Мэсzца феvруаріа в к7д й день. - narod.runovisrbljak.narod.ru/.../02...Flavijan_Kartaginski.pdf · Мэсzца феvруаріа, в к7д-й день. СЛУЖБА

Мэсzца феvруаріа, в к7д-й день.

СЛУЖБА МУЧЕНИКwМъ КАРFАГЕНСКИМъ:

Ст7ому діакону флавіану, и3 и3же съ нимъ: монтану, лукіану, віктору, їулиану, пресвvтерwмъ, и3 и3же съ ними пострад†вшимъ.

На велицэй вечерни,

На господи воззвахъ: стіхи6ры }, глас в7:

Подобенъ: Е#гда t древа:

Стіхъ: И#з глубины воззвахъ къ тебэ, господи:

Карfагены похвало, вселенныz u3крашеніе,* кmпріане свzщеннострадальне,* кровію, блаженне, слово и 3стины подписуеши.* многорасленное, q, сэмz матере церкви,* прозzбєніz я3влzющее w3 хрістэ, u3ченицы,* и3хже слэдовати w3 бозэ и3 nтцэ вдохновлzеши,* се свидэтельство вамъ nбщее, флавіаномъ и3зреченное:* я3кw u3множающимсz и3скушеніимъ силу премногую я 3ви хрістосъ,* и3же nн†z внутрь насъ w3долэвалъ є3сть.

Стіхъ: Да будутъ u3ши твои6:

На нечестіе коварство ѕлочестивый прилагаетъ солонъ.* nчеса ѕлеoмрачєнніz w3 смzтеніи людей заключаетъ,* u3шеса же tверзаетъ лжесвидэтельствамъ люты6мъ,* и3 и3зыскуетъ вину непорочныz церкве божіz,* w3пустошити тщасz до небесъ досzзающій храмъ.* дерзновєнніz служителіе тогw

~ 2 ~

затворzетъ дерзостію,* да u3сты флавіановыми вкупэ славніи свидэтельствуютъ:* я3кw u3множающимсz и3скушеніимъ силу премногую я3ви хрістосъ,* и3же nн†z внутрь насъ w3долэвалъ є3сть.

Стіхъ: А#ще беззакwніz:

Q, всеслэпотне міре, w3 хрістовэ мирэ невэдущій,* чимъ, пребуйне, тщишисz u3страшити слуги бwжіz;* что небесну тэхъ u3пованію предлагаеши въ противодостойное;* w3 чесомъ величаешисz, смерти u3зниче;* се, воззри на свидэтєли жизни вэчныz,* къ побэдителю а3да непрестаннw взираю6щіz,* возгласи6вшіz предъ тобою флавіаномъ свzтымъ:* я3кw u3множающимсz и3скушеніимъ силу премногую я 3ви хрістосъ,* и3же nн†z внутрь насъ w3долэвалъ є3сть.

Стіхъ: И#мене ради твоегw:

Q, наслэдницы кmпріану, флавіану собратіе,* се, w3 дусэ є3диное лицезрэніе вамъ,* я3кw u3зный членъ духодвижное терпэніе,* я3кw міра лукава свобождаютъ заклепы темничніи.* се ковчегъ быша стBны nны6z братству вашему хрістолюбивому.* да молитва претихаz вамъ богослышима будетъ* и3 воздержаніемъ возлетитъ и3зъ глубинъ къ небу горлицею* w3 и3збытцэ вамъ и3скушеній силу многую я3влzющу хрісту,* и3же nн†z внутрь насъ w3долэвалъ є3сть.

Стіхъ: T стражи u3тренніz до нощи:

Незабвєны t горнихъ суть дwльнаz воздых†ніz:* tкровеніе а3ггельское дерзновенну пресвvтеру* tверзаетъ сокровище тайны неиз8zснимыz:* я3кw рай w3брэтеши и3дэже вэра крэпчайшаz.* не я3влzетсz nный, да и3 та не u3малитсz* небошествена подвигомъ ти їакwвлz лэствица.* се є3диное братіи флавіана видэніе:* я3кw u3множающимсz и3скушеніимъ силу премногую я 3ви хрістосъ,* и3же сі‰ внутрь насъ w3долэвалъ є3сть.

Стіхъ: Я#кw u3 господа милость:

~ 3 ~

Се приближи вамъ сz часъ страданіz смертнагw,* и3сповэдницы славніи, произволеніемъ мученицы.* се tтуду же и3стzзанныz братіи сладкорэчное видэніе* досzзаетъ и3 васъ я3кw повелэніе t небесъ* до конца хр†брымъ быти и3збранникwмъ господа:* се вам крайній и 3сходъ u3сэченіе мечное.* tлагаему времени флавіанова конечна подвига,* да и3 мукою тогw и3 смертію возславитсz хрістосъ,* и3же прежде въ немъ глаголалъ є3сть.

Стіхъ: Хвалите господа вси я3зыцы:

Флавіане честнэйшый, флавіане возлюбленне,* u3толzетсz вмалэ ходатайства людскагw* и3 всеzрость мучителева безчеловэчнаz.* се же двєри премедлzтъ w3 входэ въ темницу ти* не навыкше срэтати небожителіе долэ* но w3баче невозможнw земли u3держати тz бысть,* духомъ пламеннымъ возглашающа:* я3кw u3множающимсz и3скушеніимъ силу премногую я 3ви хрістосъ,* и3же вс‰ сі‰ въ насъ w3долэвалъ є3сть.

Стіхъ: Я#кw u3твердисz милость є3гw на насъ:

Nжиданіемъ и3схода тридневнагw, q, флавіане,* я3кw свэтлагw воскресеніz,* духъ молитвою u3тверждаеши,* u3молzему бо ти спасу всею братіею небесною,* прежде сподобившеюсz спострадати тому.* досzзаеши сего и3 ты мученіемъ славнымъ* духомъ въ гwрнzz возлетаz конечнэ,* и3дэже во вэки славитсz хрістосъ,* во свzтыхъ живый и3 смерть побэдивый.

Слава, гласъ и3 подобенъ тойже:

Кmпріану всеславну, q, сопутницы вэрніи,* незабвєна намъ суть и3мена в†ша, q многострадальніи:* лукіане, монтане, вікторе, їуліане,* паки рене со примоломъ и3 донатіаномъ,* паче же словомъ, q, первенствуzй флавіане,* w3 є3динэмъ лицэ мукописче и3 мучениче* nсмерицы свzтыz громогласне свидэтелю:* я3кw u3множающимсz и3скушеніимъ силу премногую я3ви хрістосъ,* и3же nн†z внутрь васъ w3долэвалъ є3сть.

И# нынэ: Богородиченъ, гласъ тойже: Прейде сэнь законнаz:

~ 4 ~

Прокіменъ дне и3 парєміи мученичєстіи по минеи nбщей.

На літіи стіхи6ры самогл†сны, гласъ }:

Не и3знемогающе, не разжизающесz,* а3постольски, блаженніи, w3долэвали єсте* t плоти и3 міра и3 діавола* и3стzз†ніz души, духа томленіе,* да я 3снw я3вите nбразъ є3ваггельскій:* крэпч†йшаz терпBніz до конца.

Немwщи, сильніи, немощныхъ носzще* а3постольски подвизалисz є3сте* ближни6мъ u3гождающе во благое къ созданію,* терпэніемъ и3 u3тэшеніемъ писаній u3пованіе стzжавше,* духомъ крэпили є3сте и3 дерзновеніемъ кmпріана u3чителz,* въ подражаніе си вдохновлzющу васъ.

Въ заточеніи тzжцэмъ, въ крайнихъ лишеніихъ,* и3сповэданіемъ не прегрэшивше,* а3постольски, q, мученицы, дерзали є3сте,* з†днzz забывающе, въ прєднzz простирающеz,* никакоже земными w3тzгощающесz,* точію духа блаженство сокровищствующе.

Слава, гласъ тойже:

Какw посредэ жажды и3 глада крайнzгw* раздэлzеши собратіи, свzте, послBднzz;* се воистину тайна любве непостижимыz,* се апостольски со nными, флавіане, дерзнулъ є3си* на боголюбезенъ мученичества подвигъ,* печатлеющъ житіе и 3 нашу вамъ похвалу.

И# нынэ, гласъ тойже:

Я #вленіемъ пречудныхъ nбразwвъ твоихъ* а3постольски, дэво мати, w3бшла є3си* гр†ды и3 стр†ны хрісті†нскіz.* нынэ же молитвами флавіана мученика* землю сербскую благословлzеши,* q, млекопитательнице пречистаz.

~ 5 ~

На стіховнэ стіхи6ры, глас в7. Подобенъ: Доме є3vфраfовъ:

Карfагено, доблести, q, чтителю,* древнее nставль нечестіе,* свzтолэпнw тz просвBщшіz* и3 духомъ дерзновєнныz почти,* кmпріану славну вслэдники и мученики.

Стіхъ: Воззваша праведніи:

Церкве первоапостольнаz,* мати будущіz свzтости,* свэтлосрэтєннымъ тобою въ горнихъ сторжествуй,* возшєдшимъ къ богу и3 nтцу* карfагєнскимъ доблы6мъ мученикwмъ

Стіхъ: Мнози скwрби праведны66мъ:

Соборе всэхъ t вэка праведныхъ,* а3ггельскимъ съ небесъ согласіемъ,* богохвальне, пэснослови честію* любомудрагw пэвца свzтыхъ* флавіана, діакона и 3 мученика.

Слава, гласъ и3 подобенъ тойже:

Новый доме є3vфраfовъ,* крестославнаz духомъ сербіе,* гражданwмъ небесъ nбители зримаz,* приклони на милость господа* u3моленіемъ флавіана мученика.

И# нынэ, гласъ и3 подобенъ тойже:

Спасе подвигоположниче,* w3 пакипришествіи ти славнэмъ* богородицы мольбами теплыми* дерзновеніz не лиши вBрныz,* воздыхающу w3 тэхъ флавіану мученику.

Тропарь, глас а7:

Сладкогласнаz свирэль и3сповэданіz твоегw* созываетъ словєсныz nвцы6* є3же сострадальцы тво‰, флавіане, чествовати,* є3же любовію u3zзвлzтисz духомъ тэхъ,* є3же тz, соводворившу ти сz намъ снисхожденіемъ,* я3кw кmпріану вслэдника и 3 мученика за хріста* благодарнэ славити во u3пованіи* q, дерзновенем w3 твоемъ заступленіи.

~ 6 ~

На u3трени:

По а7 стіхословіи:

Вэси немощь насъ малодушіемъ разслабленныхъ, вэси и 3 w3ѕлобленіе. на бор‰щіz ны u3крэпи насъ, флавіане терпэливодушне.

Слава, и3 нынэ:

Вэси, владычице, бBды и3 н{жды людей твоихъ. матернимъ u3бо заступленіемъ u3тэши р†бы тво‰.

По в7 стіхословіи:

Клеветы человэческіz и3 напрасныz смерти и3збави ны, флавіане блаженне, я 3кw нэсть студа u3повающи 6мъ на моли6твы свzтыхъ, и3скушенныхъ по всzчєскихъ.


Въ ризахъ позлащенныхъ w3дэzна и3 преукрашена предста w3десную тебэ млекомъ тz воспитавшаz, q, царю, u3молzющи w3 благословеннэй сербіи съ флавіаномъ мученикомъ.

