететом. Рекли су нам да се Олгино стање стално побољшава, али је и даље летаргична. Једно-ставно речено, помало комуницира. Урадили су додатне те-стове у суботу. Договорили смо се да се чујемо телефоном у уторак. То је било десет дана након што јој је постављена ди-јагноза предстојеће смрти. Покушали смо много пута да их добијемо телефоном. Није било одговора. Претпостављали смо да Олга је умрла и да су је родитељи сахранили на селу и остали да се одморе. После две недеље смо нашли свеште-ника у Бостону, који јој је прочитао заупокојену молитву. Мо-лили смо се од срца.

Стигао је месец мај, а затим је прошао месец јун, и ушли смо у јул. Није било никаквих вести, а исти сценарио се на-ставио за нас у Бостону. Друга деца из Грчке су пристизала у болницу, и уобичајени стрес помешан са радошћу и болом је постао свакодневна рутина.

Осмог јула, чим сам стигао из Лондона у Атину, одлучио сам позовем телефоном неке бројеве. Позвао сам госпођу Марију и господина Костаса. Можда су се вратили из села.

„Хало, ко је то?“, чуо сам дечији глас на другом крају линије. „Ко си ти?“, упитао сам је прилично изненађено. „Ја сам Олга“, одговорио је дечији глас. „Ти си Олга, која Олга?“ питао сам постиђено.

Рекла ми је пуно име и презиме, и узбуђено ме упитала ко сам ја. Рекла је: „Пресвета Богородица је учинила чудо.“ Позвала ме је да их посетим, да бих јој могао постављати питања из географије, аритметике, итд. Позвала ме је особа за коју смо пожурили да узнесемо заупокојену молитву. За-тражио сам њену мајку. „Како је велики наш Бог“, рекла ми је госпођа Марија из дубине душе. Завршио сам разговор и одмах кренуо код њих кући. Када сам стигао, дивна девојчи-ца ми је отворила врата. Коса је поново почела да јој расте. Била је живахна, импресивна и пуна живота. Постављао сам јој питања као што ме је замолила. Радосно је одговарала. Увидео сам да се играм са њом. Осетио сам да ме је издала сва моја логика. Нисам могао да верујем у оно што сам ви-део. Раније сам веровао у оно што нисам видео. Олгин живот представља најјачи ударац мом неверју.

Од тада је прошло двадесет пет година. Олга је дипломи-рала на универзитету. Причињава радост и срећу својим ро-дитељима. Добила је и млађу сестру. Израсла је у младу даму. Њено оздрављење је посрамило највеће научнике на све-ту. Покидала је статистичку логику. Потврдила је да „кад Бог одлучи, превазилазе се закони природе“. Сигурно, и у наше дане жив је Господ над војскама.

(Ово сведочанство је преузето из књиге „Кад Бог одлучи, за-кони природе се заобилазе“, митрополита Месогеје и Ла-вриотикије Николаја. Први пут је објављена 2009. године. Сведочанство је преузето из првог дела књиге, стр. 51–68)

Изворник: http://www.pravoslavie.ruПревод: Милена Тејлор

14

svetigora /

2015

/ с

епте

мба

р

biblijska istorijaјереј БО

РИС Ф

ајфрић

Један од најутицајнијих и најпоштованијих пророка међу хришћанским и јеврејским народом, после Мој-

сија, јесте Илија. О њему постоје разна веровања. Тако Је-вреји уче да ће он бити тај који ће најавити долазак Меси-је, па сваке године на празник Пасхе остављају отворена врата, верујући да ће доћи пророк Илија да им најави до-лазак Обећаног. Код хришћана је другачије – они верују да је Илија праслика Исуса Христа.

Пророк Илија је деловао у времену када је духовно стање међу Јеврејима било тешко. Он је започео своју мисију међу Изабраним народом када је овај био под снажним утицајем култа бога Вала и богиње Астарте. Култови тих божанстава су се одликовали сакаћењем, сексуалним задовољавањем, жртво-вањем и смрћу. Свако ко би се успротивио њиховом култу, био би убијен. Њихово поштовање су подржавали тадашњи изра-иљски цар Ахав и царица Језавеља. Посебно се у томе истица-ла царица, која је вршила јак утицај на цара. Због ње су убије-ни многи старозаветни пророци. Био је потребан неко ко ће се Ахаву и Језавељи са храброшћу и ауторитетом успротивити. Та личност се појавила у лику пророка Илије.

Велики пророк ступа на сцену изненада. О његовом живо-ту се ништа не зна, као ни о његовом позиву од Бога. Зна се да је био родом из Тесве Галаадске у источном делу Јордана, који је био дивљи и слабо настањен. У тај део земље није успела да продре западна цивилизација, јер су становници желели да са-чувају стари, номадски начин живота, који потиче још из Мојси-јевог времена.

Почетак Илијиног пророштва почиње пред царем Ахавом, када му наговештава да годинама нећи бити росе и кише, све док то Бог не одлучи. Илија се након тога повукао у ју-жне крајеве земље, крај потока Хората из којег је пио воду, док су му храну сваки дан доносили гавранови. Међутим, по неким научним истраживањима, под гаврановима се нису подразумевале птице, него тамнопути људи, који су се због тамне боје коже тако називали.

Суша је у Израелу трајала три године, док истори-чар Менендар из Тира тврди да је трајала једну. Може бити да се у Израелу суша задржала три године или се година рачунала као недељива, тј. са сувим летом пре сушне године и истим таквим летом након те године. Док је суша харала у Израелу, царица Језавеља је ра-дила на ширењу и учвршћивању култа бога Вала. Ахав је у очају послао свога управитеља Авдија да потра-жи Илију, како би га замолио да призове кишу. Авдија, који је остао веран Закону и спасао многе старозавет-не пророке током прогона, пронашао је пророка и по-клонио му се. Увидевши његову искрену веру, Илија се на миран начин предао. Када је дошао пред цара, рекао му је да пошаље 450 Валових и 400 Астартиних пророка на планину Кармил, уколико жели да поново падне киша.

Кармил се од старине сматрао светим брдом. У натпи-сима Тутмозеса III назива се светим брежуљком, а такође се преводи и као виноград Божији, расадник Божији и Божи-ји врт. На том брду је од давнина било установљено свети-

ште Вала и Астарте, на којем су вршени развратни обреди. Касније ће га цар Давид срушити и на том месту подићи Јахвеов олтар. Током Соломонове владавине, у близини Кармила је изграђен град Мегидо, који ће се касније у Апокалипси сматра-ти главним местом борбе између добра и зла. То-ком поделе Јеврејског царства на јужни и северни део, на Кармилу је био обновљен култ бога Вала и богиње Астарте. Како би се обновио Јахвеов жр-твеник, Илија је позвао многобожачке пророке на Кармил и све их побио. Покољ је био стравичан, такав да је крв текла низ поток.

Ова Илијина одлука може да изазове саблазан међу верујућим народом, али је потребно знати да је то време било питање опстанка вере у једног Бога. Многобоштво се снажно уцртало међу је-врејским народом, па је било потребно да се оно некако сузбије. Управо ће убиство великог броја паганских пророка привремено зауставити даљи продор многобо-жачке рели-гије. Мно-ги овај

Свети пророк Илија -слуга Бога Свевишњег

15

септембар / 2015 / s

vetigora

Илијин поступак виде као неку освету према Језаве-љи, због њеног прогона Јахвеових пророка. Међутим, иза овог покоља не стоји Илија, него цар Јуј и он се одиграо нешто касније. Јуј је на превару довео све ла-жне пророке у храм бога Вала у Самарији и побио их. Такође је и Језавељу убио, бацивши је кроз прозор.

Након покоља многобожачких пророка, Илија се помолио Богу и изазвао кишу, доказавши Ахаву да је Јахве једини и истинти Бог. Након тога, Кармил ће по-стати ходочасничко место, где се молитвом просла-вљала Божија слава. Оно је постало познато као Или-јино брдо и биће свето место за Јевреје, хришћане и муслимане. На брдо је долазио Питагора, као и Веспа-зијан који је принео жртву. Током крсташких ратова, витезови Крста ће основати посебан ред, тзв. Карн-мелски ред, а касније и манастир.

На брду Кармил се некада нала-зила школа за пророке, која је веро-ватно настала током владавине цара Соломона, али се временом угасила, да би се опет оформила, под име-ном Пророчки синови. Овај пророч-ки ред ће подржати Илија и Јелисеј, који му сами никада нису припада-ли. Под Пророчким синовима се нису подразумевали пророци у правом смислу, него људи који су имали дар прорицања и придржавали се Зако-на, а живели у задругама, делили све и бавили се пољопривредом и сто-чарством. Били су велики противни-ци неморала, лажи и неправде.

Пророк Илија је након покоља отишао у пустињу, бежећи од Језа-вељевине освете. Касније ће се по-кајати због овога и у сну ће му се ја-вити анђео, који му је рекао да иде за Синај. Он је путовао четрдесет дана, али тај број има више духовно, него право зна-чење, јер је у оно време било довољно 10–14 дана да се стигне до Синаја. Број четрдесет представља свети број, јер подсећа на Мојсијев боравак на Божијој гори, који је трајао четрдесет дана и четрдесет ноћи. Тиме је писац желео да укаже да је Илија нови Мојсије и да му припада исто поштовање.

Када је стигао на Синај, јавио му се Бог у виду зе-мљотреса, ветра и ватре. Тиме се желело показати да је Јахве већи од Вала, јер су се на овакав начин опи-сивала јављања многобожачких богова. После тога је настала тишина и Бог се Илији почео показивати на другачији начин. Он му се тада почео показивати као Бог љубави и Илија је почео истински да разуме Ја-хвеа. Тако је Синај заједно са Кармилом постао свето место. Док се на Кармилу Јахве објављивао као Све-ти Бог, дотле се на Синају представљао као пун љуба-ви који делује у свету и управља људском историјом. Више се није представљао као законодавац, већ као родитељ који воли свој народ. Савез се више није до-живљавао као установа, него као објава Божије љуба-ви.

Пошто је напустио Синај, Илија је за ученика узео

Јелисеја, који се свесно прихватио ризика. Извесно време пророк се више неће спомињати, све до болести цара Охози-ја. Након тога, централна личност постаје Јелисеј, јер је Илија осећао да му се ближи смрт. Због тога му се јавио Бог, рекавши му да са својим учеником пређе реку Јордан и оде на место где је и Мојсије био. Помоћу свог плашта, Илија је разделио реку и прешли су је. Како се плашт у оно време правио од твр-дог платна или камиље длаке, могао је да послужи и као штап када се умота. Овде Илија подсећа на Мојсија, што је пишчев циљ и био.

Када су прешли реку Јордан, Јелисеј је замолио пророка да на њега пошаље Духа, исказујући тиме жељу да постане велики пророк. Он то од Илије не тражи, нити захтева, него га моли, што показује да Светог Духа не шаље човек, него Бог. Током њиховог разговора, појавила су се огњена кола на који-ма се Илија вазнео на небо. Ватрена кола подсећају на Валова,

који се као бог олује приказивао како јаше на облацима. Тиме се желело пору-чити да Вал није господар неба и олује, него Јахве.

Илијино вазнесење уједно предста-вља и његову смрт, јер Јелисеј раздире своје хаљине на двоје, што је био знак жалости над вољеном особом. Због тога се не зна како је умро нити где му је гроб. Јосиф Флавије о томе каже: Негде у то време догодило се и да је Илија ишче-зао из света људи, и нико ништа не зна о његовој смрти до дана данашњег; али је иза себе оставио свога ученика Јелисеја, као што смо претходно говорили (Јудеј-ске старине, Двери – Београд 2008, књига 9, погл. 2, 2, стр. 384).

Писац је описом Илијиног тајанстве-ног одласка са земље желео да прикаже Илију као равног Мојсију. Његово вазне-сење се схвата као Божији чин, обавијен тајанственим догађајем. Огањ који сила-

зи није ништа друго него лични Божији силазак – Бог узима свога гласника и одводи у га Царство небеско. Сваки пророк који је верно служио Јахвеу не може умрети обичном смрћу и завршити у шеолу, одвојен од Творца, него и даље остаје у заједници са Њим.

Пророк Илија код јеврејског народа спада у исти ранг са Мојсијем, док се код хришћана Исусова дела упоређују са Илијиним. Када је Христос почео да чини чуда, веровало се да је Илија устао из мртвих. Сам Илија у хришћанству пред-ставља пророчки лик Исуса Христа. Новозаветни писци су се користили елементима из Илијиног живота, како би својим савременицима објаснили значај Исуса из Назарета. Посебно је то чинио јеванђелист Лука, који је током описивања Хри-стовог преображења на Тавору навео да су се поред Њега појавили Мојсије и Илија. Тим догађајем је Бог потврдио да је Исусов страдални пут најављен пророштвима ова два велика пророка.

За новозаветне писце, пророк Илија представља тип Ме-сије. Међутим, Христос надилази Илију, као и остале пророке. Апостоли су веровали да је Он нови Илија, јер су му рекли да пусти огањ на самарјанско село, чији га становници нису уго-стили. Слично је чинио и Илија. Међутим, Исус им је саветовао да се суздрже од таквог суда, јер он припада само Богу. 16

svetigora /

2015

/ с

епте

мба

р

Пророк Илија је живео у IX веку пре Христа, али је и даље наставио да живи међу људима. Иако није ишао ни у једну од про-рочких школа које су тада постојале, спада међу највеће пророке. Само значење његовог имена (Мој Бог је Јахве) показује његову ревност за Госпо-дом. Он је пример свим хришћанима како треба бити препуштен Богу, тј. Исусу Христу, који је сми-сао живота.

vrlin

oslo

vСвет

и ИГЊ

АТИЈЕ Брјанчанинов

Шта може бити дивније, сладосније од љубави пре-ма ближњем?Љубав је блаженство, мржња је мучење.Сав закон и пророци су се усредсређивали на љу-

бав према Богу и ближњем (Мт. 22, 40).Љубав према ближњем је стаза која води у љубав

према Богу: зато што је Христос благоизволео да се обуче у сваког нашег ближњег, а у Христу је – Бог (1Јн).

Немој мислити, највољенији брате, да је заповест о љубави према ближњем била блиска нашем палом срцу: заповест је духовна, а нашим срцем су овладали тело и крв; заповест је нова, а наше срце је старо.

Наша природна љубав је оштећена падом; њу је потребно умртвити – то заповеда Христос – и преузе-ти из Јеванђеља свету љубав према ближњем, љубав у Христу.

Особине новог човека све морају бити нове; ника-ква стара својства му не приличе.

Пред Јеванђељем љубав која долази од узбуркане крви и телесних осећања нема никакву вредност.

И какву она вредност може имати, када се при за-грејаној крви заклиње да ће положити душу за Госпо-да, а кроз неколико сати, када се крв охлади, даје за-клетву да га не познaje? (Mт. 26, 33, 35, 74)

Јеванђеље одбацује љубав која зависи од узбурка-ности крви, од осећања телесног срца. Оно каже: Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; ни-сам дошао да донесем мир него мач. Јер сам дошао да раставим човјека од оца његовог и кћер од матере ње-зине и снаху од свекрве њезине. И непријатељи човјеку постаће домаћи његови (Мт 10, 34-36).

Пад је потчинио срце владавини крви, и преко крви, владавини кнеза овог света. Јеванђеље ослоба-ђа срце из тог ропства, из тог насиља, и доводи га под руковођење Светог Духа. Свети Дух учи да је свето во-лети ближњег.

Љубав која је вођена, храњена Светим Духом – је-сте огањ. Тај огањ гаси огањ природне, плотске љуба-ви, оштећене грехопадом. (Лествица, Поука 15, глава 3.)

„Онај који каже да је потребно имати и ту и другу љубав, обмањује сам себе“, рекао је Свети Јован Ле-ствичник. (Лествица, Поука 3, глава 16.)

Какав је пад наше природе? Такав, да онај који је по природи способан да воли ближњега са горчином, мора себе нарочито принудити како би га волео она-ко како Јеванђеље заповеда да га воли.

Најпламенија природна љубав лако се преокреће у одбацивање, у непомирљиву мржњу (2 Цар 13, 15).

Природна љубав се исказивала и ножем.У каквим ранама је наша природ-

на љубав! Каква тешка рана је на њој – страст! Срце којим је овладала страст спремно је на сваку неправду, на сва-ко безакоње, само како би удовољи-ло својој болесној љубави.

Лажна су мјерила мрска Господу, а права мјера угодна му je (Пр. 11, 1).

Природна љубав свом миљенику

доноси само земаљско; о небеском она не мисли.Она се бори против неба и Светог Духа; зато што Дух

тражи распињање тела.Она се бори против неба и Светога Духа; зато што се на-

лази под влашћу духа лукавог, духа нечистог и палог.Приступимо Јеванђељу, највољенији брате, погледајмо

се у то огледало! Гледајући се у њега, свући ћемо старе ха-љине, у које нас је обукао пад, и украсићемо се новом хаљи-ном, коју нам је припремио Бог.

Нова хаљина је – Христос. Који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте (Гал. 3, 27).

Нова хаљина је – Дух Свети. Обући ћете се у силу с висине (в. Лк. 24, 49), рекао је Господ за ту хаљину.

Хришћани се облаче у особине Христове, дејством све-благог Духа.

За хришћанина је могуће то облачење. Него се обуците у Господа Исуса Христа; и старање за тијело не претварајте у похоте (Рим. 13, 14), каже апостол.

Прво, руковођен Јеванђељем, одбаци непријатељство, злопамћење, гнев, осуђивање и све што стоји насупрот љу-бави.

Јеванђеље заповеда да се молимо за непријатеље, да благосиљамо оне који нас куну, чинимо добро онима који нас мрзе, да не чинимо ближњем све оно што не желимо да он нама чини.

Потруди се, ти који желиш да следиш Христа, да све те заповести испуњаваш на самом делу.

Веома је недовољно: само са задовољством прочитати заповести Јеванђеља, и задивити се високом моралу који оно садржи у себи. Нажалост, многи се тиме задовољавају.

Када приступиш испуњавању запо-вести Јеванђеља: тада се чврсто супротстави задовољавању владара твог срца. Ти вла-дари су: твоје сопстве-но телесно стање, ко-јим си потчињен телу и крви, и пали духо-ви, под чијом вла-шћу је земља – теле-сно стање човека.

Телесно мудро-вање, његова истина и истина палих духова, траже од тебе да не испу-стиш своју част и друге надмоћи, да их за-штитиш. Али ти са храброшћу издр-

О љубави према ближњем

17

септембар / 2015 / s

vetigora

Али ако ти мислиш да волиш Бога, а у твом срцу постоји непријат-но расположење према макар једном човеку: ти си онда у тужној само-обмани.

жи невидљиву борбу, вођен Јеванђељем, вођен самим Господом.

Жртвуј се свима како би испунио јеванђелске заповести. Без таквог жртвовања ти их не можеш испунити. Господ је рекао Својим ученицима: Ако хоће ко за мном ићи, нека се одрекне себе (Мт. 16, 24).

Када је Господ са тобом – надај се победи: Го-спод не може да не буде победник.

Измоли за себе победу код Господа; измоли је непрестаном молитвом и плачем. И неочекивано ће доћи дејство благодати у твоје срце: ти ћеш из-ненада осетити најсладоснији занос духовне љу-бави према непријатељима.

Предстоји ти још борбе! Потребно је још да бу-деш храбар! Погледај на предмете твоје љубави: они ти се веома допадају? Твоје срце је веома при-везано за њих? – Одрекни их се.

То одрицање од тебе тражи Господ, који је по-ставио закон љубави, не зато да би те лишио љу-бави и онога што волиш, него да би ти, одбацивши телесну љубав упрљану примесама греха, постао способан да примиш духовну, чисту, свету љубав која је врховно блаженство.

Онај који је осетио духовну љубав са мржњом ће гледати на телесну љубав као на изопачено уна-казивање љубави.

Како се одрећи предмета љубави, који као да су прирасли за само срце? – Кажи Богу за њих: „Они су Господе Твоји, а ја – ко сам? Немоћно ство-рење, које нема никакав значај.“

„Данас ја још странствујем на земљи, и могу не-чем бити користан за моје вољене; сутра, можда, ишчезнућу са њеног лица и ја сам за њих – ништа!“

„Хтео не хтео, смрт долази, долазе друге окол-ности, које ће ме насилно отргнути од оних које сам сматрао мојима, и они више – нису моји. Они у ствари и нису били моји; то је био некакав однос између мене и њих, обмањивао сам се тим одно-сом, називао сам, признавао их за моје. А да су они заиста били моји – заувек би ми припадали.“

„Створења припадају само Творцу: Он је – њи-хов Бог и Владика. Твоје, Господе мој, предајем Теби: ја сам их неправилно и узалудно присвојио себи.“

За њих је сигурније да буду Божији. Бог је вечан, свеприсутан, свемогућ, неизмерно добар. Ономе ко је Његов, Он је највернији, најпоузданији по-моћник и покровитељ.

Бог Своје даје човеку: човеку људи постају сво-ји, привремено по телу, заувек по духу, када Бог благоизволи да човеку да тај дар.

Истинска љубав према ближњем заснива се на вери у Бога: она је – у Богу. Да сви једно буду, го-ворио је Спаситељ света Своме Оцу, као ти, Оче, што си у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду (Јн. 17, 21).

Смирење и преданост Богу убијају телесну љу-бав. Дакле: она живи таштином и неверјем.

Чини корисно, што можеш и што закон дозво-љава, за твоје вољене; али увек их препуштај Богу, и твоја слепа, телесна, нехотична љубав мало-по-

мало ће се претворити у духовну, разумну, свету.Ако ли је твоја љубав противзаконита страст, одбаци је као

гадост.Када твоје срце није слободно – то је знак острашћености.Када је твоје срце у ропству, то је знак безумне, греховне

страсти.Света љубав је – чиста, слободна, сва у Богу.Она је дејство Светог Духа, који делује у срцу по мери њего-

вог очишћења.Одбацивши непријатељство, одбацивши острашћеност, од-

реци се телесне љубави, стекни духовну љубав; уклони се од зла и чини добро (Пс 33, 14).

Указуј поштовање ближњем, као икони Божијој – поштова-ње у твојој души, невидљиво за друге, јасно само твојој савести. Твоје деловање нека буде тајанствено сагласно твом душевном настројењу.

Указуј поштовање ближњем не гледајући на узраст, пол, ста-леж – и постепено ће у твом срцу почети да се јавља света љубав.

Узрок те свете љубави није тело и крв, није наклоност осећа-ња – јесте Бог.

Они који су лишени славе хришћанства, нису лишени друге славе, коју су добили при стварању: они су – иконе Божије.

Ако икона Божија буде бачена у ватру страшног ада, ја и тамо морам да је поштујем.

Шта се мене тиче ватра, ад! Ту ће икона Божија бити бачена по суду Божијем: мој посао је да сачувам поштовање према ико-ни Божијој, и тиме да себе сачувам од ада.

И слепоме, и губавцу, и ономе оштећеног ума, и одојчету, и крајњем преступнику, и незнабошцу, указаћу поштовање, као икони Божијој. Шта ти имаш са њиховом немоћи и недостацима! Старај се за себе, да ти не би имао недостатка у љубави.

У хришћанину укажи поштовање Христу, који нам је рекао за поуку, и још ће нам рећи, када се буде решавала наша вечна суд-бина: Кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учи-нисте (Мт. 25, 40).

У свом односу према ближњем држи у сећању те речи Јеван-ђеља, и постаћеш напрсник љубави према ближњем.

Напрсник љубави према ближњем њоме улази у љубав пре-ма Богу.

Али ако ти мислиш да волиш Бога, а у твом срцу постоји не-пријатно расположење према макар једном човеку: ти си онда у тужној самообмани.

Ако ко рече: – говори Свети Јован Богослов – Љубим Бога, а мрзи брата својега, лажа је...И ову заповијест имамо од њега: Који љуби Бога, да љуби и брата својега (1 Јн 4, 20-21).

Пројава духовне љубави према ближњем је знак обнове душе Духом Светим: Ми знамо да смо прешли из смрти у живот, јер љубимо браћу; јер ко не љуби брата остаје у смрти (1Jн 3, 14).

Савршенство хришћанства је у савршеној љубави према ближњем.

Савршена љубав према ближњем је у савршеној љубави пре-ма Богу, у којој нема краја савршенству, у којој нема краја у на-предовању.

Напредовање у љубави према Богу је бесконачно: зато што љубав јесте бесконачни Бог (1 Јн 4, 16).

Љубав према ближњем је темељ здања љубави.Вољени брате! Тражи да откријеш у себи духовну љубав пре-

ма ближњима: улазећи у њу, ући ћеш у љубав према Богу, на вра-та васкрсења, на врата Царства небеског. Амин.

Из књиге: Свети Игњатије Брјанчанинов; „Аскетски огледи“, први део; Задужбина Светог манастира Хиландара; Београд 2006; стр. 131-136.18

svetigora /

2015

/ с

епте

мба

р

протојереј АРКАД

ИЈЕ Ш

атов

hri[]

anski ̀ivot„Самоћа ме прогања“

Осећај самоће бива различит, а понекад може да буде и лажан. Сретао сам људе, који су имали много пријатеља,

али су се ипак осећали усамљени. Некада је то повезано с тиме да човек жели да му се посвећује много пажње, да га воле, а он сам не уме да живи животом других људи, не тежи да их воли, егоцентричан је, упућен само на себе и хипер-трофира своја осећања, невоље и преживљавања.

Постоји, наравно, и реалан осећај самоће. У Библији је написано, да је Господ, створивши првог човека, рекао:

„Није добро човеку да буде сам“ (Пост. 2, 18). Заиста, када чо-век нема с ким да подели своје радости, невоље, туге, онда му постаје веома тешко. Понекад дођем кући после тешког дана, у коме су се десиле неке непријатности: на пример, са-знао сам за тешке грехе духовних чеда или сам просто јако уморан – и уз чај свом зету испричам све те невоље, а он ме утеши и на души постаје лакше.

Мислим да су пре Христовог доласка у свет сви људи били несрећни, сви су страдали: били они ожењени или не, богати или сиромашни, гладни или сити, болесни или здрави

– страдање је било неизбежно. Грех је изопачио свет. Господ је дао Адаму жену – и човеку је постало добро, али када је у свет ушао грех, човекова душа, чак и оног који има жену и децу, не може да нађе мир, и овде се пројављује не проблем усамље-ности, већ проблем греха. Ако се човек бори са својим грехом, ако тражи Христа, сједињује се са Христом – усамљеност може да се савлада, као и друге тра-гедије у овоземаљском животу: сиромаштво, глад или смртна болест – ако човек позна-је и тражи Христа, ако тражи духовно, а не матери-ј а л н о . З н а -

мо да је међу светитељима било много оних који су били тешко болесни, они су често пуно страда-ли, много су трпели – и поред свега су били радо-сни и задобили су блаженство, нашли су срећу не само на небу, већ и у овоземаљском животу. Било је много мученика који су пострадали за Христа и у XX веку, али у те новомученике Господ убраја, према речима старца Пајсија, и инвалиде, и тешко болесне, децу лишену утехе, и људе које постижу страдања и болести. Ако човек уздајући се у Бога подноси све невоље које му се шаљу, не ропће, то му се узима за мучеништво.

Наћи некога, коме је гореКада човек престане да живи за себе и почне

да живи за друге, за Бога, он се мења и постаје бли-зак и интересантан многим људима. Постоје такви људи који живе сами, а које сви пуно воле. Запам-тио сам, на пример, како је умрла једна жена. На-жалост, дешава се веома често да када умре човек који нема блиске рођаке, ми дуго не можемо да нађемо некога да нам помогне у свему ономе што треба око покојника урадити. Али, када је та жена умирала, људи су стајали у ред да би дежурали код њеног кревета, тако им је свима с њом било радо-сно и добро. И због тога је очигледно: веома често човек се налази у тешком стању усамљености само зато што не зна да служи другима, не уме да воли и да се жртвује, а непрекидно тра-жи нешто од дру-гих.

Са ким превазићи самоћу„Ја сам сам, и немам никога“ – ова жалба се може чути не само од старијег човека, који је са-хранио све рођаке и пријатеље, већ и од младих људи, чак и оних потпуно успешних. Ода-кле настаје осећање усамљености, како га превазићи и да ли у њему има нешто позитивно? О томе расуђује протојереј Аркадије Шатов, старешина цркве Светог царевића Димитрија и председник епархијске комисије за питања црквене социјалне делатности у Москви.

19

септембар / 2015 / s

vetigora

Веома често чо-век се налази у тешком ста-њу усамљености само зато што не зна да служи другима, не уме да воли и да се жр-твује, а непрекид-но тражи нешто од других.

