Univerzitet EduconsFakultet poslovne ekonomijeSremska Kamenica

SEMINARSKI RADOfšor centri

Dimitrije Dimitrić, 43/10

Sremska Kamenica, 2011.

Uvod.............................................................................................................................................31. Zašto je ofšor preduzeće pravi izbor? ....................................................................................... 3 2. Statistički podaci ofšor kompanija ............................................................................................ 6 3. Individualne i korporativne mogućnosti pružene ofšorom ....................................................... 6 3.1. Individualni korisnici ............................................................................................................. 6

3.2. Korporativni korisnici ofšor mogućnosti ............................................................................... 7 4. Prednosti zemalja poreskog raja ............................................................................................... 9 5. Zbog poreskih rajeva države godišnje gube najmanje 300 milijardi dolara ........................... 10 6. Poreska konkurencija .............................................................................................................. 11 7. Nastanak zemalja poreskog raja ............................................................................................. 12 7. 1. Najpoznatije zemlje ili područja poreskog raja .................................................................. 12 8. Budućnost grane ofšor ............................................................................................................ 14 Zaključak .................................................................................................................................... 15 Literatura ..................................................................................................................................... 16

2

UVOD

Offshore (ili off shore) u bukvalnom prevodu bi značilo „van obale“ odnosno „daleko od obale“ i nastao je po istoj logici kao i reč oversee (bukvalno „preko mora“, a sustinski „van Velike Britanije“ tj.van „Britanskog ostrva“), a potiče iz britanskog engleskog. Britanci su zbog dominacije svoje zemlje u viktorijansko vreme, kada je ona bila vodeća kolonijalna sila ( „imperija u kojoj sunce ne zalazi“), svet posmatrali kao da je u njegovom središtu Velika Britanija. Ako se tako posmatra, reč offshore u svom izvornom značenju imala je smisao „daleko van granica Velike Britanije“, a danas bi u opštem prevodu značila „tamo daleko“. 1To ima smisla jer su mnogi offshore centri daleka ostrva na egzotičnim destinacijama daleko od vodećih razvijenih zemalja Severne Amerike i Evrope, mada je pitanje da li danas, s obzirom da je Kina postala druga po GDP-u u svetu, ima smisla i dalje koristiti takav termin.

1 dr Ivan Milenković, Međunarodno bankarstvo, Ekonomski fakultet Subotica, 2011, str. 91

3

1. Zašto je ofšor preduzeće pravi izbor?

Ofšor preduzeće može biti korisno za bilo kog preduzetnika, bez obzira kojim poslom se bavi, bilo da je pekar, stomatolog ili arhitekta. I globalno poslovanje posluje na istim principima kao i lokalno. Što više napredujete u vašem poslu, veći su vam prihodi. Kad postamete bolji u svom poslu ujedno postajete i meta drugima; zavist, pohlepa i loše namere osoba u okolini mogu lako da Vam naude; promena političke situacije može da naruši sigurnost; neke poslone ne možete ni da raditi zbog strogih propisa ili administracija postavlja nerazumne uslove za poslovanje, poreske stope su enormne. .

Da bismo govorili o ofšor centrima neophodno je definisati zemlje u kojima se njihove aktivnosti odvijaju. Te zemlje se nazivaju ofšor centrima. One se još nazivaju i poreski rajevi, fiskalni rajevi, ofšor finansijska tržišta. Po definiciji Svetskog finansijskog foruma to su zemlje koje imaju niske poreze u cilju privlačenja kapitala nerezidenata. Po definiciji Ujedinjenih nacija, zemlje poreskog raja ili ofšor institucija je bilo koja banka u svetu koja prima depozite i koja upravlja imovinom izraženoj u stranoj valuti u korist lica čije je stalno mesto boravka na drugom mestu.

OECD je identifikovao tri ključna faktora koja se uzimaju u obzir da bi se neka zemlja ili područje smatralo poreskim rajem:

– nema ili ima nominalne poreze samo za specifične slučajeve, ili se nude kao mesta koja nerezidenti koriste za izbegavanje plaćanja poreza u njihovim državama rezidentstva. Zemlje poreskog raja nemaju poreze na dohodak ili, ako ih imaju, ti porezi su vrlo niski. Ali, nijedan ofšor centar ne uvodi bilo koju vrstu poreza na kapitalnu dobit ili porez na nasleđe;– nedostatak transparentnosti i razmene podataka sa drugim državama;– zemlje poreskog raja tipično imaju zakonodavnu regulativu i administrativnu praksu prema kojoj su poslovni i imovinski podaci zaštićeni striktnim pravilima tajnosti, uključujući i zaštitu od pregleda i poreskih ispitivanja od strane poreskih organa. Time se sprečava bilo kakav uvid u podatke o poreskim obveznicima.

Dakle, radi se o pružanju odredjenih beneficija nerezidentima, imajući u vidu da je u skoro svim državama u svetu rezidenstvo primarni element za određivanje statusa obveznika. Još šira definicija ofšor centrima podrazumeva područja na kojima je kompanija ili neka finansijka institucija registrovana i plaća niske ili paušalne poreze ukoliko posluje izvan njega, dok u isto vreme domaće kompanije, čiji su vlasnici državljani te zemlje, plaćaju višestruko veći porez).

