Edicija SVETO KRALJEVSTVO MAGIJE Tom prvi Naslov OGLEDALO DUE Prva Knjiga Spoznaje Autor Alexandar Thorn Izdava Samostalno autorsko izdanje Copyright 2011 by Alexanthorn Sva prava zadrava izdava Za izdavaa Aleksandar Radivojevi Likovno tehniki urednik Autor Lektura i korektura Astroloki studio ASAR Kompjuterska obrada i prelom Izdava Korice Izranjanje Svetlosti -Alexandar Thorn, fotografija 2010. Sigili: Alexanthorn (naslovna), Crni Plamen (polenina) Format Obim 480 strana, ilustrovana, 29 cm tampano kao rukopis Knjiga je objavljena kao besplatno elektronsko izdanje i distribuirana preko Portala "Sveto Kraljevstvo Magije" www.alexanthorn.com Beograd, 2011. SVETA MAGIJA PUT U SVETO KRALJEVSTVO RIZNICA MAGIJSKIH TAJNI Onako kako sam ih na Putu nalazio i preiavajui odlagao u Koveg da ih prenesem nadolazeim pokoljenjima Alexandar Thorn Ogledalo Due PRVA KNJIGA SPOZNAJE 4 Predgovor Kada sam se latio ovog posla, da celokupno svoje iskustvo dvadesetpetogodinje ma-gijske prakse i naukovanja izloim sistemski i time napravim, prvenstveno sebi re-levantan podsetnik na ono to sam kroz magijski rad tokom ivota ostvario, a onda i prirunik nekim novim tragaocima, nisam ni pomiljao da je nivo osnovnog i opteg obrazovanja generacija poslednjih decenija toliko srozan i degradiran. Obrazovni si-stem ni izbliza nije vie kao to je bio "u moje vreme". Obrazovanje kao svetovna fo-rma je potpuno razoreno, da li s neijom namerom ili ne, to u ostaviti teoretiarima zavere na razmiljanje. Danas se ljudi ue ne zarad znanja i spoznaje, ve iskljuivo zarad, obavljanja odrenenog posla. ovek je danas shvaen, to bi mehanicistika te-orija socijologije rekla, kao raf, kao dodatak maine. U modernom svetu, ovek je vinen kao stvar i tako se vrednuje, kao raf, dodatak drutvene mainerije. Tako shvaen, ovek se moe lako odbaciti i zameniti drugim ovekom, koji god to sistem drutvene svesti bio ispoljavan. Obrazovni sistem "novog sveta" oveka pretvara u radnu snagu nesposobnu da razluuje o bilo kojoj stvari, istog roba nesposobnog da opstane izvan "sistema". Kao zamenu za istinsku slobodu, moderno drutvo nudi "ljudska prava i slobode" izraene kroz sistem porobljavanja svesti neznanjem i uvo-nenjem u bljuvotine potroakog mentaliteta. To je slika civilizacije danas, u kojoj ovek, to je apasurd, veruje da je slobodan. Namera mi je bila da se u predstavljanje magijske prakse upustim "od nule", od pr-vog ina sopstvene odluke da zanem u svet Onostranog i uputim Stazama nepregle-dnih prostranstava Duhovne Spoznaje. U nekoliko knjiga za ije objavljivanje su ma-terijali uglavnom sabrani trebao je biti izloen Put na koji sam kroio davne 1985. godine. Menutim, serija javnih predavanja koje sam odrao, kao i niz razgovora koje sam obavio sa mnogima koji se "bave magijom", te poetnog rada kole Magijske Spoznaje, Akad, uvideo sam niz nedostataka i nemogunost izlaganja prema sopstve-noj prvobitnoj zamisli. Pitanja sa kojima sam se susreo, tokom rada kole, nakon javnih predavanja i pitanja koja svakodnevno dobijam ukazuju mi na nekoliko veoma vanih problema. Kao pr-vo, prisutan je visok nivo neobrazovanosti, koji se odlikuje nedostatkom opteg i ne-ophodnog znanja. Drugi problem koji se ukazao je neverovatna zaslepljenost nebulo-znim i ni u emu utemeljenim informacijama. Ogroman strah je prisutan u svim vari-jetetima i on se namee kao trei ovde uoen problem. Dalje, kao peti problem sam uoio prilinu prisutnost unutranjih sukoba, konflikata razliite psiholoke tipologije izazvanih nizom frustracija i drugih osujeujuih situacija, no pre svega ovi su unu-tranji sukobi plod nedostatka znanja. Kompleksi, kao esti problem, su tema za sebe i ne samo da su prisutni, oni naprosto izbijaju iz ljudi poput vulkanskih erupcija. Se-dmi je problem ono to ja nazivam prijemivou. Ona se ogleda pre svega abnorma-lnom vezanou za elemente svetovnog, obinog ivota u svim njegovim sferama i-vljenja. Potom, izraava se kroz vezivanje za razne sisteme spoznaje, ili kako se to jo kae, paradigme, olakim prihvatanjem na nivou sledbenike svesti i to bez, skoro ikakve, predhodne spoznaje. Posledica ove vrste prijemivosti jesu razoarenja na-5 kon izvesnog vremena i prelasci na neke nove sisteme, ali opet po istom principu, ili to je jo gore, kombinovanjem razliitih praksi i navodnim stvaranjem sopstvenog puta. Ovo se zove mentalno lutanje, a prost ovek bi rekao tumaranje u mraku. Tu dolazimo i do konanog problema, a to je nesposobnost razluivanja. Sve ovo nave-deno, posledica je osnovnog problema, a to je neznanje, ili takozvano, umiljeno zna-nje, odnosno mentalna projekcija iluzije kao spoznaje. Glavni je razlog ovome samo-stalno uputanje u magijsku praksu, bez znanja i bez vonenja. Pristupanost obilja informacija koje prosto udaraju sa interneta ravne su bombardovanju svesti koja je neizgranena i nesposobna da "ispliva na povrinu i udahne ist vazduh". Zaista vam kaem, varaju se svi koji misle da se na Put Magijske Spoznaje mogu sa-mostalno zaputiti. Zvanje maga se ne stie nakon proitanih nekoliko knjiga, raznih inernet instant prezentacija i razgovora sa "istomiljenicima" na raznim forumima, fejsbuku ili drugim javnim mreama. Svako ko se sam upusti u magijsku praksu bilo kojeg sistema, osim nekih sitnih poetnikih rezultata, koji su vie plod entuzijazma nego sposobnosti, nema se emu vie nadati osim uveanju sopstvenih problema i unutranjih sukoba koji mogu rezultirati potpunim krahom, ili u najblaem smislu reeno, optim unutranjim nezadovoljstvom i stanjem koje se izraava reima: "Ja sam nesrean", ili: "Mene niko nerazume". Onaj ko sam krene u Onostrano, jedino gde moe stii je duevna bolnica, ili u najboljem sluaju, ostati da tumara svetom prokuen kao budala. Ne retko se uje: "On je pukao, radio je neto i pukao". O oda-vanju alkoholu i drogama, suvino je i govoriti, a ni samoubistva nisu pojava koja se ne deava. Ulazak u svet magijskog poimanja stvarnosti ima samo dva puta, put blagodati i put ludila, put ivota i put smrti. Sa ovog puta odvraam svakog, ali ako je poriv toliko jak, onda kaem, pronani svog Vodia. Ali pazi! Bez prijemivosti! Mnogo je a-rlatana i mnogo je onih ije pobude nisu iste. Zato se zaustavi, ustukni korak nazad, pogledaj sa strane i razmisli dobro. Kroz ovih nekoliko knjiga u predstaviti ono to se moe nazvati sistemom magijske spoznaje, koje uz Svete Knjige, mogu biti vodi svakom iskrenom tragaocu. "Sve nam je reeno, ali nam nita nije objanjeno". Ove rei ete esto uti od mene. Zbog toga u uiniti ono to mogu, a to je da vam pribliim Onostrani Svet na najrazumlji-viji nain. Ono to ne mogu da uinim, to je da vam pruim ono opte znanje koje vam je neophodno. Zato se svako mora vratiti jednim delom nazad i nadoknaditi sve izgubljeno i proputeno, da bi mogao shvatiti, da bi mogao razumeti. Magija je nei-zmerno vezana za Prirodni Poredak Svih Stvari. Kako onda magijsku praksu moe shvatiti ovek koji ne poznaje ni u osnovnoj formi, kao prvo jezik kojim govori i ba-rem nekoliko drugih, to starih to novih, koji ne poznaje: matematiku, fiziku, hemi-ju, biologiju, geografiju, istoriju, filosofiju, i da ne nabrajam dalje. Da pomenem sa-mo Astrologiju, bez ijeg poznavanja nema magijske spoznaje, jer su sve magijske korelacije u odnosu sa astrolokim konstelacijama. Pre nego to se zajedno otisnemo na puinu beskrajnog prostranstva Spoznaje moram da vam postavim jedno pitanje. Da li ste spremni da se suoite sa Prirodom Stvarno-sti? Spoznaja omoguava uvid u Prirodu Stvarnosti. Ali kakva korist od Spoznaje oveku koji znanjem hrani sopstveni ego, epurei se, poput pauna, pred onima koji znanje nemaju. I sva znanja kada bi stekao, ona bi ostala samo "mrtvo slovo". Suoiti 6 se sa Prirodom Stvarnosti, znai biti spreman promeniti sebe u skladu sa Spoznajom. Stoga u ovde ovo pitanje preformulisati: Da li ste spremni da promenite sebe? Samo u tom smislu, ovo e vam delo biti na korist. Zato neka ovo bude poruka: Nije dovo-ljno samo eleti, to treba i ostvariti u sebi. Ovo nemojte nikada zaboraviti. 7 8 Put u zemlju Kutu Beskrajno putovanje Due Kutu je zemlja daleka. Nepregledna prostranstva prepuna obilja svakojakog. Kralje-vstvo u kojem svaka Senka ime svoje ima. Tamo vreme kao da ne postoji. Svako je delo samo tren istrgnut iz Venosti. Staza koja vodi u zemlju Kutu nije utabana, ne vidi se... Ali ako samo malo skupi kapke svoje i netremice zuri u daljinu, ugledae Njene obrise. Ugledae velianstvenu Stazu koju blistavi Nehar osvetljava. Ta Crna Svetlost, igrastih iskri, od koje se nita sakriti ne moe, neto je najsjajnije to e oko ikad videti. Izvor je Njen ba tamo u zemlji Kutu. Cvet velianstvenog Crnog Plamena iz kojeg isijava Venost ivota. To je nekada Izvor bio na kome ljudi i ene en svoju gasili su. I danas je... Izuj cipele svoje pre nego li tamo krene, jer ako bosonog trnje pregazi, izvesnije je da e te, onaj od ije se pojave krv u ilama ledi, uvar Kapije pustiti da prone. Isprazni posudu svoju iz koje vodu pije, jer kako e sa izvora zahvatiti, ako ti je po-suda puna. I zapamti ovo: kada Kapiju prone, ako li se okrene samo, nestae u tre-nu. Zato na Kapiji Bezdana, stari natpis upozorenja stoji: O SMELI PUTNIE! DRZNUO SI SE NA PRAG OVAJ DA STANE, ALI ZNAJ: PRO.E LI KAPIJU OVU POVRATKA NEMA. ZATO STANI OVDE, NAZAD SE OKRENI I POGLEDAJ NA SVET KOJI OSTAVLJA JO JEDNOM, JER IZA KAPIJE OVE NEPREGLEDNA PROSTRANSTVA STOJE. IZA KAPIJE STOJI GOSPODAR DREVNI, KAPIJE UVAR. KRALJ VOJSKE UASNIH JE ON. IME MU SE NE IZGOVARA GLASNO, JER PROKLESTVO BACA NA POKOLJENJA. OD POGLEDA NJEGOVOG KRV SE U ILAMA LEDI. MALO JE ONIH IJE SRCE OVDE NIJE PUKLO. ON ZNAMENJE ITE, A TI, ZNA LI OD KOJIH SI? ON OTKUP TRAI, A TI, IMA LI TA DATI? STANI, TRI KORAKA ODSTUPI. ISPITAJ SRCE SVOJE JO JEDNOM. ISPITAJ UM SVOJ JEDNOM JO. OKRENI SE I POGLEDAJ NA SVET OPET! O SMELI PUTNIE! DRZNUO SI SE NA PRAG OVAJ DA STANE, ALI ZNAJ: PRO.E LI KAPIJU OVU POVRATKA NEMA. KAPIJA BOGOVA JE OVO. 9 Ja sam na ovaj Put krenuo poodavno. Seam se kad sam ugledao Stazu prvi put. Ka-kve radosti! Kakve sree neizmerne! Ali avaj, od tog zanosa, te silne ushienosti, na-zad sam pao. Sreom trnje nije bilo na putu tad, ali sam seo pravo u koprive... Da zna samo kako je to svrbelo. U to vreme, kompjutera nije bilo, ni interneta, a o knjigama, o kojima se danas olako pria, mogli smo, zanesenjaci, samo da sanjamo. Ova naa zemlja, i tada a i danas vala, kaska za progresivnim tvorevinama geometrijskom progresijom. Tako sam ja mislei da je to stvarno put ko i svaki drum poao da ga traim. Poneo sam bio ak i planinarsku opremu i deparac "silni" koji bejah utedeo. Negde bejah isitao da je put skriven u umama i planinama i da se pred Kapijom otkup plaa. I tako, mislim ja, da ponesem sve to treba. Tri meseca sam lutao umama, i lutao planinama. I nisam naao Stazu. A onda, dok sam sedeo na steni blizu jednog potoka i zureo u zalazak Sunca, ugledah kako zalaze dva Sunca. Tu se trgoh, pomislih da nije kakva iluzija i otpih malo vode. Rairih oi, a ono i dalje dva Sunca. Jedno malo iznad stene, a drugo kao da iz stene izbija. Kre-nuh u pravcu Sunaca da misteriju razreim. Ono iznad stene ve bee zalo dok sam stigao, a ovo drugo jo je sjalo arom purpura, pravo kroz stenu ispred mene. Za-tvorih oi i posle trenutaka nekoliko ih opet otvorih, ali samo toliko koliko sam zuriti mogao. I ugledah tada Stazu velianstvenu i u bljetavilu