145 DANAdo Londona

O Londonu, Partizanu, Pro Reku,potcenjivanju vaterpola

RO\ENDAN OKS TRADICIJA DUGA 102 GODINE

Member of Press Publishing Group

FEBRUAR 2012. � Broj 34

EkskluzivnoKou: Tr~im trku `ivota

Tekvondo, Srbijo

Prvi ~ovek ‘OI 2012’ govori za Olimpijsku reviju

@ENE U BORILA^KIM SPORTOVIMA

Na{e tekvondoke otkrivaju kako se ne`niji pol snalazi u ringu, a njihovi treneri poru~uju: Favoriti smo za olimpijsko zlato

IntervjuFilip Filipovi}

KOLUMNA

vlade divac

Osniva~ i izdava~

PRESS DNEVNE NOVINE d. o. o.

Albanske spomenice 12/2

Direktor Nenad Lazi}

Glavni i odgovorni urednik

svih izdanja \oko Kesi}

Urednik izdanja Milojko Bo`ovi}

Saradnici Marija Pavlovi}, Ksenija

Maodu{, Vladimir Tomkovi}

Tehni~ki urednik Darko Ka~avenda

Layout Sa{a Gvozdenovi}

[tampa PPG {tamparija

Pro{lost, sada{njost i budu}nost. Sveto na neki na~in u jednoj re~i - tradici-ja. Da li je i koliko po{tujemo? Izvesno

je samo da po{tovanjem tradicije sebi obezbe|ujeteuspe{niju sada{njost i izvesno kvalitetnu budu}nost.Te{ko je dati konkretan, jasan odgovor, ali sam siguranda u Olimpijskom komitetu Srbije radimo sve da velikesportske datume Srbije, podvige sportista u pro{lostipamtimo i obele`avamo na pravi na~in.

Nedavno smo se okupili ponovo ispred Hotela „Mo-skva“ i proslavili 102. ro|endan na{eg olimpijskog po-kreta. Rekao sam tada, ali i uvek sa zadovoljstvom po-navljam da je malo zemalja koje mogu da se pohvale ta-kvim podatkom. Ne}u ni{ta novo re}i kada skrenem pa-`nju na to da je taj datum iz 1910. na{a ve~ita inspiraci-ja kako bi sport imao onakav zna~aj kakav bismo uvek`eleli da ima. Ko zna kakve su sve planove imali na{iosniva~i tada, ali verujem da bi, da su u mogu}nosti, sva-kako bili zadovoljni ura|enim u protekle 102 godine.Postali smo poznati na sportskoj planeti sa velikim ime-nima, ~iji su uspesi ostali upam}eni za sve generacije.

Drago mi je {to smo se tog dana okupili u lepom bro-ju, ali posebno je zadovoljstvo {to smo imali o ~emu dagovorimo. Olimpijska godina je, konstatovali smo i ra-nije, po~ela sjajno. Uspesima, medaljama, novim kvo-tama. Olimpijskoj porodici pridru`ili su se tekvondistii Bobana Veli~kovi} u strelja{tvu. ^ekamo jo{ mnoge iube|eni smo da }emo u London oti}i u sastavu koji }enas u~initi ponosnim.

Susreti u „Moskvi“ koliko god bili protokolarni uvekimaju u sebi i onu vrstu dru`enja koja va`i za sportiste.Puno smeha, dogodov{tina, evociranja uspomena, pra-vljenja planova. Mladi su pa`ljivo slu{ali starije. Ono {toje bilo nekada nije isto kao danas. Drugi uslovi, drugavremena. Ali je sr` pri~e uvek ista - veli~anje snage spo-rta. Uvek je zadovoljstvo kada na ro|endanu OKS-a vi-dimo Franju Mihali}a, osvaja~a srebrnog odli~ja iz 1956.To je bila druga i do sada poslednja medalja za atletiku.

To je pro{lost, a sada{njost ka`e da }emo, kako tre-nutno stoje stvari, u Londonu imati najmanje 10, a na-damo se i vi{e predstavnika „kraljice sporta“. To je

ujedno i budu}nost jer, pored iskusne Olivere Jevti} iBiljane Topi}, tu su sjajni Mihail Duda{, Ivana [pano-vi}, Emir Bekri}, koji tek ulaze u najbolje godine. Me|upliva~ima koji se bore za A olimpijsku normu imamo iVelju Stjepanovi}a i Stefana [orka koji su se pre dve go-dine takmi~ili na Olimpijskim igrama mladih, a sada iduu susret „velikim“ Olimpijskim igrama. A tekvondisti,Damir, Dragana i Milica... {ta re}i, izborili su se da Srbi-ja prvi put ima predstavnike na Olimpijskim igrama uovom sportu, a imaju u proseku 19 godina.

Iskustvo sa Olimpijskih igara }e svima njima sigurnobiti veliki podstrek za Rio de @aneiro i druge velike spo-rtske smotre {irom sveta. Nekada nas je odlikovala lo-pta, a danas smo i u pojedina~nim sportovima sve bo-lji. Imamo toliko debitanata, toliko razloga da budemoponosni na imena koja }e nas predstavljati na Igrama.Svi ti mladi ljudi daju nadu da Srbija ima svetlu sport-sku budu}nost!

Pritom ne treba zaboraviti da nije sve u medalji. Do-segnuti Olimpijske igre je veliki uspeh, plasman u nekood finala podvig, a medalja pri~a za sva vremena. Budi-mo uvek realni u na{im ambicijama i siguran sam da }ebiti dobro.

I Bobana Veli~kovi}. Ona je sigurno na{a budu}nost.Dvostruki je {ampion Evrope. Ponikla je u Boru i mislimda su njeni uspesi najzaslu`niji {to njen rodni grad sa-da ima moderno streli{te. Da li je potreban bolji primerza potvrdu ~injenice o nemerljivom uticaju sporta i re-zultata na razvoj u nekoj lokalnoj sredini.

Vidimo to i u na{im posetama {irom Srbije. Dru`enjesa na{im olimpijcima, u okviru EkOlimpijskih igara,uvek je uzbudljivo i privla~no za mlade. Oni su na{a bu-du}nost.

I ona deca koja }e se uskoro pojaviti u Sremskoj Mi-trovici na {kolskoj olimpijadi. I tu }e se primenjivatiolimpijska na~ela, sve }e biti kao u Londonu. Od ba-klje do zavr{ne ceremonije. I siguran sam da }e nekoiz plejade uspe{nih u~enika sportistabiti jednog dana na pravim Olimpij-skim igrama.

nedelja

Ko zna kakve su sveplanove imali na{iosniva~i, ali verujemda bi, da su u mogu}-nosti, svakako bili za-dovoljni ura|enim

Ono {to je bilo neka-da, nije isto kao da-nas. Drugi uslovi,druga vremena. Ali jesr` pri~e uvek ista -veli~anje snagesporta

Ne treba zaboravitida nije sve u medalji.Dosegnuti Olimpijskeigre je veliki uspeh,plasman u neko odfinala podvig, a me-dalja pri~a za svavremena

Malo zemalja ima tradiciju dugu 102 godine

Member of Press Publishing Group

4 �Olimpijska revija februar 2012.

�Vladimir Tomkovi}

Karte za avion kojim }e srpski oli-mpijci krajem jula naredne godi-ne krenuti ka Londonu mogle suunapred da budu podeljene, reci-mo Novaku \okovi}u ili vaterpo-listima, druge su opet mogle s

pravom da ostanu na ~ekanju za pliva~e, stre-lce i vesla~e, ali gotovo niko nije o~ekivao da}e se na putu za Ostrvo pridodati i tekvondi-sti!

Poput osmog putnika, najbolji srpski tekvo-ndisti Milica Mandi} (20), Dragana Gladovi}(20) i Damir Fejzi} (17) neprimetno su se u{u-njali u odabrano dru{tvo i na superioran na~in

tokom svojih kvalifikacionih turnira obezbe-dili vize za Veliku Britaniju.

Na{a zemlja, ma kako se dosad u istorijizvala i ma kolika da je bila, nikada nije imalapredstavnika u ovoj disciplini na najve}oj pla-netarnoj smotri sportista.

Dragan Jovi}, trener iz TK „Galeb“, `eleo jepre bilo kakvih daljih obja{njenja da razgrani-~i neke stvari: Milica Mandi} pod njegovomkomandom ne}e putovati u London kao turi-sta ve} da svojoj zemlji donese jedno od odli-~ja.

- Da odmah razjasnimo jednu stvar, nematuristi~kog putovanja u London! Svaka ~astsvima ostalim, svim na{im sportistima, timo-vima, ali verujem da smo jedni od favorita daSrbiji donesemo olimpijsku medalju. Uvekidemo na medalju i pod punom ratnom opre-mom, {to se ka`e. Milica }e biti najmla|i u~e-

Osmi putnici u avionu za London�Na{a zemlja, ma kako se u svojoj istoriji zvala i gde god su jojgranice bile, nikada na Olimpijskim igrama nije imala predstavnikau tekvondou, a u Londonu }e ih biti ~ak troje - Dragana Gladovi},Damir Fejzi} i Milica Mandi} ostvarili su istorijski uspeh �Olimpijska revija donosi pri~u o devojkama u ovom sportu i njihovim trenerima koji tvrde da }e svet tek ~uti za njih

Ko ka`e da je ovo mu{ki sport MilicaMandi} na treningu u TK „Galeb“

februar 2012. Olimpijska revija� 5

�

TEMA BROJA

snik Igara u svojoj kategoriji, ali to ne}e ni zamilimetar da umanji na{e ambicije. Milica,Dragana Gladovi} i Damir Fejzi} ve} su na kva-lifikacionom turniru dobijali neke od najboljihtekvondista sveta i nema razloga da to ne po-nove na Igrama - jasno je stavio do znanja Jo-vi} {ta misli o ambicijama njegove pulenke uengleskoj prestonici.

Re~ je o ve{tini srodnoj karateu, ali u kojojpostoji ful-kontakt, ta~nije ~isti udarci (te-uda-rac nogom, kvon-udarac rukom, do-put). Zva-ni~no je zastupljen u 203 zemlje sveta i brojipreko 80.000.000 aktivnih boraca. Na posled-njem Svetskom prvenstvu, recimo, u~estvo-valo je izme|u 150 i 160 zemalja. Karte za te-kvondo turnir u Londonu rasprodate su jo{pre godinu dana.

- Ho}emo da dobrim rezultatom na Igramastavimo ta~ku na te podele na male i velike

Poslednja viza za London kad je re~ o te-kvondistima oti{la je u ruke Milice Mandi}.^lanica TK „Galeb“ bi}e najmla|a u~esnicau svojoj kategoriji, ali to nije umanjilo nje-nu re{enost da se s Ostrva vrati s medaljomu d`epu.

��Koliko va{ uspeh dobija na te`ini akose zna da }e Srbija prvi put u ovoj discipli-ni u~estvovati na Igrama?

- Nas troje pi{emo istoriju srpskog tekvo-ndoa. U tom trenutku kada sam se kvalifi-kovala nisam znala za sebe i sada polako do-lazim na zemlju. Imala sam prilike da slu-{am od drugih sportista o Olimpijskim igra-ma, svi ka`u da je mnogo dobar ose}aj, po-zitivna energija i jedva ~ekam da to do`i-vim.

��Da li je tekvondo te`ak devojkama?- Iskreno, jeste, mada mnogo ljudi ima

predrasude o devojkama, a zapravo smo za-stupljene podjednako kao mu{karci.