Osnovni motivi za korišćenje ofšor centara, koji su najviše doprineli da se ofšor model poslovanja počne primenjivati širom sveta, su povoljni uslovi poslovanja, koji podrazumevaju:

- eliminisanje strogih ograničenja koja postoje u poslovanju u zemljama porekla,- odsustvo devizne i bankarske kontrole,- niska ili nikakva poreska stopa,- jednostavan postupak registrovanja kompanija, - mogućnost izbegavanja kontrole poslovanja ( u vidu obaveza podnošenja

godišnjih i drugih izveštaja nadležnim organima),- mogućnost izbegavanja deviznih i spoljnotrgovinskih ograničenja.

4

Osnovne osobine poreskih rajeva su:

- porez na dobit 0-5%,- izbegavanja poreza kod spoljnotrgovinskih poslova,- minimalna kontrola poslovanja,- brza registracija sa malim osnovnim kapitalom,- država garantuje tajnost osnivača,- pranje novca putem nerobnih plaćanja intelektualnih usluga i slično,- uglavnom je reč o nekadašnjim kolonijama mikro-državama, koje bez posebne

finansijske infrastrukture privlače finansijske posrednike.

Poreske implikacije često igraju odlučujuću ulogu u odluci investitora koriste „poreskim rajevima“. Odsustvo transparentnosti može sprečiti poreske organe da ispravno primenjuju poreske zakone u zemlji investitora. Dobar pristup informacijama, uključujući i bankarske informacije, je preduslov za efikasanu i fer primenu poreskih zakona u svakoj zemlji.2 Standardi OECd-a zahtevaju razmenu informacija izmedju poreskih vlasti zemalja na zahtev u slučaju specifičnih zahteva za dostavljanje takvih podataka i tako su napravljeni da zaštite poverljivost tih informacija. Da bi se neka zemlje smatrala ofšor centrom nije dovoljno samo izbegavanje poreza, već je potrebno imati razvijenu telekomunikacionu mrežu, mrežu bankarskih sistema i mrežu profesionalnih usluga, štititi indentitet vlasnika kompanija što predstavlja bankarsku tajnu. A najvažnije je ispuniti sledeća dva uslova:

1. političko – ekonomska stabilnost – pružiti ubedljive garancije, da imovina osnovanih kompanija neće biti nacionalizovana, ekspropisana, uništena u ratu i slično. U interesu nesmetanog obavljanja poslovnih aktivnosti ovaj uslov mora biti apsolutno ispunjen. Da bi se taj cilj ispunio, zakonodavstva koja regulišu pravni status ofšor kompanija, dozvoljavaju bez većih formalnosti transver sredstava kompanija iz države u kojoj bi eventualno mogle biti ugrožene u druge države koje pružaju veću političku stabilnost.

2. pravna sigurnost – pod ovim se podrazumeva da države pružaju dovoljno garancija u okviru svog pravnog sistema da će biti zaštićena sigurnost uloga i imovine, kao i status nerezidenta u odnosu na poreske propise i oslobođenje od devizne kontrole države u kojoj je ofšor kompanija i osnovana. Pojedini ofšor centri primenjuje korporacijske zakone izrađene upravo za međunarodno poslovanje, dok drugi primenjuju postojeće zakonodavstvo usklađeno prema potrebama poslovanja ofšor kompanija.

Najvažniji kriterijum je da zakoni moraju biti savremeni, fleksibilni i moraju u sebi sadržati pitanja koja su od značaja, kao što su:

- niska poreska stopa, - minimalni ili neobavezni izveštaji, - održavanje zasedanja direktora i generalnih skupština na bilo kojem podruju, - moguća emisija obveznica, - nepotrebna i neobavezna provera računovodstvenih izveštaja, - potpunu tajnost u vezi poslovne delatnosti preduzeća.

2 dr Ivan Milenković, Međunarodno bankarstvo, Ekonomski fakultet Subotica, 2011., str. 92

5

Kao reakcija na ofšor centre javljaju se onšor finansijski centri. To su međunarodni finansijsi centri za bankarske aktivnosti (International Banking Facilities) kako bi nacionalni kapital bio zadržan u zemljama porekla. To je bilo javno priznanje da restrikcije i preterano stroga regulacija ne donosi rezultate. Prve su SAD 1981.godine dopustile podružnicama američkih finansijskih institucija da poslujući u odredjenim onšor centrima na teritoriji SAD uživaju neke od beneficija međunarodnog poslovanja koje su pre toga nudili samo ofšor centri. Naime, omogućeno im je da primaju depozite i odobravaju kredite strancima bez restrikcija koje su važile za „obično“ nacionalno poslovanje ( za depozite preko 100.000 dolara). 3

2. Statistički podaci ofšor kompanija

1997. godine oko 60 hiljada ofšor preduzeća je registrovano u raznim ofšor centrima u području Karibskog mora. Najpopularnije područje su British Virgin Islands, gde se u proteklih 10 godina ostvarilo registracija 200 hiljada inostranih ekonomskih kompanija. Samo prošle godine registrovano je 35 hiljada inostranih ekonomskih kompanija. Po proračunima godišnje oko 15 hiljada ofšor kompanija je registrovano u Hong Kongu, i oko 50 hiljada preduzeća u drugim ofšor zemljama. To znači da u svetu godišnje osnivaju više od 130 hiljada ofšor kompanija.

