Opste Karakteristika Razvoja Tokom Predskolskog Perioda

7/25/2019 Opste Karakteristika Razvoja Tokom Predskolskog Perioda

http://slidepdf.com/reader/full/opste-karakteristika-razvoja-tokom-predskolskog-perioda 1/14

Vi a kola za obrazovanje vaspita a Vr acš š č š

SEMINARSKI RAD

Tema Tema :: Opšte karakteristike razvoja tokom predškolskog detinjstva



Opšte karakteristike razvoja tokom predškolskog detinjstva

Uvod

Za razliku od čoveka koji je odrastao, dete se odlikuje neprestanom promenom ,

stalnim razvićem, koje počinje sa začećem i traje stalno , progresivno i zakonito ,

sve do potpune zrelosti. Razvoj je progresivan jer se odvija u vidu kretanja od nižeg

ka sve višim stupnjevima fizičkog uzrasta i psihičke aktivnosti , od prostijeg ka sve

savršenijem reagovanju na spoljašnje i unutrašnje draži. od odraslog čoveka

tako!e se javlja menjanje ali je ono sada regresivno a ne više progresivno, iz

razloga što se u toj do"i javlja postepeno opadanje uporedo sa starenjem.

#oznavanje zakonitosti razvoja ima veliki značaj jer nam omogućava sledeće$

%. predvi!anje razvitka deteta i njegovog ponašanja na raznim

stupnjevima razvoja

&. utvr!ivanje normi za fizičko razviće na pojedinim stupnjevima i

'. korišćenje ovih normi kao putokaz za vaspitavanje i o"razovanje deteta.

(ora se naglasiti da rast i razvoj de)e nije ravnomeran pro)es koji traje, već je on

ritmičan, takoreći , odvija se u talasima. U odre!enom periodu dete naglo raste,

zatim sledi period mirovanja koji je zapravo priprema za naredni perod rastenja

koji će "iti u"rzan.

2



***

+a osnovu proučavanja utvr!eno je da uglavnom postoje četiri važne etape dečijeg

razvoja u fiziološkom pogledu i to $

%. prva faza naglog rastenja traje od ro!enja do navršene druge godine

života

&. nakon prve faze nailazi faza relativnog mirovanja i usporenog rastenja ,

od druge do jedanaeste godine

'. treća etapa koja je ponovo faza "urnog rastenja traje od jedanaeste do

petnaeste godine

. u poslednjoj etapi koja traje od petnaeste do osamnaeste godine, nastaje

ponovo period mirnog razvića.

-rzi razvoj dojenčeta "iva usporavan na uzrastu malog deteta, motorički razvoj je

najsporiji izme!u &i ' godine. +ajuočljivija razlika iizme!u jednog dvogodišnjaka i

jednog šestogodišnjaka jesu inapče promene o"lika tela. #ogledajmo u čemu se te

promene ogledaju$

a #romene u veličini / Ove se promene ogledaju u fizičkom rastu i mentalnom

razvoju. ako dete postaje starije, povećava mu se visina , težina, opseg, a isto tako

rastu i unutrašnji organi i struktura. (entalni razvoj se ogleda u porastu "roja reči

kojima se dete koristi, porastu sposo"nosti rasu!ivanja, pamćenja i uočavanja.

" #romene u propor)iji/ #ropor)ije deteta nisu iste kao kod odraslog čoveka.

(nogi ljudi žive u za"ludi da je dete samo minijatura odrasle oso"e. (e!utim, dete

raste i razvija se tako da njegove propor)ije postaju zaista slične odraslom čoveku

tek kada ono do!e do do"a pu"erteta. Ove promene su uočljive i kada je reč o

mentalnom razvoju. Rano detinjstvo se odlikuje neverovatno razvijenom maštom,

koja sa uzrastom iščezava ustupajući mesto realističnoj i trezvenoj vrsti mašte. 0ete

3



koje se u početku zanimalo za igračke počinje sa uzrastom da se interesuje i za

drugu de)u kao i za grupne aktivnosti.

