OPLEMENJIVANJE SUNCOKRETA U INSTITUTU ZA RATARSTVO …scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0354-7698/2008/0354-76980801031M.… · Pregledni rad – Re view pa per OPLEMENJIVANJE SUNCOKRETA

Pregledni rad – Re view pa per

OPLEMENJIVANJE SUNCOKRETA U

INSTITUTU ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO

Vladi mir Mikli~, Nada Hladni, Sini{a Joci}, Radovan Marinkovi}, Jovanka Atlagi}, Dejana Safti}-Pankovi}, Dragana Miladinovi},

Nenad Du{ani}, San dra Gvozdenovi}

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Izvod: Osnivanjem Odeljenja za industrijsko bilje 1962. godine u Insti -tutu za ratarstvo i povrtarstvo zapo~et je rad na oplemenjivanju sunco kreta. UOdeljenju za uljane kulture stvoreni su me|u prvima u svetu (Francuska iRumunija) produktivni hibridi na bazi cms-a.

Osnovni pravac u oplemenjiva~kom programu je stvaranje uljanih hibri -da sa visokim prinosom semena i ulja, otpornih prema dominantnim boles -tima i su{i. Pored toga stvaraju se hibridi za posebne namene: sa razli~itimkvalitetom ulja, konzumni, za ishranu ìvine i ptica, tolerantni prema odre|e -nim grupama herbicida (imidazolinonima i tribenuron metil) i dekorativni.Tokom proteklih 40. godina intenzivnog rada na oplemenjivanju suncokretastvoreno je 178 NS-hibrida od kojih su 48 priznati u Srbiji, a 130 je priznato uinostranstvu. Institut za ratarstvo i povrtarstvo ima razvijenu saradnju naprogramima stvaranja zajedni~kih hibrida sa vi{e od 30 stranih partnera, {toomogu}ava kori{}enje genetske varijabilnosti na me|una rodnom nivou istvaranje zajeni~kih hibrida. Stvoreno je 125 zajedni~kih hibri da koji su priz -nati u evropskim i vanevropskim zemljama koji imaju va`nu ulogu u proiz -vodnji suncokreta u svetu (Francuska, Rusija, Ukrajina, Kina...).

Vode}i hibridi suncokreta u masovnoj proizvodnji u Srbiji su NS-H-111,Ba~vanin, Bana}anin i Velja. Njihovo mesto polako zauzimaju novi hibridisuncokreta Sremac, [umadinac, Ba}a, Kazanova, a uskoro i Du{ko, Branko,Oliva i Novosa|anin.

Klju~ne re~i: suncokret, hibridi, oplemenjivanje

Uvod

Suncokret (Helianthus annuus L.) poti~e iz Severne Amerike. U Evropu jeprene{en prvo u [paniju tokom 16. veka, a odatle se {irio u druge dràve kaoukrasna biljka.

Prvi pisani podaci o suncokretu kao uljanoj kulturi prona|eni su u Rusiji1818. godine. Masovnije se suncokret kao uljana kultura po~eo gajiti u Rusiji30-tih godina 19. veka. Po~etak oplemenjivanja na nau~nim osnovama datira iz1912. kada su stvorene prve ruske visokouljane sortne populacije. Veliki ople -me njiva~ki centri u Rusiji formirani su po~etkom 20. veka. U njima je stvorenvelik broj visokouljanih sorti. Po~etkom 1960-tih godina do{lo je do uvo|enjaruskih visokouljanih sorti u velik broj evropskih zemalja me|u kojima je i Srbija,{to je uticalo na pove}anje povr{ina pod ovom kulturom u svetu i na po~etakgajenja suncokreta kao uljane kulture.

31

Osnivanjem Instituta za ratarstvo i povrtarstvo 1938. godine zapo~et je i rad na oplemenjivanju suncokreta (Nikoli}-Vig, 1961; Nikoli}-Vig i Vrebalov, 1965).Odeljenje za uljane kulture formirano je 1. 01. 1962. godine kao Odeljenje zaindustrijsko bilje.

U prvom periodu oplemenjivanja suncokreta radilo se na stvaranju viso ko -uljanih sorti, tako su stvorene prve novosadske sorte: Novosadski 20, Novosad -ski 61 koje su registrovane 1976. godine.

Intenzivan pro gram na stvaranju hibrida suncokreta zapo~et je 1965. godi -ne u Odeljenju za uljane kulture stvaranjem velikog broja in bred linija i prona -laènjem podesnih izvora mu{ke sterilnosti nuklearnog tipa ([kori}, 1988). Tajtip sterilnosti omogu}io je stvaranje prvih hibrida suncokreta u Srbiji, Francuskoj i Rumuniji. Hibridi nuklearnog tipa sterilnosti se nisu dugo zadràli na poljimajer je bila skupa semenska proizvodnja. Nastavljen je dalji rad na pronalaènjupodesnog izvora citoplazmatske mu{ke sterilnosti kod nas i u svetu. Otkri}emstabilnog izvora citoplazmatske mu{ke sterilnosti (cms) od strane Leclercq(1969) i pronalaènjem re storer gena za restauraciju fertilnosti (Kinman, 1970)omogu}eno je prakti~no kori{}enje heterozisa i stvaranje hibrida suncokreta nabazi cms-a.

Na{a zemlja je zajedno sa Francuskom i Rumunijom me|u prvima u svetuuvela sopstvene hibride na bazi cms-a u masovnu proizvodnju 1978. godine.

Uvo|enjem NS-hibrida suncokreta u proizvodnju do{lo je do pove}anjapovr{ina i prinosa pod ovom kulturom u Srbiji. Prvi registrovani NS-hibridi sun -co kreta u periodu od 1978. do 1983. godine bili su: NS-H-62-RM, NS-H-63-RM,NS-H-65-RM, NS-H-67-RM, NS-H-26-RM, NS-H-27-RM, NS-H-33-RM i odlikovalisu se visokom produktivno{}u, uniformno{}u, posedovali su otpornost naplamenja~u, r|u, volovod i suncokretov moljac.

Pojava mrko-sive truleì stabla (Phomopsis-a) 1980. godine u proizvodnjisuncokreta u Srbiji dovela je do smanjenja povr{ina i prinosa pod ovom kul -turom ([kori} i sar., 1996). Stvoreni su u kratkom vremenskom periodu novihibridi suncokreta tolerantni prema Phomopsis-u (NS-H-15 i NS-H-17) koji suregistrovani 1984. godine. Poljski otporni hibridi prema Phomopsis-u (NS-H-43, NS-H-44, NS-H-45) registrovani su 1987. godine. Uvo|enje ovih hibrida u ma -sovnu proizvodnju omogu}ilo je opstanak suncokreta kao ratarske kulture nana{im prostorima i dovelo do pove}anja povr{ina i prinosa pod ovom kulturom.

Od po~etka rada na oplemenjivanju suncokreta do danas stvoren je velikbroj NS- hibrida. Vode}i hibridi u masovnoj proizvodnji su NS-H-111, Ba~vanin,Bana}anin i Velja. Njihovo mesto polako zauzimaju novi hibridi suncokreta Sre -mac, [umadinac, Ba}a, Kazanova, a uskoro i Du{ko, Branko, Oliva i Novosa|anin.

Cilj ovog rada je da se prikaù ostvareni rezultati u oplemenjivanju sunco -kreta u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo i da se ukaè na dalje pravce uoplemenjivanju ove va`ne uljane kulture.

Genetski resursi, metodi i pravci oplemenjivanja suncokreta

Postojanje genetske varijabilnosti u selekcionom materijalu je osnovnipreduslov svakog oplemenjiva~kog programa, zato prikupljanje i ispitivanje raz -li ~itih genotipova i formiranje genetske kolekcije predstavlja prvi korak u ople -menjivanju suncokreta.

32 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Po~etni materijal za stvaranje hibrida u novosadskom oplemenjiva~komprogramu bile su sorte (novosadske, ruske, ukrajinske, argentinske), me|u -sortni hibridi, sintetici i drugi genetski izvori (”gene pool”).

Genetska varijabilnost gajenog suncokreta je mala, da bi se pove}ala pri{lo se sakupljanju divljih vrsta. U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo sakupljena jekolekcija jednogodi{njih i vi{egodi{njih divljih vrsta iz roda Helianthus. Kolekcija se intenzivno koristi u oplemenjivanju suncokreta primenom metoda inter spe -cies hibridizacije za prenos ”poèljnih gena” iz divljih vrsta u gajeni suncokret.Ve}i broj interspecies hibrida izme|u gajenih genotipova i odre|enih divljihvrsta predstavlja novu germ plazmu za stvaranje in bred linija i pove}anjegenetske varijabilnosti kod gajenog suncokreta.

Proces stvaranja in bred linija suncokreta odvija se u nekoliko etapa: 1) stva -ranje in bred linija iz genetski divergentnog materijala, 2) uno{enje cms i Rf genau odabrane in bred linije, 3) ispitivanje kombinacionih sposobnosti in bred linija,4) odràvanje citoplazmatski mu{ko sterilnih in bred linija i re storer linija.

U stvaranju in bred linija suncokreta naj~e{}e se koristi pedigre metoda(metod glava na red) i metoda povratnih ukr{tanja.

Pedigre metoda predstavlja individualno odabiranje biljaka u izvornommaterijalu i pra}enje pedigrea odabranih biljaka sve do dobijanja homozigotnihlinija. Naj~e{}e posle S4 ili S5 generacije pristupa se ispitivanju kombinacionihsposobnosti stvorenih in bred linija kako bi se odabrale perspektivne, koje }e semo}i koristiti dalje kao komponente budu}ih hibrida.

Osnovni pravac u oplemenjiva~kom programu Odeljenja za uljane kultureje stvaranje uljanih hibrida (sa visokim prinosom semena i ulja) otpornih premadominantnim bolestima i su{i.

Pored toga stvaraju se hibridi za posebne namene:1. sa razli~itim kvalitetom ulja (visok sadràj oleinske kiseline i izmenjen

sadràj tokoferola);2. konzumni (smanjen sadràj ulja, a pove}an sadràj proteina);3. za ishranu ìvine i ptica, otpornih prema dominantnim bolestima;4. tolerantnih prema odre|enim grupama herbicida (imidazolinonima i tribe -

nuron metil);5. dekorativni (za gajenje u vrtovima i parkovima, za rezano cve}e i gajenje u

saksijama).Kod svih tipova hibrida velika pa`nja se poklanja pove}anju adaptabilnosti,

stabilnosti i atraktivnosti prema polinatorima.Osnovni pravac u novosadskom programu oplemenjivanja suncokreta je

stvaranje hibrida sa visokim genetskim potencijalom za prinos semena (iznad5t/ha) i sadràj ulja u semenu (>50%) koji ostvaruju visok prinos ulja po hektaru(>2,5t/ha), izmenjene arhitekture biljke u zavisnosti od rejona za koji se stva -raju. Poseduju otpornost na dominantne bolesti, parazitnu cvetnicu volovod,insekte i stresne uslove (su{u).

Oplemenjivanje na produktivnost

Prinos ulja je glavni pokazatelj produktivnosti svakog hibrida suncokreta([kori} i sar., 2005). Suncokret je izrazito stranooplodna biljna vrsta sa dvos -polnim cvetovima {to je uticalo da se hibridi suncokreta stvore mnogo kasnije,nego kod drugih ratarskih kultura (kukuruz, {e}erna repa) [kori} i sar. (2002).

Zbornik radova, Sveska 45, 2008. 33

Prednosti hibrida nad sortnim populacijama je {to imaju ve}u produktivnost,ujedna~eno sazrevaju, imaju ujedna~eniji sadràj vlage u semenu u vreme ̀ etve, visina biljke im je ujedna~enija, lak{e je uno{enje gena otpornosti prema boles -tima i {teto~inama i ispoljava se fenomen heterozisa tj. bujnost u F1 generaciji.

Manifestovanje efekta heterozisa za agronomski va`na svojstva osnovni jepreduslov za dobijanje produktivnih hibrida, potvr|eno je ranijim istraìvanja([kori}, 1975; Marinkovi}, 1984; Joksimovi}, 1992; Joci}, 1997, 1998, 2000;[kori} et al., 2000; Joksimovi} i sar., 2001; Joci} 2003; Joci} et al., 2004; Hladnii sar., 2003, 2005, 2006).

Stvaranje produktivnih hibrida suncokreta zahteva izgradnju modela hib -rida za odre|ene agroekolo{ke uslove uz odre|ivanje prioriteta kod ople me -njivanja na najva`nija svojstva ([kori} i sar., 2002, 2004, 2006).

Glavni ciljevi u stvaranju visokoproduktivnih hibrida suncokreta su pove}a -nje prinosa semena i sadràja ulja po jedinici povr{ine, akceptora asimilativa,èt venog indeksa, atraktivnosti prema polinatorima (medonosnost), autofer -tilnosti, otpornosti prema dominantnim bolestima i insektima, ranije sazrevanje(skra}enje vegetativne faze), optimalizacija arhitekture biljke. Sve to treba daomogu}i u uslovima intenzivne agrotehnike pove}anje broja biljaka po jedinicipovr{ine, a time i prinosa ([kori} i sar., 2002). Ostvarenje ovih ciljeva je mogu}etimskim radom, posedovanjem potrebne opreme uz istovremeno dobro poz -navanje istraìva~kih metoda.

Osnovni preduslov za stvaranje definisanog modela hibrida je dobijanjeroditeljskih linija koje poseduju èljena svojstva kako bi za roditeljske paroveodabrali linije koje za najve}i broj agronomskih svojstava daju superiornopotomstvo u F1 generaciji u odnosu na hibride koji se ve} gaje.

Broj listova, njihova veli~ina, trajanje i raspored na biljci, visina biljke, veli -~ina, forma i poloàj glave na stablu imaju va`nu ulogu u definisanju opti malnearhitekture hibrida suncokreta ([kori}, 1975; [kori} i sar., 1989, 2002).

Stvaranje velikog broja in bred linija i ispitivanje njihovih kombinacionihsposobnosti je veoma va`no za stvaranje produktivnih hibrida. Eksperimentalno je dokazano i to ne samo kod suncokreta, da samooplodne linije sa dobrimop{tim kombinacionim sposobnostima (OKS) daju prinosnije hibride nego linije sa lo{ijim OKS (Marinkovi}, 1993; Joksimovi} i sar., 1993; Joci}, 1997; Joci} i[kori}, 1998). Genetska udaljenost izme|u roditeljskih linija je preduslov zaekspresiju dobrih posebnih kombinacionih sposobnosti PKS ([kori} et al.,2004).

Pove}anje kombinacionih sposobnosti za prinos semena kod novostvo -renih in bred linija mogu}e je ostvariti samo uz osmi{ljeno kori{}enje genetskevarijabilnosti suncokreta (Fick and Miller, 1997; [kori} i sar., 2006).

Realizacija ovog zadatka u okviru novosadskog oplemenjiva~kog programa se odvija u vi{e pravaca. Akumulacijom poèljnih gena na osnovu ve} stvorenihin bred linija uz primenu konvergentnih ukr{tanja i nakon toga samooplodnjomobezbe|uje se stvaranje novih linija koje }e imati ve}u vrednost OKS i PKS zaagronomski va`na svojstva i na taj na~in obezbe|uju stvaranje produktivnijihhibrida suncokreta. Drugi na~in je kori{}enje divljih vrsta roda Helianthus putem interspecies hibridizacije.


Uspeh oplemenjiva~kog programa pored posedovanja po~etnog materijala {iroke genetske varijabilnosti zavisi od poznavanja mehanizama delovanja genai njihove interakcije.

U Odeljenju za uljane kulture posebna pa`nja se poklanja genetskim istra -ìvanjima radi brèg i efikasnijeg ostvarivanja cilja u oplemenjivanju suncokreta.

Prou~ava se heritabilnost, na~in nasle|ivanja, korelacije, direktna i indir -ektna me|uzavisnost svojstava, adaptabilnost i stabilnost u zavisnosti od mate -rijala koji se koristi za oplemenjivanje.

Da bi se dobila {to potpunija informacija o komponentama genetske vari -janse efektu gena, proceni op{tih i posebnih kombinacionih sposobnosti geno -tipova kori{}ene su analize dialelnih ukr{tanja: Marinkovi}, 1981; Joci}, 1997;Hladni, 1999; metod lxt [kori} et al., 2000; Joksimovi} et al., 2000; Marin kovi}et al., 2000; Hladni et al., 2004; Gvozdenovi}, 2006; aditivno-dominantni model: Joci}, 2003; Marinkovi} et al., 2004.