Svetlosti koju nikada do ta-da video nisam. Kakva radost! Kakva srea neizmerna bee moja. Ali avaj, na tren pogled spustih do-le, zegledajui kuda gazim i dok sam glavu podigao opet, nestade Svetlosti i Staza opet bee izgubljena. Tu se tlo ispod mene kao izmae, posnuh natrake i zavalih se pravo u koprive. Opisati ne mogu koliko je svrbelo. ini mi se da sam vritao od bo-la, a onda zauh glas od nekud: "A kuda si ti krenuo mali!" eao sam se svuda po telu i unezvereno vrteo gledajui odakle dopire taj glas. A onda iz pravca gde je Sunce izbijalo iz stene izane on. ovek, duge prosede kose i brade, rekao bih etrdesetak godina, ali je imao vie, to doznah kasnije. "Zar si zai-sta mislio da se tek tako moe kroiti na Stazu izmenu dva Sveta"? -upitao me je. utao sam kao zaliven, i gledao. "Ako i ne treba nita da kae" -nastavio je i posle krae pauze rekao mi: " Ja u ti pokazati kako e na ovaj Put da krene". I tako je sve poelo. Bio je to moj prvi Onostrani doivljaj. Pojavio se moj prvi Ui-telj, tog petog maja u kanjonu reke Vratne, ispred prve Vratanjske Kapije. Zapravo, tada je poelo moje pravo putovanje u zemlju Kutu. Sada pozivam i tebe na Put ovaj, ali te molim, ostavi svoj mentalitet iza sebe. Poslu-aj rei ove stare Zen prie. olja aja Nan-ina, japanskog uitelja zena iz razdoblja Meidi, jednog je dana posetio neki uenjak iz druge zemlje, koji se eleo raspitati o Zen uenju. Nan-in poslui aj. Na-punivi oljicu svome gostu, nastavio je i dalje sipati. Uenjak je posmatrao kako se 10 aj preliva, ali kada se vie nije mogao suzdrati, ree: Puna je. Vie ne moe stati! Kao i ova oljica, ree Nan-in, pun si svojih uverenja i pretpostavki. Kako ti mo-gu objasniti Zen, ako prethodno ne isprazni svoju oljicu? Riznica magijskih Tajni Idui od zemlje na dalekom Istoku, sakupih Rei Velikih Mudraca, stare loze Kralje-va arobnjaka, koje im predadoe Bogovi u naslene da ga prenesu pokoljenjima. Ovo Znanje preneto je iz Srednjeg Doba kroz koje je prola Zemlja nakon Velikog Unitenja koje je dolo sa Severa. Rasa Ljudi, preivela je u malom broju i nasledila Zemlju. U staro Doba pre Vremena, kad su Drevni naselili Zemlju, vladali su nad mnogim Svetovima i nad mnogim Rasama. Bogovi, koji naselie Zemlju na poetku Vreme-na, ne htedoe Drevne za Gospodare i nasta Rat. Mnoge Rase dovedene su na Zemlju da se bore protiv Bogova i mnoge Rase stvorie Drevni da im slue. Rasa Ljudi, koju oblikovae Drevni, bee najbrojnija. Tada Stareina Bogova naredi da svi uzmu po nekoliko ena od ljudi i da ih osemene i tako nasta Rasa Polubogova Poluljudi koji postae najmoniji od svih Rasa na Zemlji. Drevni su pobeneni, a Bogovi koji bejahu sve slabiji, povlaili su se u planine i nepristupane predele. I Bogovi se sklonie u druge Svetove i predadoe Zemlju Marduku, koji je porazio Drevne i Njegovim poto-mcima da vladaju Zemljom i Rasama kao Kraljevi i arobnjaci. To je bio poetak Srednjeg Doba u kojem su se Rase borile za prevlast i koje se za-vrilo Velikim Unitenjem od strane Bogova. Rasa Ljudi je preivela i nasledila Ze-mlju. Ali behu dve Rase Ljudi i trea Rasa Polutana koja je nastala u poetku od ove dve. I danas postoje potomci Kraljeva i arobnjaka, potomci Marduka Poluboga Po-luoveka, kojih je malo i koji se skrivaju. I postoje potomci robova koje stvorie Dre-vni, da slue Gospodarima i koji i danas slue, kao robovi, i ima ih najvie. I postoji Rasa Polutana koja luta Zemljom tragajui za korenom. I postoje Znaci po kojima se poznaju, jer se ne razlikuju na oko. Kraljevi i arobnjaci skrivae se i dalje. Robovi e sluiti i u buduim vremenima. Samo e Polutani ostati rastrzani na Putu. Ovako se saeto moe opisati ono o emu se govori u mnogim starim spisima naroda koji su iveli na prostoru zemlje velikog menureja na Istoku, koju Grci nazivaju Mesopotamija. Teite Drevne Magije sabrano je u spisima koji se objedinjenim imenom nazivaju otenerom. Na latinskom jeziku ime glasi Nekronomikon, pod ko-jim su ovi spisi i najpoznatiji. Zapravo, to je Knjiga Mrtvih. Sakupio sam mnogo tekstova u proteklim godinama mog naukovanja o magiji starog doba. Pronaao sam tekstove na arapskom jeziku, prepise starijih tekstova, koji su opet prepisi ili opisi onih zapisa koji su na glinenim ploama ostali iza naroda Su-mera, Akada, Asirije i Babilona. Mnogi su izgubljeni, mnoge sauvae stari Misirci, koje poznajemo kao Egipane i Jevreji su poneto sauvali i Arapi nam ostavie u naslene mnoga znanja iz starih vremena. Mnoge je knjige unitila Crkva hrianska u starom i srednjem veku, poznate nam istorije. I opet, ima knjiga koje tajno svetenici 11 te iste Crkve sauvae i prevedoe na latinski jezik, da se ne zaborave. Neke od ovih spisa uspeo sam da pronanem i prouim. Mnogo je magova prouavalo Nekronomikon u prolosti prepisujui ga i prevodei na svoje jezike. Pronaao sam pet knjiga koje slove za Nekronomikon i jo mnogo drugih koje sadre iste ili sline tekstove, ali u nekim ima i onih tekstova kojih u drugim pak nema, ili se nekad manje, a nekad vie razlikuju od onoga to je u drugim knjigama. Jesu li ovo prepisi i prevodi starih knjiiga, moram vam rei da u tome ima istine. Ali otkud i toliko razlika? Jesu li ti pisci, imena im neu spominjati, neto sakrili, name-rno sklonili ili su kroz magijski rad i prizive raznih sila neto novo otkrili i to nam sa-optili, to vam zasigurno ne mogu rei, ali moe biti da je tako. Moda je po neto od svega to je napisano samo plod neije mate, ali ni to vam ne mogu zasigurno rei. I da li postoji Nekronomikon kao jedna knjiga u kojoj je sve zapisano, ne mogu vam ni to rei. Moda neko tajno drutvo uva ovu knjgu kako bi sauvala narode i Zemlju od unitenja, o kojem se u knjizi govori, ili pak da odri svoju vlast nad narodima. A opet, moda nikada nije ni postojala kao jedna knjiga, ve je samo zbir vie spisa po neijem izboru, ijem ne znam. Ali jedno sigurno znam. Ova knjiga sadri tajne ne-zamislive, strahovite i uasne moi koja zjapi nad Bezdanom. Ono to sakupih nazvao sam Kodeks Svetih Knjiga -Zag Nehar, ali vam ne mogu re-i da je to sve, jer nije. Nije sve ovde, jer je mnogo toga jo ostalo skriveno. I dae se nekom ko dolazi da i to otkrije. Nije sve ovde, jer postoji i ono to zaista ne smem da napiem ovde. I dae se onome ko ima ui da uje. I dae se onome ko ima oi da vi-di. I dae se onome ko ima srce da ide napred. Jedan i Jedan nisu Dva nego su dve Jedinice. Jedan je On, Dva je Ona, Trojica nisu Jedan, jer su Tri On i Ona. etiri su elementi od kojih je sazdan Svet i, na kraju, Pet je ovek koji je etiri i Jedan (mukarac) ili etiri bez Jednog i Dva (ena). Knjiga Svete Magije Ovo je nova knjiga. Staroj se zagubio trag, a ima li svrhe tragati za njom? Ima mno-go knjiga napisanih, ali ovo je moja Knjiga, mada nije lina Knjiga koju pie svaki Mag, knjiga u koju On upisuje ivot koji ivi. Ovo je Knjiga Svete Magije, suma znanja sakupljenog na Putu u Sveto Kraljevstvo. Sve nam je reeno, ali nam nita nije objanjeno. Ovo je stara mudrost. Zar je potrebna jo jedna knjiga u moru napisanih? Nije. Zato je piem? Zato to je potrebna. Ovo je prvi paradoks. Ima ih hiljadu jo. Nisam ja na-pisao nita novo. Ovo sam na Putu svom nalazio i preiavajui odlagao u Koveg Znanja. Mnogo je knjiga napisano o magiji, ali na obmanjujui i nepotpun nain tako da su se samo neki mali delovi njihovog sadraja mogli primeniti u radu. Oduvek je posvee-12 nje u tajno znanje i magiju bilo ogranieno na posebno odabrane ljude, a zbog toga nuno tamna i misteriozna stvar za one koji ozbiljno trae istinu. U proteklim vremenima poznavanje magije su stalno i estoko napadale razne religi-je, a inkvizicija je najupeatljiviji primer toga. Kasnije, poetkom modernog doba, magija je posmatrana kao isto praznoverje, a svako koje pokazivao i najmanju sklo-nost ka toj vrsti nauke bivao je ismejan. Mistine sekte i sline bile su odgovorne za loe ime koje je ubrzo dobilo prouavanje magije, i ljudi koji su pokazivali interes za to obino su stavljani na stub srama zbog praktikovanja crne magije i satanizma. Prava magija je izuavana u najstarijim prorokim kolama i u izolovanim krugovi-ma u koje su samo posveeni imali pristup. Mali broj knjiga koje daju krte informa-cije o magiji pisane su na takav nain da su njihovi sadraji nudili malo ak i najpa-ljivijem itaocu, inei potpuno shvatanje te nauke nemoguim. Ova knjiga pokazuje put svakom ozbiljnom i vrednom ueniku koji se oslobodio fa-natinog verovanja ili lane koncepcije sveta i koji je spreman da duboko prodre u misterije tajne nauke i magije. 13 14 Svete Knjige Stvarajui kodeks Svetih Knjiga, nastao je kodeks Zag Nehar (Senka Crne Svetlosti) koji je zbornik sakralnih i magijskih tekstova, te grimoara nastalih od poetka pisane istorije pa sve do novijih vremena. Zag Nehar je Knjiga Svetog Kraljevstva Magije koja sadri svete i magijske knjige objedinjene u jednu celinu, menusobno povezanu, a po izboru do kojeg sam doao dugogodinjim radom na izuavanju religijskih i ma-gijskih sistema, od krajnjeg Istoka do krajnjeg Zapada. Praktinim magijskim radom, pronaao sam nit koja povezuje sva ova dela u jednu celinu iako se, posmatrajui sa strane, moe rei da je ovo antologija svetih spisa starih religija, mitologije, magi-jskih knjiga antike, srednjeg i novog veka i knjievno religijsko magijskih dela nasta-lih u novije vreme. Prouavanjem kodeksa Zag Nehar shvatamo da je Klju upravo ta tajanstvena nit ko-ja je, nita drugo do, temelj na kome poivaju svi ovi tekstovi, a taj temelj je isti u svakom od njih. Sledei ovu nit dolazi se do nedvosmislenog zakljuka o istom kore-nu svih naroda i civilizacija, a time i svih proizvoda njihovog kulturnog, religijskog i magijskog naslena. Upravo zbog toga sam se i bazirao na najstarijim delima ili deli-ma koja govore o toj drevnosti, jer svi kasniji produkti stvarani su kao kopije i prepi-si prilagonavani novonastalim kulturnim i religijskim tendencijama i potrebama na-roda i drava koje su nastajale i nestajale, koje su nastale, postoje i koje e nestati. 