3. Individualne i korporativne mogućnosti pružene ofšorom

3. 1. Individualni korisnici

To su najčešće osobe, koji zarađuju visoki neto dohodak. Osobe iz Evrope i Severne Amerike, koji zarađuju veći neto dohodak. U naše vreme stvaraju se značajne imovine u Aziji i u Južnoj Americi. Pretpostavlja se da će se ovaj trend nastaviti i u sledećem veku. Ove osobe sa više neto dohotka imaju veće potrebe i sa financijskog gledišta su mnogo veštije nego pre jedno deset godina.

Imigranti i emigranti stvaraju drugu značajnu kategoriju osoba koje koriste usluge međunarodnih financijskih centara.Imigranti su osobe, koje se sele iz jedne zemlje u drugu. Emigranti su osobe, koji žive daleko od svoje zemlje i koji nakon izvesnog vremena žele da se vrate tamo. Imigrante i emigrante sledeći faktori prisiljavaju da napuste svoju zemlju:

Želja pobeći od društvenih, političkih, ekonomskih nesigurnosti, ili nesigurnosti, koji se javljaju u drugoj formi.

Potraga za boljim i kvalitetnijim uslovima života. Zapošljenje u inostranstvu. Poslovne mogućnosti. Poreske uštede

Kao primer možemo navesti da po ocenama više od 4 milijuna britanskih građana živi izvan granica Engleske. Štaviše među 50 i 100 hiljada se nabrajaju ti britanski građani, koji svake godine odlaze u inostranstvo da rade.Protok imigranata i emigranata dalje se menja sa pojavom novih i značajnijih grupa u

3 dr Ivan Milenković, Međunarodno bankarstvo, Ekonomski fakultet Subotica, 2011, str. 93

6

poredbi sa zaposlenicima iz Zapadne Evrope i u Zapadnu Evropu. Na primer u proteklih nekoliko godina oko 12 hiljada ruskih stanovnika su se naselili na Kipru. Broj imigranata i emigranata će verovatno rasti, čim se uvedu olakšice na terenu zapošljenja i života u inostranstvu, i čime će se poslovna delatnost pretvoriti u međunarodnu delatnost, to jest sve manje će se ograničavati nacionalnim granicama.

3. 2. Korporativni korisnici ofšor mogućnosti

Sa približavanjem XXI. veka sve bolje se razvija upotreba finansijskih uslužnih centara finansijskim institutima. Kao primere navesti ćemo sektore osiguranja, upravljanje fondovima, penzije i bankarskih usluga građanima.

- OsiguranjeOsiguravajući zavodi, koji zakljućuju osiguranja od odgovornosti života i kombinovana osiguranja, se koriste u sve širem krugu mogućnostima međunarodnih finansijskih uslužnih centara. Na ovom području nedavno se javila mogućnost rezultatom osnivanja spojene osiguračke pijace Evropskog Saveza. Na osnovi principa Evropskog Saveza "Third Life Directive" osnovani osiguravajući zavodi za osiguranje od odgovornosti života u jednim iz člana-države mogu prodavati svoje produkte klijentima, živećim u ostalim državama Evropskog Saveza.- ZadužbineSa promenama globalnih investicionih produkta paralelno se razvijaju i fondacije. Rast ofšor zadužbina su se nastavila kao investiciona delatnost u inostranstvu, i zbog takvih faktora kao što su Evropska Monetarna Unija, takođe pojava kao ekonomske vlasti Kine i Brazila, značajno će rasti. Kapital ofšor fondacija je u dva puta bržem tempu rasta, nego domaćih fondacija SAD.Rušenje istočnog bloka i olakšice u međunarodnoj trgovini su doveli do pojave novih marketa. Ovi novi mogućnosti su naterali finansijske institucije da formiraju zadužbine kao što su Indijska Zadužbina, Fondacija Chile, Fondacija Izraela, Vijetnamska Fondacija, koje su započele svoju delatnost ofšor posredovanjem.Razvitak otvorenih ofšor investicionih udruženja je ohrabrio međunarodne finansijske uslužne centre da razviju svoju infrastrukturu i regulacijski sistem na osnovi međunarodno prihvaćenih standarda. Ovo je dovelo do potrebe specijalnih profesionalnih znanja u ovim centrima. Ovo podrazumeva, ne samo obezbeđenje stručne konsultacije, nego i administrativne usluge, podrazumevajući ovde i globalno depzitarno taloženje.

- PenzijePo prognozama stvara se panevropski market penzije, koji obezbeđuje mogućnosti takvim centrima, kao što su Irska i Luksemburg.

- Bankarske usluge građanimaZnačajne međunarodne banke su već otkrile privlačnu silu izgradnji bankarskih usluga građanima u međunarodnim finansijskim uslužnim centrima.

7

- Multinacionalne kompanijeMeđu značajnijim korisnicima međunarodnog finansijskog uslužnog centra se nabrajaju multinacionalne kompanije. Ove kompanije su duže vreme koristili ove centre za osnivanje udruženja, preko kojih su vršile međunarodnu poslovnu delatnost. Ta glavna područja, u kojima su se koristili ovi međunarodni finansijski centri su:

Osnivanje holding udruženja Strukturiranje neposrednih investicija Posedovanje intelektuelnih prava svojine Osnivanje preduzetnih centara Izvršenje realnih operacija Uvećanje kapitala Obezbeđenje pojave na berzama Upravljanje budžetskim operacijama i dr.