Ispitivana je heritabilnost u uèm smislu za najva`nija morfofiziolo{kasvojstva kod suncokreta. Vrednosti heritabilnosti su se razlikovale u zavisnostiod ispitivanog svojsta i kretale su se za ugao lisne dr{ke (88%), duìnu lisnedr{ke (52,4-95,62%), lisnu povr{inu (43%), visinu biljke (21,7-78,0%), pre~nikglave (10,0-61,0%), duìnu brakteja (66,1%), {irinu brakteja (83,0%), broj brak -teja (42,4%) i prinos semena (18,1-39,9%): Marinkovi} i [kori} (1984), Marin -kovi} (1993), Marinkovi} i sar. (1994), Joci} i [kori} (1996), Hladni (1999).

U odeljenju za uljane kulture prou~avani su i na~ini nasle|ivanja kvanti -tativnih svojstava. Saznanja o nasle|ivanju prinosa semena Joksimovi} i sar.,1994; Marinkovi}, 2000; [kori} et al., 2000; Hladni i sar., 2000; Joci}, 2003;sadràja ulja u semenu [kori} et al., 2000; Hladni et al., 2006; prinosa ulja [kori}et al., 2000; Gvozdenovi}, 2006; kao i va`nih morfofiziolo{kih svojstava ugla lisnedr{ke Hladni i sar., 2000; duìne lisne dr{ke Marinkovi} et al., 1994; Hladni i sar.,2002; ukupnog broja listova Marinkovi}, 1982; Hladni i sar., 2003; ukupne lisnepovr{ine po biljci Marinkovi}, 1980, 1982; [kori}, 1985; Joksi movi} i sar., 1997;Hladni i sar., 2003; pre~nika stabla Marinkovi}, 1993; Mari nkovi} i sar., 1994;visine biljke [kori}, 1975; Marinkovi}, 1980; Joksimovi} i sar., 2000; Marinkovi} et al., 2000; Marinkovi}, 2005; Hladni i sar., 2001, 2002, 2005; pre~nika glaveMarinkovi}, 1984; Marinkovi} i [kori}, 1990; Joksimovi} i sar., 2000; Hladni i sar.,2003, 2004; mase 1000 semena Marinkovi} i [kori}, 1984; Joksimovi} et al.,2004; Joci}, 2003; ukupnog broja semena po glavi Marinkovi} 1980, 1984,krupno}a semena Joci}, 1997, Joci} et al., 2000; boja semena Joci} i [kori},1997; autofertilnost Marinkovi} i [kori}, 1986; Joci}, 2003; stepen oplodnje Joci}, 2000, 2003; omogu}avaju pravilan izbor rodite ljskih linija. U ve}ini slu~ajevaustanovljen je ve}i udeo neaditivne genet ske va rijan se za u nasle|ivanju prinosasemena, sadràja ulja, prinosa ulja kao i kod va`nijih morfofiziolo{kih osobinakao {to su ukupna lisna povr{ina, visina biljke, pre~nik glave, ukupan broj semena po glavi, masa 1000 semena. Razlike u dobi je nim rezultatima istraìvanja na~inanasle|ivanja ispitivanih svojstava mogu se objasniti divergentim materijalom kojisu pojedini autori koristili u istraìvanjima

Prinos semena suncokreta predstavlja rezultat genotipa i faktora spoljnesredine u toku celog vegetacionog perioda (Marinkovi} i sar., 2003).

U oplemenjivanju suncokreta na produktivnost va`no je prona}i odre|enekomponente koje se mogu lako morfolo{ki odrediti u pojedinim fazama onto ge -


neze i koje pokazuju povezanost sa prinosom kako bi selekcija na komponenteistovremeno bila selekcija na prinos semena i ulja po jedinici povr{ine ([kori} isar., 2002).

Kao krajnje komponente prinosa semena kod suncokreta prema [kori} isar. (1989) i Marinkovi} i [kori} (1990) mogu se smatrati: broj biljaka po ha(55000-60000), broj semena po biljci (>1500), hektolitarska masa (45-50kg/hl), masa 1000 semena (>80g), nizak sadràj ljuske (20-24%) i visok sadràj ulja usemenu (>50%).

Prou~avana je me|uzavisnost prinosa semena sa direktnim i indirektnimkomponentama prinosa semena i ulja. Uo~ena je pozitivna i zna~ajna me|u -zavisnost izme|u morfolo{kih karakteristika kao {to su ukupna lisna povr{ina,visina biljke, pre~nik glave, masa 1000 semena, ukupan broj semena po glavi saprinosom semena ([kori}, 1975; Marinkovi}, 1992; Joksimovi} i sar., 2001;Du{ani} et al., 2004; Hladni i sar., 2001, 2003, 2006).

Kori{}ena je path-analiza za odre|ivanje uticaja direktnih i indirektnihefekata agronomski va`nih svojstava na prinos (Marinkovi}, 1992; Joksimovi} etal., 2004; Du{ani} et al., 2004; Hladni et al., 2004). Konstatovan je pozitivandirektan efekat duìne lisne dr{ke, ukupne lisne povr{ine, visine biljke, pre~nikaglave, broj semena po glavi, mase 1000 semena na prinos semena.

Sve je to uticalo da se u Odeljenu za uljane kulture stvore visoko adaptabilni hibridi za razli~ite agroekolo{ke uslove sa visokim genetskim potencijalom zaprinos semena i sadràj ulja u semenu.

Pra}enje produktivnosti i stabilnosti novih hibrida proverava se svake go -dine u mreì mikroogleda u Vojvodini i centralnoj Srbiji ([kori} i sar., 2002,2003, 2004, 2005; Mikli~ i sar., 2006). U ogled su uklju~eni novopriznati hibridi ihibridi koji se nalaze u {iroj proizvodnji. Izvo|enje mikroogleda sluì za pravilanizbor hibrida za odre|ene agroekolo{ke rejone gajenja.

Zna~ajna rasprostranjenost novosadskih hibrida u na{oj zemlji i u inostran -stvu (preko 2 miliona hektara) dokaz je uspe{nog rada na opleme njivanju sun -cokreta u Odeljenju za uljane kulture.

Oplemenjivanje suncokreta u narednom periodu usmeri}e se na pove}anje genetske varijabilnosti, adaptabilnosti, otpornosti prema bolestima, insektima istresnim uslovima (zemlji{noj i vazdu{noj su{i) [kori} i sar. (2003).

Oplemenjivanje suncokreta za posebne namene

Oplemenjivanje suncokreta na kvalitet ulja

U svetu i kod nas oplemenjiva~i nastoje da stvore hibride suncokreta razli -~itog kvaliteta ulja. Jedan od osnovnih parametara koji odre|uju kvalitet ulja jesadràj vi{ih masnih kiselina, kao i njihov me|usobni odnos. Standardno uljesuncokreta sadrì linolnu 68-72%, oleinsku 16-19%, palmitinsku 5-7%, stearin -sku 4-6% i nekoliko drugih vi{ih masnih kiselina u tragovima ([kori} i sar.,2002).

Kod hibrida sa razli~itim kvalitetom ulja pored na po~etku iznetih op{tihciljeva, neophodno je definisati i specifi~ne zahteve, odnosno ciljeve opleme -njiva~kog programa. Kod oleinskog tipa hibrida glavni specifi~ni zahtev je visoksadràj oleinske kiseline u ulju. Prema usvojenim kriterijumima minimalni sadr -àj oleinske kiseline treba da je 80%. Ciljevi su sasvim suprotni kod visoko -


linolnog tipa gde je visok sadràj linolne kiseline u ulju iznad 70%. U oba slu~ajapotrebno je znati da je visok sadràj oleinske, odnosno linolne kiseline u uljukontrolisan dominantnim genima ([kori} i sar. 2002).

Poseban zna~aj ima oleinski tip suncokretovog ulja kod koga je sadràjoleinske kiseline iznad 80%. Kvalitet ovog tipa ulja sli~an je ulju masline i veomaje traèn na svetskom trì{tu.

Gledano u svetskim razmerama, visokooleinski hibridi suncokreta se {ire umasovnoj proizvodnji. Posebno treba ista}i Francusku gde su povr{ine podvisokooleinskim hibridima ve} zauzele zna~ajno mesto. Ra~una se da }e u 2008. godini u Francuskoj biti posejano preko 50% povr{ina sa visokooleinskim hibri -dima. O~ito se menjaju navike u ishrani stanovni{tva, a posebno u razvijenimzemljama.

Treba ista}i da }e zahtevi za gajenje visokooleinskih hibrida u narednimgodinama biti zna~ajno pove}ani. Jedan od razloga za pove}anje interesa zagajenje visokooleinskih hibrida je proizvodnja biodizela. Ulje od visokooleinskihhibrida suncokreta je veoma dobra sirovina za proizvodnju kvalitetnog biodi zela. Odluka EU da u narednih 10-15 godina udeo biodizela u pogonu transportnihsredstava (autobusi, automobili, kamioni) dostignu ~ak 20%. Ovo dovoljnogovori koliko }e se pove}ati zahtevi za proizvodnjom suncokreta, a posebnovisokooleinskih hibrida. Stalno poskupljenje nafte na svetskom trì{tu, tako|eubrzava potro{nju alternativnih izvora energije (Joci} i sar., 2006).

Kada èlimo posti}i jo{ ve}u odrìvost ulja kod visokooleinskih hibrida,neophodno je pored sastava vi{ih masnih kiselina voditi ra~una i o vrsti isadràju tokoferola. Poznato je da standardno ulje suncokreta sadrì domi -nantno alfa tokoferol (>96%). Demurin (1993) je pokazao da se sadràj beta,gama i delta tokoferola moè promeniti u ulju suncokreta. Prema rezultatimaDemurin et al. (1994) i [kori}a i sar. (1996) stabilnost visokooleinskog uljasuncokreta je tri puta ve}a nego kod standardnog suncokretovog ulja.

Ukoliko u istom genotipu postoje geni za visok sadràj oleinske kiseline ivisok sadràj beta i gama tokoferola, dolazi do odre|ene vrste sinergije kojaobezbe|uje da takvo ulje ima odrìvost i do 15-16 puta ve}u od standardnog ulja suncokreta (Demurin et al., 1996).

U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo stvorene su visokooleinske in bred linije dobrih op{tih i posebnih kombinacionih sposobnosti za prinos semena i uljakoje poseduju visoku tolerantnost prema Phomopsis-u Joci} i sar., 2000, 2004.Stvaranje visokooleinskih in bred linija omogu}ilo je stvaranje hibrida sunco -kreta sa visokim sadràjem oleinske kiseline NS-Olivko i Oliva. U ZapadnojEvropi posebno u Francuskoj hibridi oleinskog tipa dominiraju u proizvodnji.Stvoren je i zajedni~ki visokooleinski hibrid sa kompanijom Lima GrejnLG5450HO koji spada u vode}e hibride u Francuskoj.

Oplemenjivanje konzumnih hibrida

Intenzivan rad na stvaranju konzumnih hibrida zapo~et je pre 20 godina unovosadskom oplemenjiva~kom programu. U prvoj etapi stvoren je velik broj in -bred linija koje su omogu}ile stvaranje hibrida konzumnog tipa.

Specifi~nost oplemenjiva~kih ciljeva u programima konzumnih genotipovasuncokreta su: pove}anje sadràja proteina u semenu preko 25%, esencijalnihamino kiselina, mase 1000 semena, sadràja jezgra, smanjenje sadràja ulja u


semenu ispod 40% uz istovremeno pove}anje stabilnosti ulja, uniformnost uveli~ini i boji semena. Dalji oplemenjiva~ki pravci u razvoju konzumnog sunco -kreta su bili usmereni ka stvaranju razli~itih hibrida ~ije bi se seme koristilo za:ishranu bez termi~ke obrade, ishranu sa termi~kom obradom, proiz vode odsun co kreta u prehrambenoj i konditorskoj industriji, lju{tenje i dobijanje pro -tein skog bra{na.

U poslednje vreme proizvedeni su hibridi suncokreta sa pove}anim sadr -àjem proteina za konzumnu upotrebu. Jezgro ovakvog suncokreta moè sedirektno koristiti u proizvodnji gotovih jela u industriji kola~a i keksa.

Rezultat rada na stvaranju konzumnih hibrida su novostvoreni hibridi Vra -nac i Cepko. U njima su uspe{no kombinovani geni odgovorni za visok genetskipotencijal za prinos semena i dobre tehni~ko-tehnolo{ke osobine semena.Hibridi Vranac i Cepko pogodni su za lju{tenje i proizvodnju jezgra, pored togaCepko je pogodan za ishranu ptica (Jovanovi} i [kori}, 2006). Ovi hibridi priznati su u Francuskoj, ê{koj, Ma|arskoj i Ukrajini.

Kod namenskih hibrida za ishranu ptica i doma}e ̀ ivine cilj je stvoriti hibrid suncokreta koji }e imati sve ranije iznete osobine koje vaè za sve tipove hibridasuncokreta sa slede}im specifi~nim svojstvima: nizak sadràj ulja u semenu(<35%), visok sadràj proteina u semenu (>20%), poèljan sadràj i odnosamino kiselina, dugotrajnost u ~uvanju semena, laku svarljivost u organizmuptica i niz drugih poèljnih osobina. U Institutu su stvoreni hibridi NS-Labud iNS-[areni.

Oplemenjivanje suncokreta na tolerantnost prema herbicidima

Korovi predstavljaju velik prob lem u proizvodnji suncokreta u svetu i kodnas u Srbiji. U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo pored rada na testiranjuefikasnih herbicida za suzbijanje korova, radi se na stvaranju hibrida suncokretatolerantnih prema herbicidima iz grupe imidazolinona, od 1998. godine. Popu -lacija divljeg suncokreta poreklom iz Kanzasa (SAD) kori{}ena je kao izvor genaza tolerantnost prema imidazolinonima. Prema ispitivanjima (Bruniard i Miller,2001) ovo svojstvo kontroli{u dva gena, gen Imr1 koji je odgovoran za rezis -tentnost prema herbicidima iz grupe imidazolinona i gen Imr2 koji je genmodifikator. Na~in nasle|ivanja ovog svojstva je parcijalna dominacija (Joci} isar., 2001).

Nakon ispitivanja genetske tolerantnosti do{lo je do stvaranja prvih hibridasuncokreta tolerantnih prema herbicidima iz grupe imidazolinona 2003. godineu SAD i prvih u Evropi u Srbiji 2004. godine. Prvi Clearfield hibrid suncokretaInstituta za ratarstvo i povrtarstvo, pod nazivom Rimi, registrovan je u 2004.godini. Registrovan je 2005. godine i hibrid Vitalko, a o~ekuje se registracijanovih IMI hibrida. Ovi IMI-re sis tance hibridi dobijeni su kori{}enjem konven -cionalnih metoda, a ne transgenim putem (GMO).

Clearfield sistem proizvodnje suncokreta se razlikuje od klasi~ne proizvod -nje samo u mogu}nosti primene herbicida iz grupe imidazolinona, koji omogu -}uju isklju~ivo tolerantni ili Clearfield hibridi suncokreta. Na na{em trì{tu je zaprimenu u Clearfield suncokretu registrovan preparat Pul sar 40 (40g/l imaza -moksa) koji je namenjen za suzbijanje jednogodi{njih travnih i {irokolisnihkorova primenom posle nicanja useva i korova. Herbicidi na bazi imidazolinona,


zbog translokacije u koren suncokreta deluju i na parazitni korov volovod(Malidà, 2003; Joci} i sar., 2004).

Gajenjem hibrida RIMI i VITALKO uz obaveznu upotrebu herbicida PULSAR40 uspe{no se uni{tavaju {irokolisni korovi i istovremeno re{ava pitanje volo -voda u usevu suncokreta po{to ovaj preparat suzbija i populacije volovoda, {to je zna~ajno zbog {irenja ove parazitne cvetnice i nastajanja novih rasa.

Nakon otkri}a divlje populacije H. annuus u SAD (Al-Khatib et al., 1999)otporne prema tribenuron metil stvorena je mogu}nost pro{irenja programaoplemenjivanja suncokreta na tolerantnost prema herbicidima. U Odeljenju zauljane kulture stvoreni su hibridi suncokreta tolerantni na tribenuron-metil,~ime je pro{irena paleta hibrida suncokreta, omogu}eno efikasnije suzbijanjepalamide (Cirsium arvense) i ekonomski povoljnije suzbijanje nekih jedno -godi{njih {irokolisnih korova posle nicanja (Malidà, 2006; Joci} i sar., 2008. u{tampi).

