Висока школа за васпитаче струковних студијаАлексинац

ОПШТАПСИХОЛОГИЈА

Тема: Развој дечјег цртежа

Професор: Студент:Момчило Симоновић Ксенија Јовановић 1951

Алексинац, 2012.УВОД

1

У данашње време, дечији цртежи су препознатљиви као најбољи начини на које се дете може изратити и све се више сматрају, одразима њиховог емоционалног живота, цртежи су прозор у њихов унутрашњи свет. Они често користе цртање као методу истраживања, решавања проблема, давања витуелне форме идејама и запажањима. Већина терапеута који раде са децом, сматрају цртеж ефективним терапеутским приступом јер помаже деци у изражавању на начине које језик не омогућује. Кроз оно што дете нацрта пратимо његов емоционални и социјални развој, колико је дете интелектуално сазрело, али и како се односи према околини, како доживљава блиске људе, његов став према свету и слично.

Према истраживањима деца већ са 15 месеца узимају оловку у руку и ти први цртежи јесу шкработине, али дете ужива у самој чињеници да може моторички да се изрази. На узрасту од 20 месеци, почињу да се назиру неки облици и дете тада почиње да именује оно шта је нацртало. Са две године деца цртају људску фигуру, тако да из главе иду и руке и ноге. Са три до четири године дете при цртању људске фигуре ноге знатно продужава и из њих се настављају руке. Дете породицу црта тако што прво нацрта ѕа њега најбитнију особу и та особа иде крајње лево, та фигура је обично највећа и најбитнија за дете. Уколико је дете са особом блиско, оно ће нацртати себе поред те фигуре. Деца не цртају оно што је реално, већ ствари онако како их доживљавају.

ПОСМАТРАЊЕ ЦРТЕЖА

Постоје два начина на који се цртеж посматра - како дете употребљава линије ( да ли задебљава неке површине и да ли наглашава поједине делове) и како распоређује ствари у простору.

Ако дете црта више фигура, а некој посвети много више пажње и труда, то одаје утисак да му је тај предмет веома битан. Кад дете много сенчи цртеж, то често указује на анксиозност, а уколико подебљава неке делове тела - рецимо, насртало је целу људску фигуру, али је шаке затамнило или је подебљао линије шаке или их није ни нацртало, то указује да дете са том особом не може да оствари контакт.

2

Најбитније је да посматрамо начин на који дете црта и шта изоставља на цртежу. Уколико себе нацрта без очију или ушију, то указује да има потребу да се од неких ствари склони или жели да се заштити. Понекад на цртежима недостају стопала, што говори о томе да дете има доживљај да нигде не припада. Када се посматра дечји цртеж, увек мора да се узме у обзир неколико аспеката, пре свега шта је дете нацртало, околности у којима црта, у ком је узрасту, јер трогодишњак не црта исто као дете са осам година.

Развојни аспекти дечјег цртежа

Зна се да уз помоћ дечјег цртежа можете много тога да сазнате о деци. Цртежи су прозор у њихов унутрашњи свет.

Стадијуми цртања:

1. стадијум: црткање,2. стадијум: основни облици, 3. стадијум: људски облици и почетне шеме,4. стадијум: развој визуелне шеме,5. стадијум: реализам.

СТАДИЈУМ - ЦРТКАЊЕ

У овом стадијуму који почиње око 18 месеца па све до треће године, деца стварају прве трагове на папиру, или неким другим површинама. У овом периоду дете размишља кинестетски, побољшава визуелну, и моторну координацију почиње да се пење, хода и трчи. Крајем овог периода, око 3 године, развија се моћ симболичког мишљења и почиње класификација оног што је видљиво у околини по боји, облику и величини, а значајан је и развој језика. Црткање и остали покушаји цртања у овом периоду одраз су вежбања координације између ока и руке. Такав редослед развоја иде од грубе до фине

3

моторне координације која се манифестује у дечјим ликовним радовима. У овом периоду боја се не употребљава свесно, већ дете у њој ужива без одређених намера при њеном коришћењу.

СТАДИЈУМ - ОСНОВНИ ОБЛИЦИ

Од треће до четврте године развија се дечји ангажман, у именовању или чак смишљању прича којима настоје да дају смисао својим радовима. Као главна развојна ознака у овом периоду стваралаштва је способност да се оно што је на папиру повеже са околним светом. Оно што је занимњиво, јесте то да деца у овом периоду често више воле апстрактно од реалистично због караткеристичног богатства дизајна и боје. Ово је такозвана фаза Малог Принца.

СТАДИЈУМ - ЉУДСКИ ОБЛИЦИ И ПОЧЕТНЕ ШЕМЕ

Од четврте до седме године деца упознају своје тело. Посебну важност у овом периоду има дечји осећај и концепција простора. У цртежима појављују се рудименталне фигуре, често називане "пуноглавцима". Први цртеж људске фигуре, познат као "пуноглавац" јавља се у просеку на узрасту 2,5 године. Графомоторно ( зрелије држање оловке прстима) и визуо-перцептивно (боља опажања и очна координација нервних путева) зрелија деца могу да нацртају и са 24 месеца.