- Specijalni korporativni korisniciKao primer specijalnih korporativnih korisnika služe brodarske kompanije i aviokompanije. Od 1920-ih godina se u praksi upotrebljavaju ofšor brodarski centri za registraciju brodova. Jedan od najstarijih crta ove grane je otvoreno katalogiziranje. Otvoreni katalozi se dele na sledeće tri vrste:

Katalozi u nezavisnim državama Katalozi u zavisnim državama Ofšor katalozi

Katalog u nezavisnim državama je katalog vođen suverenim državama. Panamski katalog je primer vođenih u nezavisnim državama kataloga i od 1920-ih godina Panama se javlja jednim od najpopularnijih mesta katalogiziranja brodova iz SAD.Liberija je drugo dobro poznato mesto katalogiziranja od osnivanja 1949 godine centra katalogiziranja.Kajmanska ostrva i druga britanska mesta katalogiziranja mogu služiti primerom kataloga zavisnih područja, jer njihov osnovni zakon se bazira na engleskim zakonima i propisima.Te zemlje, koje žele obezbediti specijalan katalog sa liberalnijom operativnom okolinom, osnivaju takva katalogizirujuća udruženja, kao što je naprimer Norveški Međunarodni Katalog. U proteklih sedam godina primećuje se značajan razvoj u grani brodarstva sveta, i već više ofšor centara nudi povoljne i privlačne mogućnosti s ciljem učvršćivanja ove rentabilne grane. U pogledu ofšor kataloga aviona takođe postoji aktivan ofšor market. Jedni od najvećih prometnih centara su Aruba i ostrva Seychelles.

- Preduzeća, koja se upravljaju vlasnikomOd svega toga, što smo obrazložili u vezi multinacionalnih korisnika međunarodnih finansijskih uslužnih centra, mnogo se odnosi i na ekonomska preduzeća, rukovođena vlasnicima. Profil ovih korisnika sadrži u sebi sve aspekte međunarodnog poslovnog života, podrazumevajući pod tim sektore proizvodnje, raspodele i usluge.Čim preduzeća, rukovođena vlasnicima, sve aktivnije učestvuju u međunarodnom poslovnom životu, tim stvaraju u sve većem broju ofšor konstrukcija na područjima prihvaćenim ugovorom izbegavanju dvojnog oporezivanja, i na područjima, gde takav ugovor nije prihvaćen.

8

Ovaj trend će se nastaviti i osnivane vlasnikom preduzeća će i nadalje formirati većinu novih ofšor organizacija.

4. Prednosti zemalja poreskog raja

Usled procesa globalizacije za mnoge države je teško održati visoke poreze, jer je danas poreskim obveznicima lako da prebace svoje aktivnosti i poslovanje u područja sa nižim porezima. Ovaj fenomen je poznat kao poreska konkurencija. Konkurencija ohrabruje države da učine svoje poreske sisteme privlačnijim za investitore.

Zemlje poreskog raja, poznate i kao ofšor finansijski centri, poznate su kao mesta koja imaju sledeće karakteristike:• zakonodavstvo sa relativno velikim brojem finansijskih institucija koje se primarno bave poslovanjem sa nerezidentima;• finansijski sistem sa stranom imovinom i obavezama, po veličini  nesrazmeran u odnosu na potrebe domaće privrede; i• to su popularni centri koji obezbeđuju neke ili sve usluge: nisko ili nulto oporezivanje, umerenu i jednostavnu finansijsku regulativu, bankarsku tajnost i anonimnost.Zemlje poreskog raja postale su posebno popularne početkom dvadesetog veka, kada su u većem broju korporacije i bogati građani trasferom imovine i poslovanja u ove zemlje ostvarili povećanje profita i kapitala zahvaljujući uštedama na ime poreza. Građani rade, štede, investiraju i preuzimaju rizik kako bi povećali svoju dobit nakon oporezivanja. Ovo je bitna činjenica u tokovima međunarodnog investiranja i zato bi poresko zakonodavstvo trebalo da ima stope koje neće drastično umanjivati stopu prinosa na kapital u cilju privlačenja investitora.Neka ofšor zakonodavstva štite transfer imovine u lične fondove kako bi se u budućnosti izbeglo oporezivanje te imovine kao nasleđene u drugim državama.Postojanje zemalja poreskog raja ne znači da su sve investicije usmerene ka tim područjima i oblastima. Mada je nesporno da poreska politika igra dominantnu ulogu u ekonomskim odlukama, oporezivanje nije jedini faktor koji utiče na donošenje tih odluka. Obimna regulativa, korupcija, inflacija i protekcionizam, čine privredu jedne države neatraktivnom za poslovanje i investitore. Zatim, tu su i imovinska prava, fleksibilno tržište radne snage, i obim javne potrošnje države.Bogati pojedinci i kompanije u državama sa nerazvijenom privredom i nesigurnim bankarskim sistemom drže imovinu u zemljama poreskog raja radi zaštite od kolapsa njihovih domaćih banaka i/ili od potencijalne devizne kontrole. Uz to, otvoreni bankarski račun u OFC je često sredstvo izbora ukoliko se radi o poverljivosti informacija. Zato, za neka lica te zemlje ili područja predstavljaju poreski egzil. U nekim državama je i strah od  oduzimanja ili konfiskacije imovine takođe motiv za premeštanje imovine u ofšor centre. U svakom slučaju, poverljivost koju pružaju zemlje poreskog raja vrlo je važna. Ofšor centri su često i zaštita od neograničenih obaveza  koje uključuju i izmenu vlasničke strukture sa kojima se susreću građani u nekim državama.