Oplemenjivanje dekorativnog suncokreta

Glavni ciljevi u oplemenjivanju dekorativnog suncokreta razlikuju se odciljeva kod stvaranja visokoproduktivnih uljanih i konzumnih hibrida sunco kreta. Kod dekorativnog suncokreta glavni ciljevi su: poèljna arhitektura biljke, bojatrubastih i jezi~astih cvetova kao i pe riod trajanja cvetanja. I unutar opleme nji -vanja dekorativnog suncokreta postoje razli~iti pravci i ciljevi. Savremenoopleme njivanje dekorativnog suncokreta se odvija u slede}im pravcima: deko -rativni hibridi suncokreta za gajenje u vrtovima i parkovima, dekorativni hibridisuncokreta za rezano cve}e, dekorativni niski hibridi za gajenje u saksijama.

Kod svakog tipa dekorativnih hibrida suncokreta razli~iti su zahtevi i ciljevi.Zajedni~ko im je da budu {to atraktivniji i sterilni-bez polenovog praha radiizbegavanja alergija kod dela ljudske populacije koja je sklona alergijama iestetskih razloga kada su u pitanju hibridi za rezano cve}e.

Stvaranje hibrida za postrnu setvu

Hibridi za postrnu setvu pored visokog genetskog potencijala za prinossemena treba da se odlikuju kra}im vegetacionim periodom i brzim otpu{ta -njem vlage kako bi se ranijom ètvom omogu}ila blagovremena priprema zem -lji{ta za setvu ozimih biljaka. Rani hibrid Dukat koristi se za kasnu setvu krajemmaja i po~etkom juna meseca.

Rad na problematici opra{ivanja i semenskoj proizvodnji

Suncokret nije samo uljana i proteinska, ve} i va`na medonosna biljka. Prinormalnim uslovima proizvodnje, biljke suncokreta u fazi cvetanja izlu~uju do40 kg/ha nektara i do 80 kg/ha polenovog praha. Prema tome, suncokret imaveoma vaàn zna~aj u razvoju p~elarstva u Srbiji i on predstavlja najva`nijup~elinju pa{u.

U procesu oplemenjivanja mora se obratiti pa`nja na problematiku vezanuza opra{ivanje i oplodnju, pre svega na atraktivnost prema polinatorima. Ovo seposebno odnosi na roditeljske linije jer u sistemu proizvodnje hibridnog semena kod hibrida na bazi CMS-a potrebno je da se izvr{i trans fer polena sa redovalinije oca na redove linije majke koja je mu{ko sterilna. U ve}ini zemalja kori{}e -


nje ljudskog rad previ{e je skupo te je neophodno prisustvo polinatora. Od svihpolinatora najzna~ajnije je prisustvo doma}e p~ele (Apis mellifera) koja ~ini50-90% populacije polinatora (Mikli~, 1996). Ukoliko genotip nije atraktivanposeta p~ela moè potpuno da izostane {to moè dovesti do izuzetno niskihprinosa. Hibridi sa ovakvim roditeljskim komponentama ne mogu zaìveti u{irokoj proizvodnji zbog visoke cene ko{tanja semena, ma koliko bili superiornipo svim agronomskim svojstvima.

Najzna~ajniji faktori atraktivnosti suncokreta su nektarnost, produkcijapolena, pristupa~nost nektara vezano za duìnu krunice cveta, boja cveta,aroma. Na mnoga od ovih svojstava najve}i uticaj imaju faktori spolja{nje sre -dine, kao i primenjene agrotehni~ke mere, pre svega |ubrenje, ali je njihovuticaj ~esto te{ko razlu~iti (Mikli~ i sar., 2002). Ipak po pitanju ovih svojstavapostoje i razlike izme|u genotipova. U Odeljenju za uljane kulture stalno se pra -te i proveraju neka od ovih svojstava, pre svega nektarnost jer je to najva`nijifaktor atraktivnosti (Mikli~ i sar., 2006). Duìna krunice naj~e{}e ne limitiradostupnost nektara p~elama ali se ponekad uo~e i neki genotipovi kod kojihmoè do}i i do opadanja posete p~ela (Mikli~ i sar., 2004). Poku{ava se da se iovi faktori {to vi{e uzimaju u obzir u procesu oplemenjivanja suncokreta i da sene gube vreme i sredstva na razvijanje i ispitivanje pojedinih roditeljskih linijaukoliko }e njihova semenska proizvodnja biti oteàna, a samim tim i cenako{tanja podignuta iznad prihvatljive granice.

Rad na ovoj problematici je veoma aktivan na Odeljenju za uljane kulture ipredstavlja deo aktivnosti vezanih za prou~avanje semenske proizvodnje iiznalaènje boljih tehnolo{kih postupaka koji doprinose pove}anju kvalitetasemena. Semenski kvaliteti zavise od mnogih faktora i samo pravilnom prime -nom agrotehni~kih mera mogu se posti}i i o~uvati. Kod pojedinih agrotehni~kihmera kao na primer kod hemijske desikacije radi prevremene berbe, potrebnoje poznavati i specifi~ne razlike izme|u genotipova i ova znanja primeniti uproizvodnji (Mikli~, 2001).

Oplemenjivanje suncokreta na otpornost prema bolestima

Bolesti predstavljaju limitiraju}i faktor u proizvodnji suncokreta na svimkontinentima gde se on gaji. Razli~ite bolesti su dominantne u razli~itim regio -nima gajenja i najvi{e zavise od faktora spoljne sredine. Neke od njih nanoseekonomske {tete u svim regionima gajenja suncokreta u svetu. Preko 30razli~itih patogena (dominantne gljive) napadaju suncokret prouzrokuju}i bole -sti koje nanose svake godine ekonomske {tete u proizvodnji suncokreta.

Da bi se ostvarila {to zna~ajnija adaptabilnost i stabilnost kod novo stvo -renih hibrida suncokreta, neophodno je pove}ati stepen otpornosti premadominantnim bolestima (Vranceanu, 2000; [kori} i sar., 2002).

Izvorna varijabilnost kod gajenog suncokreta je izrazito uska i deficitarna upoèljnim genima za pobolj{anje vi{e va`nih agronomskih svojstava, a naro~itou pogledu gena otpornosti prema razli~itim prouzrokova~ima bolesti.

Glavni izvori otpornosti se nalaze u divljim vrstama suncokreta i puteminterspecies hibridizacije poèljne gene treba ugraditi u genotipove gajenogsuncokreta ([kori} et al., 2004; Fick and Miller, 1997).

Oplemenjiva~i suncokreta su postigli zna~ajne rezultate u pronalaènjugena u divljim vrstama roda Helianthus za otpornost prema odre|enim boles -


tima ili gene za visok stepen tolerantnosti i uspeli su da ih ugrade u genotipovegajenog suncokreta.

Postignut je zna~ajan uspeh u oplemenjivanju suncokreta na otpornostprema bolestima u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo. Oplemenjiva~i suncokreta putem interspecies hibridizacije su uneli gene iz divljih vrsta u genotipovegajenog suncokreta za: Plasmopara halstedii, Puccinia helianthi, Verti cilli umdahliae, Verti cilli um albo-a, Erysiphe cichoracearum i ostvarena je genetskaotpornost prema ovim patogenima. Iz divljih vrsta ugra|en je visok stepentolerantnosti u genotipove gajenog suncokreta prema Phomopsisu, Diaporthehelianthi, Macrophomina phaseolina, Albugo eragopogonis, kao i zadovolja -vaju}a tolerantnost prema Phoma macdonaldii i Sclerotinia. Nije ostvarenpotreban stepen tolerantnosti prema Rhizopus ssp., Bo try tis cinerea ([kori} isar., 2002).

Plamenja~a (Plasmopara halstedii)

Plamenja~a je veoma opasno i ra{ireno oboljenje u svim regionima gde sesuncokret gaji u svetu. Posebno pojava plamenja~e dolazi do izraàja u godi -nama sa izrazito vla`nim prole}em kako je u Srbiji bilo 2001. i 2006. godine.

Otpornost prema plamenja~i je kontrolisana sa vi{e pojedina~nih domi -nan tnih (Pl) gena i najsigurniji na~in borbe protiv plamenja~e je ugradnja genaotpornosti iz divljih vrsta u in bred linije suncokreta.

Duì niz godina postojale su samo dve rase plamenja~e (populacija je bilastabilna). U Severnoj Americi rasa je bila kontrolisana sa Pl2 genom, a u EvropiPl1 genom. U Francuskoj, Ma|arskoj, SAD, Argentini i u Srbiji pojavio se ve}i brojnovih rasa.

Brzo su determinisani geni za otpornost prema novim rasama u divljimvrstama i preneti u genotipove gajenog suncokreta. Formiran je internacionalniset diferencijalnih linija na osnovu kojih je mogu}e determinisati koja je rasaplamenja~e prisutna u doti~nom regionu. Ovaj set diferencijalnih linija se dopu -njava sa pojavom novih rasa.

Kod nas je sada dominantna rasa 730 i u oplemenjiva~kom programu svenovostvorene linije se testiraju metodom ve{ta~ke inokulacije i primenjuje seMAS (marker-as sisted se lec tion). Na osnovu molekularnih markera brzo se iefikasno utvr|uje postojanje Pl gena u genotipovima gajenog suncokreta i div -ljim formama i ubrzava se oplemenjiva~ki postupak u stvaranju otpornih hibrida(Pankovi} et al., 2004, 2007).

Brza izmena rasnog sastava plamenja~e u pojedinim dràvama oteàva rad oplemenjiva~a suncokreta.

Novosadski hibridi suncokreta gaje se u vi{e zemalja sveta u kojima pla -menja~a predstavlja veliki prob lem, zato se u oplemenjivanjiva~kom programupoklanja velika pa`nja uno{enju gena za otpornost prema ovom patogenu.

Iz H. argophyllus i drugih divljih vrsta unose se u komercijalne linije Pl geniza otpornost prema novim rasama plamenja~e i stvaraju nove B i Rf linije.

Pored genetske kontrole (Pl genima) plamenja~a se moè i hemijskimputem suzbijati tretiranjem semena preparatom Apron (metalaxil). Me|utim, unekim dràvama do{lo je do pojave i nove rase koja je otporna na metalaxil(Francuska i Ma|arska).


Prisustvo vi{e izvora otpornosti u divljim vrstama suncokreta, uz kori{}enjenovih metoda biotehnologije, a posebno marker gena pruà mogu}nost ople -me njiva~ima da brzo mogu stvoriti otporne hibride prema novim rasamaplamenja~e.

Novi novosadski hibridi Sremac, Du{ko i Plamen otporni su na dominantnerase u Srbiji.

Mrka pegavost (Phomopsis/Diaporthe helianthi)

Mrko-siva pegavost (Phomopsis) je jedno od najdestruktivnijih obolenja nasuncokretu u svim regionima gajenja ove uljane kulture u svetu i postala jeekonomski veoma zna~ajna bolest.

Masovna pojava ovog obolenja prvi put je zapaèna u Vojvodini (Banat) iRumuniji 1980. godine gde je izazvala ogromne ekonomske {tete u proizvodnjisuncokreta.

Prvi put su je u Srbiji (Vojvodina, Banat) i Crnoj Gori identifikovali 1980.godine (Mihalj~evi} et al.,1980), nova vrsta je opisana kao Diaporthe helianthi za telemorfsko stanje i Phomophsis helianthi za anamorfsko stanje (Muntano -la-Cvet kovi} et al., 1981). Prve infekcije su bile prouzrokovane askosporamakoje su, formirane u toku perioda prezimljavanja biljaka. Sazrele askospore suse ve} mogle uo~iti sredinom aprila, ali do njihove pune zrelosti i desemenacijedolazi u periodu cvetanja biljaka suncokreta krajem juna, po~etkom jula,(Mihalj~evi} et al., 1982).

Kada meterolo{ki uslovi u toku rasta suncokreta postanu povoljni za razvojbolesti, {tete koje prouzrokuje Phomopsis znatno smanjenjuju prinos semena isadràj ulja u semenu.

Prvi simptomi se pojavljuju u obliku malih ta~aka na krajevima li{}a i raspo -re|enih du` glavnih lisnih ̀ ila (nerava) obi~no nakon cvetanja. Simptomi se prvo pojavljuju na donjim listovima, po~ev{i od drugog i postepeno se pomeraju}i dojedanaestog para listova. Gljiva raste du` stabljike pa sve do lisne dr{ke, gde senajkarakteristi~niji i najvidljiviji simptomi pojavljuju, prvo u obliku braon ta~kicasa crnim ivicama na lisnim prevojima. Tokom rasta ta~ke postaju sivkaste, braon sive ili sivo braon, a braon crne piknidie se formiraju u central nom delu ta~ke.Patogen omek{ava tkivo biljke, uni{tava dr{ku i prouzokuje venjenje i savijanje(A}imovi} and [traser, 1981).

Najbolji na~in za kontrolisanje gljive je uzgajanje otpornih kultura (Mihalj -~evi} et al., 1980).

Prvi hibridi sa poljskom otpornosti prema Phomopsis-u u svetu su stvoreniu Institutu za ratarstvo i povrtarstvo stvaranjem visoko tolerantnih in bred linija[kori} (1985). Tolerantne in bred linije su nastale ugra|ivanjem gena otpornostiiz divljih vrsta (H. tuberosus i H. argophyllus, H. argophyllus x H. annuuspopulaciju Armavirski 9345 i lokalna populacija iz Maroka) interspecies hibri -dizacijom u kultivisani suncokret i kori{}enjem fenomena ”stay green”.

Novosadski oplemenjiva~ki pro gram je postao poznat u svetu ba{ na pro -gramu stvaranja komercijalnih hibrida suncokreta poljski otpornih premaPhomopsis-u NS-H-43, NS-H-44 i NS-H-45. Ovi hibridi su omogu}ili prodorInstitutu za ratarstvo i povrtarstvo u svet.

Na osnovu rezultata [kori} (1988), Miller (1992) i Seiler (1992) izvori zavisoku tolerantnost, odnosno poljsku otpornost prema Phomopsis-u nalaze se u


vi{e divljih vrsta. Akumulacija gena za tolerantnost prema Phomopsis-u nalazise najvi{e u H. tuberosus i u H. rigidus ([kori}, 1988).

Kori{}enje fenomena ”stay green” u selekciji suncokreta na otpornost pre ma Phomopsis-u je istovremeno selekcija i na otpornost prema Macrophomina,odnosno prema su{i. Pri izboru poèljnih genotipova na osnovu kriterijuma ”staygreen” treba obavezno odabrati one koji imaju visok procenat autofertilnosti.

Na~in nasle|ivanja otpornosti prema Phomopsis-u nije u potpunosti jasaniako je bio prou~avan od strane vi{e autora.

Genetske studije nisu do{le do kona~nog odgovora o na~inu nasle|ivanja ibroju gena koji kontroli{u ovu tolerantnost. [kori} (1985) je primetio da seotpornost na Diaporthe/Phomopsis helianthi najverovatnije kontroli{e putemnajmanje dva ili vi{e komplementarnih gena i na~in nasle|ivanja je inter -medialna ili paralelna dominacija.

U novije vreme kori{}enjem molekularnih markera èli se razjasniti na~innasle|ivanja otpornosti prema Phomopsis-u, u svetu i kod nas.

Otpornost prema Phomopsis-u na nivou li{}a i stabla zna~ajno se moèuve}ati primenom MAS (marker-as sisted se lec tion). Takva istraìvanja }e omo -gu }iti oplemenjiva~ima da uspe{nije stvaraju otporne hibride suncokreta.Posebno je va`no u ovim istraìvanjima koristiti reprezentativne genotipove zarezistentnost, odnosno osetljivost, radi dobijanja pouzdanih rezultata. Danas svi hibridi NS selekcije poseduju poljsku otpornost na Phomopsis. Utvr|eno je da jenovosadski izvor otpornosti prema Phomopsis-u stabilan i njegovom ugrad -njom u in bred linije dobijaju se i dalje otporni hibridi kod nas i u svetu (Joci} isar., 2000).

Bela trule` (Sclerotinia sclerotiorum)

Gljivi~no obolenje koje predstavlja najve}i prob lem u proizvodnji sunco -kreta u ve}ini regiona njegovog gajenja, a naro~ito u vla`nim klimatima (Vear,2004). U Srbiji i svim okolnim zemljama 2005. godine Sclerotinia je nanelavelike ekonomske {tete u proizvodnji. To je bila izrazito vla`na godina pa je nanekim parcelama bilo 90% suncokreta obolelog od bele truleì glave, a prinosisu bili umanjeni za 40-50% ([kori} i sar., 2006).

