PREVENTIVNE MERE PRI UPOTREBI OPASNIH I TETNIH MATERIJA

Izvori izloenosti hemijskim tetnostima:Hemikalije se koriste u svim delatnostima; profesionalno i u svakodnevnom ivotu; pitanje je samo da li je pri tom izloenost takva da moe prouzrokovati posledice po zdravlje, uzrokovati povrede na radu, profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom ili ugroziti ivotnu sredinu.

Tehnoloki akcidentio U svetu se svakodnevno dogodi 35-40 hemijskih udesa. o Ljudski faktor je najei uzrok njihovog nastanka

o Specifinog su karaktera, s obzirom na mogunost nastanka, obim moguih posledica i nain sanacijeo Vremenski su krajnje nepredvidivi (naroito pri transportu opasnih materija). o Podjednako se deavaju i u razvijenim i u nerazvijenim zemljama,

oU zemljama EU tetnostima hemijske prirode izloeno je 13,6% zaposlenih

Akcidenti nastali u proizvodnim pogonima u kojima se proizvode i upotrebljavaju opasne supstance (40% svetskih udesa-jedan od najveih je udes zabeleen u Sevezu 1976isputanje gasa dioksina-zagaeno 42 000hektara;veliki broj povreenih) Akcidenti nastali u skladitima,magacinima i objektima u kojima se lageruju opasne materije -25% svetskih udesa; najvie rtava odnela nesrea u Bopalu 1984.god. gde je 42t izocijanitmetila je u obliku gasa isputeno iz fabrike pesticida: 25 000 poginulih i preko 100 000 sa posledicama)Akcidenti nastali pri transportu opasnih materija (35% svetskih udesa)

Neki od hemijskih akcidenata u naoj zemlji :2002. 2002. 2002. 2004. 2004. 2006. 2008. 2008. - 2008. - 2008. -2008. -

. , . . . 200-300 5- HF HCl . (3 ). (40 ). . - 3 .

2009. - 2009. 2009. - .

2. - 7 . 25 . - 7 .

Veoma je vano da znamo karakteristike opasnih i tetnih materjala koje koristimo!

Zato?Da bi zatitili sebe kao korisnike, spreili mogue akcidentne situacije i zatitili ivotnu okolinu moemo i moramo preduzeti odgovarajue preventivne mere! Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu Zakon o zatiti ivotne sredine

GDE SVE MOE DOI DO AKCIDENTA U KONTAKTU SA OPASNIIM I TETNIM MATERIJAMA ? Proizvodnja

Pakovanja Transport Upotreba-korienje

Skladitenja Uklanjanja u vidu otpada

Faktori koji utiu na ispoljavanje tetnih efekata hemikalija pri njihovoj upotrebi Fiziko-hemijska svojstva materije; Koncentracija hemijske materije u vazduhu; Duina izlaganja; Teina rada- tempo disanja; Sredstva line zatite; Opte stanje organizma

Definicija opasnih materjala Opasne materije jesu eksplozivne,

zapaljive, oksidirajue, otrovne, gadne, zarazne, korozivne, kancerogene i radioaktivne materije utvrene standardima i drugim propisima a koje se proizvode, koriste ili skladite u procesu rada, kao i materije ija su svojstva kada su vezane za neke supstance opasne po ivot i zdravlje ljudi.

ta su to MDK (maksimalno dozvoljene koncentarcije)?Koncentracije hemijskih tetnosti kojima, prema aktuelnim saznanjima,ispitivanjima radnici mogu biti izloeni 8 sati dnevno 5 dana u nedelji tokom itavog radnog veka a da im zdravlje ne bude oteeno. Izraavaju se u mg/m3 ili ml/m3 ( ppm)

Kratkotrajne granine vrednosti? Koncentracije opasnih materija kojima

zaposleni moe biti izloen bez opasnosti po zdravlje krae vreme koje podrazumeva izloenost maksimum 15 min. i ne vie od etiri puta tokom radnog vremena, sa pauzama izmeu dve ekspozicije od minimum 60 min.