��Kako ste se vi opredelili za taj sport?- Oduvek sam volela borila~ke sportove,

trenirala sam aikido kod Ljube Vra~arevi}a,a kasnije se zaljubila u tekvondo. Od po~e-tka sam u TK „Galeb“ i zaista imam idealneuslove. Sa mnom radi ~itav tim, po~ev odpsihologa, preko profesora i trenera kojiimaju najbolja zvanja, a imamo i najbolju sa-lu, verovatno.

��Koliko zbog treninga i takmi~enja trpe{kola, porodica, dru{tvo?

- Prepodne treniram po dva i po sata, apopodne sat i po. Dosta trpe svi, ali razume-mo se. Oni su mi podr{ka, znaju kad su tre-

ninzi, kad mi je potrebno vreme za odmor.[to se {kole ti~e, pro{le godine upisala samFakultet za kulturu i medije.

��Da li ste nekad koristili ve{tinu van ri-nga?

- Nisam, nadam se da ne}u, da mi ne}ebiti potrebno - ka`e Milica Mandi}.

Ona je, ina~e, stipendistkinja generalnogsponzora Olimpijskog komiteta kompanije„Telenor“, koji je, kako nam ka`u u OKS-u,prepoznao njen kvalitet i po~eo da je stipe-ndira i pre nego {to se mlada Beogra|ankakvalifikovala za OI u Londonu. ��

MILICA MANDI]: Ne tu~em se van ringa

„Tekvondo je ve{tina srodna karateu, ali u kojoj postoji

ful-kontakt, ta~nije ~isti udarci (te-udarac nogom, kvon-udarac

rukom, do-put). Zastupljen je u 203 zemlje i broji preko 80

miliona aktivnih boraca. Karteza turnir u Londonu rasprodate

su jo{ pre godinu dana“

6 �Olimpijska revija februar 2012.

sportove. Na{ sport je olimpijski i to je najva-`nije. U Srbiji imamo vi{e od 100 klubova, ne-koliko hiljada takmi~ara, a sve ~e{}e imamoslu~ajeve da se i roditelji prijavljuju da makarrekreativno treniraju - podvukao je Jovi}.

Jedan od najstarijih tekvondo klubova u ze-mlji je {aba~ki „Letnjikovac“, osnovan 1988.godine, kada je ovaj sport prvi put uvr{tenme|u olimpijske discipline na Igrama u Seu-lu. Od tada u klubu radi i Goran Petrovi}, ina-~e trener Dragane Gladovi}, koji je prethodnih~etvrt veka pratio razvoj tekvondoa u Srbiji.

- Entuzijazam predstavlja osnovu svega.Klub postoji 25 godina, ali uvek nam je rezul-tat bio u prvom planu. Ne ve{tina, rekreativ-no bavljenje, ve} uvek rezultatom na prvommestu. Bilo je veoma te{ko u po~etku jer smobili anoniman sport, nepoznanica ~ak i za onekoji su se predstavljali kao stru~njaci i vrsnipoznavaoci - objasnio je Petrovi}, i o uspehusvoje pulenke dodao:

- Draganin rezultat nije plod slu~ajnosti, ve}mukotrpnog rada i ~injenice da smo imali vi-ziju takvog cilja. ^injenica je i da smo do sadadali veliki broj osvaja~a zlatnih medalja nabrojnim turnirima A klase. Ovakvi dometi Gla-dovi}eve iziskivali su i mnogo novca, a na ra-zne na~ine smo se dovijali da do|emo do nje-ga i ja, ali i njen otac.

Novac je osnovni problem za ve}i i uspe{ni-ji razvoj tekvondoa. Skoro da je nemogu}e uSrbiji biti profesionalni borac i `iveti od toga,posvetiti se treninzima, borbama, usavr{ava-nju...

- Te{ko je biti profesionalac kod nas. Proce-nat na{ih tekvondista koji pritom zavr{e faku-ltet pribli`an je maksimalnih 100 odsto. Svi se-

Pe|

a

TEMA BROJA

MI SMO [AMPIONIDa razjasnimo jednu stvar, nema turisti~koga putovanja u London! Svaka ~ast svima ostalim,svim na{im sportistima, timovima, ali verujem da smo jedan od favorita da Srbiji donesemo olimpijsku medalju!Dragan Jovi}, trener TK „Galeb“

�

U D A R A C U G L A V U D V A P O E N A

Osnovna pravila

Borba po pravilima Svetske tekvondo fe-deracije traje u tri runde od po dva minu-ta, a zavr{ava se nokautom, predajom, dis-kvalifikacijom ili prebrojavanjem bodova.Dozvoljene tehnike su udarci {akom u te-lo ili nogom iznad pojasa. Udarac u telovredi jedan, a u glavu dva boda, dok seudarci iz okreta vrednuju duplo vi{e. Za ne-

dozvoljene radnje dobijase opomena, a dve

opomene donosenegativan bod.

u svetu imamo slu~ajeve da su i dalje aktivnii veoma uspe{ni ~uveni Francuz Paskal @entilsa 39, Danac Zakaril sa 39, Aleksandros Niko-laidis sa 34 godine... - otkriva Jovi}.

Za razliku od njih, Srbiju }e u Londonupredstavljati „klinac“ Damir Fejzi} (17) iz vr-{a~kog „Euro{peda“. Kluba koji je u konkure-nciji gradskog ~eda KK „Hemofarm“ bio iza-bran za najbolji sportski kolektiv u op{tini.

^injenica da }e na{a zemlja na Igre poslatidve devojke i jednog mu{karca sama po sebiotkriva koliko je ne`niji pol zastupljen u ovomborila~kom sportu.

- Tekvondo ima tu sre}u da je sam po sebizanimljiv i atraktivan za oba pola. Za devojkeje naro~ito va`no da uop{te ne uti~e na njiho-vu `enstvenu stranu, ne remeti izgled. Da bu-dem jednostavan, ne ~ini devojke manje le-

pim. Naprotiv. S druge strane,postoji velika razlika u trenin-

zima i pripremi kod mladi}ai devojaka. Sam pristup mo-

ra da bude druga~iji, bezobzira na to da li to

niori su na fakultetima. Me|utim, kada sa 25,26 ili 27 godina zavr{e studiranje, onda `ele dazara|uju za `ivot, da na|u ozbiljan posao, dase u krajnjem slu~aju odvoje od roditelja. I ta-da gotovo svi prestaju da se bave sportom. A

Te{ko je biti profesionalacSrpski tekvondisti suo~avaju se sa nedostatkom sredstava

februar 2012. Olimpijska revija� 7

radite intuitivno ili {kolovano. Mu{ka i `enskapsiha su dve planete! Druga~iji je na~in razmi-{ljanja, optere}enja i zahtevi ne mogu da sepoistovete - naglasio je Petrovi}.

^ak i ne dele}i ih po polovima, svi tekvodi-sti su veoma povezani sa svojim trenerima.Re~ je o osobama koje ih prakti~no poznaju ~i-tav `ivot, koje su ih vodile kroz karijeru i kojenajbolje znaju njihove mogu}nosti, vrline,mane, kada je potrebno podviknuti, a kadaohrabriti nekog od takmi~ara. Sada se me|u-tim javio problem da sva trojica trenera (Dra-gan Jovi}, Goran Petrovi} i Marin Duji}) mo-`da ne}e dobiti akreditacije za London.

- Imamo taj objektivan problem. Kod nas jetakmi~ar 100 prosto vezan za trenera. Pauzaod jednog minuta izme|u rundi mo`e mnogoda zna~i, da odlu~i me~, taj razgovor i par sa-veta u tako kratkom roku `ivot zna~e. Mnogoje te{ko i skoro nemogu}e zameniti trenera jersvaki od nas u du{u poznaje svog takmi~ara -do~arao je taj odnos Jovi}, uz nadu da }e sva-ki borac uz sebe imati i svog „stare{inu“.

Turnir u Londonu bi}e veliki ispit i za samtekvondo kao sport, odnosno kao olimpijskudisciplinu. Nekoliko godina unazad postojiodre|eni broj zagovornika ideje da se ova bo-rila~ka ve{tina skloni sa spiska disciplina zaIgre, a delimi~no je tome doprineo na~in su-|enja ranijih godina. Me|utim, ne tako dav-no uvedeni su „elektronski oklopi“, koji suizazvali pravu revoluciju u tekvondou. Sudij-ske gre{ke prilikom brojanja poena u potpu-nosti su onemogu}ene i sada su svaki ostva-ren poen i pobeda ~isti kao suza.

- Sada smo prvi put izborili vizu za OI, ali ni-je da nikada nismo bili blizu. Bojan Bjeli} jeprakti~no isklju~ivo zbog odluke sudija pro-pustio Peking 2008. Tada su se jo{ uvek kori-stili obi~ni oklopi. Velika stvar za Milicu Man-di} bila je upravo ~injenica da je na Evrop-skom prvenstvu u Bakuu kori{}en elektron-ski oklop. Na na{u i sre}u svih ostalih sporti-sta, sada se koriste takvei oklopi, pa je isklju-~ena mogu}nost sudijskih gre{aka. Ima mno-go udaraca u tekvondou, pa se ranije de{ava-lo da sudije ne registruju sve, da li namerno ilislu~ajno - naglasio je Jovi}. ��

Tekvondisti dobrodo{li u tim

2 8 . S E D N I C A P R E D S E D N I [ T V A O L I M P I J S K O G K O M I T E T A

Predsedni{tvo Olimpijskog komitetaSrbije odr`alo je 24. februara 28. sednicu na~ijem po~etku je prvi ~ovek OKS Vlade Divacinformisao ~lanove o aktivnostima u perioduizme|u dve sednice. On je istakao va`nostu~e{}a Srbije na prvim Zimskim olimpijskimigrama mladih i izrazio zadovoljstvoodli~nim sportskim rezultatima na po~etkuolimpijske godine.

[ef misije za London i sportski direktorOKS Branislav Jevti} informisao jePredsedni{tvo o trenutnom stanjukvalifikovanih sportista za Igre u Londonu inapretku u odnosu na prethodnu sednicu.Istakao je kao velika stvar to {to je novi sportdobio predstavnike u Londonu - trojetekvondista i jo{ jednu kvotu u strelja{tvu(Bobana Veli~kovi}). Ovo je veoma velikiuspeh imaju}i u vidu da je ~etvoro takmi~arau tekvondou maksimum koji jednu zemljumo`e da predstavlja na Igrama. Status misijeOKS trenutno je na 55 sportista, plus {est

tenisera prema u~esni~koj simulaciji itrenutnim pozicijama na ATP i WTA (vidistranu 15).

Jevti} je napomenuo da kajak i veslanje,pored ~amaca koji trenutno imaju u~esni~kekvote, imaju jo{ po jednu {ansu zakvalifikovanje, kao i boks, koga o~ekujuevropske kvalifikacije. Kada je o d`udou re~,{ef misije je podsetio da se na{ d`udistaDmitri Gerasimenko nalazi na poziciji kojamu omogu}ava direktno kvalifikovanje naIgre. Nadamo se da }e tako i ostati dopodvla~enja crte 1. maja.

Strelja~ki savez za lete}e mete iBokserski savez Srbije zatra`ili su, saglasnonovom Zakonu o sportu, mi{ljenje OKS zaorganizaciju predstoje}ih takmi~enja.Predsedni{tvo OKS dalo je pozitivnomi{ljenje za organizaciju SP u strelja{tvu udisciplinama lete}ih meta 2015. godine i EPu boksu za juniorke krajem 2012. i EP uboksu za seniore 2013. godine. �

LEPOTICEZa devojke je naro~ito va`no da tekvondo uop{te ne uti~e na njihovu `enstvenost i izgledGoran Petrovi}, trener Dragane Gladovi}

8 �Olimpijska revija 2012. februar

�Vladimir Tomkovi}

Dragana Gladovi} ostvarila je veli-ku `elju i sportski cilj da izbori vi-zu za Olimpijske igre, ali najve}ijoj je san da se iz Londona vrati smedaljom oko vrata.