Do sada je konstatovano da ova gljiva napada preko 360 biljnih vrsta {tosigurno pove}ava varijabilnost patogena i oteàva oplemenjivanje. Posebanprob lem u oplemenjivanju na otpornost predstavlja postojanje tri forme obo lje -nja (koren, stablo, glava) koji su kontrolisani razli~itim mehanizmima otpornosti([kori} i sar., 1989). Genetskih izvora otpornosti u genotipovima gajenog sun -co kreta nema, kao ni u divljim vrstama, ve} se moè na}i samo razli~it stepentolerantnosti (Fick and Miller, 1997).

Oplemenjivanju na visok stepen tolerantnosti prema sve tri forme obolenjaod bele truleì (Sclerotinia) u novosadskom programu se posve}uje velikapa`nja. Na osnovu testiranja novosadskog materijala u prirodnim uslovima i uzodre|ene metode ve{ta~ke inokulacije, kao i testiranja u vi{e zemalja kod na{ihpartnera omogu}avaju uspe{nost u selekciji.

Na osnovu rezultata [kori} et al. (1992) najve}i stepen tolerantnosti premaSclerotinia (sve tri forme oboljenja) je prona|en kod populacije 1631 H.maximiliani.


Postignut je visok stepen tolerantnosti ostvaren kod vi{e linija i hibrida pre -ma obolenju sredi{njeg dela stabla. Zadovoljavaju}a tolerantnost je posti gnu ta ikod korenske forme i obolenja glave kod odre|enih linija, odnosno hibrida.

Rad na ispitivanju otpornosti prema ovom patogenu je nastavljen u Ode -ljenju za uljane kulture.

Testirane su populacije H. mollis, H. maximiliani, H. rigidus i H. tuberosusna otpornost prema Sclerotinia, tokom dvogodi{njeg perioda, upotrebommetoda ve{ta~ke inokulacije. Populacija 1298 H. mollis se pokazala interesant -nom za oplemenjivanje, po{to je bila otporna i na infekciju glave i na infekcijustabla sklerocijama (Vasi} et al., 2004). Na osnovu dobijenih rezultata izvr{eno je devet ukr{tanja otpornih populacija sa drugim divljim vrstama ili gajenimsuncokretom. Kako je u nekim slu~ajevima dobijena mala koli~ina semena kojeje slabo klijalo, kori{}ene su modifikovane metode kulture tkiva da bi sepove}ala klijavost i proizveli klonovi interesantnih biljaka. Ove metode su sepokazale efikasnim i za naklijavanje semena i za proizvodnju i umnoàvanjebiljaka (Vasi} et al., 2002).

Ispitivana je otpornost F1, F2, i BC1 generacija nastalih ukr{tanjem in bredlinija gajenog suncokreta razli~ite tolerantnosti prema Sclerotinia, kao i samihin bred linija na razli~ite forme i metode infekcije sa Sclerotinia u cilju prona -laènja genotipova interesantnih za proces oplemenjivanja (Vasi} i sar., 2004a).Svi ispitivani genotipovi su pokazali visok stepen tolerancije prema ve{ta~kojinfekciji korena sklerocijama, pri ~emu je tri od pet testiranih hibrida bilootpornije od linije majke. Svi hibridi kao i svo potomstvo iz povratnih ukr{tanjasa linijom majke su bili otporniji na ve{ta~ku infekciju stabla micelijom odroditelja. Ispitivana je i otpornost 31 eksperimentalnog visokooleinskog hibridasuncokreta na ve{ta~ku infekciju stabla i glave sa micelijom Sclerotinia (Vasi} isar., 2006). Najinteresantnijim se pokazao hibrid Planta AS-OL-4, koji je imaovisok stepen otpornosti prema oba tipa infekcije (90%).

Paralelno sa testiranjem otpornosti genotipova, vr{ena su ispitivanja akcijagena koje uti~u na otpornost suncokreta prema Sclerotinia (Vasi} et al., 2004b),kao i biohemijska reakcija biljke na napad ovog patogena (Malen~i} et al., 2004).

Dobijeni rezultati su pokazali da postoji velika varijabilnost izme|u geno -tipova u pogledu tolerantnosti na razli~ite forme i metode infekcije. Uo~enavarija bilnost ukazuje na mogu}nost pronalaènja otpornijih genotipova ipostizanja napretka u uno{enju genetske otpornosti prema Sclerotinia u gajenisuncokret.

Nove metode biotehnologije a posebno MAS (marker-as sisted se lec tion)treba da omogu}e ubrzano stvaranje hibrida sa visokom tolerantno{}u premasve tri forme ovog oboljenja.

R|a (Puccinia helianthi)

R|a je prisutna na suncokretu u svim regionima gajenja u svetu. Sre}ompopulacija r|e je dosta stabilna u Evropi i postoje}i hibridi koji se nalaze uproizvodnji su uglavnom otporni. Naàlost, u Severnoj i Ju`noj Americi, Africi,Australiji i dobrom delu Azije ima vi{e rasa r|e i dolazi do pojave novih.

Otpornost prema pojedinim rasama r|e je kontrolisana jednim dominan t -nim genom (R). Izvora otpornosti ima u jednogodi{njim i vi{egodi{njim divljimvrstama. Uneta je otpornost iz divljih vrsta prema svim otkrivenim rasama.


Verticiozno uvenu}e (Verticillium dahliae i V. alboatrum)

Postojanje verticioznog uvenu}a je konstatovano kod nas. Sre}om nenanosi ekonomske {tete. Po{to se na{i hibridi gaje u vi{e zemalja, neophodno je raditi oplemenjivanje na otpornost prema Verti cilli um. Verticiozno uvenu}enanosi ekonomske {tete na suncokretu u SAD, Argentini, Egiptu, Indiji, Kini.Posebno je rasprostranjen u Argentini, gde je sigurno najzna~ajnije obolenje nasuncokretu. Otpornost je kontrolisana pojedina~nim dominantnim genima Vr1 u SAD i Vr2 u Argentini. Izvori otpornosti mogu se na}i u ve}em broju divljih vrsta.

Ostale bolesti kod suncokreta

Velik broj oboljenja pravi probleme u proizvodnji suncokreta ali im se zasada ne posve}uje dovoljna pa`nja u oplemenjiva~kim programima. Me|u njihspada: Alternaria ssp., Phoma macdonaldi, Macrophomina phaseoli, Rhizopusssp. i druge.

Oplemenjivanje suncokreta na otpornost prema volovodu (Orobanche cumana Wallr.)

Volovod je parazitna cvetnica iz familije Orobanche i jedan je od najopa -snijih parazita na suncokretu. Sa pove}anjem povr{ina pod suncokretom u svetu razvijale su se i nove rase volovoda. Otpornost prema rasama je kontrolisanapojedina~nim dominantnim genima (Or) {to je primoralo oplemenjiva~e dabolje prou~e mehanizam parazitiranja i mehanizam otpornosti prema ovojparazitnoj cvetnici.

Do pre nekoliko godina bilo je poznato 5 rasa volovoda (A, B, C, D i E) nasuncokretu koje pojedina~no kontroli{u dominantni geni (Or1, Or2, Or3, Or4 iOr5). U novije vreme do{lo je do nagle izmene rasnog sastava i pojavile su senove rase u Rumuniji i Bugarskoj (rasa F), [paniji i Turskoj (rase F, G, FTR). Noverase volovoda ne moè kontrolisati dominantni gen Or5 (rasa E).

U Srbiji, duì niz godina populacija volovoda je bila veoma stabilna.Domina ntna je bila rasa B volovoda i svi novosadski hibridi su bili genetskiotporni.

Volovod je zna~ajno po~eo da ugroàva proizvodnju suncokreta od 1995.godine kada je u Vojvodini na severu Ba~ke i Banata na lak{im tipovima zem -lji{ta do{lo do izmene rasnog sastava. Detaljnim istraìvanjima utvr|eno je da se radi o novoj rasi E (Mihalj~evi}, 1996).

Sa pojavom rase E pri{lo se ubrzanom stvaranju linija i hibrida otpornihprema ovoj rasi. Na bazi interspecies hibrida a pre svega kori{}enjem novo -stvorenog genetskog materijala na bazi H. tuberosusa, brzo je stvorena novagenetska varijabilnost i hibridi otporni prema rasi E: Ba~vanin, Perun, [uma di -nac, Ba}a, Branko i Novosa|anin. Hibridi Ba~vanin i Perun ve} su poka zali umaso v noj proizvodnji svoju produktivnost, kao i otpornost prema rasi E volo -voda, a od ostalih se o~ekuju jo{ bolji rezultati.

Postojanje gena otpornosti prema volovodu u divljim vrstama omogu}avaoplemenjiva~ima stvaranje otpornih hibrida.

Oplemenjiva~i u Odeljenju za uljane kulture ispituju velik broj genotipovadivljh vrsta i suncokreta radi pronalaènja izvora otpornosti prema novim ra -


sama (F, G i FTR). Pored standardnih metoda uno{enja gena otpornosti prime -njuje se i MAS (marker-as sisted se lec tion) radi ubrzanog stvaranja otpornihhibrida na nove rase volovoda.

Na osnovu nove germplazme mo}i }e se u svakoj narednoj godini ponuditipo nekoliko novih hibrida otpornih prema rasi E volovoda. Pored toga stvara -njem linija i hibrida otpornih prema novim rasama volovoda na{i hibridi }e semo}i gajiti u drugim dràvama (Rumunija, Bugarska, Turska, Ukrajina, Rusija....) gde se {ire nove rase volovoda.

Sve rase volovoda mogu se uspe{no suzbijati i hemijskim putem i to gaje -njem IMI-re sis tance hibrida (novosadski RIMI i Vitalko) uz obaveznu upotrebuherbicida PULSAR 40.

Kombinovanjem genetske otpornosti suncokreta prema volovodu i prime -nom preparata Pul sar 40, olak{a}e se suzbijanje ove parazitne cvetnice ubudu}nosti.

Oplemenjivanje suncokreta na otpornost prema su{i

Suncokret se gaji u svetu u ve}ini zemalja u semiaridnim i aridnim uslovima gde su{a predstavlja limitiraju}i faktor proizvodnje.

Tolerantnost suncokreta prema su{i (zemlji{noj i vazdu{noj) zavisi od nje -go vih morfolo{kih, strukturnih i fiziolo{kih osobina. Prema rezultatima [kori}a(1992) i Vranceanu (2000) veoma efikasnim se pokazalo kori{}enje fenomena”stay green” u selekciji na tolerantnost prema zemlji{noj i vazdu{noj su{i.

Prema [kori} (1992) preko 30 razli~itih morfolo{kih i fiziolo{kih parame -tara (izbor produktivnih genotipova kratke vegetacije, duìna trajanja lisnepovr{ine, mo}ni korenov sistem, pove}anje fotosinteti~ke aktivnosti, vodni po -tencijal lista...) se koristi u selekciji na otpornost prema su{i. U novije vremeveoma efikasnim se pokazalo kori{}enje molekularnih markera u selekciji naotpornost prema su{i.

Primena fenomena ”stay green” u novosadskom oplemenjiva~kom prog ramudala je rezultate u selekciji na otpornost prema su{i ([kori} i sar., 1989, 1992).

U oplemenjivanju na otpornost prema su{i naj~e{}e se koristi H. argo -phyllus zbog svojih osobina koje treba ugraditi u genotipove gajenog sunco -kreta (koàsti listovi, velike dlakavosti lista i smanjenog broja stoma). U progra -mima oplemenjivanja na su{u uspe{no se koristi jednogodi{nja divlja forma H.deserticola.

U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo stvoren je velik broj in bred linija saviso kom tolerantno{}u prema su{i (Ha-48, Ha-22, PH-BC2-91, PR-ST-3,CMS-1-50...). Od novosadskih hibrida najve}i stepen tolerantnosti na su{uposeduju hibridi Bana}anin, NS-H-43, NS-H-44 i NS-H-111.

Divlje vrste, interspecies hibridizacija i citogenetska istraìvanja u oplemenjivanju suncokreta

Po naj~e{}e kori{}enoj sistematici rod Helianthus se sastoji od 49 vrstasuncokreta i to 11 jednogodi{njih i 38 vi{egodi{njih koje prirodno rastu u stani -{tima Severne Amerike.


Kolekcija divljih vrsta suncokreta u Novom Sadu je nastala kroz sedamekspe dicija izvedenih u periodu od 1980-1991., gde je sakupljeno 917 kolek -cionih brojeva. Od 49 vrsta suncokreta koje pripadaju rodu Helianthus u kolekcijije bilo 43 vrste. Naàlost tokom predhodnih godina gajenja izgubljeno je ukupno14 vrsta. Tako danas na{a kolekcija sadrì 21 vi{egodi{nju i sedam jedno go di -{njih vrsta. Ukupno se u kolekciji nalazi 447 kolekcionih brojeva. Rezerva semenapopulacija jedno godi{njih vrsta se kre}e od nekoliko desetina do nekoliko hiljada, a vi{egodi{njih od 1 do nekoliko stotina. Seme se ~uva u hladnoj komori (+ 4oC),a populacije vi{egodi{njih vrsta se odràvaju i u polju (Atlagi} et al., 2006).

Niska autofertilnost divljih vrsta suncokreta oteàva odràvanje kolekcije.Za proizvodnju semena u ranijem periodu je kori{}en metod izolacije cvastipapirnim kesama, zatim metod preno{enja polena sa cvasti na cvast (sme{apolena), dok se u novije vreme koristi metod izolacije kavezima uz uno{enjeko{nica p~ela. Prob lem u odràvanju kolekcije je lo{a klijavost semena, naro~itovi{egodi{njih divljih vrsta suncokreta. Ispitivani su razli~iti metodi za stimulacijuklijavosti i rezultati pokazuju da je najefikasniji metod skidanja ljuske i seme -nja~e (Atlagi} et al., 2006).

U opisu vrsta prisutnih u kolekciji su izvr{ena mnogobrojna merenja, opa -ànja i analize. Primenom odgovaraju}ih statisti~kih metoda istaknut je visokstepen varijabilnosti za mnoga svojstva, morfolo{ka varijabilnost (Milja novi} etal., 2000), a primenom metoda molekularnih markera, molekularna varija -bilnost (Safti} – Pankovi} et al., 2005).

Mogu}nost ukr{tanja divljih vrsta sa gajenim suncokretom je bila ispitivanaposlednjih 25 godina kroz vrlo obiman pro gram hibridizacije uz kori{}enjeklasi~nih metoda ukr{tanja.

Jednogodi{nje divlje vrste suncokreta su filogenetski bliske gajenomsuncokretu pa ih je mogu}e koristiti bez velikih te{ko}a u interspecies progra -mima. Od 11 jednogodi{njih divljih vrsta sedam vrsta (H. annuus, H. argo phyllus,H. petiolaris, H. praecox, H. debilis, H. neglectus, H. niveus) su uspe {no ukr{tenesa linijama gajenog suncokreta (Atlagi}, 1990). Dobijeni interspecies hibridirazli~itih generacija ukr{tanja (F1, BC1F1 – BC4F1) su naj~e{}e kori{}eni kaoizvori CMS -a i Rf gena.

Grupa diploidnih vi{egodi{njih vrsta je vrlo interesantna za oplemenjiva~ekao izvor otpornosti prema prouzrokova~ima bolesti (H. giganteus, H. maxi -miliani i H. occidentalis), kao izvor visokog sadràja ulja u semenu (H. salici -folius), ranostasnost (H. nuttallii) i novog ideotipa (H. mollis). Ove vrste su uspe -{no ukr{tene sa linijama gajenog suncokreta i dobijen je ve}i broj inter specieshibrida (Atlagi} et al., 1995).

Tetraploidne vrste H. hirsutus, H. decapetalus, H. laevigatus, H. strumosussu uspe{no ukr{tene sa gajenim suncokretom i kori{}ene su kao izvori otpor -nosti na bolesti.

Od heksaploidnih vrsta naj~e{}e je kori{}ena vrsta H. tuberosus kao izvorotpornosti na razli~ite patogene. F1 hibridi su dobijeni sa velikim brojem popu -lacija ove vrste (Atlagi} et al., 1993). Jo{ tri heksaploidne vrste H. rigidus, H.resinosus i H. eggertii su uspe{no ukr{tene sa linijama gajenog suncokreta(Atlagi}, 1996).


