Olimpijska Revija br 23

MART2011. ! Broj 23

HULIGANIHULIGANIKOLUMNA

DivacFENOMEN

\okovi}

Razdvojitihuligane od navija~a

Novi kraljsvetskogtenisa

Press

najve}i problem srpskog sportaIz Evrope stiglo poslednje upozorenje da }e na{i fudbalski klubovi i reprezentacija biti

izba~eni iz svih takmi~enja ako vandali nastave da divljaju. Dràva najavila odlu~nu reakciju

2 !Olimpijska revija mart 2011.

mart 2011.Olimpijska revija! 3

KOLUMNA

vlade divac

Osniva~ i izdava~

PRESS DNEVNE NOVINE d. o. o.

Albanske spomenice 12/2

Direktor Nenad Lazi}

Glavni i odgovorni

urednik svih izdanja

\oko Kesi}

Urednik izdanja Dragutin Stojmenovi}

Saradnici Marija Stoji} i Ksenija Maodu{

Tehni~ki urednik Darko Ka~avenda

[tampa PPG {tamparija

Huliganstvo mo`da nije najve}i, alisvakako jeste veliki problem srpskogsporta. Taj problem se, pre svega, re-{ava dobrom voljom ljudi koji bi tre-

balo da ga re{e.

Jedna od prvih stvari koje moramo da uradimo jesteda razdvojimo huligane od navija~a kako bismo za{ti-tili prave navija~e, one koji na stadione i u dvorane do-laze zbog sporta. Mi to jo{ nismo uradili. Drugi velikiproblem je {to huligani imaju dovoljno prostora u me-dijima da se samoreklamiraju i {alju svoje lo{e poruke.

S druge strane, mi ne promovi{emo prave navija-~e. Imali smo sjajan primer u kvalifikacijama za Sve-tsko prvenstvo u fudbalu u Ju`noafri~koj Republici.Imali smo prave navija~e na stadionu i takvo navija-nje bi trebalo promovisati. Zato je OKS pro{le godi-ne krenuo sa akcijom „Eko olimpijada Srbije“, ~iji jecilj upravo edukacija mladih u pogledu olimpijskihvrednosti odnosno univerzalnih ìvotnih vrednosti,kao {to su ravnopravnost, tolerancija, borba protivdiskriminacije, fer-plej, za{tita ìvotne sredine.

Moramo mladim ljudima da ukaèmo na to {ta jezapravo sport i {ta je pravo navijanje. Moramo da ihnau~imo da je prava stvar ako ja mogu da odem nautakmicu sa svojim najboljim prijateljem, koji je uZvezdinom dresu, i da posle normalno odemo na pi-}e bez obzira na to ~iji klub je pobedio a ~iji izgubio.Jer sport je zadovoljstvo, a ne strah.

Ovo {to se poslednjih godina ~esto de{ava, ne sa-mo kod nas nego i na terenima u okruènju, to nijesport. Ljudi vi{e ne razmi{ljaju kako da odu na utak-micu i uìvaju sa decom i prijateljima, ve} ostaju kodku}e u strahu od incidenata. Tako se neprestano sma-njuje broj pravih navija~a na sportskim priredbama,{to rezultira finansijskim slabljenjem klubova, ma-njim brojem sponzora i, kona~no, padom kvaliteta.

Bilo bi dobro da dràva po{alje jasniju poruku dasmo u borbu protiv huliganstva u{li jer to sami èlimoda uradimo, svesni da je ono lo{a pojava, a ne zato {toto od nas traè iz inostranstva. Moramo da odlu~imoda li stvarno ho}emo da uredimo dru{tvo tako da namsvima bude lep{e i bolje ili }emo i dalje selektivno da

radimo stvari, {to ostavlja mogu}nost da neko uvekostane iznad zakona. Problem je {to mi ne cenimo sa-mi sebe, ve} stalno dolazimo u situaciju da nam nekoodozgo ili sa strane govori {ta i kako treba da radimo.I dalje se pona{amo kao da nismo dovoljno pametni isvesni {ta nam je ~initi, a imamo negativno iskustvokoje smo u poslednjih 20 godina pro{li kao narod.

[to se ti~e klubova, ni njima nije upu}ena dovoljnojasna poruka dràve da je krenula u obra~un sa huli-ganstvom. Kada klubovi budu dobili jasan signal da }eih dràva za{tititi u borbi sa huliganima, oni }e reago-vati. Sada smo u situaciji da ljudi koji vode klubove jed-nostavno poku{avaju da balansiraju u svemu ovome.

Ja sam bio ~etiri godine u Partizanu, i nama su navi-ja~i upadali u klub i traìli sva{ta, ali u takvoj situacijirukovodstvo kluba je prinu|eno da odlu~i kojim }e pu-tem da krene. Ima, me|utim, mnogo ljudi u klubovi-ma koji nemaju mogu}nosti da se bez dodatne pomo-}i izbore sa huliganima. Oni moraju da znaju da iza njihstoji dràva, koja }e ih za{tititi u svakom trenutku.

U poslednje vreme stiù nam otvorena upozorenjada na{i fudbalski klubovi ili reprezentacija mogu bitiizba~eni iz me|unarodnih takmi~enja. To bi bilo po-raàvaju}e za na{ fudbal, sport uop{te i ljude koji vo-le sport, jer oni u ovim te{kim vremenima nalaze ne-ko zadovoljstvo u uspesima sportista, koji im poma-ù da bar na pet minuta pobegnu od stvarnosti. Uko-liko nas ipak izbace, to }e zna~iti da nismo uradili stva-ri koje smo morali da uradimo.

Naravno, ja ne bih voleo da nam se to desi, ali ako namse i desi, bi}e o~igledno da za to postoje razlozi. A razlogsigurno nije u tome {to su svi protiv nas, ve} {to mi ne vo-dimo ra~una o stvarima koje su svetu postale standard.

Kada se radi o borbi protiv huliganstva, Srbija nebi trebalo da izmi{lja toplu vodu. Isti problem imalesu i skoro sve druge evropske dràve, pa su ga re{ilena zadovoljavaju} na~in. Mi bi trebalo da primenimoiste one mere koje su primenile mnoge zemlje prenas i pomo}u kojih su uspele da re{eproblem. Ja iskreno verujem da hu-ligana ima vrlo malo i da }e se Srbijauspe{no izboriti sa njima.

Jedna od prvihstvari koje moramoda uradimo jesteda razdvojimo huli-gane od navija~akako bismo za{titiliprave navija~e, onekoji na stadione i udvorane dolazezbog sporta...

Bilo bi dobro da dr-àva po{alje jasnijuporuku da smo uborbu protiv huli-ganstva u{li jer tosami èlimo da ura-dimo, svesni da jeono lo{a pojava, ane zato {to to odnas traè iz inos-transtva...

Kada se radi o bo-rbi protiv huligan-stva, Srbija ne bitrebalo da izmi{ljatoplu vodu. Isti pro-blem imale su i sko-ro sve druge evrop-ske dràve, pa su gare{ile na zadovolja-vaju} na~in. Mi bitrebalo da primeni-mo iste one merekoje su primenilemnoge zemlje prenas i pomo}u kojihsu uspele da re{eproblem...

Sport je zadovoljstvo, a ne strah


TEMA BROJA

Srbijailihul

""" Posle pritiska iz UEFA, dràva najavila kona~an obpoku{aj propadne kao i mnogi prethodni, ~eka nas dugo


liganiobra~un sa huliganstvom na stadionima. Ako i ovaj ugogodi{nje izbacivanje srpskog fudbala iz Evrope

Ubistvo mladog Tatonaje stvar nakon koje vi{e ne sme biti razumevanja za huligane. Kaèm vam, dosta je bilo!

Mi{el Platini, predsednik UEFA


TEMA BROJA

"Dragutin Stojmenovi}

Do{lo je vreme za obra~un sa huli-ganima! Dràva Srbija odlu~ila jeda pokrene o{tru borbu protivnasilja na sportskim terenima iprotiv huligana koji se kriju izaimena navija~a klubova. Pritisak

predsednika UEFA Mi{ela Platinija naterao jedràvne institucije da se potrude i poku{aju dare{e problem {to pre, kako na{a fudbalska re-prezentacija i klubovi ne bi bili izba~eni iz evro-pskih takmi~enja.