По полvелеи сэдаленъ, глас в7:

Подобенъ: Е#гда t древа:

Сіzz достоинствомъ души,* восходz къ свэту, господу,* u3zснилъ є3си є3ваггельскій путь* и3 тzготу всzкую претерпэвъ,* горнихъ достиглъ є3си высотъ,* q, флавіане, я3сне свэтилниче.* я 3кw свэтъ вторый свэту первому предстоz* разжени души моеz хладную тьму* лучею теплою молитвъ твоихъ.

Слава и3 нынэ, гласъ и3 подобенъ тойже:

Сіzніемъ пренебесніz чистоты,* q, дэво пренепорочнаz,* небеса воистину w3блистала є3си.* славо богозданныz земли, w3, маріе,* богородице и3 мати свэта.

~ 7 ~

Прокіменъ на u3трени, глас д7:

Свzты6мъ, и3же суть на земли є3гw,* u3диви господь вс‰ хотBніz сво‰ въ нихъ.

Стіхъ: Предзрэхъ господа предо мною выну,* я3кw w3десную менє є3сть, да не подвижусz.

Е#ваггеліе t матfеа, зачало л7ѕ.

Стіхира по є3ваггеліи, гласъ ѕ7:

Слову господа подвигоположника* є3же никакоже страшитисz* души коснутисz не могущихъ* внимали є3сте, q, мученицы, сердцемъ трепетнымъ.* тэмже скwрби мнwгіz терпэти uкрепилисz є3сте,* паки и3 дерзновеніе w3 хрістэ стzжавше,* и3сповэдавше того посредэ мрака безбожнагw* пріобщилисz є3сте побэдэ побэдившагw міръ.

Канwнъ, глас ѕ7, є3гwже краегранесіе:

Сомученики пою флавіана и3 тогw дерзновеніе.

Пэснь а7:

Їрмосъ: Я#кw по суху:

Свzтіи мученицы карfагенстіи, молите бога w3 насъ.

Слове божій, їисусе всемилостиве, слово худости моей даждь, да кmпріановихъ w3 дусэ возславлю дэтей и3 по тебэ страдальцєвъ.


Q, милосердіz веліz первохрістіанскагw. q, вэрности славныхъ u3ченикwвъ достославну кmпріану u3чителю.


Мученицы произволеніемъ, заключеніе под8ємлюще темничное, я3кw свэта сы6ны просвэщаютъ всэхъ.

~ 8 ~

Слава:

U3зы мучителєвы братскою любовію w 3слаблzютсz, свободу w3 дусэ проповэдающе божіихъ чадъ.

И# нынэ:

Чистаz и3 пречистаz мати богородице, мученики u3крэпившаz, не nстави мучениколюбцы.

Пэснь г7:

Їрмосъ: Нэсть свzтъ:


Е#же жити хрістосъ вамъ є3сть. сегw ради молитвэ прилэжите, пребодренніи, до конца и3згонzюще страхъ.


Не колеблютъ вы мучителей шат†ніz и3 всуе грозzщіи мракомъ подклетнымъ нападаютъ свэтъ нос‰щіz въ сердцахъ.

Слава:

И# вэры крэпчайшіz, и3 радости w3 дусэ и3сполнени, благодушіемъ вс‰ пріємлете ѕлострад†ніz, намъ немощны6мъ неoписивіи.

И# нынэ:

Кротостію u3крашена преєстественною, землю наслэдуеши, пречистаz маріе, я 3кw небесе царица, я3кw мати намъ премилосердаz.

Сэдаленъ:

И#стиннаz познаетсz церковь числомъ мучєникъ, w3 томже свидэтельствуютъ и3 кmпріанwвы u3ченицы, я3кw ч†да предwбраz мучениколюбнэй сей матери, я3кw w3 дусэ сы6ны бога и3 nтца.


~ 9 ~

И#стиннаz мати намъ познаешисz, дэво, я3кw приснаz грэшныхъ заступница, я3кw неистощное u3пованіе немощны6мъ.

Пэснь д7:

Їрмосъ: Хрістосъ моz сила:


И#скушеніимъ u3множающимсz премогаетъ nн†z хрістосъ господь вс‰ претепэвый въ васъ, я3кw съ вами живый.


Посэщеніемъ братіи u3тэшени, не нерадите, добліи, w3 мученіихъ предлежащихъ вамъ, но тэмже паки и3 паки молитвою храброборствуете.


Њ господэ сладцэ u3тэшаетесz, крэпкодушніи, я3влzющу тому и 3стое защищеніе паки и3 вдохновленіе вамъ.

Слава:

Ю #же возлюбисте матерь церковь, сеz держитесz. таже бога и3 nтца я3кw вседержителz и3 всевиновна всzчєскимъ и3сповэдуете, є3гwже ради любве, преблаженніи, страждете.

И# нынэ:

Факєлы я3кw свBтлыz рену тайнозрителю я3влzютсz хрістwвы друзи, матерію свэта и3 богородицею тайнw просвэщаємыz.

Пэснь є7:

Їрмосъ: Божіимъ свэтомъ твоимъ, блаже:


Лучами свэта и3стинна тайнw w3зарzютсz д{ши страдалєцъ тщащихсz ко и3сходу конечному, хрісту, солнцу правды.

~ 10 ~


А33дамантову твердость же и3 неколеблемость стэны со смиреніемъ и3 препростымъ достоинствомъ я3влzютъ свzтіи w3 u3пованіи и3стzзуеміи, w3 хрістэ долготерпэливіи, непобэдиміи.

Слава:

Воды и3 пищи лишаема nбразомъ u3крэплzетсz флавіановымъ братіz, послBднzz раздэлzюща, а3лчбу же u3толzюща братолюбіz.

И# нынэ:

И# нынэ вэмы пресильнэй заступницэ быти ти, мати, и3 приснw во u3пованіи въ тебе дерзаемъ, пречистаz, да и3 во вэки тобою, предобраz, хвалимсz.

Пэснь ѕ7:

Їрмосъ: Житейское море:


А33гіографъ, питатель, вкупэ же и3 сострадалецъ первэйшій я3влzетсz соузникwмъ флавіанъ, живописуz словомъ и3 личноoпытнэ, я3коже великій кmпріанъ рече, їкwну духа.


Небесны6мъ вэнцємъ свzты6мъ тайнэ u3готовлzющимсz, u3множаютъ предобліи воздержаніе, я3вэ а3ггелwмъ вдохновлzющимъ сихъ.

Слава:

А33постольски малод{шныz и3 братолюбнэ u3тэшати поучаетесz, u3крэплzющесz w3 хрістэ и3 тэхъ воздвизающе въ дусэ, є3гда свzтэйшихъ таинъ вкупэ сподоблzетесz, многострадальніи.

И# нынэ:

~ 11 ~

И#же мученикwмъ первовождь и3 предстоzтелємъ слава, сынъ твой, дэво, и3 божій тz я3влzетъ я3кw первостоzтельницу во страданіи своемъ и3 славэ.

Кондак, глас ѕ7:

Се свидэтельство флавіаново: силою вэры и3 братолюбіz и3 милостію божіею побэждаютъ мученицы врага, съ кmпріаномъ u3чителемъ провозглашающе: є3муже церковь нэсть мати, сему ни богъ нэсть nтецъ.

Їкосъ:

Флавіанъ прослави вашz подвиги, добліи мученицы карfагенстіи, паче же съ вами сопрослависz. є3гwже нынэ мощемъ кланzющесz со u3чителемъ тогw веліимъ взываемъ: є3муже церковь нэсть мати, сему ни богъ нэсть nтецъ.

Пэснь з7:

Їрмосъ: Росодательну u3бо пещь:


Темную скверну словопреній t свэтлыхъ вамъ мученическихъ ризъ u3бэлzетъ господь, на смиреніе ваше взираz и3 возвышенное братолюбіе.


Q, пресвvтеры побэдительніи: лукіане молчаливе, дерзновенній монтане, вікторе, паки їуліане великодушне. небошественъ вамъ є3сть ко страданію всеконечну путь: долэ чт{щіz вы не забудите.


Господь премудрw раздэлzетъ дары: первэе примола призвалъ є3сть съ донатіаномъ, таже честію возвысилъ є3сть со братіею віктора, флавіана же tлагаетъ мученіе паки, да множайшій на люди проліетсz тогw свидэтельствомъ свэтъ.

Слава:

~ 12 ~

Tдэлzетсz до времене флавіанъ сонма мучєникъ, паче соединzzсz со nными духомъ, тщитсz до хріста доспэти, благословенъ, вопіz тому, є3си, боже nтєцъ нашихъ.

И# нынэ:

Дэва бога раждаетъ плотію и3 мати чистотою небеса превзыде: q, чудесъ твоихъ, маріе, q, свzтыни, q, милости.

Пэснь }:

Їрмосъ: И#зъ пламене преподобны6мъ росу и3сточилъ є3си:

Свzтіи мученицы карfагенстіи, молите бога w3 насъ:

Е#динаго сына я3кw седмь приноситъ богу флавіанова мати, вэрою преукрашена nтеческою сіz соломwніа новаz, сіz и3стаz дщи а3враамлz.


Радуйсz, вопіетъ флавіанъ, мати моz предражайшаz. вэси бо я3кw сегw є3динагw w3 тебэ вожделэхъ: да w3 господэ постражду и3 съ тобою спрославлюсz.


Зриши, флавіане, духомъ я3кw дождь w3рошаетъ ти смертный путь. се и3 стр†сти тво‰ u3подоблzютсz спасовы6мъ, и3бо паки растворитисz имать водою кровь.

Благословимъ:

Нынэ, владыко, раба твоего tпущаеши съ миромъ, вопіетъ молчаніемъ флавіанъ, u3сэкаемь желаніемъ, а3ггели же на небеси срэтаемь.

И# нынэ:

Њ мученицэхъ u3молила є3си крэпости, дэво чистаz. се и3 нашу помzни немощь и3 ко спасенію наставлzй, мати.

~ 13 ~

Пэснь f7:

Їрмосъ: Не рыдай мене, мати:


Вэрою и3 любовію величающихъ васъ не забудите, но помzните, q, мученицы.


Егоже возлюбисте, є3гwже ради и3 пострадали є3сте u3молите и 3 w3 насъ, мученицы.


Неразлучны со братіею приснw пребысте. се и3 насъ, братію меньшую не w3ставите, мученицы.

Слава:

И#же словомъ и3зрzденъ и3 духомъ велій, флавіане свzщеннэйшій, сегw u3бога писца словеса со молитвєнники помzни снисхожденіемъ.

И# нынэ:

Е#гда славніи первомученицы воздохнутъ w3 насъ богородицэ, u3поваемъ тою спасеніе u3лучити и3 возопити благословенней: я3же w3 всэхъ благаz мати, слава тебэ.

Свэтиленъ:

Свэтъ хрістовъ просвэщаетъ вами всэхъ, q, мученицы: и3 согражданъ вашихъ, и3 сошедшихсz въ вашей памzти причастіемъ духа.


Се, рабо господнz, рекла є3си къ а3рхаггелу, чистаz: и3 мене симъ смиреніемъ просвэти, снисхожденіемъ духа.

~ 14 ~

На хвалитехъ стіхи6ры, глас є7:

Подобенъ: Радуйсz:

Стіхъ: Хвалите є3го на силахъ є3гw:

Радуйтесz, q, добліи страдальцы,* церкве хрістовы неколебимое u3твержденіе,* подвига первомучєникъ продолжателіе,* t мужей апостольскихъ наслэдовавшіи:* климентово превосходство проповэди,* жертвенное и3сповэданіе їгнатіа,* полmкарпа въ мужествэ первостоzніе,* съ кmпріаномъ u3чителемъ провозглашающе:* є3муже церковь нэсть мати,* сему ни богъ нэсть nтецъ.