Mlada [ap~anka otkrila nam je kome }e utom slu~aju da posveti odli~je, kako je po~elada se bavi tekvondoom i za{to to nikada ne biu~inila da je mu{ko.

�� Kako ste se ose}ali kad ste izborili pla-sman na Igre?

- Ostvarila sam jedan od najve}ih snova, anajve}i je ipak medalja s Olimpijskih igara. Bi-}u tamo s najboljim i najpopularnijim sporti-stima sveta, {to je velika ~ast, a i prilika da seslikam s njima i uzmem autograme. Meni je27. jula ro|endan, a isto ve~e je sve~anootvaranje Igara. Sna`no sam `elela da teve~eri budem u Londonu, ali izgleda dami `elja ne}e biti ostvarena - po{to na{turnir po~inje 8. avgusta, predvi|enoje da u drugoj grupi otputujemo u En-glesku.

��S kakvim ambicijama }ete ot-putovati u London?

- Najbolje takmi~arke iz celogsveta bi}e tamo. Ova ve{tina do-lazi s Dalekog istoka, a na turni-ru }e biti najvi{e devojaka iz Ko-reje, Tajlanda... sve kosooke, ko-je su se prakti~no rodile s tim ka-rakteristikama. Problem je {tokod nas nije toliko kvalitetno pr-venstvo, pa ne mogu da se zado-voljim time {to }u da dobijem triborbe i postanem prvak dr`ave. Zaposlednje takmi~enje spremalasam se s mu{karcima. Bez obzirana istu kategoriju oni su mnogogrublji i ja~i, ali tako sam se ~eli~ila

uz svog sparing partnera.��Za{to ba{ tekvondo?- Trenirala sam karate dok nije po~elo bom-

bardovanje i onda smo prestali i brat i ja. Ne-dugo zatim on je po~eo da trenira te-kvondo, tada za nas relativno ne-poznat sport, u klubu koji namje bio u kom{iluku, a ja ni-sam. Me|utim, zanimalome je {ta oni tamo rade ioti{la sam na trening.Dok su radili obi~-ne ve`be, iste-

TEMA BROJA

zanja i zagrevanja, viknula sam: „Ej, pa ne ra-di se to tako, vi ni{ta ne znate“. Svi su se na-smejali, a trener je rekao da si|em dole i poka-`em kako treba. Po{to sam odradila sve ve`berekao mi je da do|em sutra i da po~nem datreniram. Eto, tako je krenulo.

��Da li je tekvondo pregrub za `ene?- Krenula sam bez straha, ali sam u prvoj bo-

rbi koju sam imala dobila jak udarac u glavu.Posle toga nisam smela da u|em na borili{te islede}i turnir sam presedela na tribinama ipreplakala, jer nisam smela da se borim. Kadasam to pregurala bilo je lak{e. Ali, da sam mu-{karac, nikada se ne bih bavila tekvondoom.

��Za{to?- Jer su mu{ke borbe mnogo grublje. ^esto

sam na treninzima i turnirima gledala kakostradaju vilice, lomljenje ruku i nogu, udar-

ce ispod pojasa koji vas onesposobeza borbu... Kod `ena je sve to nekakosuptilnije i ne`nije. Udarci u glavu su

atraktivniji, ali bol br-`e pro|e.

�� Da li }ete neko-me posvetiti medaljuiz Londona?

- Kad sam osvojilamedalju na EP, ni sa-ma se nisam toliko le-po i ispunjeno ose}a-la kao moji otac i brat.

Medalju sam pokloni-la ocu, a po{to mamu

nemam, obe}ala samda }e medalja s Oli-mpijskih igara bitiposve}ena njoj. ��

DRAGANA GLADOVI]

Da sam mu{ko, ne bih se bavilatekvondoom

PO^ETAKOti{la sam na treningtekvondo kluba u[apcu i dok su radiliobi~ne ve`be, isteza-nja i zagrevanja, vik-nula: „Ej, pa ne radise to tako, vi ni{ta ne znate“

� ^esto sam na treninzima i turnirima gledala lomljenjeruku i nogu, kako stradaju vilice, udarce ispod pojasa, a kod `ena je sve to nekako suptilnije i ne`nije. Udarci u glavu su atraktivniji, ali bol br`e pro|e

U LONDON PO SLAVUMilica Mandi} iDragana Gladovi}

februar 2012. Olimpijska revija� 9

AKTIVNOSTI OKS

Olimpijski komitet Srbije 15. mar-ta pokre}e akciju i nagradno-za-bavno takmi~enje „SLIKAJ SE SASRE]KOM“, koje }e trajati do 15.maja. Svih devet nedelja, koliko}e akcija trajati, gra|ani Beogra-

da bi}e u prilici da se na vrlo jednostavan na~intakmi~e za jedinstvenu i vrednu nagradu!

Svakog dana, volonteri Olimpijskog komite-ta Srbije kreta}e se Beogradom i obavljati svo-je redovne dnevne aktivnosti „obu~eni u Sre}-ka“, odnosno u garderobu sa likom maskoteOlimpijskog tima Srbije.

Prona|ite ih na putu ka fakultetu, u nabav-

delju dana mogu}e je „lajkovanje“ fotografija.Nedeljni pobednik bi}e izabran na osnovu na-jve}eg broja dobijenih „lajkova“. Za devet ne-delja ima}emo ukupno devet pobednika!

Oni }e dobiti ekskluzivnu priliku da do~eka-ju olimpijce Srbije na beogradskom aerodro-mu, po povratku iz Londona, da se upoznajusa svojim junacima, dru`e sa njima i autobu-som do|u do platoa Narodne Skup{tine, gde }eza na{e olimpijce biti organizovan do~ek. ��

ODUVEK SI @ELEO DA BUDE[ U AUTOBUSU

SA NA[IM [AMPIONIMA

MO@E[ DA OSVOJI[

VO@NJU DO SKUP[TINE SA

OLIMPIJCIMA PO NJIHOVOM

POVRATKU IZ LONDONA

„Slikaj se sa Sre}kom“i osvoji jedinstvenu nagradu

ci, u dru`enju sa prijateljima, vo`nji gradskimprevozom... Svako ko prepozna Sre}ka, odno-sno volontera „obu~enog u Sre}ka“ mo}i }e damu pri|e i da se slika sa njim. U trku za nagra-du ulaze svi oni koji fotografiju sa Sre}kom pos-tave na Fejsbuk stranicu Olimpijskog komite-ta Srbije i ozna~e se ili „taguju“ na njoj.

Od trenutka objavljivanja, pa narednih ne- Više informacija uskoro na www.oks.org.rs

10 �Olimpijska revija 2012. februar

�Milojko Bo`ovi}

Sebastijan Kou bio je legendarni bri-tanski atletski {ampion u vreme ka-da se atletika i kod nas mnogo vi{epratila i gledala. Tako da gotovo ne-ma onog ko je odrastao osamdese-tih, a pritom voleo sport, da nije

~uo za ovog dvostrukog olimpijskog pobedni-ka na 1.500 metara u Moskvi 1980. i Los An|e-lesu 1984.

Kasnije se malo bavio politikom, ~ak i fud-balom kao ~elnik Fifinog eti~kog komiteta, aliono {to bi moglo da obele`i njegovu karijerujeste mesto predsednika Organizacionog ko-miteta Olimpijskih igara London 2012.

Kou za Olimpijsku reviju ka`e da je to mo-`da ipak najva`nija trka njegovog `ivota. Urazgovoru koji smo vodili po~etkom februara,odmah nakon njegovog povratka iz Davosa saSvetskog ekonomskog foruma, gde je predsta-vljao projekat na ~ijem je ~elu, otkrio nam jekoliko ko{ta organizacija ovakvih Igara, ko sumu omiljeni atleti~ari, za{to je za strogo ka-`njavanje onih koji se dopinguju...

��Gospodine Kou, da li bi Igre mogle sutrada po~nu ili postoji li jo{ dosta stvari koje bitrebalo uraditi?

�Postoje neverovatne sli~nosti izme|u moje sportske karijere i posla koji sada obavljam. Ipak, ovo je verovatno najizazovnija trka u mom `ivotu. Treba organizovati 26 svetskih prvenstava istovremeno tokom Olimpijskih igara

Tr~im najte`u trku

- Na {est meseci pre po~etka Igara nalazimose ta~no tamo gde treba da budemo i veomasmo ponosni na napredak koji smo napraviliu proteklih {est godina. Izgradnja objekata uOlimpijskom parku uglavnom je zavr{ena i sa-da radimo na tome da ih pretvorimo u sport-ska borili{ta. Radimo na stvaranju vrhunskogtima koji }e ispratiti Igre, volonteri se uklju~u-

ju, stalno testiramo borili{ta i postoji mnogona~ina da se javnost uklju~i u projekat Igara.Znamo da Olimpijske igre moraju da po~nu 27.jula i svesni smo svega {to treba da u~inimo upreostalih {est meseci, tako da stalno ispituje-mo mogu}nosti da se neke stvari u~ine boljim.

��[ta je najve}i izazov sa kojim se Londonkao doma}in Igara suo~ava? Da li je to bezbed-nost u~esnika i gostiju u svetlu permanentnepretnje terorizma, ali i nemira na ulicama Lo-ndona od pro{le godine, ili je to velika ekono-mska kriza koja poga|a ceo svet, pa i VelikuBritaniju?

- @elimo da priredimo fantasti~ne Igre zasportiste, gledaoce, predstavnike medija i natome smo fokusirani od po~etka. Tako|e, tru-

dimo se da u tesnoj saradnji sa na{impartnerima i svima koji su uklju~eni u

projekat obezbedimo pre-duslove za organizacijunajboljih mogu}ih Igaraovog leta.

��A da li }e London bitiopsadni grad tokom tra-janja Igara?

- Ne, ne}e biti. FokusVlade i Organizacionogkomiteta London 2012. je-

ste na tome da Igre budu si-gurne i bezbedne, da na{a zemlja i ceo svetmogu da u`ivaju u njima. U pogledu bezbed-nosti mi smo obavezni da obezbedimo sigur-ne i bezbedne igre. Na tome blisko sara|ujemsa Metropoliten policijom (londonska policija,prim. aut.) i vladom. Napravljeni su detaljnibezbednosni planovi, a nastavi}emo da raz-

Ekskluzivni intervju Sebastijan Kou

prvi ~ovek „OI London 2012“, za Olimpijsku reviju

[KOTI I VEL[ANISiguran sam da}e selektor olim-pijske reprezen-tacije Velike Bri-tanije Stjuart Pi-rs pozvati velikeigra~e iz razli~i-tih nacija

februar 2012. Olimpijska revija� 11

matramo te planove u mesecima koji dolaze.��Ako su vas mediji dobro interpretirali, za-

la`ete se za do`ivotno odstranjivanje iz spor-ta onih koji u Londonu budu pozitivni na do-ping?

- Da, ~vrsto stojim pri stanovi{tu da sporti-stima za koje se utvrdi da su koristili dopingne bi smelo da se dozvoli takmi~enje. Sve osimtoga bila bi potpuno pogre{na poruka mladimljudima. Nema mesta dopingu u sportu.

��Zaista verujete da je uspeh, odnosno pos-tizanje sve boljih i boljih rezultata u savreme-nom sportu, a pogotovo u atletici, mogu} bezdopinga?