Iako se na tom problemu mnogo vi{e radiposlednjih godina, i veliki broj huligana je dosada zavr{io iza re{etaka, povremeni incidentipokazuju da smo jo{ uvek na udaru nasilja. Za-kon o spre~avanju nasilja na sportskim tereni-ma, koji je na snazi jo{ od oktobra 2009, malotoga je promenio i o tome svedo~e i nedavninemili doga|aji iz \enove, kada je grupa srp-skih huligana prekinula me~ kvalifikacija izme-|u Italije i Srbije.

Jasna poruka UEFAPredsednik Evropske fudbalske unije

Mi{el Platini, koji je pro{le nedelje do-bio novi mandat na ~elu evropske ku}e,istakao je da }e mu borba protiv huliga-na i nasilja na fudbalskim utakmicamabiti misija u naredne ~etiri godine.

- Postoji previ{e nasilnih incidenata na tere-nima {irom Evrope. Kako su ~elnici {kotskogsaveza lepo rekli, u fudbalu nema mesta za onekoji pretvaraju strast u nasilje, a ponos u sekta-{tvo - rekao je Platini.

Francuz, koji je nedavno bio u poseti Srbiji ikoji je nekoliko puta izrekao javne opomenena{oj zemlji, dodao je da }e insistirati na tome

da se njegove zamisli sprovedu.- Svaka zemlja bi trebalo da napravi ~vrste

zakonske okvire koji bi pomogli da se huliga-ni iskorene sa stadiona. Svaka zemlja bi treba-lo da postavi posebnog tuìoca koji bi se bavionelegalnim kla|enjem i korupcijom. Otvorio

sam seriju sastanaka sa dràvnim ~elnicima uzemljama koje su posebno pogo|ene ovimproblemima. Va`no je da te dràve shvateozbiljnost situacije i va`no je da nam pomog-nu u borbi. Iznad Srbije i Hrvatske visi Damo-klov ma~. UEFA je fudbalskim savezima ovihzemalja dala rok od godinu dana da dokaù da~ine sve da pobolj{aju sigurnost na stadioni-ma i okon~aju rat s huliganima, ili }e biti elimi-nisani iz svih me|unarodnih takmi~enja. Nemoèmo vi{e da prihvatimo ~injenicu da od900 utakmica na njih 200 bude ozbiljnih inci-denata i divljanja huligana - rekao je Platini.

Predsednik UEFA kaè da je ubistvo navija-~a Tuluza Brisa Tatona u Beogradu bila kap ko-ja je prelila ~a{u.

- Ubistvo mladog Tatona u Beogradu jestvar nakon koje vi{e ne sme biti razume-vanja za huligane. UEFA vi{e ne sme da

S K U P O

FSS platio 500.000 evra kazne zbog navija~a

Huligani ne bi trebalo da budu u upravama klubova jer klubovi time{alju poruku da podràvajunasilje

Slobodan Homen, dràvni sekretarMinistarstvapravde

DOBRA ATMOSFERA ILI NEREDIMediji i dràva ~esto ne razlikuju navija~e od huligana

Generalni sekretar FSS Zoran Lakovi} ka-è da je UEFA uputila poslednje upozorenjesrpskom savezu, ali je spremna da pomogneu svakom trenutku da se problem huligan-stva re{i u {to skorije vreme.

- UEFA kao krovna fudbalska organizacijau Evropi èli da razdvoji huligane od navija-~a, tim pre {to svaki klub ima obavezu da ra-zvija navija~ki duh. Zbog toga je odlu~eno da

se prema izgrednicima postupa uz nulti ste-pen tolerancije. Ovo je poslednje upozorenjeUEFA, ali su spremni da pruè svaku pomo}.Podse}anja radi, FSS je samo za seniorsku imladu reprezentaciju platio 500.000 evrazbog izgreda navija~a, a Partizan i Crvenazvezda za poslednjih 20 godina 430.000,odnosno crveno-beli 730.000 evra - rekaoje Lakovi}.


gleda kroz prste divljanju na stadionu i okonjega. Kaèm vam, dosta je bilo! U suprot-nom, ukoliko niste svesni svoje odgovor-nosti, mora}ete da ostanete kod ku}e - po-ru~io je Francuz ~elnicima FSS.

Dràva obe}ala re{enje problemaSvoju ozbiljnost u nameri re{avanja pro-

blema sa neredima navija~a Platini je poka-zao i posetom predsedniku Srbije Borisu Ta-di}u, kome je tako|e preneo svoje ideje i pla-nove. Nakon tog razgovora predsednik Ta-di} je rekao da je Srbija svesna da ima pro-blem sa huliganima i da je spremna da se„definitivno obra~una sa njima“.

- Mi u Srbiji imamo problem sa huliganima,svesni smo toga i spremni smo na definitivniobra~un sa njima. Sa Evropskom fudbalskomunijom }emo raditi da se nemili doga|aji iz \e-

nove nikada ne ponove. To je bila i sramota zana{u zemlju - rekao je Tadi}, govore}i o nasil-nom pona{anju huligana iz Srbije na utakmicireprezentacija Srbije i Italije u \enovi.

Tadi} je naglasio da su huligani bezbedno-sni problem i da Srbija mora zaustaviti nasi-lje u fudbalu koje sa sportom nema nikakveveze, ve} je re~ o formi kriminala koja se mo-ra neprekidno suzbijati.

- Na taj na~in stadioni }e ponovo postatisigurna mesta, gde roditelji mogu dovoditisvoju decu, budu}e sportiste. Tako }emo svidoprinositi dru{tvu u kojem ìvimo, sport-ski me~evi }e postati mesta gde se ljudi oku-pljaju, a ne ratna popri{ta sa tragi~nim isho-dima - poru~io je predsednik Srbije.

Dràvni sekretar u Ministarstvu pravdeSlobodan Homen kaè da huligani ne bi tre-balo da budu u upravama fudbalskih klubo-

va jer klubovi time {alju poruku da podrà-vaju nasilje i zauzeo se za re{avanje vlasni~-ke strukture klubova.

- Mora se ta~no znati ko je odgovoran za di-vljanje navija~a, ali i za odnos sa navija~ima.Ka`njavanje klubova je mnogo lak{e ako se znaodgovorno lice i pitanje je samo da li za to pos-toji dobra volja ili ne - rekao je Homen.

Na pitanje da li je bilo ko iz uprava fudbal-skih klubova ka`njen zbog uno{enja baklji i ne-reda na stadionima, Homen je rekao da, kolikoje njemu poznato, ne postoje prijave protiv fu-dbalskih klubova, i istakao da }e tuìla{tvoobraditi sve {to bude stiglo.

- Zakonom o spre~avanju nasilja na sport-skim terenima jasno je regulisana obaveza klu-bova i MUP-a i ta obaveza je pre svega na klu-bovima - rekao je Homen.

Tuìla{tvo: Preventiva najva`nija!Portparol dràvnog tuìla{tva Tomo Zori}

kaè da ova institucija reaguje na svaku po-javu nasilja, ali smatra da je klju~ problemau preventivi.

- Na{ stav je bezkompromisna borba protivnasilja na sportskim doga|ajima. Moramo danapravimo sistem vrednosti koji }e se prime-njivati, ako èlimo da sport bude praznik ra-dosti kao u zemljama na Zapadu, gde roditeljivode svoju decu na fudbalske utakmice. Utom smislu tuìla{tvo deluje tako da svako ko~ini nasilje bude sankcionisan. Ali mislim daje klju~na stvar u ovom slu~aju preventiva. Sveinstitucije, po~ev od {kole, porodice i raznihdrugih ustanova, treba da deluju preventivnoi edukuju ljude da ne ~ine nasilje. Samo takomoèmo da uti~emo na ljude i da izgradimosistem vrednosti - jasan je Zori}. "

Doga|aji iz \enove vi{e nikada ne smeju da se ponove. To jesramota za na{u zemlju

Boris Tadi},predsednikSrbije

FK „Partizan“: Na{i navija~i nisu problemGeneralni sekretar FK „Partizan“ Darko Gru-

bor istakao je da, ako ne uspemo da re{imoproblem huligana i nasilja, i treba da nas izba-ce iz svih takmi~enja u Evropi.