15 Zag Nehar govori jednim novim jezikom, razumljivim svakom oveku. Virtuoznost u povezivanju ovih dela ogleda se pre svega u jezikom smislu, gde sam izbegavao specifinu terminologiju razliitih kultura i naroda i na taj nain potpuno ponitio oseaj razlike menu kulturama i narodima, pokazujui da su svi tekstovi kodeksa Zag Nehar jedna celina. Nekronomikon, odnosno otenerom, je Knjiga Mrtvih i predstavlja sredite kodeksa Zag Nehar na koji se nadovezuju ostali tekstovi i koji ga podupiru. Nekronomikon je, takone, zbornik magijskih tekstova i grimoara nastalih u razliito vreme, a zasnova-nih na mitologiji i predanju naroda Sumera, Akada, Asirije i Vavilona. Kodeks te-kstova otenerom se prvi put javno objavljuje u celini i verziji koja objedinjuje sve ono to se kroz istoriju pojavljivalo pod imenom Nekronomikon, s tim to su odstra-njene primese tekstova koji su, oigledno, dodavani u novije vreme, ne poznato i ne bitno iz kojih razloga. Kodeks knjiga otenerom ne moe se razumeti izvan celoku-pnog kodeksa Zag Nehar, jer bi te knjige mogle biti pogreno protumaene i shvae-ne, a mogu biti i opasne. Postoje i tekstovi koji se ne smeju javno publikovati, upravo iz navedenih razloga, ali ovo to je ovde dato, dovoljno je duhovno nerazvijenom u-mu oveka i onima koji se kreu putem svog usavravanja. Sutinski, u Nekronomikonu se pojavljuju dve vrste Boanskih Bia. Stariji Bogovi, o kojima nema mnogo informacija, su zvezdana Rasa koja dolazi na Zemlju pruaju-i spasenje ljudskoj civilizaciji i predstavljeni su kao Bogovi Svetla. Drevni Bogovi o kojima se mnogo govori, ponekad i do najsitnijih detalja, okarakterisani su kao Bo-govi Tame. Oni su Zli Bogovi koji ne ele nita, ali su zlo za Rasu ljudi i konstantno nastoje da provale u na svet kroz Kapiju koja vodi iz Spoljanjeg Sveta. Takone se govori i o ljudima menu nama, koji su oboavaoci Drevnih Bogova i koji pokuavaju da otvore Kapiju, kako bi Drevni ponovo zavladali Zemljom. Prvi menu ovim Bogo-vima je Ktulu (Kutulu), opisan kao Morsko udovite koje ivi u Velikoj Dubini, mestu nalik prvobitnom Okeanu. Druga Bia Bezdana su Azatot (Azagtot), slepi Bog Haosa, Jog Sotot, Azatotov partner u Haosu, ub Nigurat, jarac sa hiljadu mladih i drugi. Oni se pojavljuju u razliito vreme u zastaujuim oblicima i ispituju snagu i sposobnost onih koji uestvuju u Njihovom pokuaju da prenesu pakleni uas iz sve-ta odakle dolaze, jer Njima je primitivni teror najdrai oseaj. Pisac oteneroma, de-finitivno nepoznat, upozorava da ovek mora pronai nain da se od Drevnih Bogova zatiti kako ljudska civilizacija ne bi bila unitena. Nekronomikon je za neke samo mitologija, za druge je pak literarni opus, dok je za one malobrojne praktikante magije ovo knjiga formula za prizivanje u pojavni svet neverovatnih Bia i udovita koja ive u Bezdanu i Spoljnjem Svetu, stranim lju-dskoj psihi. Koliko su ova Bia Dobra ili Zla, ilustovao bih reima iz knjige: Njihov izgled je istima ist, a zlima zao. Klju se time svodi na osnovno pitanje: Kakav sam ja ovek? Nekronomikon kao jedinstvena knjiga, sauvana iz starih vremena, ne postoji. Menu-tim on postoji i ivi kroz mnoge druge knjige i spise, to nam potvrnuje Idris ah go-vorei o svojoj potrazi za Knjigom Moi od Arapina arobnjaka Abdul Kadira (vide-ti: Tajna Nauka Magije, Idris ah), koja je napisana u jednom i jedinom primerku. Solomonov Klju, takone, svoj koren vue iz drevnog oteneroma i slino je sa ra-dovima mnogih magova starog doba i srednjeg veka. Tako na primer, Zlatna Zora, 16 poznata britanska i amerika okultna loa, tvrdi da poseduje rukopis Pokrov Nepo-stojanja od jednog drugog Arapina. Moglo bi se nabrojati mnogo knjiga, ali mesto za to nije ovde. Sve to sam od rukopisa uspeo da pronanem, ugradio sam u kodeks Zag Nehar. Ova knjiga pred nama je magijski prirunik, to uopte ne znai da je enciklopedija ili udbenik ceremonijalne magije. Drugim reima, podrazumeva se da mag ili aro-bnjak poseduje potrebno znanje i da je pripremljen za izvonenje sloenih magijskih rituala, na isti nain kao to je i kuvar osposobljen da pripremi meni, a knjiga recepa-ta mu slui samo kao podsetnik. Grimoari, Crne Knjige, Knjige Duhova, Knjige Se-nki i druge sline, samo su proste varijacije na temu, drukiji zapisi o tome ta su magovi radili i dovrili, koje Duhove su kontaktirali i zaklinjali da ine ono to su od Njih traili, neki sa manje, a neki sa vie uspeha. More knjiga danas postoji i mag, koji je nameran da radi, mora itati sve ove knjige kako bi bio u stanju da odvoji ito od kukolja. Zato bi bila prava ludost za novajliju da uzme neku od ovih knjiga i pone se baviti ceremonijalnom magijom, recimo Mali Solomonov Klju (Goetia) i da praktikuje prizivanja. Jo vea glupost bi bila uzeti Kroulijevu Magija u Teoriji i Praksi, sa istim namerama. Obe ove knjige definitivno nisu za poetnike. Bez predhodno stee-nog znanja, bez kritikog odnosa prema moru informacija i bez sposobnosti vladanja samim sobom, svaki magijski rad vodi sigurno u ludilo. Na vau nesreu, ili moda sreu, Zag Nehar, takone spada u ovu kategoriju knjiga. Da bih pomogao novim generacijama tragalaca, obhrvanim nestrpljenjem, zanosom i lakom povodljivou za izbombardovanim informacijama sa interneta i iz knjiga koje golicaju sa rafova knjiara, stvorio sam kodeks Zag Nehar. Ovaj kodeks sadri sve to je potrebno onome ko se zaputi ka Nepreglednim Prostranstvima Bia, ili je na tom putu ve odmakao, od prvog daha, prvog koraka i prve rei, do poslednjeg Klju-a Kapije Bezdana. Sve knjige kodeksa Zag Nehar bie objavljene i date na korie-nje. Kodeks Svetih Knjiga ZAG NEHAR Svete Knjige i drugi pouni spisi Neiscrpno duhovno blago spoznaje nikada nije sakupljeno i u jednu knjigu zapisano, niti je jednom narodu data punoa spoznaje. Uzvieni i nespoznatljivi Promisao Sve-uma Nakir preneo je sve Tajne Spoznaje nadolazeim generacijama posredstvom Uzvienih ljudi, Velikih Adepata, Magova loze Kraljeva i arobnajaka. Svakom tra-gaocu na Putu Spoznaje ostavljeno je da traga za Istinom, stie Znanje i u spajanju Spoznajnog otkrije Kljueve Spoznaje. Spoznaja je Prva Stvar Velikog Dela svakog Aspiranta. Zag Nehar je Senka Crne Svetlosti, odraz Sveuma Nakir iz kojeg Veni Nehar oba-sjava sve stvari, kako one koje jesu da jesu, tako i one koje nisu da nisu. Kodeks Sve-17 tih Knjiga Zag Nehar utemeljen je na deset Knjiga Uzviene Mudrosti. itajte Svete Knjige, uvek iznova i opet i ponovo. itajte ih uvek, u celini ili tamo gde se knjiga otvori. Svete Knjige sadre sva znanja i Kljueve Spoznaje. Ni hiljadu puta proitana knjiga, nee vam otkriti Tajnu, ali posle svakog itanja, samo jednog stiha, neizme-rno ete biti blii Otkrovenju. Ovo je Kodeks Svetih Kniga ZAG NEHAR: KNJIGA KRALJA TOTA Totove ploe Uenje Gospodara Tota Totove poruke oveku KNJIGA O STVARANJU SVETA, Enuma Eli -poema o stvaranju sveta i oveka KNJIGA O KRALJU URUKA, Ep o Gilgameu -Gilgame, Enkidu i Donji Svet KNJIGA MRTVIH, Nekronomikon, otenerom kodeks knjiga sumerskog naslena Knjiga Crne Zemlje Knjiga Mrtvih Imena Knjiga Tajni Knjiga Zemlje Mrtvih Knjiga Prizivanja Knjiga Pedeset Imena Knjiga Duhova Knjiga Ulaza Knjiga o Sedam Nebesa Knjiga Isterivanja Knjiga Uasa Knjiga Crnih Obreda KNJIGA DAO, Dao De .ing -Knjiga o Putu i Njegovoj Moi TAJNA ZLATNOG CVETA, Kineska Knjiga ivota KNJIGA O SMRTI, Bardo Todol -Tibetanska Knjiga Mrtvih KNJIGA O NEISTIM SILAMA, od -Uenje o temeljnoj sutini suptilne Istine PUT ISPRAVNOSTI, Dammpada -Suma uenja Preuzvienog Bude BOANSAKA PESMA, Bhagavad Gita -Kruna uenja vedskog naslena Poune Knjige i drugi Sveti Spisi Pored ovih Svetih Knjiga, mnogo je Svetih Spisa jo napisano i mnogo drugih zapsa Adepata. Bilo bi nemogue sabrati ih sve u jednu knjigu. Takve skoro sve Svete Ve-de, Budistike i lamaistike knjige i u dobrom svom delu gnostiki i drugi hermetiki spisi. I njih treba itati i prouavati, ali pazi, ovo ini sa obazrivou i bez prijemi-vosti Duha! U mnogim knjigama skriveni su biseri mudrosti i spoznaje. Otkrivaj! Prouavaj! Zapisuj! Neka ovaj primer iz knjige Mistina teologija sv. Dionisija Ae-ropagita bude samo dobar primer traganja za biserima mudrosti. I unoh, ali ne znah gde, 18 I tu stajah ne znajui nita, Svaku nauku prevazilazei. Nek ovo bude moja molitva; da ti, dragi Timotije, marljivo upranjavajui tajinsko sozercanje, ostavi za sobom ula i delatnosti razuma, i sve stvari ulne i pojmljive, i sve stvari u svetu bia i nebia, tako da se Neznanjem uzdigne, koliko je to mogue, ka jedinstvu sa Onim ko prevazilazi sve bie i znanje. Molimo se da stupimo u tu Tamu koja je s onu stranu Svetlosti i da, bez gledanja i saznavanja, vidimo i znamo ono to je iznad vinenja i znanja, uvidajui da nevine-njem i neznanjem dostiemo Istinsko Videnje i Istinsko Znanje. Jer to se vie uzdiemo u sozercavanju tim ogranieniji postaju nai izrazi za ono to je isto umodoseno; onako kao to sada, kad uranjamo u Tamu koja je iznad ra-zuma, stiemo ne samo do nedovoljnosti govora, ve do bezuslovne Tiine misli isto kao i rei. Pogled u drevno i zaboravljeno doba Za Nekronomikon, centralnu Knjigu kodeksa Zag Nehar, mogli bi smo rei da je Su-merska knjiga mrtvih. No ta znamo o Sumeru. Sumer je ime grandiozne civilizacije koja je postojala u zemlji koja je danas poznata kao Irak, u zemlji koju Grci nazivae Mesopotamija i kako je Arapi prosto zovu Ostrvo, jer se nalazi izmenu dve reke, Ti-gra i Eufrata, koje se slivaju s planina ka Persijskom zalivu. Ovo je zemlja basnoslo-vnog velikog grada Vavilona i isto tako Ura haldejskog i gradom Ki i Ninivom na severu. Svakim od sedam velikih gradova Sumerije vladala su razliita Boanstva, koja su oboavana udnim nesemitskim jezikom Sumeranaca, jezikom koji je bio ve-oma blizak jeziku Arijevske rase i koji ima mnogo rei istovetnih sa Sanskritom, a govorili su slino Kinezima. Niko ne zna odakle su Sumeri doli, a pojavili su se isto tako misteriozno kako su i nestali nakon upada Asiraca koji razorie njihovu kulturu, ali kako Asirci behu nepi-smeni i sa nerazvijenom duhovnom tradicijom, veinu sumerskih Bogova, nastavili su da oboavaju, a tako je i Sumerski jezik postao zvanini jezik verskih obreda. U zemlji Senar, kako je sami nazivahu, ostale su iza njih Hronika Kraljeva, iz vremena pre Potopa i veoma briljivo sauvane hronike o mnogo drugih drevnih civilizacija irom sveta. Imali su veoma veto razranen sistem astronomije i astrologije u istoj meri kao to su im bili i verski obredi. Magija, kako nam istorija saoptava nastala je u Sumeru i sve je ostalo zapisano za budua pokoljenja, klinastim pismom na gline-nim ploicama. Ovde su zapisani, za sve vekove, prvi spisi o Stvaranju sveta i ove-ka, herojski epovi o kraljevima i junacima, prva Isterivanja, prvi obredi Prizivanja Bogova, prva mrana prizivanja Zle Moi i, ironino, prva Spaljivanja od strane ljudi koje antropolozi nazivaju Magovima (od sumerske rei maga to znai dar, a odnosi se na duhovno bogatstvo i boansku milost; magavan, to znai obdaren, je pripadnik klase svetenika drevnih teogonijskih kultova mrtvih). Da bi mogli razumeti Svete Knjige i druge magijske spise, potrebno je zaviriti u pro-lost, davna vremena ljudskog postojanja. Naravno, nije mi cilj, niti je tome ovde 19 mesto, da studiramo istoriju, ali postoje istorijske naznake koje se malo ili gotovo ni malo ne izuavaju na katedrama. Upravo te istorijske injenice su nam potrebne kako bi se razumela tajanstva Svete Nauke Magije. Zbog toga u vas povesti na jedno ma-lo putovanje u davna i od sveta zaboravljena vremena. Zemlja Senarska Na pola puta izmenu Bagdada i Persijskog zaliva oko petnaest kilometara zapadno od dananjeg korita reke Eufrat uzdie se jedan pustinjski breuljak sa snanim rue-vinama koje fascinantno vuku oveka u maglovite tajne daleke prolosti. Te ruevine su sve to je ostalo od jedne legende koja se zove Ur Haldejski. Dokle oko see, iri se unaokolo uta i vrela pustinja, kao i stepa obrasla retkim rastinjem. Na istoku se ocrtavaju tamni obrisi palmi koje rastu u dugom pojasu du Eufrata. Neizmernu ra-vnicu preplavljuje okamenjujua i nema sanjivost, a vazduh treperi i svetluca od ubi-vstvene ege. S vremena na vreme se podigne po koji oblak praine i esto se javljaju fatamorgane koje stvaraju iluziju da je sivi predeo protkan povrinama hladne vode i... Ko bi jo mogao da poveruje da je ta pustinja nekada bila gusto naseljena zemlja, da su se tu dizali velelepni gradovi, ubirani bogati prinosi itarica, cvetala trgovina, razvijana nauka i jo mnogo toga. Iz ove sasuene zemlje arheolozi i dan danas otkri-vaju masivna utvrnenja, palate, hramove, riznice, biblioteke, skulpture i razne drago-cenosti od plemenitih metala. Otkria su dala svedoanstvo o genijalnosti tih prada-vnih stanovnika, a smatra se da ova zemlja skriva neuporedivo mnogo vie podataka o