Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Olja Jovanović i Vera Rajović

IOP

Psiho-socijalni model

Obrazovna inkluzija

Socijalna inkluzija

Uvođenje obaveznog osnovnog obrazovanja

Šta je sa decom koja ne mogu da ispune zahteve?Šta je sa decom koja ne mogu da ispune zahteve?

Velika Britanija, Ser Siril Bert predlaže osnivanje zasebnog obrazovnog sistema

Francuska, Bine i Simon začetnici pokreta mentalnog testiranja

Cilj: popraviti telo i um osobe

Izvor: ekspertski model

Problem: pripada pojedincu i ogleda se u odstupanjuod “normalnog”od “normalnog”

Rešenje: rehabilitacija, lekovi, terapija od straneeksperata

� Teorijske koncepcije koje naglasak stavljaju na značaj društva za razvoj i učenje, ali i na društvene grupe i socijalne nejednakosti postaju dominantne

� Rezultati istraživanja sugerišu:

5/12/2016 7

� Rezultati istraživanja sugerišu:nisku pravednost,nisku efektivnost, inisku efikasnost segregiranog obrazovanja

� Jačanje udruženja osoba kojima je potrebna dodatna podrška i roditeljskih udruženja

� Razvoj međunarodne zakonske regulative koja je usmerena na socijalnu inkluziju

Cilj: prilagoditi okruženje tako da se osobi koje imajupotrebu za dodatnom podrškom obezbedi puna participacija

Akteri: udruženja osoba sa smetnjama u razvoju

Problem: barijere u društvuProblem: barijere u društvu

Rešenje: izmene zakonske regulative, servisa podrške, participativno odlučivanje

� Inkluzija u obrazovanju podrazumeva obrazovanje svedece u lokalnoj redovnoj školi zajedno sa svojimvršnjacima u skladu sa svojim mogućnostima.

10

GDE SMO BILI PRE 2009. GDE SMO BILI PRE 2009.

Redovna školaRedovna škola

Namenjenouglavnom decitipičnog razvoja

Dete često

12

Needukabilno, ostaje kod kuNeedukabilno, ostaje kod kućće e

ili u institucijiili u instituciji

Specijalna škola/odeljenjaSpecijalna škola/odeljenja Dete čestoodvojeno odporodice i/ilivršnjaka

Potpunasocijalna

isključenost

GDE SMO BILI PRE 2009. GDE SMO BILI PRE 2009.

� 95% dece u Srbiji u sistemu obaveznog obrazovanja

GDE SMO BILI PRE 2009. GDE SMO BILI PRE 2009.

� 95% dece u Srbiji u sistemu obaveznog obrazovanja

� 2/3 dece van sistema su deca romske nacionalnosti

� 31% učenika specijalnih škola čine učenici romske nacionalnosti� 31% učenika specijalnih škola čine učenici romske nacionalnosti(Institut za otvoreno društvo, 2009)

� 60% dece sa smetnjama u razvoju van obrazovnog sistema (Centar za prava deteta, 2006)

� 85% dece sa smetnjama u razvoju koja žive u porodicama su izvan sistema obrazovanja (Unicef, 2001)

GDE SMO BILI PRE 2009. GDE SMO BILI PRE 2009.

�Nevidljivost osoba sa smetnjama u razvoju

�Veliki broj funkcionalno nepismenih

�Velika izdavanja za socijalnu zaštitu

�Teška upošljivost/neiskorišćen ljudski kapital �Teška upošljivost/neiskorišćen ljudski kapital

� Strategija za smanjenje siromaštva (2003);

�Nacionalni plan akcije za decu (2004);

�Nacionalni milenijumski ciljevi razvoja u Republici Srbiji (2006);

� Strategija za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji (2009);

� Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2009);

� Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku (2010);

� Pravilnik o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje (2010);

� Pravilnik o programu obuke pedagoškog asistenta (2010);

� Zakon o izmenama i dopunama ZOSOV (2011).

„Nastavnici nisu obučeni za inkluzivno

obrazovanje!“

„Inkluzivno obrazovanje mnogo košta!“„Inkluzivno obrazovanje mnogo košta!“

„Inkluzivno obrazovanje je na štetu svih!“

„Postoje negativni stavovi nastavnika, učenika i

roditelja prema deci sa smetnjama u razvoju!“

Troškovi obrazovanja� Postoji veza između načina finansiranja podrške djeci kojoj je dodatna podrška potrebna i broja djece u segregiranom obrazovanju (Meijer, 1999)

� Obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju 2 do 4 puta skuplje od obrazovanja dece tipičnog razvoja (http://www.inclusion.com/resoecd.html)

� Inkluzivno obrazovanje manje košta od segregiranog obrazovanja (npr. UNESCO, 2008)Troškovi života� Isključenost Roma sa tržišta rada i neučestvovanje u stvaranju dohotka i produktivnosti ima za posledicu da RS na godišnjem nivou gubi oko 238 miliona evra u produktivnosti i 58 miliona evra u fiskalnim doprinosima (Svetska banka, 2010)

� Pružanjem usmerene podrške pretpostavka je da bi se izdvajanja za socijalni zaštitu umanjila za 2,842,505,836 evra (Kovač Cerović i sar., 2013)

� Osoba koja napusti školovanje za života košta budžet 49000 do 82000 evra; budžetski deficit iznosi oko 1,15 milijardi evra (*680 miliona evra) (UNICEF, 2014)

�Za decu kojoj je potrebna dodatna podrška?