У таквом случају тре-ба научити живети за дру-ге. Ако имаш неку нево-љу, ако си сам и упао си у униније, треба да нађеш човека чија је усамљеност још већа него твоја, коме је још горе него теби и да му помогнеш – и твоја са-моћа и униније ће сигурно нестати. Како је рекао Све-ти праведни Јован Крон-штатски Светом правед-ном Алексеју Мечеву, када је овај изгубио попадију:

„Иди к људима, и помажу-ћи им у њиховим невоља-ма, заборавићеш на сво-ју невољу“. Тако је и овде: када човек подели невоље својих ближњих, када по-маже другима у њиховим болестима и тугама, онда његова сопствена невоља постаје много мања.

На пример, неудата де-војка која страда од уса-мљености може да оде у школу и да ради као учи-тељица и да цео живот по-свети својим ученицима: да заволи ту децу која че-сто имају свакојаке тешкоће, да их прими у своје срце, да се брине о њима, и служи им. Такав подвиг, иако веома те-жак радостан је, ако постоји љубав. Ако се научи да воли, тада неће бити никакве усамљености. Ја не мислим да се отац Јован (Крестјанкин) пред своју смрт осећао усамље-но, јер су га други људи толико пуно волели. Али су га во-лели – јер је он волео. Обично људи расуђују овако: „Заво-лите ви мене, и ја ћу заволети вас“. Не – ти заволи, и тада ће други заволети тебе! Ти се научи да волиш, и тада ће твоја самоћа нестати, други људи ће се обавезно одазвати на твоју љубав.

Зашто ми Бог не даје женика?Сматрам, да увек када нас постиже нека невоља, када

се у животу сусрећемо са неким непријатностима или трпимо недостатак у нечему – треба не само да молимо и тражимо олакшање од Бога, већ и да се замислимо и о узроку тога што нам се дешава. Не треба само просто мо-лити од Бога: „Дај ми женика“, већ се треба запитати: „А због чега ми га Бог не даје? Можда треба нешто да научим, пре него што ми Бог пошаље супруга? А можда је мој пут другачији и можда ме Господ зове на неки други подвиг? Можда сам потребна другим људима, а не само једном чо-веку?“ На пример, директор нашег дечијег дома је жена која живи сама. Када би она имала мужа, ми вероватно не бисмо имали дечији дом, јер је све на њој. Неко треба да жртвује своју личну срећу ради тога да би служио другима, ако смо хришћани. То је за некога Божија воља! А то што је понекад тешко – то је нормално, јер се без невоља ништа

не може научити. Једна старија болничка сестра је говорила да када има проблема на послу – препреке, искушења, не жели да иде у болничку собу, умор-на је од бриге за пацијентима… медицинске сестре имају многе тешкоће – и ако се томе преда, па буде у тако лоше настроје-њу, онда јој бива још горе. А ако себе превазиђе, ако се помоли Богу замоли Га да јој да снаге и потруди се да се према сво-ме служењу односи одговорно, озбиљно као и раније – онда за-добија још већу радост, даје јој се још већа благодат од Бога и открива нове снаге.

Овде, на земљи, сви ми у овом или оном степену страда-мо, па тако и од самоће, осећа-ња које за човека може да буде веома мучно, али ако он носи свој крст благодушно, без роп-тања – то за њега постаје подвиг. Најважније је да после доласка Спаситеља у овај свет, имамо Онога који Себе назива нашим Пријатељем – Христа – Онога Кога, певајући тропар велико-мученици Екатерини, називамо Небеским Жеником. Општење

са Христом помаже човеку да превазиђе усамље-ност, и радост пребивања са Христом је далеко већа, него радост пребивања са најближим човеком. Тада човек то што му недостаје по обичним законима ово-га света, надокнађује натприродним општењем са Христом. Савлађује се природна усамљеност, и чо-век задобија много више од пријатеља, женика, жене и деце – задобија самог Бога у својој души.

Мислим да осећај самоће настаје када човек не осећа Божију љубав и очекује да је добије од других људи, али људи никада не дају човеку то што може Бог да му да. Јеванђеље нам каже: не чините добро онима који вам узвраћају за то, већ чините добро онима који не могу да вам узврате (уп. Мт. 5, 44-47). У Јеванђељу се не говори да ће нас други људи волети, оно нас позива да се научимо безинтересној љубави, да се уздигнемо над природним поретком ствари.

Веома је тешко научити ходати. Пужеш, покуша-ваш да устанеш, падаш… Али ако само будеш пузао четвороношке, онда никада нећеш научити да хо-даш. Мораш покушати да устанеш. Понекад је тешко научити и говорити, као и писати. А да не говоримо о неким натприродним стварима: о љубави, о истин-ској вери – то је увек веома тешко. Али када их човек задобије – онда тешкоће нестају и више га не смућују.

„Све воли и свих се бој“Неки људи имају много пријатеља и познаника,

али се и даље осећају усамљено. То је мислим само-20

svetigora /

2015

/ с

епте

мба

р

Пријатељско општење је нормално и у некој мери неопходно, и сам Хри-стос је имао пријатеље, Лазара је на-зивао својим пријатељем (уп. Јн. 11, 11). Човеку је потребна топлина и саосе-ћање других људи, и тај ко то нема, њему је веома тешко да живи, јер се душа изопачује. На пример, деца која су провела своје детињство по домо-вима, нису добила љубав и топлину у детињству, нечим су оштећена, и веома је тешко надокнадити тај не-достатак љубави. Деци су у тинеј-џерским годинама потребни прија-тељи, а још више током младости. Ако говоримо о правим пријатељима – они се могу наћи и на послу, као и за време студија. Пријатељи пре свега треба да буду духовно блиски. Пси-холошки фактор је у другом плану: често се дешава да потпуно разли-чити људи постају сјајни пријатељи. Православни млади људи треба да траже своје пријатеље на местима где се налазе људи који желе да служе ближњима, и који стреме ка подвигу.

ћа без Бога, без духовног живота, самоћа можда због умора; и овде се суочавамо са привидним, лажним осећањем само-ће. Познавао сам једну жену, која се на исповести све вре-ме жалила на своју самоћу, иако је имала предивне синове, од којих је један био свештеник, добру снају, предивне уну-ке, који су је волели. Та жена је наставила у неком смислу да буде центар своје породице, али се она свеједно жалила на самоћу и говорила: „Сви моји пријатељи су умрли, а немам ни мужа поред себе“. Њој је увек нешто недостајало. Чини ми се да јој је недостајало правилно душевно настројење.

У наше време срећемо други греховни преокрет – човек специјално остаје сам ради тога, да би, како се њему чини, боље уредио свој живот. Многи савремени људи данас не желе да се жене или удају, јер желе да живе како им се свиђа.

„Ја, – кажу они – још се нисам нашетао, ништа у животу још нисам постигао. Када све своје задовољим – тада ћу тражи-ти себи супругу“. Све то је наравно егоизам.

Постоји још и потреба стремљења за „дружењем“ са духовником, као један од начина превазилажења самоће и компензације недостатка опште-ња. Дешава се некад да понеко од духовних чеда, посебно „старих“, постаје пријатељ свештеника, или боље речено, пријатељски елемент улази у те односе: свештеник с њима негде путује, одлази у госте, притом односи остају са пуно страхопошто-вања, и та духовна чеда, свештени-кови пријатељи, чувају правилну дистанцу. Али ако се у односима чо-века са духовником појави приве-заност, ревност према њему, завист према онима који му одузимају вре-ме – значи у тим односима нешто није како треба. Посебно је опасна ствар када неке неудате девојке по-кушавају да у духовнику нађу при-јатеља: почињу да се љуте на њега, да му досађују са питањима која се не односе на исповест. Ја све то схватам као тежину стања једне усамљене девојке, која жели да се уда, али и поред свега треба да схвати да духовник – није пријатељ. Он постоји ради тога, да би био посредник између ње и Бога, да јој помогне да се учврсти у вери, а не да са њом води дуге разговоре на исповести или да иде с њом у госте. Ако су односи такви, они су онда не-правилни, и девојка не добија никакву духовну ко-рист. Могу да откријем једну малу тајну: често се дешава да када се девојка уда, сва њена духовна питања и тешкоће из неког разлога нестају. Чини ми се да то говори о томе да код ње пре удаје није постојала духовна глад, већ незадовољ-ство због самоће.

Старац Павле Груздев је говорио: „Све воли и свих се бој“. Те речи подразумевају и неку предострожност, и одређену дистанцу у оп-штењу са другим људима. Некада је корисно и неопходно бити сам. Свети су тражили да се осаме, одлазили су у пустињу, скривали се од људи по шумама. У Јеванђељу је рече-но: да би се помолили, треба да се затвори-

мо у своју клет, да останемо само и да се у самоћи обратимо Богу (уп. Мт. 6, 6). Једно време сам желео да будем сам, али ми Бог то не даје, јер треба оп-штити са разним људима, и бавити се многим по-словима.

Некада је и мајци са много деце потребно да остане сама на неко време, јер и она треба да буде с Богом, и треба да се помоли. То је веома важно за мајке – да некада буду у тишини. Али истовремено треба носити свој крст и следити Божију вољу.

Ако живимо са Богом и Богу се молимо – све можемо да савладамо, и сама самоћа, коју људи тако тешко подносе, може човеку да буде на до-бро, уколико он тражи спасење своје душе, ако је он са Богом.

Преузето са:http://www.prijateljboziji.com

Свети Серафим Саровски21

септембар / 2015 / s

vetigora

Овде, на земљи, сви ми у овом или оном степену страдамо, па тако и од самоће, осећања које за чо-века може да буде веома муч-но, али ако он носи свој крст благодушно, без ропта-ња – то за њега поста-је подвиг. Најважније је да после доласка Спаситеља у овај свет, имамо Онога који Себе назива нашим Пријате-љем – Христа.

razgovor

Не знам, међутим, ниједног озбиљног академика који се слаже с том дефиницијом. Као прво, та

дефиниција, усвојена од стране Уједињених нација још 1948. године, не говори вам ништа о томе како спречити геноцид, нити шта радити ако нека од др-жава чланица УН започне нешто што би могао бити геноцид. Такође, политички, социјални, економски разлози који могу водити ка томе да се уништи јед-на национална група нису укључени у дефиницију, а морају бити – каже професор Бауер у разговору за „Политику”.

• Приближава се двадесета годишњица злочина над Бошњацима у Сребреници и јавност у региону поно-во дебатује да ли је то био геноцид или не. Резолуција о Сребреници коју је Савету безбедности Уједињених нација предложила Велика Британија је јасна: у Сре-бреници се догодио геноцид. Какво је ваше мишље-ње?У овом одређеном случају, Савет безбедности донео је

резолуцију која се ослања на међународно право. Можете да расправљате да ли је убијање неколико хиљада мушкара-ца и момака у Сребреници била акција са намером да се уни-шти људска група делимично, не у целости, свакако. Међутим, шта је то делимично, то је проблематично питање. Лично, не бих био на страни оних који Сребреницу дефинишу као гено-цид. Мислим да бих то дефинисао као масовно убиство, ратни злочин и злочин против човечности. Такође, мислим да нема могућности да се докаже да ли је било намере од стране Ре-публике Српске да уништи муслимане Бошњаке као етничку групу. Ако је и било такве намере, она засигурно нигде није за-писана у документима. Али, видите, моја позиција је позиција појединца, ја немам утицаја ни на кога ко доноси такве одлуке. Треба напоменути и да Сребреница није била једино масовно убиство у грађанском рату деведесетих година на вашим про-сторима. Било је масовних убистава на свим странама, дакле, не можете рећи да је Сребреница било једино масовно уби-ство почињено тих година.• Резолуција Велике Британије забрањује порицање ге-

ноцида у Сребреници. Како то коментаришете?То је логичан закључак из одлуке да се Сребреница дефи-

нише као геноцид. Ако препознате нешто као геноцид, онда,

Нема могућности да се докаже да ли је било намере од стране Републике Српске да уништи муслима-не Бошњаке као етничку групу, ако је и било такве намере, она нигде није записана у документима, каже професор Бауер.

У Сребреници се збиломасовно убиство, а не геноцидПрофесор Јехуда Бауер је академски саветник Јад Вашема и професор Историје и студија Холо-кауста на Аврахам Харман институту савременог јеврејства на Хебрејском универзитету у Јеру-салиму. Довео је у питање многе познате тезе у изучавању холокауста: ону да је то јединствен догађај у људској историји (професор Бауер сматра га догађајем без преседана, не искључујући могућност да се такав страшан чин понови било ком другом народу); истражујући и пишући о је-врејском покрету отпора током холокауста побио је уврежено мишљење да су Јевреји без отпо-ра ишли у смрт „као овце на клање”. Отворио је и питање колико су амерички Јевреји учинили да помогну Јеврејима у Европи током Другог светског рата. Треба још додати да је професор Бауер 1998. године одликован највећим цивилним признањем у Израелу.Сматрају га и једним од водећих стручњака за геноцид – Бауер је био саветник шведске владе при Међународном форуму за превенцију геноцида. У разговору за „Политику”, Јехуда Бауер подсећа да међународно право има једну дефиницију геноцида: то је, према његовом тумачењу, намера или акција спроведена са намером да се уништи етничка, национална или верска група као таква, у целини или делимично.

22

svetigora /

2015

/ с

епте

мба

р

очигледно, порицање тога је злочин. Дакле, резолу-ција прати логику међународног права. Могу да ра-зумем логику иза те реченице, не морам да се иден-тификујем с тиме, али разумем логику којом су се водили.• Да ли се могу поредити холокауст и Сребре-

ница? Како неком ко је стручњак за  холока-уст  изгледа поређење  холокауста, Руанде и Сребренице, на пример?Сви геноциди се могу поредити и сви су разли-

чити једни од других. Геноцид не можете одредити бројевима. Постоје племена у Амазонији у Бразилу која броје неколико стотина људи. Ако 200 њих уби-ју бели досељеници, да ли је то геноцид? У Руанди је било 800.000 жртава, у Сребреници до 5.000, али је тај број предмет расправе, у случају Холокауста, то је највероватније било 5,7 милиона људи, у Камбоџи 1,8 милиона. Бројеви су наравно веома важни за жр-тве и њихове породице, али што се тиче дефиниције, нису бројеви оно што је битно, већ елементи који су довели до геноцида. Холокауст је другачији од свих других геноцида на много начина. Као прво, имате чисту намеру, јасно изречену и формулисану: наци-сти су одлучили да убију сваког Јеврејина који по-стоји на свету. Са тим нема поређења. Такође, идео-логија која је мотивисала холокауст била је потпуно непрагматична идеологија. То није имало везе ни са земљом, ни са новцем, ни са имањем, то је била чи-сто идеолошка ствар. Али, холокауст је упоредив са Руандом или било којим другим геноцидом, јер има елементе који се могу упоредити једни са други-ма. Пре свега, патња жртава. Људска патња је увек иста, не можете да градирате патњу, да кажете да су Јевреји патили више него Тутси или муслимани

Бошњаци или Руси или било ко други у ситуацији масов-них убистава. Људска патња је увек иста.

• Сметају ли вам све чешћа поре-ђења нацизма и комунизма? Укра-јина је недавно за-бранила било какву одбрану нацизма и комунизма, закон не дозвољава чак ни пева-ње „Интернационале”...То је потпуно неприхватљи-

во. Очигледно је да су та два тота-литарна режима починила масовне злочине, милиони људи су побијени. Али, та два тоталитарна режима била су веома различита. Совјети, барем што се тиче источне Европе, никада нису плани-рали да изврше геноцид над било којом на-цијом у том делу Европе, ни у балтичким др-жавама, нити у Пољској, нити било где другде. Они су хтели да контролишу, да владају, експло-атишу, али може да се докаже веома јасно да Со-вјети никада нису намеравали да униште Естон-це или Латвијце или Литванце или Пољаке, или било коју другу нацију у источној Европи. С друге стране, јасно може да се докаже, и то веома јасно и недвосмислено, да су Немци планирали уништење балтичких нација. То је записано, постоје документи о томе. Такође, Други светски рат није почео због Ста-љина, већ зато што је нацистичка Немачка одлучила да започне рат.

• Регион бивше Југославије још увек носи тешко бреме из периода Другог светског рата. Још увек се расправља ко су жртве, а ко убице, ко-лико је људи убијено, а уз то и даље постоје они који кокетирају с нацистичким и усташким сим-болима. Како можемо да закопамо ратне секире и вратимо историју тамо где јој је место?Ствар је много компликованија него што то ваше пи-

тање сугерише. Влада у Србији коју је водио Милан Не-дић учествовала је у полицијски акцијама Немаца и уби-јала Роме. Затим, водио се бруталан унутрашњи рат у Југославији између четника и Титових партизана, са Ита-лијанима и Немцима који су учествовали у томе. Усташе су делимично биле под контролом Немаца, али су били независни. Логори смрти у Јасеновцу и Старој Градишки нису били под контролом Немаца, већ Хрвата усташа. С друге стране, велики број партизана су били Хрвати, мада је и ту било доста Срба. То мора да се сагледа, колико год је могуће, објективно. Свако је ту био одговоран за уби-ства других. Једино Роми никада нису убили никога, нити су то чинили Јевреји. Али, осим њих, сви други су били укључени у то.

„Ово што имамо између Израелаца и Па-лестинаца је оружани сукоб, али ако једна страна постане јача, постоји могућност да дође до геноцида”, објашњавао је профе-сор Јехуда Бауер, један од водећих свет-ских стручњака за холокауст и геноцид, групи Данаца који су били на семинару у Јад Вашему.На питање једног од семинариста: „Да ли ви то мислите да би Израел могао да почи-ни геноцид над палестинским народом?”, професор Бауер је кратко одговорио: „Да”.Цитирани дијалог, а пренео га је лист „Ха-рец” у свом онлајн издању, догодио се још 2003. године, али сликовито показује при-ступ професора Бауера вишедеценијском сукобу на Блиском истоку. Приступ којим се водио и у својој богатој научној карије-ри, био је да покушава да размишља „ван оквира”, да сагледа што више различитих становишта, да буде објективан и осло-бођен предрасуда.

Разговор водила Јелена Чалијаобјављено: 29. 6. 2015

По благослову и препоруци Епископа славонског г. Јована, преузето са: http://www.politika.rs 23

септембар / 2015 / s

vetigora

razgovor

Српске снаге су пустиле жене и децу да оду из Сребренице, нису их убили. То очито

није геноцид. Геноцид је покушај да се пот-пуно збришу људи, а ако желите да потпу-но збришете један народ, не пуштате жене и децу да оду, већ их убијете. То је геноцид. Бил Клинтон, који је био на церемонији у Поточарима, није имао храбрости да назове оно што се десило у Руанди геноцидом, иако је то очигледно било баш то. Јер да је назвао Руанду геноцидом, Уједињене нације би мо-рале нешто да предузму – истиче Зуроф.• Британска резолуција о Сребрени-

ци, која на крају није усвојена у Саве-ту безбедности Уједињених нација, као и многи који сматрају да се у Сре-бреници догодио геноцид, често као аргумент користе пресуду Међуна-родног суда правде у Хагу Радославу Крстићу, који је осуђен за геноцид у Сребреници. Исти суд, међутим, пре-судио је да „Олуја“ није била етничко чишћење нити удружени злочиначки подухват. Да ли нас захтеви да при-хватимо пресуду о Сребреници до-воде у немогућу ситуацију, будући да бисмо тиме признали и да „Олу-ја“ није била ни етничко чишћење ни удружени злочиначки подухват?Можете да радите шта год хоћете и мо-

жете такође да доносите несувисле пресуде. Све је то политика и ако је политика погре-шна, онда нема задовољења правде.

Ви сте, свакако, у немогућој ситуацији када је цео свет против вас. Али, то не значи да истина није на вашој страни. • Страни званичници често сугеришу

српској страни да треба да прихвати да је оно што се догодило у Сребре-ници геноцид, јер је то једини пут ка помирењу Срба и Бошњака муслима-на. Да ли су ти захтеви за прихватање одреднице геноцид без постављања даљих питања, без дијалога, прави пут ка помирењу или представљају препреку у односу два народа?Они траже мир и помирење засновано

на лажима. Е, па имам вест за вас: то никада неће успети. Тако се не постиже мир. Данас

имамо системске напоре да се промени историја Другог свет-ског рата и холокауста и нико ништа не говори, све због по-литичких интереса. У бившој Југославији је посебна ситу-ација у којој је холокауст био споредна представа много ве-ћег убијања Срба. На чему ће правда бити заснована? Да ли ће бити заснована на спозна-ји истине и корацима који тре-ба да буду предузети како би се носило са тим чињеницама? Ако у Јасеновцу нема ниједне слике ниједног команданта тог логора, онда ту нешто није у реду.• Према медијским извештајима, око 90 страних делегација

било је у Поточарима, а готово нико од страних званичника није дошао дан касније у Братунац, где је одата пошта срп-ским жртвама из истог рата. Како на то гледате?Шта сте очекивали? То је очигледно – све је то политика. Запад је

из сопствених политичких разлога одлучио да ће Сребреница бити симбол српских ратних злочина. Али, да би оснажили тај симбол претворили су га у геноцид, што он није био. А геноцид, то је нешто озбиљно, и зато нико није био у Братунцу.• Да ли бисте остали при свом гледишту да се у Сребреници

није догодио геноцид, чак и када би порицање геноцида за-бранила нека будућа резолуција или сличан документ?Моје схватање као историчара јесте да Сребреница не може да се

назове геноцидом. Историјске чињенице јасно показују да нису сви били убијени у Сребреници. Српске снаге су могле да убију жене и децу, али су их поштедели.• Како гледате на најаве канонизације кардинала Алојзија

Степинца? Ускоро би требало да почне и дијалог о том пита-њу Српске Православне Цркве и Римокатоличке цркве у Хр-ватској.Боже саклони! Анте Павелић је био један од највећих масовних

убица Другог светског рата, а Степинац је био његов свештеник, ду-ховни саветник. И шта рећи за таквог човека? То је апсурдно. И шта треба да мислим о Католичкој цркви у чијим је редовима свештеник један Вјекослав Ласић који је за Павелића држао мисе.

Павелић је један од највећих масовних убица Другог светског рата и он данас заслужује мису?!• Да ли мислите да је оно што се догодило у НДХ био геноцид?

Наравно да је био геноцид. Не само над Јеврејима, него и над Ср-бима, и то много више него над Јеврејима.

Степинац,свештеник масовног убицеДијелови интервјуа који је за „Политику“ дао Ефраим Зуроф, директор Центра „Симон Визентал“ и један од најпознатијих свјетских ловаца на нацисте. Током интервјуа Зуроф је више пута поно-вио свој став да се у Сребреници није догодио геноцид.

Разговор водила: Јелена Чалијаобјављено: 15.07.2015.

извор: http://www.politika.rs24

svetigora /

2015

/ с

епте

мба

р

Државотворнадјелатност људи

Када народ прави државу – то је слично по-слу којим човјек појединац прави своју кућу,

брине о свом домаћинству. Домаћинска дјелат-ност је лијепа ствар. Спада у најплеменитије ак-тивости које човек може имати. Градиш, ства-раш, ограђујеш од туђег, остављаш потомцима у насљедство... Оваквим радом човјек опона-ша Творца. Између осталих разлога, због ова-квог рада – Творац је створио човјека. У вези са овим дјелањем настали су значајни појмо-ви наше народне свијести: „дједовина“, „стари темељи“, „праг од куће“, „долазак госта у кућу, тј. гостољубље“...итд. Све у свему, старање о зе-маљском домаћинству јесте један од начина да се човјек оствари у свом земном вијеку, и да свој живот учини смисленим. Слично је, дакле, и са народима и њиховим државама.

На другој страни, од самих почетака човје-ковог постојања присутан је опасан, убилачки и самоубилачки синдром „Вавилонске куле“. Овдје се мисли на појаву у којој човјек то сво-је газдовање имањем одваја од Творца, и за-боравља на Оног који му је дао живот и имање, Онога у чије име он газдује. Тада човјек све при-писује себи, а поменуто имање постаје његова највећа вриједност, највиша његова мисао, и он га, на неки начин, обоготорава. Такав човјек постаје крајње опасан по околину.

И на колективном и на појединачном плану људско газдовање имањем може да се дефор-мише и да дође до ове крајности обожавања, обоготворења домаћинства, тј. државе. Попут извјештаја о „Вавилонској кули“, Библија врло рано биљежи и појаву ове опасности, односно библијски писац, у самим почецима библијске историје, препознаје ово застрањење. Судија и пророк Самуило га веома прецизно опису-је, када износи свој страх од будућег царства и настанка државе коју су његови сународници тражили (1 Сам 8-10), а који ће, по њему, дове-сти до тога да људи забораве Бога. На касније написаним страницама Библије, оним које су настале послије Вавилонског ропства, веома је уочљив отклон који библијски писци имају у односу на земаљску државу. Остало је сјећање на цара, и жеља да се он врати, али сада је на-рочито истакнута надземаљска, духовна и ес-

хатолошка димензија таквог оче-кивања. Преокупација земаљском политиком се умањује, нарочито по-слије трагичних искустава војних пора-за, разорења и сеоба, како у Сјеверном тако и у Јужном царству Израиљаца. Зато се, у времену пред сам Спаситељев долазак, у јудејској духовности и друштвеном животу Јевреја, мијешају два осјећаја, двије међусобно супротстављене идеје. Једна је устаничка и поли-тичка, а везана је за обнову земаљског царства, док је друга духовна и апокалиптичка, и она очекује бу-квални и непосредни Божији долазак на земљу.

Националистичка државотворностУ новијој свјетској историји ово својеврсно обожава-

ње државе добило је свој израз у револуционарном на-ционализму. Он је у суштини атеистичан, врло овоземаљ-ски (приземан), врло конфликтан и ратоборан.

Као што смо рекли у вези појединачне људске егзистен-ције, тако и на колективном нивоу, народно старање о до-маћинству, тј. о држави, може бити добро само ако је нео-двојиво од побожности. У том случају оно може бити начин да људи и народи сарађују са Творцем, обрађујући и оплеме-њујући творевину, а не клањајући јој се. А опет, такво дјелање теже ће доводити до убијања и мржње међу људима, јер је бо-гољубље неодвојиво од човјекољубља. Међутим, национали-зам XIX вијека није био такав. Он је био врста модерног идоло-поклонства пред државом. Црква је употребљавана само као декор (један од важнијих и заступљенијих декора) у обожава-њу „тотема нације“. Код Срба, у „светосављу XIX вијека“ има тих елеманата, док код Хрвата нпр. пјесма „Здраво Дјево, краљице Хрвата“ јесте управо израз таквог духа. Ово не значи да су поме-нути култ Светог Саве код Срба, или, у овом случају, култ Мајке Божије код Хрвата, изворно, по својој суштини – националистич-ки. Никако. То само значи да су умјетничке употребе тих култова у XIX и почетком XX вијека, изразито националистички, и да су, у одређеној мјери, довели до извитоперења њихових јасних ду-ховних основа.

Хрвати и СрбиХрвати су крајем XX вијека оформили државу. Када сагледа-

мо околности под којима се то десило, закључујемо да је један од предуслова за стварање те државе био нестанак Срба са терито-рије на којој је она створена. У два маха, у петој и десетој децени-ји XX вијека, дошло је до неописивог, крвавог злочина над Срби-ма, што је овај народ довео до истребљења и његовог свођења на занемарљив проценат у данашњој Хрватској. Средином XX ви-јека Срби су масовно убијани и на силу превођени у другу вјеру,

osvrt протојереј–ставрофор ГОЈКО Перовић

Када смо почелида се мрзимо?Поводом 70-годишњице од ослобођења преживјелих логораша из Јасеновца, и освећења Храма Христовог Васкрсења у Преби-ловцима, 8. августа 2015.

25

септембар / 2015 / s

vetigora

док је крајем истог стољећа стотине хиљада Срба протјерано из Хрват-ске. У овој другој прилици, Срби су покушали да се физички и војно од-бране од хрватског насиља, али то је учињено неспретно и безуспјешно. Послије свега, данас, на почетку XXI вијека, најистакнутији хрватски по-јединци величају Павелићево дјело. Дјело човјека који је предводио по-кољ Срба у НДХ. Зашто је нестанак Срба схваћен као предуслов да на-стане хрватска држава, и зашто та држава и данас одише антисрпским настројењем, као својеврсним по-кретачким духом?

Умјесто постављања ових пита-ња, могао бих једноставно да мрзим Хрвате цијелим својим бићем. Да их мрзим до краја свијета и вијека, због ране коју су ми нанијели, ране дубље од бездана... Међутим, ако за себе и за њих потражим неке дубље разло-ге постојања, морам да размислим, да потражим објашњење, да разуми-јем сукоб који нам се десио, да раз-мислим о томе зашто су нас ранили, и о томе чија је рана дубља и крва-вија. Наша – рана и поремећај оних који су убијени и протјерани, или њихова – рана и поремећај оних који су обузети жељом да нас нема... Ми-слим да нешто од тих разлога стану-је у начинима и мотивима којима су стваране државе ових народа кроз вјекове историје.