POSLEDICE KOJE UZROKUJU OPASNE MATERIJEAkutne Nastaju kao posledica kratkotrajne izloenosti (npr. opekotine uzrokovane korozivnim materijama, udisanje toksinih gasova, iritacija oiju) i obino su odmah vidljive Hronine Nastaje kao posledica dugotrajne izloenosti koja je esto slabog intenziteta Moe se manifestvovati tek nakon mnogo godina Teko ih je predvideti Teko je utvrditi uzrok ovakvih posledica

Hemijske tetnosti se mogu pojaviti u procesima u vidu: Gasova (pare, dim, magla) Nagrizajuih, otrovnih,

iritirajuih tenosti Pakastih materjala

Kako se mogu izbedi? Identifikacijom hemijskih tetnosti

Preduzimanjem preventivnih mera kojima bi se spreila ili smanjila izloenost hemijskim tetnostimaPoslodavac je duan da, prilikom organizovanja rada i radnog procesa, obezbedi preventivne mere radi zatite ivota i zdravlja zaposlenih kao i da za njihovu primenu obezbedi potrebna finansijska sredstva ( Zakon o BZR)

PREVENTIVNE MERE PRI PROIZVODNJI, PAKOVANJU, KORIENJU, SKLADITENJU I UNITAVANJU OPASNIH I TETNIH MATERIJAPreventivne mere u fazi projektovanja Tehniko-tehnoloke mere Preventivne mere u fazi proizvodnje Preventivne mere prilikom pakovanja i oznaavanja proizvoda Preventivne mere prilikom skladitenja proizvoda Prevetivne mere prilikom transporta proizvoda Preventivne mere u toku odlaganja- unitavanja

Zakoni

Zakon o BZR (Sl. glasnik RS br.101/05) Zakon o zatiti od poara (Sl. glasnik RS br. 111/09) Zakon o planiranju i izgradnji (Sl.glasnik RS br.47/03) Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl.glasnik RS br.135/04 ) Zakon o zatiti ivotne sredine (Sl.glasnik RS br.135/04 ) Zakon o prevozu opasnih materija(Sl.list SFRJ, br.20/84) Zakon o upravljanju otpadom (Sl.glasnik RS br. 36/09 ) Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija (Sl.list SRJ broj: 15/95, 28/96, 37/02 )

Pravilnici Pravilnik o nainu i postupku procene rizika na radnom mestu

i u radnoj okolini (Sl. glasnik RS 72/06 i 84/06); Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korienju sredstava i opreme za linu zatitu na radu (Sl. glasnik RS 92/08); Pravilnik o postupku pregleda i ispitivanja oprem z rd i isitivnj uslv rdn klin (Sl. glasnik RS 101/05); Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korienju opreme za rad (Sl. glasnik RS 23/09); Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnim mestima (Sl. glasnik RS 21/09).

PREVENTIVNE MERE U FAZI PROJEKTOVANJA Zakon o planiranju i izgradnji ureuje uslove, nain planiranja i ureenja prostora

Zakon o intergisanom spreavanju i kontroli zagaivanja izdavanje integrisane dozvole ( za postojea postrojenja rok do 2015 god.) Vano je prikupiti informacije:Za pripremnu fazu projektovanja Fazu projektovanja tehnolokog procesa

Bitne informacije:Koje se opasne i tetne materije koriste u procesima (koliine, karakteristike, meusobne reakcije, mesta upotrebe, skladitenja, odlaganja) Opis tehnolokih procesa (od faze prijema sirovina, preko procesa doziranja, pojedinanih tehnolokih linija ,do procesa dobijanja finalnih proizvoda, kontrole i pakovanja ) Opis i kapaciteti glavne i pomone opreme Izbor kontrolno-merne opreme Izbor kolektivnih mera BZR na izvorima rizika Izbor sistema i opreme za PPZ

TEHNIKO-TEHNOLOKE MERE I PREVENTIVNE MERE U FAZI PROIZVODNJE I KORIENJA OPASNIH MATERIJA Preventivne mere se preduzimaju na osnovu Akta o

proceni rizika i Elaborata procene opasnosti od udesa a u skladu sa potovanjem propisa o: Zatiti ivota i zdravlja ljudi Zatiti na radu Zatiti ovekove okoline Zatiti od poara, hem.udesa i drugih udesnih situacija

Vano za procene rizika:Indentifikovati izloenost hemijskim materijama u radnoj sredini

Odrediti izvore ekspozicijeIzvriti procenu da li se radi sa opasnim hemikalijama?! Prepoznati i oceniti tetnosti koje mogu da utiu na zdravlje zaposlenih Prikupiti podatke o tetnim materijama

Izvriti ispitivanja radne okoline,koncentracije hemij.materija ...