9

5. Zbog poreskih rajeva države godišnje gube najmanje 300 milijardi dolara

U ofšor centrima u svetu nalazi se nekoliko desetina biliona dolara, ovaj način izbegavanja plaćanja poreza posebno je poguban za nerazvijene zemlje i krhke demokratije.Plaćanje poreza je jedna od osnovnih ustavnih dužnosti građana. Oporezivanju su podvrgnuta i fizička i pravna lica, a kolika je važnost ove obaveze po državu pokazuju i ocene brojnih teoretičara demokratije, prema kojima se demokratski proces u modernom okruženju može nesmetano odvijati tek ukoliko se novac obveznika uredno sliva u državnu kasu. Ovo naročito važi za takozvane države blagostanja, poput Švedske i Nemačke, koje upravo velike količine budžetskog novca troše na rad javnih službi, kao i na socijalnu zaštitu, u najširem smislu te sintagme. Pojava izbegavanja plaćanja poreza nije, ipak, nešto niti novo niti neuobičajeno. To se posebno odnosi na imućnije pojedince ili multinacionalne korporacije koji pokušavaju da na različite načine izbegnu prelivanje dela profita u državnu kasu. Jedan od najčešće korišćenih zaobilaznih puteva je otvaranje bankovnih računa u "ofšor finansijskim centrima". Štetu u tim slučajevima plaćaju siromašniji građani, jer država dodatnim porezima najčešće pokušava da zakrpi gubitak koji joj je naneo onaj koji je izbegao da ga plati. Na taj način direktno je ugroženo osnovno ustavno pravo na jednakost svih pred zakonom, dakle udareno je u same temelje demokratskog poretka. Zbog čega kompanije koje ostvaruju izuzetno visoke profite izbegavaju ispunjavanje ove dužnosti? Jednostavno rečeno, sve one u krajnjem zbiru pokušavaju da uvećaju vrednost svojih akcija na berzi i to je jedina, "profitabilna" logika kojom se vode. Multinacionalne korporacije su te koje se najviše koriste poreskim rajevima, koji vrlo često imaju manje budžete nego odnosna kompanija. Globalne korporacije na taj način, izbegavajući plaćanje poreza državi, uspešno prikrivaju stvarnu visinu svog profita. Nije sasvim poznato koliko se novca nalazi u ofšor bankama i poreskim rajevima širom planete, ali cifre koje se pretpostavljaju su vrtoglave i uključuju desetine bilona dolara, a države su zbog toga ostale uskraćene za najmanje 300 milijardi dolara. Stanovništvo zemalja poreskog raja čini svega 1.2 odsto od ukupne svetske populacije, ali u njima se nalazi oko 26 odsto ukupne svetske imovine i čak oko 31 odsto neto profita američkih multinacionalnih kompanija. Postoji više razloga zbog kojih se neka zemlja odlučuje da postane poreski raj. Jedan od glavnih je potreba da se dođe do potrebnih sredstava za razvoj. Zbog toga se i nude niže poreske stope za velike kompanije pod uslovom da one osnuju stalnu firmu u zemlji domaćinu, u kojoj bi moglo da se zaposli lokalno stanovništvo. Bogate kompanije mogu da utiču na vlade siromašnijih zemalja kako bi za sebe stvorile povoljnije okruženje za investiranje, a na raspolaganju, upravo zbog svoje ekonomske premoći, imaju široku lepezu sredstava. Jedno od omiljenih je nagoveštaj da će uložiti kapital na drugom mestu, po onoj dobro poznatoj "ako ti nećes, ima ko hoće". U znak "zahvalnosti" što je velika firma odlučila da posluje u njihovoj manje razvijenoj zemlji, njene vlasti često odlučuju da smanje, pa često i da Koristeći se ofšor poreskim rajevima pojedinci i kompanije, prema proceni nekih stručnjaka, godišnje zakinu pojedinačni budžet razvijenih zemalja za čak 50 milijardi dolara. Još ekstremnije prognoze iznose oni koji kažu da se brojka za koju država godišnje ostane kratka penje čak do neverovatnih 200 milijardi dolara.

10

Analitičar Kristijan Eid je prošle godine procenio da razvijeni svet samo na ime izdavanja lažnih faktura godišnje izgubi 160 milijardi dolara poreskih prihoda. Pri tom, navodi on, izbegavanje ili utaja poreza jeste i biće direktno odgovorni za smrt čak oko 5.6 miliona dece u razvijenom svetu u periodu između 2000-2015. godine. To će reći da svakog dana umre skoro 1.000 dece zbog najrazličitijih finansijskih mahinacija. Neki čak uspevaju i da ugroze budžetski opstanak same države. Bivši nigerijski diktator Sani Abaka je sa svojim ortacima položio više od 55 milijardi dolara na privatne račune u inostranim bankama, a spoljni dug najmnogoljudnije afričke zemlje je veliki - 31 milijardudolara

Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je najveći deo transfera obavljenih za devet meseci 2010. bio usmeren ka ofšor zonama iz Švajcarske - 134,9 miliona evra.Slede Kipar sa oko 30 miliona evra, Belgija sa 15 miliona evra i Holandija sa oko 20,8 miliona evra. U Panamu je transferisano 5,7 miliona evra po osnovu plaćenih usluga kompanijama u inostranstvu.U ofšor zone na Devičanskim Britanskim ostrvima otišlo je 5,6 miliona evra. Lihtenštajn je bio krajnje odredište za transfer oko 2,1 milion evra, a nešto veća suma, u vrednosti 2,5 miliona evra, otišla je u luksembruške ofšor zone.4 