Стіхъ: Хвалите є3го во гласэ трубнэмъ:

Радуйтесz, q, добліи страдальцы,* церкве хрістовы неколеблемое u3твержденіе,* подвига первомучєникъ продолжателіе,* t мужей апостольскихъ наслэдовавшіи:* климентово превосходство проповэди,* жертвенное и3сповэданіе їгнатіа,* полmкарпа въ мужествэ первостоzніе,* съ кmпріаномъ u3чителемъ провозглашающе:* є3муже церковь нэсть мати,* сему ни богъ нэсть nтецъ.

Стіхъ: Хвалите є3го во тmмпанэ и3 лицэ:

Радуйсz, флавіане премирне,* добродэтелей зерцало,* смиреніz свэтлосте,* мужества я3сный nбразе,* страдальче терпэливодушне,* и3стины ревнителю,* самоtверженіz правило,* вBрныz примэромъ вдохновлzzй* и3 веселzzй спасеніz надеждею,* и3сходатайствуй намъ u3 господа велію милость.

Стіхъ: Хвалите є3го въ кmмвалэхъ доброгласныхъ, хвалите є3го въ кmмвалэхъ восклицаніz:

Радуйсz, флавіане прехвальне,* добрэ вэдый, паче же проповэдавый* я3кw нэсть большіz сеz любве:* да и3же а3ще душу чистэ положитъ за други* и3 сі‰ крэпчайше u3zснивый nпытнэ* подвигомъ страданіz доблественнаго* и3сполнилъ є3сть мэру возраста* хріста распzтаго и воскресшаго.

~ 15 ~

Слава, гласъ ѕ7:

А33постольски w3бтекаеши мощми твоими, q, флавіане, грады страны хрісті†нскіz, се и 3 нашихъ предэлwвъ достиглъ є3си. благодарнэ u3бw смиреніемъ взываемъ ти: моли, q, мучениче, со свzтыми а3постwлы помиловатисz душамъ нашымъ.

И# нынэ, гласъ тойже:

Богородице, ты є3си лоза и3стиннаz, возрастившаz намъ плод живота, тебэ молимсz: молисz, владычице, со свzтыми апостwлы и3 мучени6ки, помиловатисz душамъ нашымъ.

Молитва

Q, славный мучениче флавіане, предстателю нашъ богоданный и богопрославленный, къ тебэ припадаемъ, w3бремененніи грэхми, къ тебэ взываемъ, скорбми w3тzгченніи. воздохни w3 насъ предъ спасомъ хрістомъ да не прогнэваетсz на насъ, нерадивыхъ и3 лэнивыхъ. прослези и3 предъ пречистою матерію є3гw да пробавитъ милость свою на насъ и3 вседержавнымъ покровомъ своимъ да защититъ ны t врагъ видимыхъ и3 невидимыхъ. вэмы тz, друже божій, я3кw nписателz подвигwвъ свzтыхъ и3зрzднаго. вэмы тz я3кw милосердіz веліzгw правило. вэмы и 3 я3кw u3чителz терпэніz крайнегw. вэмы тz и3 я3кw мученика доблественнаго. сегw ради подвигомъ житіz твоегw w3зарєны д{ши н†шz предаемъ молитвенному заступленію твоему нынэ и3 приснw, и3 во вэки вэкwвъ. А33минь.

~ 16 ~

А3каFіСТъ СВZТОМУ МУЧЕНИКУ

ДіАКОНУ ФЛАВіАНУ карfагенскому Господи їисусе хрісте, сыне божій, молитвъ ради пречистыz твоеz

матере и3 всэхъ свzтыхъ, помилуй насъ. а3минь. Слава тебэ, боже нашъ, слава тебэ. Царю небесный, u3тэшителю, душе и3стины, и3же вездэ сый и3 всz

и3сполнzzй, сокровище благихъ и3 жизни подателю, пріиди и3 вселисz въ ны, и3 њчисти ны t всzкіz скверны, и3 спаси, блаже, душы нашz.

Свzтый боже, свzтый крэпкій, свzтый безсмертный, помилуй насъ. Трижды.

Слава nтцу, и3 сыну, и3 свzтому духу, и3 нынэ и3 приснw, и3 во вэки вэкwвъ. а3минь.

Пресвzтаz троице, помилуй насъ; господи, њчисти грэхи нашz; владыко, прости беззакwніz н†ша; свzтый, посэти и3 и3сцэли немwщи нашz, и3мене твоегw ради.

Господи, помилуй. Трижды. Nтче нашъ, и3же є3си на небесэхъ, да свzтитсz и3мz твое, да пріидетъ

царство твое, да будетъ волz твоz, я3кw на небеси и3 на земли. хлэбъ нашъ насущный даждь нам днесь; и3 њстави намъ долги нашz, я3коже и3 мы њставлzемъ должникwмъ нашымъ; и3 не введи насъ во и3скушеніе, но и3збави насъ t лукавагw. Свzщенникъ: Kкw твое є3сть царство:

~ 17 ~

Господи, помилуй, в7i. Слава, и3 нынэ:

Пріидите, поклонимсz цареви нашему богу. Пріидите, поклонимсz и3 припадемъ хрісту, цареви нашему богу. Пріидите, поклонимсz и3 припадемъ самому хрісту, цареви и3 богу

нашему. Pаломъ н7.

Помилуй мz, боже, по велицэй милости твоей и3 по множеству щедротъ твоихъ њчисти беззаконіе мое. найпаче њмый мz t беззаконіz моегw, и3 t грэха моегwњчисти мz; я3кw беззаконіе мое а3зъ знаю, и3 грэхъ мой предо мною є3сть выну. тебэ є3диному согрэшихъ и3 лукавое предъ тобою сотворихъ, я3кw да њправдишисz въ словесэхъ твоихъ, и3 побэдиши внегда судити ти. се бо, въ беззаконіихъ зачатъ є3смь, и3 во грэсэхъ роди мz мати моz. се бо, и3стину возлюбилъ є3си; безвBстнаz и3 т†йнаz премудрости твоеz я3вилъ ми є3си. њкропиши мz v3ссwпомъ, и3 њчищусz; њмыеши мz, и3 паче снэга u3бэлюсz. слуху моему даси радость и3 веселіе; возрадуютсz кwсти смирєнныz. tврати лице твое t грBхъ моихъ и3 вс‰ беззакwніz мо‰ њчисти. сердце чисто созижди во мнэ, боже, и3 духъ правъ њбнови во u3тробэ моей. не tвержи менє t лица твоегw и3 духа твоегw свzтагw не tыми t менє. воздаждь ми радость спасеніz твоегw и3 духомъ владычнимъ u3тверди мz. научу беззакwнныz путємъ твои6мъ, и3 нечестивіи къ тебэ њбратzтсz. и3збави мz t кровей, боже, боже спасеніz моегw; возрадуетсz љзыкъ мой правдэ твоей. господи, u3стнэ мои6 tверзеши, и3 u3ста мо‰ возвэстzтъ хвалу твою. kкw а3ще бы восхотэлъ є3си жертвы, далъ быхъ u3бw: всесожженіz не благоволиши. жертва богу духъ сокрушенъ; сердце сокрушено и3 смирено богъ не u3ничижитъ. u3блажи, господи, благоволеніемъ твоимъ сіwна, и3 да созиждутсz стBны їерусали6мскіz. тогда благоволиши жертву правды, возношеніе и всесожегаємаz; тогда возложатъ на nлтарь твой тельцы.

~ 18 ~

Сvмволъ вэры: Вэрую во є3динаго бога nтца вседержителz, творца небу и3 земли,

види6мымъ же всэмъ и3 невиди6мымъ. И# во є3динаго господа їисуса хріста, сына божіz, є3динороднаго, и3же t nтца рожденнаго прежде всэхъ вBкъ. свэта t свэта, бога и3стинна t бога и3стинна, рождена, несотворена, є3диносущна nтцу, и3мже вс‰ быша. Насъ ради человBкъ и3 нашегw ради спасеніz сшедшаго съ небесъ, и3 воплотившагосz t духа свzта и3 маріи дэвы и3 вочеловэчшасz. Распzтаго же за ны при понтійстэмъ пілатэ, и3 страдавша, и3 погребена. И# воскресшаго въ третій день по писаніємъ. И# возшедшаго на небеса, и3 сэдzща њдесную nтца. И# паки грzдущаго со славою судити жи6вымъ и мєртвымъ, є3гwже царствію не будетъ конца.

И# въ духа свzтаго, господа животворzщаго, и3же t nтца и3сходzщаго, и3же со nтцемъ и3 сыномъ спокланzема и3 сславима, глаголавшаго прорwки. Во є3дину свzтую, соборную и3 а3постольскую церковь. И#сповэдую є3дино крещеніе во њставленіе грэхwвъ. Чаю воскресеніz мертвыхъ, И# жизни будущагw вэка. А33минь.

Кондакъ а7 Дивенъ богъ во свzтыхъ своихъ u3красившій nбитель нашу мощами

мученика флавіана, и3же я3кw благочестивый и3 благоговэйный хрістіzнинъ служилъ є3сть въ достоинствэ діакона, въ карfагенэ славнэй, и3мэвшей пастырємъ многославнаго кmпріана духовнымъ вождемъ своеz благочестивыz паствы, є3йже сей былъ є3сть вэрный слуга, и3сполнь чистымъ сердцемъ и3 смиреніемъ, є3муже похвалу сію возносимъ:

Радуйсz, нашъ предъ богомъ молитвенниче и3 и3сцэлителю, мучениче флавіане.

Їкосъ а7 А#нгелоподwбны бэху и3 свzтіи мужіе со флавіаномъ: донатіанъ,

прімолъ, свzщенный їуліанъ, монтанъ, ренъ, лукіанъ и3 вікторікъ, въ карfагенэ, при валеріановыхъ гоненіихъ, и3же њ сотвореніи

~ 19 ~

крамолыњклеветаны быша t я3ростнагw прокуратора солона, глаголющагw на нихъ виннымъ и3мъ быти њ бэдствіzхъ народа, и3 вовержены быша въ темницу. мы же, возносzще и3мъ хвалу, восклицаемъ:

Радуйсz, лукіане, nбразе доброты, смиреніz и3 кротости. Радуйтасz, рене и3 вікторіче, ревнителіе и3 немwлчнаz u3ста є3ваггеліа

хрістова. Радуйсz, монтане, необоримаz крэпосте вэры и3 непоколебимое

дерзновеніе мученичества. Радуйсz, їуліане, u3мудренный хрістомъ не пріzти въ сердцэ своемъ

разжженіz ненависти на брата своего. Радуйтасz, примоле и3 донатіане, крещенніи t братіи въ темницэ,

сице въ броню хрістову њблекавшесz. Радуйсz, мужественнаz сестро квартілозіе, съ мужемъ и3 сыномъ,

пострадавшима хріста ради. Радуйсz, вкупэ съ ними и3 ты, богомъ намъ дарованный

молитвенниче и3 и3сцэлителю, мучениче флавіане. Кондакъ в7

Свое неизмэрное человэколюбіе господь показалъ є3сть є3гда префектъ лишаz свободы купу хрістіанъ, и3хже вzщшаz часть бэ въ свzщенномъ достоинствэ, въ заключеніе посла и3хъ, вэщавъ и3мъ я3кw вскорэ накажены будутъ въ сожженіе. но будущіи мученицы, слышавше, начаша просити є3да чаша страданій минути и3хъ возможетъ. богъ же воистину измэнилъ є3сть первое рэшеніе прокуратора, вергнувшагw и3хъ потомъ въ тэсную и3 мрачную темницу, и3дэже томлєніz неизречєннаz пріzша и3 и3ніи u3зницы. но съ вэрою же и3 радостію, понеже хріста ради пострадаша, въ pалмахъ поzху господеви: А#ллилуіа, а3ллилуіа, а3ллилуіа.