) 1ščezavanje starih )rta / ako razvoj odmiče, tako dolazi i do iščezavanja

odre!enih pojava, odnosno, iščezava timus 2 žlezda koja se nalazi u grudnom košu

, pinealna žlezda 2 koja se nalazi na "azi mozga , -a"inskijev i 0arvinov refleks.

d 3ti)anje novih )rta / ao najvažnija odlika koja o"eležava period rašćenja su

prvi i drugi zu"i, kao i primarne i sekundarne polne odlike. Razvoj fizičkih i

mentalnih )rta potiče na prvom mestu od unutrašnjeg zrenja, a zatim i od vež"anja

i iskustva koje dete stiče kroz period rasta. Zrenje predstavlja razvoj ili pojavu onih

)rta koje su poten)ijalno prisutne jer čine deo nasledne opreme, dok je učenje

razvoj koji se ostvaruje delom zahvaljujući nekom drugom uzroku koji potiče od

same aktivnosti deteta. Zrenje i učenje su jako usko povezani, tako da praktično

utiču na usporavanje ili u"rzavanje onog drugog. 3matra se da kod filogenetskih

funk)ija vež"anje ne utiče mnogo na razvoj, ali kada je reč o ontogenetskim

funk)ijama, vež"anje u mnogome doprinosi razvoju.

ontrola tela i usavršavanje motorike tela kod de)e polazi od glave i postepeno se

kreće ka nižim delovima tela. 2 od kefalon / glava ka )auda / rep . ao promer

navešćemo osetljivost kože koja se javlja prvo na najvišim delovima tela i postepeno

se spušta naniže. Ogled koji je vršen na novoro!enčadima pokazao je da ona

osećaju prvo u"od tanke igli)e na o"razima, dok osetljivost drugih delova tela u

početku i ne postoji, a počinje da se javlja postepeno, sa uzrastom, odnosno posle

više sati ili dana od ro!enja. 4ako!e, kada se odojče postavi na stomak, ono će prvo

podizati glavu, a tek kasnije ostale delove tela, prvo ramena i thora5, a tek na kraju

ostale delove tela. (e!utim, razvoj motorike se ne odvija samo od viših ka nižim

delovima tela , već i od kičmenog stupa ka periferiji, odnosno proksimodistalno.

#rvo se javlja koordinirano reagovanje kod glavnih mišića i ono se potom širi na

sve finije i manje mišiće udova.

3vaka aktivnost deteta u fazi pre ro!enja i odmah posle njega neodre!ena je i difuzna. 4ek otprilike u šestom mese)u javlja se prva diferen)ija)ija. +a tom

4



uzrastu dete počinje da pruža samo o"e ruke ka predmetu koji želi da uzme, a na

uzrastu od oko godinu dana pruža samo jednu. 4o isto važi za rečnik deteta. On se

tako!e razvija od nekontrolisanog gukanja ka pravom govoru. #rvo gukanje nema

neki odre!en karakter niti značenje, a kada je reč o samim rečima, može se reći da

je za dete u početku svako pseto ku)a , a svaka žena je teta. 1 pojmovi se formiraju

po istom prin)ipu. 0ete će prvo praviti razliku izme!u živih i neživih stvari , zatim

će početi da razlikuje ljude od životinja, a tek na kraju različite ljude. 1sta je stvar i

sa emo)ionalnim doživljavanjem, pri čemu se emo)ije sve više diferen)iraju.

Uočljivo je da se kod deteta različiti delovi tela ne razvijaju istom "rzinom, tako da

se može reći da su de)a u ranoj fazi razvoja dispropro)ionalna kada je reč o

fizičkom izgledu u odnosu na odraslog čoveka i njegov fizički izgled. 6edni delovi

detetovog tela rastu "rže, drugi sporije , kod nekih razviće traje duže, kod drugih se

ranije završava. #ostoji pravilo da se pojedini fiziološki i mentalni elementi deteta

razvijaju svojim pose"nim tempom i dospevaju do zrelosti u različito vreme. (ozak

dostiže svoju maksimalnu veličinu oko detetove osme godine, ali se u njemu vrši

dalja strukturna organiza)ija. +asuprot tome, noge i ruke dostižu svoju najveću

veličinu tek u mladalačko do"a. Unutrašnji organi kao što je jetra ili sr)e , kao i

)eo pri"or za varenje rastu pose"no i najviše u do"a pu"erteta.