ljudima za koje arheolozi tvrde da u Mesopotamiju donoe niodkuda. U maju 1989. godine, iraki arheolozi su otkrili do sada najstarije naselje koje datira iz vremena 8000. godina pre nove ere. Ove ruevine pronanene su oko 30 kilometara juno od Ninive, jedne od Asirskih prestonica. Kue su bile krunog oblika i izgranene od opeka, a predpostavlja se da su imale krov od mekog materijala. Visina im je bila 2-3 metra, a prenik 6 metara. Imale su kamena leita u kojima su se na osovinama okretala vrata, a pronanen je i prilian broj kamenih figurica, za koje sa smatra da su sluile u ritualne svrhe, oruna za obradu zemlje, amaca i udica za ribo-lov. Stanovnici ovog naselja su gajili domae ivotinje, bavili se zemljoradnjom i ri-bolovom. Iskopine u El Obeidu, koji lei sedam kilometara daleko od ruevina legen-darnog kraljevskog grada Ura, svedoe da je ovde jo u neolitu cvetala razvijena ci-vilizacija koja je bila centar njenog nastanka i daljeg irenja od kamenog doba do zlatnog veka grko rimske kulture. Iz zemlje Senarske rasue se po svetu narodi, ali oni tek poee da se bude. Na Ba-lkanu se stvarala pretea Slovenske kulture (nalazita Lepenski Vir) koji su oboavali Dagona, a idui dalje prema severu predhodnici Kelta grade najuvenije svetilite megalitskog doba, Sunani hram amaa, nama znanog kao Stounhed. Na Sardiniji i u zapadnoj Francuskoj pretee Etruraca svoje mrtve sahranjuju u ogromnim mega-litskim grobovima koji su danas jedan od retkih ostataka iz kamenog doba. U podno-ju Himalaja na Indijskom podkontinentu razvijaju se lagano civilizacije Mohendo Dara i Harape, a iznad Afrike i prostranih stepa Rusije lei tama. Iza Atlanskog okea-na preko prirodnog ledenog mosta nazire se Ameriki kontinent u svitanju, a na Kritu 20 i u Misiru zainju se Minojska i civilizacija faraonskog Egipta. Oni koji su ostali u zemlji Senarskoj izrasli su u civilizaciju koju nazivamo Sumer, ali mnogo pre prvih naselja u menureju, juna Mesopotamija je predstavljala dno Persijskog zaliva. Po-tom su vode poele opadati, a na njihovom mestu su izronila prostrana tresetita. Re-ke Tigar i Eufrat su sa Anadolskih visoravni donosile plodan mulj tako da su usred barutina i movara suenjem na suncu nastala mnogobrojna plodna rena ostrva. U rekama i kanalima se sjatilo mnotvo riba, u evarima su se gnezdile june ptice i brloile divlje svinje. Ostrva su zazelenela od urminih palmi i drugog drvea punog sonih i hranljivih plodova. Iz godine u godinu reke su se izlivale i plavile ravnicu i-roko oko sebe. U avgustu i septembru voda bi se povlaila u svoja rena korita. Bilo je dovoljno ukrotiti prirodu, kanalisati i razvesti vodu prema potrebama pa da se mo-vare pretvore u bogate i raskone vonake i povrtnjake. Usred pustinjskih prostra-nstava ovaj deo bujne vegetacije je morao prvim doljacima izgledati kao blagorodna zemlja, a prvi naseljenici stigli su s mora ili planinskog severa u nama jo nepozna-tim praistorijskim vremenima. Ne zna se odakle su doli ovi ljudi. Nauka daje niz predpostavki, ali ni jedna nije odriva. Ono to znamo o Sumerskoj civilizaciji, koja naslenuje svoju predhodnicu u zemlji Senarskoj, moe nam dati mnoge odgovore, ali nas moe uputiti da odgovore traimo i negde drugde. Arheoloka iskopavanja govore da su Sumerci bili izuzetni poljopri-vrednici. Izgradili su prostrane sisteme kanala za isuivanje movara i za navodnja-vanje u sunim periodima. U gradovima Sumera, u treem milenijumu p.n.e: Nipur, Isin, urupak, Uma, Logo, Uruk, Ur, Niniva i Eridu je cvetala nauka. Sumerci su 21 napisali prve knjige iz kojih saznajemo da su znali za statiki elektricitet i da su vla-dali mnogim znanjima iz oblasti optike, medicine, matematike, likovnih umetnosti, istorije, knjievnosti, filosofije, religije i zakonodavstva. Sumer je, kako se smatra, kolevka astrologije. Njihova znanja iz oblasti nauke o zvezdama po svemu sudei bi-la su i vie nego fantastina. Znali su da se Mesec okree oko Zemlje, a njihov prora-un Meseeve putanje od najsavremenijih prorauna se razlikuje samo za 0.4 seku-nde. Znali su za Uran i Neptun, iako su ove planete nevidljive golim okom. Prema njihovim zapisima: Mars ima dva satelita, Jupiter etiri, Saturn sedam, a Uran dva. Znali su i to da komete dolaze i prolaze u pravilnim vremenskim razmacima. Njihov kalendar je bio fascinantno precizan. Godina, prema njihovim proraunima, je trajala 365 dana, 6 asova i 11 minuta, dakle samo 1 minut i 51 sekundu due od savreme-nih prorauna. Poznavali su komletno ustrojstvo Sunevog sistema pa ak i to da se sve planete i njihovi sateliti svakih 2.268.000.000 dana, odnosno svakih 6.300.000 godina nanu u istoj ravni. Kako objasniti injenicu da su Sumerci operisali sa petnae-stocifrenim brojevima ako znamo da je kod starih Grka ve posle 10.000 zapoinjala beskonanost. Na jednoj glinenoj ploici, pronanenoj na brdu Kujundik, prikazan je rezultat nekog drevnog prorauna koji iznosi 195.955.200.000.000 Da misterija bude jo vea, Sumersko poznavanje astronomije je prevazilazilo ak i na Sunev sistem i zadiralo mnogo dalje u svemir. Znali su za zvezdu Sirijus b koja je toliko sitna da je zvanino, ponovo, otkrivena tek 1862. godine i to teleskopom prenika 400 milime-tara. Ova teorija nebeskog ustrojstva koja je u korenu celokupne astrologije i savre-mene astronomije, pre svega je mitoloka. Grki istoriar Diodor koji je prouavao Haldejsku civilizaciju kae: Sedam zvezda podrenenih Anuu otkriva budue dogana-je i tumai ljudima blagonaklone namere Bogova. Celokupna filosofija i knjievnost posveena simbolima i njihovom tumaenju je svoj vrhunac dosegla od 2500. godine p.n.e. Sakupljena je i srenena u delu poznatom kao Enuma Anu Enlil. Ovaj spis jasno sugerie da postoji veza izmenu onog to se deava na nebu i onog to se deava na zemlji. Kako su stekli tako fantastina znanja iz astronomije? ime su se koristili da bi doli do tako preciznih prorauna? Da li su imali neke instrumente, ili su moda koristili znanja svojih predaka iz nama jo nepo-znatih i neotkrivenih civilizacija davno pro-lih vremena? Nauka nema odgovore na ova pitanja. Ovde ostaje nema, ali mi i dalje postavljamo pitanje: Kako je mogue da ljudi koji su, po zvaninoj istoriografiji, tek izali iz kamenog doba mogli imati ovako razvijena nauna saznanja. Nauka i dalje uti, menutim postoje entuzijasti koji rade i pronalaze odgovore, ali te odgovore ofi-cijelna nauka, iako su oni sa vrstim i opipljivim dokazima, odbacuje pod izgovorom da ih je ne mogue svrstati u nae predstave o ljudskoj evoluciji!? Da li to znai da e zvanina nauka odbaciti sva otkria i saznanja koja se pojavljuju, sa jasnim i vidlji-vim dokazima, samo zbog toga da bi sauvala svoju dogovorenu i ni na emu zasno-vanu pretpostavku o evoluciji, odnosno teoriji da je ovek nastao iz nekog nepozna-tog razloga u neko nepoznato doba i iz nekog nepoznatog izvora. Razmiljanje, ak i sa dokazima, o postojanju civilizacije pre svih nama poznatih ci-vilizacija, a koja je bila visokorazvijena, oficijelnoj nauci je nezamislivo jer ono rui njen celokupni poredak. Sumerci su sa velikom panjom uvali i prepisivali napamet uena prastara dela, mitove i epove. Prepisivane su i uvane tuopoljke o prastarim nestalim gradovima za ije postojanje nemamo nikakvih dokaza. Morali bi smo na-22 jzad shvatiti da mitovi nisu nikakve bajke ve istorijski spisi i hronike doganaja koji su samo stilizovano opevani. Jedan takav mit kae da su Crnoglavi stigli sa mora i da su sa sobom doneli mnoga znanja. Ne upuuje li nas to upravo na zakljuak da su oni potomci one prastare civilizacije nestale u velikoj kataklizmi -potopu o kojem govo-re mnogi mitovi. Pa da vidimo, da li je tog potopa, te sveopte kataklizme zaista bilo i je li postojala ta drevna i mona civilizacija o kojoj se u Nekronomikonu govori i iji su naslednici narodi zemlje Senarske. Velika kataklizma U svetu danas postoji vie od 250 prikaza legendi o potopu. Menutim, pitanje koje se postavlja je da li se svi ti prikazi odnose na jedan doganaj ili su moda bila dva ili vi-e potopa, kao i to da li se radi o lokalnoj ili sveoptoj kataklizmi. Prema Biblijskom prikazu, koji je i najpoznatiji, Noje je bio izabranik Boiji da preivi potop i nastavi ivot gradei veliku barku za sebe, porodicu i ivotinje iz tadanjeg okruenja. Otkri-em glinenih ploica u Ninivi, Biblijski izvetaj prestaje da bude usamljen. Ep o Gi-lgameu u 300 strofa od po 4 stiha, ispisan klinastim pismom na 12 masivnih gline-nih tablica, za sada je najstariji zapis na svetu, a govori u jednom delu o istom doga-naju kao i Biblija, o jednom oveku koji je iveo pre i posle velikog potopa samo to je ovaj nosio ime Utnapitam. (Ep o Gilgameu) ovee iz urupaka, sine Ubaratutov, srui svoju kuu, sagradi lanu jednu i napusti bogatstvo. Potrai ivot, prezri blago i imanje, spasi ivot. Unesi u lanu sve vrste ivotnog semena. A lana koju treba da sagradi, njene dimenzije neka budu tano izmerene. (I Mojsijeva 6,13) I ree Bog Noju: naini sebi koveg od drveta gofera i naini pregratke u kovegu i zatopi ga smolom iznutra i spolja. Uni u koveg ti i sav dom tvoj, jer u do sedam dana pustiti dad na zemlju i za 40 dana i 40 noi istrebiu sa zemlje svako telo ivo koje sam stvorio I Noje i Utnapitam su jedna te ista osoba o kojoj govore razliiti izvori. (Ep o Gilgameu) Brod se zaustavi na brdu Nisir. Brdo Nisir prihvati lanu i nedozvoli joj da se ljulja. 23 (I Mojsijeva 8,4) A koveg se sedmoga meseca, dana sedamnaestoga ustavi na brdu Araratu. Stari Vavilonski spisi daju i preciznu odrednicu gde treba traiti brdo Nisir: brod se zaustavio izmenu Tigra i donjeg toka reke Zab. Na tom prostoru se klisurasti lanci Kurdistana naglo uzdiu iznad ravnog priobalnog terena oko Tigra. Ovaj prostor u potpunosti odgovara opisu i razvoju velike poplave koja se irila od juga ka severu. Precizni opisi Epa o Gilgameu nisu budili elju da se krene u potragu za ogromnim brodom, ali je Biblijski izvetaj o planini Ararat pokretao mnogobrojne ekspedicije. Planina Ararat, visoka 5156 metara, pokrivena ledom i snegom nalazi se u istonoj Turskoj blizu iransko jermenske granice. Na obroncima Ararata se nalazi jedno malo selo iji stanovnici generacijama priaju o udesnom iskustvu jednog pastira koji je priao da je na Araratu video jedan veliki drveni brod. Turski izvetaj iz 1833. go-dine koji kae da postoji brodski pramac koji u letnje doba tri iz junog gleera u potpunosti je potvrdio priu pastira. Od tog vremena su preduzimane mnogobrojne ekspedicije, neke sa vie neke sa manje uspeha, ali jedna je dosta specifina. Predvo-dio ju je arhinakon grada Jerusalima Dr Nuri. Ekspedicija je preduzeta 1892. godine i po povratku Nuri u svom izvetaju pie: Unutranjost je bila puna snega, spoljni zid je bio obojen prirodnom zatvorenocrvenom bojom. Bilo je i mnogo sluajnih oevidaca iz aviona tokom I i II svetskog rata. Jedan od njih je bio i Roskovicki, oficir Ruskog vazduhoplovstva iz I svetksog rata koji je ja-vio da je video ostatke jedne velike brodske olupine. Oevidaca je mnogo i mnoge ekspedicije su donosile i snimke, ali i komadie greda i delova broda koji su nauno ispitani i njihova starost se procenjuje na 5-6 hiljada godina. Jedan drugi arheoloki dokaz koji potvrnuje Biblijski izvetaj o potopu doao je sasvim sluajno prilikom iskopavanja na lokaciji Ura Haldejskog. Istraivaka ekspedicija, koju je predvodio britanski arheolog ser arls