Pored problema koji postoje u formiranju i odràvanju kolekcije divljih vrsta treba ista}i da su primenom klasi~ne metode hibridizacije ukr{tene sve jedno -godi{nje i 14 vi{egodi{njih vrsta sa gajenim suncokretom (Atlagi}, 2004).Izvedeno je nekoliko hiljada ukr{tanja ~iji je rezultat uspe{no preneta poèljnasvojstva i ugra|ena u hibride suncokreta iz novosadskog selekcionog programa.

Naj~e{}e barijere u primeni interspecies hibridizacije su: cross inkom pati -bilnost (prezigotna i postzigotna – abortivnost embriona), smanjena fertilnost ilipotpuna sterilnost F1 i drugih ranih generacija interspecies ukr{tanja. Razlike uploidnosti, filogenetske razlike i razli~ita taksonomska pripadnost divljih vrsta uodnosu na gajeni suncokret su uzrok navedenih pojava. Citogenetska ispitivanja divljih vrsta, kao i interspecies hibrida doprinose detektovanju problema injihovom prevazilaènju. Naj{e~}e se koriste citogenetske metode za odre|i -vanje broja i morfologije hromozoma, metode za analizu mejoze – mikro spo ro -geneze i vitalnosti polena (Atlagi}, 1989). Analizirane su sve divlje vrste sunco -kreta koje su u~estvovale u interspecies programima, kao i F1 hibridi. Dobijenirezultati su pokazali da iako jednogodi{nje vrste imaju isti broj hromozoma kaogajeni suncokret ponekad postoje razlike u strukturi hromozoma (pojavamultivalenata u dijakinezi biljaka interspecies hibrida). Genom vi{egodi{njihdiploidnih vrsta se razlikuje od genoma jednogodi{njih – gajenog suncokreta,pa je njihovo kori{}enje pra}eno velikim brojem te{ko}a. Tetraploidne iheksaploidne vrste se razlikuju po broju i strukturi hromozoma od gajenogsuncokreta. Kod interspecies hibrida nastalih ukr{tanjem ovih vrsta i gajenogsuncokreta konstatovan je veliki broj nepravilnosti tipa univalenata i multi -valenata u dijakinezi, ”neuklju~enih” hromozoma u metafazi i anafazi, kao ihromozomskih mostova u anafazi i telofazi. Posledica nepravilne mejoze –mikro sporogeneze je smanjena vitalnost polena kod interspecies hibrida,naro~ito F1 i BC1F1 generacije u odnosu na roditeljske vrste, a ~esta je bila ipojava mu{ko sterilnih biljaka (Atlagi}, 2004).

U interspecies hibridizaciji pored uno{enja poèljnih gena iz divljih vrsta ugajeni suncokret unosi se i veliki broj nepoèljnih svojstava (grananje, mali pre~nikglave i dr.), pa je zbog toga potrebno izvesti povratna ukr{tanja F1 interspecieshibrida sa gajenim suncokretom. Citogenetske analize BC1F1 hibri da su pokazalevisok procenat abnormalnosti u mejozi, pojavu aneuploida, biljaka sa razli~itimbrojem hromozoma, smanjenu vitalnost polena (Atlagi} i [kori}, 1999). S drugestrane izvo|enjem nekoliko povratnih ukr{tanja sa gaje nim suncokretom se gube ipoèljni geni pa je zbog toga potrebno analizirati ne samo na citogenetskom, ve} ina molekularnom nivou prisustvo genoma divlje vrste u odnosu na genom gajenogsuncokreta kod interspecies hibrida (Atlagi} et al., 2003).

Rezultati primene interspecies hibridizacije u oplemenjivanju gajenogsuncokreta su najzna~ajniji u stvaranju hibrida otpornih na ekonomski va`nebolesti. Izvor otpornosti su naj~e{}e bile vi{egodi{nje divlje vrste suncokreta.Me|utim, u velikom broju jednogodi{njih vrsta su prona|eni geni za restauraciju fertilnosti klasi~nog izvora CMS-a (PET-1), Marinkovi} i Atlagi}, (2007) kao inekih novih izvora CMS-a ([kori} et al., 1988). Tako|e su me|u jednogodi{njimvrstama (H. annuus i H. petiolaris) prona|ene populacije kao novi izvori CMS-a(Atlagi} and Marinkovi}, 1998).


Kori{}enje savremenih metoda biotehnologije u oplemenjivanju suncokreta

Nekoliko metoda kulture tkiva se uspe{no koristi u oplemenjivanju sunco -kreta u Odeljenju za uljane kulture, a poseban zna~aj imaju metode za proiz -vodnju dvostrukih haploida i interspecies hibrida, kao i in vi tro skrining.

Proizvodnja dvostrukih haploida

U procesu oplemenjivanja suncokreta potrebno je interesantne genotipovedovesti u homozigotno stanje, odnosno stvoriti in bred linije. Ovaj proces obi~notraje od {est do osam godina. Proizvodnjom dvostrukih haploida mogu}e jedobiti potpuno homozigotan materijal u roku od par meseci.

Testiranjem velikog broja podloga i uslova kulture u Laboratoriji za kulturutkiva Odeljenja za uljane kulture razvijen je originalni protokol za kulturu antera(Vasi} i sar., 2000, 2001, 2005). Procenat regenerisanih biljaka varira od 1 do7% u zavisnosti od genotipa. Kultura antera je ra|ena kod populacija, F1 gene -racija, kao i kod interspecies hibrida. Primenom originalnog protokola izvu~enesu linije iz interspecies hibrida gajenog suncokreta sa H. argophyllus, kao i linije gajenog suncokreta sa genima za otpornost prema plamenja~i.

Proizvodnja interspecies hibrida

Divlje vrste suncokreta predstavljaju izvore genetske varijabilnosti za agro -nom ski va`na svojstva. U nekim slu~ajevima preno{enje ovih svojstava u genomgajenog suncokreta upotrebom konvencionalnih metoda je te{ko zbog visokeinterspecies inkompatibilnosti. Kao sredstva za prevazilaènje ovog pro ble ma sukod suncokreta kori{}eni kultura nezrelog embriona i fuzija protoplasta.

Kod kulture embriona, nezreli embrioni se dva do pet dana nakon oplodnje stavljaju na hranljivu podlogu da bi se spre~ilo njihovo propadanje. Ova tehnikaje u Odeljenju za uljane kulture sa uspehom kori{}ena za dobijanje interspecieshibrida gajenog suncokreta i H. tuberosus sa pove}anom otporno{}u premaPhomopsis-u (Dozet i sar., 1996).

Fuzija protoplasta se koristi u slu~ajevima tzv. prezigotne inkompa tibil -nosti, odnosno kada nakon ukr{tanja ne dolazi do formiranja embriona. U Ode -ljenju za uljane kulture proizvedeni su asimetri~ni somatski hibridi izme|u in -bred linija gajenog suncokreta i H. maximiliani i H. mollis, a u cilju dobijanjabilja ka suncokreta otpornih prema Sclerotinia (Ta{ki i Vasi}, 2003; Ta{ki-Ajdu -kovi} i sar., 2006).

In vitro skrining

In vi tro skrining podrazumeva odre|ivanje reakcije ili otpornosti biljke nastres (napad bolesti, su{u, pove}anu zaslanjenost) u in vi tro uslovima. U tu svrhu cele biljke, njihovi organi, kalusi ili protoplasti se gaje u prisustvu toksinapatogena, aktivnih substanci herbicida, povi{ene koncentracije NaCl, izaziva~azasu{ivanja kao {to je PEG i dr.

U Odeljenju za uljane kulture in vi tro skrining je naj~e{}e kori{}en zautvr|ivanje otpornosti suncokreta prema bolestima, pri ~emu su kori{}eni ili


filtrati toksina patogena ili hemijski agensi. Otpornost suncokreta premaPhomo psis-u je utvr|ivana gajenjem biljaka ili kalusa u prisustvu filtrata toksinaovog patogena (Ma{irevi} i sar., 1988; Dozet i Vasi}, 1995; Vasi} i [kori}, 2000).Za utvr|ivanje otpornosti prema Sclerotinia kori{}ena je kultura celih biljaka uprisustvu oksalne kiseline (Vasi} i sar., 1999, 2002). U svim ispitivanjima prona -|ena je korelacija izme|u otpornosti odnosno osetljivosti u poljskim i in vi trouslovima, s tim {to je korelacija bila ve}a kada su za ispitivanje kori{}ene celebiljke.

Molekularni markeri u oplemenjivanju suncokreta

Dve su osnovne oblasti u kojima se molekularni markeri primenjuju uoplemenjivanju suncokreta u Odeljenju za uljane kulture. Prva oblast je identi -fikacija genetske varijabilnosti, {to je va`no pri odabiru genetski divergentnihroditeljskih linija u prvim fazama oplemenjiva~kih programa. Druga oblast jepronalaènje markera za gene agronomski va`nih svojstava, koji se primenjujuu selekciji superiornih biljaka u marker asistiranoj selekciji (MAS).

Genetska varijabilnost samooplodnih linija suncokreta

Prvi rezultati u ispitivanju geneti~ke varijabilnosti samooplodnih linijasuncokreta u Odeljenju za uljane kulture, su ukazali na visoku osetljivost RAPDmarkera u odnosu na do tada primenjivane fiziolo{ke, morfolo{ke i biohemijskeparametre (Pankovi} i sar., 1997). Pored RAPD i drugi primenjivani PCR markeri(SSR, RGA) su pokazali da genetske dis tance izme|u ispitivanih NS in bred linijasuncokreta variraju izme|u 7 i 75% (Pankovi} et al., 2004b). Iz iskustva jepoznato da se ukr{tanjem linija sa malom geneti~kom distancom ne dobijajuhibridi dobrih performansi, pa se odmah mogu odbaciti ovakve kombinacijeroditeljskih linija pri stvaranju novih hibrida. Me|utim, ispitivanje korelacijeizme|u genetskih distanci NS in bred linija suncokreta, primenom polimorfnihSSR markera i heterozisa njihovih hibrida je pokazalo da u nekim slu~ajevimapostoji pozitivna korelacija (Gvozdenovi} i sar., 2007). Na primer, pove}anjegenetske dis tance sa »10 na 20%, dovodi do pove}anja heterozisa za svojstvomasa 1000 semena sa 10 na 20%, za jednu tester liniju. Za druge dve ispitivanetester linije i drugo ispitivano svojstvo (visina biljke) porast genetskih distanci uistom opsegu je doveo do pove}anja heterozisa sa 15 na 30%. Primenamolekularnih markera za agronomski va`na svojstva u analizi genetskih distanci izme|u roditeljskih linija suncokreta }e omogu}iti pouzdaniji izbor roditeljskihparova za nove hibride sa dobrim performansama.

Interspecies hibridizacija je metod koji se ~esto koristi u oplemenjivanjusuncokreta. Divlje vi{egodi{nje vrste suncokreta se koriste kao izvor otpornostiza razli~ite bolesti suncokreta. Ispitivanje geneti~ke varijabilnosti izme|u popu -lacija divljih vrsta suncokreta primenom RAPD i SSR markera (Safti}-Pan kovi} etal., 2004) omogu}ava i identifikaciju markera za interspecies hibride suncokreta (Atlagi} i sar., 2003). Molekularni markeri su naro~ito zna~ajni u dijagnosticiinterspecies hibrida sa jednogodi{njim divljim vrstama, jer u tom slu~ajumorfolo{ki i citogeneti~ki parametri nisu dovoljno osetljivi (Terzi} et al., 2006).


Marker asistirana selekcija

Iako je suncokret u pore|enju sa drugim biljnim vrstama tolerantan premasu{i, pokazano je da postoji zna~ajna varijabilnost u fiziolo{kim parametrima zatolerantnost prema su{i izme|u razli~itih genotipova (Plesni~ar et al., 1993;Pankovi} et al., 1999). Kori{}enjem ovih parametara i bulk segregant analize(BSA) identifikovani su RAPD markeri povezani sa genima za tolerantnost nasu{u kod suncokreta (Pankovi} et al., 2000a). RAPD markeri su tako|e prime -njivani i u ispitivanju mutacija u NS visokooleinskim linijama, kao i linijama sarazli~itim sadràjem tokoferola, {to obezbe|uje ve}u prehrambenu i tehnolo{kuvrednost ulja (Pankovi} et al., 2000b).

Jedan od ciljeva NS oplemenjiva~kog programa je uvo|enje otpornosti naplamenja~u u in bred linije koje imaju dobre kombinacione sposobnosti. U ovom programu koriste se publikovani i pronalaze novi markeri za otpornost premanajzastupljenijoj rasi plamenja~e (Pankovi} et al., 2004a). Prona|eno je da jeotpornost na rasu 730 plamenja~e kontrolisana jednim genom, odnosno da sesvi analozi gena za otpornost u Pl6 lokusu (re sis tance gene an a logues – RGA)nasle|uju kao klaster. Tako|e su dobijeni kodominantni CAPS markeri koji sekoriste u marker asistiranoj selekciji suncokreta za otpornost prema plamenja~i, jer omogu}uju identifikaciju otpornih homozigotnih biljaka (Safti}-Pankovi} etal., 2005; Pankovi} et al., 2007).

Ostvareni rezultati kod nas i u svetu

Dugogodi{njim radom na oplemenjivanju suncokreta u Odeljenju za uljane kulture postignuti su zna~ajni rezultati.

Na{a zemlja je zajedno sa Francuskom i Rumunijom me|u prvima u svetuuvela sopstvene hibride na bazi CMS-a u masovnu proizvodnju, to je doprinelopove}anju povr{ina pod suncokretom u Srbiji.

Stvoreno je preko 7000 in bred linija koje poti~u iz genetski divergentnogmaterijala.

Oplemenjiva~ki centri u okviru svog selekcionog materijala imaju ograni -~enu genetsku varijabilnost. Da bi se pove}ala varijabilnost i postigao brì nap -re dak u pove}anju prinosa i pobolj{anju drugih va`nih osobina kod suncokretavr{i se razmena selekcionog materijala i stvaranju se zajedni~ki hibridi sunco -kreta. Razmena selekcionog materijala se primenjuje vi{e od 20 godina kodsun co kreta. Velik broj hibrida zna~ajan za proizvodnju suncokreta u Evropipripada zajedni~km hibridima.

Vlasni{tvo nad linijama nije ugroèno, jer se razmenjuju samo A-linije kojesu citoplazmatski mu{ko sterilne, a koje drugi partneri ukr{taju sa svojim re -storer (Rf) linijama ([kori} i sar., 2002).

Novosadski institut ima veoma razvijenu saradnju na programima stvaranja zajedni~kih hibrida suncokreta.

Ova se saradnja odvija sa preko 30 institucija (kompanija i instituta) usvetu. Kao rezultat rada na stvaranju zajedni~kih hibrida, stvoreno je i priznatopreko 125 zajedni~kih hibrida sa partnerima u svetu (Tab. 1). Zajedni~ki hibridiigraju va`nu ulogu u proizvodnji suncokreta u svetu (Francuska, Rusija, Ukrajina, Kina, Italija, i neke druge dràve). Sa sigurno{}u se moè konstatovati da }e u


2008. godini zajedni~ki hibridi stvoreni izme|u novosadskog instituta (IFVC) ipartnera u svetu zauzimati preko milion hektara.

Tab. 1. Priznati NS hibridi u zemlji i u inostranstvu

Tab. 1. Reg is tered NS hy brids in Ser bia and in abroad

R.br.No

DràvaCoun try

Novosadski Zajedni~ki

1 Rusija 8 15

2 Ukrajina 13 27

3 Francuska 3 31

4 Ma|arska 11 5

5 Italija 25 22

6 [panija 4 7

7 Turska 1 -

8 Moldavija 3 -

9 Kina - 3

10 Bugarska 8 4

11 Hrvatska 1 3

12 ê{ka 6 1

13 Slova~ka 7 1

14 Rumunija 5 2

15 Engleska - 1

16 Portugalija - 1

17 Ar gen tina 4 -

18 Indija 2 -

19 Albanija 6 -

20 Makedonija 20 -

21 Maroko 3 2

22 Srbija 48 -

Pored stvaranja zajedni~kih hibrida ta saradnja se ogleda kroz nau~no-is -traìva~ku delatnost.