Од Средњегдо Новог вијека

Од XIII до XV вијека Срби живе зе-нит свог државног успона и политич-ке слободе, и тако граде идентитет народа који ствара сопствени кул-турни и духовни израз. А све то граде на темељима универзалне хришћан-ске вјере и под утицајем православ-ног „византијског комонвелта“. Хр-вати у тим стољећима живе као поданици Угарске, са менталитетом поробљених Словена, који у туђем царству чекају прилику за остваре-ње своје политичке слободе. Про-ћи ће вјекови тежње и надања да ће они (Хрвати), на пространој терито-рији западно од Дрине, а јужно од Беча и Пеште, и источно од јадран-

ске оба-

ле, формирати своју аутентичну, словенску, хришћанску државу. Мијењали су се окупатори. Турци, Млечани, Нијемци (Хабзбурзи )... и сабрао се готово читав миленијум тих и таквих надања. Све то вријеме Хрвати живе у различитим ау-тономним јединицама ових царстава. Те јединице својим називима (именима) говоре о постојању свијести о хрватској народној посебности, али та аутоно-мија није ни близу онога што бисмо могли назвати политичком или културном слободом. Повремено имамо и покушаје да се подигне устанак (нпр. Зрински и Франкопани у XVII вијеку ), али то је било без успјеха и без нарочите народ-не масовности. Истовремено, и на истом, већ описаном простору, заједно са Хрватима живе и Срби. Њихов број је нешто мањи, њихова ду-ховност и култура су другачији, али политичка судбина Срба на просторима западно од Дрине, истовјетна је оној хрватској. Поданици туђег царства који су етнички, језички и исто-ријски нешто друго у односу на Беч и Пе-шту. Сви они дакле, са историјским стрпље-њем и упорношћу, чекају ослобођење.

На другој стра-ни, источно од Дрине, Срби живе у знатно већем броју. Њихова велика и снажна држава се у XV вијеку угаси-ла под турском најездом. Ме-ђутим, иако живе као поданици Османског царства, Срби су са-брани око Пећке Патријаршије. Патријаршија је израз њихове духовне слободе у политичкој поробљености, али и споменик, свједок некадашњег значајног земаљског царства. Патријарши-ја је свједок могућности коју су Срби остварили. Могућности да се у мору васељенског православља, од Египта до Кијева, оствари сопстве-ни богослужбени и културни, стваралачки израз. Поред тога, народно предање чува један засебан културни драгуљ – родољубиви циклус пјесама. Њега генерацијама преносе народни мудраци и гуслари, и он предста-вља препјевану Библију, преведену античку трагедију, и уз Цркву и њену дјелатност, тај умјетнички поетски спјев чува снажну државо-творну свијест Срба. Отуда, код Срба у вријеме турског ропства, има-мо низ значајних народних устанака и плодних духовних и културних обнова, који свједоче њихову народну виталност: доба патријараха Соколовића; устанак Срба крајем XVI вијека; дјелатност патри-јарха Гаврила Рајића и Светог Василија Острошког током XVII вијека; нови устанци крајем XVII вијека и велике сеобе које су покренуте након пропасти устанака; политичка ауто-номија, а потом и самосталност територије Цетињ-ске митрополије...

Вихор аустријско--турског рата с кра-ја XVII вијека, који је донио велико страдање и сеобе Срба у самој Ср-бији, заувјек је проми-јенио хрватско-српске односе на територији данашње Хрватске.

26

svetigora /

2015

/ с

епте

мба

р

Нововјековни сусрету измијењеним околностима

Рекли смо да на западним просторима Срби и Хрвати ди-јеле заједничку судбину поробљених Словена, под различи-тим управама Угарске, Венеције и коначно – Бечке монархије. Све су прилике да је на тим просторима, до краја XVII вијека, број Срба био знатно мањи од броја Хрвата. Али духовни и историјски споменици свједоче о српском присусутву у Хр-ватској још од XIV вијека, па и од раније. Мислим да је несум-њиво да до овог периода немамо ништа што би личило на

антагонизам или сукобе између ова два народа. Можда је један од разлога за такво миро-

љубиво стање између двије ра-зличите конфесије истог или

сличног етноса, тај што ни један од њих нема поли-

тичку власт над овим другим, и што нико од њих нема могућност да

створи држа-ву. И једни и дру-

ги су под влашћу страног народа, стра-

ног језика и јаке, моћне стране државе.

Исто тако је несумњиво, да су до XVIII вијека Хрвати

посматрани као доминан-тан словенски народ на овим просторима. То ваљда због њихове бројности, али и због њихове конфесионалне бли-скости са Бечом и Пештом, у односу на оне Србе који су до

тог времена живјели на тим просторима. Покушавам да

замислим како се хрватски на-родни идентитет формирао кроз

ово стрпљиво и упорно чекање да се са адреса западне, римокатоличке, хришћанске Евро-

пе (Беч, Венеција, Пешта, Рим) добије „признање посебно-сти“, „право на живот“, „дозвола за градњу сопствене куће“.

Сво то вријеме Срби могу бити „добри сусједи“, бројчано мар-гинални... могући сарадници на послу политичке еманципа-ције.

Међутим, вихор аустријско-турског рата с краја XVII вије-ка, који је донио велико страдање и сеобе Срба у самој Ср-бији, заувјек је промијенио хрватско-српске односе на тери-

торији данашње Хрватске. У двије велике сеобе до средине XVIII вијека Срби су значајно населили ове просторе и по-

већали свој дотадашњи број. Но, поред увећања броја Срба, значајно је и то што се мијења

и јача српски политички утицај.

На просторе Хабзбуршког царства до-лази, главом и брадом, српски пећ-ки патријарх са својим епи-скопима. И то не било који патри-јарх, него угледни Арсеније III, који је у сталној преписци са јерусалимским па-тријархом и који ужи-ва велики углед у право-славном свијету. Уз то, Срби добијају значајне политичке привилегије од бечког цара, што их суштински чини засебном адресом за политичке преговоре, у односу на Хрвате. Крајем XVIII ви-јека, у три административне области Аустријског царства (Хрватска, Славо-нија и Крајина), само су у Хрватској Хр-вати у значајној већини у односу на Србе, док је у Славонији њихов број подједнак, а у Крајини – Срба има више.

Шта се десило? Хрватски простор ни-јесу населили ни Татари, ни Кинези, него њихови крвни и језички близанци, њихови

„двојници“ који су друге вјере и који (кроз па-тријарха и касније кроз Карловачку митро-полију) доносе снажну државотворну свијест. Да су то били Татари или Кинези, ма у коликом броју, хрватски идентитет и њихова перспек-тива политичке еманципације не би била угро-жена. Овако, са повећањем броја Срба, и са сна-жењем њиховог политичког утицаја, попуњава се или макар дијели на пола, оно мјесто које су Хрвати вјековима пројектовали и назначили сами себи, у вјековној чекаоници за ослобођење Словена поробљених од хришћанског Запада. Потлачени Словени на рубу великог царства који чекају осамостаљење – више нијесу само Хрвати, већ и Срби! А простор је премали да би се разми-шљало о двије државе. Из хрватске перспективе

– Срби су заузели њихово мјесто, мјесто за градњу домаћинства о коме смо говорили на почетку тек-ста. И што је још теже, добили су га од оних (приви-легије које је Беч давао Србима) који саме Хрвате држе у дугом историјском чекању. Испрва, та мука се није толико осјетила, нити су је Хрвати били свјесни, па се у револуционарном таласу среди-ном XIX вијека, Срби и Хрвати појављују као сабор-

ци. Међутим, већ коју деценију касније на исто-ријску сцену ступа први

27

септембар / 2015 / s

vetigora

модерни хрватски политичар и идеолог, расиста и антисрбин Анте Старчевић, који ће, тако при-родно, добити епитет „оца домовине“.

Можемо само да наслутимо тјескобу коју је нарастајући, револуционарни хрватски наци-онализам осјетио, када је у националном буђе-њу XIX вијека, поред себе затекао свога „двој-ника“, који га суштински негира у претензијама да оствари идолопоклоничку, антихришћанску накану – стварања чисте националне хрватске државе. Наравно, сваки други европски нацио-нализам тога времена није био ништа мање без-божан и ништа мање антихришћански. То је про-сто био дух времена, и мање-више исто се може рећи и за српски национализам, макар за неке његове политичке изразе. Оно што хрватски на-ционализам разликује од других је изражено антисрпско, расистичко настројење (Старчевић, Франк, Кватерник...). А оно опет, због свих горе изнијетих разлога, можемо назвати разумљи-вим психолошким и емотивним поремећајем. То је дакле поремећај чије коријене разумијемо, али га ничим не можемо оправдати нити подр-жати.

Етнички Хрват је политички заспао у XI вијеку као неко ко је имао самосталну ри-мокатоличку краљевину са краљем и пода-ницима који говоре словенским језиком, а пробудио се у XIX вијеку, као нововјековни националиста, који не може да добије исту такву краљевину, јер поред себе има себи сличног, али духовно другачијег, можда би се могло рећи – самосталнијег и политички зрелијег. У сваком случају, поред себе има неког (довољно сличног себи да се од њега не може дистанцирати и довољно различи-тог да га не може апсорбовати) – да се осјети угроженим што са њим мора да дијели своје идеале.

Бијес, тјескоба, завист ... то су темељне емо-ције на којима је настајала идеологија Анте Стар-чевића. Каква супротност у односу на, рецимо, оближњу Швајцарску, у којој је историја односа међу различитим (а сличним) народима и ра-зличитим (а сличним) вјероисповјестима, до-нијела конфедерални суживот, у оно вријеме када Старчевић позива на прогон Срба из Хр-ватске. Старчевићеве емоције су према томе налик емоцијама библијског Каина. Завист и тјескоба који помућују моћ расуђивања. Друга димензија ове трагедије лежи у чињеници да Срби (попут библијског Авеља), нијесу могли ни да наслуте каква се неподношљивост рађа код словенског брата. Најприје зато што су и они, за аустро-угарске прилике, били само потомци на-мучених и расељених, а све те привилегије које су добијали од цара, и даље су их чиниле грађа-нима другог реда. Није било начина ни разло-га да Срби предвиде како их братске очи виде у облику узурпатора и претендента на мјесто вјековима предвиђено само за Хрвате. Да, онда

када нема Бога, и када, као посљедица безбожне мисли, нема стр-пљења за друге људе – убиство... нестанак Срба... то је било једино разрјешење хрватске тјескобе...

Како даље?Овдје је нужно појаснити неколико ствари. Прво, када државо-

творни народ поредимо са појединцем, односно човјеком домаћи-ном, тада не претпостављамо једномислије свих припадника јед-ног народа, по било ком питању. Мисао која један народ покреће на дјелање, макар је онолико релативна и варијабилна, колико је то расположење или став било ког појединца унутар њега самог. А у случају једног народа, та промјењивост је много изражајнија. На-равно да у хрватском народу јесте било, има и данас, и биће увијек, огроман број оних који траже Божији благослов, који ишту цивили-зовани суживот са другима. Ту је било и биће оних којима је на срцу неки облик заједничког политичког живота са Србима. Од хрватског националног буђења средином XIX вијека, па до данас, на историј-ску сцену су ступали Хрвати који су свој народ водили у правцу уз-вишенијих и племенитијих идеја од оне Старчевићеве. Тако исто, и у времену два велика српска страдања у Хрватској, велики дио хрватског народа је ћутао под репресијом и у страху за сопствене животе. Неки су и положили животе да би стали у одбрану Срба. Међутим, овдје говоримо о томе да су постојали предуслови у ко-лективној свијести да у једном моменту Загреб Хитлерову војску дочека са цвијећем; да будући кољачи Срба, без трага отпора, успо-ставе државу у Хрватској, и да крајем XX вијека 200.000 Срба напу-сти Хрватску са колективним одушевљењем већине хрватског гра-ђанства. Постојали су реални услови за зло које се десило, исто као што су постојали реални Хрвати који су се том злу противили.

Зашто данас, послије толико времена, и послије посљедњег ве-ликог прогона Срба 1995. г, доминантна политика у Хрватској нема друге оквире ни другачији пут од оног да се народне вође слика-ју на Павелићевом гробу, да цијели стадион скандира усташки по-здрав, и да народне масе ломе и прогоне натписе са ћириличним писмом?

Зашто? То је сада друга страна исте приче. Посао о коме је маштао Старчевић, скоро да је доведен до

краја. Срба нема ни у приближном броју, у односу на њихово бројно стање прије усташког покоља и прије Туђмановог раз-рачунавања са сопственим суграђанима. Хрвати су остали сами у својој кући. То је била жеља помрачених умова. Оства-рила се жеља помрачених умова! И сад треба живјети у тој кући – кући у којој је убијен брат, из које је протјеран брат, из које је прогнана различитост. Кућа одјекује подсјећањем на прошлост. Остао је домаћин сам са својом савјешћу. А то ста-ње је поново тјескобно и тешко...

Има ли помоћи, и ко може да помогне Хрватима у превазилаже-њу таквог стања? Посљедњег стања које је горе од првог – према ријечима Јеванђеља.

Да би се хрватско друштво ослободило тога стања, да би се умирила савјест у сопственој кући – поново су потребни Срби. Али не Срби као објект мржње, као адреса за излив нове тје-скобе... него као неко ко ће својим присуством, својим живо-том и постојањем да излијечи смртну рану на оба срца. Живот и опстанак Срба у Хрватској, пут је изљечења и деконтамина-ције. То је могућност да се, коначно, простор данашње државе Хрватске, покаже као поље на ком је могуће градити простра-но домаћинство, вишеспратну кућу, двориште са више улаза... Биће то богатија и снажнија држава, биће то човјечански од-нос два брата, у коме сваки од њих у овоме другоме види бо-љег и племенитијег самог себе.28

svetigora /

2015

/ с

епте

мба

р

Обиљежавање двадесетогодишњице бру-талног прогона српског народа из Хрват-

ске, односно Републике Српске Крајине, за-почело је 4. августа 2015. године на мосту код Сремске Раче, гдје је Његова Светост Па-тријарх српски г. Иринеј служио парастос по-страдалимa прије двије деценије у војној ак-цији „Олуја“.

Обиљежавање је започело симболичним су-сретом премијера Србије, Александра Вучића и предсједника Републике Српске Милорада До-дика и спуштањем у Саву вијенаца у знак сјећања на све пострадале Србе.

Вучић је поручио да је „Олуја“ била страшан злочин и да Србија то више неће да крије, иста-кавши да „Олује“ треба да се стиде они који су је починили – „Желим да речи мржње, сукоба и освете не буду те које ће обележити данашњи дан. Са Хрватском имамо мир, чуваћемо га и же-лети најбоље односе у будућности. Али данас, одавде, шаљемо свету јасну поруку да се злочин мора опростити, али не може се и не сме забора-вити“, навео је премијер.

Предсједник РС, Милорад Додик је казао да је „Олуја“ најупечатљивије страдање подржано од међународне заједнице – „Тога дана нападнута је заштићена зона и извршено етничко чишћење. Овај мост био је знак свега – мира и Србије. Овај мост је и место сусретања и истине. Прогнани су знали да када прођу мост да су на сигурном. Ср-бија је увијек била уточиште за оне који су плаћа-ли високу цијену онога што се звало Југославија“, истакао је Додик.

5. август 2015. годинеУ цркви Светог апостола и јеванђелиста

Марка у Београду служен је парастос постра-далимa. Служио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј у молитвеном присуству Виско-преосвећеног Митрополита црногорско-при-морског г. Амфилохија, Преосвећеног Епископа рашко-призренског г. Теодосија, свештенства Архиепископије београдско-карловачке, као и многобројног вјерног народа српске престони-це, родбине пострадалих и чланова избјеглич-ких удружења Срба из Крајине. Владу Републике Србије престављао је г. Александар Вулин, мини-стар у влади Србије. Скупу је присуствовао и ам-басадор Велике Британије г. Денис Киф. 

На крају помена бесједио је Митрополит цр-ногорско-приморски г. Амфилохије.

5. август је у Србији проглашен за дан жа-лости. Тачно у 12 часова огласила су се звона са свих храмова СПЦ у отаџбини и расејању, као и сирене за престанак опасности.

У „Сава центру“ истога дана, у организа-цији Коалиције удружења избјеглица, одр-жана је Меморијална академија Олуја - да се

не заборави злочин, којој је присуствовао велики број људи.

На академији jе пред-сједник Србиjе Tомислав Николић рекао да jе Хр-ватска воjном парадом у За-гребу поручила протјераним Србима да се не враћаjу и да их све чека поново.

„Oрганизовали су и воjну па-раду. Наравно да парадом нису обележили Дан победе над фаши-змом и нацизмом, Дан победе над концентрационим логорима и геноци-дом. Kуд би против себе?“, навео jе пред-сједник Србиjе, истакавши да је прије 20 година, протјеривањем и убиjањем Срба из Хрватске, довршен историjски задатак Па-велићеве Независне Државе Хрватске. Kако jе навео, за само 48 сати, у звјерскоj акциjи са еле-ментима геноцида, коjу jе jедан дио свјетске за-jеднице иницирао, а други остао трагично нијем и незаинтересован, jер су убиjани и протјеривани били Срби, ријешен jе хрватски проблем коjи се звао Република Српска Kраjина, териториjа под заштитом Уjедињених нациjа.

Србиjа се, према његовим ријечима, моли да се такво зло никада и никоме не понови. Србиjа то чини, иако велика већина протјераних Срба ниjе решила кључне проблеме коjи се односе на имовинска питања, одузета станарска права, неисплаћене пензиjе, одузето пољопривредно земљиште, дуговања по основу динар-ске и девизне штедње, навео jе Николић.

Да би живот будућих генерациjа био могућ, каже он, потребан jе компромис и стварање осјећања заjедништва, а не мржње и потцијењивања. 

Патриjарх српски Иринеj је рекао да jе Србиjа послије 20 година први пут у прилици да покаже бол и ране, наво-дећи да су Срби, иако мали народ, по броjу жртава велики као и Jевреjи и Jермени.

„Oво jе први пут да можемо jавно да кажемо оно што се десило, jер смо годинама прикривали истину у име лажног братства и jединства, штитећи оне коjе jе требало да изведе-мо пред суд. Mноги су избегли суд овоземаљске правде, али, по веровању, поред људске постоjи правда Божиjа коjу нико не може избећи’“, поручио jе патриjарх.

Наводећи да смо много зла проживели, он jе истакао да ипак морамо да будемо хришћани и да у сваком човјеку тре-ба да видимо брата, без обзира ком народу припада.

Aкадемиjи, коjа jе почела интонирањем химне „Боже правде“, присуствовали су и министри у Влади Србије Aлек-сандaр Вулин и Никола Селаковић, представници Владе Ре-публике Српске и предсједника Mилорада Додика, чланови Скупштине Србиjе и других државних органа, градски мена-џер Горан Весић и други. Приказан је и филм о страдању Срба и изведен културно умјетнички програм.

Приређено према spc.rs

20 година од „Олује“

29

септембар / 2015 / s

vetigora

У суботу, осмог августа, 2015. љета Господњег, Црква Господ-ња, сабрана на једном мјесту, мјесту Господњем, својим Ев-

харистијским сабрањем осветила је Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима, прослављајући новопројављене Мученике пребиловачке. Божанственом литургијом началствовао је Њего-ва Светост Патријарх српски г. Иринеј, уз саслужење шеснаест Епископа, великог броја свештенослужитеља и мноштва вјер-ног народа Божијег. У лику својих архипастира, презвитера, ђа-кона, монаха, појаца, чтечева, лаика.., светим моштима, и кроз њих Једином Светом, Једином Господу, Исусу Христу Васкрслом, поклониле су се Цркве широм Васељене: од Цркве западноаме-ричке, преко Британско-скандинавске, Аустралијско-швајцар-ске, Цркве у Далмацији и Славонији, Цркве у Босни, Црној Гори и Приморју, Цркве београдско-карловачке, Жичке, Шумадијске, Браничевске, Тимочке, Косовско-метохијске, даље – Охридска Архиепископија, Атинска Архиепископија и Црква Еладе, са мо-нахињама свештене обитељи Манастира Ормилије, до Цркве у Аустралији, а све у свези љубави и јединству са нашом домаћом Црквом захумско-херцеговачком и приморском. У навечерје ове светковине, уприличено је вечерње богослужење у мана-стиру Житомислићу, уз гостољубље братије високопреподобног архимандрита Данила.

Укрштајући у Пребиловцима простор и вријеме, небо и зе-мљу, историју и вјечност, живуће на земљи и упокојене, Сабра-ње светих отпочело је сусретом вјерних са моштима њихових новопројављених заступника. Литију из села, предвођену Мак-

Васкрс Пребиловаца- oсвећење Храма ВаскрсењаХристовог у Пребиловцима

симом, епископом западноамеричким и еписко-пом Теодосијем рашко-призренским, дочекало је сабрање са Патријархом Иринејем на челу. Опходом и полагањем моштију у крипту Храма Васкрсења Христовог, почело је његово освеће-ње, али и, увијек изнова, освећење васколиког простора и времена Светом архијерејском ли-тургијом. Током Литургије крштена је и у Цркву уведена Сара, Пребиловчанка, дијете повратни-ка у ово село.

Непосредно након Литургије, на којој је бе-сједио патријарх Иринеј, оно што се годинама говори у тами, казаше на видику, и што се деце-нијама шапће на уши, рекоше са крова новоо-свећене цркве, Петар Божовић, доајен српског глумишта, академик Матија Бећковић, предсјед-ник Републике Српске Милорад Додик и Епи-скоп Григорије захумско-херцеговачки и при-морски.

Освећењу Храма Васкрсења Христовог и Светој ахријерејској литургији у Пребиловци-ма, међу хиљадама људи, уз већ поменуте ве-ликодостојнике и званичнике, присуствовали су и предсједник Народне скупштине Републике Српске Недјељко Чубриловић, изасланик пред-седника Србије Томислава Николића Недељко Тењовић, чланови Владе Републике Српске и представници у институцијама Босне и Херцего-вине, начелници источнохерцеговачких општи-на, представници Римокатоличке цркве, режи-сер Емир Кустурица, глумица Наташа Нинковић, Душан – Дуле Савић, Дејан Бодирога и бројне друге личности, заокупљене љубављу, вјером и надом да су Пребиловци мјесто гдје Љубав пре-бива, мржња не бива и гдје се васкрсење збива!

Свети новомученици Пребиловаца, за Христа бачени у јаму Шурманаца, вјером нађоше вјечно пребивалиште, а њихове мошти, преко седамдесет година, ишчекивано почивалиште!

ђакон Бранислав Рајковићпреузето са: http://www.spc.rs

30

svetigora /

2015

/ с

епте

мба

р

par^eneba

nazemqi

ОЛИВЕРАБалабан

„Нит је било, нити може бити, да један град или један народ може живети без Бога или

мимо Бога“, започео је своју причу о храму Св. Јо-вана Владимира протомајстор Момчило Стано-јевић, преносећи ријечи бесједе Високопреосве-ћеног Митрополита Амфилохија од 29. августа 2009. године, када је на темељној плочи изнад крипте, или како се он градитељским језиком из-разио, на коти 00, служена прва архијерејска Ли-тургија – „Послије 15 година чекања, рјешавања урбанистичко-техничких услова, израђивања главног пројекта, извођачког пројекта, приба-вљања разних дозвола и средстава за почетак градње, маја 2009. године стављена је изолација на такозваној мртвој плочи и постављена арма-тура за темељну плочу. Молитвом, светом води-цом и првим лопатама бетона усутим око камена темељца у олтару, 2. јула 2009. године започето је бетонирање темељних трака и темељне плоче храма који је дужине 54 метра, ширине (без се-верног и јужног параклиса) 23 метра. У темеље храма је уграђено око 130 тона арматуре. Плоча изнад крипте је завршена за неких три месеца. Ово је један од ретких случајева да се оваквом брзином градило, а опет ћу да цитирам митропо-лита Амфилохија који је рекао: ‘Тако то бива када је мој грађевински одбор захватио пламен Све-тога Духа.’ Централни крст на централном кубе-ту је висок око 4, 5 метара и са тим крстом виси-на храма износи око 43 метра. Површина основе храма је 1370 метара квадратних“, говори нам протомајстор Момчило Станојевић, радосно се присјећајући тих дана.

Од маја 2009. године па до данас не престаје се са трудом и радом свих оних који са зрном вје-ре пожељеше да се уграде у ову светињу. Поси-јавши своју вјеру на добро и благословено тло и заливавши је молитвама убраше добар плод. Још несаграђени Храм призивао је себи све више и више душа гладних Бога и љубави, те је упоредо са њим расла и његова душа, његова жила куца-вица – заједница вјерних.

Аутор пројекта овог велелепног храма је проф. др Предраг Ристић а главни пројектант је проф. Светислав Поповић.

„Храм Св. Јована Владимира је трећи по вели-чини у нашој Цркви, одмах послије Храма Светог Саве у Београду и храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Замишљен је тако да у својој крипти има дио који ће служити за потребе духовних и културних манифестација. У сутеренском дијелу Храма је крипта. У једном дијелу крипте је црква посвећена Св. Александру Невском а други дио је амфитеатарски. Цијели храм је посвећен Св. Јовану Владимиру а у себи има 5 цркава. У крип-ти, доњи дио параклиса је црква посвећена Св.

Григорију Палами. Крстионица је посве-ћена Воздвижењу Часног Крста. У другом параклису се налази црква Св. три Јерар-ха. Пиргови, односно звоници, посвеће-ни су један Св. Кирилу и Методију а други Св. цару Константину и царици Јелени. На храм је подигнуто и 12 звона која су изли-вена у ливници ‘Вера’ у Вороњежу, у Русији. Љета 2007. године започета је припрема за набавку звона и израду пројекта по којем са Храма Св. Јована Владимира звони 12 звона. Након тога је доктор историјских наука и ком-позитор, госпођа Ана Фјодоровна, саставила музичку октаву за звона а потом је урађена и акустика. У Бар је из Русије дошао професио-нални звонар који је подучио неколико наших вјерника да механички управљају звонима по одређеном ритму. У Русији је иначе то традици-ја и велика је част бити звонар у храму. Тамо по-стоји и школа за звонаре а организују се и многа такмичења у звоњењу,“ каже руководилац из-градње Миомир Лекић.

Овај велелепни храм краси и један амфи-театарски простор у којем се одвијају све ак-тивности и програми којима су задњих година свештенство и вјерни народ заиста обогатили ду-ховни живот заједнице. Овдје се одржавају пре-давања, промоције, изложбе, концерти и други садржаји катихетског и културно умјетничког ка-рактера. Прије оспособљавања овог простора предавања су одржавана у сали парохијског дома, гдје је прво предавање одржао митрополит Амфи-лохије септембра 2008. године.

О почецима духовног и грађевинског прегала-штва вјерних на Храму Св. Јована Владимира у Бару подсјетио се и свештеник Јован Пламенац, парох барски и уредник Радио Светигоре у вријеме када се за потребе Радио Светигоре снимала емисија „Пар-че неба на земљи“: „Бар је млади град. Неки га на-зивају Новим Баром да би га разликовали од старог дијела града. Када су се његовом изградњом и по-требом народа стекли услови за градњу цркве при-ступило се и том богоугодном дјелу. Почетак град-ње храма датира 15-так година раније, 1995. године када је основан први одбор за градњу храма и тада је урађено идејно рјешење за његову градњу. Међутим, годинама се чекало да се крене у озбиљнију градњу Храма. Крајем маја 2009. године стекли су се услови и кренуло се са озбиљним радом. Претходно је благо-словом Високопреосвећеног Митрополита Амфило-хија формиран ужи, такозвани оперативни одбор за градњу Храма, на чијем челу је грађевински инжињер, протомајстор Момчило Станојевић који је руководио и градњом Храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Његово искуство, његов елан, полет, нека унутрашња снага коју је унео у градњу Храма овдје у Бару дали су

Храм у БаруII дио

плода и онда је заиста све то кренуло не-ком узлазном путањом. Дивно је чути Русе који су навикли на велике храмове који се прилично брзо граде, обзиром да су били овдје прошле године и видјели сами поче-так градње, ове године када су дошли и ви-дјели докле се стигло за само годину дана рекли су да је то право чудо Божије. Па и јесте чудо Божије, и ми то знамо. Откуд то чудо Божије? Кажу инжињери и наука да је везиво оно што даје чврстину једном гра-ђевинском објекту, тај цемент који повезу-је грануле пијеска и што даје општу чврсти-ну једном зиду и једној грађевини те тако и храму. Међутим, право суштинско, дубин-ско везиво је оно које проистиче из литур-гијске заједнице на челу са свештенством, из литургијске заједнице одбора за градњу Храма, црквеног одбора и вјерног народа. То је љубав. Ако то везиво, љубав, угради-мо у храм, онда му никаква земаљска сила не може наудити. Неће му моћи ништа ни земљотреси, ни напади, ни налети неприја-теља, он ће да опстане и остане за сва вре-мена. Дакле љубав која проистиче из ли-тургијске заједнице нам гради храм чврст, снажан, силан који ће одолијевати искуше-њима кроз сва времена“.