- Partizan je imao problema pre tri godineu Mostaru, zbog ~ega smo izba~eni iz evrop-skih takmi~enja. Posle toga smo odigrali 34utakmice u Evropi bez ikakvih problema, {topokazuje da na{i navija~i nisu problem. Ne}uda govorimo o drugima, ali mislim da ni Zve-zda nije imala problema duè vreme. Desilo seto u \enovi, {to na opominje da je nasilje tu ida treba da se ozbiljno pozabavimo time. Akoje rok godinu dana za re{enje nasilja na spor-tskim doga|ajima, kao {to je g. Platini najavio,

onda je to korektno i ako ne uspemo to da ura-dimo, onda nas treba izbaciti iz evropskih ta-kmi~enja, iako bi to bilo pogubno po fudbal -istakao je Grubor.

Na pitanje za{to smatra da nije bilo proble-ma sa navija~ima, kada je nedavno usred gra-da ubijen navija~ Tuluza Bris Taton, Grubor jeodgovorio da to nema veze sa fudbalom.

- To je stra{na tragedija, priznajem, ali tu suu pitanju neki drugi razlozi. Mislim da to nemaveze sa fudbalom, jer sigurno taj incident nijeizazvalo rivalstvo navija~a Partizana i Tuluza -objasnio je Grubor.

Iz Crvene zvezde nismo uspeli da dobijemokomentar na temu o huliganstvu.

R EAK C I J A

NI MOLBE NE POMA@U Srpski fudbaleri poku{ali da smire navija~e u \enovi


INTERVJU


London }e biti

" Dragutin Stojmenovi}

Bronzana medalja na Svetskomprvenstvu izmakla joj je za tricentimetra. Potom je doìvelate{ku povredu od koje se opo-ravljala godinu i po dana. Da-nas vredno trenira i razmi{lja o

olimpijskoj normi za London, a potajno senada medalji. Biljana Topi} je jedna od na-jboljih srpskih atleti~arki. Na OI u Sidnejunastupala je u {tafeti 4x100 metara, a u Pe-kingu u troskoku, u kojem je i postigla na-jbolje rezultate.

# Kako ste zado-voljni oporavkom odpovrede koja vas jeodvojila od takmi~e-nja vi{e od godinudana?

- Veoma sam sre}-na jer sam se vratilatakmi~enjima poslegodinu i po danapauze. Sama ~injeni-ca da ponovo ska-~em veseli me i dajemi elan za dalje nastupe. Povreda je u prvimah delovala bezazleno, ali se ipak ispos-tavilo da je ozbiljnija. Zadovoljna sam {toje to sad sve iza mene i {to mogu da se po-svetim nastupima za reprezentaciju.# Gde ste prona{li motiv i snagu da se

vratite takmi~enjima s obzirom na to daste mesec dana pred EP u Parizu mislili davi{e ne}ete skakati?

- Neposredno pre povrede bila sam ~e-tvrta na svetu i druga na finalu Grand pri-ja {to mi je dalo potvrdu da vredim i dasam na pravom putu. Bilo je dana kadasam mislila da napustim sport, ali su to sa-mo bili trenuci slabosti.

B I L J A N A T O P I ] - A T L E T I ^ A R K A

kruna mojekarijere

Sav moj trena`ni proces bazira se ba{ na u~e{}u na OI u Londonu.@elim da se vratim na nivo iz2009. kada sam sa lako}om skakala preko 14,5 metara

Situacija nikadnije bila bolja,ali je daleko odidealne, jer jenemogu}e pro-fesionalno sebaviti atleti-kom u Srbiji


INTERVJU

- Ni{ta nije nemogu}e, ja strpljivo i vred-no treniram da bih se {to bolje plasirala uLondonu." Vama }e Igre 2012. biti tre}e u karije-

ri, verujete li u izreku „tre}a sre}a“?- Svako je tvorac sopstvene sre}e. Sre}u

treba zasluìti." Uspeli ste da pored svih treninga i ta-

kmi~enja zavr{ite ekonomski fakultet. [tabiste savetovali mla|im sportistima po pi-

" Koliko vam je zna~io prvi nastup po-sle tolike pauze?

- Naravno da mi je mnogo zna~ilo da seponovo takmi~im, ali naàlost prvi test mije bilo Prvenstvo Evrope. Da sam imala ne-koliko nastupa pre EP kako bih u{la u veli-ka takmi~enja, sigurno da bih se ose}aladaleko sigurnije nego tog dana u Parizu."Koji su planovi i takmi~arski ciljevi za

ovu sezonu?- Primarni plan je ostvarenje olimpijske

norme koja }e biti propisana od strane IA-AF-a sredinom aprila. @elim da se vratimna nivo iz 2009. godine kada sam sa lako-}om skakala preko 14,5 metara."Da li planirate da u~estvujete na miti-

nzima Dijamantske lige?- Naravno da èlim da u~estvujem na mi-

tinzima Dijamantske lige jer jedino imasmisla trenirati ako ste dovoljno dobri daizborite u~e{}e na takmi~enjima tog ranga.Ve} sam dobila pozive za u~e{}e, ali }u otome na kojim mitinzima }u skakati odlu-~iti za nekoliko dana zajedno sa svojim tre-nerom i menadèrom." Da li ve} pravite planove za Olimpij-

ske igre 2012. i {ta mislite da je potrebnoda uradite da biste se na{li u Londonu?

- Sav moj trena`ni proces bazira se ba{na u~e{}u na OI u Londonu, tako da su svanaredna takmi~enja samo stepenice do togkrajnjeg cilja i, nadam se, krune moje kari-jere." Na SP u Berlinu su vas samo tri centi-

metra delila od medalje. Da li mislite da tomoè da vam se vrati na OI i da se okititenekom od medalja?

tanju {kolovanja?- Uporedo trenirati i studirati jako je te-

{ko, ali da bi bio dobar sportista mora{ dabude{ kompletna li~nost, kako fizi~ki takoi intelektualno. Moj savet je da ìvot pos-toji i posle sporta i da treba na vreme raz-mi{ljati o sopstvenoj budu}nosti." Jedan ste od malobrojnih sportista

koji je na OI u~estvovao u dve razli~ite di-scipline, u Sidneju u {tafeti, a u Pekingu utroskoku. Kako gledate na to?

- Da biste bili dobri u daljinskim skoko-vima primarni element je brzina koju samrazvijala kao sprinterka. Naravno da je te-{ko promeniti disciplinu, a moj jedini àlje {to to nisam u~inila mnogo godina rani-je." Kako uspevate da uskladite i porodi-

~ne obaveze sa treninzima, s obzirom nato da ste supruga i majka?

- Izuzetno je te{ko jer mnogo vremenaprovodimo van zemlje. Nemamo uslova datreniramo kod ku}e i nismo u mogu}nostida sve troje stalno budemo na okupu. Psi-hi~ki mi te{ko pada da budem razdvojenaod porodice koja mi zna~i sve u ìvotu, alioni sre}om imaju razumevanja za moj po-sao." Kako ste zadovoljni odnosom dràve

prema vrhunskim sportistima i da li je si-tuacija malo bolja nego ranijih godina?

- Situacija nikad nije bila bolja, ali je da-leko od idealne, jer je nemogu}e profesio-nalno se baviti atletikom u Srbiji. Sva sred-stva koja dobijemo za program naàlost seutro{e u inostranstvu gde sprovodimo pri-preme, a neretko su i sredstva koja dobije-mo daleko manja od onih koja su neophod-na za vrhunska ostvarenja. Vrhunski rezu-ltati ne trpe improvizacije, a mi smo prinu-|eni da to stalno ~inimo. "

P I T A L I C E

# Da nisam atleti~arka bila bih:ekonomista#Moje idealno ve~e je: odlazak ubioskop# U momentima slabosti: pla~em# Najbolje godine: 30.# Najbolji deo mog tela: pozadina# Najbolja stvar koja mi se desila uìvotu: brak# Pre nego {to umrem èlim: daimam jo{ dece#Moja najve}a àl: {to supruga ni-sam upoznala ranije#Moj najve}i rival: sama sebi# Najve}i strah: biti sama# U filmu o meni glumila bi me:Meril Strip


FENOMENI

@enska seniorska reprezentacija Srbije pos-tigla je po~etkom meseca veliki uspeh osvo-jiv{i zlatnu medalju u disciplini vazdu{ni pi-{tolj na {ampionatu Evrope u Bre{i.