Деца пуноглавца у већини случајева цртају на два начина: велика глава из које иду и руке и ноге, а стомак може бити смештен у глави поред основних елемената (очи, нос, уста) који је сачињавају, и други конвекционалан (прецртавање готове фигуре, када родитељи нацртају и прикажу кругом, квадратима и правоугаоником делова тела као и њихов редослед. Ако још приликом таквог цртања родитељи диктирају редослед делова тела, деца почињу емоционално да пате што се одражава кроз избегавање цртања. Малом детету је иначе добро познат изглед човека и оно може да покаже бројне делове тела.

Међутим, да би дете нацртало човека, пре свега треба да открије који се делови обицно цртају за разлику од оних који нису неопходни.

4

Потом, дете треба да научи како да нацрта сваки део и да током цртања зна редослед делова, да их се сети и да зна где треба да стави сваки део у односу на друге делове. Потребно је да има знање о уклапању свих делова и да их међусобно споји. Да би то било урађено у континуитету, слободно, без ичијег притиска, по редоследу, дете мора да има зрелу организацију визуелних и перцептивних путева и посебно добру контролу финих покрета руке и прстију. Таква сложена координација знања и вештине треба да је у сагласности и са осталим менталним способностима примерено узрасту.

Родитељи не примећују одмах одређен недостатак знања и вештине код детета, јер је у развоју цртање спонтано. Међутим, непримењивање у току неколико месеци доводи до проблема као што су: потпуно изостављање делова фигуре, веома велики притисак оловком на хартију (тзв. тврда линија) или транспарентна, тј. једва видљива линија, незнање око смештања одређених делова тела као и њихово цртање, поремећај концентрације као и пажње и сл. У том случају деца ће на захтев да прибегну цртању за њих, најједноставнијих облика као што је лопта, сунце, нека једноставна кућа и сл. Има доста случајева деце на узрасту од 6 до 7 година која могу да нацртају најједноставније "чича Глишу" и то само на захтев. Оштећење које се јавило у представљању људске фигуре, најчешће доводи до проблема у обликовању слова и писању у школи.

СТАДИЈУМ - ВИЗУЕЛНЕ ШЕМЕ

Од 6. или 7. до 9. године, развој визуелних шема у ликовном изражавању, је одраз развоја когнитивних способности. Тада деца покушавају да нађу ред у околини, и развију права понашања и структурираност у свом животу. Радови деце у овом периоду су пуни боја и често шармантни одраслом посматрачу због слободе изражавања и креативности.

СТАДИЈУМ - РЕАЛИЗАМ

Од 9. до 12. године, деца почињу да узимају у обзир мисли, осећања и ставове других. Деца желе да постигну што реалнији утисак у својим радовима, расте комплексност употребе линије, детаља и

5

облика, покушаји цртања у перспективи, истанчава се употреба боја, а људска фигура поприма детањније елементе посебно с обзиром на пол.

ПРЕЦРТАВАЊЕ

Разлика коју деца учавају код прецртаваља јесте да ли су објекти затворени или отворени. Њима су круг, ромб, квадрат и правоугаоник исти, јер су затворени. Пошто је круг најлакше нацртати, мала деца га користе да би с њим приказала све затворене облике.

Способност прецртавања чаи и врло једноставне геометријске форме је врло сложена. Чак и ако дете схвати да треба прецртати цртеж тачно како изгледа, оно доноси низ одлука у току планирања цртежа. Оно раздваја цртеж на саставне делове, одлучује како ће да почне и одакле, да би добило добар просторни распоред. Ако се деци помогне у овим аспектима, побољшаће се и прецртавање. Неке је облике лакше прецртати него друге, теже је прецртати облике који садрже косе линије. У великој мери то је последица недостатка помоћних знакова на папиру. На само прецртавање утиче и сам облик објекта, ако је детету познат, мање ће обраћати пажњу да детаље и сам ће га нацртати.Боље се прецртавају бесмислене фигуре, јер дете више обраћа пажњу на оно што стварно види.

ИЗУЗЕТНА ДЕЦА

Неку децу цртање занима више неку мање, нека су деца талентованија од других, несумљиво постоје низ фактора који утичу на то - наслеђене предиспозиције, особине личности, подршка родитеља, итд.

Упркос чињеници, да неће сва деца која имату таленат постати уметници, могуће је издвојити децу која показују одређен степен цртачког талента, који се уочава на узрасту од око 11 година. Талентовна деца су обично, али не и увек, надпросечне интелигенције и развијених когнитивних способности. Попут остале деце она пролазе рану шематску фазу цртања, али њихов је развој бржи. Показују вољу и занимање за цртање нових тема, за испробавање различитих техника, и заинересована су за стил којим се служе одрасли. Поседују богатији извор шема, као и већу радозналост у погледу стварног изгледа објекта.

6

Њихови цртежи нису само одраз детаљнијег посматрања, већ се на њима примећује већа флексибилност у приказивању различитих полажаја и покрета фигура. Наглашена је флуидност, потеза као и способност варирања његове чврстине или мекоће.