- Da, zaista verujem u to. Klju~na stvar zasportiste je da budu uzori i modeli pona{anjaza mlade ljude koji na njihovom primeru tre-

ba da vide da je mogu}e biti vrhunski spo-rtista bez kori{}enja dopinga. Na`alost,pojedini sportisti ose}aju potrebu za

kori{}enjem dopinga kakobi pobolj{ali svoje rezulta-te, ali, na sre}u, oni suobi~no u manjini. A {taostaje u se}anju posle Oli-mpijskim i Paraolimpij-skih igara? To su fantasti-~ne sportske predstave,svetski rekordi i osvojenemedalje. Sve to treba da se

postigne bez dopinga.��Vi ste dvostruki olimpijski {ampion u tr-

~anju na 1.500 metara, imali ste vrhunsku spo-rtsku karijeru. Sa ove ta~ke gledi{ta, da li je bi-lo lak{e trenirati i takmi~iti se ili biti na ~eluOrganizacionog komiteta Olimpijskih igara?

- U smislu pripreme postoje neverovatne sli-~nosti. Kao sportista provodite godine pripre-maju}i se za jedan klju~ni momenat, a tako je iu organizacionom komitetu. Dok sam se se ta-kmi~io imao sam potrebu da se spremim naj-bolje {to sam mogao. Nisam `eleo da se tokomtrke suo~im sa ne~im se ~im se nisam suo~io ra-nije. Isti je slu~aj sa projektom „London 2012“i zato imamo kompletan program testiranja na-{ih objekata i borili{ta. Me|utim, na neki na-~in, ovo je verovatno najizazovnija trka u mo-joj karijeri. Olimpijske igre i Paraolimpijske igresu najve}i sportski doga|aji na svetu i organi-zacija je veoma kompleksan posao. Broj takmi-~enja na Igrama u Londonu je impresivan - bi-}emo doma}ini 26 svetskih prvenstava istovre-meno tokom Olimpijskih igara i 20 svetskih pr-venstava tokom Paraolimpijskih igara. U vre-me igara ima}emo tim od 70.000 volontera,oko 100.000 izvo|a~a radova i radnu snagu od6.000 ljudi uklju~enih u organizaciju.

P O S V E ] E N O S T I T R U D

Atletika je isti sport

�� Kada biste uporedili atletiku iz vre-mena kada ste se vi njome profesionalnobavili i ovu dana{nju atletiku, da li su todva ista sporta?

- Da, verujem da jesu. Jasno da se teh-nike i treninzi stalno usavr{avaju i menja-ju, ali nivo posve}enosti i truda koji je po-treban da biste bili uspe{ni kao sportistanepromenjen je u odnosu na moje vreme.

OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI

��Prema va{em mi{ljenju, ko su najve}iatleti~ari dana{njice?

- Ima nekoliko fantasti~nih britanskih spor-tista u ovom trenutku koje ~ekam da vidim naIgrama - Mo Fara, D`es Enis, Dej Grin i DejvidVir - lista nema kraja! Tu je, naravno, i nekoli-ko neverovatnih me|unarodnih atleti~ara kao{to je Jusein Bolt. Radujem se {to }u u Londo-nu gledati najbolje svetske atleti~are.

��Da li }e [koti i Vel{ani uzeti u~e{}e u fud-balskoj reprezentaciji Velike Britanije?

- Da, ho}e. To je zaista pitanje za Britanskuolimpijsku asocijaciju, ali ja sam siguran da }eselektor olimpijske reprezentacije Velike Bri-tanije Stjuart Pirs pozvati neke velike igra~e izsvih razli~itih nacija.

��Koliko poznajete srpski sport i dostignu-}a srpskih sportista?

- Ne poznajem li~no nijednog srpskog spor-tistu, ali se radujem {to }u imati prilike da pra-tim njihove nastupe u Londonu ovog leta.

��Koliko }e Veliku Britaniju ko{tati organi-zacija ovih Igara i koliko je o~ekivana zarada?

- Postoje dva bud`eta - jedan je za Olimpij-ske i Paraolimpijske igre, i drugi za OlympicDelivery Authority (ODA). Organizacioni ko-mitet Olimpijskih igara London 2012 (LOCOG),na ~ijem sam ~elu, jeste organizacija koja se fi-nansira privatnim sredstvima i na{ bud`et jedve milijardi funti - to je cena odr`avanja Oli-mpijskih i Paraolimpijskih igara u Londonu2012. Na{ bud`et se puni od sponzora, ulazni-ca, marketinga i TV prava. Na{ cilj je da ima-mo uravnote`en bud`et.

��U novembru 2010. ste posetili Beograd to-kom Generalne skup{tine Evropskih olimpij-skih komiteta i bili ste gost OKS-a na proslavi100-godi{njice olimpizma u Srbiji. Kakve utis-ke nosite i {ta mo`ete da ka`ete o saradnji ko-ju imate sa Olimpijskim komitetom Srbije?

- Divno je {to sam imao mogu}nost da pri-sustvujem proslavi 100-godi{njice OKS-a. Bioje to fantasti~an doga|aj. Imamo odli~nu pro-fesionalnu saradnju sa kolegama iz OKS-a i ra-dujemo se {to }emo mo}i da ih ugostimo u Lo-ndonu ove godine. ��

DOPING^vrsto stojim pristanovi{tu dasportistima zakoje se utvrdi dasu koristili dopi-ng ne bi smeloda se dozvoli ta-kmi~enje na OI

OLIMPIJSKISTADION JESPREMANSebastijanKou i FrediFrederikson

1122 �Olimpijska revija 22001122.. ffeebbrruuaarr

�Pri~e da se na{ sport igra u nekoliko zemalja slu`e za obmanjivanje javnosti. Postoje egzaktni podaci da je vaterpolo u svetu rasprostranjeniji nego mnogo zvu~niji sportovi, problem je {to ide u pogre{nom smeru

Vaterpolo je ozbiljan sport

intervju Filip Filipovi} najbolji vaterpolista sveta

�Vladimir Tomkovi}

Najbolji vaterpolista sveta FilipFilipovi} poru~io je u razgovoruza Olimpijsku reviju da je vate-rpolo selekciji Srbije prioritetosvajanje zlatne medalje naIgrama u Londonu! Lider na{eg

nacionalnog tima smatra da „delfini“ ne bi tre-balo ~ak ni da razmi{ljaju o Ma|arima, vlasni-cima zlata s tri poslednja izdanja OI, a kamolida ih se pribojavaju, ve} da bi strah trebalo daide u suprotnom smeru.

Srbija od severnih suseda nije izgubila zva-ni~nu utakmicu od 2004. godine, a kao „sve-`i“ osvaja~ zlata s Evropskog prvenstva istaklaje najozbiljnije kandidaturu da se najsjajnijeodli~je ovog leta kona~no vrati u Beograd.

S Filipovi}em smo jo{ razgovarali o drim-ti-mu Pro Reka, eventualnom povratku u Parti-zan i `ivotu u Italiji...

��Koliko vam zna~i osvajanje Evropskog pr-venstva u godini kada je sve podre|eno Olim-pijskim igrama i da li o~ekujete da odnos sna-ga u Londonu bude isti kao u Ajndhovenu?

- U godini kada smo istakli da nam je priori-tet London i osvajanje olimpijske medalje, sviznamo koje boje, onda bi neki pomislili dazlatna medalja na Evropskom prvenstvu i ni-je tako bitna. Smatram da smo napravili po-dvig i da zaista narod treba da ceni ovu meda-lju kao da je prva i najsjajnija. Jer biti {ampionu konkurenciji ja~oj nego ikada, zaista je mno-go lak{e re}i nego isto i u~initi. U Londonu }e-mo na sve ove ekipe iz Evrope imati jo{ i Au-straliju i Ameriku. To su te ekipe ~iji sistem

igre i napretka ne mo`emo ispratiti do kraja.Oni su za nas u olimpijskoj godini uvek bili ne-poznanica.

��Navija~i su u`ivali proslavljaju}i va{e zla-to i srebro rukometa{a ~ak i na minus 10 ste-peni. Kako ste se vi ose}ali i ho}e li balkon bi-ti premali da primi sve vlasnike medalja po-sle OI?

- Smatram da je rano da pri~amo o balkoni-ma, skup{tinama i medaljama u ovom trenu-tku. Prvo moramo da vidimo u kojem broju ikojim sportovima }emo predstavljati na{u dr-`avu na OI. I pre i posle toga predstoji nammukotrpan rad i posve}enost ovome {to naso~ekuje krajem jula. Tu nam mo`ete i vi po-mo}i tako {to nas ne}ete optere}ivati stalnimpitanjima {ta se od nas o~ekuje, jer to se ve}unapred zna. Potreban nam je totalni mir u ra-du, bez pritiska, jer pritiska }e svakako biti...Od nas samih!

��Zbog OI Srbija je otkazala u~e{}e u Svet-skoj ligi, a na taj potez odlu~ilo se jo{ nekoli-ko najboljih selekcija, {to je jo{ jedan dokazda je London centralni doga|aj naredne godi-ne? Da li se ve} zagrevate polako?

- Zagrevanje za OI 2012. po~elo je prvogdana po zavr{etku OI u Pekingu 2008. I

ko to nije tako shvatio, umanjujesebi {ansu za uspeh. Jednos-

tavno, ovo je takvo takmi~e-nje o kojem sanjate i zbog ko-ga ne spavate no}ima ~etirigodine. Dok ne do|e novaOlimpijada i novi izazovi.

��Na{a zemlja je na po-slednja tri turnira OI osvaja-la medalju, ali nikako zlatnu,

na koju su „pretpla}eni“ Ma-|ari? Mo`emo li ovaj put da ski-

nemo severne susede s trona i kona~novratimo olimpijsko zlato?

- Ova ekipa Srbije dokazala je i pokazalamnogo puta u ove tri godine da je bolja od bo-ljih, da je bolja i od najboljih! Ma|arska repre-zentacija u poslednje tri godine nije nas savla-dala. Smatram da sa tim duhom i optimizmomtreba u}i i u olimpijski turnir. Za{to mi da ski-damo Ma|are i mislimo o njima, kada nas oninisu dobili jo{ od 2004. godine, ako se dobrose}am.

��Pro Reko iz godine u godinu pravi svekvalitetniji tim, kupuje najbolje igra~e izEvrope, pa je shodno tome i ove sezone glav-ni favorit za osvajanje svih takmi~enja u koji-ma u~estvuje? Da li je ~ast i uspeh igrati u ta-kvoj ekipi ili postoje}a konkurencija pravipreveliki pritisak?

- Pro Reko sa predsednikom Volpijem i pr-vim trenerom Pinom Porcijem na ~elu ima sa-mo {ampionske ambicije. I nemamo strah, ni-ti problem da to i ka`emo, ponovimo. Shodnotome anga`ovani su najbolji me|u najboljima,makar ve}ina, i sada je na nama da opravda-mo ono zbog ~ega smo tu! Pritiska i konkure-ncije ima, {to je sportski i normalno, ali sve urazmerama jednog tako ozbiljnog, {ampionski

SAN O ZLATUOlimpijskeigre su takvotakmi~enje okojem sanjatei zbog kogane spavateno}ima ~etirigodine

ffeebbrruuaarr 22001122.. Olimpijska revija� 1133

RE^ SPORTISTA

nastrojenog kluba kao {to je Pro Reko! Mi{lje-nja sam da bi za svakog vaterpolistu bila veli-ka ~ast da nastupi u kapici Reka, jer to je ne{tozaista posebno! Uz tako velike ~asti uvek idu iobaveze, ali onaj ko do|e u Pro Reko, zna zbog~ega je tu.

��Kako ocenjujete stanje u srpskom klup-skom vaterpolu, s obzirom na to da je Parti-zan zvani~ni prvak Evrope, Vojvodina u Evro-ligi, budi se Zvezda...?