Razra|ene su metode i pravci oplemenjivanja i osmi{ljen je model hibridaza na{e i druge agroekolo{ke uslove. Sve je to doprinelo pove}anju produk -tivnosti, sadràju ulja u semenu, izmeni arhitekture biljke pove}anju otpornostiprema bolesti, volovodu, insektima, tolerantnosti prema stresnim uslovima iizmeni kvaliteta ulja. Stvoren je velik broj NS-hibrida koji su dominantni uproizvodnji suncokreta kod nas i u svetu.

Oplemenjivanje suncokreta prvenstveno je namenjeno uslovima proizvod -nje u na{oj zemlji tako se u NS paleti nalaze hibridi suncokreta koji pokrivajucelu teritoriju Srbije kako za rejone gde su prisutne nove rase volovoda tako ikrajeve gde se volovod jo{ nije ra{irio.

U standardne visokouljane hibride koji se gaje na parcelama bez prisustvavolovoda spadaju NS-H-111, Velja, Kraji{nik, a od novijih hibrida to su Sremac,Somborac, Pobednik, Kazanova, Stig, Bana}anin i Miro. Najnoviji hibridi koji seuvode u masovnu proizvodnju su Du{ko, Diaporthe helianthiamen, Podunavac iNovosa|anin.


Dominantni hibridi na parcelama gde je uo~eno prisustvo volovoda suBa~vanin, Perun, Ba}a, [umadinac, a od novijih tu su Branko, Novosa|anin, Mi -lan i Vladi mir. Pored napred navedenih hibrida na parcelama gde je prisutanvolovod uspe{no se mogu gajiti IMI hibridi (Rimi i Vitalko) uz obaveznu primenuherbicida Pul sar-40. Hibridi iz ove grupe pogodni su i za gajenje na parcelamazakorovljenim {irokolisnim korovima.

Rad na oplemenjivanju suncokreta je usmeren na stvaranje visokopro -duktivnih hibrida za posebne namene: sa razli~itim kvalitetom ulja, konzumne,za ishranu ìvine i ptica i dekorativni.

Hibridi NS-Olivko i Oliva namenjeni su proizvodnji hladno ce|enog ulja ibiodizela. Ovi hibridi imaju visok sadràj oleinske kiseline u ulju i izmenjensastav tokoferola, otporni su prema dominantnim bolestima i su{i.

Konzumni hibridi suncokreta NS-Delija, Cepko i Vranac namenjeni suproiz vodnji finalnih proizvoda od jezgra. Odlikuju se pove}anim sadràjem ikvalitetom proteina, visokim prinosom jezgra, otporni su prema dominantnimbolestima i su{i. Za ishranu ptica namenjeni su slede}i hibridi NS-[areni iNS-Labud.

Rani hibrid Dukat koristi se za kasnu setvu krajem maja i po~etkom junameseca.

Proizvedeno je vi{e tipova dekorativnog suncokreta namenjenog za gajenje u vrtovima, parkovima, saksijama (dworf) i za rezano cve}e. Najprodavanija jeNeoplanta.

Tab. 2. Prinos semena (t/ha) hibrida suncokreta u mreì mikroogleda u VojvodiniTab. 2. Seed yield (t/ha) of sun flower hy brids ob tained in a net work of small-plot tri als in

Vojvodina

R.br.No.

HIBRIDHy brid

2005 2006 2007Prosek 2005-2007Mean 2005-2007

ProsekMean

RangRank

ProsekMean

RangRank

ProsekMean

RangRank

ProsekMean

RangRank

1 NS-H-111 1,95 6 3,16 3 3,11 6 2,74 3

2 NS-H-45 1,77 8 3,19 2 3,00 9 2,65 7

3 Pobednik 1,58 12 2,73 8 3,06 7 2,46 10

4 Ba~vanin 1,73 10 2,63 12 3,15 4 2,50 9

5 Perun 1,76 9 2,63 11 2,97 10 2,45 11

6 Velja 2,02 4 2,68 9 3,29 1 2,66 6

7 Kraji{nik 1,68 11 2,65 10 2,97 10 2,43 12

8 Olivko 1,55 13 2,54 13 2,74 13 2,28 13

9 Somborac 2,36 2 2,74 7 3,03 8 2,71 4

10 Sremac 2,41 1 3,28 1 3,18 3 2,96 1

11 [umadinac 2,31 3 2,87 5 3,24 2 2,81 2

12 Rimi 1,97 5 2,85 6 2,88 12 2,57 8

13 Ba}a 1,83 7 3,08 4 3,15 4 2,69 5

Prosek - Mean 1,92 2,85 3,06 2,61

Ostvareni napredak u oplemenjivanju suncokreta moè se uo~iti iztrogodi{njih rezultata NS-hibrida u mreì mikroogleda u Vojvodini (Balali} i sar.,2008 rad u {tampi). Najbolje rezultate u pogledu prinosa semena ostvarili su


hibridi Sremac (2,96 t/ha) i [umadinac (2,81 t/ha) koji su pripadnici novegeneracije hibrida stvorenih u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo. Od hibrida kojisu dominirali na na{im poljima u toku devedesetih najbolje rezultate ostvario jehy brid NS-H-111 (2,74 t/ha). Od hibrida stvorenih u toku osamdesetih u proiz -vodnji se zadrào jedino hy brid NS-H-45 koji je u konkurenciji sa novijimhibridima zauzeo sedmo mesto po ostvarenom prinosu semena.

Pored dominacije na trì{tu Srbije novosadski hibridi suncokreta prisutnisu na poljima {irom sveta na povr{ini od preko dva miliona hektara. Do sada jevan Srbije registrovano 303 hibrida bilo novosadskih bilo zajedni~kih sapartnerskim kompanijama (Tab. 1).

Novosadski hibridi suncokreta prisutni su u Ukrajini na preko 100000 ha{to ~ini 1/3 povr{ine pod suncokretom u ovoj zemlji. U tabeli 2. prikazani su pro -se ~ni prinosi u Ukrajini u 2006. godini, kao i izdvojeni prinosi ostvareni sa NShibridima na preko 340.000 ha. Prose~no za svih 13 oblasti, prinos je ve}i za 640 kg/ha {to pokazuje koliko je podignut nivo proizvodnje kao i prihodi kojeostvaruju ukrajinski proizvo|a~i, zahvaljuju}i NS sortimentu.

Tab. 3. Povr{ine i prinosi suncokreta u Ukrajini u 2006. godini

Tab. 3. Ar eas and yields sun flower in the Ukraine in 2006

R. br.No

OblastRe gion

Ukraina NS-semeRazlika

Dif fer ence

Povr{inaArea(ha)

PrinosYield(mc)

Povr{inaArea(ha)

PrinosYield(mc)

mc %

1 Zaporo`ska 579700 13,8 29940 20,6 6,8 48,9

2 Dnepropetrovska 504400 15,1 48750 20,7 5,6 37,1

3 Kirovogradska 349700 14,5 32510 20,6 6,1 41,8

4 Nikolajevska 392900 12,7 30760 22,0 9,3 73,6

5 Donjecka 376200 14,7 55370 21,3 6,6 44,7

6 Odeska 292000 12,6 27960 18,0 5,4 42,7

7 Harkovska 269800 14,0 23970 19,6 5,6 40,2

8 Hersonska 351800 10,0 32160 17,0 7,0 70,0

9 Luganska 287500 13,1 31860 18,7 5,6 43,1

10 Poltavska 185600 15,7 14790 19,5 3,8 24,0

11 êrkaska 107800 15,8 10970 18,7 2,9 18,3

12 Vinjicka 74400 15,2 3120 22,5 7,3 47,8

13 Kijevska 33500 13,9 1410 21,5 7,6 54,7

Ukupno - To tal: 3910600 13,6 343570 20,0 6,4 46,8

Pored Ukrajine gde NS suncokret pokriva preko 1 000 000 ha na{i hibridikrase pol ja Rusije, Francuske, Italije, Ma|arske, Rumunije, Ar gen tine, Indije, kao i mnogih drugih zemalja.

Zaklju~ci

Na osnovu postignutih rezultata u novosadskom oplemenjiva~kom radu nasucokretu u toku ~etiri decenije moè se zaklju~iti slede}e:


Ostvaren je zna~ajan napredak u pove}anju produktivnosti hibrida (prinossemena i ulja /ha ), sadràju ulja u semenu, izmeni arhitekture biljke, pove}anjuotpornosti prema bolestima, volovodu, tolerantnosti prema stresnim uslovima iizmeni kvaliteta ulja.

Zna~ajni rezultati su postignuti u re{avanju problema vezanih za opra {i -vanje i oplodnju, pre svega na atraktivnost prema polinatorima radi pobolj{anjatehnologije semenske proizvodnje, a samim tim i pove}anja kvaliteta semena.

Stvoreno je preko 7000 in bred linija i sakupljena je bogata kolekcija divljihvrsta iz razli~itih genetskih izvora {to je omogu}ilo stvaranje hibrida za razli~iteagroekolo{ke uslove.

Stvoreni su hibridi za posebne namene (visokooleinski, konzumni i deko -rativni).

Kori{}enjem konvencionalnih metoda oplemenjivanja stvoreni su hibriditolerantni prema grupi herbicida imidazolinona i tribenuron-metil.

Vidno mesto u oplemenjivanju bilo je posve}eno otpornosti prema bole -stima. Prona|eni su geni za otpornost i tolerantnost prema vi{e patogena ivolovodu u divljim vrstama i ugra|eni u komercijalne linije i hibride putem kori -{}enja interspecies hibridizacije. U ovom procesu velik zna~aj imaju cito -genetska istraìvanja.

Pored kori{}enja konvencionalnih metoda u programe oplemenjivanja radi brèg re{avanja odre|enih problema, a posebno radi prevazilaènja odre|enihbarijera kod inrespecies hibridizacije uvedene su i razra|ene metode bioteh -nologije (proizvodnja haploida, kultura embriona, fuzija protoplasta, in vi troskrining).

Primenom MAS (marker-as sisted se lec tion) stvorene su linije i hibridi kojiposeduju ve}i broj (Pl) gena za otpornost prema plamenja~i.

Sve je to uticalo da se u Odeljenju za uljane kulture stvore visoko adap ta -bilni hibridi za razli~ite agroekolo{ke uslove sa visokim genetskim potencijalomza prinos semena i sadràj ulja u semenu.

Kao krajnji rezultat dugogodi{njeg rada na oplemenjivanju suncokretapriznato 303 hibrida u zemlji i inostranstvu.

Novosadski i zajedni~ki hibridi su gajeni u 2007. godini na preko dvamiliona hektara.

Literatura

A}imovi} M., [traser N. (1981): Phomopsis sp. – a new par a site in sun flower, Helia, 4,43-58.

Al-Khatib K., Baumgartner J. R. and Cur rie R. S. (1999): Sur vey of com mon sun flower(Helianthus annuus) re sis tance to ALS in hib it ing her bi cides in north east Kan sas.Proc. 21th sun flower re search work shop. Na tion. Sunf. Assoc., Bismark, 210-215.

Atlagi} J. (1989): Citogenetika suncokreta, Suncokret (monografija), Nolit, Beograd,231-258.

Atlagi} J. (1990): Pol len fer til ity in some Helianthus L. spe cies and their F1 hy brids with thecul ti vated sun flower. Helia, 13, 13, 47-54.

Atlagi} J., Dozet B., [kori} D. (1993): Mei o sis and pol len vi a bil ity in H. tuberosus L. and itshy brids with cul ti vated sun flower. Plant Breeding, 111, 318-324.

Atlagi} J., Dozet B., [kori} D. (1995): Mei o sis and pol len grain vi a bil ity in Helianthus mollis, Helianthus salicifolius, Helianthus maximiliani and their F1 hy brids with cul ti vatedsun flower. Euphytica, 81, 259-263.


Atlagi} J. (1996): Cytogenetic stud ies in hexaploid Helianthus spe cies and their F1 hy bridswith cul ti vated sun flower, H. annuus. Plant Breeding, 115, 257-260.

Atlagi} J., Marinkovi} R. (1998): Cytogenetic study of po ten tial sources of cy to plas mic maleste ril ity in sun flower. Proc. 2nd Bal kan Sym po sium Field Crops, Novi Sad, Yu go sla via, 1, 365-368.

Atlagi} J., [kori} D. (1999): Cytogenetic study of Helianthus laevigatus and its F1 and BC1F1

hy brids with the cul ti vated sun flower, H. annuus. Plant Breeding, 118, 555-559.Atlagi} J., Pankovi} D., Pekanovi} A. (2003): Backcrosses in interspecific hy brid iza tion in

sun flower. Genetika, 35, 3, 187-197.Atlagi} J. (2004): Roles of interspecific hy brid iza tion and cytogenetic stud ies in sun flower

breed ing. Helia, 27, 41, 1-24.Atlagi} J., Terzi} S., [kori} D., Marinkovi} R., Vasiljevi} Lj., Pankovi}-Safti} D. (2006): The

wild sun flower col lec tion in Novi Sad. Helia, 29, 44, 55-64.Balali} I., Mikli} V., Joci} S., Hladni N., Marinkovi} R., Gvozdenovi} S. (2008): Rezultati

mikroogleda NS hibrida suncokreta i preporuka sortimenta za 2008. godinu. Zbornikradova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, u {tampi.

Bruniard J. M., Miller F. J. (2001): In her i tance of imidazolinone-her bi cide re sis tance in sun -flower. Helia, 11-16.

Demurin Ya. N. (1993): Ge netic vari abil ity of tocopherol com po si tion in sun flower seeds.Helia, 16, 59-62.

Demurin Ya. N., [kori} D., Popov P., Efimenko S., Bochkovoy A. (1994): Tocopherol ge net -ics in sun flower breed ing for oil qual ity. Proc. EUCARPIA- Sym po sium Breeding Oiland Pro tein Crops, Albena, Bul garia, 193-197.

Demurin Ya. N., [kori} D., Karlovi} D. (1996): Ge netic vari abil ity of tocopherol com po si tionin sun flower seeds as a ba sis of breed ing for im proved oil qual ity. Plant Breeding,115, 33-36.

Dozet B., Vasi} D. (1995): In vi tro tech niques for se lec tion of sun flower for re sis tance toDiaporthe (Phomopsis) helianthi Munt.-Cvet. et al. Helia, 18, 22, 37-44.

Dozet B., Atlagi} J., Vasi} D. (1996): Transfering stem can ker re sis tance from Helianthustuberosus L. into in bred line of sun flower by em bryo res cue tech nique. Helia, 19, 25,87-94.

Du{ani} N., Mikli~ V., Joksimovi} J., Atlagi} J. (2004): Path co ef fi cient anal y sis of some yieldcom po nents of sun flower. Proc. 16th Inter. Sunf. Conf., Fargo, North Da kota, USA, II,531-537.

Fick G. N., Miller J. F., (1997): Sun flower Breeding. Sunf. Technol. Sunf. Produc., Mad i son,Wis con sin, USA, 395-441.

Gvozdenovi} S. (2006): Ocena geneti~ke udaljenosti i kombinacionih sposobnosti in bredlinija suncokreta (Heliantus annuus L.). Magistarska teza, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

Gvozdenovi} S., Safti}-Pankovi} D., Joci} S., [kori} D. (2007): Re la tion ship be tween ge -netic dis tance and heterosis based on quan ti ta tive traits and SSR mark ers (u {tampi).

Hladni N. (1999): Nasle|ivanje arhitekture biljke suncokreta (Heliantus annuus L.) u F1 i F2generaciji. Magistarska teza, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

Hladni N., [kori} D., Kraljevi}-Balali} M. (2000): Kombiniraju}e sposobnosti za kompo -nente prinosa suncokreta. Zbornik izvoda, III JUSEM, Zlatibor, Srbija i Crna Gora, 34.

Hladni N., [kori} D., Kraljevi}-Balali} M. (2000): Komponente varijanse morfolo{kih svoj -stava suncokreta (Helianthus annuus L.). Zbornik radova sa 41. Savetovanjeindustrije ulja, Milo~er, 39-43.

Hladni N., [kori} D., Kraljevi}-Balali} M. (2001): Efekat gena za visinu biljke suncokreta(Helianthus annuus L.). Nau~no stru~no Savetovanje agronoma Republike Srpske same|unarodnim u~e{}em-Poljoprivreda republike Srpske u Novom Milenijumu,Tesli}, Republika Srpska, 83.

Hladni N., [kori} D., Kraljevi}-Balali} M. (2001): Me|uzavisnost prinosa i komponentiprino sa kod suncokreta. Zbornik radova sa 1. Me|unarodnog Simpozijuma ”Hrana u21. veku”, Subotica, Srbija i Crna Gora, 162-167.