„На почетку градње, прије три године, били смо без иједног динара, а онда је Храм израстао чудом које само Бог може да подари“, казао је Ви-сокопреосвећени Митрополит Амфилохије 28. октобра 2012. године при-ликом освећења и постављања позлаћеног крста на централну куполу Храма. То чудо се пројављивало а Богу хвала пројављује се и даље кроз вјерни народ града Бара који се све више и више сабира и стишће око Св. Јована Владимира и на њега ослања. Оно што највише радује и што даје наду су дјеца, која иако малена већ сада уграђују себе у светињу.

„Како се градио храм и како је хортикултура око храма расла, тако се и вјерни народ који долази овдје из дана у дан умножавао. Младих људи је све више, Богу хвала, јер џаба нам је све ово да изградимо ако народа не-мамо. Божијим давањем и молитвама Високопреосвећеног Митрополита око овог храма се окупља више од стотину дјеце: кроз вјеронауку, кроз фолклор и разне друге активности намијењене дјечјем духовном развоју. Дивно је чути и знати да су ови наши мали насљедници узели на себе је-дан подвиг – прикупили су средства међу собом и приложили крст који је постављен на средњу куполу Храма. Дакле, то је крст који су Храму и Св. Јовану Владимиру даривала православна дјеца Бара. То је крст наде и вје-ре. Крст који обећава да ће и будућа покољења, дјеца ове данашње дјеце знати ко су и од кога су“, каже за Светигору протојереј–ставрофор Ђорђе Кнежевић, замјеник старешине храма Св. Јована Владимира.

Активан духовни, парохијски живот при храму Св. Јована Владимира започео је негдје 2006. године, када се на градској плажи Тополица у Бару први пут на Богојављење пливало за крстом. Тада се окупило много мла-дих људи и тако је остало до дан данас.

Поред свих великих празника и саборовања који се организују при Барском храму, посебно свечано и весело буде на прослави Православ-не Нове године, када се око Храма окупи много народа, не само право-32

svetigora /

2015

/ с

епте

мба

р

Велики благослов Барани су при-мили 31. маја 2014. године, када је Храм Св. Јована Владимира посјетио Његова Светост Патри-јарх српски г. Иринеј. На ријечи добродошлице: „Велика је ра-дост наша што сте Ви овдје, вели-ка је радост овога града, и вели-ка је радост овог храма, јер смо Вашим доласком још увјеренији да ће он доиста бити и довршен у наредне двије године“, које је Свјатјејшем упутио Високопре-освећени Митрополит Амфи-лохије, Патријарх српски госпо-дин Иринеј је одговорио: „Нека је хвала Господу на свему. Овде се гради величанствени храм. Ваше присуство, браћо и сестре, оправдава величину и лепоту овога храма. Ма колико храм био леп, најлепше је присуство наро-да Божијег у њему.Једна црквена песма каже: ‘Ти си Бог који чиниш чудеса’. Заиста, браћо и сестре, гледајући сада овај предивни храм, како ли ће тек изгледати сутра када буде за-вршен, остаје само да замислимо.Ваше присуство данас овде је једно од чуда Господњих наше-га времена. У ово време, које се сматра временом отуђења наро-да од Бога, и Цркве, и вере, и по-ред моћних сила зла овога света, ево народ Божији: ви, браћо и се-стре, многи христољубиви, чијих се срцâ Господ дотакао, градите овај дивни, величанствени храм. Задивио би он и цара Јустинијана, који је подигао Аја Софију, зади-вио би он и краља Милутина, на-шег српског краља који је за вре-ме своје владавине од 40 година подигао 40 храмова, да се не зна који је од којег лепши. И нека је слава и хвала Господу на вели-ким и славним делима Божијим и у овом времену. Имена оних који себе улажу у овај предив-ни храм Бог ће уписати у Своју књигу, и њихово дело ће остати вечна задужбина, и пред Богом и пред историјом овога народа. Зато, нека је благословен Господ Бог наш који и данас чини чудеса. Ово је, заиста, право и величан-ствено чудо.“

славног већ се овој прослави придруже и суграђани муслимани и римо-католици. Комшије дођу да честитају, да се заједно провеселе и саберу са својим пријатељима у љубави, што је још једна од лијепих одлика града Бара, Барана и Баранки – живот у међусобној љубави и поштовању. „Дјеца треба да се васпитавају у духу Цркве, у духу православља, да се упознају и друже у цркви“, наставља своју причу о духовном животу у Бару прота Ђорђе и додаје: „Пошто у Бару живи и много наше браће Руса, при Право-славној школи у Бару постоји и школа вјеронауке на руском језику. У окви-ру православне школе ради и ликовна учионица, гдје се такође окупљају наша и руска дјеца. При храму је основан и КУД ‚Свети Јован Владимир’ који окупља преко 100 чланова. Благословом митрополита Амфилохија КУД учествује и на многим такмичењима гдје постиже запажене резулта-те. Активни су учесници свих већих црквених манифестација које органи-зује наша Митрополија.“

О етно групи „Дарови Светог Јована Владимира“, Колу српских сестара и Братству православне омладине у Бару у емисији „Парче неба на земљи“ говорио нам је свештеник Јован Пламенац: „Етно група ‘Дарови Светог Јо-вана Владимира’ основана је 1998. године. Покретач идеје да се овај му-зички састав оформи и први вођа групе била је тадашња вјероучитељи-ца у Бару, Ксенија Милосављевић. Како је Храм тек касније грађен, група је тада вјежбала у парохијском дому на Тополици. До 2003. године када су привремено прекинули свој рад ‚Дарови Светог Јована Владимира’ су учествовали на разним духовним манифестацијама у Црној Гори, на са-борима хорова, духовним академијама, саборима православне омладине и слично. Свој рад су обновили 2008. године првенствено иницијативом једне од чланица, Данијеле Ивановић. Чланице ове етно групе су себи за циљ поставиле његовање српске изворне музике. На репертоару су им пјесме из разних крајева Црне Горе, Србије, Македоније, али и из Русије и Грчке. Снимиле су и свој ЦД на којем је 8 пјесама и рецитал ‚Видовдане, мој очињи виде’, митрополита Амфилохија који говори барски новинар и публициста Милан Вујовић.

Да би на многобројним прославама и манифестацијама које се орга-низују при Храму Св. Јована Владимира сви гости били дочекани у духу хришћанског гостољубља и како то доликује једном оваквом храму и гра-ду као што је Бар, чланице Кола српских сестара и Братство православне омладине Бар дају свој безрезервни допринос. Њихов рад је обновљен 2009. године. Братство је основано деведесетих година прошлога вијека, а ове младе људе често можемо видјети како помажу разне радове у мана-стирима на Скадарском језера. Коло је основано још почетком прошлога вијека, а рад Кола српских сестара се одмах осјетио након његове обнове.“

Чланице Кола српских сестара при храму Св. Јован Владимир баве се и израдом разних рукодјеља које продају а новац прилажу за помоћ по-требитима.

Једна од посебно значајних активности у Бару је организовање духов-них предавања, промоција, драмских представа, концерата и других ду-ховних и културно-умјетничких садржаја. Немерљив допринос организа-цији ових духовних садржаја пружа Братство православне омладине Бара.

Изградња храма у Бару приводи се крају. У току је осликавање храма. Благословом митрополита Амфилохија, ако Бог да освећење храма Св. Јо-вана Владимира обавиће се на јесен наредне године.

Још мало и овај велелепни храм ће ако Бог да заблистати у свом пу-ном сјају. Још мало вјере, снаге и љубави је потребно да уложи свако од нас. Да се уградимо још по једну мрвицу па да се зарадујемо и на овом и на ономе свијету.

Као што нам рече протомајстор Момчило Станојевић: „Сваки прило-жени евро, сваки динар којим се вјерници уграде у овај храм, велики је као она удовичина лепта.“ Наш народ има и ону дивну пословицу: „Ко цркви даје Богу позајмљује“, па ето да и ми у духу и призиву наших светих и сви-јетлих предака позајмимо још мало од своје душе, од свога срца Св. Јовану Владимиру који ће нам у славу Божију својим благословом узвратити и кроз наше потомство. Амин, Боже дај! 33

септембар / 2015 / s

vetigora

`i

tij

e Свештеномученик АлександарНиколајевич АрхангелскиСвештеномученик Александар се родио 1. фебруа-

ра 1874. године у селу Сошка Липецког среза, у по-родици црквењака Николаја Архангелског. Тамбов-ску богословију је завршио 1896. године и постао је црквењак у цркви. Тада се упознао са Екатерином, ћерком протојeреја Капитона Алексејева која је постала његова супруга. Породица о. Капитона је била велика и побожна; сви синови су касније изабрали свештеничку службу.

У Тамбову Екатерина се тешко разболела, па су је сместили у зимску болницу. Александар Николајевич је узео у својству кућне помоћнице једну глуву сиромашну девојку. Једном се он упутио заједно са том девојком да посети супругу. Пролазећи улицом, видели су неке људе како носе Казањску икону Мајке Божије. Александар је замолио кочијаша да стану, и упутивши се према људимa који су носили икону, замолио их је за дозволу да поне-су икону болесној девојци. Oни су допустили. Након тога, пошто су одслужили молебан за здравље, Александар је са девојком кренуо даље. Када су прошли мост, зачу-ла се грмљавина. Девојка је почела да се крсти, а Алек-сандар је упитао: „Мартуша, да ли ти то чујеш? На шта је она одговорила да добро чује. То је било јавно чудо и пројављивање милости Божије.

Александар је рукоположен у чин ђакона при хра-му села Сторожеве Виселке 1904. г, а кроз две године у чин свештеника. Његова породица у то време је била ве-лика: седморо мушке деце. У селу су умрли муж и жена, земљорадници, иза којих је остало двоје деце. Без икак-вог оклевања, о. Александар их је узео к себи. По цео дан баћушка је боравио у цркви. На свим великим праз-ницима у цркву је долазило много богомољаца из окол-них села. Многи од њих су остајали да преноће код свеш-теника; тада су простирали сламарицу на поду и увек је било места за све. Матушка Екатерина му је била дoбра помоћница – премда је била слабог здравља, трудила се да буде према свима пажљива. Породица је била сложна, деца су безусловно волела оца и мајку и увек су била по-слушна.

Отац Александар је био човек аполитичан. Добив-ши 1917. г. текст одрицања од престола императора Николаја II, он га је прочитао народу у цркви без икаквог објашњења. Дошли су на власт бољшевици и тражили су од свештеника да преда свој дом за школу. Отац Алексан-дар се без поговора сагласио. Бољшевици су тражили да преда представницима културног просвећења књиге и новине – предао их је. Тражили су да преда кућни намештај – дао је. Али школа није дуго трајала, учитељ и ученици су почели стално да побољевају. Повезавши то са тим што су ушли у кућу отету од Цркве, учитељи су за-молили да се школа затвори, што је и учињено.

Пред празник Покрова Мајке Божије, отац Алексан-дар се касно вратио кући покисао до голе коже и умо-ран. Ушао је у кухињу да би вечерао и легао на пећи, и одједном је чуо топот коњских копита испред његове

куће. Разумео је да су дошли за њега. О. Александар је изашао у предсобље и казао:

– Ко је ту? Сада ћу отворити!Затим је ушао у трпезарију и рекао породици: – Нека вас Господ све чува. Ја одлазим. Нека и

мене Господ избави из њихових руку – и спустио се кроз прозор у двориште.

Његови су отворили врата и упалили лампу. Она је затреперилa и угасила се од ветра. Један од оних који су дошли је упитао:

– Ко живи овде? Одговорили су му: – Свештеник!Тада су њих тројица ушли у кућу и један од њих је

упитао: – Где је он?Матушка Екатерина Капитонова и кћер Екатерина

су одговориле да је он можда отишао на неку требу или у млин.

– А ко је то са нама говорио? – упитали су они.Екатерина је одговорила да је то био син. Син је то

потврдио и они су поверовали. Отац Александар је у међувремену отишао код једне од својих парохијанки и замолио ју је:

– Марта Ивановна, сакриј ме, јуре ме бандити! – Баћушка – одговорила је она – сви знају да ти до-

лазиш код нас и ја да долазим код тебе. Боље за тебе да одеш подаље.

Он је прихватио њен савет као благоразуман и упутио се у суседно село, Мансуровку, код једног од парохијана, који га је примио да преноћи у сламарици.

Решеност да ухапсе свештеника је била велика и безбожници су кренули да врше масовне преметачи-не по домовима верујућих. Тако су дошли и до те куће. Вршећи преметачину, они су почели да чупају сламу вилама, али по милости Божијој нису нашли свештени-ка. Рано ујутру је о. Александар отишао пешке у град Усман, а одатле у Вороњеж, где је добио постављење, односно премештај у село Липовку. Ту је служио две године. После тога је служио у цркви у селу Мечет-ка, а затим у Успењској цркви у селу Бурниловка Вороњешке губерније, све док није ухапшен. У време самопожртвованог пастирског служења у Бурнилов-ки, отац Александар је унапређен у чин протојереја и назначен је за архијерејског намесника.

Гоњења Руске Православне Цркве појачана су 1929. године. Опуномоћеник тајног одељења ОГПУ (Окруж-на државна политичка управа) је 8. априла 1930. г. по-звао оца Александра на испитивање и упитао га је како се он као свештеник односи према совјетској власти.

– Совјетску радничку, сељачку власт ја признајем као народну и њој се беспоговорно потчињавам – од-говорио је о. Александар.

Иследник је почео да га испитује о другим људима 34

svetigora /

2015

/ с

епте

мба

р

који су били ухапшени по Вороњешком крају и о црквеној литератури. Отац Александар је одгово-рио:

– Ја не знам Дулова и први пут чујем за њега; свештеника Бутузова сам видео на Литургији у Сергијевској цркви, али са њим нисам био и са њим нисам разговарао по питању велике брошу-ре: ,,Шта треба да зна православни хришћанин“, ја је нисам добио нити сам чуо за њу.

Убрзо је о. Александар био ухапшен. Ислед-ник је почео да га испитује о служењу молебана за папу римскога и о брошурама. Отац Александар је одговорио:

– Што се дотичете постављеног питања за папу римског и за читање неке брошуре о Православљу у присуству свештеника Ивана Маркина и дру-гих лица, ја могу чисте савести да изјавим да ни-какав молебан за папу римског нисам служио и не могу служити, зато што са нашом Православ-ном Црквом он нема односе... Такође, што се тиче читања некакве брошуре хоћу казати: никакву брошуру ја нисам имао нити сам читао. Тај глас о томе је савршено ружан и пуштен је вероватно због тога да би ме повредио у очима власти, пред којом сам чист својом савешћу.

Прошло је још две недеље и 3. маја иследник је најавио о. Александру оптужбу за његову при-падност антисовјетској организацији. Свештеник је затражио да му омогуће да својеручно напише објашњење по том питању. У објашњењу је напи-сао:

– Никаквих монашких проповедника ја не знам, и они код мене у Бурлиновки никада нису били, њихова имена сам чуо овде у „ОГПУ“. Никаквим женама, ни мушкарцима ја нисам давао никакве директиве за некакве задатке. Апсурдно, посебно против власти коју ја сам пре свега принципијел-но признајем као власт дану од Бога. Не могу пак ја у једно да верујем а друго да говорим... Колхозна изградња се завршила у Бурлиновки и прошла је веома успешно, безболно, и ја не могу никоме не-што рећи ни против кога... Нико мене о томе није ни питао у Бурлиновки... Извештај о иступању папе Римског постао је познат после прве недеље Вели-ког поста. Никакав молебан за папу ја нисам слу-жио, а не могу ни служити, зато што је то против-но канонима Православне Цркве... Молебан је био обичан, и никаквих политичких тема он није имао; ја сам само одржао говор у вези причешћа Светим тајнама и о блискости са Спаситељем.

Колегија „ОГПУ“ је осудила свештеника Алек-сандра Архангелског на стрељање 28. јула 1939. г. Стрељан је у 22 часа 2. августа 1939. г. заједно са још једанаест оптужених – свештеника, монаха и мирјана, недалеко од Вороњежа.

Проглашен је за свештеномученика на заседању Светог архијерејског сабора 20. августа 2000. г. Слави се 2. августа / 20. јула и у сабору но-вомученика и исповедника руских 7. фебруара / 25. јануара.

Извор: www.vob.ruСа руског језика превео протојереј Животије Милојевић 35

септембар / 2015 / s

vetigora

др В

ЕСЕЛ

ИН

– В

есо

Мил

ићbe

sjed

a

Говор који је др Веселин – Весо Милић, предсједник Црквеног одбора Кржања, одржао приликом освештавања цркве Вазнесења Господњег у селу Кржања у Кучима, 21. јуна 2015.

Радују се душе прадједовске

Ваше Високопреосвештенство, Архиепископе цетињски и Митрополите црногорско-при-

морски, уважени г. Амфилохије, Високоуважајемиј чешкословљанскиј архиепископ г. Георгије, часни оци, драги гости, кумови и пријатељи, браћо Ров-чани, Кучи и Криводољани,

Част ми је и задовољство да могу да вас у име црквеног одбора села Кржање поздравим, поже-лим добродошлицу и захвалим на вашем прису-ству светом чину освештавања наше цркве Вазне-сења Господњег.

Вама, Високопреосвећени, посебна захвалност, јер сте у пословима велике духовне мисије која је Црној Гори неопходнија него икад, нашли времена да се одазовете нашем позиву.

Ограшиле су се данас душе прађедовске, чији земни прах лежи у овом гробљу, а неких на разним поприштима широм драгих нам Отаџбина. Радо-сно нас гледају са неба јер испуњавамо дуг према њима и њихов аманет – да чувамо вјеру и братску слогу, како су они то витешки радили. Поносни су, јер је Митрополит данас са нама и чехословачки Архиепископ у помен њима а за напредак потом-ства.

Овом циљу – довођењу цркве у стање за не-сметано обављање вјерских обреда, тежимо већ 40 година. Седамдесетих година прошлог вијека, од оскрнављене цркве, чији је иконостас страдао у току Другог свјетског рата, оронулог крова, за-пуштеног сеоског гробља, кренуло се у духовни и материјални препород овог простора. Био је то пе-риод кад се са невјерицом гледало на ту врсту по-слова, али, уз посебни ентузијазам и прегалаштво Ђорђија Гошовића и окупљених око њега пред-ставника скоро свих братстава, кренуло се у обно-ву крова цркве, ограде око гробља, његовог уре-ђења а онда и изградње капеле, једне од првих у Кучима. Тај посао је текао са већим и мањим интен-зитетом, све до данашњег дана. Велики допринос у финансијском смислу дао је Душко Перовић. Наша породица Видака Радисавова Милића, за покој душе предака и напредак потомака, даровала је звоно које је на Васкрс 2003. године освештао отац Тапушковић и које је постављено на цркву. Звоно је изливено у Русији у Москви, и на њему су четири крста: три Српске Православне Цркве и један Ру-ске Православне Цркве, који заједно симболизују нашу братску везу са Русима. Унутрашњост цркве је и даље била неуређена. Донацијом Драгутина – Тара Гошовића иконостаса за покој душе супруге Зорице, кренуло се са унутрашњим уређењем цр-кве. Браћа Гошовићи, Момо, Перо, Андро и Данило, као што су и увијек у досадашњим акцијама од оп-штег интереса давали свој велики допринос, брат-

ски су прискочили и својим донацијама и радом, Драгиша – Перо је донирао лустер, Андро мобилијар и све неопходно за службу, окречили су и поправили све што је недостајало унутар и около цркве, и њиховом заслугом данас имамо ова-ко завршену цркву. Од донација мјештана Кржање, плаћена је израда икона у иконостасу. И, опет веза са Русијом – ико-нописала је иконе позната руска умјетница Наталија Смир-нова, која је овдје присутна и ја благадарју јејо.

Сву стручну, духовну и моралну подршку свакодневно је пружао отац Драган Митровић, а велику помоћ нам је пру-жио Драган Драговић, који је пола године резбарио дрвени дио за постављање икона у каменом иконостасу као своју донацију. Донаторима и свима који су учествовали у овом послу, неизмјерна братска захвалност, и нека вам Бог врати срећом и напретком.

Добили смо цркву на коју са правом можемо бити поно-сни, која ће као светионик и стожер вјере и братске слоге служити нашем потомству и Српској Православној Цркви.

Испуњавајући на тај начин дуг према прецима а желећи срећу и напредак потомцима, остављамо им аманет и пору-чујемо:

Поносно корачајте свијетлим трагом својих предака и наставите њихово витешко дјело. Дај драги Боже да умје-сто џефердара и мачева, витештво продужите пером, умом, спортским надахнућем, часним људским дјелима. Чувајте вјеру прађедовску, али поштујте и цијените и друге вјере и њихове добре људе. Само на тај начин се може часно и срећ-но живјети на овим просторима. Нека Бог да да се ова црква више користи за вјенчања, крштења и весеља него за жало-сти.

Ваше Високопреосвештенство и драги гости, мјесто на ком се налазимо и повод који нас је окупио, а то се дешава једанпут, обавезују ме да нешто кажем и о нашим славним прецима који су својим витештвом и прегалаштвом ушли на најљепше странице црногорске историје у борби за вјеру и слободу Црне Горе. Заједно са другим Кучима и Црногорци-ма, они су стварали Црну Гору и вјероватно је другачије за-мишљали.

Зато име Криводољани буди најљепше осјећаје поноса, витештва и достојанства у периоду неколико вјекова црно-горске историје. Пјеснички речено: „Од кад су дошли ко Ста-рокучи на простор Кржање и Кривог дола, Турска се цареви-на с’њима мучи, за њих се чуло до Стамбола.“

Колико је само бегова, познатих турских официра и јуна-ка али и злогласних зулумћара пало од руку Криводољана од Скадра, Подгорице, Плава, Гусиња до Дечана. Из тог гра-нитног строја, први међу једнакима добијали су медаље и признања која као свјетионици сијају генерацијама кроз вје-кове. А добијали су их од три братске државе: Русије, Србије и Црне Горе.

Тако, Георгијевски крст, највеће руско војно одликовање, добили су: Бајо Илијин Мирковић и Раде Вуков Милић, који је 50 година ратовао са Турцима. У првом Фундинском боју посјекао једног од најхрабријих турских официра Фазлију 36

svetigora /

2015

/ с

епте

мба

р

Шаркића, у Вељем боју на Фундини неколико глава а на Скадру је, са 75 година, носио барјак пред Горњокучким батаљоном и витешки погинуо на Муселима главици.

Златне Обилића медаље: храбри официр Саво Пе-тров Митровић, брат Радев Саво Вуков Милић, који је на Фундини посјекао неколико глава и Павле Божов Милић.

Орден Св. Саве храбри Митар Малишин Гошовић.Српског Бијелог орла са мачевима Богдан Новичин

Милић официр и командир Криводолске чете на Ска-дру – он је посјекао турског официра, а краљ Никола је чету прогласио најхрабријом. Додијелио јој пет златних Обилића медаља али оне нису подијељене јер су Криво-дољани сматрали да им за учињено ју-наштво припада најмање десет. Богдан је командовао четом и у подршци од-ступању српске војске преко Албаније и у бици на Брегалници. Касније је осим јунаштва, испољио и људско витештво, када је поштујући завјет предака о вјеч-ном братству са Ровчанима одбио наред-бу врховне команде да са својим једини-цом пали Ровца.

Двије сребрне Обилића медаље из руку славног Његоша како је у пјесма-ма описано, добила су два брата Мили-ћа, синови прослављеног јунака Пави-ћа Томова, Вуко и Божо Павићев. Вуко је убио гусињског бега Омера Палангића а Божо је често предводио чете у брат-ским осветама, два пута у освети чувеног јунака Велише Петрова Бојовића, једанпут са Мирковићима и Гошови-ћима а други пут са Прентићима, Вујадиновићима и Са-вовићима.

Радисав Јованов Милић, командир првог вода криво-долске чете, са Брегалнице се вратио са орденом за хра-брост.

Но, витештвом нису заостајали ни други Криводоља-ни који стицајем околности нису добили медаље али су описани у књигама и опјевани у пјесмама.

Најхрабрији међу храбрима Илија Туров Зоњић – зва-ни Или Куч за кога је сарајевски књижевник Митрашино-вић написао да је то „највећи хајдук са Балкана“, а Трифун Ђукић и Стеван Дучић написали два романа „Или Куч“. Хајдуковао је по Космету, Македонији, стизао чак до Бу-гарске, убио злогласног Сулејман Коку. Као старац се вра-тио код војводе Марка на Медун, а погинуо на Новчићи-ма.

Косовски мит, са својом витешком трагичношћу, дубо-ко је усађен у срцима и душама Криводољана, па и најно-вије косовске ране тешко боле. Петар Зоговић са својом браћом спасио је манастир Дечане од похаре и паљења два скадарска бега, Раул бега и Усеин бега, оба убио и сам погинуо. Сахрањен је у Дечанима.

Његов брат Радоје у Гусињу је убио злогласног Омер Џелата који је отео српским сватовима невјесту. Он је вратио ђевојку и сам погинуо.

Павић Томов Милић, стриц му Перо Миљин и Вељо Манојловић учинили су јунаштво о коме су пјесме напи-сали Марко Миљанов, Стеван Дучић и Мићун Павићевић. Павић је у Подгорици пуној Турака, у по бијела дана убио заповједника Подгорице, Бега Авдовића и барјактара

Прентушића, и сва тројица здраво стигли на Кржању.У првој похари Куча Чобо Манојлов је на вратима

од пећине у Малој Ријеци убио турског барјактара и тако спасио Куче сигурне погибије и сам погинуо.

Манојло Љаљев и Томо Миљин у бици на Златици посјекли су бега Љубовића и спушког барјактара.

Раде Мучин Манојловић убио је чувеног подго-ричког бега Миралаја.

Пујо Радоњин Манојловић убио је гусињског бега Дина Палангића.

Јован Радошев Милић, опјеван као четовођа и ју-нак, предводио је многе криводолске чете у братске

освете, а остало је записано да је на једном племенском ску-пу код војводе Марка речено да је његова пушка најсветлија јер никад није ишао у пљачке и отимање. Био је пред четом и кад је убијен чувени Ђека Сел-чанин у Гудач планини.

Јунаштвом су се истицали и Никола Љаљев родоначелник Николића, Никола Тошов Прен-тић, Никола Дмитров Арамба-шић, Стефан Перковић, Јован Љаков Гошовић, браћа Ђуро и Никола Миљанови Гошовићи, и многи други.

Један огранак од Милића који је узео презиме Шћеповићи преселио се у Под-горицу. Као изузетан јунак Анто Савов је носио барјак пред подгоричким одредом а Нешо Шћеповић је био градоначелник Подгорице најдуже времена. Звали су га мајка подгоричке сиротиње.

Сва ова витештва цијенио је краљ Никола и чету уврштава у најхрабије црногорске. У „Новим колима“ опјевао је њу, Рада Мучина Манојловића, и попа Неша Мирковића. На проглашењу Краљевине на Цетињу 1910. године, он је представнике ове чете које је пред-водио Раде Вуков Милић, прве примио и тако им ука-зао посебну почаст.

У несрећном рату 1941.године, мада су сви ратови несрећни, а овај посебно због тога што је брат ишао на брата, син на оца, Криводољани су чували један другог. Није забиљежен ни један случај међусобних убистава. Кад би кроз Кржању пролазила нека војска, њене присталице су позивале ове друге да се склоне док они прођу и обратно. Тако смо сачували своје до-стојанство и нисмо обрукали претке.

Ето, то су, Ваша Високопреосвештенства, били Криводољани којима сте ви данас одржали опело. Нека им напаћене душе почину а посебно онима што су остали на ратиштима и не зна им се гроба ни мра-мора, над којима није пала мајчинска, сестринска и суза вјерне љубе.

Ја вас сад све позивам у име Криводољана и села Кржање да, предвођени Митрополитом и Архиепи-скопом, пођемо пред нашу школу гдје је и Спомен че-сма палим ратницима из свих ратова и попијемо по чашу пића у част овог светог чина.

Живјели и нека вас срећа прати!

Добили смо цркву на коју са правом мо-жемо бити поносни, која ће као светио-ник и стожер вјере и братске слоге слу-жити нашем потом-ству и Српској Пра-вославној Цркви.