Srpski tim u sastavu Jasna [ekari}, Boba-

âk ~etiri od svojih rekor-dnih 18 uzastopnih po-beda na po~etku 2011.godine najbolji srpski te-niser Novak \okovi}ostvario je protiv Rodè-

ra Federera i Rafaela Nadala. [vajca-rac je stradao tri puta, na sva turnirakoja je Nole igrao i osvojio u ovoj go-dini, dok je najbolji igra~ sveta Nadalpobe|en u finalu Indijan Velsa. \o-kovi} je i jedini teniser koji je ove se-zone pobedio verovatno najboljeg te-nisera svih vremena Federera.

Novak je trijumfom u finalu prvogmastersa sezone oborio rekord legen-darnog Amerikanca Pita Samprasa, ko-ji je 1997. godine nanizao 17 uzastopnihpobeda. Federer je 2006. stigao do 16trijumfa na po~etku godine. Legendar-ni Dòn Mekinro je u svoje vreme prviput u godini poraèn tek u finalu RolanGarosa od svog ve~itog rivala Ivana Le-ndla, ali je to bilo mnogo pre nego {toje ATP tur dobio dana{nji format.

Sam \okovi} je potpuno u pravu ka-da kaè da igra najbolji tenis u svom ì-votu. îni se da u ovom trenutku niko

ne moè da zaustavi na{eg tenisera i jed-nog od najve}ih kandidata za osvajanjemedalja na Olimpijskim igrama u Londo-nu slede}e godine.

Bez obzira na tri vezana trijumfa, Novakkaè da je rano govoriti o njegovoj domi-naciji nad Federerom.

- Pre ove moje serije od tri pobedeRodèr je slavio tri puta uzastopno,mislim da se stvari polako menjaju.Sada u me~ sa Federerom ulazim sa

mnogo vi{e samopouzdanja nego ranije idrago mi je zbog toga - istakao je \okovi}.

Legendarna ~e{ka teniserka MartinaNavratilova, me|utim, smatra da je Fede-rer navukao kompleks od \okovi}a, odkog }e se jako te{ko oporaviti i sumnja da}e se Rodèr ikada vi{e vratiti na mestobroj jedan.

\okovi} podse}a da niko nije nepobe-div.

- Trenutno prolazim kroz najbolji periodu mom ìvotu {to se ti~e tenisa, ali niko ni-je nepobediv. Nastavi}u da dajem sve odsebe i da igram najbolje {to mogu u sva-kom narednom me~u. Ne}u da laèm,presre}an sam zbog na~ina na koji igram

Novikraljkralj

na Veli~kovi} i Zorana Arunovi} ostva-rio je u finalu rezultat 1.150 krugova i na-{ao se na pobedni~kom postolju ispred se-lekcija Belorusije i Francuske.

Jasna [ekari} je sa drugom najboljom

finalnom serijom od 98,7 krugo-va i ukupno 482,7 kruga zau-zela ~etvrto mesto u pojedina-~noj konkurenciji, a do bron-ze joj je nedostajalo samo 0,9

krugova. Zorana Arunovi}je bila {esta sa 480,8kruga, dok je BobanaVeli~kovi} zauzela se-dmu poziciju.

Na istom takmi-

Veliki uspeh strelaca na EP u Bre{i, dame zlatne

belog sporta

Novi

" " " Novak \okovi} ostvario rekordnih 18 vezanih pobeda na

startu godine i osvojio sva tri turnira na kojima je igrao. Federer

pao sva tri puta, a u finalu Indijan Velsa i neprikosnoveni Nadal

S V E T S K I M E D I J I :

„Nema mu ravnog“!

I dok sam Novak spu{ta lopticu na ze-mlju re~ima da jo{ uvek nije bolji od Na-dala i Federera, svetski mediji ne misletako. Ve}ina se slaè u oceni da \okovi}igra fantasti~no i da mu trenutno na sve-tu nema ravnog. Francuski „Ekip“ ga na-ziva novim gazdom svetskog tenisa i ko-nstatuje da }e Srbin, ukoliko tako nasta-vi, vrlo brzo zavladati belim sportom.Britanski BBC tako|e konstatuje da jeNadalovo prvo mesto ve} sada ozbiljnougroèno i prenosi Novakovu izjavu ukojoj tvrdi da je spreman za predstoje}eizazove na {ljaci. [panska „Marka“ u te-kstu pod naslovom „Veliki \okovi} do-bio Nadala“ isti~e da je fantasti~ni No-vak i dalje neporaèn u ovoj godini i daje napokon u jednom finalu dobio Rafu.

~enju mu{ka seniorska reprezentacijaosvojila je bronzanu medalju u disci-plini vazdu{ni pi{tolj, dok je AndrijaZlati} u pojedina~noj konkurenciji„upucao“ srebro. Mu{ka reprezenta-cija Srbije u disciplini vazdu{na pu{ka,u sastavu Mirosavljev, Pletikosi} i Ma-rkovi}, osvojila je ~etvrto mesto sa po-go|enih 1.778 krugova. Najbolji poje-dina~ni plasman ostvario je Mirosa-vljev, koji je bio 12.0. !

u ovom trenutku i zbog velikih uspe-ha koje postièm. Istovremenosam svestan ~injenice da je sezo-na veoma duga, pa ne èlim dapadnem u neku euforiju zbogsvih ovih pobeda - rekao je No-vak.A {to se pozicije na ATP listi ti-

~e, \okovi} je posle Indijan Velsazvani~no drugi teniser planete, po{toje pretekao upravo Federera. IspredNovaka, koji ima 8.710 bodova, sadase nalazi jo{ jedino Rafael Nadal sa12.630. Ne treba, naravno, otpisivatini Rodèra, koji sa 8.280 bodova di{eza vrat Noletu.

Novak je dolaskom na drugo me-sto liste ponovio svoj uspeh iz 2010.godine, kada je, u ~ak tri navrata, napoziciji broj dva proveo ukupno 26nedelja.

Pobedom nad Nadalom u finaluNole je postao prvi teniser u istorijibelog sporta kome je uspelo da sezo-nu otvori vezanim titulama na Au-stralijan openu, u Dubaiju i IndijanVelsu. Bila je to i prva pobeda Nova-ka nad Nadalom u direktnom okr{a-ju za trofej, po{to je [panac prethod-no slavio u svih pet finala koja je odi-grao protiv \okovi}a. Srbinu je titulau Indijan Velsu ukupno 21. u karijeri,a {esti osvojeni masters. !


AKTUELNOSTI

Predsednik OKS Vlade Divac primio je uOlimpijskoj ku}i Paka Boraa, predsednikaSvetskog udruènja maratona i uli~nih tr-ka (AIMS). Sastanku su prisustvovali i di-rektor Beogradskog maratona Dejan Niko-li} i generalni sekretar Atletskog savezaSrbije Slobodan Brankovi}.

Neposredni povod za posetu gospodinaBoraa Beogradu bilo je odràvanje sastankaBorda direktora AIMS u prestonici Srbije 11.i 12. marta.

Teme sastanka bile su tr~anje u funkciji ra-zvoja masovnog i rekreativnog sporta, eko-nomski i turisti~ki uticaj maratona na regijei gradove u kojima se odràvaju, ve}e u~e{}eèna u sportu i rekreaciji, odnosi Beograd-

Divac primio predsednika AIMS-a Paka Boraa

S P O R T Z A S V E

R E G I O N A L N I Z N A ^ A J

skog maratona sa AIMS-om, nastavak i una-pre|enje saradnje Beogradskog maratona iOKS.