Leonard Vuli, imala je sasvim drugi cilj, iskopavanje kraljevske grobnice u Uru koje su bile porenane jedna preko druge u 15 metara viso-koj humci juno od hrama. Grobnice su na svetlo dana iznele gotovo sve dragoce-nosti kojima je Ur nekada raspolagao. Iskopavanjem donje i poslednje grobnice istra-ivai su znali da su se vratili u vreme oko 2800-te godine stare ere. Vuli nije time bio zadovoljan. eleo je da se uveri da li zemlja ispod najnieg groba sadri elemente za dalja iskopavanja. Odmah poto su uklonjeni temelji grobnice nakon prvog isko-pavanja pojavljuju se jo stariji ostaci naselja. Na videlo su izali ostaci keramike, grnarije, ali i glinene ploice pisane slovima jednog mnogo starijeg tipa slova od onih kojima su pisane grobnice. Vuli je smatrao da moraju biti starije 2-3 veka od grobnice ali svi drugi ostaci su gotovo isti sa onim iz mlanih vremena. To bi znailo da duga Sumerska civilizacija nije prolazila kroz znaajne promene i da je vrlo rano dostigla jedan visok stepen razvoja. Nekoliko dana nakon iskopavanja kada su mislili da su doli do kraja i da vie nema tragova, pregledom dna okna Vuli je ostao zapre-paen: Pa to je ilovaa! ista ilovaa od one vrste kakva se formira samo taloe-njem u vodi! Zar ilovaa na ovakvom mestu!? Iskopavanja su nastavljena. Sloj ilo-vae bio je debljine tri metra. Potom dalja iskopavanja ispod sloja ilovae otkrivaju postojanje jo jednog naselja, neto primitivnijeg od ve otkrivenog. Vest se tog dana 24 brzo irila svetom: Mi smo pronali potop. Vuli je hteo da odagna svaku sumnju pa je preduzeo iskopavanja jo jednog okna i rezultat je bio isti. Po shvatanju Vulija, a na osnovu njegovih istraivanja, bila je to poplava dinovskih razmera koja je zahvatila oblast irine 630 kilometara severozapadno od Persijskog zaliva u duini od 160 kilometara. Ova velika katastrofa koja je bila nalik na Bibli-jski izvetaj smetena je u godine oko 4000. stare ere. Arheolozi su na ovaj nain pronali tragove i dokaze o velikom potopu koji je bio na-lik onim opisanim u Bibliji i glinenim tablicama. Dakle, potop se zbio, ali da li je to samo lokalni potop koji je zadesio Mesopotamiju i koji je za ondanje prilike bio katastrofa optih razmera kako nauka i predpostavlja ili je to bio opti potop o kome govore mnoga svedoanstva kakvih ima i u prekolumbovskoj Americi, Australiji, Indiji, Polineziji, na Tibetu, kod Egipana, Grka, Srba u Luicama, Litvaniji i Belo-rusiji. Logino bi bilo da svi ovi izvetaji govore o istom doganaju, menutim ako je ovaj, arheoloki potvrnen, potop u Mesopotamiji bio lokalni onda to nije onaj potop za kojim tragamo i koji je bio svetska kataklizma, a ukoliko je to zaista bio opti po-top onda se on nikako nije mogao desiti 4000. godine pre nove ere, ve najmanje jo 4000 godina ranije. Geolozi su takone pokuali da daju racionalno i nauno objanje-nje mitskog opteg potopa. Oni smatraju da se takav potop mogao desiti u takozva-nom menuledenom dobu. U to vreme veoma debeli sloj leda i snega koji je prekrivao severnu Evropu i severnu Ameriku poeo se topiti. Voda koja se tom prilikom oslo-bodila izmenila je izgled kontinenta tako da su se preplavile sve priobalne oblasti i nizije. Tom prilikom je uniten najvei deo ive populacije ali velika vodena masa je izazvala i odrenene tektonske poremeaje zemljine plastinosti tako da je u tom slu-aju moglo doi kako do izdizanja kopna tako i do potapanja itavih kopnenih masi-va. Naravno ovo su samo teoretske spekulacije koje su realno mogue. Alan Milard istraivajui legende o potopu pronalazi jo jedan zapis na glinenim plo-icama. To je Asirska verzija Epa o Gilgameu, Ep Atrakasis koji sadri dui izvetaj o istoriji oveka od njegovog nastanka. Milard tvrdi da postoje mnogi sumerski zapi-si i prepisi pria o potopu od kojih neki govore o danima velikog potopa, a neki zala-ze i u mnogo daleku prolost. Veliki potop koji nas interesuje je svetska kataklizma koja je unitila drevnu visoko razvijenu civilizaciju koja je postojala pre 12.000 godi-na. O toj civilizaciji arheoloki dokazi verovatno ne postoje, ali ako zanemo u mito-logiju za koju smo konstatovali da je ona opevana istorija, onda e nam biti lake da zanemo u dalju istoriju i prekoraimo dozvoljeni prag oficijelne nauke. Nove genera-cije naunika raznih profila udruuju svoja znanja u reavanju tajni i zagonetki dre-vne istorije. Pred njihovim otkriima otvaraju se novi horizonti, a nauka ne moe vi-e ostati nema, mada se svom snagom bori da zadri svoja konvencionalna razmilja-nja. Jedno takvo otkrie, sa platoa u Gizi, u potpunosti menja tok istorije. Misterija u dolini Nila Stav je istoriara da su velike piramide bile sagranene tokom IV dinastije, pre oko 4.500 godina. One su jedno od sedam svetskih uda ije su misterije izazvale vieve-kovne rasprave. Egiptolozi insistiraju da su i one sagranene sa istom svrhom kao i 25 sve ostale piramide. Smatraju da su one grobovi mrtvih faraona. Nova istraivanja daju potpuno drugaija objanjenja. Zvanina istorija tvrdi da su ovo bili kraljevski grobovi, menutim nikakve mumije nisu pronanene u njima niti su pronaneni ikakvi natpisi. Osim toga, neki od faraona su sagradili po dve piramide. Da li su hteli da bu-du sahranjeni u obe!? Zato niko nije ostavio nikakve natpise? Zar bi neko ko sagradi najvei spomenik na svetu dozvolio da ostane anoniman, pogotovo kad je u pitanju kralj? U objanjenju misterije piramida mora da postoji jo neto, neto mnogo vie od onoga to prua zvanina istoriografija. Egiptolozi veruju da je egipatska civilizacija nastala oko 3000 godina pre nove ere, oko 500 godina pre nego to su velike piramide bile sagranene. Pre toga, tvrde, ze-mlja je bila naseljena lutalicama iz kamenog doba. Prema ovakvoj konstataciji mora-mo biti maksimalno skeptini. Istoriari smatraju da se Egipat pojavio direktno iz ka-menog doba. Iznenada i tek tako oni su mogli da sagrade ovakve spomenike!? Teo-rija da su ovo samo grobovi mrtvih faraona nema nikakvog smisla. Uprkos stotinama godina istraivanja naunici nisu dali odgovore na mnoga znaajna pitanja. Piramide u Gizi ne lie ni na jednu drugu izgranenu piramidu, kako se smatra, pre i posle njih. Njihove predhodnice iz III dinastije su samo gomile naslaganih cigala, a njihove naslednice iz V dinastije su gomile kra. Sve ostale piramide ne lie ni na ta. Piramide inae nisu uopte popularne menu egiptolozima. Oni smatraju da su spekulacije o njima, posebno o tri najvee u Gizi, otile predaleko. Piramide su mnogobrojne i ima ih oko 100. Problem je u tome to su privukle mnogo arlatana i kvazi naunika. Velike piramide u Gizi imaju udnu mo kojom deluju na ljude. One uspevaju da unite zdrav razum. Ako prihvatimo ideju da su one ipak bile samo grobovi, zato su onda Egipani bili opsednuti njihovim dimenzijama i orijentacijom? One lee tano na 30. uporedniku. Njihovo odstupanje je jednako odstupanju Zemlje od ose rotacije. Egiptolozi to ne poriu, ali smatraju da to nije uraneno namerno. Tvrde da je to bila sluajnost. Ako je sluajnost kako onda objasniti da su njeni graditelji znali tane dimenzije Zemlje i njen oblik? Da li je sluajnost i to to su one potpuno orijentisane? One savreno stoje na smeru istok-zapad i smeru sever-jug. Preciznost je toliko neverovetna da nije dostignuta ni u jednoj savremenoj granevini. Kako je mogue da je postignuta takva preciznost ako znamo da su precizne dimenzije Zemlje utvrnene tek pre 300 godina. Graditelji ovih piramida su to znali jer je velika piramida taan model severne zemljine hemisfere u odnosu 1:43.200. Velike piramide sadre u sebi i vrednost (p) za koju se verovalo da su je otkrili Grci (p = 3,141592653589793238). Nagib piramide je takone precizan i iznosi jednu sedminu kruga od 360, odnosno 512542 sa svake strane. Ono to je jasno, to sve ne moe biti plod sluajnosti. One su plod izuzetno naprednog oblika matematike, tehnologije i arhitekture i to iz vremena kada se to ne moe oekivati. Preciznost kojom su gra26 nene piramide u Gizi je fascinantna. Ako posmatramo veliinu velike piramide vide-emo da su sve strane tano po 750 stopa. Odstupanje u odnosu na osu Severa je oko 1 centimetar to je neverovatan uspeh i za najmodernije graditelje. Teko je zamisliti kako su to mogli izgraditi primitivci, tek izali iz kamenog doba. Veliina blokova takone pokree neka pitanja. Neki od blokova su teki i po 15 tona. Da bi se jedan ovakav blok podigao potrebni su specijalni kranovi. Kako su to inili ljudi koji nisu znali ak ni za toak? Dananja nauka nema odgovore na ovakva pitanja. U kralje-vskoj komori Keopsove piramide pronaneni su granitni delovi ija bi obrada i za dananju tehnologiju bila veliki uspeh. Za obradu stena, kao to su granit i tijarit, po-trebne su specijalne builice koje bi na vrhu oruna morale imati dijamant. Da bi se danas napravilo neto slino morala bi se koristiti najsavremenija oruna i taj proces bi trajao prilino dugo. Oruna graditelja piramida su morala biti savrenija, tj. morala su se kretati mnogo veom brzinom. Ova teorija je naila na kontroverzu kod istrai-vaa, ali je injenica da su ti ljudi imali naina da probue stenu koja je toliko vrsta. Oni su poznavali tajnu izvlaenja tijaritskih faza to dananji instrumenti ne mogu uiniti. Francuski egiptolog ak Kristijan ne veruje u saznanja dosadanje egiptologije. On kae: U Keopsovoj piramidi nije bilo mumije. Ona nije granena zbog toga. U pirami-di ne postoji nikakav natpis, nita to bi nas uputilo na svrhu njenog postojanja. U njoj se nigde ne sponjinje Keops. Svaka piramida je imala svoje ime, a iz drugih za-pisa saznajemo da se velika piramida zvala Ulica svetla. Postoji jedna misterija koja je otkrivena u kraljevskoj komori, a za koju istraivai tvrde da nije adekvatno reena. Iz te komore izgranen je sistem kanala i to sa velikom preciznou. Egiptolozi misle da je to ventilacioni sistem ali to nije mogue jer su otvori suvie mali i sve vreme idu navie. Oni su imali sasvim drugu funkciju. Ova misterija je razreena uz pomo astronomije, iako naunici smatraju da Egipani nisu imali razvijena znanja iz ove nauke. Klju za reenje ove misterije je u egipatskoj re-ligiji. Iz zapisa kralja Gunasa koji je vladao nakon IV dinastije, a koji su najstariji re-ligijski spisi, saznajemo da kralj nakon smrti postaje zvezda u kraljevstvu Ozirisa u sazvenu Oriona. O kralju, ti si sadrug Oriona. Ti prelazi na drugi put u mleni put, krivudavi vodeni put a onda odlazi na mesto u Orionu. Egiptolozi ne uzimaju u obzir religijske spise jer egipatsku religiju smatraju samo za religiju Sunca, ali njihova religija nije religija dana i ivota, ve religija noi i smrti. Funkcija kanala u velikoj piramidi jeste da odvede duu faraona, pre sahranjivanja u grobnicu, odmah do Ozirisa. Za drevne Egipane Orion je bio Oziris (As-ar), Bog vaskresenja. Levo od Oriona je zvezda Sirijus, a ona je pripadala Izidi, Ozirisovoj su-pruzi. Ba kao to kanal iz Kraljevske komore vodi do Ozirisa, kanal iz kraljiine ko-more vodi do Izide. Astronomskom rekonstrukcijom karte neba iz vremena kad su piramide granene utvrneno je da je postojala savrena veza sa Orionom i Bogom zve-zdom Ozirisom. 