Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska Sveta Gora Atonska ذœذکذ¢ذ ذ‍ذںذ‍ذ›ذکذˆذگ ذ¦ذ•ذ¢ذکذٹذ،ذڑذگ ذ“ذ‍ذ”ذکذ‌ذگ

  • View
    1

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska Sveta Gora Atonska...

  • · Цр на

    Го ра

    1 ,2

    0 € · Ср

    би ја

    1 20

    Д ин

    . · Р еп

    уб ли

    ка С

    рп ск

    а 2,

    5 КМ

    · · за

    Е вр

    оп у

    3, 5

    €; з

    а А

    м ер

    ик у

    $6 ; з

    а Ау

    ст ра

    ли ју

    1 0

    AU D

    · obraznik

    za vjeru Kulturu i vaspitawe

    Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska

    МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА  ГОДИНА XXVI  ПЕТРОВДАН  ЈУЛ 2017.  БРОЈ 264

    Manastir Simonopetra Sveta Gora Atonska

  • Икона Св. Мардарија Либертивилско-љешанског рад је сестара манастира Жупа Никшићка. Ову икону Св. Мардарија је Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије донио на дар ректору Санкт-петер-

    буршке духовне академије, Архиепископу петергофском г. Амвросију, приликом своје посјете овој високо- школској установи, 28. јуна 2017. године.

    Свети Мардарије, први српски епископ Америке и Канаде, чије су нетрулежне мошти обретене прије неколи- ко мјесеци у манастиру Светог Саве у Либертивилу, завршио је Петроградску духовну академију 1916. године.

  • besjeda Митрополит АМФИЛОХИЈЕ

    Излагање у манастиру Стањевићи на Тројичиндан 2017, на Духовној академији посвећеној годишњици Светог и Великог Сабора Православне Цркве на Криту

    Сабор на Криту - свједочанство да је Црква Божија жива и данас

    Црква је по својој природи саборна, она са-бира небо и земљу, Бога и људе и човје- чанство, нарочито овим даном Тројичиним. Зато су Сабори кроз вјекове одржавани упра- во на Тројичиндан. (Онај који чита Горски ви- јенац видјеће да су и у вријеме владике Рада сабори били за Тројичиндан и на Ловћену. Ево и ми настављамо тај сабор у духу Тројичина-

    -дне кроз вјекове.) Тако је прошле године, такође на Троји-

    чиндан, на апостолском острву Криту, одр- жан Велики Сабор једне, свете, саборне и апо- столске Цркве Божије. Овакав сабор, Сабор свих помјесних Православних Цркава, какав је био на Криту претходне године није бивао дуги низ вјекова. Додуше, овога пута су све Цркве припремиле тај велики Сабор. На њему је учествовало преко 400 патријараха, архие- пископа, митрополита и епископа из читаве васељене православне. Иако, због одређених искушења, непосредно на Сабору нијесу уче- ствовале Московска, Антиохијска, Грузијска и Бугарска Патријаршија, оне су свакако мо- литвено биле присутне. Ја сам увјерен да ће велике одлуке које су донијете на том сабору добити и свеправославни значај, који оне већ и имају по значају тема о којима је на Сабору разговарано, и по одлукама које су донијете.

    На првом мјесту, ту је Окружна посланица Великога сабора, у којој је исповјеђена вјера Цркве Божије, вјера православна, она вјера

    коју смо и ми данас исповиједили у Символу вјере. Дакле та вјера, Божија вјера, тврда вјера, вјера која је „основ свега чему се нада- мо и провјера ствари невидљивих “ (Јевр. 11, 1), она је и на овом сабору потврђена, исто онако како је утврђена и потврђена на седам Васељенских сабора, а потом и на другим саборима од свеправославног значаја, које је овај Велики и Свети сабор сада као такве прихватио: Велики сабор патријарха Фотија (нашега словенскога кума, који нам је послао Ћирила и Мето- дија, које су наследили њихови први ученици: Климент, Наум, Сава, Евангеларије и Горазд, од којих је после примио ту све- ту науку и вјеру Свети отац наш Сава, који такође има своје исповиједање вјере, које је опет само наставак исповиједа- ња вјере вјековима прије њега); свети сабори XIV вијека великога просветитеља, богозналца, мудраца и тај- нозналца Светог Григорија Паламе; Цариградски сабор из 1484. године, који је поништио одлу- ке и учења лажног Флорентинског сабора (1439); Антипротестантски сабори из XVII вијека, као и Сабор из 1872. го- дине, који је био против такозва- ног етнофилетизма. То је једна болест у Цркви гдје се Црква поистовјећује са неком наци- јом. То су прво Јевреји хтјели

    – да са својом нацијом пои- стовјете Цркву Божију. Тај се проблем потом појавио у XIX вијеку код Бугара, и због тога је сазван сабор из 1872, који је етнофилетизам прогласио за „змијски отров“ који разара 3

    јул / 2017 / s v e t i g o r a

    godi[ w

    ica Svetog i velikog sabora na kritu

  • јединство саборне Цркве Христове, Божије, ра- зара јединство Цркве поистовјећујући Цркву са једном нацијом и са једном државом, а Црква је она која призива све земаљске народе да се кр- сте у име Оца и Сина и Духа Светога, да сви буду обасјани и испуњени љубављу божанском и да сви загрле једни друге, сви народи земаљски колико их има. То је она Црква у коју се кршта- вамо, у коју вјерујемо. И у наше вријеме постоји искушење етнофилетизма, рецимо у Украјини. Нажалост се та болест појавила први пут у исто- рији код нас у Црној Гори – једна група секташа која је прогласила себе за „црногорску цркву“, који очевидно у Бога и Христа и не вјерују; они вјерују у некакву своју нацију, у државу. Нарав- но, сви поштујемо државу, сви поштујемо народ коме припадамо, али прије свега и изнад свега ми смо припадници народа Божијега који се са- бира кроз вјекове од свих земаљских народа. Као што каже један светитељ: као што се пше- нично зрно сабира са разних њива па се онда самеље у брашно па се од тога направи хљеб, па се са тим хљебом хране сви људи, тако је и Црква Божија сабрана од свих народа од свих времена у једну живу заједницу обасјану свје- тлошћу Бога љубави, Оца и Сина и Духа Свето- га. Признајући тај сабор из 1872. године, овај је Велики и Свети сабор потврдио осуду тог ла- жног учења и поистовјећивања Цркве Божије са било којом нацијом или државом, или било каквом вриједношћу у овом свијету, зато овај сабор и јесте велики.

    Сабор на К