- Beogradski maraton svojom Trkom zado-voljstva, polumaratonom i maratonom pro-movi{e bavljenje sportom radi zdravlja i pro-

movi{e „sport za sve“, {to je ujedno i jedanod osnovnih principa olimpizma. Mi imamojako dobru saradnju sa Beogradskim mara-tonom, ali svakako uvek postoji prostor zanjeno unapre|enje - izjavio je Divac posle sa-stanka.

DOBRA SARADNJADivac na sastanku sa delegacijom AIMS-a

Na sastanku odrànom u Olimpijskoj ku}ipredsednik ASS Veselin Jevrosimovi} i ge-neralni sekretar Slobodan Brankovi} pred-stavili su rukovodstvu OKS projekat izgra-dnje prve atletske dvorane u Srbiji. Pred-sednik OKS Vlade Divac i gensek \or|e Vi-{acki izrazili su spremnost da podrè ASSu ovoj ideji.

- Svesni smo da je neophodno da na{i atle-ti~ari dobiju adekvatno mesto za trening. Po-red toga, ova hala bila bi od zna~aja i za spo-rtiste iz drugih sportova, a s obzirom na to

da u okruènju ne postoji sli~an objekat, ve-rujem da bi dvorana imala i regionalni zna-~aj, odnosno da bi bila zanimljiva i sportisti-ma, odnosno sportskim organizacijama uokruènju - izjavio je Vi{acki.

Sa rukovodstvom ASS razgovarano je i natemu priprema atleti~ara Srbije za predsto-je}a takmi~enja na kojima }e imati mogu}-nost da ispune norme za Igre u Londonu.

- Upoznali smo ~elnike OKS sa projektomizgradnje dvorane i razgovarali na temu sarad-nje dve institucije. U programu OKS su 12 atle-ti~ara i ~etvoro trenera, koji imaju punu podr-{ku pri realizaciji priprema, sme{taja, prevoza,suplementacije i dr. Dobili smo punu podr{kuOKS za realizaciju i po~etak radova dvorane naVojnoj akademiji. Pomo} OKS atletskom spor-tu mnogo zna~i, a podr{kom koju smo dobiliza izgradnju dvorane saradnja dve ku}e je do-bila novu dimenziju - kazao je Brankovi}.

Atletski savez gradi dvoranu

PODR[KAATLETSKOMSAVEZUDelegacijeOKS i ASS

MOK-u PODNET IZVE[TAJ ZA 2010. I PREDSTAVLJENI PROJEKTI OKS ZA 2011 . GODINU

êlnici Olimpijskog komiteta Srbije pre-zentovali su tokom dvodnevne radneposete MOK-u izve{taj o sprovedenimprogramima i aktivnostima OKS u 2010.godini. Izve{taj je predstavljen Odeljenjuolimpijske solidarnosti i Odeljenju za od-nose sa NOK-ovima, koje predvodi PereMiro. Izve{taj i multimedijalna prezenta-cija OKS nai{li su na izuzetno pozitivnureakciju i interesovanje, a predstavniciMOK-a izrazili su zadovoljstvo, zahvalilise i naglasili da je ovakva, povratna vrstainformacije iz nacionalnih olimpijskih ko-miteta veoma dragocena za njihov daljirad, odnosno razvoj saradnje sa NOK-ovima. Pored izve{taja za 2010, Olimpij-skoj solidarnosti predstavljeni su projektiOKS predvi|eni za ovu godinu, sa kojimaje OKS aplicirao za sredstava solidarnostiMOK-a. Generalni sekretar OKS \or|eVi{acki i sportski direktor Branislav Jev-ti} sreli su se i sa potpredsednikom MOKNgoom Serom Mijangom.

OKS u poseti hrvatskim kom{ijamaDelegacija OKS, koju su predvodili pred-

sednik Vlade Divac, potpredsednik @arko Pa-spalj i generalni sekretar \or|e Vi{acki, bo-ravila je u radnoj poseti Hrvatskom olimpij-skom odboru.

Na{u delegaciju primio je generalni sekre-tar Hrvatskog odbora Josip ôp, sa svojim

najbliìm saradnicima.Predstavnici OKS i HOO razmenili su isku-

stva o na~inu funkcionisanja dve organiza-cije i organizacionim strukturama, a poseb-na tema bili su razvojni programi, kao i pro-grami finansiranja sportista u okviru proje-kta „London 2012“ u obe organizacije.

R A ZM ENA I S K U S T A V A

Divac i Vi{acki obi{li terene u So~iju

Predsednik OKS Vlade Divac i generalni se-kretar \or|e Vi{acki boravili su ove nedeljeu So~iju na poziv Aleksandra @ukova, pred-sednika Ruskog olimpijskog komiteta i ujed-no zamenika premijera Ruske Federacije.

Povod za put bio je sastanak lidera nacio-nalnih olimpijskih komiteta balti~kih i zema-lja isto~ne Evrope, koji }e se odràti od 24. do25. marta. Prvog dana Divac i Vi{acki u~estvo-vali su na seminaru „Sport i biznis: problemii potencijali efikasne saradnje“ na kojem su

pored @ukova govorili i predsednik Organi-zacionog komiteta Igara u So~iju Dmitrij ê-rni{enko i ministar sporta, turizma i omladi-ne Rusije Vitalij Mutko. U~esnici seminarapotom su posetili sportske objekte u So~ijugde }e biti odràne Igre. Predsednik OKS Vla-de Divac potpisao je sa predsednikom ROK-a Aleksandrom @ukovim Memorandum o sa-radnji dva komiteta koja }e biti realizovanakroz zajedni~ke pripreme, razmenu stru~nja-ka i saradnji u oblasti sportske nauke.

S A R A DN J A S R U S I M A

L ONDON 2 0 1 2 .

Grad Smederevo doneo je odluku dastipendira vesla~e Nemanju Ne{i}a iDu{ana Bogi~evi}a do po~etka Igarau Londonu 2012.

Na sastanku sa gradona~elnikomSmedereva Predragom Umi~evi}em isportskim zvani~nicima ovog grada,Vlade Divac i \or|e Vi{acki u imeOKS razmatrali su pitanje uslova zabavljenje vrhunskim sportom na po-dru~ju ove op{tine i postigli dogovoro saradnji na programu OKS, „London2012“, odnosno o stipendiranju spor-tista Smedereva, ~iji su rezultati pre-poznati kategorizacijom OKS.

Smederevo stipendira Ne{i}ai Bogi~evi}a


Leopard, beli medved i zec ma-skote su 22. zimskih olimpijskihigara u koje }e biti odràne u ru-skom gradu So~iju 2014. godine.To je odlu~eno u specijalnom te-levizijskom {ouu na prvom kana-

lu ruske televizije, tokom koga su gledaociglasali telefonom i putem SMS-a.

Procedura izbora maskota koje }e biti za-{titni znak Igara trajala je skoro godinu da-na. Posle prvog kruga takmi~enja, koji je za-vr{en 7. februara ove godine, u konkurenci-ji je ostalo 11 kandidata, a zatim se pristupi-lo komplikovanoj proceduri finalnog izbora.

Najvi{e glasova dobio je leopard - 28, drugije sa 18 glasova bio beli medved, dok je natre}em mestu sa 16 glasova zavr{io zec, takoda }e ova tri kandidata predstavljati masko-te 22. ZOI u So~iju.

Interesantno je da }e jednaod prate}ih manifestacija orga-nizacije 22. ZOI, koje }e bitiodràn od 7. do 23. februara2014. godine, biti obnavljanjestani{ta leopardana Kavkazu, ko-ji su na tom po-dru~ju ìveli svedo pedesetih go-dina pro{log veka, kada su prakti-~no nestali.

Istovremeno sa izborom maskotaZOI, izabrane su i maskote predsto-je}ih 11. zimskih paraolimpijskihigara, koje }e se odmah po zavr{e-tku velikih igara, od 7. do 16. mar-ta 2014. odràti tako|e u So~iju.@iri je odlu~io da za maskote iza-bere „sun~anog de~aka“ Lucika iSneguljicu.