Їкосъ в7 Въ мрачнэй и безвоздушнэй темницэ катіхумены промолъ и3

донатіанъ жел†юща жертвеннw кровь свою пролити, промысломъ божіимъ

~ 20 ~

нетерпи6міz же м{ки претерпBвша а3біе погублєна быста, а3 флавіанъ, а3ще и3 предо заточеніемъ страдаz тzжкимъ недугомъ, съ братіею терпэливw и3 смиреннw жестwкіz м{ки терпzше њбливаемь ледzною водою. видz тzгwты въ сердцахъ и3хъ милостивый господь сотвори гереніана и3 катихумена їануаріа принести и3мъ свzтыхъ дарwвъ. благодатію духа свzтагw причастившесz къ животворzщему їисусу хрісту, u3тверждены быша д†ри и3сцэлzющими вс‰ недуги. соединены же духомъ начаша молитисz ко господу сице:

Q, Господи, и3мz твое – любы, не tрини насъ заблуждшихъ. Q, Господи, и3мz твое – мощь, даждь нам крэпости не падати

духомъ, Q, Господи, и3мz твое – свэтъ, просвэти д{ши нашz њмрачєнніz

страстьми. Q, Господи, и3мz твое – миръ, u3мири беспокойніz д{ши нашz. Q, Господи, и3мz твое – милость, не престай милуz насъ. Мы же, поучаемы тобою во и3скушеніихъ не падати духомъ, съ

похвалою взываемъ тебэ: радуйсz, нашъ предъ бг7омъ молитвенниче и3 и3сцэлителю, мучениче флавіане.

Кондакъ г7 Принадлежащаz богу несозданнаz и3 животворнаz любовь я3висz вамъ

въ темницэ я3кw разумна, є3гда сквозэ бурю помыслwвъ нечестивагw пройдосте и3 w3сквернившаго грэхомъ ваше є3стество побэдисте, q, дерзновенніи борцы за правду божію, по словесэхъ а3постолскихъ: «и3же глаголетъ «люблю бога», брата же своего ненавидитъ, лжецъ є3сть». ты же, свzтый флавіане боголюбивый, вэдуz величайшей и3стинэ потверждатисz дэлами а3 не словесми, часто возносилъ є3си благодареніе: А#ллилуіа, а3ллилуіа, а3ллилуіа.

~ 21 ~

Їкосъ г7 Е#гда тихій гласъ хрістовъ я3кw к†пли живоносніz воды въ пустынэ

пронесеz по темницэ, свzщеннаго вікторіка ѕэлw u3крэпи u3вэщаніе є3же рай и3дэже и3 вэра є3гw, такожде и3 словеса господнzz: «не смущайтесz, я3кw а3зъ съ вами». u3твердишасz симъ u3вэдэніемъ и3 сердц† прочихъ заключенныхъ страд†льникъ, u3вэдэвшихъ я3кw nбразомъ и3 видэніемъ лэствицы їакwвли nтецъ небесный д{ши и3хъ готовитъ къ ангельскому подобію, и3дэже беспрестаное ликованіе празднующихъ въ неизреченнэй сладости, взирающихъ же на красоту лица божіz, tкуду же нынэ и3 ты, свzтый флавіане, внушаеши мwльбы и3 похв†лы приноси6міz тебэ:

Радуйсz, благоуханный цвэте небеснагw сада. Радуйсz, бывший и3ногда и3 самъ скорымъ трудникомъ на нивэ

господней. Радуйсz, разгонzющій њблаки нашихъ скорбей. Радуйсz, рэко водами благодати божіz исполненнаz. Радуйсz, флавіане, призывающій и3зъ греховніz тьмы къ чудесному

свэту вэры хрістовы. Радуйсz, я3кw ты тоже nнамw u3тэшаешисz t а3лканіz за нимъ,

и3же краснэйшій всэхъ сынwвъ человэчихъ. Радуйсz, я3кw ризу души своеz кровію а3гнца на земли и3збэлилъ є3си. Радуйсz, я3кw вэрнымъ сладка памzть твоz. Радуйсz, кадило благовонное, приносzщее fvміамъ молитвъ њ насъ

богу. Радуйсz, нашъ предъ богомъ молитвенниче и3 и3сцэлителю, мучениче

флавіане. Кондакъ д77

Е#гда догматы божіи бэху нарушєны въ западномъ царствэ, мнози мощи w3сквернєны быша нечестивыми дэлами слугъ є3гw, t многолэтніz тьмы бездэйствіz впадшимъ и3мъ во є3ресь. многомилостивый и3

~ 22 ~

долготерпэливый богъ чрезъ чудєснаz я3влєніz сво‰ показалъ є3сть намъ я3кw твоz душа, q, свzтый мучениче, съ тэлесемъ въ храмэ православнэмъ пребывати восхощетъ и3 паки и3 паки божественную літургію совершати, просz: «защити, спаси, помилуй», и3 воспэваz: А#ллилуіа, а3ллилуіа, а3ллилуіа.

Їкосъ д7 Видzще вэрніи я3кw мощи u3годника божіz tнэкуду я3вишасz въ

самъ денъ свэтлагw воскресеніz въ лешанскомъ монастыри, начаша и3спытовати w3 и3мени твоемъ, q, свzтый мучениче, но моли6твы къ тебэ и3 чудеса соверши6вшаzсz безпрестани до дне днешнzгw даша tвэтъ є3же быти ти нашему новому милостивому самарzнину предъ богомъ и3 молитвеннику w3 всэхъ притекающихъ и3 вопиющихъ тебэ сице:

Радуйсz, даромъ чудотворства w3бдарованный. Радуйсz, tкрывшій намъ сквозэ дэтищный сонъ будущее и3сцэленіе. Радуйсz, сегw ради пріємшій nбразъ великагw врача. Радуйсz, возвратившій слэпой старицэ зрэніе. Радуйсz, w3свобождающій подъ властію діавольскою с{щіz. Радуйсz, призывающій въ лоне православіz во є3реси6 вп†дшіz. Радуйсz, творzщій и3зoбиліе чудесъ преславныхъ. Радуйсz, древній хрістовъ u3годниче. Радуйсz, нашъ предъ богомъ молитвенниче и3 и3сцэлителю, мучениче

флавіане. Кондакъ є7

Я #коже не можетъ градъ u3крытисz на горэ стоzщій, такw и братъ твой монтанъ, q, чудесный флавіане, я3кw вождь духовный во вэрэ и3 ревности за истину и3 правду божію не можаше не u3вэдэти и3 туюже возжелэти съ тобою подэлити славу, w3бэщанную t господа тBмъ и3же душу свою положатъ за вэру. сегw ради польма раздэлилъ є3сть повzзъ и3мже быша зав‰заны є3гw nчи, желаz сохранити ю3 за тебе, глаголz:

~ 23 ~

«младость t старости tдэлzетъ мгновеніе, и3 могила не вопрошаетъ душу чегw желитъ, ниже срzщетсz съ могилою, но въ небо tлетаетъ, ко є3же творцу своему похвально воспэвати: А#ллилуіа, а3ллилуіа, а3ллилуіа.

Їкосъ є7 Видz ю3ношу побэждающа є3го подвигомъ воздержаніz и3 добродэтелію

милостыни и3 подающаго часть пищи братіи, нечестивый возжелэ прельстити є3го. є3гда твои ближніи u3вэдэша я3кw, флавіане, неправеднw накаженъ є3си, потщашасz коеюлибо цэною и3зъ темницы и3збавити тz, даже и3 ложными свидэтельстви, глаголюще не быти ти въ діаконскомъ достоинствэ. но милосердый хрістосъ во видэніи и3стиннw u3тверждаше тz: «чесw ради печаленъ є3си; дважды былъ є3си и3сповэдникомъ, въ третій же кратъ t меча погибнеши». w3 спасеніи своемъ t страданій мнzющи ти, прихождаху ти я3кw жи6ва словеса а3постwлскаz: «а3ще ли съ господемъ u3мремъ, съ нимъ же и3 живи будемъ», и3 се, побэждалъ є3си си6лы плоть свzзую6щіz съ nными плоть w3свобождающими. тэмже воспэваемъ ти сице:

Радуйсz, пожившій свzтw прежде мученій. Радуйсz, понеже сегw ради богъ тz прославилъ є3сть. Радуйсz, неистощимый источниче чудесныхъ знаменій. Радуйсz, дарующій радость скорб‰щимъ. Радуйсz, я3кw господь пріємлетъ твои моли6твы. Радуйсz, надеждо наша вэчныхъ благъ. Радуйсz, притекающій въ помощь душамъ гибающимъ. Радуйсz, нашъ предъ богомъ молитвенниче и3 и3сцэлителю, мучениче

флавіане. Кондакъ ѕ 7

Пречистаz богородица, и3мэющи во w3бласти неисчетное небесное воинство, и3збра тz, q, u3годниче, во а3ггела въ плоти прославлzющаго ю3 чудесми є3z. мы же, о3мофоръ пречистіz дэвы видzще на тебэ, q,

~ 24 ~

флавіане, со страхомъ божіимъ и3 любовію припадаемъ къ тебэ восклицающе: А#ллилуіа, а3ллилуіа, а3ллилуіа.

Їкосъ ѕ 7 И# и3з w3крестныхъ мэстъ, и3 и3з далече потщашасz nнамw вэрніи,

слышавше w3 великихъ чудесахъ твоихъ, я3же за краткое времz совершишасz во nбители сей, и3 я3кw на легкихъ крылахъ благодати помощь показуеши, и3мэz веліе дерзновеніе предъ господемъ. сегw ради вси купнw t сердца благодареніе приносимъ ти и3бо пребываеши здэ, восклицающе сице:

Радуйсz, помощниче всэхъ u3ерднw призывающихъ тz. Радуйсz, надеждо tчаzвшихсz. Радуйсz, u3тэшителю скорбzщихъ. Радуйсz, скорw под8ємлющій падшіz духомъ. Радуйсz, и3збавителю сущихъ во nпасности. Радуйсz, сосуде божіz промысла w3 людехъ. Радуйсz, пучино чудесъ богомъ разширеннаz. Радуйсz, богомъ востановленнаz лэствице, по нейже восходимъ на

небеса. Радуйсz, нашъ предъ богомъ молитвенниче и3 и3сцэлителю, мучениче

флавіане. Кондакъ з7

Њблеченный во величество молчаніz и3 божественнымъ миромъ хріста є3гw, господь и3зволилъ є3сть, q, страдальниче свzтый, и3здэлену быти ти и33зъ собратства будущихъ мученикwвъ временнагw ради u3единеніz въ келіи, я3коже и3ногда їwсифу во u3захъ, доньдеже слово господне, є3же є3сть животъ вэчный, не заживитъ въ тебэ. такw и3 ты u3ста н†ша благослови во є3же воспэвати тебэ похвалу: А#ллилуіа, а3ллилуіа, а3ллилуіа.