Hladni N., [kori} D., Kraljevi}-Balali} M. (2002): Efekat gena za prinos zrna suncokreta(Helianthus annuus L.). Nau~no stru~no Savetovanje agronoma Republike Srpske same|u narodnim u~e{}em-Valorizacija resursa za proizvodnju hrane u RepubliciSrpskoj, Tesli}, Republika Srpska, 45.

Hladni N., [kori} D., Kraljevi}-Balali} M. (2002): Kombiniraju}e sposobnosti in bred linija ina~in nasle|ivanja prinosa semena kod suncokreta (Helianthus annuus L.). Zbornikradova Nau~nog instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 37, 27-33.

Hladni N., [kori} D., Kraljevi}-Balali} M. (2002): Komponente fenotipske varijabilnosti zaprinos zrna po biljci suncokreta. Zbornik radova 43. Savetovanje industrije ulja,Budva, 43, 31-36.

Hladni N., [kori} D., Kraljevi}-Balali} M. (2003): Komponente fenotipske varijabilnosti zapre~nik glave suncokreta (Helianthus annuus L.). Zbornik apstrakta drugog Simpo -zijuma za oplemenjivanje organizama, Vrnja~ka Banja, Srbija i Crna Gora, 20.

Hladni N., [kori} D., Kraljevi}-Balali} M. (2003): Na~in delovanja gena za ukupan brojlistova i visinu biljke i njihova me|uzavisnost sa prinosom suncokreta. Agroznanje,Banja Luka, Republika Srpska, IV, 4, 97-110.

Hladni N., [kori} D., Kraljevi}-Balali} M. (2003): Ge netic vari ance of sun flower yield com po -nents (Helianthus annuus L.). Genetika, 35, 1, 1-9.

Hladni N., [kori} D., Kraljevi}-Balali} M., Ivanovi} M., Saka~ Z., Jovanovi} D. (2004): Cor re -la tion of yield com po nents and seed yield per plant in sun flower (Helianthus annuusL.). Proc. 16th Inter. Sunf. Conf., Fargo, North Da kota, USA, II, 491-496.

Hladni N., [kori} D., Kraljevi}-Balali} M., Joci} S. (2004): Line x tester anal y sis for plantheight and head di am e ter in sun flower (Helianthus annuus L.). Proc. 16th Inter. Sunf.Conf., Fargo, North Da kota, USA, II, 497-502.

Hladni N., [kori} D., Kraljevi}-Balali} M. (2004): Na~in nasle|ivanja visine biljke i pre~nikaglave suncokreta (Helianthus annuus L.). Selekcija i semenarstvo. X, 43-50.

Hladni N., [kori} D., Kraljevi}-Balali} M. (2005): Efekat gena za visinu biljke suncokreta(Helianthus annuus L.). Agroznanje, Banja Luka, Republika Srpska, VI, 2, 73-81.

Hladni N., [kori} D., Kraljevi}-Balali} M. (2005): Heterosis for seed yield and com po nents in sun flower. Genetika, 37, 3, 253-260.

Hladni N., [kori} D., Kraljevi}-Balali} M., Saka~ Z., Jovanovi} D. (2006): Com bining abil ityfor oil con tent and its cor re la tions with other yield com po nents in sun flower(Helianthus annuus L.). Helia, 29, 44, 101-110.

Hladni N., [kori} D., Kraljevi}-Balali} M. (2006): Efekat heterozisa za agronomski va`nasvoj stva suncokreta. Zbornik radova 47. Savetovanje industrije ulja, Herceg Novi, 47,41-49.

Hladni N., [kori} D., Kraljevi}-Balali} M., Balali} I. (2006): Com bining abil ity for mor -pho-phy s i o log i cal yield com po nents in sun flower. Proc. 41st Cro atian, 1st Inter.Simposium Agric., 187-188.

Hladni N., [kori} D., Kraljevi}-Balali} M. (2006): Linija x tester analiza morfolo{kih svojstava i njihova me|uzavisnost sa prinosom i sadràjem ulja suncokreta (Helianthus annuusL.). Zbornik Apstrakta 3. Simpozijuma Sekcije za oplemenjivanje organizama dru{tva geneti~ara Srbije. I. Nau~no-istraìva~ki Simpozijum iz selekcije i semenarstva,Zlatibor, 4, 19.

Joci} S., [kori} D. (1996): The com po nents of ge netic vari abil ity for bract length, width andnum ber in sun flower (Helianthus annuus L.). Proc. 14th Inter. Sunf. Conf., Beijing/Shenyang, China, I, 168-174.

Joci} S. (1997): Nasle|ivanje krupno}e i boje semena u F1 i F2 generaciji nekih in bred linijasuncokreta, Magistarska teza, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

Joci} S., [kori} D. (1997): Nasle|ivanje boje semena suncokreta, Drugi nau~no-stru~niSimpozijum iz selekcije i semenarstva, Aran|elovac, Abstrakt, 42.

Joci} S., [kori} D. (1997): Nasle|ivanje duìne semena suncokreta (Helianthus annuus L.).I. simpozijum populacione i evolucione genetike, Tara, Abstrakt, 40.


Joci} S., [kori} D. (1998): Com po nents of ge netic vari abil ity for seed size in sun flower,Proc. 2nd Bal kan Sym po sium on Field Crops, V1, Ge net ics & Breeding, Novi Sad,383-387.

Joci} S., [kori} D., Le~i} N. (1999): In bred linije suncokreta razli~itog kvaliteta ulja, Zbornikradova sa 40. Savetovanja industrije ulja, Pali}, 40, 255-261.

Joci} S. (2000): Stepen oplodnje kod hibrida suncokreta u 1999. godini, Zbornik radovaNau~nog instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 33, 81-91.

Joci} S., [kori} D., Le~i} N., Molnar I. (2000): De vel op ment of in bred lines of sun flower withvar i ous oil qual i ties, Proc. 15th Inter. Sunf. Conf., Toulouse, France, A43-A48.

Joci} S., [kori} D., Molnar I. (2000): In her i tance of seed size in sun flower, Proc. 15th Inter.Sunf. Conf., Toulouse, France, E134-E139.

Joci} S., [kori} D., Molnar, I. (2000): Kombinacione sposobnosti za {irinu, duìnu i brojbrakteja suncokreta, Zbornik izvoda, III JUSEM, Zlatibor, Abstrakt, 35.

Joci} S., [kori} D., Malidà G. (2001): Oplemenjivanje suncokreta na otpornost premaherbicidima, Zbornik radova Nau~nog instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad,35, 223-235.

Joci} S. (2003): Nasle|ivanje komponenti prinosa kod suncokreta (Helianthus annuus L.).Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

Joci} S., Malidà G., [kori} D. (2004): Suncokret tolerantan na her bi cide iz grupe imida -zolinona, J. Sci. Agric. Res./Arh. poljopr. nauke, 65, 229, 81-89.

Joci} S., [kori} D. (2004): In her i tance of some yield com po nents in sun flower. Proc. 16thInter. Sunf. Conf., Fargo, North Da kota, USA, II, 503-510.

Joci} S., La~ok N., Mikli~ V., [kori} D., Griveau Y. (2004): Testing two iso lates of Dia por -the/Pho mopsis helianthi in a pop u la tion of sun flower re com bi nant in bred lines,Helia, 27, 41, 129-136.

Joci} S., [kori} D., Le~i} N., Saka~ Z. (2006): Mogu}nost stvaranja hibrida suncokreta sarazli~itim kvalitetom ulja, Zbornik radova sa 47. Savetovanje, Proizvodnja i preradauljarica, Herceg Novi, 9-19.

Joksimovi} J. (1992): Ocena kombiniraju}ih sposobnosti kod nekih in bred linija sunco -kreta. Doktorska disertacija, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet.

Joksimovi} J., Marinkovi} R., Mihalj~evi} M. (1993): Uticaj lisne povr{ine na prinos semena iulja kod F1 hibrida suncokreta (Helianthus annuus L.). Izvodi saop{tenja sa X.Simpozijuma jugoslovenskog dru{tva za fiziologiju biljaka, Zemun Polje, Beograd,22, 17-18.

Joksimovi} J., Marinkovi} R., Mihalj~evi} M. (1994): Kombinacione sposobnosti za kompo -nente prinosa F1 hibrida suncokreta (Helianthus annuus L.). Zbornik apstr. sa I.Kongresa geneti~ara Srbije, Vrnja~ka Banja, 132- 133.

Joksimovi} J., Atlagi} J., [kori} D., Mikli~ V. (1997): Oplodnja i prinos semena kod nekih in -bred linija suncokreta u uslovima prostorne izolacije. Selekcija i semenarstvo, 4, 1-2,147-154.

Joksimovi} J., Atlagi} J., [kori} D. (1999): Path co ef fi cient anal y sis of some oil yield com po -nents in sun flower (Helianthus annuus L.). Helia, 22, 31, 35-42.

Joksimovi} j., Atlagi} j., [kori} d. (2000): Efekat gena i kombinacione sposobnosti zapre~nik glave kod nekih in bred linija suncokreta. Selekcija i semenarstvo, 1-2, 45-49.

Joksimovi} j., Atlagi} j., [kori} d. (2000): Gene ef fect and com bin ing abil ity for plant stat ure and har vest in dex in sun flower. Proc. 15th Inter. Sunf. Conf., Touluse, France, 47-52.

Joksimovi} J., Atlagi} J., [kori} D., Du{ani} N. (2001): Me|uzavisnost komponenti prinosa i ètvenog indeksa kod suncokreta. Zbornik radova Nau~nog instituta za ratarstvo ipovrtarstvo, 35, 243-249.

Joksimovi} J., Atlagi} J., Jovanovi} D., Marinkovi} R., Du{ani} N., Mikli~ V. (2004): Path co -ef fi cient anal y sis of some head and seed char ac ter is tics in sun flower. Proc. 16th Inter. Sunf. Conf., Fargo, North Da kota, USA, II, 525-530.

Jovanovi} D., [kori} D. (2006): Novi hibridi suncokreta. Proc. 41st Cro atian, 1st Inter.Simposium Agric., 193-194.


Kinman M. L. (1970): New de vel op ment in the USDA and state ex per i ment sta tion sun flower breed ing pro grams. Proc. 4th Inter. Sunf. Conf., Mem phis, Tennesse, USA, 181-184.

Leclerq P. (1969): Une sterilite male cytoplasmique cheez le tournesol. Ann. Amelior. Plant,19, 99-106.

Malen~i} \., Vasi} D., Popovi} M., Devi} D. (2004): An ti ox i dant sys tems in sun flower as af -fected by ox alic acid. Biol. Plant , 48, 2, 243-247.

Malidà G., Joci} S., [kori} D. (2003): Weed and broom rape (Orobanche cernua) con trol inClearfield* sun flower. Proc. 7th EWRS Med i ter ra nean Sym po sium, Adana/Tur key,51-52.

Malidà G., Joci} S., [kori} D., Orbovi} B. (2006): Suzbijanje korova u suncokretu tolerant -nom prema tribenuron-metilu, Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo 42,323-331.

Marinkovi} R. (1980): Nasle|ivanje veli~ine lisne povr{ine suncokreta u F1 generaciji ikomponente genetske varijabilnosti. Arhiv za polj. nauke, 41, 143, 385-392.

Marinkovi} R. (1981): Nasle|ivanje veli~ine lisne povr{ine, broja listova i visine biljaka udialelnim ukr{tanjima in bred linija suncokreta. Magistarska teza, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet.

Marinkovi} R. (1982): In her i tance of plant height and leaf num ber in diallel cross ing of sun -flower inbreds. Proc. 10th Inter. Sunf. Conf., Surfers Par a dise, Aus tra lia, 232-233.

Marinkovi} R. (1984): Na~in nasle|ivanja prinosa semena i nekih komponenti prinosa uukr{tanjima raznih in bred linija suncokreta. Doktorska disertacija, Univerzitet uNovom Sadu, Poljoprivredni fakultet.

Marinkovi} R., [kori} D. (1984): Nasle|ivanje mase 1000 semena i hektolitarske mase kodsuncokreta u F1 generaciji i komponente genetske varijabilnosti. Zbornik radovaInstituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 14-15, 62-72.

Marinkovi} R., [kori} D. (1986): Procenat oplodnje i autofertilnosti kod nekih in bred linijasunco kreta i njihovih F1 hibrida. Zbornik radova sa savetovanja o unapre|enjuuljarstva Jugoslavije, 27-37.

Marinkovi} R., [kori} D. (1990): Nasle|ivanje pre~nika glave i broja cvetova po glavi uukr{ta njima raznih in bred linija suncokreta (Helianthus annuus L.). Uljarstvo, 27, 1-2, 22-27.

Marinkovi} R. (1992): Path-coeficient anal y sis of some yield com po nents of sun flower(Helianthus annuus L.). Euphytica, 60, 201-205.

Marinkovi} R. (1993): Com bining abil ity of some in bred sun flower (Helianthus annuus L.)lines. In dian J. Genet., 53, 299-304.

Marinkovi} R., Joksimovi} J., Dozet B. (1994): Dialel anal y sis of stem di am e ter and leaf pet -i ole length in sun flower (Helianthus annuus L.). J. Sci. Agric. Res., 55, 197, 3-9.

Marinkovi} R., [kori} D., Nenadi} N., Jovanovi} D., Mikli~ V., Joksimovi} J., Stanojevi} D.,Nedeljkovi} S. (1994): Uticaj poloàja semena u glavi na prinos i neke komponenteprinosa semena kod suncokreta (H. annuus L.). Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 22, 379-389.

Marinkovi} R., [kori} D., Dozet B., Jovanovi} D. (2000): Line tester analisis of the com bin -ing abil ity in sun flower (Helianthus annuus L.). Proc. 15th Inter. Sunf. Conf., Touluse,France, 30-35.

Marinkovi} R., Dozet B., Vasi} D. (2003): Oplemenjivanje suncokreta (Monografija), [kolska knjiga, Novi Sad, 368.

Marinkovi} R., Vasi} D., Joksimovi} J., Jovanovi} D., Atlagi} J. (2004): Gene ac tions for seed yield in sun flower (Helianthus annuus L.). Proc. 16th Inter. Sunf. Conf., Fargo, NorthDa kota, USA, II, 511-515.

Marinkovi} R. (2005): Primena analize linija x tester u oceni kombinacionih sposobnosti.Zbornik radova Nau~nog instituta za ratarstvo i povrtarstvo, 41, 87-101.

Marinkovi} R., Atlagi} J. (2007): Anal y sis of wild Helianthus annuus and Heliathus petiolarispop u la tions for pres ence of Rf genes for PET-1 cy to plasm. In dian J. Genet. PlantBreeding, 67, 2, 115-117.


Ma{irevi} S. N., Secor G. A., Gulya T. J. (1988): Use of cell cul ture to secreen sun flowergermplasm for re sis tance to Phomopsis brown-gray stem spot. Plant Cell Rep., 7,528-530.

Mihalj~evi} M., Petrov M., Muntanola-Cvetkovi} M. (1980): Phomopsis sp.- a new par a site ofsun flower in Yu go sla via, Savremena poljoprivreda 11-12, 531-540.

Mihalj~evi} M., Muntanola-Cvetkovi} M., Petrov M. (1982): Fur ther stud ies on the sun flowerdis ease caused by Diaporthe (Phomopsis) helianthi and pos si bil i ties of breed ing forre sis tance, Proc. 10th Inter. Sunf. Conf., Surfers Par a dise, Aus tra lia, 157-159.

Mihalj~evi} M. (1996): Broom rape (Orobanche cumana Wallr.) on Sun flower in Vojvodina.Pe ri od i cal Sci. Res. Field Veg e ta ble Crops, 25, 59-71.

Mikli~ V. (1996): Uticaj razli~itih genotipova i pojedinih klimatskih ~inilaca na posetu p~ela idrugih polinatora i oplodnju suncokreta. Magistarska teza. Univerzitet u Novom Sadu.

Mikli~ V. (2001): Uticaj momenta desikacije na semenski kvalitet i prinos suncokreta.Doktorska disertacija. Univerzitet u Novom Sadu.

Mikli~ V., Du{ani} N., Atlagi} J., Saka~ Z., Joksimovi} J., Crnobarac J., Mihailovi} D., Vasi} D. (2002): Uticaj genotipa, |ubrenja i mikroklimata na posetu polinatora i prinossuncokreta. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 179-188.

Mikli~ V., Saka~ Z., Du{ani} N., Atlagi} J., Joksimovi} J., Vasi} D. (2004): Ef fects of ge no -type, grow ing con di tions and sev eral pa ram e ters of sun flower attractivness on beevis i ta tion, Proc. 16th Inter, Sunf. Conf., Fargo, USA, II, 871-876.