Interesantno je da je u po-{tenje izbora maskota Igara uSo~iju neposredno posle

MAGAZIN

Maskote izabrane u specijalnom TV {ou-programu na

nacionalnoj televiziji, glasalo se telefonom i SMS-om

Leopari beli medmaskote ZOI u

UM E [ A L A S E P O L I T I K A

Opozicija optuìlaJedinstvenu Rusiju

Ubrzo po izboru maskota oglasili suse i drugi ruski politi~ari. Predsednikpartije Pravedna Rusija Sergej Mironovrekao je da izabrani beli medved suvi{eli~i na simbol vladaju}e stranke Jedin-stvena Rusija, ~iji je lider premijer Vla-dimir Putin, dok je lider LDP-a Vladimir@irinovski ocenio da su sve tri maskoteuvredljive za Rusiju, po{to je leopard„krvoèdan i ne podsti~e sre}u, medvedje najgluplja ìvotinja, a zec kukavica“.

Istovremeno, tvorac medveda Mi{e,maskote letnjih Olimpijskih igara u Mo-skvi 1980. godine, Viktor Ciòv, izjavioje da je beli medved - maskota Igara uSo~iju, kopija njegovog dela.

BORDER

Rusijapoku{ava da„oìvi“ beleleoparde na Kavkazu

ovog doga|aja posumnjao ruski predsednikDmitrij Medvedev. On je postavio pitanje dali je glasanje za tri maskote - sne`nog leopa-rda, belog medveda i zeca - zaista odrazilo

volju naroda!Naime, Medvedev

je tokom razgovora opredlogu nove elek-

tronske platne karticeza Ruse, izjavio: „Na-


dam se da }e biti po{tenija nego rasprava oolimpijskim simbolima.“ Prema re~ima ru-skog predsednika, postoji „nesklad“ izme-|u rezultata glasanja za maskote i prethod-nog nezvani~nog glasanja posredstvom in-terneta.

Prvi ~ovek organizacionog komiteta ZOIDmitrij Cerni{enko izjavio je da ne}e biti po-navljanja glasanja i dodao:

- Izabrana procedura bila je najprihvatlji-viji i najmasovniji na~in izraàvanja mi{lje-nja koji imamo u ovoj zemlji. "

ard,edvedI u So~iju 2014.

zec

Medvedev

posumnjao

u izbor

Ruski predsed-nik Dmitrij Me-dvedev sumnjau regularnostizbora, prvi ~o-vek Organiza-cionog komi-teta kaè dane}e biti pona-vljanjaglasanja

LUTKE NISU PRO[LEZeka nije imao ozbiljnukonkurenciju


~enja bila su moderni i umetni~ki petoboj.Igre je otvorio {vedski kralj Gustav Peti.

Olimpijske igre u Stokholmu 1912. godi-ne osta}e upam}ene kao najbolje organizo-vano i najmasovnije sportsko takmi~enjedo tada. Zahvaljuju}i tom uspehu MOK jenastavio svoju sportsku misiju i nakon Pr-vog svetskog rata, {to je u vi{e navrata po-svedo~io baron Pjer de Kuberten, utemelji-telj modernih olimpijskih igara.

Ove Igre osta}e upam}ene po tome {to je

poslednji put u istoriji doma}in takmi~enjaimao pravo da uti~e na to koji }e se sporto-vi na}i u olimpijskom programu, tako da je[vedska kao doma}in odbila da organizujetakmi~enja u boksu, koji je smatrala suvi{enasilnim.

U Stokholmu su uvedene i brojne novine.Po~elo je elektronsko ra~unanje vremena iuveden je fotofini{, a vreme trajanja Igaraskra}eno je sa po~etnih {est meseci na dvai po, {to je veoma olak{alo celu organizaci-ju. Igre su trajale od 5. maja do 27. jula 1912.

OLIMPIJSKA ÎTANKA

U Stokholmu je po~elo elektronsko ra~unanje vremena i uveden je fotofini{, avreme trajanja Igara skra}eno je sa po~etnih {est na dva i po meseca! [vedska jeodbila da organizuje takmi~enje u boksu jer je taj sport smatrala suvi{e nasilnim

"Marija Stoji}

Na Petim olimpijskim igrama1912. godine u Stokholmu poprvi put su se takmi~ili spor-tisti sa svih pet kontinenata,tako da je, od po~etka odrà-vanja modernih olimpijskih

igara 1896, simbolika pet krugova kona~nodobila svoj smisao. Kraljevina Srbija je prviput u~estvovala na Igrama i to sa olimpij-skim timom od pet ~lanova, a nova takmi-

I S T O R I J A O L I M P I J S K I H I G A R A -

Prvo u~e{}e Kraljevine Srbije

SRBIN STIGAO TRE]I Fini{ kvalifikacione trke na 100 metara u kojoj Du{an Milo{evi} nije uspeo da osvoji jedno od prva dva mesta


godine. Takmi~ilo se 2.407 sportista, od ko-jih 48 èna, iz 28 zemalja u 14 sportova, a u101 disciplini.

Na sastancima stru~njaka do{lo se dozaklju~ka da bi neke discipline, pre sveganavla~enje konopca, skokove iz mesta ibacanje s dve ruke trebalo ukinuti i da imnije mesto na Olimpijskim igrama. Done-ta je i odluka da se uvede limit na broj ta-kmi~ara iz jedne zemlje u jednoj sportskojdisciplini.

MOK je u Stokholmu poslednju put do-zvolio pojedincima da se samostalno prija-vljuju za u~e{}e na Igrama. Ve} za naredne,Olimpijske igre u Antverpenu 1920, moglisu da u~estvuju samo takmi~ari dràvnih ti-mova, ispred svojih nacionalnih olimpijskihkomiteta.

U Stokholmu su odràna takmi~enja uvodenim sportovima (plivanje, vaterpolo,skokovi u vodu), atletici, biciklizmu, vesla-nju, gimnastici, jedrenju, konji~kom spor-tu, ma~evanju, modernom petoboju, na-dvla~enju konopca, rvanju, strelja{tvu, te-nisu i fudbalu. "

Pliva~, {erif i glumacAmeri~ki reprezentativac Djuk Kahana-

moku sa Havaja proslavio se zahvaljuju}isvom kraulu, kojim je potisnuo sve osta-le stilove u takmi~enju slobodnim stilom.Kahanamoku je Stokholmu osvojio zlatnumedalju na 100 m i srebrnu u {tafeti4x100 m.

U~estvovao je i na Igrama 1920. i 1924.godine i osvojio jo{ tri zlatne i dve srebr-ne medalje. Djuk je zahvaljuju}i velikojpopularnosti, koju je stekao kao sportista,kasnije napustio posao {erifa i posvetio seglumi. Igrao je sporedne uloge u 28 holi-

vudskih filmova.Ono {to je, osim medalja, obeleìlo nje-

govu li~nost je i doga|aj iz 1925. godine,kada je, odmaraju}i se na kalifornijskojplaì bio svedok nesre}e u kojoj je poto-nula luksuzna jahta, a poginulo 17 putni-ka. Tom prilikom je, pokazuju}i ogromnuhrabrost, spasao osmoro davljenika pliva-ju}i sa svojom daskom za surfovanje dojahte i nazad osam puta.

Mnogi tvrde da je taj doga|aj uticao na{irenje popularnosti surfovanja kao spor-ta u celom svetu.