Їкосъ з7 Е#гда ведzху тz назадъ въ заключеніе, купнw съ тобою и3дzше твоz

храбраz же и3 богобоzзненнаz мати, скорбzщаzсz я3кw tложенъ твой

~ 25 ~

мученическій вэнецъ, а3 ты u3крэплzлъ є3си ю3 словесми: «мати, ты, я3же съ правомъ дражайшаz ми є3си, вэси я3кw всегда желалъ є3смь предъ всэми и3сповэдэти свою вэру и3 претерпэти мучєніz. сегw ради глаголю ти: а3ще ли же и3сполнитсz то къ чему пламеннw стремлюсz, радуйсz». даже и3 темни6чніz двєри съ трудомъ же и3 є3два tверзахусz, я3кw да не хотzху паки пріzти тебе, чіz же душа u3же была є3сть на небесэхъ. твоz душа, q, свzте, трепеташесz я3кw бродъ на волнующемсz мори и3 буревающемсz, суетныхъ ради событій, боzсz разгнэвати жениха душъ человэческихъ и3 погибнути я3же токмw претерпэвый до конца можетъ получити. вэдэлъ є3си є3же страд†ніz я3же терпиши ничтоже сутъ по сравненію славэ ю3же стzжеши. сегw ради похвалу воздаемъ ти восклицающе сице:

Радуйсz, правило вэры и3 nбразе кротости. Радуйсz, благодатію w3сэненный. Радуйсz, путеводителю предивный. Радуйсz, бэдами w3чищенный. Радуйсz, душе богопознаніемъ просвэщеннаz. Радуйсz, славо возвысившаz вэру въ бога. Радуйсz, зрэлый класе всеобщагw воскресеніz. Радуйсz, земный а3ггеле и3 небесный человэче. Радуйсz, нашъ предъ богомъ молитвенниче и3 и3сцэлителю, мучениче

флавіане. Кондакъ и7

Въ царствэ небеснэмъ нэсть большагw васъ, мученицы, я3кw за хрістову любовь и3 вэру животъ tдасте и3 смертію неповинною вознесены є3сте въ р†йскаz селєніz. воздержаніемъ на земли раz u3достоилсz є3си, q, свzтый, и3 въ молитвахъ не забуди и3 насъ, воспэвающихъ тебэ: А#ллилуіа, а3ллилуіа, а3ллилуіа.

~ 26 ~

Їкосъ и7 Господь всеz твари возжелэ показати я3кw с{дбы сынwвъ человэчихъ

не сутъ случ†йны, но всегда въ десницэ є3гw. духомъ свzтымъ сотворилъ є3сть скорбь и3 беспокойство въ народэ w3 страдающихъ въ темницэ. нэцы пищу ти тай доставлzху, и3ніи тz, q, флавіане, я3кw драгоцэннэйшаго прельщаху земными благами, ложными же свидBтельствы центуріона ведzху въ заблужденіе, глаголюще не быти ти въ діаконскомъ достоинствэ. но ты, не хотz w3бэщанный ти господемъ вэнецъ погибнути, воскликнулъ є3си: «и3же а3ще лжетъ, да погибнетъ». мы же, познавше твое служеніе нашему спасенію, похвалу тебэ воздаемъ:

Радуйсz, непоколебимаz стэно правовэріz. Радуйсz, положившій животъ свой за животъ церкве хрістовы. Радуйсz, не давшій никомуже поступленій во вэрэ православнэй. Радуйсz, неубоzвшійсz безбожнагw префекта. Радуйсz, бывшій прежде діакономъ кmпріану, нынэ же во вэки

владыки хріста. Радуйсz, вэдущъ пріємшій спасителевъ путь въ рай, путь страданій. Радуйсz, бывшій во веригахъ, но въ хрістэ свободнымъ. Радуйсz, нашъ предъ богомъ молитвенниче и3 и3сцэлителю, мучениче

флавіане. Кондакъ f7

Свwz а3ггєли хранитєли w3брадовасте, q, свzтіи мученицы, равноаггельскимъ долготерпэніемъ во я3зыческой карfагенэ, воздавающе благодарность богу за вс‰ благодэ‰ніz сбы6вшаzсz вамъ t первагw дне до послэдніz мученическіz кончины за свzтое и3мz є3гw. є3гда преторъ хитроумнw покушалсz є3сть и3зрzднw тебе, q, флавіане, w3бманути, запретибъ ти словеси страшными и3 мучєніи, и3сповэдэлъ є3си путь и3стины и3 жизни вэчніz: «а3ще же и3 u3биваютъ ны, w3баче живы є3смы, и3 се, смерть не побэждаетъ насъ, но мы ню поражаемъ». благодарz за бBды и3 радwсти,

~ 27 ~

наказ†ніz и3 д†ри и3 царство небесное wбэщ†нніz t господа, во и3мz братіи своеz глаголалъ є3си: «человэколюбче, сохрани души н†шz въ свэтэ и3 чистотэ совэсти и3 подаждь намъ кончину достойную твоегw человэколюбіz». тэмъ восклицаемъ ти: А#ллилуіа, а3ллилуіа, а3ллилуіа.

Їкосъ f7 Многоглаголивый и3 безумный преторъ напослэдокъ u3молчи, погубивъ

терпэніе прzмw тебэ, q, свzтый флавіане, tкрывъ же твое конечое стремленіе пострадати за хріста. «q, какова веліz надежда. q, какова истиннаz вэра». со всэхъ странъ собирашесz твоz братіz, поддержившаz тz въ молитвахъ и3 крэпкw держz тz за руцэ, а3 ты w33бэщалъ є3си дати є3й вмэстw казни цэлованіе мира. а3ще и3 весь w3кованъ u3зами, и3дz до мэста страданіz просилъ є3си господа w3 мирэ во всемъ мірэ, w3 благостоzніи божіей церкви и3 спасеніи всэхъ хрістіанъ, w3 є3же минути насъ нощнэй тьмэ живота сегw и3 є3же достигнути намъ є3динство вэры и3 неизреченную славу божію, и3дэже беспрестанни ликованіе бозлюбившихъ подвиги тво‰. тэмже восклицаемъ ти:

Радуйсz, u3пованіе наше предъ богомъ и3 пречистою богородицею. Радуйсz, nбители сеz u3тэшеніе въ долинэ плача. Радуйсz, сопричастниче всэхъ свzтыхъ. Радуйсz, ѕвэздо сіzющаz на небеснэмъ сводэ свzтыхъ мученикwвъ. Радуйсz, посэщающій въ сновидэніихъ и3 я3вленіихъ люди на земли. Радуйсz, притекающій скорw въ злоключеніихъ и3скушеніzхъ. Радуйсz, стэно и3 щите правовэрныхъ. Радуйсz, кедре сэновитый, под нимже нынэ собираютсz православніи. Радуйсz, нашъ предъ богомъ молитвенниче и3 и3сцэлителю, мучениче

флавіане. Кондакъ ‹

«Велій є3си господи и3 ч{дна дBла тво‰ и3 ник†каz словеса не могутъ и3спэти чудеса тво‰, и3бо волею своею привелъ є3си всэхъ и3зъ небытіz въ

~ 28 ~

бытіе, силою своею храниши тварь и3 промысломъ своимъ u3правлzеши міромъ», сі‰ же сл†вніz мученики и3збралъ є3си t міра свидэтельствовати кровію своею w3 крови твоей, пролитой за жизнь всэхъ людей и3 спасеніе и3хъ, понеже нэси возмоглъ взирати на діавола мучающа родъ человеческій и3 тэмъ пришелъ є3си спасивъ насъ. и3сповэдуемъ благодать, проповэдуемъ w3 милости твоей, не скрываемъ благостей твоихъ, w3 нихже приносимъ ти w3собую благодарность: А#ллилуіа, а3ллилуіа, а3ллилуіа.

Їкосъ ‹ Господь рече – и3 бысть. господь повелэ - и сотворисz. сице, по словеси

господни, созданъ бысть міръ и3 духомъ u3стъ є3гw все а3ггельское воинство. всей твари дано бысть и3мz, я3коже на небеси и3 на земли, а3 чрезъ слуги сво‰ и3 пророки и3 васъ, мученицы, u3красилъ и3 u3мудрилъ є3сть ко є3же w3правдати вамъ и3мена сво‰ и3 на дэлэ, за будущую славу вэчную, предуготованную вамъ, є3же быхомъ и3 мы, дивzщесz таковой премудрости божіей, восхвалzли сице:

Радуйсz, рене свzщенный, кровію своею паки рожденный. Радуйсz, вікторіче, и3же є3си съ господемъ t побэды до побэды. Радуйсz, монтане, стэно каменнаz вэры и3 непоколебимаz. Радуйсz, донатіане щедрый, є3муже богъ подарилъ є3сть жизнь вэчную. Радуйсz, лукіане, мучениче пламенный. Радуйсz, їуліане, душею сіzющій и3 славою небесною u3вэнчанный. Радуйсz, примоле, первый среди равныхъ. Радуйсz, флавіане, мученическаz порфvро пурпурнаz и3 преукрашеннаz. Радуйсz, нашъ предъ богомъ молитвенниче и3 и3сцэлителю, мучениче

флавіане. Кондакъ а‹

«Міръ сей тvранинъ тvранину, кольми паче души благороднэй», какова є3сть твоz, q, флавіане. въ души своей помышлzлъ є3си я3кw трудно є3сть и3зрещи кто ти причинилъ є3сть паче добра, а3 кто паче ѕла въ

~ 29 ~

мірэ семъ, друзи же и3ли недрузи. «враги научиша мz вэдэти я3же малw кто вэсть: человэку нэсть врага кромэ сама него. є3ще же tрэшиша мz t міра сегw и3 продолжиша мои6 руцэ до w3мєтъ твоеz ризы, q, господи, и3 се, восклицаю ти»: А#ллилуіа, а3ллилуіа, а3ллилуіа.

Їкосъ а‹ Словеса u3тэшеніz твоегw наставника, q, флавіане, славнагw

кvпріана є3же «тэло не чувствуетъ боль є3гда душа посвzщена є3сть богу» я3кw божественный гласъ внушахусz въ глубинэ твоеz души готовzщейсz къ пути на небеса. поученный ими я3кw мудростію свыше u3разумэлъ є3си я3кw нэсть довольна токмw твердаz рэшимость, ни сила чувствъ, ни мощь u3ма, я3кw вс‰ сі‰ не суть довwльна безъ свэтліz цэли. благодарилъ є3си богу за таково свидэтельство и3 славословилъ къ небу, а3 мы во славу твою восклицаемъ:

Радуйсz, ты, є3гwже радость никто не можетъ нарушити. Радуйсz, u3крашеніе мученикwвъ и3 надеждо насъ смертныхъ. Радуйсz, небеснаz похвало, пэсне пэснопэвца и3 крови мученика. Радуйсz, ризнице небесъ и3 неистощимый и3сточниче силы божіz. Радуйсz, мучениче духа пламеннагw, избранный гости пира небеснагw. Радуйсz, божественный nбразе храбрагw воина. Радуйсz, нашъ предъ богомъ молитвенниче и3 и3сцэлителю, мучениче

флавіане. Кондакъ в‹

А#льфа и3 w3мега, начало и3 конецъ, по своемъ неизмэрномъ человеколюбіи видz твое созрэвшее желаніе, q, страстотерпче флавіане, и3 слыша вwпли души твоеz возноси6міz и3зъ темницы къ небесємъ: «готово сердце мое, господи, съ радостію принесу ти жертву и3 прославлю и3мz твое, господи, я3кw є3сть добро» пріzлъ є3сть жертву твою судомъ свирэпагw префекта, є3гwже словеса и3сперва бэху блаж†йша є3леа, но вскорэ быша w3бнаженнымъ мечемъ, и3мже и3 былъ є3си казненъ. сегw ради и3 вопросилъ є3си

~ 30 ~

въ себэ: «когда пріиду же и3 предстану предъ лицемъ божіимъ; се, жаждетъ душа моz бога, бога живагw»: А#ллилуіа, а3ллилуіа, а3ллилуіа.