Mikli~ V., Du{ani} N., [kori} D. (2006): Nektarnost kod suncokreta kao primarni faktoratraktiv nosti prema p~elama. Zbornik plenarnih i nau~nih radova, XIV nau~no save -tovanje sa me|unarodnim u~e{}em: Za{tita i proizvodnja doma}e p~ele i meda,Zemun, 97-102.

Mikli~ V., [kori} D., Balali} I., Joci} S., Jovanovi} D., Hladni N., Marinkovi} R., Gvozdenovi}S. (2007): Rezultati ispitivanja NS hibrida suncokreta u ogledima i preporuka za setvuu 2007. godini. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 43,283-293.

Miladinovi} D., Joci} S., Miladinovi} F., Marjanovi}-Jeromela A., [kori} D. (2006): Testiranje na otpornost prema Sclerotinia visokooleinskih genotipova suncokreta. Zbornikradova sa 47. savetovanja industrije ulja, Herceg Novi, 25-30.

Miller J. F. (1992): Up date on in her i tance of sun flower char ac ter is tics. Proc. 14th. Inter.Sunf. Conf., Pisa, It aly, 905-944.

Miljanovi} T., Boà P., Atlagi} J., [kori} D. (2000): Mor pho log i cal vari abil ity of H. giganteusL. and H. maximiliani Sch. pop u la tions. Helia 23, 32, 45-52.

Muntanola-Cvetkovi} M., Mihalj~evi} M., Petrov M. (1981): On the iden tity of the caus ativeagent of a se ri ous Phomopsis-Diaporthe dis ease in sun flower plants, Nova Hedwigia,34, 417-435.

Nikoli}-Vig V. (1961): Sperimentazione con razze digirasole nella Vojvodina. SementiElette. Anno VII, 2, 26-31.

Nikoli}-Vig V., Vrebalov T. (1965): La cul ture du tournesol en Yugoslavie. Re vue Franceisedes Crops Gras. 10, 577-584.

Pankovi} D., Mihalj~evi} M., [kori} D. (1997): De ter mi na tion of ge netic dis tance be tweendif fer ent sun flower lines with RAPD mark ers. I Simpozijum molekularne genetike i I.Simpozijum mutageneze i genotoksikologije, Zlatibor, C11.

Pankovi} D., Saka~ Z., Kevre{an S., Plesni~ar M. (1999): Ac cli ma tion to long-term wa ter def -i cit in the leaves of two sun flower hy brids: pho to syn the sis, elec tron trans port and car -bon me tab o lism. J. Exp. Bot., 50, 330, 127-138.

Pankovi} D., Saka~ Z., Plesni~ar M., [kori} D. (2000a): Iden ti fi ca tion of RAPD mark ers lin ked to drought tol er ance by bulked segregant anal y sis. Proc. 15th Inter. Sunf. Conf.,Toulouse, France, M38-M43.

Pankovi} D., Vasi} D., [kori} D. (2000b): Kori{}enje molekularnih markera, fuzijeprotoplasta i genetskih transformacija u oplemenjivanju suncokreta. Zbornik radovaNau~nog instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, 33, 65-80.


Pankovi} D., Joci} S., La~ok N., Saka~ Z., [kori} D. (2004a): The use of PCR-based mark ersin the eval u a tion of re sis tance to downy mil dew in NS-breed ing ma te rial. Helia 27, 40, 149-158.

Pankovi} D., Saka~ Z., Joci} S., [kori} D. (2004b): Molekularni markeri u oplemenjivanjusuncokreta. Zbornik radova, Nau~nog instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, 40, 301-311.

Pankovi} D., Radovanovi} N., Joci} S., Satovic Z., [kori} D. (2007): De vel op ment of co-do -m i nant am pli fied polymorfic se quences for re sis tance of sun flower to downy mil dewrace 730. Plant Breeding, 126, 440-444.

Plesni~ar M., Saka~ Z., Pankovi} D., ]upina T., [kori} D. (1993): Ef fi ciency of car bon as sim i -la tion and wa ter uti li za tion in sev eral NS sun flower lines and hy brids. Helia, 16,21-30.

Safti}-Pankovi} D., Atlagi} J., Miljanovi} T., Radovanovi} N. (2004): Mor pho log i cal and mo -lec u lar vari abil ity of Helianthus giganteus L. and Helianthus maximiliani Sch. Spe -cies. Genetika, 7, 2, 121-130.

Safti}-Pankovi} D., Joci} S., Radovanovi} N., Malidà G., [kori} D. (2005): MAS for downymil dew re sis tance in IMI-tol er ant sun flower.41. Proc. 41st Cro atian and 1st Inter.Sym po sium Agric., 13th-17th, Opatija, Croatia, 219-220.

Safti}-Pankovi} D., Atlagi} J., Miljanovi} T., Radovanovi} N., (2005): Mor pho log i cal and mo -lec u lar vari abil ity of Helianthus giganteus L. and Helianthus maximiliani Sch. Spe -cies. Genetika, 37, 2, 121-130.

Seiler G. J. (1992): Uti li za tion of wild sun flower spe cies for the im prove ment of cul ti vatedsun flower. Field Crops Res., 30, 195-230.

[kori} D. (1975): Mogu}nost kori{}enja heterozisa na bazi mu{ke sterilnosti kodsuncokreta. Doktorska disertacija, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet.

[kori} D., Vörösbaranyi I., ]upina T., Marinkovi} R. (1978): In her i tance of fatty acid com po -si tion in F1 gen er a tion of sun flower. Proc. 8th Inter. Sunf. Conf., Min ne ap o lis,Minnessota, USA, 472-478.

[kori} D. (1985): Sun flower breed ing for re sis tance to Diaporthe/Phomopsis helianthiMunt. - Cvet. et al., Helia 8, 21-24.

[kori} D. (1985): Mode of in her i tance of LAI in F1 gen er a tion of dif fer ent sun flower inbreds.Proc. 11th Inter. Sunf. Conf., Mar del Plata, Ar gen tina, 683-689.

[kori} D. (1988): Sun flower breed ing. Uljarstvo, 25, 1, 1-90.[kori} D., Marinkovi} R., Atlagi} J. (1988): De ter mi na tion of re storer genes for sources of

citoplasmic male ste ril ity in wild sun flower spe cies. Proc. 12th. Inter. Sunf. Conf., Novi Sad, Jugoslavija, 282-287.

[kori} D., Vrebalov T., ]upina T., Turkulov J., Marinkovi} R., Ma{irevi} S., Atlagi} J., Tadi}L., Sekuli} R., Stanojevi} D., Kova~evi} M., Jan~i} V., Saka~ Z. (1989): Suncokret(monografija). Nolit, 1-635.

[kori} D., Raj~an I. (1992): Breeding for Sclerotinia tol er ance in sun flower. Proc. 13th Inter. Sunf. Conf., Pisa, It aly, II, 1257-1262.

[kori} D., Dozet B. (1992): Use of wild Helianthus spe cies in sun flower breed ing for re sis -tance to dis ease.13th EUCARPIA Congres, Angeres, France, 735-737.

[kori} D. (1992): Achieve ments and fu ture di rec tions of sun flower breed ing. Fild Crops Res. 30, 231-270.

[kori} D., Mihalj~evi} M., Joci} S., Marinkovi} R., Dozet B., Atlagi} J., Hladni N. (1996):Najnovija dostignu}a u oplemenjivanju suncokreta. Zbornik radova sa 37. Saveto -vanja o proizvodnji i preradi uljarica, Budva, 18-25.

[kori} D., Joci} S., Molnar I. (2000): Gen eral (GCA) and spe cific (SCA) com bin ing abilites insun flower. Proc. 15th Inter. Sunf. Conf., Touluse, France, 23-30.

[kori} D., Marinkovi} R., Joci} S., Jovanovi} D., Hladni N. (2002): Dostignu}a i dalji pravci uoplemenjivanju suncokreta i izbor hibrida za setvu u 2002. godini. Bilten XXIIISavetovanje proizvo|a~a i organizatora proizvodnje uljanih kultura, Aran|elovac, 23,7-17.


{kori} D., Marinkovi} R., Joci} S., Jovanovi} D., Hladni N. (2002): Dostignu}a i dalji pravci uoplemenjivanju suncokreta i izbor hibrida za setvu u 2002. godini. Zbornik radovaNau~nog instituta za ratarstvo i povrtarstvo, 36, 147-160.

[kori} D., Marinkovi} R., Joci} S., Jovanovi} D., Hladni N. (2003): Ocena proizvodnih oso -bina NS hibrida suncokreta na osnovu mikro ogleda. Zbornik radova Nau~noginstituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 38, 171-180.

[kori} D., Joci} S., Joksimovi} J., Jovanovi} D., Marinkovi} R., Hladni N. (2004): Izbor hibri -da suncokreta za setvu 2004. godini. ”Zbornik referata” XXXVIII Seminara agronoma,Zlatibor, 219-232.

[kori} D., Joci} S., Jovanovi} D., Hladni N. (2004): Global sun flower breed ing achieve -ments. XXXIX Znanstveni skup hrvatskih agronoma sa me|unarodnim sudjelo -vanjem, Agronomski fakultet Zagreb, 172-174.

[kori} D., Joksimovi} J., Joci} S., Jovanovi} D., Marinkovi} R., Hladni N., Gvozdenovi} S.(2005): Ocena vrednosti produktivnih svojstava NS-hibrida suncokreta. Zbornikradova Nau~nog instituta za ratarstvo i povrtarstvo, 41, 21-33.

[kori} D., Joci} S., Joksimovi} J., Jovanovi} D., Hladni N., Marinkovi} R., Atlagi} J., Pankovi} D., Vasi} D., Miladinovi} F., Gvozdenovi} S., Terzi} S., Saka~ Z. (2006): Dostignu}a uoplemenjivanju suncokreta. Zbornik radova Nau~nog instituta za ratarstvo ipovrtarstvo, 42, 131-171.

Ta{ki K., Vasi} D. (2003): Asimetri~na somatska hibridizacija izme|u suncokreta (Heliant -hus annuus L.) i Helianthus maximiliani (Schrad.). Arhiv za poljoprivredne nauke, 64,225-226, 35-44.

Ta{ki-Ajdukovi} K., Vasi} D., Nagl N. (2006): Re gen er a tion of interspecific so matic hy bridsbe tween Helianthus annuus L. and Helianthus maximiliani (Schrad.) via protoplastelectrofusion. Plant Cell Rep., 25, 698-704.

Terzi} S., Atlagi} J., Pankovi} D. (2006): Char ac ter iza tion of F1 interspecific hy brids be -tween wild Helianthus annuus L. pop u la tions and cul ti vated sun flower. Genetika, 38,2, 159-168.

Vasi} D., Alibert G., [kori} D. (1999): In vi tro screen ing of sun flower for re sis tance toSclerotinia sclerotiorum (Lib.) de Bary. Helia, 22, 31, 95-104.

Vasi} D., [kori} D. (2000): Odre|ivanje parametara i koncentracije filtrata najpogodnijih zaispitivanje otpornosti suncokreta na Phomopsis u in vi tro uslovima. Zbornik radovasa 41. Savetovanja industrije ulja, Milo~er, 69-72.

Vasi} D., [kori} D., Joci} S. (2000): An ther cul ture of sun flower cultivars. Proc. 15th Inter.Sunf. Conf. Toulouse, France, L-52-55.

Vasi} D., Joci} S., [kori} D. (2001): Plant re gen er a tion from an thers of cul ti vated sun flowerpop u la tions. Proc 5th Eu ro pean Sym po sium Sunf. Biotechnol., Pisa, It aly, S-03-8.

Vasi} D., Pajevi} S., Sari} M., Vasiljevi} Lj., [kori} D. (2001a): Con cen tra tion of min eral el e -ments in cal lus tis sue cul ture of some sun flower in bred lines. J. Plant Nutrit., 24, 12,1987-1994.

Vasi} D., Ta{ki K., Terzi} S., Kevre{an S., [kori} D. (2002): Trans ferring of Sclerotinia re sis -tance from wild into cul ti vated sun flower – com bin ing of con ven tional and lab o ra torytech niques. Zbornik Matice srpske za prirodne nauke 102, 29-33.

Vasi} D., [kori} D., Ta{ki K., Sto{i} Lj. (2002): Use of ox alic acid for screen ing in tact sun -flower plants for re sis tance to Sclerotinia in vi tro. Helia 25, 36: 145-152.

Vasi} D., Du{ani} N., Mikli~ V., [kori} D. (2004): Trans ferring of Sclerotinia re sis tance fromwild into cul ti vated sun flower – Eval u a tion of wild sun flower spe cies. Arhiv za poljo -privredne nauke, 65, 229, 5-10.

Vasi} D., Joci} S., Malen~i} \., Pajevi} S., Miladinovi} F., [kori} D. (2004a): Testiranje naotpornost prema Sclerotinia razli~itih genotipova suncokreta. Zbornik radovaNau~nog instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 40, 291-300.

Vasi} D., Marinkovi} R., Miladinovi} F., Joci} S., [kori} D. (2004b): Gene ac tions af fect ingsun flower re sis tance to Sclerotinia sclerotiorum mea sured by sclerotia in fec tions ofroots, stems, and capitula. Proc. 16th Inter. Sunf. Conf., Fargo, ND, USA, 603-608.


Vasi} D., Joci} S., [kori} D. (2005): Proizvodnja haploida kod suncokreta. Zbornik radovasa 46. Savetovanja industrije ulja, Petrovac, 67-71.

Vear F., (2004): Breeding for du ra ble re sis tance to the main dis eases of sun flower. Proc.16th Inter. Sunf. Conf., Fargo, ND, USA, I, 15-29.

Vranceanu A. V. (2000): Florea-sourelui hibrida. Editure Ceras: 1-1147. Bu cha rest.

SUNFLOWER BREEDING AT INSTITUTE OF FIELD AND VEGETABLE CROPS

Vladi mir Mikli~, Nada Hladni, Sini{a Joci}, Radovan Marinkovi}, Jovanka Atlagi}, Dejana Safti}-Pankovi}, Dragana Miladinovi},

Nenad Du{ani}, San dra Gvozdenovi}

In sti tute of Field and Veg e ta ble Crops, Novi Sad

Sum mary: The foun da tion of the In dus trial Crops De part ment (later re named theOil Crops De part ment) in 1962 marked the start of sun flower breed ing at the In sti tute ofField and Veg e ta ble Crops in Novi Sad. The De part ment was among the first in the worldto de velop pro duc tive sun flower hy brids based on cy to plas mic male ste ril ity (such hy brids were de vel oped early in France and Ro ma nia as well).

The main goal of the In sti tute’s sun flower pro gram is to de velop sun flower hy bridswith high seed and oil yields that are re sis tant to the com mon sun flower dis eases anddrought. The pro gram also de vel ops hy brids for spe cial pur poses. These in clude sun flow -ers with al tered oil qual ity, con fec tion ery hy brids, hy brids to be used as poul try or birdfeed, hy brids tol er ant of cer tain her bi cide groups (imidazolinones, tribenuron methyl),and or na men tal sun flow ers. Over the past 40 years, the IFVC sun flower team has de vel -oped a to tal of 178 sun flower hy brids, 130 of which were re leased abroad. The In sti tutealso has well-de vel oped co op er a tion pro grams on joint hy brid de vel op ment with over 30for eign part ner com pa nies from around the world, en abling the uti li za tion of ge netic vari -abil ity on an in ter na tional level. These have pro duced a to tal of 125 joint hy brids re leasedin dif fer ent Eu ro pean and non-Eu ro pean coun tries that play a ma jor role in the globalsun flower pro duc tion, most no ta bly in coun tries such as France, Rus sia, Ukraine, China,and so on.

The lead ing NS hy brids in Ser bian com mer cial sun flower pro duc tion are NS-H-111,Ba~vanin, Bana}anin and Velja. These will even tu ally be re placed on the fields by the lat -est batch of top-qual ity NS ge no types that in cludes the hy brids Sremac, [umadinac, Ba}a, Kazanova, Du{ko, Branko, Oliva and Novosa|anin.

Key words: sun flower, hy brids, breed ing


Documents

OPLEMENJIVANJE SUNCOKRETA U INSTITUTU ZA RATARSTVO …scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0354-7698/2008/0354-76980801031M.… · Pregledni rad – Re view pa per OPLEMENJIVANJE SUNCOKRETA