3ve prethodno navedeno se odnosi i na duševni razvitak deteta. Opšte je poznato da

dete do svoje šeste godina nauči više nego što će naučiti u toku čitavog preostalog

života. 1nteresovanje za igru je najveće u do"a detinjstva, da "i ga kasnije u toku

mladosti potisnula druga interesovanja. ada je reč o pu"ertetu, ta interesovanja se

najviše odnose na društvenu i seksualnu sferu. +a mesto mašte koja se razvija rano

i naglo, dolazi se mišljenje, rasu!ivanje i ono se sada razvija dosta sporim tempom.

(ehaničko i konkretno mišljenje se razvija mnogo sporije nego apstraktno i

logičko.Opšta inteligen)ija dostiže svoj vrhuna) oko šesnaeste godine života.

3vaka etapa razvitka odlikuje se izvesnim oso"inama koje su vidljive i drugačije u

odnosu na predstojeće etape. +pr., rano detinjstvo se odlikuje sve većom kontrolom

nad sopstvenim pokretima. #oznija faza detinjstva se odlikuje pojavom društvenosti

koja se ogleda kroz to da dete počinje da traži drugove za igru. U ranom pu"ertetu

5



dolazi do povlačenja u se"e, plahovitosti i pojave jače osetljivosti. 6avlja se i tzv,

negativna faza.

***

4eško "i "ilo reći da je "ilo koji o"lik ponašanja čista posledi)a nasle!a. #onašanje

je ograničeno i menja se pod dejstvom sredine, ali i pod dejstvom same aktivnosti

pojedin)a. (ože se reći da čak i fizičke )rte čoveka u neku ruku potpadaju pod

uti)aj okoline i nasle!a, iako se smatra da nasle!e kod fizičkog izgleda ima

najvažniju ulogu. 0a "i nasle!e moglo da deluje, potre"no je da pro!e neko vreme i

da jedinka sazri. Ono što je neo"ično jeste to da o"ičnim posmatranjem teško može

da se pro)eni šta je u ponašanju nastalo pod uti)ajem sazrevanja, a šta pod

uti)ajem učenja i aktivnosti.

3azrevanje, učenje i aktivnost nisu odvojeni uzro)i razvoja. Oni se me!uso"no

prepliću, dopunjavaju, a ujedno i utiču jedan na drugog. Za svako učenje, odnosno

aktivnost, je potre"an odre!eni nivo zrelosti. Učenje mora da čeka na sazrevanje,

odnosno dete može nešto da nauči tek kada dosegne odgovarajuću zrelost za to.

#ostoje tokom rasta i razvoja deteta odre!eni periodi najpogodniji za učenje

odre!enih veština i znanja. 0ete će uzaludnoo pokušavati da uvež"a odre!enu

veštinu, za čije učenje još nije dovoljno sazrelo. 7ak šta više, poučavanje deteta da

uradi nešto za šta ono još nije zrelo može imati samo negativne posledi)e kao što su

gašenje interesovanja i motiva za učenje te veštine, a i za učenje uopšte.

#od segmentima razvoja podrazumevamo sledeće$%.emo)ionalni razvoj

&.moralni razvoj

'.mentalni razvoj

.razvoj dečijeg mišljenja

8.so)ijalni razvoj

6



9mo)ionalni razvoj : 0a "i se pojedina) povoljno razvijao u svakom pogledu, a

pose"no u so)ijalnom, mora se istaći uloga emo)ija, koje nisu ništa manje važne od

saznanja ili praktičnih iskustava. 9mo)ije se ne razvijaju kod svih ljudi na isti

način, on je individualan, pa se može reći da se ljudi razlikuju i po du"ini emo)ija,

ali isto tako i po načinu njihovog ispoljavanja, #ose"no je važno kod deteta razvijati

široku osetljivost na ljude i pojave koje ga okružuju. 1straživanja pokazuju da su

dečije emo)ije površne, "urnog kataktera, snaćne, ali kratkog daha, tako da dete

vrlo "rzo za"oravja razlog koji je doveo do neke emo)ije, i prelazi na drugu.

(oralni razvoj : ;aspitanje je uvek nosila) vrednosti. ao jedan od pose"no važnih

činila)a u formiranju ličnosti, najtešnje je povezano sa ličnostima koje imaju veliku

ulogu i čini njihov sadržaj. #utem vaspitanja i o"razovanja dolazi do me!uso"nog uti)aja društvene sredine i ličnosti učenika u pro)esu interioriza)ije. 0a "i pro)es

interioriza)ije "io uspešan, tre"alo "i da sadrži interese učenika i njihovo iskustvo.