- [to se ti~e srpskog vaterpola, ide se na-pred, definitivno. Mnogo sporije i mnogo mu-~no nego {to bi zaista trebalo, ali uvek ljudi izsaveza isti~u ekonomsku situaciju u zemlji, {to

generalno gledano jeste tako. Ali ne mora dazna~i.

��Smetaju li vam, generalno gledano, opa-ske kriti~ara da je to sport koji se igra samo naMediteranu?

- Iskreno re~eno, te pri~e da se vaterpoloigra u nekoliko zemalja je za ljude koje nisuimali kontakt s vaterpolom. To su pri~e za ob-manjivanje javnosti, koja u nedostatku vreme-na prihvata tu informaciju kao kona~nu i ta~-nu. Ve} nekoliko puta su ljudi iz vaterpola izla-zili sa egzaktnim podacima da je vaterpolo usvetu mnogo rasprostranjeniji nego mnogozvu~niji sportovi. Problem je {to ovaj sport ide

pogre{nim putem, ljudi koji ga vode imajudruge planove od onih konstruktivnih, pravih,koji bi doprineli popularizaciji i op{tem boljit-ku na{eg sporta.

��Kako vam se dopada `ivot u Italiji i plani-rate li mo`da tamo da ostanete ili se sigurnovra}ate u Beograd po zavr{etku karijere?

- Veoma lepo sam se sna{ao u ovom malommestu zvanom Reko. Italija kao zemlja je ne-ponovljiva po svemu {to }ete tamo do`iveti,videti, iskusiti... Da li }u tamo ostati da `ivim,ne zavisi samo od mene. Lepo mi je, ne `elimni{ta da menjam, dok bude bilo tako moja dru-ga ku}a ostaje Italija. ��

@elim da se vratim u Partizan

��Da li vam je bilo `ao {to ste pro{le godineu finalu Evrolige bili na suprotnoj strani ba-zena u odnosu na Partizan, u kojem ste poni-kli i ~ije ste dete?

- Nije mi bilo `ao apsolutno, naprotiv, izu-zetno mi je drago {to je Partizan do{ao na me-sto koje je zacrtao pre mnogo godina. Profe-sionalac sam i u bazenu, kada krene utakmi-ca, nema emocija, sem prema klubu za kojiigrate. @ao mi je {to crno-beli nisu uspeli da sei ove godine domognu zavr{etka Evrolige, alibo`e moj, ovo je sport. Na kraju krajeva, i mo-}nom Reku se desilo da je izgubio od Partiza-na pro{le godine, pa se ni{ta kolosalno nije de-silo. Sve ide dalje.

��Ima li mesta i za Partizan u regionalnoj li-gi u kojoj od ove sezone u~estvuje i Pro Reko?

- Partizanu, koji u svom prvenstvu „igra“utakmicu koja se zavr{ava rezultatom 23:1, je-ste mesto u Jadranskoj ligi i to je definitivnostav ve}ine! Postoje mnogi drugi razlozi i pita-nja koja treba postaviti, za{to se za Partizan idalje nije na{lo mesto u Regionalnoj ligi. Zaradinteresa Partizana, srpskog vaterpola i svihigra~a, ~lanova Partizana, njihov prioritet zaslede}u godinu treba da bude ulazak u ovo ta-kmi~enje.

��Planirate li da se u jednom trenutku vra-tite na Banjicu i eventualno, kao sada VladaVujasinovi}, povedete Partizan do nove evro-pske krune?

- To je moja `elja bila od onog dana kadasam odlu~io da napustim Partizan i osta}e ta-ko! U karijeri sam uspeo da ostvarim ono {tosam zamislio, ima jo{ mnogo toga, a jo{ imam24 godine. Evropska titula sa Partizanom jerealnost! ��

14 �Olimpijska revija februar 2012.

jila je bronzu u ga|anju vazdu-{nom pu{kom sa 501,4 kruga.

Ekipno je Srbija bila druga sa1.188 krugova, a pored Andree, tu

su bili Dragana Todorovi} i IvanaMaksimovi}.

Novak zatvorio krugSjajnu 2011. Novak \okovi} je zaokru-

`io na briljantan na~in. Po~etkom februa-ra dobio je presti`nu nagradu Laureus za na-

jboljeg sportistu sveta u 2011. godini. Takvapriznanja su pripadala nekad Tajgeru Vudsu,Mihaelu [umaheru, Lensu Armstrongu, Jusei-nu Boltu. Ove godine najve}i rivali Novaku\okovi}u bili su fudbaler Barselone LionelMesi, ko{arka{ Dirk Novicki i ponovo JuseinBolt.

^injenica da je na{ Nole bio bolji od njih do-voljno govori. Novak je na pravom mestu, na-jbolji sportista sveta. Priznanje mu je uru~iotako|e teniski velikan Boris Beker. U~inio jeto uz re~i:

- Novak sa izra`enim ponosom igra za Srbi-ju. Uveren sam da }e osvojiti jo{ mnogo trofe-ja, kao i da }e dati sve od sebe da nasledi Na-dala na olimpijskom tronu u Londonu.

Novak je zahvalio:- Izuzetno dostignu}e, predivna nagrada

koja mnogo zna~i za mene, moju porodicu iprijatelje, ali i za moju zemlju. Za divljenje jeovo {to radi Laureus akademija, zahvalan samsvima koji su me nominovali, ~lanovima aka-demije i novinarima.

Posle toga Novak je dobio jo{ jedno prizna-nje. Predsednik Srbije Boris Tadi} povodomDana dr`avnosti odlikovao ga je Kara|or|e-vom zvezdom.

- Sanjao sam da podignem pehar na Vimbl-donu. Ali nisam ni sanjao da }e me moja ze-mlja nagraditi na ovaj na~in. Ovo je samo oba-veza vi{e da nastavim ovako - rekao je Novak\okovi}.

U martu {ansa za pliva~eU martu }e se takmi~iti na{i atleti~ari, pliva-

~i, rva~i... Na dvoranskom prvenstvu sveta uTurskoj }e se na}i najkvalitetniji predstavnici„kraljice sporta“.

U Londonu }e biti odr`ano test takmi~enjeu plivanju na kojem }e na{i pliva~i koji trenu-tno imaju isplivane B norme, poput VelimiraStjepanovi}a, Stefana [orka i ^abe Sila|ija, po-ku{ati da dosegnu i vreme za A olimpijsku no-rmu, {to bi zna~ilo i siguran odlazak na Olim-pijske igre u London.

Beograd }e u martu biti doma}in Evropskogprvenstva u rvanju gr~ko-rimskim stilom. Re-zultati ne}e imati zna~aj za odlazak na OI, alisu dobra provera za kvalifikacione turnire ko-ji }e biti odr`ani u aprilu u Bugarskoj i Kini.�

Bobana Veli~ko-vi} je novo liceu Olimpijskomtimu Srbije za Lo-ndon. Plasmanomu finale na Evrop-

skom prvenstvu u Finskoj u va-zdu{nom pi{tolju obezbedila je se-bi mesto na Igrama. Sve je to uveli-~ala naslovom prvaka Evrope sa 487,1krugom.

- Ispunila sam san, presre}na sam. Osta-je mi da se na miru pripremam i da kada bu-de trebalo u~inim sve da ga|am najbolje {tomogu - rekla je sjajna takmi~arka iz Bora.

U istoj disciplini ekipno reprezentacija Srbi-je je zauzela tre}e mesto 1.142 kruga. U timusu bile Bobana Veli~kovi}, Zorana Arunovi} iJasna [ekari}.

U Finskoj je blistala i Andrea Arsovi}. Osvo-

DO LONDONA

[AMPIONKA IZ BORABobana Veli~kovi}prvakinja Evrope udisciplini vazdu{ni pi{tolj

Sjajna Bobana, sjajni � U februaru je strelkinja Bobana Veli~kovi} osvojila zlato na Evropskom prvenstvui obezbedila plasman na OI, Novak \okovi} progla{en najboljim sportistom sveta

Rojters

februar 2012. Olimpijska revija� 15

DO LONDONA

Sport Ime Prezime Discip. A Norma rezultat Status sportiste Status Misije OKS Milorad ^avi} 0:52,36 0:52,10 A norma kvalifikovan 1Ivan Len|er 0:52,29 A norma kvalifikovan 1Velimir Stjepanovi} 100 slo. 0:48,82 0:49,56 B norma selektovan

100 delfin 0:52,369 0:53,79 B norma selektovan200 delfin 1:56,86 01:57,40 B norma selektovan200 slob. 1:47,82 01:50,78 B norma selektovan400 slob. 03:48,92 03:52,85 B norma selektovan

Miroslava Najdanovski 50 slob. 0:25,27 0:26,09 B norma selektovan100 slob. 0:54,57 0:56,42 B norma selektovan

\or|e Markovi} 200 slob. 01:47,82 01:49,59 B norma selektovan400 slob. 03:48,92 03:53,09 B norma selektovan

Radovan Siljevski 200 slob. 01:47,82 01:49,79 B norma selektovanNa|a Higl 200 prsno 2:26,89 2:25,56 A norma kvalifikovan 1Sila|i ^aba 100 prsno 01:00,79 01:01,59 B norma selektovanBogdan Kne`evi} 200 me{o. 02:00,17 02:04,29 B norma selektovanDragana Toma{evi} Disk 62.00m 62,48 m A norma 1Nenad Filipovi} 50 km hod. 4:09:00 4:09:00 B normaVladimir Savanovi} 4:09:00 B normaPredrag Filipovi} 4:09:00 B normaAsmir Kola{inac kugla 20.50m 20.50m A norma 1Predrag Filipovi} 20 km hod. 1:22:30 1:24:30 B norma 1Ivana [panovi} skok udalj 6,75m 6,65m B norma 1Emir Bekri} 400 m prep. 49,50 sec 49,80 sec B norma 1Mihail Duda{ desetoboj 8200 bod. 8256 bod. A norma 1Biljana Topi} troskok 14.30m 14.10m B norma 1Tatjana Jela~a koplje 61.00m 59,00m B norma 1Olivera Jevti} maraton 2:37:00 2:32:09 A norma 1Milan Jotanovi} kugla 20.50m 20:17m B normaAna Suboti} maraton 2:37:00 2:40:36 B normaZorana Arunovi} pi{toljIvana Maksimovi} pu{kaAndrea Arsovi} pu{kaAndrija Zlati} pi{toljDamir Mikec pi{toljNemanja Mirosavljev pu{kaDimitrije Grgi} pi{toljBobana Veli~kovi} pi{tolj

Nikolina MoldovanOlivera MoldovanAntonija Na|Antonija PandaMilenko Zori}Ervin HolpertAleksandar Aleksi}Dejan Terzi}Marko Tomi}evi}

Vaterpolo Mu{ka vaterpolo reprezentacija osvojena Svetska liga 13

Ukupno sportista 61

Plivanje

Atletika

Strelja{tvo

Kajak

Tenis

Veslanje

8

4

2

4

4

1

1

1

1

11

1

8 u~esni~kih kvota

4 u~esni~ke kvote

4 u~esni~ke kvote

2 u~esni~ke kvote

k-4 500m

prema poziciji na ATP/WTA rang-listi

M4-

M2-

k-4 1000m

k-1 1000m

- 75 kg

- 68 kg

- 67 kg

- 57 kg

drumOsmo mesto na SP

1. mesto na kvalif. turniru1. mesto na kvalif. turniru

2. mesto na kvalif. turniru

Plasman na rang-listi Evropa tura

4 u~esni~ke kvote

6 u~esni~kih kvota

1 u~esni~ka kvota

2 u~esni~ke kvotekvalifikovan

kvalifikovan

kvalifikovanakvalifikovana

1

Milo{ Vasi}Radoje \eri}Miljan Vukovi}Goran JagarJovan Popovi}Nikola Stoji}

Novak \okovi}

Damir Fejzi}Dragana Gladovi}Milica Mandi}

Janko Tipsarevi}Viktor TroickiNenad Zimonji}Jelena Jankovi}Ana Ivanovi}

0:52,36

50 km hod. 3:59:00

Boks1

111

2

100 delfin

OstvarenB Norma0:54,190:54,190:50,53

02:04,38

0:54,192:00,951:51,5903:54,130:26,150:56,4801:51,5903:54,1301:51,59

01:02,92

3:59:174:02:074:07:54

1:23:476,71m49,55 sec

14.21m59.61m

Tekvondo

S T A T U S M I S I J E O K S - O IL O N D O N 2 0 1 2 . n a 2 9 . 2 . 2 0 1 2 . Nole

BiciklizamAleksandar Drenovak

16 �Olimpijska revija 2012. februar

nih olimpijaca, prijatelja, partnera i pred-stavnika Ministarstva sporta.