6. Poreska konkurencija

Poreska konkurencija promoviše ekonomski rast putem nižih poreskih stopa i manje javne potrošnje. Danas je opšteprihvaćen stav da visoki porezi ometaju privredni rast tako da je poreska konkurencija između država korisna za privredni rast, što u globalnoj ekonomiji znači i povećanje investicija. Manjim porezima na štednju i investiranje, poreska konkurencija rezultira u privlačenju kapitala. Time se povećava produktivnost rada i tehnološki razvoj u privredi i podržava dugoročni ekonomski rast i životni standard stanovništva. Ponuda kapitala nije fiksirana, već zavisi od stope rasta kapitala. Povećanjem poreza u većini država svetska akumulacija kapitala pada, čime je i privredni rast sporiji.Niže poreske stope izazvane konkurencijom ohrabruju štednju i investiranje i utiču na tokove kapitala. Otvoreno tržište i slobodno kretanje kapitala u svetu poboljšava alokaciju kapitala i smanjuje troškove. Na taj način poreska konkurencija utiče na štednju i investiranje, tako da je danas u svakoj državi teško održati visoke poreze. Time poreska konkurencija promoviše fiskalnu odgovornost jer limitira rast državne potrošnje. Najveći deo budžetskih izdataka finansira se poreskim prihodima, te politika koja vrši pritisak na smanjenje poreza pomaže u kontroli trošenja budžetskih sredstava. Poreska konkurencija stvara pritisak da budžetski rashodi ne budu rasipni i da se javni fondovi koriste efikasno. Zato poreska konkurencija nije uzaludna, ne teži nultoj stopi oporezivanja, već je poenta na efikasnoj potrošnji javnih prihoda. Institucionalna konkurencija  izazvana mobilnošću rada i kapitala pokazuje šta je efikasno ili neefikasno i kako države koriste prihode od poreza. Takav pristup je dobrodošao za

4 Ofšor zone "odnele" 1,1 mlrd. evra, B92, 23. 11. 2010. (http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?

yyyy=2010&mm=11&dd=23&nav_id=474184&fs=1)

11

razvoj, pogotovo što poreska konkurencija čini državnu potrošnju manjom a manja državna potrošnja udružena je sa ekonomskim progresom.

7. Nastanak zemalja poreskog raja

Korišćenje različitih poreskih zakonodavstava država da bi se izbegla ili smanjila poreska obaveza staro je koliko i samo oporezivanje. Nastanak zemalja poreskog raja obično se vezuje za razvoj koncepta poreske konkurencije početkom 12. veka, mada je po nekim autorima taj poreski status imao Vatikan kao prvi primer poreskog raja još u osmom veku. Iako je teško reći koji je to događaj odredio rast i razvoj današnjih modernih zemalja poreskog raja, dinamičan rast tih zemalja najčešće se pripisuje periodu nakon Prvog svetskog rata i nadalje kada je preovladala tendencija rasta poreskog tereta. Naročito je posle Drugog svetskog rata došlo do povećanja poreza u evropskim državama radi rekonstrukcije privrede i društvenog razvoja. Švajcarska, koja je imala neutralan status za vreme rata, izbegla je ove troškove tako da je bila u stanju da održi niske poreze, postajući lider u privlačenju kapitala isključivo iz poreskih razloga. Uz to, početkom dvadesetog veka, švajcarske banke dugo su bile utočište kapitala za ljude koji su bežali iz Rusije, Nemačke i Južne Amerike.Današnje moderne zemlje poreskog raja prošle su nekoliko faza razvoja nakon dva svetska rata. Od 1920. do 1950. godine za zemlje poreskog raja vezivalo se izbegavanje poreza na dohodak građana bogatih pojedinaca. Međutim, od 1950. i nadalje, broj zemalja poreskog raja beleži rast zahvaljujući korporativnim grupama koje su zahvaljujući tim zemljama umanjivale svoje poreske obaveze. Ta strategija generalno se oslanjala na izbegavanje dvostrukog oporezivanja između zakonodavstva država sa visokim porezima i zakonodavstva država sa niskim porezima (koja pružaju mogućnost izbegavanja dvostrukog oporezivanja). Upravo iz tih razloga jedan broj država, koje imaju nekonkurentne poreske stope, ukinuo je ili ograničio ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja upravo sa malim zemljama kako bi od te prakse zaštitio svoje prihode od korporativnog poreza. Sredinom 1980. godina, većina zemalja poreskog raja izmenila je fokus njihove regulative ukidanjem lokalnog oporezivanja i stvaranjem povoljnijih korporativnih uslova, naročito za međunarodne biznis korporacije (International Business Corporations - IBC).