�Za decu tipičnog razvoja?

�Hipoteza kontakta (Allport, 1954)� Privatno iskustvo utiče na formiranje i menjanje stavova nastavnika prema inkluziji (npr. Leyser, Kapperman, Keller, 1994; Parasuram, 2006; Rajović, Jovanović, 2010).2006; Rajović, Jovanović, 2010).

�Međusobno prekrivanje grupnih pripadnosti (Doise, 1976) / Kompleksnost socijalnog identiteta (Roccas & Brewer, 2002)

� Strategije nastave koje utiču kako na akademski, tako i na emocionalni i socijalni razvoj učenika kojima je potrebna dodatna podrška jesu strategije koje se obično koriste u redovnoj nastavi (npr., Meijer 2001; Mitchell 2008; Davis & Florian 2004; Lewis and Norwich 2005).

� Koncept celoživotnog učenja

� Inicijalno obrazovanje nastavnika

� Stručno usavršavanje nastavnika� Stručno usavršavanje nastavnika

� Podrška nastavnicima

� Šta je dalo rezultate u inkluzivnoj praksi?� Diferencirana nastava

� Kooperativno učenje

� Multi-modalna nastava

� Strukturirano okruženje

� Vršnjačka podrška

� Grupa za socijalnu inkluziju MPNTR

� Mreža podrške inkluzivnom obrazovanju http://www.mrezainkluzija.org

� Model škole

� Resurs škole

� Stručni tim za inkluzivno obrazovanje i Tim za pružanje dodatne podrške učeniku

� Individualni obrazovni plan� Individualni obrazovni plan

� Afirmativne mere

� Pedagoški asistenti

� Lični pratioci

� NVO sektor

� Inicijalno obrazovanje i profesionalni razvoj nastavnika

� Interresorna komisija

� Romi čine 18% učeničke populacije u školama za učenike sa smetnjama u razvoju.

� Došlo je do promene u strukturi učenika kako u redovnim, tako u školama za učenike sa smetnjama u razvoju.

� Postoji saradnja, mada sporadična, između redovnih škola i škola za učenike sa smetnjama u razvoju.smetnjama u razvoju.

� 89% roditelja učenika koji se obrazuju po IOPu zadovoljno je napredovanjem svog deteta, 70% škola procenjuje da deca koja rade po IOPu ostvaruju napredak.

� Tema obrazovanja učenika kojima je potrebna dodatna podrška polako postaje sastavni deo inicijalnog obrazovanja nastavnika.

� Mehanizmi podrške inkluzivnom obrazovanju koji su uspostavljeni se razvijaju i menjaju, postaju sve funkcionalniji.

� Hrnjica, S. i saradnici (2009). Škola po meri deteta 2. Beograd: Save the Children UK.

� Kovač Cerović,T., Pavlović Babić, D., Jovanović, O. (2014). Oslonci za izradu Okvira za praćenje razvoja inkluizivnog obrazovanjau Srbiji. U: Okvir za praćenje inkluzivnog obrazovanja u Srbiji. Beograd: Institut za psihologiju, UNICEF, FOS.

� Meijer, C.J.W. (2001). Inclusive Education and Effective Classroom Practices. European Agency for Development in Special Needs Education.Education.

� Mitchell, D. (2008). What Really Works in Special and Inclusive Education: Using Evidence-Based Teaching Strategies. New York: Routledge.

� Rajović, V., Jovanović, O., Radević, B. (2012). Individualni razvojno-obrazovni program – Priručnik za vaspitače, nastavnike i druge profesionalce. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

� Rajović, V., Jovanović, O. (2013). The Barriers to Inclusive Education: Mapping 10 Years of Serbian Teachers’ Attitudes Toward Inclusive Education. Journal of Special Education and Rehabilitation, Vol. 14, Issue 3-4, 78-97.

� Rajović, V., Stanimirović, D. (2006). Odgovornost prema profesiji i klijentu (u oblasti rada sa osobama sa posebnim potrebama). Primenjena psihologija, 205–217.

olja.jovanovic@f.bg.ac.rs

vrajovic@f.bg.ac.rs