- Na dana{nji dan 1910. godine postavlje-ni su temelji Olimpijskog pokreta u Srbiji.Malo je zemalja na svetu koje mogu da se

pohvale tako dugom olimpijskom tradici-jom i upravo zato, vo|eni vizijom na{ihosniva~a, nastavljamo dalje, uz obavezu daolimpijsko naslede dodatno obogatimo zaneke budu}e generacije. Na pragu Olimpi-jskih igara `elimo da olimpijski duh za`iviu ~itavoj Srbiji i da na{i olimpijci, uz podr-{ku ~itave nacije, ostvare mnogo uspeha iu~ine nas jo{ ponosnijim - rekao je Divac.

Re~ je, naravno, dobio i redovni gostovakvih manifestacija OKS-a, ambasa-

dor Velike Britanije u Srbiji Majkl De-venport. On je istakao da ima zado-

voljstvo da prilikom svakog novogsusreta s Divcem konstatuje da se

srpskoj ekspediciji za Lon-don priklju~io jo{ neki

sportista.- Moja zemlja se ra-

duje dolasku sjajnihsrpskih sportista. Oli-mpijska 2012. godinapo~ela je na pravina~in, pobedamaNovaka \okovi}a,vaterpolista, ruko-meta{a. Srbija u Lo-ndon dolazi kaoprepoznata i cenje-na selekcija, saambicijom da 100godina od svog pr-vog u~e{}a naIgrama obele`i

osvajanjem stotemedalje - istakao jeDevenport.

Tradicija nije iznevere-na ni kada je re~ o ~uve-noj ro|endanskoj olimpi-jskoj torti, koju su tako-|e „na~eli“ Divac i De-venport, u dru{tvuMandi}eve i Len|era. ��

�Olimpijski komitet Srbije 23. februara proslavio ro|endan u hotelu „Moskva“, na mestu na kom je major Svetomir \uki}pre 102 godine zapalio plamen olimpizma u na{oj zemlji

�Vladimir Tomkovi}

Pro{log meseca, osim {to smo seza jo{ jedan korak pribli`ili Olim-pijskim igrama i broj~ano poja~a-li na{u ekspediciju za London,imali smo poseban razlog da bu-demo sre}ni, ponosni i veseli.

Olimpijski komitet Srbije napunio je 102godine, a ro|endan je proslavio kako doli-kuje - umereno, dostojanstveno i sa stilom!Na istom mestu na kom je 23. februa-ra 1910. godine major Svetomir \u-ki} osnovao Srpski olimpijski klub,u hotelu „Moskva“, odr`ana je ce-remonija proslave.

Lovorov venac koji se tradicio-nalno na ovaj dan pola`e naspomen-plo~u ispred hotela„Moskva“, ovog puta zajed-no su polo`ili predsednikOKS Vlade Divac, njegovaekselencija ambasador Ve-like Britanije u Srbiji MajklDevenport i predsednikSportskog saveza SrbijeAleksandar [o{tar. Zatimje usledilo intoniranje hi-mne „Bo`e pravde“, azastavu OKS na jarbolsu oka~ili i podigli te-kvondoka Milica Man-di} i pliva~ Ivan Len-|er, koji }e predsta-vljati Srbiju u Lon-donu.

Sve~anost je na-stavljena na drugomspratu hotela, gdeje prire|en tradi-cionalni koktel, aDivac i saradniciugostili su velikibroj proslavlje-

^elnici OKS-a u saradnji s direktorom ho-tela „Moskva“ Veljkom Kadijevi}em otvorilisu i „Olimpijsku sobu“. Re~ je o apartmanubroj 418 na ~etvrtom spratu, gde je 1910. go-dine u prostorijama lista „Novo vreme“ osno-van Srpski olimpijski klub, prva zvani~na oli-mpijska organizacija kod Ju`nih Slovena.

- Soba 418 je od sada olimpijska soba, ko-ja }e svojim enterijerom podse}ati goste na-{eg hotela na najva`nije doga|aje iz istorijesrpskog olimpizma - rekao je Kadijevi}.

S I M B O L I K A B R O J A 4 1 8

Olimpijska soba u „Moskvi“

NA VISOKOM NIVOUMajkl Devenport, Vlade Divac i Aleksandar [o{tar

Bio nam je divandan, divan dan...

ZASTAVAMilicaMandi} iIvan Len|er

februar 2012. Olimpijska revija� 17

Olimpijske pri~e zabudu}e {ampione

ksimovi} koja }e na Igrama u Londonupredstavljati Srbiju u strelja{tvu, dok je uKru{evcu gost na ~etvrtim EkOlimpijskimigrama bio kajaka{ Marko Tomi}evic.

Ivana Maksimovi} je u Jagodini upozna-la brojne u~esnike sa tajnama strelja{tva.

- Mislim da deca malo znaju o strelja-{tvu. Bi}u sre}na ako posle dana{njeg da-

na neko od ove de-ce po`eli da treni-ra moj sport - re-kla je Ivana Maksi-

movi}. Podsetila je decu da je njenotac Goran osvaja~ olimpijske medalje ida `eli da nastavi njegovim stopama.

Proslavljeni ko{arka{ @arko Paspaljevocirao je svoje uspomene sa Igara.- Odravaju se samo jednom u ~etiri godi-

ne, tu su najbolji sportisti iz celog sveta izsvih sportova. Ose}aj je fenomenalan, aosvajanje medalje te{ko da mo`e da se opi-{e re~ima. Kroz dru`enje i igru osnovci uJagodini i Kru{evcu nau~ili su za{to je do-bro baviti se sportom, koje su to olimpijske

vrednosti, {ta su Olimpijske igre, a {ta Oli-mpijada, koji su olimpijski sportovi, kakose na engleskom ka`e: olimpijski krugovi,kao i niz drugih zanimljivosti iz istorije oli-mpizma.

Kajaka{ Marko Tomi}evic u Kru{evcu jerekao:

- Velika mi je ~ast {to }u predstavljati Sr-biju na Olimpijskim igrama u Londonu.Iskreno se nadam da }u osvojiti medalju naovim Igrama, a da }ete na nekim budu}imto biti vi.

Kao dete sam prvo trenirao vaterpolo, alisam zbog jedne devojke pre{ao na kajak iodmah se zaljubio u taj sport. Verujem da}e posle nadam se dobrih rezultata u Lon-donu, kajak postati mnogo popularniji uSrbiji.

Vojvodanska banka koja ve} tre}u godi-nu zaredom poma`e realizaciju programaolimpijskog obrazovanja, nagradila je de-cu prikladnim poklonima, a kompanija VI-SA, top partner MOK-a, poklonila je ovimdvema {kolama po 10 fudbalskih lopti. �

AKTIVNOSTI OKS

E K O L I M P I J S K E I G R E O D R @ A N E U J A G O D I N I I K R U [ E V C U

PROBAJ, NIJE TE[KO

Ivana Maksimovi}

obu~ava malog strelca

EkOlimpijske igre do`ivele su u prote-klih mesec dana jo{ dva izdanja. Prvo su seu Jagodini sa u~esnicima dru`ili potpred-sednik OK Srbije @arko Paspalj i Ivana Ma-

18 �Olimpijska revija februar 2012.

Srpski sportisti za{titna lica „Merkatora“

AKTIVNOSTI OKS

V E L I K A P O D R [ K A

tom saradnjom:- [irenje olimpijskih ideala, razvoj sporta i

promocija olimpijskih vrednosti na{i su glavniciljevi. „Prokter end Gembl“, kao partner naovom putu, bi}e nam velika podr{ka u napori-ma da stvorimo bolje dru{tvo pomo}u sporta.Veoma nam je drago {to sara|ujemo sa kom-panijom kao {to je „Prokter end Gembl“, sa ko-jom }emo u~initi mnogo za sportiste, majke iporodice u Srbiji. Bavljenje sportom i fizi~komaktivno{}u pokazalo se produktivno ne samoza zdravlje i formu dece i omladine ve} i za nji-hovo psihi~ko i socijalno dobrostanje. Fizi~kiaktivna i „sportska“ deca pokazuju pozitivni-je socijalno pona{anje, pobolj{ane socijalnesposobnosti i razvijaju ve}i ose}aj li~ne odgo-vornosti. Deca koja se danas bave sportom su-tra mogu biti potencijalni olimpijci. �

^lanovi olimpijskog tima u strelja{tvu Ne-manja Mirosavljev i Andrija Zlati}, atleti~a-ri - olimpijci Asmir Kola{inac i Mihail Duda{(na slici), kajaka{ Marko Tomi}evi} i vesla-~ice Iva Obradovi} i Ivana Filipovi} bi}e za-{titna lica Kompanije „Merkator-S“ do Oli-mpijskih igara u Londonu. Tim povodomodr`ana je sve~anost u „Merkator centru“ naNovom Beogradu.

Direktor Kompanije „Merkator-S“ Stanka^urovi} ponovila je staru tezu da su srpski spo-rtisti najbolji ambasadori svoje zemlje u svetu.

Kampanja „Hvala, mama“ pokrenuta je i uSrbiji. Inicijatori su Olimpijski komitet Srbije iKompanija „Prokter end Gembl“, top-partnerMOK.

Ciljevi kampanje su podr{ka nacionalnom ti-mu Srbije na Igrama u Londonu kao i promo-cija razvoja omladine kroz sport.

Predrag Radovi}, menad`er kompanije „Pro-ktor end Gembl Srbija“, rekao je:

- Partnerstvo predstavlja sinergiju na{eosnovne svrhe da dotaknemo i pobolj{amo `i-vote, sa globalnim ciljem Me|unarodnog oli-mpijskog komiteta da izgradimo bolji svet krozsport. Mi }emo podr`ati olimpijski tim Srbijena OI i biti „ponosni sponzor mama“, jer izasvakog fantasti~nog sportiste, bio on po~etnikili profesionalac, stoji jo{ fantasti~nija mama.

Vlade Divac je izrazio zadovoljstvo zapo~e-

- Srbija ima ~ime da se ponosi. Nedavno suto pokazali Novak \okovi}, vaterpolisti i ruko-meta{i. Mi smo zlatni sponzor Olimpijskog ti-ma Srbije. Pru`amo im sna`nu podr{ku.

Potpredsednik OK Srbije @arko Paspalj za-hvalio je na podr{ci:

- ‘Merkator’ je sa nama jo{ od 2007. Podr{kanajboljih kompanija mnogo zna~i sportistimaSrbije i na{em sportu uop{te.