ОМЕТАЊЕ ДЕЧЈЕГ СТВАРАЛАШТВА

Због неразумевања улоге и функције дечјег стваралаштва у развоју деце може доћи до ометања. То се најчешће дешава због жеље околине да научи дете да црта, слика или направи нешто. Тиме се постиже негативан утицај, уместо развоја и интереса детета за рад, дете обично одустане од својих облика.

Начини који утичу на ометање креативности су:

Цртање деци

Ово је најдрастичнији пример негативног уплетања у развој дечјих ликовних способности. Нацртане облике деца не разумеју, али због ауторитета одраслих она их покушавају опонашати. Тиме се прекида природни начин опажања, схватања и стварања облика и навикава их на пасивност.

Исправљање дечјих облика

Свако подучавање деце како да нешто нацртају, насликају или направе нарушава властита виђења деце и ствара код њих неповерење у властите облике, и у њима буди осећај несигурности.

Сликовнице за бојење

Једноставни облици у сликовницама се лако урезују у дечје памћење и враћају се из њега кад год им затреба сличан облик. Супротно томе, дете постаје свесно њихове сложености и реалистичности, из чега оно може закључити да није способно за ликовни рад.

7

Излагање дечјих радова

Често излагање дечјих радова и примера на свим местима, и стална присутност у њиховој околини им се несвесно намећу и руше њихова властита виђења и облике. Ширење шематских облика међу децом доводи до масовне појаве униформних и празник облика у ликовним радовима деце тј. спречавања равоја једног дела њихових способности и духа.

ПОДСТИЦАЊЕ ДЕЧЈЕГ СТВАРАЛАШТВА

Деца ће се стваралачки изражавати и стваралачки ће обликовати увек када им је дата слобода да буду оно што јесу, да виде на свој начин, да мисле на свој начин, да имају право на своје слободно изражавање истварање у пуном смислу те речи.

Када деца прате неку појаву, посматрају је на њихов, посебан начин, непосредним контактом и поистовећују се са њом, њихова ће интерпретација бити стваралачка. Покретач тога је унутрашњи нагон који се огледа као радозналост и интерес деце.

Постоје неколико начина дан код деце пробудимо интерес ѕа стварањем и обликовањем.

Усмеравање опажања

Први и најједноставнији начин подстицаја деце је усмеравање њихових опажања на неки облик или појаву, нпр. на дрво, кућу, лет.. Оно што ће децу највише интересовати јесте живот, функција, и својства облика, затим следи за занимање делова облика, па за величине, боју, материјал и детаље. Време потребно да дете несто перципира и доживи је кратко. Деца не цртају оно што конкретно виде, него оно што издвајају, и памте о неком облику или појави.

8

Активирање сећања

Други начин покретања интереса код деце и ликовног изражавања деце је разговор о нечему што су спонтано видела и доживела, све се то смишљено постављеним питањима може обновити и у виду слике појавити у њиховој свести, а од тога до ликовног израза је мали корак.

Маштање, илустрације

Маштање се у ликовном изразу најчешће јавља као стварање нових варијанти и слика на снову познатим појава и догађаја. Богатсво и оригиналност дечје маште праћени су слободним, спонтаним и осмишљеним вођењем у ликовном изражавању свега што чини околину и живот деце.

Замишљање

Стварање слика или имагинација је способност деце да различите појмове и предлоге из сфера невидњиве стварности пренесу у ликовну стварност тј у слике и тродимензионалне облике. При слободном и неометаном изражавању,д еца ће готово за сваку појаву , облик, појам , осећај, ѕа речи којима не знају права значења, птонаћи ликовни еквивалент, тј ликовно тумачење.

Потврђивање

Ненаметљиво потврђивање вредности сваког дечјег ликовног рада, његове успешности или лепоте, детету значи оријентацију и да је на добром путу, да је способно, и да може и да зна, а све му то даје осећај сигурности и слободе.

9

Литература:

1. www.mojrad.net2. http://www.nedasubota.com/moja_decica.html3.http://www.tvorac-grada.com/forum/

10

Садржај:

УВОД 2ПОСМАТРАЊЕ ЦРТЕЖА 2РАЗВОЈНИ АСПЕКТИ ДЕЧЈЕГ ЦРТЕЖА 3СТАДИЈУМ - ЦРТКАЊЕ 3СТАДИЈУМ - ОСНОВНИ ОБЛИЦИ 4СТАДИЈУМ - ЉУДСКИ ОБЛИЦИ И ПОЧЕТНЕ ШЕМЕ 4СТАДИЈУМ - ВИЗУЕЛНЕ ШЕМЕ 5СТАДИЈУМ - РЕАЛИЗАМ 5ПРЕЦРТАВАЊЕ 6ИЗУЗЕТНА ДЕЦА 6ОМЕТАЊЕ ДЕЧЈЕГ СТВАРАЛАШТВА 7ПОДСТИЦАЊЕ ДЕЧЈЕГ СТВАРАЛАШТВА 8ЛИТЕРАТУРА 10

11