Pri proceni rizika obratiti panju na: gde je nalazi radno mesto i teina poslova koji se izvode ko tamo radi: da li ima trudnica, mladih radnika, radnika sa invaliditetom, sezonskih radnika, podizvoaa i posetioca, zaposlenih koji rade izvan preduzea koja se radna oprema, materijali i procesi koriste; kakvi zadaci se izvode koje opasnosti su ve identifikovane pored hem.tetnosti; koje su potencijalne posledice postojeih opasnosti; koje se mere zatite koriste; koji su zabeleeni akcidenti, profesionalne bolesti i ostali dogaaji u vezi zdravlja/bolesti; koji su zahtevi zakonske regulative i drugi koji se odnose na dato radno mesto.

Skupiti to vie informacija: o opremi, materijama koje se koriste na radnom mestu; tehnoloki postupci i uputstva za rad; rezultati merenja tetnosti ili opasnosti i oteavajuih faktora na radnom mestu; izvetaji o akcidentima i profesionalnim oboljenjima; uverenja o opasnim materijama; zakonska regulativa i tehniki standardi; nauna i tehnika literatura. EDUKACIJA KORISNIKA!!!

Pravilnik o preventivnim merama za BZR pri izlaganju hem.materijama ( Sl.Glasnik br.106/09) Novi Pravilnik, donet krajem 2009, sa poetkom primene

od 1.januara 2013. Propisuje minimalne zahteve koje poslodavac mora da obezbedi kroz primenu preventivnih mera u cilju otklanjanja, smanjenja rizika od povreda ili oteanja zdravlja zaposlenih usled izlaganja hem.materijama Sadri dva priloga: Obavezujue granine vrednosti izloenosti hem. materijama

na radnom mestu (Prilog 1) Obavezujue bioloke granine vrednosti i praenja zdravstvenog stanja (Prilog 2)

PREVENTIVNE MERE PRILIKOM TRANSPORTA OPASNIH MATERIJA Zakon o prevozu opasnih materija ( Sl.list SFRJ 27/90) Opasne materije klasifikovane u 9 klasa Transportna dokumentacija

Prevoznik, vozilo i voza ispunjavaju uslove iz ADR propisa Vozilo i teret obeleeni odgovarajuim znacima

(listice i tablice) Upustvo o posebnim merama bezbednosti u sluaju akcidentih situacija Isprave o osiguranju opasne materije

PREVENTIVNE MERE PRILIKOM SKLADITENJA OPASNIH MATERIJA Fiziko-hemijske karakteristike materjala i oznaavanje

Koliine lagerovanog materjala Kompatibilnost materjala koji

se skladiti u istom prostoru Originalnost ambalae koju propisuje proizvoa Obezbeenje odgovarajue T, vlanosti, ventilacije... Odgovarajue dimenzije skladita i infrastruktura Potovanje propisa o PPZ,obezbeenje odgovarajue sigurnosne, kontrolne, stabilne i mobilne opreme za intervencije u akcidentim situacijama Obuenost zaposlenih za rukovanje opasnim materijama Odgovarajua SLZ

PREVENTIVNE MERE PRILIKOM OZNAAVANJA I PAKOVANJA Obaveza proizvoaa je da na

pakovanju-ambalai na jasan i vidljiv nain oznai opasnost koju materjal moe naneti korisnicima ili ivotnoj okolini Deklaracija mora da sadri upustvo za upotrebu i rukovanje proizvodom Mora se koristiti samo odgovarajua propisana ambalaa Upustvo za postupanje u sluaju prosipanja, ili oteenja originalnog pakovanja,prva pomo,koga obavestiti o akcidentu Sigurnosni list MSDS uputstvo o upotrebi

OZNAKE HEMIJSKIH OPASNOSTI:toksino eksplozivno oksidujua sredstva

zapaljiva sredstva

iritirajue

tetna po ivotnu okolinu

tetno

korozivna

PREVENTIVNE MERE PRILIKOM ODLAGANJA- UNITAVANJA OPASNIH MATERIJA Zakon o upravljanju otpadom(Sl.Glasnik RS, br.36/09) Nadlenost Ministarstva ZS Kategorizacija otpada

Lista otpada-lina karta otpada (naziv, indeks, mesto

nastanka,koliina otpada dnevna, mesena, god.) Oznaavanje opada Transport do mesta za odlaganje unitavanje Skladite opasnog otpada u skladu sa Pravilnikom o nainu postupanja sa opasnim materijama Obuka zaposlenih koji manipuliu otpadom za rad sa opasnim materijama i postupkom u sl. akcidentnih situacija

Zakljuak:RAZMILJAJMO PREVENTIVNO !

RADIMO I IVIMO BEZBEDNO!

HVALA

NAPANJI