KAR I J E R A

Z A N I M L J I V O S T I

Me~ u rvanju trajao

11 sati i 40 minuta

# Trijumfom u strelja{tvu 64-godi-{nji [ve|anin Oskar Svan postao jenajstariji olimpijski {ampion svihvremena# Sa dve zlatne medalje sjajnu ka-rijeru najavio je Ivart Daglas Hors-fal, koji je, uz Stiva Redgrejva, na-jbolji britanski vesla~ svih vremena# Na Igrama u Stokholmu prvi putsu se takmi~ile ène u plivanju ironjenju# U [vedskoj je do{lo do nevero-vatnih apsurda, koje su donela pra-vila u pojedinim sportovima. U rvanju gr~ko-rimskim stilom po-lufinalna borba izme|u Rusa Mar-tina Klajna i Finca Alfreda Asikaine-na trajala je 11 ~asova i 40 minuta,po{to je pobednik mogao biti odlu-~en samo tu{em! To je najduì me~ u istoriji rvanja, apobednik tog duela Klajn bio je to-liko iscrpljen da nije mogao da setakmi~i u finalu.# U drugom polufinalnom duelu[ve|anin Andres Algren i Finac IvarBeling borili su se ~ak devet ~aso-va i tako|e ostali bez snage za da-lje nadmetanje, pa zlatna medaljau toj disciplini nije ni dodeljena#Drumska biciklisti~ka staza bila jenajduà u istoriji i iznosila je neve-rovatnih 320 kilometara# Dèjmsu Torpu, atleti~aru indi-janskog porekla, pobedniku u de-setoboju i modernom petoboju -disciplini koju je smislio Kuberten -naneta je jedna od najve}ih nepra-vdi u istoriji olimpizma. Naime, MOK je sjajnom ameri~komsportisti oduzeo obe zlatne meda-lje zato {to je tri godine ranije, na-vodno, zaradio ne{to dolara igraju-}i bejzbol, povrediv{i na taj na~inolimpijsko pravilo o amaterizmu.Torpu su medalje vra}ene tek 1982,odnosno 30 godina nakon {to jeumro od sr~anog udara.#Najtragi~niji doga|aj na Igrama uStokholmu dogodio se u maraton-skoj trci u kojoj je u~estvovalo 68takmi~ara iz 19 zemalja. Portugalac Francisko Lazaro umroje tokom trke od posledica toplot-nog udara i ogromnih napora koji-ma je izloìo svoj organizam.#Na Olimpijskim igrama 1912. po-slednji put su dodeljivane medaljeod ~istog zlata, a ve} od slede}ihigara medalje su bile od srebra sapozlatom.

UM E T N I ^ K I P E T O BO J

Zlatni strelac i skulptor

Olimpijske igre u Stokholmu upam-}ene su po jo{ jednoj novini - umetni~-kom petoboju, koji }e nastaviti da seodràva sve do 1948. Ovo je bio simbo-li~an povratak duhu anti~kih igara. Naprogramu su bila takmi~enja u knjièv-nosti, muzici, slikarstvu, vajarstvu i ar-hitekturi, a sve na temu fizi~ke kulture.Amerikanac Volter Vajnans jedini jeu~esnik olimpijskih igara koji je osvojiomedalje i u sportskom i u umetni~komnadmetanju. Poneo je srebrnu medaljuu strelja{tvu i zlatnu za skulpturu.

Pregled osvojenih medaljadràva zlato srebro bronza ukupnoSAD 25 18 20 63[vedska 23 24 17 64V. Britanija 10 15 16 41Finska 9 8 9 26Francuska 7 4 3 14Nema~ka 5 13 7 25J. Afrika 4 2 0 6Norve{ka 3 2 5 10Ma|arska 3 2 3 8Kanada 3 2 2 7

A - S T O K HO LM , [ V E D S K A , 1 9 1 2 .

20 !Olimpijska revija 25. mart 2011.

OLIMPIJSKA ÎTANKA

I S T O R I J A O L I M P I J S K I H I G A R A -

u jarkudok ostali nisu pro{li

[vedski navija~i dràlisrpskog olimpijca

kvalifikacionoj grupi na 100 m, ali se nije pla-sirao dalje jer je bilo pravilo da se samo prvadvojica plasiraju. Posle takmi~enja, zbog ja-kih bolova u stomaku preba~en je u bolnicu,gde su lekari pretpostavili da je otrovan ar-senom. U bolnici se nakon nekoliko nedeljajedva oporavio. Li~no ga je tada posetio i ta-da{nji predsednik MOK Pjer de Kuberten, a{vedska policija, iako je pokrenula istragu,nikada nije otkrila po~inioce.

Dosta kontroverzi obeleìlo je i nastup dru-

Dve godine posle osnivanja Srp-skog olimpijskog kluba, u ma-ju 1912, organizovana su u Ko-{utnjaku kvalifikaciona takmi-~enja za Pete olimpijske igre uStokholmu. Pobednici su bili

Du{an Milo{evi} u trci na 100 m i DragutinToma{evi} u maratonu.

Na{ prvi olimpijski tim imao je pet ~lano-va. Delegaciju je predvodio direktor Srpskog

olimpijskog kluba, kapetan Svetomir \uki}.Delegat za Kongres MOK-a bio je sekretarKluba, poru~nik Dragoslav Vojinovi}, dok suu sportskoj misiji bili stru~ni vo|a sportista,inènjer Andra Jovi}, i atleti~ari Dragutin To-ma{evi} i Du{an Milo{evi}.

Na{a vlada dala je pomo} od 4.000 dinarai prvi srpski olimpijski tim otputovao je vo-zom za Stokholm sa beogradske stanice. Putje trajao 57 ~asova.

Milo{evi} je osvojio tre}e mesto u svojoj

"Dragutin Toma{evi} u maratonu i Du{an

Milo{evi} u trci na 100 metara prvi su Srbi koji su se

takmi~ili na olimpijskim igrama. Milo{evi} je otrovan

arsenom, a Toma{evi}u navija~i nisu dozvolili da tr~i

OTROVAN ARSENOMDu{an Milo{evi}

OFICIR U JARKUMaratonacDragutinToma{evi}

25. mart 2011.Olimpijska revija! 21

Vlade Divac je boravio u Budimpe{ti gde jeu~estvovao u radu Komisije za Olimpijske igreEvropskih olimpijskih komiteta. Primarni ciljovog sastanka bilo je sveobuhvatno sagleda-vanje toka priprema na-cionalnih olimpijskih ko-miteta zemalja Evropeza OI u Londonu 2012.Divac je ovom prilikomprezentovao izve{tajOKS o sistemu i toku pri-prema sportista Srbije.

- Na{ izve{taj dobio jezna~ajne pohvale i zatra-èno je od nas da ga pre-zentujemo i na EOK sa-stanku u Portoroù. Na-{a kategorizacija visokoje ocenjena i koristi sekao pozitivan primer dru-gim olimpijskim komite-tima - izjavio je Divac.

Zaklju~ci sa ovog sastanka bi}e prezento-vani na EOK sastanku koji }e se odràti u Po-rtoroù u Sloveniji, od 5. do 7. maja, a na ko-me }e u~esnici biti generalni sekretari i {e-fovi misija olimpijskih komiteta svih zemaljaEvrope.

A - [ V E D S K A , 1 9 1 2 .

Od Srpskog olimpijskog kluba do OKS-a

Srpski olimpijski klub osnovan je 10. februarapo starom, odnosno 23. februara 1910. po no-vom kalendaru u redakciji lista „Novo vreme“,na ~etvrtom spratu hotela „Moskva“ u Beo-gradu. Klub je bio prva zvani~na olimpijska or-ganizacija kod Ju`nih Slovena. Inicijatori i osni-va~i bili su mladi oficiri {kolovani u Francuskoj,me|u kojima je vode}u ulogu imao kapetanSvetomir \uki}, koji je izabran za direktora Klu-ba. Po~asni predsednik bio je Nikodije Steva-novi}, general u penziji, a sekretari Aleksan-dar Bodi i Milo{ Ili}.

Finansijsku pomo} Klubu pruàli su „Novovreme“ i Tramvajsko dru{tvo, a zatim i Mini-starstvo narodne privrede, uprava Top~ider-ske ekonomije i kaznenog zavoda, Ministar-stvo vojno, Komanda mesta, Beogradska op-{tina, Komanda àndarmerije, Prometna ban-ka, Brodarsko dru{tvo, Vojna akademija, Srp-sko narodno pozori{te, Kolo srpskih sestara,Narodna odbrana i Dvor. Kralj Petar je ~esto

pose}ivao takmi~enja i u Ko{utnjaku je odre-dio mesto za ve`banje, a princ \or|e je bio~lan Olimpijskog kluba.

Klub je 1911. promenio ime u Sredi{nu sa-veznu upravu ili Centralni olimpijski klub i, ka-ko je kasnije priznao i sam Svetomir \uki}, tektada, godinu dana po osnivanju, saznalo se dapostoji Me|unarodni olimpijski komitet.