37

септембар / 2015 / s

vetigora

МајкаМајко мила боле ли те ране

Докле чекаш да судњи дан сване?

Дана нема ожиљци не чилеНа дојкама наше Мајке миле.

Сваки рат јој реже месо живоИз кога смо пили прво пиво.

У сваком је рату брижна мајкаОстављала по два-три окрајка

Сувог хљеба – земље вјечно живеЗа синове који јој преживе.

Сачувај нам мајко ове зимеХљебну мрву и крштено име.

И жалоснозаграктаоКоји диже Срба из дебелог мракаГдје си Црни Ђорђе големијех шака

Великих очију и обрва којеНиједнога трена на мјесту не стоје

Мајка Србљанка тужи рањенаГдје јој је дијете широког рамена

И чеоне кости која љутом лавуДаје мјеру правде и вождовску славу

О Боже дај да брзога сатаОбоде Ђорђије својега алата

Да замирише трешња из ТополеУ Призрену између Љевишке и Школе

Да грмне гласно и јасно свимаКојекуде бандо машина и дима

Да више никад брат брату не дајеЗа главу сламе боље положаје

Да глава сламе не буде нам мјераСамо лоших дјела, а добрих намјера

Господе, и ову сузу наданицуШаљем Ти по добро познатоме лицу

Које и на крају овог писма падаИ жалосно гракће – још се Србин нада

Средина Часног поста 2004. г. Г.

Молитваза Миљана Меденицу

Помози нам Мајко Божја да нас будеКо што нас је било, и да јесмо људи,

Упиши нас међу некадашње људе,Милостива нама недостојним буди.

Да нас буде док над Светигором стојеЦрн гавран и Пророк бијелога лица,

Док постоји свето благо слово којеДоби кнез Стефан од ђеда и стрица.

Помени Преблага Сину СвемогућемДа узме у крило оног Ученика

Који на прагу наше Опште кућеНе пљуну мртвог оца мученика.

Не продаде душу за шачицу данаУбици икона људи и псалама,

Него паде преко очевијех ранаПокрај вјечног стана Стефана Вукана.

Сад тај крст од меса, то дупло распеће,Та жива истина од оца и сина

Сја с дна каце наше среће и несреће,Наших правих мана и лажних врлина.

Окади нас пјеном светигорског врелаДа нас сврнеш с пута којим још идемо,

Опрости нам, Мајко, петокрака челаИ дај нам вијека да се исплачемо.

poezija СЛАВКО Живковић

38

svetigora /

2015

/ с

епте

мба

р

Са Војном Николић провео сам последњих 18 година у заједничком домаћинству у Рисну. Oна је че-сто причалa о страдањима наше националне војске од октобра 1944. до јуна 1945. г. Наш народ је кренуо према Словенији и Аустрији да нађе спаса, а нашао је углавном своју пропаст. О томе се до-ста зна, а и дивна књига из пера Сава Греговића је до сада најбоље дјело објављено на ту тему. Ово је само лично свједочење жене која је пјешице ишла до Аустрије и натраг до Рисна – „Oсмицу сам, пјешачећи за 8 мјесеци, направила“, у шали би говорила. Ево њеног свједочења, које сам ја по сје-ћању записао, јер је она умрла прије 12 година.

Војнина голготадр М

ИХАИ

ЛО Рундо

svjedo^ew

e

Војна Николић (Радовић), рођена је у Рисну 1917, од оца Ива Радовића, трговца вином, католика из Оребића на Пе-

љешцу и мајке Марије Ковачић из Рисна. Њен отац је био редовни члан Српског сокола у Рисну од 1911. године. Пошто је била од мене 17 годи-на старија ми смо је сви звали – тетка Воја. Дјед њен, као и мој, припадао је углед-ној породици Угриновић. Њих је било шесторо браће и четири сестре. Је-дан од браће, отац Петар, био је игу-ман манастира Бања у Рисну, а дру-ги – отац Данило, игуман манастира Прасквица. У том манастиру и сада виси у главној сали његов велики портрет, а за њега ми је одавно ре-као тадашњи игуман тог манастира Кажанегра да је о. Данило био њи-хов духовни отац и да је сахрањен уз сам олтар са спољње стране ма-настирске цркве у Прасквици.

Војна Радовић била је одгојена у православном духу и цијелог живота је исповједала православну вјеру. Са-храњена је на православном гробљу у Ри-сну 2003. године. Војнина је мајка умрла када је она имала 6 година. Отац се наново оженио од Дробњаковића из Рисна. Њему ускоро умире и ова супруга, и он се по трећи пут жени, и то рођеном сестром друге супруге – Савком Дробњаковић. Она му рађа сина Јо-сипа 1926. г. Тако се Војна са 27 година и Јосип, ђак поморске школе, са 18 година, придружују националној војсци у Рисну и са њима одлазе на страшни пут до Аустрије. Обоје обољевају од тифуса у Дервенти. Војна је прездравила, а Јосип се у Дер-венти упокојио у прољеће 1945. године.

Колико је Ришњана отишло „Енглезима у сусрет“ ја не знам. Војна је тада становала са три сестре Лазовић – Станом, Јованком и Смиљком, и њиховим двадесетогодишњим братом Гојком Лазовићем, ђаком поморске школе у Котору. Ја сам га видио и чуо како се гласно и заповједнички понашао, и про-сто наредио сестрама, а такође и Војни, да сви морају са њим ићи у Грчку, гдје ће се срести са Енглезима и заједно се вра-тити као ослободиоци и побједници! Сестре су брата послу-шале, а Војна је оклијевала. Гојко је скинуо пушку, уперио и запријетио – сви морaју ићи. Војна ми је причала да је нерадо отишла, али да ју је, по њеним ријечима, „та матица повукла“.

Одступало се преко Грбља, Будве и Бара за Скадар. Сигур-но знам да су у Ластви Грбаљској два Ришњанина „заостала“ и вратила се у Рисан. Већ у Скадру их је савладао јак умор, али

су у чуду и с невјерицом гледали око себе на богат-ство и изобиље у Скадру! Причала је Војна: „Па тамо

није било знакова рата! Скадар је био пун на-рода, радње су радиле, волови су одера-

ни висили пред месарама, огроме гла-вице купуса су биле поред пута, а

многобројне златаре су нормално радиле, као да није рат!“ Све их је

то погађало, нека невјерица је у њих ушла.

Као гром из ведра неба стигао је глас да од одласка у Грчку нема ништа! Наређе-ње је било да се врате у Црну Гору, правац Подгорица! Вратили су се у Зету...

Причала је Војна: „Ноћи су биле осветљене од бом-бардовања Подгорице. Ве-лики се народ био сaкупио у

долини Зете. Зима је била на прагу, а Босна је била пред нама.

Многи су се колебали – да ли да крену у неизвјесност? У томе часу

стиже страшна вијест из Бара! Тамо се на вјеру и часну ријеч прeдала група од

око 60 младих Грбљана. Сви су стријељани, без суђења, а тим стријељањем је командовао један од браће Ковачевића из Грахова. Ово је дјеловало као отрежњење, нико се више није предао. Способ-ни за војску ставили су се под команду пуковника Павла Ђуришића.“

И наша Војна је била међу њима, а и њен полу-брат Јосип, са 18 година, постао је кадар национал-не војске. Војна је била у Првом батаљону, прва чета, први вод. Мало ли је било војника у сукњама! Ка-зивала је: „Војска се постројила, све је било распо-ређено по војничким прописима... Павле Ђуришић се окренуо мени и командовао: ‘Ти, ђевојко, иступи корак напријед!’ Па рече: ‘Погледајте ову ђевојку, хрома је од рођења, а није јој било тешко да при-хвати дужност санитетског помоћника др Булајића, нашег љекара са Грахова. Задужена је са 15 кг сани-тетског материјала, није рекла – Не могу! Угледајте се на њу!’”

Ту је и митрополит Јоаникије са свештенством. Много је жена и дјеце. Сви воде и стоку са собом. Знају шта их чека! Пуковник Павле Ђуришић одр- 39

септембар / 2015 / s

vetigora

жао је патриотски говор. Рекао је истину о њима и њиховој ситуацији. Морају знати шта их чека, настојао је да им све каже, објасни и да их припреми.

Овако се сјећала Војна његових ријечи: „Ја немам новца да вам дам, дијелићемо судбину заједно. Ипак, има нешто што ће вам сигурно бити од велике користи. Ми смо отворили овдашњу фабрику дувана, у њој смо нашли и папириће за савијање цигарета. Сваки од вас добиће по двије велике кутије ових папирића. У Босни су цијењени и тражени

– као новац! За сваки мали пакетић добићете нешто за јело. То је једини новац којим можете кроз Босну храну плаћати!“

И потврђивала је: „Тако је и било, све се обистинило како је рекао. Иначе, пуковник Ђуришић је имао око себе момке као виле! Они су били најбољи момци које сам у животу видјела. Да им каже – попните се уз ово брдо, одлетјели би као стријеле!

Прелазак кроз Босну, па кроз Хрватску до Словеније, био је веома напоран. Ми смо се увијек држале заједно, да се не изгубимо. Не сје-ћам се колико смо пута преноћили у некој кући. Кров нам је био отво-рено небо, а не једанпут смо осванули покривени снијегом. А шта све може жив човјек да издржи? Најтеже нам је било када се међу нас уву-као тифус, ја мислим да је сваки четврти оболио. То нас је задесило када смо били у Дервенти. Ја и мој брат Јосип лежали смо на слами у тамошњој основној школи. Народ нас је пазио, доносио нешто за јело, а једино је од лијекова било аспирина против велике ватре! Других се лијекова не сјећам. Ја сам прездравила, изгледала сам као авет, а мој брат Јосип је био стално у бунилу и на слами лежећи се упокојио. А и многи други су били исте судбине. Сећам се и Лијевчег поља. Неко ве-лико комешање и невоља нас је снашла, нисам разумјела како се све некако окрену против нас? Знам да је велика крв пала! Неки одоше даље, ни сама не знам како, а неке више никада нисмо видјели! Сјећам се и сусрета са Дражом Михајловићем. Гледала сам га овако као што тебе сада гледам, био је удаљен пар метара од мене. Па ни тај сусрет нам се није посрећио. Свашта се причало, Дража је очекивао војску, а добио је нас, несрећни народ, који се једва кретао. Ми одосмо за Сло-венију до Зиданога Моста. Ту смо упали у засједу, тако се причало. Ту су нам сви свештеници заробљени. Ипак, велики дио народа скренуо је надесно долином Драве, и ту смо се срели са многим невољницима из Хрватске и Србије. Било је ту свакаквог народа. Уз нас четири Ри-шњанке приљубила се једна млађа жена у хрватској униформи, имала је мали зак „U“ на реверу. Била је стално уз нас и са нама је дијелила сву невољу повлачења све до једног поља које се налазило на 12 км прије Целовца, данас Клагенфурта.Ту смо се сви окупили, поље је било препуно, највише нашега народа: жене, дјеца, рогата стока, наравно и наша национална војска. Убрзо смо примијетили да смо опкољени са свих страна – видимо и партизане, а видимо и Енглезе у униформа-ма. Траже од нас да се предамо. Нећемо живи! У једном моменту дође један, па други енглески авион, лети јако ниско, тако да ће сигурно да удари у наше главе. Ми сви полегнемо на пољани, а она мокра и блат-њава. Они надлећу, а ми лежимо у блату. Сати нам пролазе у лежању... Ту се не види крај... Нема нам друге него да се предамо. Момци зако-павају оружје да га не морају предати. И тако, један по један устајемо, блатњави и тешко понижени, предајемо се. Дјеца до 16 година и жене на једну страну, а остале мушкарце на другу страну. Наше људе нисмо више никада срели.

Нас поћераше и заћераше баш као што се стока гони. Остадосмо опкољени на отвореном. Тако и заноћисмо. Сутрадан су почела саслу-шања, да све кажемо што знамо. Имала сам утисак да они мниого више знају него ми. Код нашег саслушања појавила се она Хрватица, која је са нама бјежала и судбину дјелила, чак имала и мало „U“ на реверу. Сада је била у партизанској униформи са петокраком на глави. Била је веома гласна, говорила нам је ружне ријечи и псовала нас је. Није нам било јасно да ли је она била права Хрватица или убачена од комуниста

у наше редове. При повратку, у колони, она је била главна гонитељица и за све се питала. Наш повратак је такође дуго трајао, тек смо средином јуна 1945. сигли у Боку. Држали су нас два дана у затвору у Котору , а одатле смо

– увијек пјешке и само пјешке – стигли у Рисан.Изгладњеле, као авети, пришле смо вели-

ком казану пред којим су ћутећи чекали мно-ги Ришњани. Када смо ми дошле на ред кува-рица је збуњена застала, рука јој је задрхтала, док није тадашњи шеф народне кухиње Јово Биговић прекинуо тишину – ‘Дај и овим ђевој-кама да нешто поједу, зар не видите како из-гледају?’ – До гроба му хвала!

Послије рата нисмо имали право на по-моћ у храни као остали људи. Били смо и остали ‘непријатељи’.“

Доста касније, 1985. г, услишио сам до-број Војни жељу – повео сам је колима на то поље код Целовца, провели смо читав дан и сликали сваки детаљ. Она је све препознала, тачно ми је показала гдје се један Кривоши-јан сакрио, у једној кући на брежуљку, није се предао, а послије рата је жив и здрав био међу нама. Шале ради, копали смо земљу не би ли пронашли оружје које су њени закопа-ли, али није му више било трага... Тада ми је рекла да се мало шта промјенило, да је све познала, и показала ми је дјелове поља, сада је поље дјелимично под засадом. У једној су-сједној аустријској цркви купили смо и запа-лили свијеће. Моја се жена са њом шалила и рекла јој – „Ево ти мој качкет да изгледаш као туриста, комунисти ће сигурно дознати да си овамо долазила...“ И тако она стави капу на главу. На пољу је клекнула и Богу се за стра-дале помолила.

40

svetigora /

2015

/ с

епте

мба

р

Први август – представљањеОктоиха петогласника

Овогодишњи „Трг“ бесједом је отворио Митропо-лит црногорско-приморски Амфилохије 1. августа 2015. Након отварања промовисано је фототипско издање цетињског Октоиха петогласника, а говорећи о овој историјској књизи и њеном значају за Цркву и народ, митрополит Амфилохије је казао да је добро што се у граду Херцега Стефана одржава „Трг од ћирилице“.

– Добро је што је наша књижевност данас кренула путем на којем је грађено свеукупно наше биће – да го-воримо о ћирилици и њеном значају за овај народ. Та-кође, поштујемо народе који имају латиницу као писмо своје знаковне културе, али наш народ не може имати истинску будућност без ћирилице – као ни Кинези који су се вратили свом писму или Јевреји своме Јерусали-му, писму Мојсијевом на којем су писали свети проро-ци. Сачувати ћирилицу значи сачувати своју душу, свој народ, његову праву државност, очувати његово опре-дјељење за оно што је вјечно и непролазно – казао је Митрополит.

Књижевник Будимир Дубак поручио је да нас од „мувље памети и ново времене амнезије брани света Црква, у чијем крилу је и рукодјелисан Октоих”.

– Резултат те одбране од зла домаћег је и фототип-ско издање Октоиха петогласника. Српски народ, који има овакве књиге, непобједив је – истакао је Дубак.

Други август – документарни филм „Код Ћирилов – рађање цивилизације“ и

предавање Александра АрсенинаДруге вечери ове светковине публика је била у прили-

ци да погледа документарни филм „Код Ћирилов – рађа-ње цивилизације“ у продукцији руске државне телевизи-је. Ријеч је о филму који говори о уништавању ћирилице као најтврђег бедема културног распознавања Словена кроз вјекове. Посјетиоци су су у овом занимљивом филму могли да виде зашто је управо ћирилица постала основа источне хришћанске цивилизације, ко је забрањивао Сло-венима да се васпитавају и моле народним језиком, ко да-нас продужава дјело непријатеља ћирилице, а ко се бори против тога, као и у вријеме Ћирила и Методија.

У другом дијелу ове вечери Александар Арсенин из Новог Сада, аутор бројних предавања, интерет наслова и књига из области информационе технологије, биомехани-ке и биоелектронике одржао је предавање на тему „Хри-шћанство и национални идентитет виртуелног доба“.

Четврти август – предавање етнолога Александра Петијевића

Занимљивим предавањем „Култ Светог Спиридона код Срба“ виши кустос етнолог Александар Петијевић из Новог Сада, са пажњом и знањем доброг познаваоца теме, указао је на постојање и трајање култа Св. Спиридона код Срба. Представљајући Светог епископа из Тримитунта

kultura

„Трг од ћирилице“Херцегновски

На тргу Белависта у Херцег Новом, испред цркве Светог архангела Михаила, током августа ове го-дине одржан је други по реду„Трг од ћирилице“, у организацији Удружења црногорских издава-ча и књижара, Митрополије црногорско-приморске и Херцегновске црквене општине „Стари град“, који је са скоро тридесетак програма трајао до краја мјесеца августа. У овом броју Светигоре доно-симо преглед онога што се на „Tргу“ збивало у првој половини августа.

41

септембар / 2015 / s

vetigora

Митрополит Амфилохије на промоцији фототипског издања „Октоиха петогласника“

који је живио крајем II и почетком III вијека, навео је све срп-ске православне храмове посвећене Св. Спиридону. У свом предавању Петијевић је нагласио да је највише храмова Св. Спиридону посвећено на Јадранској обали, у Боки котор-ској, Паштровићима, Истри и Далмацији. Знатно мањи број среће се у континенталном залеђу, у Косову, Македонији, Србији и Банији. Говорећи о Св. Спиридону као крсној сла-ви, Петијевић је подсјетио да се ова слава у литератури свр-става међу 15 најчешћих код Срба.

Пети август – изложба РадаПижурице и предавање Љубише Фолића

У оквиру програма „Трга“, у галерији „Фреска“, отворена је изложба резбарених икона Рада Пижурице из Никшића. На овој изложби је Пижурица, мајстор минијатуре и пјесник дрвета, представио око 60 икона и неколико кутија и ме-даљона из којих се може добити потпуни увид у његов ви-шедеценијски рад. Професор Раденко Крулановић из Ник-шића је на отварању изложбе рекао да је Раде Пижурица

„неимар, који тихо, из тишине, у тишини, води разговоре са Богом и Светима, онако за своју душу, и дух свој који хоће да дише... Дивно ли је бити у његовој близини, близини оног вишег свијета који он слави, стрпљиво сваким својим заре-зом, набором, својим срцем које пјева по дрвету, дајући др-вету тајну свевидећу и сведуховну“.

Исте вечери на Тргу од ћирилице др Љубиша Фолић је одржао предавање на тему „Архитектура храма”. Профе-сор Фолић, тихи и трудољубиви посленик чије се име може срести у каталозима бројних новосаграђених храмова у Херцеговини, Босни, Црној Гори и Србији, а посебно на Ко-сову, представио је своју монографију „Архитектура храма”. Гости су били руски архитекта Јурај Харитонов и херцег-новски архитекта Ранко Ковачевић.

Шести август – вече Петра Божовића Петар Божовић је 6. августа на Белависти одржао глу-

мачко вече, и у свом стилу, уз сузе и смијех, побрао аплау-зе бројне публике. Био је то својеврсан есеј о позоришној умјетности саопштен на несвакидашњи начин.

Седми август – предавањејеромонаха Игњатија Шестакова

Уважени гост из Сретењског манастира у Москви, јеро-монах Игњатије Шестаков, иначе уредник најпосјећенијег православног сајта, www.pravoslavie.ru (верзија на српском језику), одржао је предавање на тему „Однос Цркве и ме-дија у савременом свијету“. Наводећи веома занимљиве и поучне примјере из данашњег руског друштва, јеромонах Игњатије потврдио је да Руска Црква у последње вријеме све лакше и квалитетније проналази решења у погледу ме-дијског представљања своје богате дјелатности, као и да би таква искуства могла бити драгоцјена широм православног свијета.

Бројна публика на „Тргу од ћирилице“ добила је одгово-ре на постављена питања о односу Руске и Српске Цркве, као и руског и српског народа.

Осми август – Пројекцијадокументарног филма Здравка Шотре

Публика на Белависти је имала прилику да види потре-сни документарни филм „Ево наше дјеце“, прославље-42

svetigora /

2015

/ с

епте

мба

р

Са отварања изложбе Рада Пижурице

Етнолог Александар Петијевић

др Љубомир Фолић

Петар Божовић

ног српског ТВ и филмског редитеља Здравка Шотре, који говори о ексхумацији посмртних остатака жртава усташког терора из 1941. године, када је село Пребиловци геноцидно уништено, а бројни српски живаљ завршио у јамама кршеви-те Херцеговине.

Филм „Ево наше дјеце”, снимљен у априлу 1991. године, сасвим је различит од филмова насталих раних 50-их годи-на. Шотра, и сам Херцеговац, на филм је пресликао дио ту-жне стварности коју је публика и гости „Трга од ћирилице“ у даху погледала. Датум приказивања филма је темпиран и за то је одређен дан када је више хиљада људи у Пребиловцима одало пошту пребиловачким Мученицима. Наиме, у суботу је у Пребиловцима новоизграђени храм Васкрсења Христовог освештао Патријах српски Иринеј уз саслужење више архије-реја и бројног свештенства.

После завршетка филма протојереј–ставрофор Радомир Никчевић, један од организатора Трга од ћирилице, говорио је публици својим утисцима из Пребиловаца, освећењу хра-ма урађеног по узору на цркву Христова гроба у Јерусалиму, истакавши да је тај храм „учинио да су мучки убијени добили најљепши споменик”, додавши још „добро је што имамо ова-кав филм. Он је ту да нас опомиње, да нас подсјећа шта је било и шта не би смјело више никад да се понови“.

Девети август – вече поезијеБећира Вуковића и изложба

Милорада Мићка СтијеповићаНа Белависти је своје стихове 9. августа казивао пјесник

Бећир Вуковић. Вече је почело подсјећањем на недавно пре-минулог пјесника Милана Комненића, а други дио свог на-ступа Вуковић је посветио „уснулим анђелима“ – невиним жртвама у Шурманцима. Вуковић је својим стиховима, које је објавила „Светигора“, подсјетио на тужно вријеме и судби-ну страдалника на Зиданом мосту „кад је у осам дана нестало од партизанске руке више људи из Црне Горе него у цијелом рату“. Вуковић је кроз стих, приказавши друштвени и поли-тички контекст у коме се све дешавало, приближио то врије-ме за које многи желе да буде заборављено.

У пратећем програму Трга од ћирилице 9. августа отворе-на је изложба умјетничких предмета од дрвета коју чине гу-сле, скулптуре и иконе Милорада Мићка Стијеповића са Жа-бљака. Стијеповић је са око 50 радова приказао најпознатије светитеље и јунаке црногорске историје на гуслама и број-ним дрвеним фигурама. Његови радови у галерији „Фреска“ су одушевили публику.

– Не волим много приче – моја слика се рађа најприје у мом оку. Допадну ми се неке контуре и, ето дубореза или гу-сала – рекао је кратко Стијеповић.

Десети август – представљањезборника „Српски језик и ћирилица –

основе српског идентитета“На Тргу од ћирилице у Херцег Новом представљен је

зборник „Српски језик и ћирилица – основе српског иденти-тета“ сачињен од 25 радова који су представљени у новем-бру на научном скупу у Подгорици, на ком је донијета и де-кларација о положају српског језика и ћирилице и предлог о заштити ћириличног писма. Зборник су представили Драган Лакићевић, предсједник Српске књижевне задруге и Веселин Матовић, предсједник Актива отпуштених професора срп-ског језика у Никшићу.

Говорници су констатовали да угроженост срп-ског језика и ћирилице у Црној Гори није условљена само сепаратистичким филолошким програмима за-снованим на преименовању српског у матерњи и цр-ногорски минималним интервенцијама у норми, него и небригом српске интелектуалне елите у Црној Гори и надлежних институција за поштовања нормативних аката, Устава и закона Црне Горе. Зато је за очување српског језика неопходно много више институционал-не бриге у наставним плановима, како би се сачувала непроцјењива вриједност културне баштине српске ћирилице. У том послу мораће да учествују и српски лингвисти и српске научне и државне институције, јер је српски језик у Црној Гори угрожен због неуставних интервенција и несхватања Србије и Републике Српске спора о језику.

„У црногорским школама и данас се настава изводи на српском језику, и док је вијека и свијета изводиће се настава на српском, јер не постоји неки други језик, а друга је ствар што је црногорска власт наумила да тај језик преименује и да га ‘прекрсти’ и назове неким дру-гим именом. То што га назива другим именом не значи да тај језик постоји. Нема никаквог црногорског језика. Постоји само политичко-идеолошко име са циљем да се у потпуности затре српско име на овим простори-ма“, казао је Матовић, закључивши да би враћање ћи-рилици значило враћање Црногораца својој етничкој и етичкој основи, „а то наши ‘пријатељи’ и модификато-ри наше свијести неће дозволити све док им буде у ин-тересу да се латиницом користе као видом отклона од Србије и Црногораца од Српства“, рекао је он.

Једанаести август – промоцијакњиге „Вјера образованих људи“

Светог владике НиколајаО овој књизи је говорио отац Рафаило Бољевић,

игуман манастира Подмаине, издавача ове књиге. По његовим ријечима, ова књига великог молитвеника охридског помаже нам да се у времену опште пометње и греховне псеудокултуре ослонимо на здраву и сви-јетлу снагу истинског духа православног. Богословље Светог владике Николаја природно се уткива у живу народну баштину, оживотворује је и припрема за нај-виши хришћански идеал: обожење човјека.

Књига је намијењена понајвише нашој збуњеној и однарођеној интелигенцији, у којој, нажалост, преовла-ђује површни европеизам, али су њене поуке и поруке свеобухватне и вјечне. Бриљантно тумачење Символа вјере које нам дарује Свети владика Николај није само потврда некада раскошно расцвјетане православне културе и духовности, него и живи извор богопознања

– овдје и сада.

Дванаести август –промоција књиге Јанка Јелића

На „Тргу од ћирилице“ промовисана је књига Јанка Јелића „Биљежница из преображаја” у издању из-давачке куће „Чувари”. О овој књизи су говорили проф. Јелица Стојановић и проф. Миодраг Чизмовић, а у име издавача Дејан Павловић.

Приређено према www.mitropolija.meи дневном листу ДАН

43

септембар / 2015 / s

vetigora

РАЈО

Вој

инов

ићpr

edst

avq

awe

На празник Светог пророка Илије, 2. августа, на Ободу – Ријечком граду, у организацији Митрополије црногор-

ско-приморске и Црквене општине Ријечке нахије, одржа-на је промоција фототипије „Октоиха петогласника“ из 1494. године и фототипије Споменице о прослави 400-те годи-шњице Ободске штампарије из 1895. године.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је ка-зао да је вријеме штампарије Црнојевића у којем је штам-пан ободско-цетињски „Октоих“ по много чему слично вре-мену у којем данас живи наш народ.

„Покољење које је у XV вијеку било на ивици ишчезнућа, посматрано људски и историјски, оставило је велике тра-гове и велика дјела. Међу њима, као најзначајније, не само за наш народ, него за све Јужне Словене, за све Словене и уопште за тадашњу европску цивилизацију оставило је ову књигу“, казао је Митрополит црногорско-приморски.

Владика се осврнуо и на фототипско издање Споменице о прослави 400-те годишњице Ободске штампарије из 1894. године, рекавши да одлука о њеном фототипском издању 100 година касније није случајна.

„Ту је одсликано све оно што се догађало у то врије-ме. Одсликан је дух Црне Горе, тј. Црна Гора онаква каква је била вјековима. Споменица нам указује размеђе између онога што смо били, како смо дисали и мислили прије сто-

тинак година, и онога какви смо данас“, рекао је митрополит Амфилохије.

Академик Зоран Лакић је казао да се

данас, поводом обиљежавања овог јубилеја, мора-мо запитати зашто Црна Гора није таква данас.

„Као да неке силе вуку Црну Гору да буде тамо гдје јој није мјесто и гдје она никада није била. Сло-бодна Црна Гора и слободан човјек је традиција Црне Горе, и то је ободска традиција. Без ње не би било ни Октоиха, ни данашње Црне Горе. Та вјеков-на традиција нас је одвајкада храбрила и заувијек охрабрила да слиједимо свој пут у будућност. Ко нас то покушава скрајнути с тог пута?”, запитао се академик Лакић.

На промоцији су говорили и др Владимир Јови-ћевић и књижевник Будимир Дубак.

У умјетничком дијелу програма наступили су хор Светог апостола и јеванђелисте Марка из Под-горице, глумац Гојко Бурзановић и народни гуслар Радосав Рајо Војиновић. Стихове су казивали пје-сници Ранко Јововић, Милица Бакрач, Перивоје По-повић, Рајо Булатовић и Aндрија Радуловић.