Їкосъ в‹ Твой путь до мэста казни подобенъ пути господнему на голгоfу

бысть и3 страшно видэніе. тогда небо закрылосz бысть тzжкимъ тучемъ и3 непогодою страшною разгнало є3сть воини, центуріона, префекта, начальника легіона и3 прwчіz нечести6віz. симъ воспользовавсz, во є3динэй t корчмей, и3дэже братіz літургію совершаше, причастилсz є3си свzтыхъ таинъ и3 сослужилъ и3мъ є3си молzсz, а3 небесніи жителіе, прочіи мученицы, радовахусz скорому прибытію своегw новагw собрата флавіана. земніи же рыдаху скорагw ради разлученіz со своимъ близкимъ сердцу, но ты, q, флавіане, u3крэпленный чашею безсмертіz и3 крэпкій въ своемъ намэреніи, не взираz ктому на земную привzзанность, тихw приклонилъ є3си главу, закрывъ nчи повzзомъ брата своегw и3 возносz богу моли6твы за міръ въ церкви, є3динство и3 любовь между братіею. сегw ради и3 мы, w3свидэльствованною твоею любовію къ церкви и3 жизни вэрующихъ поученніи, до конца вэка памzть твою совершаемъ и восхвалzемъ тz сице:

Радуйсz, милостивый и3 богомъ помилованный. Радуйсz, чистый сердцемъ, я3кw наставилъ є3си сердце свое творити заповBди госпwдни до конца. Радуйсz, миротворче, я3кw такwвы богъ сынwвми своими наречетъ. Радуйсz, я3кw солонъ гнаше тz божіz правды ради. Радуйсz, я3кw таковыхъ є3сть царствіе небесное. Радуйтесz и3 веселитесz, мученицы карfагенскіи, я3кw мзда ваша многа на небесэхъ. Радуйсz, вкупэ съ ними и3 ты, славный нашъ предъ богомъ

молитвенниче и3 и3сцэлителю, мучениче флавіане.

~ 31 ~

Кондакъ г‹ Q, великій u3годниче божій, мучениче флавіане. не презри насъ

недостойныхъ но пріими моли6твы н†шz, я3кw господь многомилостивъ є3сть и3 снизходителенъ. призываемъ васъ, тебе и3 братію твою, блажєнніz мученики, претерпBвшіz мучєніz мнwгаz. претерпите и3 насъ и3 молитесz w3 насъ богу, є3же дароватисz намъ здравіz, я3кw писано є3сть: «недугуетъ ли кто посредэ васъ, да призоветъ пресвvтери церкwвніz и3 да молzтсz надъ нимъ, помазавше є3го є3леемъ во и3мz господне. а3ще ли же согрэшилъ є3сть, то проститсz є3му», є3же быхомъ дивному во свzтыхъ своихъ господу возносили хвалу и3 славу w3 всэхъ я3же быша и я3же будутъ: А#ллилуіа, а3ллилуіа, а3ллилуіа.

(Сей кондакъ читаетсz трижды, затэмъ їкосъ а7 є3динажды и3 кондакъ а7 є3динажды.)

МОЛИТВА СВZТОМУ ФЛАВІАНУ КАРFАГЕНСКОМУ Q, дивный во страданіихъ, мучениче господній флавіане. тебэ,

скорому помощнику и3 u3сердному молитвеннику припадаемъ мы недостойніи и3 смиренное моленіе приносимъ. не презри насъ немощныхъ, падающихъ во вс‰ дни6 и3 часы въ беззакwніz. свzтителю божій, не w3стави насъ просzщихъ тz w3 милости, я3кw веліе дерзновеніе и3маши предъ хрістомъ богомъ нашымъ, q, мнwгіz муки, страд†ніz и3 tсэченіе главы t безбожныхъ римлzнъ за него претерпэвшій.

Призри съ небесъ и3 на насъ, недостойныz дэти послэднихъ временъ, и3 на бог†тыz и3 на бBдніz, и3 принеси моли6твы ко господу за спасеніе душъ и3 тэлесъ нашихъ, є3же быхомъ преданw служили богу є3жедневнw, а3 плоть є3же бы была подчинена души и3 заповэдемъ господни6мъ. а3ще же w3братимсz є3му съ мольбою, а3 заповBди є3гw не соблюдаемъ, тогда чесw же є3сть намъ nжидати; w3баче, я3коже nнаz жена изъ є3ваггеліz, u3порнw прибэгаемъ къ судіи надъ судіzми и3 милости є3гw просимъ, я3кw души н†шz немwщны сутъ, страждетъ же и3 плоть наша. да твое дерзновеніе

~ 32 ~

предъ господемъ и3 пламеннаz молитва w3чистzтъ насъ t всzкіz нечистоты и3 w3мыютъ грэхи н†шz. да въ сіz см{тнаz времена богъ даруетъ миръ хріста є3гw среди насъ, и3 въ насъ, и3 любовь, є3же быхомъ любили и3 враги н†шz я3коже солнце правды w3зарzющее и3 пр†віz и3 непр†віz.

Слэдуz за апостоломъ павломъ, и3же сице w3братилсz є3сть къ римлzнwмъ: «мы сильніи должны є3смы слабwсти слабыхъ нести и3 не u3гождати себэ. сице кійждо изъ насъ да u3гождаетъ ближнему ради добра и3 благополучіz». и3 ты, флавіане, подобнэ є3ваггельской женэ, посредэ безбожныхъ непознавшихъ господа и3 и3щущихъ счастіz и смысла живота въ наслажденіzхъ и3 тщетэ міра сегw, взискалъ є3си погибшую драхму. сегw ради молимъ ти сz я3кw веліему божіему молитвеннику. призри со свzтыхъ высотъ на насъ грэшныхъ и3 недостойныхъ рабwвъ, є3же быхомъ приступивше къ тебэ съ вэрою въ бога и3 w3сэнены благодатію свzтагw духа u3вэдэли грэхи сво‰ содэ‰нніz словомъ, дэломъ и3ли помышленіемъ и3 получили прощеніе t господа я3кw да съ помощію є3гw и3 w3чищены t всzкаго грэха прочее времz живота нашегw проведемъ руководимы заповэдьми бwжіи, є3же діаволъ паче не бы надругалсz надъ нами и3 є3же бы чрезъ насъ дэлательнw прославлzлосz пресвzтое и3мz божіе, є3муже подобаетъ слава и3 благодареніе, дивному во свzтыхъ своихъ, нынэ и3 приснw, и3 во вэки вэкwвъ. А33минь.

По прочтеніи а3каfіста: Достойно є3сть я3кw воистину, блажити тz, богородицу,

присноблаженную и3 пренепорочную, и3 матерь бога нашегw: честнэйшую херув‡мъ и3 славнэйшую безъ сравненіz сераф‡мъ, безъ и3стленіz бога слова рождшую, сущую богородицу тz величаемъ.

Слава, и3 нынэ: Господи, помилуй. Трижды. Господи їисусе хрісте, сыне божій, молитвъ ради пречистыz твоеz

матере, преподобныхъ и3 богоносныхъ nтєцъ нашихъ и3 всэхъ свzтыхъ, помилуй насъ. А33минь.

~ 33 ~

Господе Исусе Христе, Сине Божији, ради молитава пречисте Твоје

Матере и свих светих, помилуј нас. Амин.

Слава Теби, Боже наш, слава Теби!

Царе небесни, Утешитељу, Душе истине, који си свуда и све испуњаваш;

ризницо добара и животодавче, дођи и усели се у нас, и очисти нас од

сваке нечистоте, и спаси, Благи, душе наше.

Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни, помилуј нас. (трипут)

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова! Амин.

Пресвета Тројице, помилуј нас; Господе, очисти грехе наше; Владико,

опрости безакоња наша; Свети, посети и исцели немоћи наше, имена

Твога ради.

Господе помилуј! (трипут)

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.

Оче наш, који си на небесима, да се свети име Твоје, да дође царство Твоје,

да буде воља Твоја, и на земљи као и на небу; хлеб наш насушни дај нам

данас, и опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима

својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога.

Господи помилуј! (дванаест пута)

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.

Приђите, поклонимо се...

Псалам 50.

Помилуј ме, Боже, по великој милости Својој и по обиљу милосрђа Свога

очисти безакоње моје. Опери ме добро од безакоња мога и од греха мога

очисти ме. Јер безакоње своје ја знам и грех је мој стално преда мном. Теби

јединоме сагреших, и зло пред Тобом учиних, а Ти си праведан у речима

Својим и чист у суду Своме. Гле, у безакоњима се зачех и у гресима роди ме

мати моја. Гле, истину љубиш, и јављаш ми непознатости и тајности

премудрости Своје. Покропи ме исопом и очистићу се; умиј ме и бићу бељи

од снега. Дај ми да слушам радост и весеље, да се прену кости потрвене.

Одврати лице Своје од грехова мојих, и сва безакоња моја очисти. Срце

чисто сагради у мени, Боже, и дух бодар обнови у утроби мојој. Не одгурни

ме од лица Твога, и Духа Твога Светог не одузми од мене. Дај ми радост

спасења Твога, и духом владалачким утврди ме. Научићу безаконике

путевима Твојим, и безбожници ће се обратити Теби. Избави ме од крви,

Боже, Боже спасења мога; обрадоваће се језик мој правди Твојој. Господе,

~ 34 ~

отвори уста моја и она ће казивати славу Твоју. Јер да си хтео жртве, ја бих

Ти принео; за жртве паљенице не мариш. Жртва је Богу дух скрушен; срце

скрушено и смерно Бог неће одбацити. По доброти Својој, Господе, чини

добро Сиону, и нека се подигну зидови јерусалимски. Тада ће ти бити миле

жртве правде, приноси и жртве паљенице. Тада ће метати на жртвеник

Твој теоце.

Символ вере

Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега

видљивог и невидљивог.

И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног, од Оца

рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога

истинитог, рођеног, а не створеног, једносуштног Оцу, кроз кога је све

посатало;

Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с небеса, и оваплотио се

од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек;

И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао, и био погребен;

И Који је васкрсао у трећи дан по Писму;

И Који се вазнео на небеса и седи с десне стране Оца;

И Који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, и Његовом

царству неће бити краја.

И у Духа Светога, Господа Животворнога, Који од Оца исходи, Који се са

Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке.

У једну, свету, саборну и апостолску Цркву.

Исповедам једно крштење за опроштење грехова.

Чекам васкрсење мртвих.

И живот будућег века. Амин!

~ 35 ~

Акатист светом мученику ђакону Флавијану Kартагинском

Кондак 1

Диван је Бог у светима својим који нам обитељ ову моштима светог мученика

Флавијана украси, јер то беше благочестив и побожан Хришћанин у служби

ђакона славне Картагине, која имаше себи за пастира још славнијег

Кипријана као духовног вођу свог побожног народа, чији се нарочито верни

слуга показа, као чист срцем и смирен духом, онај коме похвалу ову

узносимо:

Радуј се, наш пред Богом молитвениче, исцелитељу и мучениче

Флавијане!

Икос 1

Ангелоподобни бејаху још и свети мужеви са Флавијаном: Донацијан,

Примол, свештени Јулијан, Монтан, Рен, Лукијан и Викторик, који у

Картагини у време Валеријанових прогона гневом намесника оптужени

бејаху да побуну и велико страдање народа они изазваше, те тако отпоче

њихово страдално тамновање, а ми им похвалу појући, кличемо овако:

Радуј се, Лукијане, по природи својој благи, стидљиви и скромни!

Радујте се, Рене и Викториче, ревнитељи и неућутна уста благовешћа

Христова!