(e!utim, vaspitanje vrednosti ne zavisi samo od moralnih sadržaja, nego i od

intelektualnih mogućnosti pojedin)a i jačine njegove volje, koja daje rezultate kako

na planu saznanja tako i na planu aktivnosti. ;rednosti predstavljaju )enjenje

izvesnog stanja stvari ili njihovo vrednovanje. ;rednosti mogu "iti su"jektivne

kategorije. ;rednost postaje nešto što je priznato i )eni se kao vrednost. Ona jevrednost odre!enih su"jekata, odnosno ona je uvek nečija vrednost.

(oralni razvoj je dug pro)es koji se proteže kroz čitavo detinjstvo, pa čak i

adoles)entno do"a. #relazak na više stupnjeve je o"eležen inten)ionalnošću,

relativnošću i nezavisnošću od sank)ija. (oralni razvoj podrazumeva postepeno

prihvatanje potčinjavanja moraalnim normama i propisima ponašanja,a

nemogućnost za učestvovanje u njihovom donošenju.dečija moralnost je na mla!imuzrastima heteronomna, što znači da ona imaju neograničeno poverenje u ono za

šta odrasli kažu da je neophodno da se uradi, jer je to kao takvo moralno.

(ora se naglasiti da pro)es so)ijaliza)ije ipak igra najvažniju ulogu u razvoju

moralnosti. Uključivanje u sve šire društvene odnose kod de)e dovodi do razvijanja

moralnosti , odnosno do usvajanja sopstvenih prin)ipa i normi. Za de)u je

karakteristično to da se kod njih javlja spremnost na delovanje na društveno

prihvatljiv način javlja zahvaljujući uti)aju grupe kojj pripada , kao i iskustvima

7



koja stekne u njoj. #ro)es so)ijaliza)ije, koji je praktično neodvojiv od moralnog

razvoj, dovodi do postepenog osposo"ljavanja de)e za samokontrolu i

samodis)iplinu.

-oravak u predškolskoj ustanovi u mnogome doprinosi razvoju moralnosti kod

de)e. (oralni razvoj, vezan za so)ijaliza)iju, postepeno ide ka napred kroz

zajedničke igre koje imaju pravila koja se moraju poštovati, kroz učenje i

razumevanje tih pravila. 0e)a postepeno usvajaju činjeni)u da poštovanjem pravila

igre, i tu!ih slo"oda, i sami stiču svoje pravo na slo"odu.

(entalni razvoj : #eriod izme!u ro!enja deteta i sti)anja govora je o"eleženizuzetnim mentalnim razvojem. 3matra se da ovaj period vrši uti)aj na sve ono što

je vezano za "udući tok psihičkog razvoja deteta. 0oka na polaznoj tački ro!enja

"e"a, odnosno novoro!enče svodi sve na se"e ili "olje rečeno na svoje telo, na kraju

tog perioda kada se začnu govor i mišljenje , dete postavlja se"e praktično kao

element ili telo me!u druga tela u svet koji je postepeno izgradilo i koji sada

doživljava kao nešto izvan se"e.

Razlikujemo tri perioda izme!u ro!enja i začetka govora$

%.stadijum refleksa

&.stadijum organizovanja opažaja i navika

'.stadijum senzo:motorne inteligen)ije.

ad se dete rodi,njegov mentalni život se svodi na funk)ionisanje refleksnog

aparata, kao što je npr.refleks potre"e za hranom. <li ti refleksi nemaju o"eležjamehaničke pasivnosti koja "i im se mogla pripisati , već od početka ispoljavaju

pravu aktivnost koja svedoči o postojanju rane senzo:motorne asimila)ije.