Модератор вечери био је парох подгорички протојереј Предраг Шћепановић

Ободска промоција фототипије „Октоиха петогласника“ иСпоменице о прослави 400-те годишњице Црнојевића штампарије

Ободско-цетињски Октоих- велико дјело свесловенско

44

svetigora /

2015

/ с

епте

мба

р

pri

kazм

р ВАСИЉ

ЈововићМонографија Историја Срба у Црној Гори 1496–1918, представља један дио замишљене, свеобухватне

историографске синтезе која се односи на историју Срба у новом вијеку и која би требала да омогући цјеловитије сагледавање националне прошлости у друштвеном, со-цијалном и политичком аспекту. Монографија има уџбе-нички карактер.

Ни једна историја црногорских Срба, написана прије 1945. године, ни на који начин није могла да наговијести да ће народ који је стварао државу у Црној Гори, предво-ђен својим војводама, гувернадурима, владикама, кне-жевима, у тешким, немилосрдним и увијек неизвјесним ратовима, баштинећи традицију српске средњовјековне државности, у другачијим и незамисливим историјским околностима бити изложен поступцима којима се нару-шава и ниподаштава његов национални идентитет, од-узима његово државотворно право и вријеђа његово историјско

памћење. Пишући Историју српског народа у Црној Гори, аутори су, у складу са својим могућностима, испунили свој дио научне обавезе према народу чија се држав-ност континуирано поништава или оспорава управо на оним просторима на којима је формирао државу или у оним земљама на које је традиционално полагао етнич-ко, историјско и етичко право.

Монографија се састоји из три поглавља: Племена и народ (1496–1784), Стварање државе у Црној Гори (1784–1860) и Доба Николе I Петровића Његоша (1860–1918).

Аутори истичу да је у вријеме пада под Османско царство и касније, у доба Петровића, на простору Црне Горе живјело српско становништво, при чему је израз Црногорац означавао географску, а не етничку припад-ност. На простору данашње Црне Горе миграције српског народа, услед опасности од Турака Османлија, су имале су специфичан карактер који је условио повезивање на локалном нивоу, у оквиру кнежина и касније племена. Овај процес је пратила изградња чвршћих патријархал-них односа и успон главара, код којих је постајао све из-раженији антиосмански став. Он је крајем XVI и током XVII вијека прерастао у оружани сукоб нејединствених кнежина и племена против Турака. Традиција антио-сманске борбе пренијета је у XVIII вијек, током којег је ушла у нову фазу, а тежња за изградњом независне државе постала је мисао водиља цетињских митро-полита и утицајних световњака. Ослонац на помоћ и савез са државама које су водиле ратове против Османског царства – Млетачку републику, Хабзбур-шку монархију и Руско царство – појачавао је наде становништва да би њихова борба могла бити кру-нисана успјехом, иако ове државе нијесу из истог разлога жељеле Црногорце за своје савезнике. То-ком неискрених савеза, пуних нада и разочарења, на политичкој сцени смјењивале су се харизма-тичне и утицајне личности, усталила се династија Петровић Његош на челу Цетињске митрополије.

У процесу изградње државе, за вријеме вла-давине Петра I, Петра II и књаза Данила, црногор-ски Срби су изградили племенско јединство на црногорском, брдском, херцеговачком и при-морском простору, као неопходну основу успје-шног одолијевања турском непријатељу. Вла-давина владике Петра I (1784–1830), који се са разлогом сматра оснивачем српске државе у Црној Гори, обиљежена је првенствено битка-ма на Мартинићима и Крусима (1796) у којима је потврђено епско витештво и нарочит мо-рал народа препуштеног дискриминаторској

Историја Срба уЦрној Гори 1496-1918У Новом Саду је 2013. године изашла монографска публикација Историја Срба у Црној Гори 1496–1918, аутора: проф. др Дејана Микавице, доц. др Горана Васина има Ненада Нинковића, у издању „Прометеја“ из Новог Сада и ИН4С портала.

45

септембар / 2015 / s

vetigora

pri

kazполитици Порте и немилосрдној навали исламизованих

поданика Османског царства. Национална политика Пе-тра I, садржана у његовом програмском опредјељењу да на основама српске средњовјековне државности по-куша успоставити српску државу на црногорском про-стору, настављена је и у вријеме његовог насљедника Петра II Петровића Његоша (1830–1851). Он је осмислио

– политички, књижевно и духовно – правац остварења завјетне мисли српског народа у сарадњи и савезу срп-ских кнежевина, Црне Горе и Србије. Вјерујући у спрем-ност великих сила да уваже колективна и државотворна права народа на простору Црне Горе и око ње, књаз Да-нило (1851–1860) је политику разграничења Црне Горе са Османским царством успјешно довео до значајног резултата, наговјештавајући остварење пуне државно-сти санскционисане међународним признањем и изван издвојеног, територијалног аспекта.

У току шездесетогодишње владавине књаза и кра-ља Николе I Петровића Његоша (1860–1918), Црна Гора је прешла посебно значајан пут, од патријархалног дру-штва до модерне националне и грађанске државе, која је послије великих и славних побједа, као међународ-но призната држава остварила у највећој мјери циље-ве националне политике. Државнички промишљено, политички прагматично и у највећој мјери рационал-но тумачећи историјско право, Никола Петровић је во-дио врло одлучну и активну националну политику која је усмјерена ка ослобађању некадашњих српских тери-торија, првенствено у Херцеговини и Васојевићима, а затим и у Метохији (Призрен и Пећ). Успјешно ратујући против Турака у вријеме Велике источне кризе, Нико-ла Петровић је учврстио оправданост национално-др-жавних захтијева, да би најзад међународно признање државног суверенитета учинио реалним и достижним на Берлинском конгресу (1878). У Балканским ратовима Црна Гора је стекла значајно територијално проширење, али тиме нијесу биле испуњене битне саставнице поли-тичке визије краља Николе, није добијен Призрен, а ни Скадар, који је био кључни ратни циљ током 1912/1913. Почетак Првог свјетског рата створио је изузетну, исто-ријску прилику за, како је то дефинисао краљ Никола, ослобођење Српства и Југословенства. Војни слом Црне Горе (1916) и абдикација краља Николе довели су 1918. до стварања југословенске државе. Иако није прекидао односе са Краљевином Србијом (1916–1918), краљ Ни-кола није успио да у значајном мјери утиче на договоре и споразуме у којима се одлучивало о карактеру и уну-трашњем уређењу будуће државе. Смрћу краља Николе (1921) изгубљене су могућности за повратак династије Петровић Његош у Црну Гору и наговјештена полити-ка која ће се неколико деценија касније манифестовати изван традиционалних, демократских и националних оквира које су осмислили световни и црквени владари окупљени око завјетне мисли народног ослобођења.

Овим дјелом аутори су урадили импозантан посао, који има вишеструке димензије и специфичну научну и националну тежину. Поред сопствених сазнања, сабира-јући и вјешто укомпонујући у тематски насловљене са-држаје најбоља знања других, аутори су овим свестра-ним и обухватним радом дали драгоцјену монографију о српском народу у Црној Гори.

Празник посвећен првоврховним апостоли-ма Петру и Павлу је свечано прослављен у

Буенос Аиресу ове године. У Саборном храму Рођења Пресвете Богородице служили су Свету литургију архимандрит Кирило, јеромонах Си-меон, протођакон Никола и архиђакон Рафа-ил. Одговарао је хор под вођством презви-тера Стефана.

Истога дана, у поподневним часови-ма је у црквеној сали одржана презента-ција шпанског издања књиге „Охридски пролог – житије светаца“ Светог влади-ке Николаја Велимировића (+1956).

У промоцији књиге учествовао Ви-сокопреосвећени Силуан, Митрополит Буенос Аиреса и целе Аргентине (Анти-охијске Патријаршије), а били су присут-ни и свештеници и верници из разних братских парохија, као што су презвитер Габријел и његови парохијани из Цркве Светог Ђорђа (Антиохијска Патријаршија), верници из парохије Светог Мартина из Тур-са (Православна Украјинска Црква), из цркве Васкрсења (РОЦОР) и из јерменске заједнице у Буенос Аиресу, као и јеромонах Давид из мана-стира Светог Серафима Саровског (Српска Пра-вославна Црква).

Протођакон Никола Радиш је био моде-ратор догађаја. Он се прво захвалио митро-политу Силуану због тога што је прихва-тио позив да говори на представљању књиге, као и свима присутнима на њиховом учешћу, чиме је догађај ујединио православну браћу која су истом присуствовала и имала прилику да заједничаре.

Отац Никола је затим дао реч презвитеру Стефану, који је укратко објаснио садржај књиге и како се развијао рад на њеном превођењу. Књига је прва од четири тома и садржи житија Све-таца који се прославља-ју у јануару, фебруару и марту. Што се тиче рада на превођењу овог пр-вог тома, отац Сте-фан је испричао да је митрополит Ам-филохије, админи-стратор Епархије у Буенос Аиресу и Јужној Амери-ци Православне Цркве Српске Патријаршије, увидео значај постојања ове познате књиге на шпанском 46

svetigora /

2015

/ с

епте

мба

р

језику, и из тог разлога је дао благослов госпођици Љи-љани Поповић да је преведе. Љиљана Поповић, родом из Београда, студирала је шпански језик и преузела од-говорност да преведе ову књигу. Тај нимало лак зада-так је трајао много месеци, и због тога је њена жртва била камен темељац како би књига данас била обја-вљена на шпанском. Како је преводу госпођице Попо-вић била потребна ревизија, митрополит Силуан, на молбу митрополита Амфилохија, прихватио се тог по-сла. Ово је обављано током неколико месеци, а усред

свих пастирских дужности које Његова Еминенција има у парохијама које се налазе у неколико провинци-

ја у централној и северној Аргентини. Ово само за себе говори о љубави с којом је владика Силуан обавио овај

задатак: љубави према животу светаца и љубави за Светог владику Николаја, аутора књиге. Митрополит Силуан је го-

тово у потпуности извршио ревизију превода. Последњи део ревизије је завршио презвитер Стефан.

Архимандрит Кирило, заменик митрополита Амфилохија у тој Епархији, преузео је реч како би поново захвалио митрополиту

Силуану за његов рад на ревизији књиге, и за прихватање пози-ва да председава промоцији књиге.

Коначно, протођакон Никола је дао реч митрополи-ту Силуану, главном говорнику поподнева.

Митрополит Силуан је пружио детаљан изве-штај о животу Светог Николаја Велимировића. Он

је нагласио да је Свети Николај био сјајан студент у току целих својих студија. Природно надарен,

и такође студиозан и истрајан. У узрасту од двадесет пет година прочитао је дела Њего-ша, Шекспира, Гетеа, Волтера, Викора Игоа,

Ничеа, Маркса, Пушкина, Толстоја, Досто-јевског и многа друга. Наставио је своје студије у иностранству, у Берну, Оксфор-

ду и Женеви, где је и докторирао. Вла-дика Николај је био посебно способан

за проповедање – „Његова интели-генција, елоквентност, познавање страних језика, његова мудрост и

његова популарност, учинили су да Николај освести западне са-везнике по питању српског му-чеништва током Првог светског

рата.“Захваљујући утицају Све-

те Горе, његовом односу са Старцем Силуаном (кога је сматрао за свог учитеља), и његовом блиском кон-такту са радовима Све-тих Отаца, једна дубока унутрашња промена се догодила у Владици Ни-колају... Тако је он одба-цио далеко од себе оно

„Охридски пролог“на шпанском

Историјски подухват

47

септембар / 2015 / s

vetigora

Свети владика Николај Охридски и Жички

што је, долазећи са Запада или Далеког истока, било страно православној традицији. (Бивши) Епископ Ар-темије Радосављевић је рекао о овој значајној проме-ни: „Од Николаја генија се родио Николај светац. И ово је управо оно што је привукло људе и натерало их да се прегрупишу око њега. Без овог одвајања, Николај би можда био велики геније изолован од нашег наро-да. Али он се никада не би претворио у новог српског Златоустог”:

Митрополит Силуан је нагласио да је Владика Ни-колај допринео обнови монашког живота у Србији, што је довело до поновног отварања и обнове многих манастира. Обновио је и створио многе хуманитар-не институције и фондације. Посебно је помагао си-ромашној деци, сирочићима и студентима скромног порекла, без обзира на расу и религију. Основао је у Битољу, Краљеву, Чачку, Горњем Милановцу и Крагу-јевцу домове где је примљено, непосредно пре Дру-гог светског рата, више од шест стотина деце. „Изне-нађујуће је – рекао је владика Силуан – да је упркос мноштву својих активности Владика Николај сачувао током целог овог периода интензивну књижевну ак-тивност. Многи важни радови појавили су се изме-ђу 1920. и 1941. године: Молитве на језеру (1922), Раз-мишљања о добру и злу (1923), Нове беседе под Гором (1923), Омилије за недељне и празничне дане (1925), Вера учених људи (1928), Охридски пролог (1928)“.

У Другом светском рату владика Николај је заро-бљен заједно са српским патријархом Гаврилом од стране немачких снага. Оба јерарха су била затворе-на у манастиру Војловици током скоро три године. 14. септембра 1944. године Немци су пребацили владику Николаја и патријарха Гаврила из Војловице у концен-трациони логор Дахау, где су остали затворени скоро до краја рата. Овај пакао је био за Владику Николаја место искуства дубоке мистике и сусрета са Богом. Митрополит Силуан је посебно нагласио једно разми-шљање, које је Владика Николај изразио након овог искушења у којем је научио да „изађе“ из ропства ак-тивности, да постигне слободу да се сједини с Богом и продуби знање о Њему: „Владика Нико-лај, већ слободан, једном је прокоментарисао да би дао целу своју живот-ну активност да се врати на један минут у то стање размишљања о Богу које је доживео у заробљени-штву.“

Владика Николај је ослобођен заједно са Па-тријархом Гаврилом од стране америчке војске 1945. године, и одлучује да оконча своје дане у Сједи-њеним Државама. Тамо на-ставља свој мисионарски и књижевни рад, због чега је протојереј Александар Шме-ман назвао „једним од апосто-ла и мисионара Новог Света“.

„Молитва је била константна у његовом животу, и у положају за молитву је Владика Николај заспао у Господу. То се десило у манастиру Светог Тихона у Саут Канану, у скромној соби коју је заузимао. Пронађен је 5. марта 1956. године, у зору, на коле-нима у молитви, припремајући се да служење Свете литурги-је… Свети Јустин Поповић (+1979) је био први у Србији који је јавно говорио о епископу Николају као свецу, посебно током годишњих помена обележаваних у Лелићу, док га је епископ Сан Франциска Руске Православне заграничне Цркве, будући Свети Јован Максимовић, називао још 1958. године ‘Златоу-сти нашег времена, велики свети човек и универзални учи-тељ православља‘“, казао је митрополит Силуан.

Након тога је дао преглед књижевног рада Владике Ни-колаја, а нарочито значаја Пролога, рекавши између оста-лог: „Свети Николај је одабрао да представи благо наше вере, живо Јеванђеље, испричано у кратким биографијама сваког од светаца, и у причама и анегдотама које илуструју разми-шљање аутора преузето из њихових исказа и учења. Ово иде руку под руку с оним што је Свети Григорије Богослов гово-рио: ‘Православље је живот. Не можемо да расправљамо о њему, треба га живети‘. Заиста, цело постојање Светог Нико-лаја Велимировића, као и цела његова личност се уклапају у ову изреку. “

Затим, митрополит Силуан наглашава вештину коју је Вла-дика Николај поседовао за писање и проповедање, за допи-рање до људи, и онда нам открива лепом елоквентношћу, по-зив који аутор упућује читаоцу књиге – позив да обликујемо наш живот по узору на живот светаца чије биографије опи-сује: „Даје нам семе, даје нам земљу, воду и сунце, да гради-мо у нама, у свакоме од нас, Божји храм. Као мудар педагог и учитељ, храни нашу душу и отвара наше умове да опона-шамо оне који воле Христа. Својом генијалношћу и песницом, и осветљен духом побожности о којем говори Свети Павле, наш аутор пали наша срца, и крсти нас речима свог Пролога како би, након изласка из ове веома посебне чауре крштења, изнова живели живот вере који наша традиција негује. Ове истините и уздижуће приче се налазе расуте по књизи, дан за даном, како би формирале наше умове и обликовале нашу одлучност у потрази за нашом живом вером и нашим вечним животом.

Његова књига је залог вере који сада доби-јамо на шпанском. Наш је ред да оправдамо на-меру коју је аутор имао и још увек има, посма-трајући наше немире и усмеравајући нас на пут да их превазиђемо и ослободимо се кривице за њих.“

На овај начин је митрополит Силуан завр-шио своје надахнуто излагање, учинивши да сви присутни у потпуности схвате ово дело, задивљени животом овог светог Божјег чо-века, и осокољени за спасоносну одговор-ност која подразумева читање, вредновање и опонашање живота светаца.

Архимандрит Кирило се на крају још јед-ном захвалио митрополиту Силуану, даро-вао му икону Светог Николаја Велимиро-вића као и нови број епархијског часописа, у којем се налази чланак посвећен стого-дишњици присуства Антиохијске Право-славне Цркве у Северној Аргентини.

Приређено према: http://www.mitropolija.com/48

svetigora /

2015

/ с

епте

мба

р

saop[teweСаопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске

Као нераскидиви дио Православне Цркве, ду-жни смо нашим вјерницима тумачити сваку

активност која угрожава православну вјеру и је-динство Цркве. Стога се обраћамо православним вјерницима, али и црногорској јавности, у вези са тзв. „освјештањем цркве Ивана Црнојевића“ у бли-зини Новог гробља на Цетињу.

Читава историја изградње те грађевине је срам-на. Почев од вишегодишњих одбијања локалне вла-сти да уважи захтјеве Митрополије за изградњу гробљанске цркве, који су углавном прећуткива-ни, па до посљедњих одлука Престонице Цетиње и Владе Црне Горе, којом се једној псеудоправослав-ној организацији додјељује земљиште и допушта да

гради свој објекат на гробљу на којем су већина сахрањених пра-вославни хришћани.

Подсјећамо по ко зна који пут: организација која најављује „освјештање“ није Црква, нарочито не православна, нити је цр-ногорска. Црква има своју историју дугу више од двије хиљаде година. Православна Црква је настављач апостолског предања и поретка наслијеђеног из самих почетака Хришћанства. Помену-та организација нема ништа заједничко са том вјером и порет-ком. Она може бити призната као вјерска заједница, али онаква каква јесте она нема ничег заједничког са Православном Црквом, па отуда ни са вјековном Митрополијом Црногорском, Цетињ-ском… Она је настала у познатим националним превирањима у Црној Гори и никада није ни имала амбицију да буде ишта друго до институција која ће давати (псеудо)духовно покровитељство за идеје и намјере новоцрногорских обезбожених идеолога. Та организација нема никакво историјско утемељење нити може успоставити било какав континуитет са Црквом из времена Кња-жевине и Краљевине Црне Горе. Она је политичко-идеолошки пројекат и као такав је потпуно истрошена, будући да се, нада-мо се и молимо се Богу, оштре националне подјеле међу право-славним народом у нашој земљи превазилазе и остају срамна прошлост. Наводни „свештеници“ те организације нису право-славни свештеници – њихова „Литургија“ није Литургија, њихо-во „Крштење“ није Крштење, било које њихово „свештенодејство“ не представља ништа друго него празне ријечи без значења и смисла. Поглавар те организације је рашчињени свештеник (рас-поп) Васељенске Патријаршије, који је и изопштен из Православ-не Цркве (анатемисан), и као такав не само да није православни свештеник, камоли Митрополит, већ уопште није ни православни хришћанин. Чак и кад би се са покајањем вратио у Православну Цркву, могао би да буде обичан православни вјерник, никако не свештеник. То су древна црквена правила старија од свих модер-них држава и нација и она су прихваћена од свих Православних Цркава. Да будемо сасвим конкретни, нити поглавар те заједнице нити његове присталице не могу учествовати на богослужењима нити причешћивати се ни у Јерусалиму, нити у Цариграду, нити у Москви, нити у Атини, нити на Светој Гори…

У складу са реченим, грађевина која је подигнута на цетињ-ском Новом гробљу неће бити дом Пресвете Тројице – нашег Бога љубави и спасења, већ кућа раздора, братске мржње и неслоге, као и свако мјесто безбожја и лажне вјере. У тој згради, вјерници неће стицати благослов Божији, већ ће учествовати у безбожни-штву оних који су је подигли навлачећи на себе проклетство. Та невелика зграда, без сумње, остаће као застиђе својих градите-ља и упљувак на Ћивот Светог Петра Цетињског. Но, слава Богу, свјесни смо да она неће успјети да завара истинске православне вјернике, јер су се Цетињани већ одавно опредјелили за свој Ма-настир и добро знају ко је и зашто створио псеудоправославну организацију о којој је ријеч.

На крају, позивамо православне вјернике да се не дају обма-нути и да, ако желе остати православни хришћани, не смију узи-мати учешћа ни у каквим „службама“ ове организације. Позивамо све оне које је ова организација збунила, да се са покајањем и ра-дошћу, као што су већ многи учинили, врате Православној Цркви, ради свога спасења и благослова њиховог потомства.

Антицрквени удар на Ћивот Светог Петра Цетињског

Из Митрополије црногорско-приморске49

септембар / 2015 / s

vetigora

pomen

Свједок нове косовске голготеУпокојио се Славко Живковић, први уредник Радиo „Светигорe“

На гробљу Пастирица у Ђурђевини у Морачи, 16. јула 2015. године, сахрањени су земни остаци

нашег брата, колеге и пријатеља Славка Живковића, који се упокојио у Господу дан раније, у 55-ој години земног живота.

Опијело je служио Митрополит црногорско--приморски г. Амфилохије, уз саслужење свештен-ства.

Митрополит Амфилохије је након опијела рекао да сви ми који знамо Славка Милинковог Живкови-ћа, осјећамо да га је Господ прерано узео, по овој нашој људској мјери, али да је једно људска а дру-го Божја мјера – „Када сад сагледавам нашег Слав-ка, нарочито у оним годинама 1999. године када смо били заједно, и кад сабирам те сусрете, видим да је Славко, поред свих наших људских слабости, осми-слио свој земаљски живот овдје на земљи. Највећи дар, највећу мурост и знање коју је стекао у свом кратком, смутном земаљском животу јесте чињени-ца да се испунио вјером у живога Бога, Творца неба и земље, Христа Бога нашега. Испунивши себе том вјером у живога Бога он је схватио и прихватио – и сагласно томе живио – да је човјек бесмртно и не-пролазно, вјечно биће. Вјером и крштењем у име Бога љубави, Оца и Сина и Светога Духа, примио је квасац вјечног и непролазног живота и тај квасац је у њему растао и узрастао и учинио га истинским бо-голиким човјеком.“

„На томе, и на оно-ме што је наслиједио од својих предака, од свога оца Милинка и свог ђеда, и свог другог ђеда Јага, кога је опје-вао својом пјесмом, он је градио свој земаљ-ски живот. Зато га је Бог обдарио најљепшим даровима којима може обдарити људско биће овдје на земљи. То су његова дјеца: Даша, Михаило, Јован, Стефан и Јулита, анђео небе-ски, утјеха његовог жи-вота. Има ли љепшега дара и љепшег цвијећа, око његове упокојене главе, од тога чиме га је Господ обдарио, преко његове часне и чести-те супруге Марије. Овај велики и диван Божји дар је знак да је био овдје, да јесте овдје и да остаје овдје кроз своје дивно и часно потомство“, рекао је Митрополит црно-горско-приморски.

Он је рекао да је био свједок Славковог косовског распећа и ношења косовског крста у временима најновије косовске голготе 1999. године. ,,И данас ми је пред очима наш Славко, ондашњи главни уредник нашег Радија Светигора, који је за-једно са њим и започео, кад смо били негдје испод Савиних вода, и тамо нашли двојицу несрећника, убијених и бачених у јарак поред пута на десетак дана после њиховог убиства. Па-дала је киша, пијесак их је био затрпао, па смо их извлачили својим рукама из тог пијеска. Један од њих није имао главе. После неколико минута, ја видим Славка како носи главу тога мученика, коју је нашао посјечену и бачену на једно педесе-так метара од тијела. И данас ми је та слика пред очима. Та његова брига и љубав за тог мученика, а преко њега и за мно-ге друге који су у то вријеме мученички били побијени на Ко-сову и Метохији. То је био Славко, човјек пун часности, чести-тости, пун љубави која је спремна и да се жртвује за ближње своје”, казао је Владика.

Владика је нагласио да је поменуо само неке од плодова Славкове вјере и врлине коју је понио од утробе матере своје и није их занемарио до посљедњег свог издисаја, ни у својој немоћи последњих времена, својствених нашој људској при-роди.

У име кумова и пријатеља од покојног Славка се опростио Горан Даниловић, а у име породице ујак Јован Лакићевић.

Славко Живковић је претходно, око 11 часова испраћен са гробља Чепурци у Подгорици ка родној му Ђурђевини, у Мо-рачи. На Чепурцима су се од покојног Славка опростили ди-ректор Радио „Светигоре“ свештеник Предраг Шћепановић, проф. др Саво Марковић и књижевник Перивоје Поповић.

Када су на Духове 1998. године, благословом блаженог спомена Патријарха српског Павла, у етар пошле прве ријечи из студија Радио „Свети-горе“, Славко је био главни и одговорни уредник ове куће. Прије тога дуго година је радио као но-винар РТЦГ. Једно вријеме био је и директор Ра-дио Светигоре.

Нарочито новинарско умјеће, али прије све-га храброст и човјечност показао је 1999. године када је са митрополитом Амфилохијем на Косову и Метохији спасавао српски живаљ након пот-писивања Кумановског споразума и повлачења наше војске и полиције са Космета. Тих дана он је „Светигорине“ слушаоце обавјештавао са лица мјеста о свим недаћама кроз које је пролазио наш народ. Његова мисија родољубља није се за-вршила повратком са Косова и Метохије него је наставила да се остварује кроз репортаже и ау-торске емисије на таласима „Светигоре“. Српски језик је до свога последњега издисаја бранио од неправде у емисији „О језику, роде, да ти појем“.

Са великим жалом због прераног одласка, али са надом у срцу да ће нас Господ једнога дана све окупити у Царству Своме, и колек-тив ,,Светигоре“ опрашта се од свог брата у Христу, пријатеља и колеге, кога ћемо памти-ти по братској љубави и несебичној подршци и помоћи у раду.

Вјечан му спомен и Царство небеско!50

svetigora /

2015

/ с

епте

мба

р

ОЛИ

ВЕРА

Бал

абан

Може ли бити да онај који је стизао свуда: да нахра-ни гладног, напоји жедног, да утјеши уцвијељеног, да

охрабри уплашеног, укријепи слабог, подигне палог, опоје мртвог, превије рањеног, неће стићи да спусти последњи цјелив на чела својих најмилијих? Неће стићи да им одслу-жи опијело, четрдесет литургија… Неће стићи да их спусти у груди земље а њихове душе преда Господу на руке, да их загрли и опрости се од њих.

Неће стићи да придржи своје једино преостало благо на овоме свијету патње и бола док тужи над треном у којем јој нестаде све.

Може бити и било је. Не једном, него Бог сами зна коли-ко пута.

Но, овога пута се од туге затресла цијела наша Црква. За-тресла се, јер у очима свих оних који су познавали ову дивну породицу заискри суза за праведником. Нашим Јовом.

Бог сами зна зашто толико страдање.Познавала сам их из студентских дана, у вријеме када

смо се окупљали на недељним и празничним Литур-гијама у цркви Светог Александра Невског на Дорћолу. Симеона тада још није била рођена. Њих четворо: отац Ра-дивој, протиница Тања, Христина и Никола живјели су тада на Бановом брду, јер парохијски дом на Дорћолу није био завршен.

Цијело наше друштво је исповиједао отац Радивој. Иако су његове дневне обавезе често превазилазиле могућности једнога човјека, он је свакако налазио времена да свакоме од нас посвети пажњу, да нас саслуша и погура напријед, када и коме је то било потребно. Протинице Тање се сјећам као фине, тихе, ненаметљиве жене која би са дјецом стајала негдје по страни, да случајно некоме не засмета, ни она а ни дјеца. Никола је био ситан, живахан плавушан, више је ли-чио мајци. Христина и тада, иако малена, била је одговорна старија сестра која би брата, држећи га за руку, водила на причешће. Када би се Литургија завршила, дјеца би, природ-но, притрчала оцу, но тај сусрет би обично убрзо бивао пре-кинут потребом некога од присутних да упита нешто оца Ра-дивоја или да га замоли за савјет.