Srpski olimpijski komitet je, osnivanjem no-ve dràve 1919. godine, postao Jugoslovenskiolimpijski odbor, a zatim Jugoslovenski olim-pijski komitet, i to ime nosio je sve do 3. apri-la 2003. kada je postao Olimpijski komitet Sr-bije i Crne Gore. Nakon 87 godina, 8. juna2006, zbog ga{enja Dràvne zajednice SCGdolazi do poslednje promene imena u Olimpi-jski komitet Srbije. Time je na{ nacionalni oli-mpijski komitet ponovo postao predstavnikolimpijskog pokreta i sporta dràve Srbije, na-stavljaju}i kontinuitet ~lanstva u MOK, koji jezapo~eo Srpski olimpijski klub.

gog srpskog olimpijca. Toma{evi} je na cilj sti-gao 37, ali je nakon trke tvrdio da ga je na ula-zu u Stokholm zaustavila grupa navija~a,„svukla u jarak“ i dràla sve dok mu konku-renti nisu pro{li. Rukovodstvo srpskog timauloìlo je àlbu posle trke, ali je ona odbijena.

Na igrama u Stokholmu Srpski olimpijskiklub primljen je u MOK, a njegov osniva~ idirektor, pe{adijski kapetan Svetomir S. \u-ki}, izabran je za ~lana Me|unarodnog olim-pijskog komiteta. "

SRPSKA DELEGACIJADu{an Milo{evi},Dragutin Toma{evi}, Svetomir \uki},Dragoslav Vojinovi} i Andra Jovi}

Predsednik OKS na sastanku EOK komisije

Izve{taj OKS osistemu i tokupriprema sportista Srbije dobio je zna~ajne pohvale i zatraèno jeda ga OKS prezentuje i na EOK sastanku u Portoroù


Tekvondosamo naengleskom

Srbija }e na 30. letnjim olimpijskimigrama u Londonu imati svojepredstavnike u 16 sportova. Sva-ki olimpijski sport ima posebansistem kvalifikacija, koji je sasta-vljen od skupa pravila, koje odre-

|uje i postavlja MOK. U okviru datih pravilanalaze se pravilnici, procedure i kriterijumiza u~e{}e i takmi~enje na Igrama.

Svaki sistem, kao i njegove promene, mo-raju da budu u skladu sa Olimpijskom pove-ljom i univerzalnim principima kvalifikacio-nog sistema, nakon ~ega moraju biti odobre-ne od MOK-a.

Ovaj sistem kvalifikacija se dosta prome-nio u odnosu na sistem na prethodnim Oli-mpijskim igrama u Pekingu 2008.

U pretpro{lom broju Olimpijske revije datje pregled sistema kvalifikacija za OI u Lon-donu u strelja{tvu, atletici, plivanju, ko{ar-ci, odbojci, veslanju i rukometu.

U pro{lom smo objavili obja{njenja zadùdo, rvanje, tenis, vaterpolo i boks, a uovom broju da}emo sistem kvalifikacija zatekvondo i kajak - kanu.

U slede}em broju stiù kvalifikaciona pra-vila za biciklizam i stoni tenis.

PROPOZICIJE

K V A L I F I K A C I J E Z A O I U L O N DO

TEKVONDO

Doma}in Olimpijskih igara ima vremena do30. maja 2011. da odlu~i u kojim teìnskimkategorijama èli takmi~enja u tekvondou.

Svetski kvalifikacioni turnir i za ène i mu-

{karce potom }e biti odràn od 30. juna do 3.jula ove godine u Bakuu u Azerbejdànu,dok }e se kontinentalni kvalifikacioni turni-ri odràti od 27. do 29. januara 2012. u Kaza-nju u Rusiji. Maksimalna kvota u~esnika nakvalifikacijama je 128, i to po 60 mu{karacai èna, zatim ~etiri mesta po pozivnicama,tzv. vajld kard i ~etvoro takmi~ara iz zemljedoma}ina.

MOK }e 1. novembra kontaktirati one na-cionalne komitete koji se mogu prijaviti zavajld kard, a krajnji rok za prijavu je 16. ja-nuar 2012. Doma}in OI dobija jo{ ~etvoro ta-kmi~ara koji se nisu kvalifikovali na svet-skim ili kontinentalnim kvalifikacijama, alimoraju imati ispunjen minimum uslova, i to:da su osvaja~i medalja na nekom od turnirakoji se nalazi na kalendaru WTF-a izme|umaja 2010. i aprila 2012. godine; da su bilime|u 20 najboljih na WTF-ovoj rang listi ubilo kom periodu od maja 2010. i aprila 2012;da su bili u~esnici minimum {esnaestine fi-

nala na Svetskom prvenstvu 2011. ili svet-skim kvalifikacijama za OI; da su u~esniciminimum ~etvrtfinala na kontinentalnim pr-venstvima u pomenutom periodu ili konti-nentalnim kvalifikacijama za OI ili da su pr-vaci dràve u periodu od maja 2010. do apri-la 2011. godine.

Doneta je odluka da maksimalan broj tak-mi~ara po jednom nacionalnom savezu bu-de ~etvoro, tj. dva mu{karca i dve ène, kaoi da se takmi~enja odrè u 14 disciplina. Kra-jnji rok slanja prijave je 9. jul 2012.

Svetska tekvondo federacija donela jeodluku da korejski jezik vi{e ne bude svrstanme|u zvani~ne jezike ove organizacije. Nageneralnoj skup{tini WTF-a u Uzbekistanuodlu~eno je da samo engleski bude slu`benijezik WTF-a, dok }e korejski, zajedno sa fra-ncuskim i {panskim, biti pomo}ni jezik. Ovaodluka je izazvala veliki otpor i te{ku kritikuKorejske tekvondo asocijacije, u kojoj se ka-è da }e time tekvondo izgubiti svoje korene.

NAJVI[E ÊTVORO TAKMIÂRA PO SAVEZUKomplikovan sistem kvalifikacija za tekvondoTanjug"""Doma}in Igara mora

do 30. maja 2011. da odlu~i u

kojim teìnskim kategorijama

èli takmi~enja u tekvondou.

Takmi~enja u kajaku i kanuu

bi}e organizovana u 12 disciplina -

osam za mu{karce i ~etiri za ène

DONU 2 0 1 2 . ( 3 . d e o )

KAJAK - KANU

Evropske kvalifikacija za mu{karce i è-ne odrà}e se u maju 2012. godine, dok}e se Svetsko prvenstvo odràti od 18.do 21. avgusta 2011. Takmi~enja u kaja-ku i kanuu bi}e organizovana u 12 disci-plina - u osam disciplina }e se takmi~itimu{karci, a u ~etiri ène.

U kvalifikacijama na OI takmi~i}e seukupno 248 sportista, od ~ega 156 mu-{karaca i 87 èna, zatim tu su dva mestapo pozivnicama i ona mogu biti dodelje-na u bilo kojoj disciplini, kao i dva tak-mi~ara i jedna takmi~arka iz zemlje do-ma}ina.

Pistorijus istr~ao B normu za OIAtleti~ar Ju`ne Afrike sa obe am-putirane noge Oskar Pistorijusizjavio je da se nada da }e se ta-kmi~iti u Londonu 2012, po{to jeistr~ao 400 metara za 45,61 se-kundu. Vreme Pistorijusa jedovoljno za „B“ normu. Onje rekao da je presre}an pos-tignutim vremenom na tak-mi~enju u Pretoriji.

- Moram da spustim glavui da guram do Londona - re-kao je 24-godi{nji Pistorijus.

Njemu je zbog specijalnihproteza pomo}u kojih tr~i Atletskafederacija zabranila u~e{}e na OI uPekingu 2008. u konkurenciji zdra-vih atleti~ara, ali je tu odluku poni-{tio Sud za arbitraù u sportu uzobrazloènje da stru~njaci nisu do-kazali da Pistorijus sti~e prednostkoriste}i proteze. Ovaj atleti~ar,me|utim, nije uspeo da se izbori zasastav ju`noafri~ke selekcije, ali je naparaolimpijskim igrama pobedio na100, 200 i 400 metara.

Reuters

Documents

Olimpijska Revija br 23