27 Postoje tri piramide od kojih dve stoje na istoj osi, a trea koja je mnogo vea od njih je pomerena ulevo od te dijagonalne linije. Postavlja se pitanje: zato su graditelji to uradili? Problem je reen onda kad su istraivai doli na ideju da ceo plato u Gizi zapravo predstavlja kartu neba pa prema tome raspored piramida bi morao biti identian kao i raspored zvezda u sazvenu Orion u vreme kad su one sagranene. Uz pomo astrono-mskih prorauna i kompjuterske analize ovo nije bilo teko proveriti. Iznenanenje je tek dolo. Raspored zvezda u Orionu nikako nije odgovarao rasporedu piramida u Gizi u vreme kad se predpostavlja da su one granene, oko 2400. godine stare ere. Da-ljom analizom se krenulo dublje u prolost, vek po vek, sve dok kompjuter nije poka-zao identian raspored zvezda u sazvenu Orion sa rasporedom piramida. Precesio-nim kretanjem Oriona unazad, kompjuterskom animacijom, identina slika neba sa slikom platoa u Gizi poklopila se tek u 10520. godini pre nove ere. Robert Beveld i Tom Henkok koji su vrili ova istraivanja smatraju da su Egipani samo naslednici ideja o piramidma. Nasledili su ih od civilizacije koja je ivela pre vie od 12000 godina. Ta kultura je nekako nestala, ali su njeni naunici, matemati-ari i arhitekte izgradili piramide i ostavili svoje znanje kasnijim civilizacijama. Veli-ke piramide u Gizi su samo deo njihove zaostavtine. Apsurdno je tvrditi da su one delo sa poetka civilizacije. Postoji veliko akumulirano znanje koje one poseduju. Ova grandiozna dela su kraj neega, a ne poetak neega. Osim piramida na platou u Gizi nalazi se jo jedan velia-nstven spomenik sa telom lava i ljudskom glavom, iskle-san od kamena. To je Sfinga. Egiptolozi insistiraju da je i ona nastala oko 2500. godine pre n. e. kad i velike pirami-de. Savremeni istraivai tvrde da je i ona, kao i piramide nastala 8000 godina ranije, kada po zvaninoj istoriografiji ne bi trebalo da postoji ni jedna civilizacija, pogotovo ne takva koja bi bila sposobna da stvori ovakve spomenike. Smatra se da je nastala u vreme faraona Kefrena, Gradite-lja druge piramide. Da bi se misterija reila mora se spojiti nekoliko naunih discipli-na. Egiptolozi tome uopte nisu dorasli. Doi u Gizu sa skuenim umom i jednodi-menzionalnom perspektivom i tvrditi da se sve moe tako objasniti je veoma loe sluenje oveanstvu. To spreava druge naune discipline da ovde primene svoja znanja. Da li dokazi egiptologa objanjavaju ba sve? Postoji tvrdnja da je glava Sfi-nge kopija lika faraona Kefrena, ali ako se uporede glava Sfinge i glava jedine preo-stale figure Kefrena moemo zakljuiti da one ne pripadaju ne samo istoj osobi ve ni istoj rasi. To nisu iste osobe. Don Vest tvrdi: Stanje glave je mnogo bolje od stanja tela. Glava je ouvanija. ma-da je granena od tvrneg materijala. Ono to je vanije je to da je glava nesrazmerno mala u odnosu na telo. Telo je veliko i dugo, a glava je poput iode prikaena na vrh tela. To je dovoljan signal da je samo glava izgranena mnogo kasnije. Ako je ceo plato u Gizi karta neba u trenutku izgradnje, stari astronomi su mogli oda-vde da posmatraju itavih 180 neba pa su tako mogli da vide i Sunce i zvezde. Smer sever-jug delio je nebo tano iznad njihovih glava. Videli su zvezde kako prelaze preko te linije. Kada su velike zvezde Oriona 10520. godine stare ere prele tu liniju 28 bile su isto porenane kao i tri piramide. Sfinga je ovde samo marker Precesije ravno-dnevice, ali ne one kako je izgledala oko 2500. godine pre n. e. jer je tada Sunce bilo u sazvenu Bika. Nelogino je da faraon gradi simbol u obliku lava. U to vreme je bio aktuelan kult Boga Apisa sa glavom Bika to je i potpuno razumljivo s obzirom da se radi o Eri Bika. Jedina era kojoj moe pripadati Sfinga je Era Lava, a ona je po-ela 10520. godine pre n.e. Robert Beveld to objanjava ovako: Sunce je u to vreme izlazilo na istoku u savrenoj liniji sa Sfingom i sazvenem Lava. U to doba Sunce je bilo tano ispred lica Sfinge, a u sazvenu Lava. Odstupanje koje se javlja u poloaju Sunca i Sfinge od ose istok-zapad je ugao od 14 pod kojim se Sunce dizalo u smeru Sfinge. Piramide i Sfinga pokazuju dinovski hologram neba iz 10520. godine pre n.e. Posto-ji jo jedan dokaz da Sfinga potie iz tog vremena. To je tip erozije stene u kojoj je isklesana. Ne mora ovek biti geolog da bi shvatio da samo voda koja se sliva moe da ostavi takve konture kakve su na Sfingi. Starost stene je teko utvrditi, ali pratiti njenu istoriju pomou osobina njene erozije je lako. Kada je stena izloena eroziji vetra i peska, kakve su veoma este u Egiptu, tip erozije je horizontalan i veoma mek. Sfinga ima potpuno drugaiji oblik erozije. To je vertikalna zaobljena erozija koja nastaje delovanjem kia ili podzemnih voda. Kad su egiptolozi suoeni sa ovim nalazom oni su odgovorili da je to moda izazvano poplavama Nila. Don Vest se sa tim ne slae: To nije mogue jer poplave idu od dna ka vrhu, menutim mi ovde ima-mo obrnut smer. Ovo je drugaiji uzrok erozije. Najdublja erozija je bila na dnu a ne na vrhu. Geolozi se slau sa ovim nalazima ali egiptolozi ne ele da prihvate ove za-kljuke. Dokazi koji su pronaneni prilikom jedne rekonstrukcije Sfinge idu u prilog ovoj teo-riji. Utvrneno je da su prve popravke izvrene u relativno ranom periodu nakon kle-sanja Sfinge. Bilo je potrebno dve do tri stope opeke da bi ona ponovo izgledala kao kad je nastala. Egiptolozi tvrde da je klesana u loem kamenu pa je stoga bila potre-bna obnova. Da je Sfinga zaista klesana u tako loem kamenu, ovom brzinom propa-danja ona je trebalo da nestane jo pre 500 godina, ali nije. To znai da je erozija do-la naglo i velikom brzinom, menutim otkud toliko vode, toliko kie u tako malom vremenskom periodu. Pre 10.000 godina na kraju ledenog doba, Zemlja je prola kroz jo jednu veliku kli-matsku promenu. Velike naslage leda, ak i do 2000 metara, koje su prekrivale vei deo severne zemljine hemisfere, poele su se topiti i time je izazvana velika kata-klizma u obliku poplava i kie. To je bila poslednja kataklizma koja je zadesila nau planetu u celini i tom prilikom je dolo do unitenja itave civilizacije. Mnogo pre nego to je Giza postala pustinja, ona je bila plodna savana, ali vremenom nakon ka-taklizme vode su donele mnogo peska i mulja tako da je itav ovaj deo sveta ostao zatrpan. Kasnija civilizacija je otkrila ve postojeu, ali oteenu Sfingu u pesku. Za vreme faraona Kefrena, ona je samo restaurirana i od postojee glave lava isklesana je glava koja samo podsea, na faraonski lik. Ispod peska na dubini od 50 stopa otki-veni su ostaci granevina za koje se ne zna kom dobu pripadaju. To nalazite se nalazi 500 kilometara juno od Gize. Utvrneno je, po nanenim ostacima, a i natpisima da su Egipani dogranivali ove ostatke, a sami faraoni i egipatki svetenici su tvrdili da ima mnogo takvih mesta ispod pustinjskog peska. 29 Jedan papirus koji se uva u Berlinskom muzeju kae da ima jo mnogo toga to tre-ba otkriti. On ukazuje na Tota, egipatskog Boga mudrosti za koga se misli da je opi-sao sve tajne raja u svetim tekstovima. Ovaj papirus govori o tome kako je faraon Keops iao u Helopes da nane rukopis u kome se govori o broju komora u Svetilitu Tota. ta je to moglo da bude? Gde se nalaze te komore i zato je to faraonu bilo to-liko vano? Nemaki arheolog Zigfrid Vaksman pretpostavlja da se u tajnim komora-ma ili komori nalaze zapisi o astrologiji, fizici, matematici i drugim znanjima koja premauju sva naa dananja saznanja. To su verovatno zapisi o dragom kamenju, metalima, mainama i urenajima, kao i katalozi zvezdanog neba, globusi Zemlje i neba i jo mnogo toga to bi moglo da da odgovore na mnoga pitanja i objanjenje o izvorima stare kulture. Ako taj hram i komora postoje, gde se nalaze? Bilo je mnogo traganja, ali mnogi smatraju da se radi upravo o Keopsovoj piramidi. Valter Alvarez, dobitnik nobelove nagrade za fiziku, 1969. godine je pokuao sa grupom naunika i arheologa da otkriju sve upljine koje postoje u piramidi. Oni su oko piramide posta-vili senzore koji su trebali da registruju svako energetsko strujanje i prolazak zraka kroz granevinu i na taj nain bi mogli da otkriju mogue praznine. Radiografija pira-mide koja je trebalo da traje punih godinu dana iz potpuno nerazumljivih razloga je prestala sa radom odmah na poetku. Kompjuter je konstantno izbacivao razliite i konfuzne podatke. Aner Gohed koji je kontrolisao rad kompjutera izjavljuje: Dobije-ni rezultati potiru svaki zakon nauke. Ili je u geometriji piramide neka greka ili po-stoji misterija, nazovimo je magijom ili prokletstvom faraona, koja je izvan svakog mogueg objanjenja. Beveld i Henkok su na osnovu svojih istraivanja otkrili da ispod Sfinge postoji komora na dubini od 5-6 metara, pravougaonog oblika, dimenzi-ja 12x15 metara. Oni nisu dobili zvanino odobrenje za iskopavanje. Moda se ba tu nalazi ono ega bi se celokupna dananja civilizacija uplaila. U Gizi vreme ima veli-ku mo. Jedan arapski pisac kae: Svi se boje vremena, a vreme se boji piramida. Od kada je poela istorija bilo je mnogo pria o izgubljenim i nestalim civilizacija-ma. ak su i egipatski svetenici govorili o jednoj -Atlantidi. Tajna iezle civilizacije Pitanje isezlih civilizacija je jedan od najstarijih naunih problema koji se namee oveku. Po svom sadraju ova tematika je zaokupljala ponju ljudi svih vremena, svih profesija i nacija. Zbog toga nije ni udo da postoji ogromna bibliografska grana posveena tom pitanju. Mitska civilizacija Atlantide je oduvek bila najomiljenija tema romanopisaca, utopi-sta, svetenika i svih onih koji su bili zaokupljeni tim pitanjem i tajnom s bilo kojom motivacijom i pobudom. Atlantidom su se bavili antiki filosofi, istoriari, pesnici, prirodnjaci i putopisci isto kao i srednjevekovni uenjaci ili mistiari i uopte pisci i ljudi svih profesija. Za razliku od veine drugih problema koji se vezuju za pradavnu prolost, problem Atlantide nije takve prirode da bi se mogao reiti jednim ili nizom arheolokih iskopavanja, nekom analizom ili bilo kakvim poduhvatom koji bi doneo trenutno reenje. To je jedna od osnovnih prepreka za sistematsku obradu ovog pro-blema jer se ne mogu primeniti ustaljene metode istraivanja. Ne moe se nita posti-30 i na ovom polju sve dok se problem bude reavao dosadanjim metodama. Da bi se dobili zadovoljavajui rezultati, neophodno je udruiti sve snage na naunom nivou. U poslednjih sto godina postignuti su izvanredni uspesi na svim poljima istraivanja. Posebno je mnogo postigla arheologija svojim iskopavanjima kojima je potvrdila istinitost mnogih mitova. Do kakvih e sve rezultata doi u dogledno vreme teko je predvideti. ta sve skrivaju planinski masivi Anda, Tibeta, Sibira, bezvodne afrike i arabijske pustinje, junoamerike, afrike i azijske dungle, teko je i zamisliti. U svakom sluaju kad se o svemu tome bude neto vie znalo, predstava o prolosti na-e planete bie potpunija, a moda i potpuno drugaija. Savremeni svet je problem Atalntide nasledio iz antikog doba. Za Atlantidu, nestalu civilizaciju, znali su jo stari Egipani, Grci i Rimljani, ali isto tako i narodi amerikog kontinenta, Afrike i Azije. Uprkos tome to je taj problem star hiljadama godina i to se toliko pokuava reiti nije se nita drugo postiglo izuzev brojnih pretpostavki. Za ono to se danas zna o Atlantidi, odnosno misteriozno nestalom kontinentu, treba zahvaliti grkom filosofu Platonu. Kao Sokratov uenik, tokom svog naukovanja upoznao se sa uenjima starih mislilaca i tekovinama starih naroda. Logina posledi-ca takvih znanja izazvala je elju da poseti neku od zemalja bogate kulturne tradicije. Prva zemlja koju je posetio bio je Egipat. Kako sam kae: tamo je poao da uje mu-drost velikih svetenika i da se kod njih podui astrologiji. U Heliopolisu je sluao uenje velikog svetenika Sehinufida, a u Memfisu svetenika Honufida. Oni su ga upoznali sa starim predanjima, govorili mu o prolosti nae planete i o poreklu Bogo-va, to je na njega imalo jak uticaj. Platonov boravak u Egiptu ima i taj znaaj to je upravo kod tamonjih mudraca uo za Atlantidu i kataklizmu u kojoj je nestala. Izmenu ostalog, egipatski svetenici su bili ti koji su, mnogo pre Platona, tajnu Atla-ntide poverili Solonu. 