Desetobojac Mihail Duda{ zahvalio je u imesvih prisutnih olimpijaca kompaniji „Merka-tor-S“ na podr{ci koju pru`a na{em timu. �

Hvala, mamaO L I M P I J S K A S O B A U P E T R O V C U N A M L A V I

U okviru Sportskog centra „DragutinToma{evi“ u Petrovcu na Mlavi sve~ano jeotvorena Olimpijska soba. Na simboli~anna~in zajedno su to uradili predsednikOKS Vlade Divac, predsednik op{tine Ra-di{a Dragojevi} i predstavnici sportskogsaveza Petrovca na Mlavi. Na Olimpijskom~asu odr`anom tim povodom mladi ruko-meta{i Sloge upoznali su se sa maskotomSre}kom. Olimpijska soba je namenjenamladima. Cilj je promocija istorije olimpi-jskog pokreta Srbije, olimpijskih vrednos-ti i sportskog duha. Istog dana Vlade Divacprisustvovao je sve~anosti progla{enja na-juspe{nijih sportista u protekloj godini.

„ D U N A V O S I G U R A N J E “ U D U H U O L I M P I Z M A

Predsednik Olimpijskog komiteta Srbi-je Vlade Divac i olimpijci koji }e Srbijupredstavljati na Olimpijskim igrama u Lo-ndonu: tekvondistkinje Milica Mandi} iDragana Gladovi}, desetobojac Mihail Du-da{, kajak{ice Nikolina i Olivera Moldo-van i reprezentativke Srbije u strelja{tvuAndrea Arsovi} i Bobana Veli~kovi}, po-setili su {tand „Dunav osiguranja“ na 34.Me|unarodnom sajmu turizma.

Kompanija „Dunav osiguranje“, kaonacionalni lider u oblasti osiguranja, pru-`ila je veliku podr{ku OKS-u u ulozi „sre-brnog sponzora“ i „zvani~nog osiguranja“Olimpijskog tima Srbije.

- Veoma smo zahvalni „Dunav osigura-nju“ {to je uz na{e olimpijce na putu zaLondon. Svi na{i olimpijci bi}e osiguranina Igrama i to nam je od velike va`nosti -rekao je Divac.

U ime kompanije „Dunav osiguranje“obratio se ~lan izvr{nog odbora Sini{a Eri}:

- Na{i sportisti koji su izborili u~e{}e naovogodi{njim Olimpijskim igrama su po-kazali svoju superiornost ne samo zahva-ljuju}i vrhunskim rezultatima, ve} i ~inje-nici da na{u zemlju promovi{u u najbo-ljem svetlu {irom planete, ali i da su kaoljudi izuzetne li~nosti. @elimo im punosre}e, uspeha i pregr{t medalja. Siguransam da }e na{a podr{ka, kao i podr{kasvih pojedinaca i kolektiva koji su stali uzna{e olimpijce i Olimpijski komitet Srbi-je, biti podr{ka zlata vredna. Veliki su ~a-st i zadovoljstvo biti deo srpske olimpij-ske porodice.

Predsednik Olimpijskog komiteta Srbi-je Vlade Divac posetio je na Sajmu turiz-ma i {tand turisti~ke agencije „Big blu“,zvani~nog agenta za prodaju ulaznica iaran`mana za Olimpijske igre u Londonu.

P A R T N E R S T V O O K S I K O M P A N I J E „ P R O K T E R E N D G E M B L “

AKTIVNOSTI OKS

Veliko priznanje za sjajnu srpskusportistkinju Zoranu Arunovi}: naputovanju na Olimpijske igre u Lo-ndon uz nju }e biti i kompanija „Vi-za“, ponosni partner Olimpijskihigara punih 25 godina.

Svetska {ampionka u disciplinivazdu{ni pi{tolj na deset metarapriklju~i}e se elitnoj grupi sportistakoje sponzori{e „Viza“: imena Maj-kla Felpsa, Jelene I{inbajeve i Ali-son Feliks najbolje govore u ka-kvom se dru{tvu Zorana na{la.

- Veoma mi je drago {to se pri-klju~ujem grupi sportista svetskeklase. Bila mi je potrebna ogromnaposve}enost i veliko odricanje dapostanem olimpijski sportista, a uzovu podr{ku znam da sam korakbli`e ka ostvarenju svojih snova iuspeha kako na streli{tu, tako iizvan njega. Nadam se velikomuspehu u Londonu - rekla je ZoranaArunovi}.

Do Igara u Londonu 2012. „Viza“}e sponzorisati vi{e od 50 sportistai reprezentacija iz preko 20 zemalja,uklju~uju}i SAD, Kanadu, Brazil,Ujedinjeno Kraljevstvo, Kinu, Ju`nuAfriku i Rusiju.

Vladimir \or|evi}, menad`er „Vi-ze“ za Srbiju, izrazio je zadovoljstvozbog saradnje sa Zoranom Aruno-vi}.

- Neguju}i tradiciju podr{ke spor-tista od 1986. godine ostali smo pre-dani pru`anju pomo}i olimpijskim iparaolimpijskim nadama da ostvaresvoje `ivotne ciljeve dok se suo~ava-ju sa najve}im sportskim izazovimau svojim `ivotima - rekao je on.

Zanimljive pri~e izabranih sporti-sta povodom Olimpijskih igara bi}epredstavljene u kampanji „Gou vo-rld“, tokom koje }e se korisnicimakartica ista}i prednosti i pogodnos-ti kori{}enja proizvoda „viza“ {iromsveta. �

Zorana Arunovi} u dru{tvu Majkla Felpsa, Jelene I{inbajeve...

„ V I Z A “ S P O N Z O R I [ E N A [ U [ A M P I O N K U

februar 2012. Olimpijska revija� 19

20 �Olimpijska revija februar 2012.

- Smatrali smo da mo`emo da doprinesemorazvoju olimpijskog sporta i ja~anju podr{keolimpijskom timu Srbije u godini Olimpijskihigara. Naravno da saradnja sa Olimpijskim ko-mitetom Srbije ima neprocenjivu vrednost zaimid` jedne radio stanice.

�Na koji na~in Radio S poma`e populariza-ciji olimpijske ideje?

- Na talasima Radija S svake nedelje emitu-jemo emisiju „Olimpijsko odbrojavanje“. Uemisijama gostuju sportisti koji su ve} izbori-li plasman na Olimpijske igre u Londonu. Po-red toga, u saradnji sa Olimpijskim komitetomorganizova}emo kviz „Prona|i Sre}ka“ ~iji ci-lj je promovisanje maskote olimpijskog tima.Kroz dnevni program portala Smedia.rs i soci-jalne mre`e na kojima je Radio S dosta zastu-pljen promovi{emo sve aktivnosti OKS.

�Koliko je u programima Radija S zastu-pljen sport?

- Sport je uglavnom zastupljen u vikend pro-gramu Radija S kroz emisiju „Sport tajm“ ko-ja se emituje ve} 13 godina.U dnevnom programuuglavnom se prate svibitni rezultati sporti-sta i njihovih uspe-ha. Na`alost, ni kodnas, kao ni u ostalimmedijima, do sadamanji olimpijskisportovi nisu bili za-stupljeni u dovoljnojmeri, pa kroz ovu sara-dnju poku{avamo to dapromenimo.

�Kakvi suplanovi un a r e d -nom pe-riodu?

SPONZORSKI PUL

Predrag An|elkovi}, izvr{ni direktor„S media grupe“, jednog od novi-jih partnera Olimpijskog komitetaSrbije, govori o saradnji njegove fi-rme sa krovnom organizacijom sr-pskog sporta i najavljuje nove pro-

jekte i emisije posve}ene olimpijskom sportuna Radiju S.

On isti~e da }e program te stanice za vremepredstoje}ih Olimpijskih igara biti prilago|entoj manifestaciji i oboga}en mno{tvom infor-macija sa borili{ta iz Londona.

�Koji je bio razlog da Radio S i Olimpijskikomitet Srbije uspostave saradnju?

Spremamoolimpijskiprogram�Radio S }e za vreme Olimpijskih igara posebno brendirati program, sa puno izve{taja, uklju~enja, gostiju. Na{ kreativni tim}e u narednim mesecima do detalja razraditi kako }e to zvu~ati

Predrag An|elkovi}Intervju

izvr{ni direktor „S media grupe“

februar 2012. Olimpijska revija� 21

S MEDIA GRUPA

- Planovi su da sprovedemo kviz „Prona|iSre}ka“ kroz program Radija S i portala Sme-dia.rs propratimo Olimpijski dan i da se {to bo-lje pripremimo za pra}enje Olimpijskih igarakroz na{ program.

�Na koji na~in }e Radio S pratiti Igre u Lo-ndonu?

- Radio S }e za vreme Olimpijskih igara po-sebno brendirati program, kroz dnevne izve-{taje }emo se truditi da izve{tavamo o postig-nutim rezultatima na{ih u~esnika, a kroz vike-nd program, pored pra}enja, radi}emo i kra-tak osvrt na prethodnu nedelju, sa gostima iuklju~enjima slu{alaca. Ovo su samo neke ide-je za period Olimpijskih igara. Na{ kreativnitim }e u narednim mesecima razraditi do de-talja kako }e to zvu~ati.

�Ko su favoriti novinara Radija S za meda-lje u Londonu?

- Mislimo da ove godine na{i favori-ti, pored Novaka \okovi}a i vate-

rpolista, mogu da budu strelci ivesla~i...

�Da li postoje planovi osaradnji posle Igara?

- Mi smo zainteresovaniza nastavak saradnje. Na-ma je ovo prvo partner-

stvo sa Olimpijskimkomitetom Srbije ivoleli bismo da se sa-radnja nastavi i unarednom olimpij-skom ciklusu, alito }emo definisatisa ~elnim ljudimanakon zavr{enihIgara.�Kako ocenju-

jete dosada{nju sa-radnju Radija S i OKS?

- Jako je lepo ipravo je zadovolj-stvo raditi sa pro-

fesionalcima kojiznaju svoj posao. �

O L I M P I J S K O O D B R O J A V A N J E

Sportisti na radiju

��Koji je koncept emisije „Olimpijskoodbrojavanje“?

- Koncept emisije je da kroz neformalanrazgovor sa vi{e i manje popularnim sporti-stima zainteresujemo na{e slu{aoce za odre-|eni sport i u~e{}e tog sportiste na Olimpi-jskim igrama kako bi gra|ani Srbije mogli bo-lje da se upoznaju sa svim sportistima koji su~lanovi olimpijskog tima Srbije za London.

GOSTIIvana[panovi},SlobodanSoro i BobanaVeli~kovi} u emisijamaRadija S

22 �Olimpijska revija februar 2012.

jom. Stoga su Igre zapo~ele u vrlo mu~noj at-mosferi, iako su se meksi~ke vlasti potrudile daincident zata{kaju pred o~ima me|unarodnejavnosti.

Prvi put na Olimpijskim igrama je uvedenazvani~na doping kontrola za sportiste. Neslav-nu „~ast“ da postane prvi sportista u istoriji ko-ji je diskvalifikovan zbog dopinga imao je {ved-ski takmi~ar u modernom petoboju Hans Gu-nar Liljenval. Za njega je utvr|eno da je tokomIgara koristio alkohol.

U Meksiku Sitiju su na olimpijsku sceni prviput samostalno nastupili sportisti DR Nema~-ke, koji su dotad bili u zajedni~kim ekipama saSR Nema~kom, i osvojili 25 medalja. Zajedno}e ponovo nastupiti tek nakon pada Berlinskogzida, na Igrama u Barseloni 1992.