Raznolika refleksna vež"anja koja kao da predstavljaju nagoveštaj mentalne

asimila)ije , u"rzo se usložnjavaju uklapajući se u organizovane opažaje i navike ,

odnosno one predstavljaju povod za formiranje novih postupaka koji se stiču

iskustvom. +ove motorne navike se o"razuju tako što refleksni )iklus , umesto da se

neprekidno ponavlja , uključuje u se"e nove elemente i progresivnim

diferen)iranjem, gradi šire organiza)ione )eline, što predstavlja razvijeniji o"lik

8



asimila)ije. 4reći stadijum je stadijum senzo:motorne inteligen)ije. Ona se zašravo

javlja dosta pre pojave govora , odnosno pre pojave mišljenja u pravom smislu te

reči. <li to je izrazito praktična inteligen)ija kkoja se odnosi na manipulisanje

o"jektima i koja umesto reči i pojmova koristi jedino opažaje i pokrete

organizovane u tzv.ak)ione sheme.. <k)ija koju dete može da ponavlja i da uopštava

na nove situa)ije predstavlja neku vrstu senzo:motornog pojma$ "e"a suočena sa

novim predmetom uzastopno ga uključuje u svaku svoju ak)ionu shemu kao da je

reč o tome da razume predmet upotre"ljavaući ga. #rirodno je da se tzv.ak)ione

sheme asimiliraju me!uso"no, odnosno što se tako uskla!uju da jedne odre!uju )ilj

ukupnoj ak)iji , dok druge služe kao sredstva. 4om koordina)ijom počinje praktična

inteligen)ija.

0ok dete prolazi kroz prethodno opisane stupnjeve intelektualnog razvoja, u svoje

prve dve godine života, ono počinje da o"razuje kategorije o"jekata, prostora i

vremena. #raktična šema o"jekata predstavlja materijalnu postojanot koja se

pripisuje čulnim slikama. 0ete veruje da opažena figura odgovara =nečemu= što

postoji i dalja i ako se ono više ne opaža. 4okom prvih mese)i odojče ne opaža

o"jekte u pravom smislu te reči , već prepoznaje izvesne poznate čulne utiske, ali to

ne znači da ih ono smešta negde kada su mu oni van opažajnog polja. ada ga

majka ostavi samog, ono jako do"ro plačem pokazuje da je toga svesno, jer nju

prepoznaje. <li, ovo tako!e ne znači da odojče pripisuje maj)i telo koje postoji u

prostoru i kada ga ono ne vidi. asnije, odojče počinje da shvata ono što vidi, pa

ako marami)om pokrijemo predmet koji je ono pomatralo, ono u poleetku neće

pokazivati nikakvo interesovanje, ali kasnije će tragati za predmetom koji smo

sakrili, ali opet ne tako kao da telo tog predmeta postoji u prostoru kao nešto što se

može nezavisno kretati. 4ek krajem prve godine javiće se pravo traganje za

predmetima kada oni nestanu iz opažajnog polja.

Razvoj prostora se odvija zajedno sa o"razovanjem o"jekata. U početku postoji

onoliko nekoordiniranih prostora koliko ima i čulnih o"lasti. 4ek krajem druge

godine dete završava o"razovanje opšteg prostora koji o"uhvata pose"ne prostore i

koga karakterišu me!uso"ni odnosi o"jekata , o"uhvatajući ih u njihovom

totalitetu, i uklljulujući tu i vlastito telo.

9



Uzročnost se vezuje za sopastvenu aktivnost u njenom ego)entrizmu. 4o

podrazumeva da "e"a ne razume empirijski ishod one ak)ije koja ga je izazvala, ali

očekuje da će ta ista ak)ija izazvati i druge slične ishode na predmetima koji uopšte

nisu povezani sa onim na kojem se javila prvo"itna rreak)ija ili ishod odre!ene

ak)ije. asnije, u stadijumu opažaja i navika, javlja se niz elementarnih osećanja ili

opažajnih afekata povezanih sa o"li)ima sopstvene aktivnosti / prijatno i

neprijatno, zadovoljstvo i "ol, uspeh ili neuspeh i slično. ako se razvijaju

inteligen)ija i postup)i vezani za nju, tako se osećanja prema sopstvenim

aktivnostima diferen)iraju i umnožavaju. Ova afektivna stanja dugo ostaju vezana

samo za ak)ije su"jekta , "ez da se može razgraničiti šta tačno pripada samom

su"jektu , od onoga što se može pripisati spoljašnjem svetu.

>elokupno stanje koje smo prethodno opisali počinje da se menja kada se iz )elovite

i nediferen)irane slike prvo"itnih ak)ija i opažaja počnu sve jasnije da izdvajaju

o"jekti koji se doživljavaju kao nešto izvana detetovog 6< i nezavisno od tog istog

6<. O"jekti počinju da se shvataju prema analogiji sa vlastitim 6< kao aktivni, živi,

svesni, a to je pose"no slučaj sa oso"ama koje predstavljaju nepredvidljive i

zanimlljive o"jekte.