7. 1. Najpoznatije zemlje ili područja poreskog raja

– u Evropi: Andora, Kampione, Kipar, Gibraltar, Ostrvo Man, Đersi, Holandija, Lihtenštajn, Luksemburg, Madeira, Monako, Švajcarska;

– na Srednjem Istoku: Bahrein, Izrael i Libanon;– u Africi: Džibuti, Liberija, Mauricijus, Sejšeli i Tandžer;– u Aziji i Pacifiku: Ostrva Kuk, Guam, Hong Kong, Tokio, Labuan (Malezija), Makao (Kina) , Mariani, Maršalova ostrva, Nauru, Nue, Filipini, Singapur, Tahiti, Tajland, Vanuatu, Zapadna Samoa;– u Zapadnoj Hemisferi: Angvila, Antigva, Aruba, Bahami, Barbados, Belize, Bermuda, Britanska Devičanska ostrva, Kajmanska ostrva, Kostarika, Dominika,

12

Grenada, Montserat, Holandski Antili, Panama, Portoriko, St. Kits i Nevis, St. Lucia, St. Vinsent i Grenadini, Turks i Kaikos ostrva, Vest Indis i U.S. Devičanska ostrva, Urugvaj, Angvile i Monserat (Velika Britanija).

Ofšor finansijski centri uključuju i važna finansijska tržišta u gradovima privredno razvijenih država: Njujork, London, Tokio, Hong Kong.OFC su rangirani prema tome da li obezbeđuju specijalizovane i stručne usluge, atraktivne finansijske institucije, ograničene resurse za potporu u finansijskom posredovanju, da li registrovane finansijske institucije podrazumevaju manje prisustvo ili ne podrazumevaju fizičko prisustvo i da li imaju elastično zakonodavstvo prema kojem su porezi stvar dogovora. Na primer, Andora, Ostrvo Man, Kajmanska ostrva, Bermude, Bahame, Monako i Nauru nemaju uopšte porez na dohodak.Depoziti u finansijskim institucijama ne moraju da budu predmet zahteva u pogledu veličine rezervi, bankarske transakcije su bez bilo kojeg vida devizne kontrole i mogu da budu oslobođene plaćanja poreza ili da imaju povoljniji poreski tretman. Uobičajeno je da su ofšor banke predmet manjih formi kontrolnih provera, a zahtevi u pogledu informacija su neznatni.Međunarodni finansijski centri, poput Londona, Njujorka i Tokija, su centri sa svestranim sistemom usluga i naprednim sistemom platnog prometa, koji podržava jaka domaća ekonomija sa razvijenim i likvidnim tržištem. Takva tržišta su izvori različitih vrsta sredstava i fondova, u kojima je pravni okvir odgovarajući za zaštitu integriteta nadzorne funkcije na relaciji principal-agent. Kratkoročni zajmovi se uzimaju od nerezidenata i daju ih kao dugoročne nerezidentima. Sa aspekta veličine imovine, London i Njujork su najveći centri, a razlika između ova dva centra je u proporciji između internacionalnih i domaćih izvora sredstava. Njujork ima veće ućešće stranih sredstava.Regionalni finansijski centri imaju razvijeno finansijsko tržište i infrastrukturu i posredničke fondove unutar i izvan regiona. Ti centri su: Hong Kong, sa 454 banke; Singapur, sa 212 banaka i Luksemburg, sa 221 bankom.Male države sa malim domaćim finansijskim sektorom imaju više razloga da razviju ofšor biznis i da postanu OFC. Najvažniji je prihod koji se stvara ofšor aktivnostima na njihovom području, zaposlenost domaće privrede i javni prihodi od naplate taksi za razna odobrenja i registracije.Pošto je politika niskih poreza pre norma nego izuzetak, velike kompanije i bogati građani u državama sa visokim porezima podržavaju ofšor zakonodavstvo, tako da su investicije u zemljama poreskog raja između 1985-1994. godine porasle za više od 500 procenata.

Ovu činjenicu potvrđuju sledeći podaci:o Kajmanska ostrva sa 40.000 stanovnika imaju 580 banki sa više od 500 biliona

US dolara na računima (2,238 investicionih fondova, 499 kompanija osiguranja i 40.000 ofšor kompanija);

o St. Vinsent i Grenadini imaju 15 banaka i 7.000 međunarodnih biznis korporacija ;

o St. Kits i Nevis imaju 9.000 ofšor kompanija, a ostrva Kuk 6.000 međunarodnih biznis korporacija i 2.000 međunarodnih trustova;

o Nue, na kome je nsatanjeno samo 2.000 stanovnika, ima registrovanih 3.000 međunarodnih biznis korporacija

13

o Dominika ima 5.800 međunarodnih biznis korporacija;

o Lihtenštajn ima 75.000 međunarodnih biznis korporacija;

o Bahami imaju 580 investicionih fondova, 60 kompanija osiguranja i 100.000 međunarodnih biznis korporacija. Vrednost njihove poslovne imovine se procenjuje na 350 biliona USA dolara. Tu je i 418 banaka iz 36 države.

o Vrednost polovine imovine na Kanalskim ostrvima i Ostrvu Man se procenjuje na oko 525 biliona američkih dolara ;

o Holandski Antili imaju 50 međunarodnih banaka ;

o Britanska Devičanska ostrva su četvrti najveći  izvor stranih investicija

o Austrija ima 24 miliona bezimenih računa sa 100 biliona američkih dolara.

o U Luksemburgu 90% svih računa su strano vlasništvo ;

o Monako ima 70 finansijskih institucija koje vode 350.000 računa, sa samo 30.000 rezidenata ima 44 biliona USA dolara na depozitu.