Радуј се, Монтане, јака тврђаво вере и непоколебљива смелости мученика!

Радуј се, Јулијане, кога Христос Бог умудри да тренутну мржњу свог брата у

срце не прими!

Радујте се, Примоле и Донацијане, који пред страдање бејасте крштени и у

оклоп вере Христове обучени!

Радуј се, и ти охрабрена сестро Квартилозија, којој муж и син пострадаше за

Христа!

О, радуј се, са свима њима и ти, Богом нам дани молитвениче,

исцелитељу и мучениче Флавијане!

Кондак 2

Своје несагледиво човекољубље Господ пројави, када намесник групу

Хришћана, већином у чину свештеном, лишивши слободе на заточење посла,

те им убрзо објави да ће на смрт спаљивањем осуђени бити. Но, будући

мученици, како то чуше, тако на молитву припадоше, да их, ако је могуће,

мимоиђе чаша страдања овог. И Бог заиста првобитну намеру намесника

промени, те их у веома мрачну и скучену тамницу посла, где у трпљењу

~ 36 ~

речима тешко описивих мука, свештеног Виктора и друге осуђенике сретоше,

но вера и радост што за Христа страдају блажаше душе њихове да уз псалме

величају Бога: Алилуја! Алилуја! Алилуја!

Икос 2

У мрачној и загушљивој тамници, катихумен Донацијан и Примол, који су

желели да крв своју као жртву принесу, по промислу Божијем, одмах после

крштења у тешким мукама скончаше, а Флавијан, иако пре хапшења

недовољно залечен од телесне болести, са браћом месецима смирено и

трпељиво подношаше свирепа мучења поливањем хладном водом. Ал' видећ'

добру намеру срца њиховог, благи Господ уреди да им ипођакон Херениjан и

катихумен Јануарије Свето Причешће доставе. Благодаћу Духа Светога

сједињени са живим Христом, окрепљени даром који од немоћи лечи, једним

духом који их је спајао, стадоше молити Бога овако:

О, Господе, име Tи је љубав, не одбаци нас заблуделе!

О, Господе, име Tи је сила, оснажи нас, јер клонемо духом!

О, Господе, име Tи је светлост, просвети душе наше помрачене страстима!

О, Господе, име Tи је мир, умири узнемирене душе наше!

О, Господе, име Tи је милост, не престај да нас милујеш!

А ми научени тобом, да у нашим искушењима не клонемо духом, у похвалу

ти кличемо:


Флавијане!

Кондак 3

Она која припада Богу, нестворена а животворна љубав, показа се за вас у

тамници тварном, кад кроз буру помисли нечастивога надиђосте огреховљену

природу вашу, неустрашиви борци за правду Божију, по речима апостола:

„Ко мисли да Бога воли, а брата свога мрзи, лажа је и у истини не стоји“ (1 Јн.

2,10,11). А ти, пун љубави, богољубиви свече Флавијане, знајући да се

највеће истине доказују делима, а не само речима, благодарио си често:

„Алилуја! Алилуја! Алилуја!“

Икос 3

Када тихи глас Христов, као капи живе воде што жедном у пустињи живот

значе, прохуја тамницом, свештеног Викторика веома укрепи поука да је Рај

тамо где је његова вера, као и речи Господње: „Не брините, ја сам са вама!“.

Окрилише се овом вешћу и срца осталих страдалаца утамничених, да би

~ 37 ~

познали да им примером Јаковљевих лествица у визији Отац Небески душе

припрема за ангелско подобије, где је непрестано ликовање оних који

празнују и неисказана сладост оних који гледају красоту лица Божијег, где

сада и ти, Свети Флавијане, од нас земнородних, слушаш молбе и похвале

које ти приносимо овако:

Радуј се, цвете миомирисни небеског врта!

Радуј се, као негда и сада неуморни трудбениче на њиви Господњој!

Радуј се, ти, који облаке наших брига разгониш!

Радуј се, реко водама благодати Божије испуњена!

Радуј се, ти, који призиваш из таме греха у чудесну светлост вере Христове!

Радуј се, јер се и ти тамо тешиш, гледајући Онога који је лепши од свих

синова људских!

Радуј се, јер си ризу душе своје у крви Агнеца, на земљи, убелио!

Радуј се, јер је вернима слатко сећање на тебе!

Радуј се, кадионице миомирисна која тамјан молитве за нас Богу приносиш!


Флавијане!

Кондак 4

Када се наука Божија у Западном царству поквари, тада делима слугу

његових многе мошти праведних беху осрамоћене и у сенку вековног

мртвила због јереси ове доспеше. Бог многомилостиви, дуготрпељиви и

дивни у делима Својим, објави нам како твоја душа, о Свети, жели са телом у

храму Православних да борави и Литургију опет и опет да служи и моли

„Заштити, спаси, помилуј“, појући: Алилуја! Алилуја! Алилуја!

Икос 4

Видевши верни да се однекуд појавише мошти Божијег угодника, на сам дан

Светлог Васкрсења у манастиру лешјанском, питаше за твоје име, о Свети, но

молитва теби и чудеса што се догодише до данашњег дана, одговараше да си

ти наш нови милостиви Самарјанин пред Богом, за све оне који са вером

притичу и поздрављају те овако:

Радуј се, даром чудотворења обдарени!

Радуј се, ти, који нам преко детињег сна откри будуће оздрављење!

Радуј се, ти, који ради тога узе обличје вештог лекара!

~ 38 ~

Радуј се, ти, који слепој старици поврати очињи вид!

Радуј се, ослободитељу ђавоиманих!

Радуј се, ти који из јеретичких редова призиваш у окриље Православља!

Радуј се, море чудеса преславних!

Радуј се, Христов древни угодниче!


Флавијане!

Кондак 5

Као што се не може град сакрити кад на гори стоји (Мт 5,14), тако, о, чудесни

Флавијане, брат твој Монтан, попут духовног вође, неустрашив у вери и

ревности за истину и правду Божију, није могао а да не препозна и да не

пожели да са тобом подели славу обећану Господом, онима који душу своју

полажу за веру. Зато раздели на пола повез којим су му везали очи, желећи да

за тебе буде сачуван, говорећи: „Младост од старости један трен дели, нит'

гроб душу пита шта душа жели, нит' се с гробом среће, већ у небо одлеће, да

Творцу своме у похвалу поје: Алилуја Алилуја Алилуја!“

Икос 5

Видевши како га овај младић побеђује подвигом уздржљивости и врлином

милостиње, делећи свој део хране браћи, нечастиви га намисли прелестити.

Када твоји ближњи чуше, да су те, Флавијане, невиног казнили, похрлише да

те из тамнице по сваку цену избаве, па макар и лажним оптужбама да у чину

ђакона ниси. Али, Онај који јесте, благи Господ, у визији те је крепио: „Зашто

си тужан, два пута си био исповедник, трећи пут страдаћеш од мача“. Ти, у

таквој невољи за своје спасење, живо уткан у речи aпостола „Ако са

Господом умремо, с њим ћемо и оживети“ (Рм.6,8), надилазио си силу која

плот веже, оном која плот ослобађа, стога ти и ми певамо овако:

Радуј се, јер си до мучеништва свето поживео!

Радуј се, јер те зато Бог чудесима прославио!

Радуј се, непресушни изворе чудесних знамења!

Радуј се, јер сада дарујеш радост жалоснима!

Радуј се, јер твоје молитве Господ радо прима!

Радуј се, вечних блага наших надање!

Радуј се, јер душама оних који гину у помоћ притичеш!

~ 39 ~


Флавијане!

Кондак 6

Пречиста Богородица, имајући свеколику војску небеску, тебе, угодниче, као

ангела у телу, за прославитеља чудеса Својих изабра. Ми, пак, Дјевин

омофор видевши над тобом Флавијане, са страхом Божијим и љубављу,

припадамо ти узвикујући: Алилуја! Алилуја!Алилуја!

Икос 6

Из близине и из далека, чудотворче Флавијане, похиташе верни када чуше за

величину чудеса твојих, која се за кратко време у овој обитељи догодише, и

како на лаким крилима благодати одмах у помоћ притичеш, имајући велику

слободу у Господу. Тога ради, сви ми ти заједно од срца благодаримо за твоје

присуство међу нама, овако:

Радуј се, помоћниче оних који те усрдно призивају!

Радуј се, надо безнадежних!

Радуј се, утешитељу тужних!

Радуј се, брзо подизање оних који падају духом!

Радуј се, избавитељу оних што су у опасности!

Радуј се, сасуде Божијег промишљања о људима!

Радуј се, пучино чудеса Богом разливена!

Радуј се, Богом утврђена лествице којом се уздижемо на небо!


Флавијане!

Кондак 7

Оденувши се величанством ћутања и божанским миром Христа Његовог,

Господ благоизволи да те, о страдалниче свети, издвоји из дружине будућих

мученика, ради привремене самоће у ћелији, као негда Јосифа у оковима, док

се реч Божија, која живот вечни значи, не стече у теби. Тако и ти уста наша

благослови да ти у похвалу појући кличемо: Алилуја! Алилуја! Алилуја!

Икос 7

Док су те водили натраг у заточеништво, уз тебе је била твоја храбра и

христољубива мајка, тужна јер ти је одложен мученички венац, а ти си је

крепио речима: ,,Знај, да сам одувек желео да се наслађујем својим

мучеништвом. Ако сам зато и достигао оно чему сам тежио, боље је да се

~ 40 ~

радујемо него да тугујемо“. Чак су се врата тамнице веома споро и тешко

отварала, као да су одбијала да поново приме тебе, који си већ душом био на

Небу. А твоја душа, о Свети, као лађа на заталасаном мору, буром

узнемиреном, од вреве догађаја је треперила, да Женика људских душа не

увреди и не изгуби оно што само онај који до краја претрпи, може задобити.

Знао си да страдања која трпиш нису ништа наспрам славе која ће се јавити,

то нас наводи да ти у похвалу за твоја подвизавања певамо овако:

Радуј се, правило вере и образе кротости!

Радуј се, благодаћу осењени!

Радуј се, путеводитељу изврсни!

Радуј се, невољама очишћени!

Радуј се, душо, богопознањем просвећена!

Радуј се, главо која си веру у Бога узвисила!

Радуј се, зрели класе свеопштег Васкрсења!

Радуј се, земни ангеле и небески човече!


Флавијане!

Кондак 8

У Царству Небеском од свих угодника нико није већи од вас, мученика, за

Христову љубав и веру падосте и кроз смрт недужну у Рај се узнесосте.

Уздржањем на земљи, рајске се ширине ти, о Свети, удостоји, па у молитвама

не заборави и нас који ти кличемо: Алилуја! Алилуја! Алилуја!

Икос 8

Господар свега, желећи да покаже да судбе синова човечијих нису случајне,

него да се свагда налазе у десници Његовој, Духом Светим изазва

одушевљење и бригу у народу за свете страдалнике у тамници. Тако вам

једни храну тајно дотураше, а други тебе, Флавијане, као најдражег и

најмлађег по годинама, земаљским благом завараваше и лажном оптужбом

намесника обмањиваше да у служби ђакона ниси. Али ти, решен да венце

обећане Господом не изгубиш, одговорио си: ,,Да ли је вероватно да ја лажем,

а да истину говори онај ко је поднео лажну оптужбу?“ Ми, свесни твог

служења спасењу нашем, похвалу ти узносимо овако:

Радуј се, несаломива свештена стено правоверја!

Радуј се, јер си за живот Цркве Христове и живот свој положио!

~ 41 ~

Радуј се, јер ниси правио уступке ником по питању вере Православне!