31 Od brojnih dela koje je napisao, za pitanje Atlantide znaaj imaju samo dva, Timaj i Kritija. Zna se da ih je napisao pod starost, a to znai nakon boravka u Egiptu. Prema pisanju u Timaju, nekada davno iza Gibraltara u okeanu lealo je veliko kopno koje je po dimenzijama bilo vee od Afrike i Azije zajedno. Bilo je posveeno Bogu Po-sejdonu. Prvi i ujedno njegov najmoniji kralj bio je Atlant. U toj zemlji zvanoj Atla-ntida, postojala je visoka kultura, mo i bogatstvo. Glavni grad je imao brojne rasko-ne palate, hramove, iroke ulice, kanale i u njemu je vladalo pravo blagostanje. Atlantida je bila izuzetno plodna, imala je prijatnu klimu i obilovala je raznim meta-lima menu kojima se posebno izdvajao jedan koji se zvao arikalk. Na ostrvu su po-stojale reke i dva uvena velika izvora, jedan sa toplom, a jedan sa hladnom vodom. Od ivotinjskog carstva najbrojniji su bili slonovi. Vladari Atlantide su uivali veliku mo i gospodarili okolnim morima i ostrvima, Vladali su i veim delom Evrope i Afrike. Velika katastrofa se desila iznenada. Dogodili su se veliki potresi i ceo konti-nent je progutao okean. Od tada je more izvan Gibraltara dugo bilo neprohodno za plovidbu zbog pliaka i mulja, to je u stvari predstavljalo ostatke kontinenta. Do ka-tastrofe je dolo 9.000 godina pre Solonovog vremena to preraunato jeste 9.560. godina pre n. e. O tome Platon u Timaju kae: Kada je Solon putovao u Egipat, gde ga je odvela velika elja da upozna tu drevnu zemlju i njenu kulturu, put ga je odveo u grad Sais. Tu se nalazilo prastaro, veoma poznato svetilite egipatske Boginje Neit za koju su mu svetenici rekli da je ta Boginja isto to i grka Atena. Zbog tih veza i videi veliko Solonovo interesovanje za prolost svetenici su mu mnogo priali o pradavnoj prolosti Egipta. Priali su mu i doganaje u vezi sa Atlantidom. Naglasili su da se u njihovom hramu uvaju stari zapisi u kojima je sve to zabeleeno. Kada se Solon vratio u Atinu, spremao se da napie o Atlantidi poseban ep, ali nije stigao to uiniti. Ovo je prvi antiki izvor koji nas upuuje na Atlantidu, ali kada bi se nae znanje iskljuivo zasnivalo na Platonovim podacima to bi bilo zaista slabo uporite za neke ozbiljnije postavke. Pronaneni su i mnogi drugi izvori na raznim stranama sveta iji je sadraj vrlo blizak onome o emu je pisao Platon. Solon je od Egipana uo ono to su znali mnogi narodi pa ak i oni sa amerikog kontinenta. Kod svih se opisuje jedna blagodatna zemlja koja se nalazila usred okeana i koja je jednog dana nestala u morskim dubinama u stranoj kataklizmi. To je bilo praeno katastrofalnim poplava-ma, zemljotresima i vulkanskim erupcijama koje su u jednom kratkom periodu za-hvatili nau planetu. U nekim izvorima se doslovno pominje strano nebesko telo koje je izazvalo optu kataklizmu. Egipani su Solonu tumaili da se takve pojave periodi-no javljaju i da izazivaju opte katastrofe i pusto. Nestanak Atlantide je samo jedna u nizu tih katastrofa, nakon kojih se ivot na zemlji ponovo obnavljao (apokatastaza). Savremena nauka se u potpunosti slae sa time da je naa planeta u daljoj prolosti prolazila kroz nekoliko katastrofa, a koje su mogle imati upravo onakve posledice kakve se opisuju u egipatskim izvorima i predanjima drugih naroda na raznim stra-nama sveta. Slian opis doganaja nalazimo i u kineskim analima, kao i u predanjima Maja, Asteka i drugih amerikih plemena. U staroindijskim svetim Puranama doslo-vno stoji da su katastrofe praene propadanjima kontinenata i da su ciklina. Platon nije bio jedini pisac koji je pisao o Atlantidi, mada je bio prvi. Krantor (IV vek pre n. e.) filosof koji je pripadao Staroj Akademiji i prvi izdava Timaja, u svo-jim komentarima kae da je Platonov navod u potpunosti taan i literarno i istorijski. 32 On je sam otputovao u Egipat, Saiskim svetenicima, da bi potvrdio Platonove navode. Tom prilikom svetenici su mu ispriali isto to i Platonu, a ak su mu i po-kazali neke prastare stele na kojima je bila ispisana cela istorija Atlantide. Posejdo-nije (II vek pre n.e.) istoriar i filosof, pisao je ovako: Moe se uzeti da Platonov na-vod nije prosta izmiljotina jer ima mnogo vie razloga da se u njega poveruje nego da se odbaci. Istoriar Diodor sa Sicilije (I vek pre n.e.) pie da su Feniani plovei na zapad otkri-li Atlantidu koja je bila naseljena najcivilizovanijim narodom koji je iveo na ostrvu zapadno od Afrike na ostrvu Kern. Rimski pisac Plinije Stariji (I vek nove ere) tako-ne govori o Atlantidi: Priroda je potpuno menjala neke oblasti, a najbolji je svedok Atlantida gde danas lei more istog imena. Kod Prokla nalazimo podatak da je istori-ar Marcel (I vek) u delu Aethiopica pisao o postojanju sedam ostrva u moru iza Gi-braltara koji su bili posveeni Prozerpini, a tri Posejdonu. Stanovnici jednog od tih ostrva su sauvali predanje o jednom velikom ostrvu koje se zvalo Atlantida i da su njeni vladari drali vlast nad svim ostrvima. U II veku nove ere grki istoriar Pau-zanije je pisao o nekom nizu ostrva u Atlanskom okeanu koje naziva Satyrides. Ri-mski istoriar Elian Klaudius (170-235) donosi jednu vest za koju kae da je preuzeo od Grka Teopompa iz IV veka pre n.e: Prilikom razgovora koji se vodio izmenu Bo-ga Silena i lidijskog kralja Mide, Bog mu je otkrio tajnu da je nekada davno na zapa-du iza Gibraltara postojala zemlja naseljena narodom Meropa. Nad njime je vladala kraljica, takone zvana Meropa, koja je bila erka titana Atlanta. Vizantijski geograf iz Aleksandrije Kosmas Indikopleustas (VI vek) je verovao da je Atlantida postojala deset pokoljenja pre Noja. Asteci su ak tvrdili da njihovi preci potiu upravo sa tog ostrva koje su oni nazivali Aztlan. Paleogeolozi su veoma precizno izgradili teoriju o najstarijoj zemljinoj prolosti. Pr-vo su postojala dve velike kopnene mase, jedna severno, a druga juno od ekvatora. Od tih prakontinenata koji su nazvani Austral i Boreal, kasnije su se stvorili vei i manji kontinenti i brojna ostrva. U junoj hemisferi od prakopnene mase vremenom se stvorio kontinent nazvan Lemurija i on je obuhvatao dananju kopnenu masu Ju-ne Amerike, Afrike, vei deo okeanije i Australiju. Severna kopnena masa je prera-sla u drugi veliki kontinent nazvan Hiperboreja od kojeg kasnije razdvajanjem nasta-ju Severna Amerika, Evropa i Azija. U narednim fazama koje obuhvataju vreme od stotine milenijuma, kopnene mase su se menjale i te promene su nastale u periodi-nim kataklizmama. Smatra se da je do formiranja Zemljinog izgleda u kojem je ve postojala Atlantida dolo pre 75.000 godina. Poslednja velika kataklizma se desila pre oko 12.000 godina kada je nestala Atlantida, a i mnogi drugi kopneni delovi nae planete. Donositi neki zakljuak o tome kada je nastala i koliko je trajala civilizacija Atlanti-de je nemogue s obzirom da ne raspolaemo, za sada jo uvek, dovoljnom granom za razmatranje ovog problema, ali da je postojala u to ak ne sumnjaju vie ni mnogi nauni krugovi. 33 Dan kad je poela istorija Platon o Atlantidi govori u dva dela. U jednom, njegov brat po majci, Kritija pria uesnicima gozbe ono to je saznao o Atlantidi preko Dropida i Solona. Pria poinje upravo citatom u kojem se dolazi do godine 9.560. pre n.e. U drugom dijalogu kroz Kritijina usta govori svetenik iz Saisa: Prema naim svetim knjigama urenenje nae drave traje ve osam hiljada godina. Vai su sugranani nastali pre devet hiljada go-dina. Naa drava, po ovom citatu, je Egipat a prema prii koju je Solon uo od egi-patskog svetenika, Egipat je ve postojao kad je izbio rat sa Atlantidom. Novo ure-nenje drave nastaje nakon kataklizme u osmom milenijumu, a ne u devetom, dakle 8.560. godine pre n. e. Prema samom saoptenju daju se okrugle cifre 9.000, 8.000 to nas upuuje na zakljuak da se radi o priblinim ciframa, isto kao kad mi kaemo, na primer, desilo se u V veku, a ne 435. godine. Do sada nije izranen precizniji kalendar od drevnog kalendara Maja. Uz pomo, upravo ovog kalendara moemo odrediti tano vreme kataklizme. Ne samo to su Asteci tvrdili da su potomci Atlantinana ve i poreklo Maja bi bilo potpuno nerazu-mljivo da nije postojala Atlantida. alosno je da danas nemamo mnogo sauvanih spisa Maja. Ono to su uinili katoliki svetenici i konkvistadori, osvajajui novi svet, ni sa jednim zloinom se ne da meriti. Unitavali su i spaljivali sve slike i zapise koji bi nam danas bili od velike koristi. Prvi nadbiskup Meksika Don Huan de 34 Kumaraga izdao je dekret kojim narenuje da se spali sve to se moe dobaviti, a to potie od domorodaca. Najmranija sila srednjeg veka Katolika Crkva, poinila je reima neopisive zloine nad oveanstvom i to samo zbog svoje pohlepe za boga-tstvom i vlau. Ta sila, davno otpala od poruke Isusa Nazareanina, koju sama pro-poveda, unitavala je sve ispred sebe to joj se nije pokoravalo ili uklapalo u njen zvanini sud. Ipak, sauvana su tri rukopisa iz kojih je progovorio stari duh Maja. Iz rukopisa, a i iz mnogih granevina koje su ostale do dananjih dana, saznajemo za jednu opsednutost ovog naroda. To je kalendarska manija koju, psiholoki posmatra-no, moemo okarakterisati jedino kao strah pred prolaznou. Dr Hans Ludendorf je prouavao astronomske natpise u hramu Sunca kod Palenke. Na ovom reljefu koji potie iz V veka nove ere nalazi se najraniji datum, a to je 1.096.136 dana pre jednog okruglog broja, a koji su Maje pisale 9.10.10.0.0. Sidera-lna godina, po savremenim proraunima ima 365,25636 dana, a 3.001 sideralna godi-na sadri 1.096.136,3 dana to znai da je samo tri deseta dela dana pravljena greka na svakih 3.001 godinu. Pitanje je: zato su Maje izabrale ba 3.001, a ne 3.000 godi-na? To nije sluajno, a evo i zato: taj interval je jednak 2.748 sinodikih obrtaja Ju-pitera. U jednom drugom hramu, hramu Krsta, takone kod Palenke imamo jedan novi datum. Interval izmenu ovog datuma i najstarijeg iznosi 1.380.070 dana, a to je pri-blino jednako sinodikim obrtajima Marsa. Prema tome, 3.803 sideralne godine imaju 1.380.069,9 dana, a 1.781 sinodiki obrtaj Marsa iznosi 1.380.066. Odstupanje za etiri dana je razumljivo s obzirom na veliku ekscentrinost putanje Marsa. Datum 9.10.10.0.0. pretvoren u Gregorijanski kalendar jeste 5. februar 383. godine pre n. e. Tog dana je Sunce stajalo tano izmenu zvezda Antares a Scorpio i Aldebarana a Ta-urus. Nulti dan A, koji je oznaen tako jer predstavlja apsolut, razlikuje se od obinog ili istorijskog nultog dana. Taj dan se nalazi iza nultog dana, za 13 velikih perioda, ba-ktuna, od po 144.000 dana tj. 5.127 godina i 132 dana. Po naem raunanju to je 15. oktobar 3.373. godine pre n.e. Prema tome nulti dan A je 5. jun 8498. godine pre n. e. Na osnovu toga Ludendorf tvrdi: Ve samo iz ovog Palenkog natpisa sledi da su Maje poznavale sinodiku godinu i obrtajna vremena planeta s gotovo zaprepaujuom