Сјећам се да смо се тада ми млади, још увијек не схва-тавши потпуно и дубоко смисао свештеничког служења, пи-

тали да ли тај човјек уопште има времена да оде сво-јој кући и буде са својом породицом. Док бисмо се ми тако чудили његовим моћима и немоћима, протини-ца би тихо и непримјетно, онако како је и дошла у цр-кву, узимала дјецу за руке и одводила их кући да тамо настави своје служење а отац Радивој би остајао у цр-кви да настави своје.

Све је то у нашим очима уређеног радног времена од 7-15 часова, како су обично живјели наши родите-љи, изгледало нестварно.

Пишем ово, јер се сјећам да сам о томе разговара-ла и са блаженопочившим оцем Луком Анићем, који ми је то објаснио рјечима: „Гледаћемо се, ако Бог да, вјечно у Царству небескоме, али прије тога морамо предати цијелог себе Господу.“ Е, баш тако је живјела породица оца Радивоја Панића – предавши себе и све своје Господу. То не може свако већ само онај ко свим својим бићем љуби Господа, ко Га је пригрлио и не пу-шта каква год невоља да наиђе.

Шта можемо ми остали, слаби и маловјерни?Како да помогнемо и којом љубављу да узврати-

мо на изобиље које смо од Бога преко ових дивних људи добили?

Можемо само да се окупимо у сијенци њиховога крста, да се помолимо Господу да им да снаге да га из-несу до краја, до поновног сусрета. Има нас довољно. Не могу се пребројати сви они гладни, жедни, уцви-јељени, уплашени, слаби, пали, рањени и остали са почетка овога списа, који ће стати у ту сјенку; својом сузом и воштаницом послати уздах Господу, да оцу Радивоју и Христини пошаље снаге да преживе ову муку која их је снашла а драгој протиници Татјани, Ни-коли и маленој Симеони отвори врата свога Царства.

И ја ове редове написах из дубоке љубави и за-хвалности према дивној породици Панић, јер моје очи и уши посматрајући њихов живот као дијете из прикрајка, ничим не саблазнише већ напротив – под-стицаше на труд и поправљање.

Господе, прими и ове моје ријечи као молитву и Ти помози! Амин.

Молитва за породицусвештеника Радивоја Панића

51

септембар / 2015 / s

vetigora

ОЛИ

ВЕРА

Рад

ићВЕ

СНА

Крив

чеви

ћ

СхимонахињаВарвара Гатаревић

Упокојио се у ГосподуТомо Чејовић

У манастиру Пећка патријаршија 8. јула са-храњена је пећка монахиња, сестра Вар-

вара, која се упокојила у Господу на Ивањдан, у уторак 7. јула 2015. године на одељењу пул-мологије Клиничког центра у Београду.

Литургију и монашко опело, по благосло-ву Патријарха српског Иринеја, служио је вла-дика Теодосије уз саслужење оца Радивоја Панића, духовника пећких сестара, и још 14 свештенослужитеља из епархије Рашко-при-зренске. Опелу и сахрани сестре Варваре присуствовало је стотинак верника из Пећи и околних села, Гораждевца, Љевоше, Бресто-вика, Ораховца, Велике Хоче.

У опроштајној беседи владика Теодосије је рекао да је сестра Варвара цео овај земаљ-ски живот посветила служењу Господу.

„Нека би свеблаги Господ, данас, када сла-вимо и преподобномученицу Февронију, када је и имендан нашој игуманији, погледао на подвиг и живот сестре Варваре, како би се она срела са Жеником својим, са Господом и потрчала Њему у наручје, јер свој живот је принела Њему и, живећи овде на земљи, оче-кивала тај тренутак када ће се вечно сједини-

ти са Господом“, рекао је влади-ка Теодосије.

Духовник пећких монахиња, отац Радивој Панић, рекао је да је мати Варвара читав мона-шки век посветила испуњавању Христових заповести и увек ср-дачно, са пуно љубави, топлине и стрпљења дочекивала ходо-часнике и госте древне светиње.

Мати Варвара Гатаревић је рођена 1937. године, а у Пећку патријаршију је дошла почет-ком 1958. године из Брчког и до краја живота остала у овоме манастиру. Заједно са сестрама Јулијаном и Гликеријом прими-ла је велику схиму из руку ми-трополита Амфилохија уочи Видовдана 2012. г. Сахрањена је на монашком гробљу у пор-ти манастира, поред монахиње Ефросиније, која се упокојила пре непуних четрдесет дана.

Извор: Православие.ру

У Подгорици, другога дана празника Духови – Силаска Светога Духа на Апостоле, 1. јуна 2015. године, након дуже болести, у својој 69. го-

дини, упокојио се Томислав – Томо Чејовић, некадашњи колега и прија-тељ Радио Светигоре.

Томо је скоро цијели радни вијек провео у техници Радио Титиграда – Радија Црне Горе, гдје је почетком осамдесетих година прошлог вијека дао изузетан допринос  у инсталирању технике и опреме. Као изузетан професионалац, мајстор свог заната, Томо се једно вријеме бринуо о тех-ници Радио Светигоре и допринио ширењу  таласа „Васељенског радија“. Заједно са својом супругом Божидарком Кљајић – Чејовић, чувеним ра-дио-спикером некадашње СФРЈ, пуно је помогао унапређењу програма нашег црквеног радија.

Томо Чејовић је сахрањен у сриједу, 3. јуна, на празник Светог цара Константина и царице Јелене, на подгоричком гробљу Загорич. Уочи Пе-тровдана, у суботу 11. јула, четрдесетодневни помен му је служио прото-јереј–ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, у прису-ству пријатеља и најближе родбине.52

svetigora /

2015

/ с

епте

мба

рpomen

IZ SVIJETAПриредила: Марија Живковић

Јеромонах Романлауреат награде

„Богородица Тројеручица“За добитника свјетске право-

славне пјесничке награде „Богоро-дица Тројеручица“ 2015. године, коју је установио фонд „Иванка Мило-шевић“ у Чикагу, проглашен је јеро-монах Роман Матјушин. Та награда установљена је у славу иконе Мајке Божије „Тројеручице“ и у част сјећа-ња на десетогодишњу Иванку Ми-лошевић, ученицу петог разреда Ла-тинске школе у Чикагу, коју су убили агенти југословенских органа др-жавне службе безбједности 1977. го-дине.

Награда се сваке године додје-љује 28. јуна на Видовдан у просто-ријама фонда „Иванка Милошевић“ у Чикагу. Досадашњи лауреати ове награде су: Матија Бећковић (2001), Стеван Раичковић (2002), епископ Атанасије Јевтић (2003), Андреј Во-знесењски (2004), архиепископ Ам-филохије (Радовић) (2005), Бела Ахмадулина, Русија (2006), Ана Блан-дијана, Румунија (2007), Слободан Ракитић (2008), Љубомир Симовић (2009), Милосав Тешић (2010), Иван Чарота, Белорусија (2011), Ганчо Са-вов, Бугарска (2012), Милован Вите-зовић (2013), Јуриј Лошћиц, Русија (2014).

Света Јелисавета – при-мјер принцези Шарлоти

Поглавар Англиканске цркве, aр-хиепископ кентерберијски Џастин Велби, на крштењу двомјесечне принцезе Шарлоте од Кембриџа ис-такао је примјер Свете велике кне-гиње Јелисавете Фјодоровне Рома-нове.

„Међу прецима принцезе Шарло-те је једна светитељка – велика кне-гиња Јелисавета, чији је живот био кристална красота, а њена смрт – ди-ван примјер храбрости и служења“,

казао је Велби. Према његовим рије-чима, „то је та красота о којој је гово-рио Христос када је говорио о онима који ће наслиједити Царство небе-ско. Таква красота рађа се у крштењу, а утврђује се следовањем Господу“.

Упркос ратуОружани сукоб у Сирији траје

већ више од четири године, и мно-гим житељима вјенчање не пада на памет... Ипак, рат није спријечио је-дан пар у граду Хомсу да се вјенча у цркви, или ономе што је од ње оста-ло.

Још у мају 2014, православни епи-скоп је за Ројтерс казао да је у Хом-су уништено 11 цркава. Једна од њих је и црква Светог великомученика Георгија у хришћанској четврти Ха-мидија, у којој је вјенчање обавље-но. Младенци, чије слике су путем друштвених мрежа обишле свијет, прослављени су као симбол снаге и наде.

Макаријево словоРанку Јововићу

Добитник овогодишње, редов-не и престижне награде Удружења књижевника Црне Горе – Макарије-во слово је пјесник Ранко Јововић из Подгорице, којег савремена домаћа и међународна књижевна критика убраја у сам врх српске књижевно-сти.

Ранко Јововић је рођен 8. јуна 1941. године у Косићу код Данилов-града. До сада је добио више награ-да: Марко Миљанов, Ристо Ратковић, Раде Драинац, Лаза Костић, Радо-је Домановић, Печат Унирекса, Гра-чаничку повељу, Повељу Свети цар Лазар, Награду Даниловграда ,,9. де-цембар“, Арсеније Чарнојевић, Печат вароши сремско-карловачке, Јелена Балшић, Душко Трифуновић и Јован Дучић.

Поезија Ранка Јововића је значај-но обиљежила последње деценије прошлог и сваку годину овог вијека. Његошева Црна Гора, Његошево дје-ло и благослов Светог Петра Цетињ-ског, неодвојиви су од имена барда српске поезије, Ранка Јововића. Ње-гов стих и стил, поетска порука и по-ука, мисао, богољубље, љубав према Словенима, а нарочито према Руси-ма, према Светом Сави и српском је-зику и историји, Јововића ,,уписују“ у ново ,,златно доба“ наше поезије.

Откривена гробница првог бугарског мученика

Тим археолога који је недавно от-почео ископавање Велике базилике у Плиској, првој престоници Бугар-ског царства од 680. до 893, открио је гробницу Светог Бојана Енравоте, престолонаследника и првог бугар-ског мученика с почетка IX вијека.

Ископавање Велике базилике у Плиској, предвиђено је као при-премна фаза за њену обнову. Гроб-ница је откривена приликом иско-павања агиазме, и описана је као

„луксузна узидана“ гробница испод куполе агиазме. Археолози сматрају да се ради о мартиријуму првог бу-гарског мученика, Светог кнеза Бо-јана.

Свети кнез Бојан био је најстари-ји син кана Омуртага, владара првог бугарског царства 814–831. године, и унук кана Крума Неустрашивог (803–814). Након смрти кана Омуртага, Бо-јан је, као најстарији, требало је да наслиједи престо свог оца. Међутим, племство се успротивило због гла-сина да је Бојан хришћанин. Суочен са овим питањем, кнез Бојан не само да је потврдио, већ је и одбио да се одрекне Христа. Према историјским изворима, Свети кнез је, након ово-га, погубљен ван зидина Плиске 832. године.

Према подацима Бугарског на-родног музеја, кан Пресијан, брат Бо-јанов, саградио је око 845. мали мар-тиријум над агиазмом гдје је његов брат мученички скончао. Бугарска је званично примила хришћанство 865, за вријеме владавине Пресијановог сина Светог кнеза Бориса I Михаила. Крајем XIV вијека Турци су поруши-ли базилику, али је агиазма остала у употреби, и народ је долазио на по-клоњење.

1000 година од престављења

Крститеља РусијеСвечаности у част Светога кне-

за Владимира заједно са Руском Цр-

IZ pomjesnih crkava

53

септембар / 2015 / s

vetigora

IZ pomjesnih crkava Приредила: Марија Живковић

квом подијелио је читав православ-ни свијет. У Москви су на прослави значајног датума – 1000 година пре-стављења Светог равноапостолног кнеза Владимира – боравиле деле-гације помјесних Православних Цр-кава.

28. јула, на дан Светог равноапо-столног кнеза Владимира, чланови делегација у свештеном чину саслу-живали су Патријарху московском и све Русије Кирилу на Божанственој литургији у саборном Храму Христа Спаса. Српску Цркву представљали су: Митрополит црногорско-при-морски Амфилохије, Епископ мора-вички Антоније и професор бого-словије Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима протојереј Јован Милановић.

Мучкаубиства у Украјини

У Кијеву, 25. јула, двојица непо-знатих починилаца напала су 44-го-дишњег свештеника Украјинске Православне Кркве Московске Па-тријаршије Романа Николајева, ста-решину цркве Свете великомуче-нице Татијане у Кијеву. Свештеник је примљен у болницу са прострел-ном раном на глави и 29. јула је пре-минуо од посљедица рањавања.

Истога дана када је отац Роман подлегао ранама у Кијеву је нађена убијена монахиња Флоровског ма-настира Алевтина. Тијело 62-годи-шње монахиње са везаним рукама и траговима мучења пронашао је њен рођак.

Хиљаду година од мученичке кончине

Бориса и ГљебаРуска Црква је 6. августа обиље-

жила празник Светих благовјерних кнежева Бориса и Гљеба, приброја-них лику Светих због њиховог сми-рења пред мученичком смрћу.

Живот Бориса и Гљеба јесте бли-ставо историјско свједочанство промјена које су се десиле након ци-вилизацијског избора њиховог оца, великог кнеза Владимира, примјер

„разбијања старих вриједности и на-лажења нових. Чини се да су они мо-гли силом отети Кијевски престо од свога брата или пак, знајући да је он способан на братоубиство, мачем заштити себе. Међутим, они поста-ју наши први руски светитељи који

су одбили да подигну мач на брата и добијају име мученика“ — казао је поглавар Руске Цркве у бесједи на-кон Литургије у Храму Христа Спаса на Дан крштења Русије.

Послије кончине великог кнеза Владимира 1015. године дошло је до сукоба његових синова за престо. Ки-јевски престо силом је заузео један од старијих Владимирових синова

— Свјатополк. Његов млађи брат Бо-рис (у крштењу Роман), без обзира на предлог дружине да свргне брата и да сам влада у Кијеву, одбио је да се бори против Свјатополка, признав-ши његово старјешинство. Свјато-полк, без обзира на то, плашећи се Борисовог напада, послало је к њему убице, лицемјерно предложивши са-вез. Борис, сазнавши да му пријети мученичка смрт, није се супрот-ставио убицама, него је као Христос кротко поднио страдање, не желећи да устане на брата. Пошто се обра-чунао са Борисом, Свјатополк је на-мјерио да убије и другога свог млађег брата – Гљеба (у крштењу Давид). Схвативши да ће и он бити жртва међусобних сукоба, Гљеб је оплакао кончину брата Бориса и молио се да и сам погине, да не изврши братоуби-ство. Свјатополкова дружина је за-клала Гљеба.

Поштовање свете браће почело је одмах након доласка на кијевски престо Јарослава Мудрог. Гљебове мошти су обретене 1019. године, за-хваљујући чудесној појави и свечано су пренијете у Вишгород и погребене поред моштију његовог брата Бори-са.

Игуман хиландарски по-сјетио Ђурђеве ступовеКатедрални манастир Епархије

будимљанско-никшићке – Ђурђеве ступове, у суботу 4. јула 2015. годи-не, посјетио је архимандрит Мето-дије, игуман Свете лавре манастира Хиландара.

Дочеку су присуствовали и пред-ставници Општине Беране и Црквене општине Беране. У име свештенства ријечима срдачне добродошлице хиландарског игумана поздравио је протојереј-ставрофор Мираш Бога-вац, архијерејски намјесник бјело-пољски. Игуман Методије је забла-годарио на великој љубави са којом је дочекан у Ђурђевим ступовима и Епархији будимљанско-никшићкој.

„Ми када из Хиландара долази-мо негде имамо ту смелост да пре-несемо молитвени благослов наше Игуманије и Њене иконе Чудотвор-не Тројеручице и да се увек молимо да са Своје три руке покрива све вас. Али, и ова светиња овде има своју велику историју и ви се, исто тако, са правом можете молити Светом Геор-гију и другим угодницима који се сла-ве у овим крајевима и светима који су овде просијали“.

Сјутрадан је хиландарски игуман саслуживао владици Јоаникији на Литургији у Ђурђевим ступовима.

Благословспортским прегаоцима8. јул – Његова Светост Патријарх

српски г. Иринеј благословио је чла-нове матичног спортског савеза који окупља дјецу и омладину са посеб-ним потребама пред њихово учешће на овогодишњем највећем спорт-ском такмичењу – Специјалним лет-њим олимпијским играма које су од 21. јула до 4. августа одржане у Лос Анђелесу, САД. Патријарх је пожелио пуно успјеха српској спортској деле-54

svetigora /

2015

/ с

епте

мба

р

iz ota~astvene crkveПриредила: Марија Живковић

гацији, изразивши увјере-ње да ће као и увек досто-јанствено представљати

нашу земљу и обрадовати наш народ бројним одличјима и награда-ма са овог такмичења.

Спомен на царскупородицу Романов

Торжественом архијерејском литургијом у Храму Светог Саве на Врачару, у спомен на пострадалу царску породицу Романов, Српска Црква прославила је 17. јула стра-далнике за Христа и Русију, страсто-терпце, цара Николаја II и његову породицу. Литургијом је началство-вао је Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење господе Епископа: шабач-ког Лаврентија, банатског Никанора, врањског Пахомија, рашко-призрен-ског Теодосија, крушевачког Дави-да, топличког Арсенија и јегарског Јеронима. Свечаном евхаристијском сабрању присуствовао је и епископ ваљевски г. Милутин.

Послије Свете литургије Свјатјејши је изјавио да је ово вели-ки дан за сестринску Руску Цркву, за сав православни свет, а посебно и за нашу Српску Цркву и српски на-род, који се увијек у молитвама сјећа и захваљује за многа учињена добра руског народа, Руске Цркве и државе.

У крипти Храма одржана је и из-ложбена поставка склопљена из блока историјских фотографија

Карла Буле, који је у дужем перио-ду био званични фотограф царског двора, а дијелом од оригиналних фотографија, репродукција, копија умјетничких слика, графика и дру-гих илустративних материјала, који прекривају 216 метара паноа.

Свечаном сабрању прису-ствовали су предсједник Репу-блике Србије Томислав Николић, престолонасљедник Александар Карађорђевић, представници Ру-ске Думе, представници Одбора за градњу Храма Светог Саве и многе угледне личности јавног и културног живота.

Саопштење Епархије рашко-призренске

Епархија рашко-призренска из-ражава запрепашћење и дубоку за-бринутост поводом недавне одлуке апелационог већа Посебне коморе Врховног суда Косова којом се по-ништава одлука Врховног суда из децембра 2012. године, а којом је манастиру Високи Дечани признато власништво над 24 хектара земље у непосредној близини самог мана-стира. Апелациони суд се неочекива-но и без преседана прогласио нена-длежним за ово питање и упутио је предмет на основни суд у Пећи, чиме се у практичном смислу поништава рад Врховног суда Косова на овом предмету од 2008. године. У току протеклих седам година Суд посебне коморе Врховног Суда Косова више пута је потврдио своју надлежност по овом питању, што најновију одлу-ку апелационог суда чини нелогич-ном и правно неутемељеном.

Имајући у виду далекосежне по-следице ове одлуке која је донесе-на прегласавањем уз снажан отпор двоје од пет судија и правне пресе-дане које она доноси, Епархија ра-

шко-призренска ангажовала је свој правни тим, који у сарадњи са ме-ђународним експертима ради на из-налажењу правних мера које треба да буду примењене у циљу заштите имовинских интереса Српске Право-славне Цркве.

Дато у Канцеларији Епархије рашко-призренске

23. јула 2015. године

Илиндан уаустралијској пустињи1. август – На дан празника Пре-

подобне Макрине, Светог деспота Стефана и његове мајке Свете ца-рице Милице у храму Светог Илије у Кубер Пидију Свету литургију служио је Епископ аустралијско-новозеландски г. Иринеј. У току ове службе, којој је присуствовало мноштво гостију, Срба из Мелбур-на и Аделаида, служен је помен сви-ма страдалима из Српске Крајине у

„Олуји“ 1995. године. Сљедећег дана, 2. августа, на дан Светог пророка Илије у тој јединственој цркви, једној од главних туристичких атракција, уклесаној у стијени у малом мјесту Кубер Пиди (Coober Pedy), на пола пута између Аделаида (Adelaide) и Алис Спрингса (Alice Springs) обиљежена је храмовна слава Илин-дан уз многоборјне посјетиоце из свих крајева Аустралије.

Црква Светог Илије у Кубер Пидиjу је доступна 24 сата у току дана и њена врата отворена су за све. Она својом једноставношћу, чудесном лепотом, вечношћу и непроменљивошћу стене у коју је уклесана сведочи о постојању свемогућег, бесконачног и саврше-ног Бога.

 Света Марија Магдали-

на – слава Епархије буди-мљанско-никшићке

Светом архијерејском литургијом, којом је у манастиру Ђурђеви сту-пови, на празник Свете Марије Магдалине, уз саслужење бројног свештенства и свештеномонаштва, началствовао Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, и уз молитве-но учешће великог броја вјерног на-рода, прослављена је слава Епархије будимљанско-никшићке.

„Имали смо прилике да се заједно помолимо Богу овдје, са свештен-ством наше Епископије, Митрополије 55

септембар / 2015 / s

vetigora

Благослов спортским прегаоцима

iz ota~astvene crkve

црногорско-приморске и Епархије милешевске, да дочекамо наше драге госте. Посебно желим да по-здравим г. Милету Радојевића, који је данас овдје у име Владе Репу-блике Србије. Он је директор Упра-ве за сарадњу државе са Црква-ма и вјерским заједницама. Многи наши свештеници, а и цијела наша Епархија, у много чему, се ослања на ту институцију, на Владу Србије. Посебно је г. Милета Радојевић по-казао велико разумијевање за нашу Епархију, па материјално помаже наше свештенство, монаштво, цркве и манастире и за сваку другу потре-бу можемо да се обратимо и знамо да ће нам, а то је заправо одлука Владе Србије, помоћи колико се буде мог-ло“, рекао је владика Јоаникије.

Парастос наГаравицама код БихаћаЕпископ бихаћко-петровачки г.

Атанасије служио је 9. августа 2015. године парастос на стратишту Гара-вице код Бихаћа, гдје је у току лета 1941. године убијено око 14.000 не-виних људи, махом Срба и извјестан број Јевреја и Рома из Бихаћа и око-лине. Парастосу су присуствовали потомци и поштоваоци пострадалих који су организацији удружења „Уна“ допутовали из Бања Луке.

На крају парастоса епископ Ата-насије је одржао бесједу у којој је злочин над невиним народом сли-ковито представио као напад једног чопора крволочних вукова на невине јагањце, од којих су већи број закла-ли а остатак растјерали – растјерани су пуни страха и ријетко прикупе до-вољно снаге и воље да се врате на мјесто покоља, тј. у свој завичај.

Епископ Атанасије је нагласио да је и болна чињеница код српског на-рода заборављање поштовања пре-ма страдалима, и да у том правцу, у наредном периоду потомци и по-штоваоци пострадалих и убијених на Гаравицама треба да развију пошто-вање према Гаравицама као светом мјесту и да се дани сјећања на Гара-вице оживе и оприсутне међу право-славним Србима из Бихаћа и околи-не, који су разасути по свету.

Годишњица манастира Свете Петке на ГостиљуАрхиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфи-

лохије служио је 3. јула, на празник преподобног Наума Охридског, Свету службу Божију у манастиру Свете Петке на Гостиљу Мартинићком. Ову све-тињу митрополит Амфилохије је освештао на тај дан четири године раније, па је то био повод сабрању на Гостиљу.

У литургијској проповиједи Владика је рекао да преко Тијела и Крви Го-сподње, човјек, који је по својој природи пролазно биће, добија печат не-пролазнога и вјечнога живота. „Ту вјеру у Христа распетога и васкрслога, примљену од Светих апостола, проповиједану на свим земаљским језици-ма, Свети Наум и Свети Климент, а прије њих њихови учитељи Кирило и Методије, почели су да проповиједају на словенском језику“, казао је он.

Након причешћа вјерних благосиљан је славски колач. Кум овогоди-шње славе Драган Стојовић је кумство за наредну годину предао свом рођаку Радивоју Стојовићу. Потом је приређена славска трпеза са култур-но-умјетничким програмом у којем су учествовали гуслари и чланови под-горичког Дјечјег црквеног хора „Свети Сава“.

Архијерејска литургија у манастиру РибњакМитрополит Амфилохије је 5. јула, на празник преподобне Анастасије

Српске, са свештенством служио Свету службу Божију у храму Светих апо-стола Петра и Павла у израдњи у манастиру Рибњак код Бара.

У проповиједи након читања Светог јеванђеља Владика је рекао да све-тородна лоза Немањића вјековима храни безбројне душе гладне и жедне истине и правде Божје. „То је лоза која рађа грожђе, која точи вино вјере у Христа Бога од Дјеве рођенога и васкрслога, који је Камен темељац и васи-оне и свеукупне Божје творевине и рода људскога, Камен кога су одбаци-вали и одбацују зидари“, рекао је Митрополит.

Владика се на крају Литургије још једном обратио сабранима рекавши да демонске мрзитељске силе желе да сруше храм Свете Тројице на Румији,

„зато што је он свједочанство Божије љубави. И они који мрзе Бога – мрзе љубав, мрзе и људе. А онда мрзе и светиње и желе да их сруше“.

Слава у Јован долуМитрополит црногорско-приморски и игуман Острошке светиње г.

Амфилохије са бројним свештенством и свештеномонаштвом, служио је 7. јула, на Ивањдан, Свету архијерејску литургију у острошком скиту Јован до.

На почетку Свете службе, Митрополит је замонашио послушника Острошке обитељи Бојана, и надјенуо му монашко име Никита. Послушни-ке Јована и Александра, Митрополит је одјенуо у искушеничко рухо.

Потом је свечана литија, коју је предводио Високопреосвећени Ми-трополит, опходила храм Рођења Светог Јована, а служен је и парастос блаженопочившем архимандриту Лазару, некадашњем игуману манасти-56

svetigora /

2015

/ с

епте

мба

р

Hronika mitropolijeПриредио: Рајо Војиновић

ра Острога и оснивачу и градитељу скита у Јован долу, монасима чији земни остаци почивају на манастирском гробљу и упокојеним члановима породице Никчевић. Митрополит Амфилохије је са свештенством потом бла-гословио и пререзао славски колач.

Николај Бурљајев одликован орденом Св. Петра Цетињског

Митрополит Амфилохије уручио је 7. јула Орден Све-тог Петра Цетињског Николају Петровичу Бурљајеву, ру-ском филмском глумцу и редитељу, којим га је Свети Си-нод СПЦ одликовао за немјерљив допринос афирмацији и очувању свесловенске културе и свједочења хришћан-ске истине и љубави према српском и свесловенском роду. Митрополит Амфилохије је високо одликовање СПЦ господину Бурљајеву уручио на крају Свете литур-гије у Јован долу.

Обраћајући се сабраним вјерницима и господину Бурљајеву, Митрополит је подсјетио на мисли Достојев-ског да ће љепота спасити свијет и Тарковског да ће то учинити љепота и стид. „Николај Петрович Бурљајев сво-јом умјетношћу наставља и гради своје дјело на темељи-ма те истине коју је изрекао Достојевски, да љепота спа-сава свијет. Али у исто вријеме и љепота која је носилац стида пред Богом и пред људима“, рекао је Митрополит.

Владика је казао да је Бурљајев данас један од најзна-чајних умјетника и стваралаца свесловенске културе и подсјетио на завјет Светог Петра Цетињског, чији свети лик од данас краси груди Николаја Бурљајева, о вјерно-сти јединовјерној, јединокрвној и јединојезичној Русији.

Захваљујући на одликовању, г. Бурљајев је рекао да ово признање не доживљава као личну награду већ као награду и наду српскога народа на Русију. „Ја као грешни и недостојни човјек могао бих да радим и много више. Али све што сам радио и радим кроз цијели свој живот је у име Господа и отачаства, јер не постоји ништа важније за свакога од нас него да будемо вјерни Господу своме и отачаству своме“, казао је Бурљајев.

Бурљајев је казао да у чињеници што прима одлико-вање на велики празник Рођења Светог Јована Крстите-ља види символику. „Ваши преци су се борили против османскога ропства, и цар Лазар и деспот Стефан, и Све-ти Петар Цетињски, али морам рећи и то да ће многима од ваших владара отпадати месо од костију. Ми може-мо само да их жалимо“, рекао је он и запитао како да их жалимо када свој народ воде адским путем, када играју

заједно са сатаном, када издају сопствени народ, када дијеле сопствени народ, када сију мржњу у свом једин-ственом српском народу, када из школских уџбеника по-кушавају да избаце сунце српске литературе, попут ве-ликог Његоша, када сију мржњу према рускоме народу, када се клањају онима који уништавају српски народ.

„Таквих Јудиних синова је било, а има их и данас, исти-на у много мањем броју, и у Русији“, рекао је Бурљајев.