Радуј се, јер се ниси бојао безбожног намесника!

Радуј се, негда ђаконе Кипријанов, а сада и заувек Владике Христа!

Радуј се, јер си свесно прихватио Спасов пут у Рај, пут страдања!

Радуј се, иако беше у оковима, ти би у Христу слободан!


Флавијане!

Кондак 9

Своје ангеле чуваре задивисте, мученици свети, равноангелним држањем у

многобожачкој Картагини, захваљујући Господу за сва доброчинства која

учини за вас, од првог дана до коначног страдања за свето име Његово. Док је

народ лукаво покушавао да нарочито тебе, Флавијане, искуша, наговарајући

намесника да ти запрети застрашујућим мукама, ти си сведочио пут истине и

вечног живота: ,,Ми смо живи чак и када умиремо, нисмо побеђени смрћу

него је побеђујемо.“ Благодарећи за невоље и радости, казне и мучења,

награде и Царство Небеско обећане Господом у име своје браће говорио си:

„Човекољупче, сачувај нам душе у светлости и чистој савести и дај нам крај

достојан Твог човекољубља да Ти кличемо: Алилуја! Алилуја! Алилуја!“

Икос 9

Многоречити и безумни намесник после свега умуче, немајући више ни мало

стрпљења за тебе, Свети Флавијане, прозревши твоју истиниту исповест и

жељу, да за Христа пострадаш. „О, велика надо! О, истинита веро!“ Са свих

страна притрчавала су браћа, која су те подржавала у молитви чврсто држећи

се за руке, а ти си им обећао да ћеш им на месту погубљења дати целив мира.

Иако сав ланцима окован, молио си Бога до губилишта, за мир у свету и

благостање свете Божије Цркве и спасење свих Хришћана, е да бисмо и ми

прошли сву ноћ овога живота и достигли до јединства вере и неизрециве

славе Божије, где је непрестано ликовање оних који љубе твоје подвиге и поју

ти овако:

Радуј се, узданицо наша по Богу и Пресветој Богородици!

Радуј се, обитељи овој утехо, у долини плача!

Радуј се, заједничару свих светих!

Радуј се, звездо блистава небеског свода светих мученика!

Радуј се, ти, што у сновима и виђењима људе на земљи посећујеш!

~ 42 ~

Радуј се, ти, што у невољама и кушњама брзо у помоћ притичеш!

Радуј се, штите и бедеме правоверних!

Радуј се, кедре хладовити под који се сада скупљају Православни!


Флавијане!

Кондак 10

„Велики си Господе и чудесна су дела Твоја, и никаква реч није у стању да

опева чудеса Твоја, јер си вољом Својом привео све из небића у биће, силом

Својом одржаваш твар и промислом Својим управљаш светом“, а ове славне

мученике изабрао си од света, да сведоче својом крвљу Твоју крв, проливену

за живот човечанства и спасење његово, јер ниси могао да гледаш како ђаво

мучи род људски већ си дошао и спасао нас. Исповедамо благодат,

проповедамо милост Твоју, не тајимо доброчинства Твоја за која Ти нарочиту

благодарност узносимо: Алилуја! Алилуја! Алилуја!

Икос 10

Господ рече и би, Господ заповеди и показа се, и тако се речју Господњом

сатвори свет и дахом уста Његових сва војска ангелска. Свему смисленом

даде се име, како на небу, тако и на земљи, а преко својих слугу и пророка и

вас, мученике, украси и умудри да имена своја и делом оправдате за будућу

вечну славу коју вам припреми, да бисмо ми, дивећи се таквој премудрости

Божијој, захваљивали овако:

Радуј се, Рене свештени, крвљу рођени изнова!

Радуј се, Викториче, са Господом до победе над победама!

Радуј се, Монтане, камена горо вере која се поколебати не може!

Радуј се, Донацијане дарежљиви, коме Бог дарова живот вечни!

Радуј се, Лукијане, мучениче огњени!

Радуј се, Јулијане, блистави душом и небом овенчани!

Радуј се, Примоле, као први међу једнакима!

Радуј се, Флавијане, црвена порфиро мученика златом окићена!


Флавијане!

~ 43 ~

Кондак 11

„Свет је овај тиран тиранину, а камоли души благородној“, попут твоје

Флавијане. Помишљао си у себи: „Заиста, тешко ми је рећи, ко ми је више

учинио добра, а ко више зла у овом свету, пријатељи или непријатељи.

Непријатељи су ме научили да знам што мало ко зна, да човек нема

непријатеља изван себе, и још су ме одрешили од света и продужили моје

руке до Твог скута, Господе, да Ти кличем: Алилуја! Алилуја! Алилуја!“

Икос 11

Речи утехе твог пастира, Флавијане, славног Кипријaна, да „тело не осећа бол

када је душа посвећена Богу“, као божански ехо одзвањале су у дубини твоје

душе која се спремала за пут на Небо. Поучен њима, као од вишње мудрости,

схватио си да није довољна само крепка воља, нити снага осећања, нити

јачина ума, нити је све ово укупно довољно без светлости циља. Благодарио

си Богу за овакво сведочанство и вапио ка Небу, а ми у славу твоју кличемо:

Радуј се, ти, чију радост нико неће покварити!

Радуј се, ти, чију славу нико никад неће помрачити!

Радуј се, красото мученика и надо нас, смртника!

Радуј се, небесима дико, песмо песника и крви мученика!

Радуј се, божанствено лице храброг војника!

Радуј се, ризнице Неба и непресушни изворе силе Божије!

Радуј се, мучениче духа пламенога, одабрани госте пира небескога!


Флавијане!

Кондак 12

Алфа и Омега, почетак и крај, по Свом неизмерном човекољубљу, видећ'

твоју сазрелу жељу, страстотерпче Флавијане, и слушајући вапај душе твоје,

који се из тамничке ћелије узносио на Небо: „Готово је срце моје Господе,

радо ћу Ти принети жртву, прославићу име Твоје Господе, јер је добро“ ( Пс

53.6), примио је жртву твоју пресудом свирепог намесника, чије су речи биле

блаже од уља, али се показаше убрзо као голи мачеви, па те мачем и

посекоше. Због тога си говорио у себи: „Кад ћу доћи и показати се лицу

Божијем, јер је жедна душа моја Бога, Бога живога: Алилуја! Алилуја!

Алилуја!“

~ 44 ~

Икос 12

Твој пут до губилишта, као пут Господњи до Голготе, било је страшно

гледати. Тад се небо тешким облацима кише испуни и снажном олујом

радознале пагане растера. Ти искористи прилику те, целивом мира се са

браћом опрости и, напуштајући прибежиште, упути се ка пољу Фусцијан, а

небеско грађанство светих мученика зарадова се скором доласку свог новог

брата Флавијана. Земни туговаше због растанка са својим миљеником, но, ти

Флавијане, укрепљен чашом бесмртности и утврђен у својој намери, не

обазирући се више на земну душевност, тихо приклонивши главу, прекрио си

очи братовљевим повезом, молећи се Богу за мир у Цркви, јединство и љубав

међу браћом. Стога и ми, поучени сведочанством твоје љубави према Цркви и

животу верних, до конца света величамо твој спомен овако:

Радуј се, милостиви, од Бога помиловани!

Радуј се, чисти срцем, јер приволе срце своје да твори заповести Господње до

краја!

Радуј се, миротворче, јер такве Бог синовима својим назва!

Радуј се, јер те је намесник прогањао, правде Божије ради!

Радуј се, јер је таквих Царство Небеско!

Радујте се и веселите се, мученици Картагински, јер је велика сада плата ваша

на Небесима!

Радуј се са њима и ти, славни пред Богом наш молитвениче, исцелитељу

и мучениче Флавијане!

Kондак 13

О, велики угодниче Божији, мучениче Флавијане, не презри нас недостојне,

но прими молитве наше, јер је Господ многомилостив и сажаљив. Ето, ми

називамо тебе и браћу твоју мученике −блаженима, јер многе муке

претрпесте. Потрпите и нас, и молите се за нас Богу да оздравимо, јер је

писано: „Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене, нека се

моле над њим, помазавши га уљем у име Господње. И подигнуће га Господ; и

ако је грехе учинио, опростиће му се“ (Јак. 5, 14-15), како бисмо Богу, дивном

у светима Својим, узносили хвалу и славу за све до сада и у будуће: Алилуја!

Алилуја! Алилуја!

(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1. )

~ 45 ~

Молитва светом Флавијану Картагинском

О, дивни у страдањима, мучениче Господњи Флавијане! Теби, брзом

помоћнику и усрдном молитвенику, недостојни припадамо и смирено

мољење приносимо. Не презри нас немоћне, који свакога дана и часа у

безакоња падамо. Да, свече Божији, не остави нас који твоје милости

просимо, јер имаш велику слободу пред Христом Богом нашим, зато што си

многе муке и страдања и главе одсецање од неверних Римљана за Њега

претрпео.

Погледај са Неба и на нас, недостојну децу последњих времена, и богате и

сиромашне, и принеси молитву Господу за спасење наше, како бисмо се

удостојили исцељења душа и тела: душа, да предано служе Богу свакодневно,

а тела, да буду потчињена души и заповестима Господњим. Јер ако иштемо од

Бога, а закон Његов не испуњавамо, шта да очекујемо? Ипак, као она

јеванђелска жена, упорно прибегавамо Судији над судијама и милости

Његове просимо, јер су нам душе болесне, па нам и тела страдају. Нека би

твоја слобода у Господу и пламена молитва очистиле нас од сваке нечистоте

и опрале грехе наше. Нека нам, у ова немирна времена, Господ подари мира

Христа Његовог, међу нама и у нама, и љубави, како бисмо љубили

непријатеље своје, као што и Сунце Правде обасјава и праведне и неправедне.

Следујући апостолу Павлу који Римљанима поручује: „Дужни смо, пак ми

јаки, слабости слабих носити и не угађати себи. Тако сваки од нас да угађа

ближњему на добро ради напретка“ (Рим. 15-1, 2), и ти си, Флавијане, попут

јеванђелске жене, међу паганима, који не познаше Бога и тражише срећу и

смисао живота у уживањима и пролазностима овога света, тражио изгубљену

драхму. Стога ти се молимо, као великом Божијем молитвенику: Погледај са

свете висине, нас, грешне и недостојне слуге, да бисмо приступивши теби с

вером у Бога и осењени благодаћу Светога Духа познали своје грехе учињене

речју, делом и мишљу и добили опроштај од Господа, и да бисмо уз помоћ

Његову, очишћени од сваког греха, у остало време живота нашег, ходили

вођени заповестима Божијим, да нам се ђаво више не би подсмевао, и да би се

у нама на делу прослављало пресвето име Божије, коме нека је слава и хвала,

дивном у светима својим, сада и свагда и у векове векова. Амин!

По свршетку читања акатиста:

Достојно је, ваистину, блаженом звати Тебе, Богородицу, увек блажену и

пренепорочну, и Матер Бога нашега. Часнију од херувима и славнију

неупоредиво од серафима, Тебе што Бога Реч непорочно роди, ваистину

Богородицу величамо.

~ 46 ~

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова! Амин.

Господи помилуј! (трипут)

Господе Исусе Христе, Сине Божији, ради молитава пречисте Твоје

Матере, преподобних и богоносних отаца наших и свих светих, помилуј

нас. Амин.

Documents

Мэсzца феvруаріа в к7д й день. - narod.runovisrbljak.narod.ru/.../02...Flavijan_Kartaginski.pdf · Мэсzца феvруаріа, в к7д-й день. СЛУЖБА