tanou. Budui da sigurno ni-su raspolagali nekim tanim mernim urenajima, mora da su se posmatranja na osno-vu kojih su dolazili do podataka, protezala kroz izvanredno dugo razdoblje, jer je sa-mo na taj nain bilo mogue postii, u astronomskim podacima tako visok stepan ta-nosti kakav nalazimo kod njih. ta se zapravo dogodilo tog kobnog 5. juna 8.498. godine pre n. e. Astronom Hanze-ling, izuavajui kalendar Maja ustanovio je da su se tog dana u konjukciji nali Mlad Mesec i Mlada Venera sa Suncem i to u 13 sati. Taj dan oznaava i poetak no-vog doba, odnosno ulazak Sunca u konstelaciju Raka ali to nije samo poetak Ere Raka ve i poetak geoloke sadanjosti. Magnetna sila, porenanih nebeskih tela, u tom trenutku izazvala je optu katastrofu na Zemlji. Dolo je do privlaenja i pada asteroida na zemlju, ali i pravog meteorskog pljuska. Magnetna sila je delovala i na pomeranje tla, tektonske poremeaje, katastrofalne zemljotrese, vulkanske erupcije, izbijanje podzemnih voda, izlivanje reka, ali i otapanje velikih naslaga snega i leda sa severne zemljine polulopte i pojavu obilnih kia to je izazvalo veliki potop. S toga 35 moemo razumeti sve mitove koji govore o potopu, velikoj vatri i padanju kamenja s neba u vreme velike katastrofe. Sve se to dogodilo za vreme jednog jedinog stranog dana i jedne jedine uasne noi. Nestala je, kao to i Nekronomikon kae, zemlja Drevnih Bogova, velianstvenih Hramova i Uzviene kulture. Bogovi su sruili svoj bes na generacije ljudi, a zemlju je preklila tama. Sve je palo u zaborav... Istorija poinje u Sumeru Naslov kojim zapoinjem ovaj deo izlaganja je naslov jedne knjige S. N. Kramera, istaknutog amerikog orijentaliste, kojim se nagovetava da su prvi podaci o brojnim religioznim institucijama, tehnikama i shvatanjima sauvani u sumerskim tekstovi-ma. Re je o prvim pisanim dokumentima ije poreklo see do treeg milenijuma, menutim ti dokumenti, izvesno, odraavaju jo starija religiozna verovanja. Mislim da je neophodno svakom itaocu kodeksa Zag Nehar da se upozna, u osnovi, sa duhovnom tradicijom i istorijom kulture naroda Mesopotamije, jer bez uvida u ovo znanje, Knjiga Mrtvih se ne moe razumeti na adekvatan nain. Ovo govorim zbog toga to su se ovim tektovima, kroz istoriju, uglavnom bavili okultisti, a u dana-nje vreme sve se olako kvalifikuje sektakim delovanjem. Dakle, ovde je re o je-dnoj tradiciji, najstarijoj poznatoj tradiciji u kojoj su magija, religija, obiaji i sveu-kupan ivot bili jedno. Pa da vidimo, ta kae zvanina istoriografija. Poreklo i stara istori-ja sumerske civiliza-cije jo su slabo po-znati. Pretpostavlja se da se narod koji je govorio sumerski je-zik, koji nije semi-tski i ne moe se objasniti ni preko je-dne druge poznate jezike porodice, spustio iz severnih oblasti i nastanio u donjoj Mesopotamiji. Sasvim je verovatno da su Sumeri potinili starosedeoce iji je etniki sastav jo uvek nepoznat. Oni su pripadali civilizaciji koja je nazvana Obeid. Dosta rano, grupe nomada koje su dolazile iz Sirijske pustinje i govorile akadski, je-dan od semitskih jezika, poele su da prodiru u severne oblasti Sumera, zaposedajui u naizmeninim talasima sumerske gradove. Oko sredine treeg milenijuma, pod le-gendarnim vonom Sargonom, Akanani su nametnuli svoju prevlast sumerskim gra-dovima. Menutim, jo pre tog osvajanja, stvorena je sumersko-akadska simbioza koja se brzo irila posle ujedinjenja dve zemlje. Jo pre 30 ili 40 godina, naunici su govo-rili o samo jednoj, vavilonskoj kulturi, koja je proizila iz spajanja te dve etnike lo-ze. Danas se menutim svi slau da sumerski i akadski doprinos treba prouavati 36 odvojeno, jer je, uprkos injenici da su osvajai usvojili kulturu pobenenih, stvarala-ki genije dvaju naroda bio razliit. Te se razlike posebno dobro vide u obla-sti religije. Od najdavnijih starina, kara-kteristian znak boanskih bia bila je ti-jara s rogovima. U Sumeru se, dakle, kao i svuda na Srednjem istoku, religiozna si-mbolika bika, potvrnena jo od neolita, stalno prenosila, Drugim reima, boa-nski modalitet definisali su snaga i pro-storna transcendentnost, tj. olujno nebo kojim odjekuje grmljavina, jer je grmlja-vina bila poistoveena s rikom bikova. Transcendentnu nebesku strukturu boa-nskih bia potvrnivao je determinantni znak koji prethodi njihovim ideogramima i koji je, izvorno, predstavljao zvezdu. Prema renicima, pravo znaenje ove odrednice jeste nebo. Dakle, svako boa-nstvo bilo je zamiljeno kao nebesko bi-e, te zbog toga Bogovi i Boginje zrae veoma jaku svetlost. Prvi sumerski tekstovi odraavaju klasifi-kacijski i sistematizacijski rad koji su obavljali svetenici. Na samom poetku je trijada Velikih Bogova, koju prati trija-da planetarnih Bogova. Osim toga, raspo-laemo dugakim listama boanstava svih vrsta o kojima najee ne znamo nita osim imena. U praskozorju svoje istorije, sumerska religija se pokazala kao ve stara. Naravno, tekstovi koji su do sada otkriveni fragmentarni su i njihovo je tumaenje izuzetno teko. Ipak, ak i na osnovu tih deliminih obavetenja, uvinamo da su neke religiozne tradicije upravo gubile svoja prvobitna znaenja. Taj isti proces otkrivamo i kada je re o trijadi Velikih Bogova koji sainjavaju Anu, Enlil i Enki. Kao to to pokazuje njegovo ime (an -nebo), prvi Bog je Nebeski. On bi trebalo da bude suvereni Bog bez premca, najznaajniji u panteonu, ali ve Anu predstavlja sindrom onoga to bi bilo deus otio-sus (ravnoduni Bog). Aktivniji i aktuelniji su Enlil, Bog atmosfere (prostor izmenu neba i zemlje) koji je nazivan takone i Veliko Brdo, i Enki, Gospodar Zemlje, Bog temelja, za koga se pogreno smatralo da je Bog Vode poto se, prema sumerskom shvatanju, smatralo da Zemlja sedi na Okeanu. Do sada nije otkriven nijedan kosmogonijski tekst u pravom smislu rei, ali na osno-vu nekoliko nagovetaja moemo rekonstruisati odluujue trenutke stvaranja kako su ga poimali Sumeri. Boginja Namu (Nakir), ije se ime pie piktogramom koji oznaava iskonsko more, prikazana je kao Majka koja rodi Nebo i Zemlju i Pramajka koja porodi sve Bogove. Tema Iskonske vode zamiljene istovremeno i kao kosmiki 37 i kao boanski totalitet, prilino je esta u drevnim kosmogonijama. I u ovom slua-ju, vodena masa je poistoveena s prvobitnom Majkom, koja je partenogenezom ro-dila prvi par, Nebo (An) i Zemlju (Ki), koji otelovljuju muki i enski princip. Taj prvi par bio je do te mere sjedinjen da se stopio u hieros gamos. Iz njihove veze rodio se Enlil Bog atmosfere. Drugi fragment govori nam o tome kako se on odvojio od svojih roditelja: Bog Anu je podigao nebo uvis, a Enlil odneo sa sobom svoju Majku, Zemlju. Kosmogonijska tema razdvajanja Neba i Zemlje takone je veoma rasprostra-njena. Nalazimo je, doista, u razliitim slojevima kulture. Ali je verovatno da verzije koje su zabeleene na Srednjem istoku i na Mediteranu u krajnjoj liniji potiu iz su-merske tradicije. Neki tekstovi podseaju na savrenstvo i blaenstvo poetaka: stari dani kada je svaka stvar bila stvorena savrena... (Ep o Gilgameu). Ipak, izgleda da je pravi Raj bio Dilmun, zemlja u kojoj nisu postojale ni bolest ni smrt. Tamo nijedan lav ne ubija, nijedan vuk ne odnosi jagnje... Niko bolesnih oiju ne ponavlja, bole me oi... Nijedan noni uvar ne obilazi svoj okrug... Ipak, to je savrenstvo u stvari predstavljalo zastoj. Bog Enki, Gospodar Dilmuna, uspavao se pored svoje supruge, jo device, kao to je i sama zemlja bila devi-ca. Probudivi se, Enki se sjedinio sa Boginjom Ni-ngursag, zatim sa erkom koju e ona roditi, i najzad, sa erkom te keri, jer re je o teogoniji koja se mora ispuniti u toj rajskoj zemlji. Ali zbog jedne, na prvi pogled, beznaajne neprilike dolazi do prve boanske drame. Bog jede neke biljke koje su upravo bile stvo-rene, menutim, trebalo je da on odredi njihovu sudbi-nu, odnosno da odredi njihov nain postojanja i njiho-vu funkciju. Uvrenena ovim nerazumnim inom Ni-ngursag izjavljuje da nee vie gledati Enkija pogle-dom ivota sve dok on ne umre. I stvarno, nepoznata zla mue Boga, a Njegovo postepeno slabljenje naja-vljuje blisku smrt. Najzad, Njegova ga supruga ipak izlei. Ovaj mit ukazuje na obrade o ijim namerama ne mo-emo suditi. Tema raja, upotpunjena teogonijom, za-vrava se dramom koja obelodanjuje zabludu i kanja-vanje jednog Boga Stvoritelja, to je propraeno Nje-govim krajnjim slabljenjem koje ga dovodi skoro do same smrti. Naravno, re je o sudbonosnoj greci, poto se Enki nije ponaao u skladu s principom koji je On sam otelovljavao. A ta greka je mogla da dovede u krizu samu strukturu Njegove sopstvene tvorevine. Drugi tekstovi preneli su nam tugovanke Bogova dok su padali kao rtve sudbine. Kasnije emo videti i opasnosti s kojima se susrela Inana prestupajui granice svoga suvereniteta. U Enkijevoj drami ne iznenanuje smrtna priroda Bogova, nego mitoloki kontekst u kojem je ona objavljena. 38 ovek i Bogovi Postoje bar etiri predanja koja objanjavaju poreklo oveka. Ona su tako razliita da se mora pretpostaviti postojanje vie tradicija. Jedan mit pripoveda da su prva ljudska bia nikla iz zemlje kao trava. Prema drugoj verziji, oveka su neki boanski radnici oblikovali od gline, zatim mu je Boginja Namu nainila srce, a Enki mu dao ivot. Drugi tekstovi oznaavaju Boginju Aruru kao stvoriteljku ljudskih bia. Najzad, po etvrtoj verziji, ovek je stvoren od krvi dva Boga Lagma koji su radi toga bili rtvo-vani. Ova poslednja tema bie reinterpretirana u slavnoj vavilonskoj kosmogonijskoj poemi Enuma Eli, a ova verzija podupire i Nekronomikon. Svi ovi motivi su u ranim varijantama po-tvrneni gotovo u celom svetu. Prema dve-ma sumerskim verzijama, prvobitni o-vek je na neki nain delio Boansku Su-pstancu: ivotvorni Enkijev Dah, ili Krv Bogova Lagma. To znai da nije posto-jala nepremostiva razlika izmenu oblika Boanskog postojanja i ljudske uslovlje-nosti. Tano je da je ovek bio stvoren da slui Bogovima koje je, pre svega, treba-lo hraniti i oblaiti. Kult se shvatao kao sluenje Bogovima. Ipak, ako ljudi i jesu sluge Bogova, oni nisu Njihovi robovi. Prinoenje rtve sastoji se pre svega iz ponuda i iskazivanja potovanja. to se tie velikih zajednikih gradskih prazni-ka, odnosno, proslava povodom Nove go-dine ili podizanja nekog hrama, oni imaju kosmoloku strukturu. Remen asten naglaava injenicu da pojam greha, element ispatanja i ideja o jarcu pomirenja nisu potvrneni u tekstovima. Odatle proizilazi da ljudi nisu samo sluge Bogova, nego i Njihovi podraavaoci pa, prema tome, i saradnici. Poto su Bogovi odgovorni za kosmiki poredak, ljudi treba da slede Njihove naloge jer se oni odnose na propise, na Me (dekret) koji podjednako obezbenuju dobro funkcionisanje i sveta i ljudskog drutva. Dekreti utemeljuju, odnosno determiniu sudbinu svakog bia, sva-kog oblika ivota, svakog Boanskog ili ljudskog poduhvata. Ustanovljenje dekreta obavlja se inom Namtar, kojim se odrenuje i objavljuje donesena odluka. Prilikom svake Nove godine Bogovi utvrnuju sudbinu dvanaest meseci koji slede. Naravno, re je o drevnoj ideji sa kojom se susreemo na Bliskom istoku, ali ona je prvi put ja-sno artikulisana u Sumeru, svedoei o temeljnom izuavanju i sistematizacijskom radu koji su obavili Magavani (teolozi). Kosmiki poredak je neprekidno ugroen, najpre od strane Velike Zmije koja preti da svet vrati u stanje Haosa, a potom ljudskim zloinima, krivicama i sagreenjima, koje treba okajati i oistiti po