Монашење на Ободу ЦрнојевићаМитрополит Амфилохије је 10. јула увече у манасти-

ру Светог Николе на Ободу Црнојевића замонашио иску-шеницу Маријану Драшковић којој је дао монашко име Магдалина.

Архијерејска литургија на црквишту Скупо

Митрополит Амфилохије је 11. јула са свештенством служио Свету службу Божију на црквишту Скупо које се налази на обали Скадарског језера, преко пута манасти-ра Космач. На том мјесту налазе се остаци древнога хра-ма који, по мјесном предању, датира из времена зетскога господара Ивана Црнојевића.

Не зна се коме је храм био посвећен, па је митропо-лит Амфилохије дао благослов да се обнавља, да буде ме-тох манастира Космач и да буде посвећен Светим бесре-бреницима Киру и Јовану, будући да Црква 11. јула слави празник преноса њихових моштију.

Након Литургије приређена је за све учеснике сабра-ња трпеза хришћанске љубави.

Прослава Петровдана на ЦетињуНа Цетињу је 12. јула одржан традиционални Петров-

дански сабор, који је почео Светом архијерејском литур-гијом у Цетињском манастиру. Служио ју је митрополит Амфилохије, уз саслужење многобројног свештенства из наше и осталих помјесних Православних Цркава. Одго-варали су чланови црквених хорова „Свети апостол и је-ванђелист Марко“ из Подгорице и „Преподобна мати Ан-гелина Српска“ из Никшића.

У току Свете службе митрополит Амфилохије је у чин чтеца рукопроизвео брата Рафаила из Колумбије и миро-помазао новокрштеног слугу Божјег, свог имењака, ма-лог Амфилохија Марића из Бање Луке.

Након причешћа вјерних, Владика је уручио висока одликовања СПЦ Владу Никлановићу из Будве, из НВО 57

септембар / 2015 / s

vetigora

ИВАН КрговићПриредио: Славко Живковић

„Открићемо истину“ – за допринос расвјетљавању суд-бине припадника великог народног збјега из Црне Горе који је пострадао у одступници испред безбожника кра-јем 1944. и почетком 1945. године „од Везировог до Зи-даног моста“ и за немјерљив допринос изградњи Храма Светог Саве у Београду; орден Светог Саве др Михаилу Мишу Рунду за вјерност Цркви Божијој и своме свето-савском народу, орден Светог краља Милутина Андреју Малевском из Русије, новом ктитору обновљеног храма Светог Ђорђа у манастиру Бешка на Скадарском језеру, а орден Светог деспота Стефана Лазаревића његовој су-пруги Олги за изузетан допринос у изради цјелокупног фрескописа у том храму.

Митрополит Амфилохије одликовао је Златним ликом Светог Петра II Ловћенског Тајновидца осамдесетогоди-шњег Мира Микетића, последњег чтеца Свештеномуче-ника Јоаникија Липовца, митрополита црногорско-при-морскога. Микетић је аутор трокњижја „Кроз пакао и натраг“, а Владика га је одликовао за вјерно свједочење голготског пута Југословенске војске у Отаџбини, све-штенства и народа Црне Горе од Подгорице до Камничке Бистрице.

Златним Његошевим ликом митрополит Амфилохије је за свједочење тврде Божје вјере одликовао и неима-ра Милана Јанковића из Јанковића крша, као и Милована Пековића из Крње Јеле за допринос градњи храма Све-тог архиђакона Стефана на Катунцу.

Потом је Владика предводио празничну литију до те-меља цркве Светих апостола Петра и Павла на Ћипуру, гдје је благосиљан славски колач.

Након Свете службе, у трпезарији Богословије Светог Петра Цетињског је приређена празнична трпеза, гдје је промовисана књига Мира Микетића „Кроз пакао и на-траг“. Говорили су аутор и професор Веселин Матовић из Никшића.

Том приликом је митрополиту Амфилохију Мишо Ал-бијанић, предсједник Гусларског друштва „Цар Лазар“ из Приштине, које сада дјелује у изгнанству, уручио „Лаза-реву повељу“ за свједочење истине о страдању српског народа на Косову и Метохији.

Сабору на Цетињу присуствовали су многобројни го-сти из разних крајева свијета. Међу њима су били и Стан-ко Бушатлија Црнојевић, потомак зетске књажевске лозе Црнојевића, као и свештеници из Скадра Александар и Никола Петани.

Освештан нови храм у Станисељићима

Митрополит Амфилохије освештао је 14. јула, на пра-зник Светих мученика и бесребреника Козме и Дамја-на, са свештенством, новосаграђену цркву у селу Ста-нисељићима у Љешанској нахији и у њој служио Свету литургију. Црква је посвећена Свима светима и Светим свештеномученицима и новомученицима Митрополије--црногорско приморске, а њени ктитори су браћа Вељ-ко и Илија Богојевићи. Пројектовали су је др Предраг Ри-стић и Радован Радовић.

Након причешћа вјерних, митрополит Амфилохије је одслужио помен прецима браће Богојевића чији земни остаци почивају у крипти овога храма, међу којима је и новомученик Јован Томашев, убијен руком домаћих без-божника 1942. године.

Потом је благосиљан славски колач.

Слава цркве у БијелојМитрополит Амфилохије служио је 15. јула са све-

штенством, поводом храмовске славе, Свету службу Бо-жију у цркви Полагања ризе Пресвете Богородице у Бије-лој код Херцег Новог.

Након причешћа вјерних, храм је три пута опходила славска литија, а онда је служен помен епископу Симео-ну Злоковићу, упокојеним свештенослужитељима, осни-вачима, ктиторима и приложницима овога храма. Затим је благосиљан славски колач. На крају саборовања при-ређена је славска трпеза.

Слава храма у манастиру РустовоМитрополит Амфилохије је 17. јула служио Свету ли-

тургију у манастиру Рустово у Паштровићима поводом празника Свете царске породице Романов, којима је по-свећена црква у овој светињи. У току Литургије, митропо-лит Амфилохије је крстио слушкињу Божју Јулијану.

Владика је у литургијскоj проповиједи казао да је го-њење Романових у Русији ново гоњење имена Христо-вог. „На данашњи дан страдали су цар Николај, царица Александра, царевић Алексеј, са златним дјевама Хри-стовим: Маријом, Анастасијом и Олгом, и то је било не-што најстрашније што се догодило у XX вијеку. Сва опака и отровна зла и море мржње, у које се Европа погрузи-ла после бољшевичке револуције, родивши ништа мање опака и отровна зла – нацизам и фашизам, кренула су да преплаве свијет, па је требало онога који је то зло, безбо-жништво и унижење човјека и људског бића задржавао уклонити. Зато су страдали Свети Романови, а заједно са њима стотине хиљада наше православне браће широм Русије. Таквог страдања имена Христовог, правде Бож-је и праведника, није било, могло би се рећи, ни у оним првим вјековима Цркве Христове“, рекао је Високопре-освећени.

Митрополит Амфилохије је потом пререзао славски колач и освештао манастирски конак.

Слава манастира Св. Сергија Радоњешког на Румији

Митрополит Амфилохије служио је 18. јула, на пра-зник Светог Сергија Радоњешког, Свету архијерејску ли-тургију у манастиру посвећеном овом Светитељу у Ми-лићима на обронцима Румије.

Пред почетак Литургије, Владика је замонашио иску-58

svetigora /

2015

/ с

епте

мба

р

ИВАН КрговићПриредио: Славко Живковић

Hronika mitropolije

шеницу ове свете обитељи и дао јој монашко име Сера-фима, а току службе је крстио дјечака Алексеја из Русије.

Владика Амфилохије је у литургијској бесједи ка-зао да је храм посвећен Светом Сергију Радоњешком на обронцима Румије још једно велико чудо Преподобног Сергија Радоњешког.

Он је посебно благословио Јурија Анатолијевича Ак-сентијева из Украјине, и његову супругу Оксану Сљуса-ренко, доскорашњу амбасадорку Украјине у Подгорици. Митрополит је одликовао г. Аксентијева Златним ликом Светог Петра II  Ловћенског Тајновидца, због вјерности Кијевској Русији и јединству Православља, за показану дјелатну љубав на изградњи храма Светог Јована Влади-мира у Бару и других храмова у Митрополији црногор-ско-приморској, а поводом његовог шездесетог рођен-дана.

Потом је око манастира прошла свечана литија у сла-ву и част Светог Сергија Радоњешког, и Владика је прере-зао славки колач. Након Свете службе, своје стихове су говорили пјесници Ранко Радовић, Невен Милаковић и Светозар Ђуришић. У повратку из манастира Светог Сер-гија Радоњешког, митрополит Амфилохије обишао је Пи-тин водопад и цркву Светог Николе у Микулићима.

Освештан обновљен храм на ЦрквиниМитрополит Амфилохије освештао је 19. јула, на пра-

зник преподобног Сисоја Великог, обновљену цркву Све-тог архистратига Михаила на Црквини у Морачи и у њој служио Свету литургију.

У току Свете службе, владика Амфилохије је рукопо-ложио у презвитерски чин ђакона Николу Радовића. Све-

ту тајну крштења, руком владике Амфилохија примили су Давид Савовић, Страхиња Радовић и Немања Брајовић.

Митрополит Амфилохије је потом служио помен Ота-шу Савином Меденици, барјактару краља и господара Црне Горе Николе Петровића, првом ктитору овог храма, који је сахрањен поред цркве, чијим прилогом је ова све-тиња и подигнута 1905. године.

Митрополит је пожелио да овај храм, који је изра-стао из Морачке лавре Немањића, буде нови путоказ не само часном братству Меденица него и свима нама. Он је захвалио Ђорђу и Петру Меденици, чијим је прилозима овај храм изграђен и уручио обојици по високо одлико-вање – Орден Светог краља Милутина, којим их је одли-ковао Свети архијерејски синод СПЦ.

Митрополит Амфилохије је додијелио архијерејске грамате приложницима за помоћ у градњи храма, из братства Меденица: Дарку Душановом, Зорану Рајковом, Момиру Миодраговом, Миловану Мијаиловом и Драгану Миодраговом Меденици. У име братства Меденица, кљу-чеве од новог храма митрополиту Амфилохију је уручио Петар Меденица.

340 година црквеСвете Недјеље у Јошици

Митрополит Амфилохије је 20. јула, на празник Свете мученице Недјеље, служио Свету архијерејску литургију у цркви посвећеној овој светитељки у Јошици у Камена-рима, поводом 340 година од њене изградње.

Након читања Јеванђеља митрополит Амфилохије се вјерницима обратио архипастирском поуком, подсје-тивши да се Света мученица Недјеља од младих годи-на завјетовала да буде само Христова невјеста. ,,Света мученица Недјеља не може бити заборављена, јер није живјела она, него је живио Христос у њој, Христос који је вјечан и непролазан, а исто тако и они који су Његови“, рекао је митрополит Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је потом пререзао славски колач у славу и част Свете мученице Недјеље.

47 година свештеничке службе митрополита Амфилохија

Митрополит Амфилохије обавио је 21. јула, на пра-зник Светог великомученика Прокопија, велико освеће-ње обновљеног храма посвећеног овом Светитељу у Ми-лошевићима код Плужина а потом у њему служио Свету архијерејску литургију, уз саслужење свештенства и све- 59

септембар / 2015 / s

vetigora

Hronika mitropolije

штеномонаштва и молитвено учешће сабраних вјерника.Високопреосвећени Митрополит обиљежио је овом

приликом четрдесет седму годишњицу од када је руко-положен у чин свештеника у Кефалонији. Поводом пра-зника, митрополит је преломио славски колач у славу и част Светог великомученика Прокопија.

Подсјећајући на житије Светог Прокопија и њего-во страдање, митрополит Амфилохије га је упоредио са страдањем хришћана данас у Сирији, Ираку, Ирану гдје је Црква Христова постојала кроз вјекове, а гдје се сад уништава због помрачених Арагјана, којима помажу и Европљани, и главни ,,кувар“ НАТО пакт, који је био глав-ни ,,кувар“ покоља и овдје код нас.

,,Са истих оних простора са којих је насиље долази-ло у старијим временима, поново се појавило, а нажа-лост, и међу нама, зло и опако сјеме братоубилачко. Ко-лико је браће овдје погинуло од братске руке од 1941. до 1945. године, па и у овом новом, грађанском, опет бра-тоубилачком рату у Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији. Ту нашу чорбу и несрећу запржио је наследник нацифашизма, НАТО пакт, исто оно што су Хитлер и Мусо-лини урадили са Косовом 1941. године, само данас још и горе. Онда се то звала окупација а данас се то зове ‘осло-бођење’ КиМ. Данас су они који су бранили своју Отаџ-бину на КиМ у Хашком суду, а прослављају се они који су бомбардовали и порушили стотине педесет храмова, хи-љаде побили, десетине хиљада кућа и домова разорили и прогнали народ. Да су нека здравија и паметнија вре-мена, и Србија и Црна Гора би поднијели тужбу суду про-тив Клинтона, Блера и Солане, највећих властодржаца и носиоца братоубилаштва у Европи XX и почетком XXI ви-јека. Не знам смијем ли то рећи, али то говорим с муком и са бригом, да подсјетим и нас да се због наших несре-ћа и братоубилаштава отријезнимо од тог злог сјемена. А и њима да помогнемо да се отријезне и да не говоре више да су то људска права. Људска права су да ти данас уништаваш Украјину!!? Сјеме нацифашистичко од 1941. до 1945. године поново је посијано у Украјини, па се браћа, ено, кољу а зна се ко то покреће и помаже. Ено Америчке војске на границама Пољске и Бјелорусије, и војника које су тамо послали. Зашто их шаљу? Против кога их шаљу? Да ли се тако рјешавају питања овога свијета и успоста-вља мир на овој земљи?“, запитао се Архиепископ це-тињски.

Он је подсјетио да Црква Божја зато без прекида про-повиједа Њега, Христа Бога, Који је Миротворац и оне који су миротворци, који се називају синовима Божјим, и то су одувијек били.

Архијерејска литургијау манастиру Прекобрђу

Митрополит Амфилохије је 25. јула, на празник Иконе Пресвете Богородице Тројеручице, служио Свету литур-гију у манастиру Прекобрђу.

Митрополит Амфилохије је служио и помен Радосла-ву Рају Поповићу коме је, постхумно, на његов предлог, Свети архијерејски синод СПЦ додијелио орден Светог Петра Цетињског за доживотно исповједништво и вјер-ност Христу Богу, Цркви Божјој Православној и Крсту ча-сном, за живот и васпитање свог потомства у страху Бож-јем и човјекољубљу.

Високопреосвећени је заблагодарио ктитору Милану Вујисићу, који је за покој свог сина Зорана подигао ову светињу и у њу уградио све што је имао, а прије свега сво-ју тврду Божју вјеру, осветлавши тиме образ свих Боги-ћеваца, и изразио наду да ће наредне године овај храм бити освештан.

Захваљујући Високопреосвећеном Митрополиту на високом одликовању СПЦ, које је примио у име свог оца, Мирко Поповић је казао да орден прима са великим по-носом, страхопоштовањем и бригом да ли ће он и њего-ва породица бити достојни да га на прави начин оправ-дају и очувају, владајући се у духу тог ордена, и нагласио да ће чинити све што је у њиховој моћи да тако буде.

Сабор православнеомладине на Михољској превлаци

У манастиру Михољска превлака код Тивта, на пра-зник Сабора Светог архангела Гаврила, 26. јула, одржан је традиционални 22. Сабор православне омладине.

Сабрање младих почело је Светом архијерејском ли-тургијом, коју су служили Митрополит црногорско-при-морски Амфилохије и Епископ славонски Јован.

У току Литургије, митрополит Амфилохије је рукопо-ложио у чин јерођакона монаха Николаја, сабрата мана-стира Морачник на Скадарском језеру, а у чтеца руко-произвео брата Хектора из Салвадора.

Владика Јован је у литургијској бесједи подсјетио да на тај дан славимо другог међу архангелима, Светог ар-хангела Гаврила, оног који је у домостроју спасења назна-чен да благовијести, објављује, поучава и показује.

Након Литургије благосиљан је славски колач.Митрополит Амфилохије је благословио све члано-

ве братства Православне омладине Црне Горе и госте из страдалне, мученичке Коптске цркве, која је и у ово наше вријеме прибројала Царству Божјем преко двадесет му-ченика, које су поклали безбожни Агарјани у Египту, као и госте из Русије, Бугарске и Европе.

Кум овогодишње славе Братства Православне омла-дине Црне Горе био је Драган Стевановић, који је кумство за идућу годину предао Слободану Ристићу. Након Све-тог богослужења изведен је богат културно-умјетнички програм. Овогодишњем Сабору су присуствовали гости из дијаспоре, Русије и других православних земаља.

Предсједник Братства православне омладине Светог архангела Михаила јереј Миајло Бацковић, у знак захвал-ности, уручио је Преосвећеном Епископу Јовану лаварум 60

svetigora /

2015

/ с

епте

мба

р

древног Михољског збора. Он је подсјетио да су у Тив-ту поскидане саобраћајне и туристичке ознаке за мана-стир Михољску превлаку и позвао надлежне да их врате. „Вратите нам истину у виду путних знакова и дајте нам до-зволе да обновимо ову светињу“, поручио је он.

У музичком дијелу програма учествовали су члано-ви КУД „Ђурђевданско коло“ из Подгорице, гуслари Раде Радовић и Голуб Биговић, солиста Мирјана Живковић. У порти цркве Свете Тројице на Михољској превлаци ор-ганизована је продајна изложба слика ликовне колони-је коју води Милка Орлић Кресојевић из Бањалуке. На изложби су биле заступљене 44 слике домаћих и руских сликара. Организаторка изложбе је нагласила да је новац прикупљен од продаје слика намијењен за обнову мана-стира Михољска превлака.

Владика Јован служиоЛитургију у Стањевићима

Епископ славонски г. Јован служио је 27. јула Литурги-ју у манастиру Стањевићи.

Богослужење је окончано поменом који је одслужен на гробу игумана Димитрија Благојевића, првог насто-јатеља манастира (1994–2004) од почетка његове обно-ве. Владика се помолио Богу за душу оца Димитрија са којим га вежу снажне успомене на заједничко служење у Цетињском манастиру, почетком деведесетих година XX вијека, када је стасавала нова генерација цетињских монаха. Ово је била прва посјета и богослужење влади-ке Јована у Стањевићима од кад је уведен у ред апостол-ских прејемника.

После богослужења, игуман Јефрем је показао Пре-освећеном Владици обновљени манастирски конак и представио му предстојеће радове на довршетку ком-плетне обнове манастирског комплекса.

Десет година одосвећења цркве на Румији

Поводом десетогодишњице њеног освећења, 31. јула је одслужена Литургија у цркви Свете Тројице на Румији.

Служио је барски парох, свештеник Јован Пламенац. На Литургију се сабрало педесетак људи, из разних кра-јева Црне Горе, Србије, Русије, Словеније… По повратку у манастир Светог Сергија Радоњешког, румијске ходоча-снике угостиле су монахиње овог манастира.

Света архијерејскалитургија у Петровићима

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије служили су 1. августа, на празник Светог Стефана деспота српског, Свету службу Божију у цркви Светог Јована Крститеља на Петровићима у Доњим Бањанима.

Саслуживало је више свештенослужитеља Митропо-лије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-

-никшићке. Након Литургије одслужен је годишњи помен слушкињама Божјим Зорици и Марици Драганић и освећен надгробни споменик.

Митрополит Амфилохије и епископ Јоа-никије посјетили су затим манастир Коси-јерево.

Освештана обновљенацрква Св. Илије на Волујици

Митрополит Амфилохије освештао је 2. августа, на Илиндан, обновљену цркву Светог Илије на Волујици, у присуству великог броја вјерника из Бара и околине, али и руских држављана.

„Бог памти, а ми се обогаћујемо тим Божијим памће-њем, нарочито они који Свете дарове приносе, храмове граде, а градећи храмове они Богу служе. Нека су бла-гословени сви они који су овдје уградили себе, нека их Господ запише у књигу свога вјечнога живота, а заједно са њима и нас нека приброји, овакве какви јесмо“, рекао је Владика.

Митрополит Амфилохије је за изузетан допринос на обнови овог, али и других храмова, оца Ђорђа Кнеже-вића одликовао чином протојереја–ставрофора. Архи-јерејске захвалнице добили су Зоран Луковић, Миодраг Радоњић и руска држављанка Маргарита Тацијева.

Митрополит Амфилохије служио Литургију на Паштровској гори

Митрополит Амфилохије служио је у 4. августа, на празник Свете Марије Магдалине – Благе Марије, Све-ту литургију у храму Светог Спиридона на Паштровској гори.

У току Службе митрополит Амфилохије је крстио слу-ге Божје Марију, Марка и Нину, а Златним ликом Светог Петра II Ловћенског Тајновидаца постхумно одликовао покојног Николу Марковог Ђурашевића.

Митрополит Амфилохије служио Литургију у Добрској ћелији

Митрополит Амфилохије служио је 6. августа са свештенством Свету службу Божју у манастиру Добрска ћелија код Цетиња.

У литургијској про-повиједи Владика је рекао да су Света

61

септембар / 2015 / s

vetigora

Hronika mitropolije

Олимпијада и Света Христина, небеске покровитељке добрских монахиња Олимпијаде и Христине, двије не-беске звијезде које су живјеле у древна времена и саме себе и сав живот свој Христу Богу принијеле на миомир-ни дар. Он је казао да је њихов спомен вјечан, „јер су оне вјечном Божјом љубављу испуниле своја срца, и она, та љубав, им је даровала да их се сјећамо“.

Након Литургије, митрополит Амфилохије је благоси-љао славски колач поводом имендана монахиња Олим-пијаде и Христине.

Света архијерејскалитургија у Барама Радовића

Митрополит Амфилохије је 9. августа, на празник Светог великомученика Пантелејмона и Светог Климен-та Охридског са свештенством служио Свету службу Божију у цркви посвећеној овим светитељима у свом родном селу Баре Радовића у Доњој Морачи. У току Ли-тургије, Владика је у ђаконски чин рукоположио сврше-ног теолога Гаврила Оровића, а у Свету тајну брака увео слуге Божје Миомира и Љиљану.

У литургијској проповиједи митрополит Амфилохије је рекао да је Христова наука, из које је никло све што је никло на нашим просторима, у једном тренутку у Мора-чи била презрена и одбачена. „Ђаво увијек мијења хаљи-не и тикве. Онда је имао своје тикве, и данас има друге тикве. Она су биле бољшевичке и титоистичке, а сад су бриселске. Ја вам кажем да су то ђавоље тикве и науке“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Након причешћа вјерних храм је опхо-дила литија, а онда је благосиљан слав-

ски колач. Сабор у Барама Радовића настављен је празничном трпезом са

к улт урно -умјетничким програмом у којем

су учествовали пјесници и гу-слари.

Митрополит Амфилохијеслужио Литургију у Горњем Липову

Митрополит Амфилохије служио је 11. августа са све-штенством Свету службу Божију у цркви Светог архи-ђакона Стефана у Горњем Липову код Колашина. У току Литургије, Владика је у презвитерски чин рукоположио ђакона Гаврила Оровића.

Након причешћа вјерних, храм је опходила празнич-на литија, а онда је благосиљан славски колач. Сабор у Горњем Липову настављен је трпезом љубави, коју је за Митрополита и све сабране приредио ктитор храма др Милован Бојић. Изведен је и пригодан програм у којем су учествовали вокални солисти и гуслари Миломир Ми-љанић, Бојана Пековић и Ђорђије Копривица.

Протојереј–ставрофор ВелиборЏомић више није пријетња за државуНакон процјене АНБ да више не представља при-

јетњу за националну безбједност, отац Велибор Џо-мић се вратио у Црну Гору.

Нови директор АНБ Дејан Перуничић је промијенио став својих претходника, који су процјењивали да о. Ве-либор представља пријетњу за националну безбједност. На основу последње такве процјене МУП је у фебруару ове године донио коначно рјешење, на основу кога је о. Велибор протјеран. Одлуку је касније оборио Управни суд, али о. Велибору ипак није дозвољен прелазак грани-це из Србије у Црну Гору.

„Мислио сам да ће бар одлука Управног суда да ура-зуми неразумне и оне који су злоупотребљавали јавна овлашћења да би остваривали личне, партијске и идео-лошке циљеве. Био сам непријатно изненађен чињени-цом да ни одлука Управног суда не важи за оне који се непрестано позивају на владавину права. Ту, прије свега, мислим на предсједника Скупштине Ранка Кривокапића и министра унутрашњих послова Рашка Коњевића“, ка-зао је о. Велибор по повратку у Црну Гору, додавши да је његов повратак у Црну Гору након полугодишњег из-гнанства показао да је концепција Ранка Кривокапића за прогон свештенства и Цркве разбуцана, као што му се у претходном периоду разбуцала и партија – „јесам поби-једио, али не државу већ неодговорне појединце који су злоупотријебили своје функције“, навео је парох подго-рички.

Каже да га у наредном периоду очекују три поступка, од којих је први пред Управним судом. Ту ће се, увјерен је Џомић, показати да ли је МУП донио шесто по реду зако-нито или незаконито рјешење. Наглашава да још није ви-дио рјешење Агенције за националну безбједност по ко-јем више не представља опасност по безбједност Црне Горе и да му садржај тог акта није познат тако да га не може коментарисати.

„Неизмјерно сам срећан што сам се вратио у Црну Гору. Ушао сам у Црну Гору на истом граничном прела-

зу на којем сам изашао 8. фебруара ове године. Стигао сам у Црну Гору преко Пребило-ваца, гдје сам био на великој свечаности, освећењу Храма Васкрсења Христовог у том селу које је симбол мучеништва и

страдања“, навео је он.62

svetigora /

2015

/ с

епте

мба

р

reporta`aРАЈО ВојиновићПрослава празника Преображењау Митрополији црногорско-приморској

Да небеса силазе у човјекаАрхиепископ цетињски и Митрополит црногорско-при-

морски г. Амфилохије служио је 18. августа, у навечер-је празника Преображења Господњег, у Цетињском ма-

настиру вечерњу службу са петохљебницом, и замонашио православног хришћанина из Сан Салвадора (држава Сал-вадор, Јужна Америка) Хектора Адолфа Родригеза Хернан-деза, коме је дао монашко име Андреј.

Обраћајући се новопостриженом монаху Андреју и са-браном свештенству, монаштву и вјерницима, митрополит Амфилохије је казао да новоснована Буеносајреско-цен-трално-јужноамеричка епархија наше помјесне Српске Цр-кве овим чином добија још једнога свога апостола.

Митрополит Амфилохије служио је на празник Прео-бражења Свету литургију у цркви посвећеној овом пра-знику на Кључком Тавору на Бјеласици, гдје је благословио славски колач поводом храмовне славе, као и грожђе, које се на овај празник благосиља по древном црквеном пре-дању.

У току Литургије, рукоположен је у чин ђакона Рафаил Дарио Падиља Гомез из Медељина, Колумбија. Он ће бити ђакон у тамошњој парохији Пресвете Тројице.

У литургијској проповиједи митрополит Амфилохије је казао да нам је Таворска свјетлост открила важну истину

– да људи нијесу као црви и мрави који гамижу по земљи.„Зато је Бог и створио човјека усправним, да гази по

земљи, али да небеса призива, да небеса силазе у њега, да главом додирује небеса, а на земљи да буде стамен. А биће стамен само ако га небеса држе“, казао је Владика, и додао да би човјеку било боље да је само мрав или црв, уколико не би био везан за небеса.

„Јер мали црв живи, а нема свијест о томе. А човјек је биће које има разум. Ако својим разумом схвати да му је живот само овај овдје, онда је проклет човјек“, рекао је митрополит Амфилохије.

На врху Бјеласице је одржан и пригодни програм „Пјесничко Преображење“ са учешћем више пјесника и гуслара.

Митрополит Амфилохије и архимандрит Методије, игуман Цетињског манастира, са новопостриженим монахом Андрејем из Сан Салвадора и братом Рафаилом из Колумбије, који је у чин ђакона рукоположен на Преображење на Кључком Тавору

Освећење славског колача на Кључком Тавору на Бјеласици

XVI ПРАВОСЛАВНИ ДЈЕЧИЈИ САБОР ЦРНЕ ГОРЕ

Цетињски Манастир Субота 29. август 2015.

08.00 Света архијерејска Литургија11.00 Отварање XVI Дјечијег сабора

посвећен хиљадугодишњици мученичке кончинеСветог Јована Владимира 1016-2016.

П Р А В О С Л А В Н А М И т Р О П О Л И Ј А Ц Р Н О Г О Р С к О - П Р И М О Р С к А

Крст си свијетли проповиједао свимаКрст што ти се са небеса јави

Д О Б Р О Д О Ш Л И !