Ali, ima i izuzetaka:o Bejrut je nekada uživao reputaciju  poreskog raja na Srednjem Istoku. Međutim, njegova reputacija je ozbiljno narušena nakon bankarskog kraha 1966. godine, a potom i zbog političkih sukoba i vojnog razaranja Libanona, što je dovelo u pitanje potrebnu stabilnost za uspešno međunarodno poslovanje;o Liberija je jedno vreme uživala prosperitet “zemlje slobodne zastave” - mesta za prekookeansko brodsko registrovanje. Mada je ova vrsta poslovanja nastavljena na osnovu nekadašnje uspešne reputacije, serija incidenata i građanski rat 1990. godine i rane 2000-te godine, ozbiljno su narušili poverenje u zakonodavstvo i stabilnost poslovanja u ovoj zemlji;o Monako se još uvek smatra poreskim rajem, mada je još 1963. godine udovoljio zahtevu Francuske u pogledu poreskog tretmana francuskih kompanija i građana da se povinuje poštovanju francuskog poreskog sistema. Međutim, građani koji nisu Francuzi i njihove kompanije još uvek imaju izezetno povoljan poreski tretman ako su rezidenti Monaka;o Tandžer je uživao kratku reputaciju poreskog raja u periodu efektivne kontrole od strane Španije dok formalno nije bio pripojen Maroku 1956. godine.

8. Budućnost grane ofšor

U sledećih nekoliko godina očekuju se važne promene u geopolitici sveta. Trenutno naseljenje sveta raste sa 90 milijuni godišnje, od toga 15 milijuna se rode u Kini. Danas po podacima 30% od sposobnih na rad stanovnika su nezaposleni. Problem se otežava time, da populacija sveta sve više čezne za što boljem nivou života i mogućnosti na poslu. Radikalno se menjajuća slika očekivanja, populacije i materijalnih dobra i u buduće služi uzrokom političkih i ekonomskih nesigurnosti. Vlade razvijenih zemalja, pa čak i vlade razvijajućih se zemalja neće imati drugu mogućnost, samo uvesti velike poreze da bi zadovoljili ovim očekivanjima i da bi pokrili troškove novih i boljih

14

infrastrukturalnih ustanova. U ovom slučaju nije potrebna "čarobna kugla" da bi nam bilo jasno da će se of šor grana dalje rasti i razvijati, i to ubrzano. Korisnicima međunarodnih financijskih uslužnih centara sve više rastu potrebe. Među potrebama možemo navesti - naravno uz racionalne troškove - kvalitetne usluge i obezbeđenje veštih investicionih usluga, kao i poverljivost. Of šor korisnici budućnosti će ići u potragu takvih of šornih centara, koji konkurišu danas postojećim.

Deset godina od usvajanja zakona o porezu na ekstraprofit, srpski bogataši će ponovo biti oporezovani.Ti akti se pišu na inicijativu predsednika Srbije koji je već tri puta neuspešno pozivao srpske tajkune da se odreknu dela svog bogatstva."To nije usmereno ni protiv koga pojedinačno. Ono što jeste činjenica da je gotovo 13 do 15 odsto naših kompanija nema sedište u Srbiji, iako im je centar poslovnog interesa Srbija. Samo grubo posmatrano to može da donese značajno povećanje poreza na dobit. Dakle, zakoni nisu protiv nikoga, to je samo oporezivanje onih pravnih lica čiji je centar poslovnog interesa Republika Srbija", kaže Diana Dragutinović, ministarka finansija. 5

Zaključak

Imajući u vidu da poreska konkurencija utiče na smanjenje javne potrošnje putem

5 Porezi za tajkune i ofšor kompanije, B92, 23. 11. 2010. (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?

dd=23&mm=11&nav_category=9&nav_id=474440&yyyy=2010)

15

smanjenja poreskih stopa, time se pospešuje privredni rast. Danas je opšteprihvaćen stav da visoki porezi ometaju privredni rast, tako da je poreska konkurencija korisna, što u globalnoj ekonomiji znači i veće investiranje.Smanjivanjem poreza na štednju i investiranje, poreska konkurencija rezultira u privlačenju kapitala. Ovo povećava produktivnost i tehnološki razvoj u privredi i podržava dugoročni rast i životni standard. Ponuda kapitala nije fiksirana, već zavisi od stope rasta kapitala. Ukoliko porezi na dohodak i kapital rastu, akumulacija kapitala i privredni rast će biti sporiji.Važan razlog zašto se neka zemlja ili područje opredeljuje da postane poreski raj je da dođe do potrebnih sredstava za sopstveni razvoj. Zato se nude niže poreske stope za velike korporacije, pod uslovom da osnuju stalnu poslovnu jedinicu ili kompaniju u zemlji domaćinu, u kojoj bi se zaposlilo lokalno stanovništvo. Tako, sposobnost zemalja poreskog raja da privuku investitore demonstrira vrstu fiskalne politike koja može da pomogne razvoju siromašnih država.

Literatura

1. Erić dr Dejan, Finansijska tržišta i instrumenti, Čigoja štampa, Beograd, 2003.

16

2. Milenković dr Ivan, Međunarodno bankarstvo, Ekonomski fakultet Subotica, Subotica, 2011.

3. Internet članak Ofšor zone „odnele“ 1,1 mlrd. evra, B92, 23. 11. 2010. http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=11&dd=23&nav_id=474184&fs=1

4. Internet članak Porezi za tajkune i ofšor kompanije, B92, 23. 11. 2010. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?dd=23&mm=11&nav_category=9&nav_id=474440&yyyy=2010

17