Najvi{e medalja osvojila je ~ehoslova~ka gi-mnasti~arka Vera ^aslavska sa osvojene ~etirizlatne i dve srebrne medalje. Vera je iskoristi-la Igre i osvojene medalje kako bi javno osudi-la sovjetsku invaziju i okupaciju svoje zemlje.

Sa Igara je svet obi{la i slika dvojice crnihameri~kih sprintera na 200 m, Tomija Smita iD`ona Karlosa, koji su dobijanje zlatne i bron-zane medalje iskoristili kako bi na olimpijskompodijumu, tokom izvo|enja ameri~ke himne,stajali pognutih glava i podignutih pesnica u cr-nim rukavicama, {to je bio simbol otpora crna-ca u SAD. Zbog tog gesta su suspendovani i od-mah udaljeni iz olimpijskog sela, a MOK im je

N E O B I ^ N E I G R E N A O I

Baskijska pelota

Na Igrama su na predlog doma}ina bi-la zastupljena i dva demonstraciona spo-rta. Tenis, koji je tek 1988. stekao statusolimpijskog sporta, i baskijska pelota, igrasli~na skvo{u, koja je i 1992. godine bilademonstracioni sport. Organizatori suodlu~ili da se d`udo takmi~enja ne odr`e,iako je taj sport na prethodnim Igrama biou redovnom programu. Posle Meksika,d`udo ponovo zauzima stalno mesto.

�Na Olimpijskim igrama u Meksiko Sitiju 1968. na{i sportistiosvojili su osam medalja, a prvorazrednu senzaciju priredila je\ur|a Bjedov osvajanjem zlatne medalje na 100 metara prsno

OLIMPIJSKA ^ITANKA

ISTORIJAMeksikankaNorma de Soteloprva `ena koja jeupalila olimpijskiplamen

U \ur|u Bjedov verovao samo Mladen Deli}

U Meksiku se u jedrenju takmi~io @ak RogIgre su kao nikada dotada bile u senci burnih

politi~kih zbivanja u svetu, prvenstveno vijet-namskog rata, rasnih nemira u SAD, student-skih nemira {irom sveta i invazije Var{avskogpakta na ^ehoslova~ku.

Tako je samo deset dana pre po~etka Igara uMeksiko Sitiju, policija poubijala nekoliko sto-tina studenata u po zlu ~uvenom „Tlatelokomasakru“. Naime, neposredno pre po~etka Iga-ra izbili su u Meksiko Sitiju studentski nemiri,u kojima su nezadovoljni meksi~ki studenti po-ku{ali da iskoristite Igre kako bi skrenuli pa`njuna svoje probleme. Nemiri su ugu{eni u krvi, aprema nekim izvorima nekoliko stotina stude-nata je ubijeno nakon sukoba s vojnom polici-

�Marija Pavlovi}

Dvadeset devete Olimpijske igreodr`ane su 1968. godine u Mek-siko Sitiju, u dr`avi Meksiko. Ovajgrad je izborio pravo na odr`ava-nje Igara 1963. godine u konkure-nciji s Detroitom, Buenos Ajre-

som i Lionom.Kasnije su se javili mnogi koji nisu bili odu-

{evljeni tim izborom, jer se Meksiko Siti nalazina nadmorskoj visini od 2.240 metara, te je ne-dostatak kiseonika uticao na mnoge sportistekoji nisu bili u stanju da se prilagode.

S druge strane, mnogo godina se tvrdilo daje svetski rekord od 8,90 m u skoku udalj, ko-ji je na Igrama postigao Bob Bimon, {to je bilo55 cm du`e od dotada{njeg rekorda, posledica

upravo tih okolnosti. Rekord je obo-ren tek 1991. godine, ali je i danas va-

`e}i olimpijski rekord.Tako se pokazalo da

su u atletici u svim spri-nterskim disciplinama iskokovima postignutisjajni rezultati, a da seproblem zbog razre|e-nog vazduha pojavljivaokod du`ih trka~kih disci-plina, kao i kod vesla~a,

gde je u 16 slu~ajeva bilapotrebna intervencija kiseonikom.

Zahvaljuju}i ovim specifi~nim uslovima ipostignutim rezultatima dugo se prodavao su-venir u obliku konzerve meksi~kog vazduha„specijalno za obaranje rekorda“.

Olimpijske igre u Meksiko Sitiju odr`ane suod 12. do 27. oktobra, uz u~e{}e 5.530 sportistai to 4.750 mu{karaca i 780 `ena iz 113 zemalja.Takmi~ilo se u 20 sportova, a Igre je otvoriopredsednik Meksika Gustavo Dijaz Orda. Naotvaranju Igara je prvi put ~ast paljenja Olim-pijskog plamena bila dodeljena jednoj `eni, bi-la je to meksi~ka atleti~arka Norma de Sotelo.Amerika je otkupila televizijska prava za 4,5miliona dolara, a Ej-Bi-Si je poslao ekipu od 450ljudi da prati program iz Meksiko Sitija.

OSE]AJJedini novinar izJugoslavije koji jepratio trku \ur|eBjedov bio je lege-ndarni Mladen De-li}, svi ostali su gle-dali ko{arku Jugo-slavija - SSSR

[AMPIONKA\ur|a Bjedov

februar 2012. Olimpijska revija� 23

XIX OLIMPIJSKE IGRE - MEKSIKO 1968.

LEGENDABob Bimonposti`e idanas va`e}irekord OI uskoku udalj

SPORTOVI (20)AkvatikaAtletika

BiciklizamBoks

VeslanjeGimnastika

Dizanje tegovaJedrenje

Kajak i kanuKonji~ki sport

Ko{arkaMa~evanje

Moderni petobojOdbojka

PelotaRvanje

Strelja{tvoTenis

FudbalHokej

do`ivotno zabranio u~e{}e na OI.Ono {to je bilo posebno interesantno jeste

to {to su svih osam finalista u trci na 100 me-tara bili crnci. [to se sprintera ti~e, ogromandoprinos postizanju vrhunskih rezultata daloje i tr~anje po sinteti~koj tartan stazi, mnogobr`oj od dotada{njih podloga, koja je prvi putkori{}ena upravo na ovim igrama.

Svojim nastupom se posebno istakao Al Er-ter, ameri~ki baca~ diska, koji je zabele`io ~e-tvrti uzastopni trijumf, postav{i druga osoba uistoriji olimpijskih igara kojoj je to po{lo za ru-kom u individualnom sportu. Ameri~ki sprin-teri D`im Hins i Li Evans su oborili rekorde na100 m odnosno 400 m, s vremenima koja sudugo godina ostala nenadma{ena. U troskokusu ~ak trojica takmi~ara oborila dotada{nji sve-tski rekord.

Igre su ostale upam}ene i zbog uvo|enja tzv.flop tehnike u skoku uvis, koji je doneo zlatnumedalju njenom utemeljiva~u Diku Fosberiju.Ovaj stil u kojem skaka~ ska~e preko letvice ko-joj je u trenutku preskoka okrenut le|ima brzoje postao dominantan, te ga svi skaka~i uvis ko-riste i danas.

Ameri~ka pliva~ica Debi Mejer postala prvaje u istoriji koja je osvojila tri zlata u individual-nim trkama, na 200, 400 i 800 m slobodno. Usve tri discipline Debi je postavila olimpijske re-korde, s tim {to je trka na 800 m za `ene prviput u istoriji Igara odr`ana u Meksiku.

8,9 mNOVI OLIMPIJSKI REKORD

Prvi put se u jedrenju takmi~io Belgijanac@ak Rog, koji je od 2001. predsednik MOK-a.

Na dugim stazama dominirali su sportisti izAfrike, a razre|en vazduh je jedino u ovim di-sciplinama imao {tetno dejstvo, zbog ~ega ni-je bilo rekorda. Na 5.000 m pobe|uje Tuni{aninGamudi, ispred dva Kenijca, a na 10.000 m po-bedio je Kenijac Naftali Temu. To je bila najna-pornija trka ovih igara, nakon koje su bolni~arisa bocama kiseonika do~ekivali iscrpljene trka-~e. Na{ takmi~ar Nedo Far~i} stigao je deveti.

D`on Stefan Akvari iz Tanzanije postao je po-znat po tome {to je zavr{io maratonsku trkuuprkos i{~a{enju kolena. Akvari je zavr{io po-slednji, ali je njegov nastup ostao zapam}en

kao primer upornosti i volje.Jugoslavija je u Meksiku u~estvo-

vala sa 69 sportista u 11sportova i osvojila osammedalja, zahvaljuju}ikojima zauzima 16 me-sto u konkurenciji od 113zemalja.

Studentkinja iz Splita\urda Bjedov osvojila je

zlatnu medalju u trci na100 metara prsno i time u{la

u istoriju jugoslovenskog plivanja kao prviosvaja~ medalje. Ni sama \ur|a nije mogla dapoveruje u svoj uspeh, a koliko u nju nisu po-lagane nade govori i ~injenica da je na takmi-~enju od jugoslovenskih novinara bio prisutansamo Mladen Deli}, dok su svi ostali prisustvo-vali ko{arka{koj utakmici izme|u Jugoslavije iSSSR. U finalu na 200 m prsno \urda je osvoji-la srebrnu medalju i time zaokru`ila svoj neve-rovatan uspeh.

Nakon tri srebrne medalje na{i vaterpolistiu Meksiko Sitiju osvajaju zlato, kao i MiroslavCerar na konju sa hvataljkama. Ko{arka{i osva-jaju srebrnu medalju.

Rva~ Stevan Horvat osvojio je srebrnu me-dalju. Nakon 20 godina rvanja, dve pobedena svetskim i tri na evropskim {ampionati-ma, Horvat kona~no osvaja olimpijsku me-dalju. Branislav Simi} osvojio je bronzu u rva-nju, kao i bokser Zvonimir Vujin koji ujednoosvaja i prvu jugoslovensku olimpijsku me-dalju u boksu. �

VAZDUHRazre|en vazduhna 2.200 metaranadmorske visinepomogao skaka~i-ma, a umalo ubiodugopruga{e

INOVATOR Dik Fosberi uveoflop tehniku u skoku uvis

OTPOR Smit i Karlos pognuteglave slu{aju himnu SAD

Popis podele medalja Olimpijske igre 1968.

plasman dr`ava zlato srebro bronza uk.1 SAD 45 28 34 1072 SSSR 29 32 30 913 Japan 11 7 7 254 Ma|arska 10 10 12 325 DDR 9 9 7 256 Francuska 7 3 5 157 ^ehos. 7 2 4 138 Z. Nem. 5 11 10 269 Australija 5 7 5 1710 V. Britanija 5 5 3 1311 Poljska 5 2 11 1812 Rumunija 4 6 5 1513 Italija 3 4 9 1614 Kenija 3 4 2 915 Meksiko 3 3 3 916 Jugoslavija 3 3 2 817 Holandija 3 3 1 718 Bugarska 2 4 3 919 Iran 2 1 2 520 [vedska 2 1 1 421 Turska 2 0 0 222 Danska 1 4 3 823 Kanada 1 3 1 524 Finska 1 2 1 425 Etiopija 1 1 0 226 Norve{ka 1 1 0 227 N. Zeland 1 0 2 328 Tunis 1 0 1 229 Pakistan 1 0 0 130 Venecuela 1 0 0 131 Kuba 0 4 0 432 Austrija 0 2 2 433 [vajcarska 0 1 4 534 Mongolija 0 1 3 435 Brazil 0 1 2 336 Belgija 0 1 1 237 J. Koreja 0 1 1 238 Uganda 0 1 1 239 Kamerun 0 1 0 140 Jamajka 0 1 0 141 Argentina 0 0 2 242 Gr~ka 0 0 1 143 Indija 0 0 1 144 Tajvan 0 0 1 1