10



Razvoj mišljenja : 1ntelektualna aktivnost de)e predškolskog uzrasta u početku ima

opažajno:praktični o"lik. ;remenom, intelektualni pro)esi de)e postaju sve

samostalniji i sve više okarakterisani donošenjem zaključaka. 0ečije mišljenje ne

odražva o"jektivnu stvarnost u takvom o"liku , već se ona javlja kasnije. +ajraniji

o"lik mišljenja je opažajno:praktično mišljenje. 0ete počinje da stupa u interak)iju

sa svojom okolinom i stiče iskustva koja kasnije primenjuje na nove situa)ije u

kojima se nalazi. #raktična kativnost, koja je na ovom uzrastu najčešće vezana za

igru, omogućava detetu da dolazi do nekih generaliza)ija , a ujedno, ta kativnost

ima saznajni karakter, odnosno )iljeve. ada dete stigne do četvrte godine, odnosno

do periodazapitkivanja , ta se pitanja najčešće odnose na one pojave ili situa)ije u

kojima se ono na!e a nije u mogućnosti da ih o"jasni, tako da i za njih moće da se

kaće da imaju saznajni karakter. #rva pitanja najćešće se odnose na imena stvari,

a iza ovog tipa pitanja slede pitanja koja imaju saznajni karakter. (alo dete ne ume

da shvatoi se"e" kao nešto što se ne razlikuje od sveta. 4ek u trećoj godini uočljivo

je da ono svoje 6< počinje da odvaja od o"jektivnog sveta. 0ete u početku

doživljava svoje mislli kao nešto što postoji izvan njegove glave , a tek kasnije

shvata, poučeno iskustvom, da to nije tako. Za malo dete je karakterističan i

animizam, pojava da se nežive stvari opisuju kao žive, realizam,artifi)ijelizam.

11



3o)ijalni razvoj : ada je reč o so)ijalnom razvoju deteta, može se reći da je onou

prvim danima posle ro!enja jedno "iće koje nema interesovanja za ljude koji ga

okružuje. #raktično, ono nije ni so)ijalno ni aso)ijalno. U prvim mese)ima, tačnije

u prva dva "e"a reaguje na ljudski glas, kao i na druge glasove, šumove i zvuke.

ada se "e"a uznemiri, majčin glas će je najčešće umiriti. +a sličan način "e"a će

reagovati i na dodir, ali neće razlikovati dodit čoveka od dodira nekim predmetom.

anije, sa tri do četiri mese)a "e"a će reagovati na li)a ljudi osmehom. asnije,

"e"a počinje da razlikuje nasmešeno li)e od onog namrgo!enog, pa će npr.na

grdnju reagovati plačem. 0e)a najpre upoznaju odrasle pa sa njima lakše

uspostavljaju so)ijalne odnose, jer su to prve oso"e sa kojima ona stupaju u

so)ijalne odnose. 4ek posle izvesnog vremena dete počinje da stupa u so)ijalne

odnose sa drugom de)om . Za de)u predškolskog uzrasta je kaoo"lik so)ijalnog

ponašanja karakteristično takmičenje. ;eć u drugoj godini se uočava suparništvo

oko igračaka. Ova želja za isti)anjem kod de)e sa uzrastom raste.

araketrističan o"lik so)ijalnog ispoljavanja za de)u je i sva!a ili konflikt, a javlja

se i tvrdoglavost., koja posle četvrte godine počinje da opada. 4ako!e se javja i

podražavanje. 0okazano je da "e"a od dva mese)a imitira odre!ene zvuke i pokrete,

a već krajem prve godine počinje da podražava razne radnje i govor. -ez ovog

podražavanja govor se kod de)e ne "i uopšte razvijao.

0ete ima izraženu potre"u za so)ijalnim kontaktima, pose"no sa drugom de)om. 3a

uzrastom, ova potre"a raste. 0ete ovu svoju potre"u zadovoljava uspostavljajući

odnose sa drugom de)om.

+a pravilan so)ijalni razvoj deteta uti)aj vrši porodi)a,predškolska ustanova, grupa

vršnjaka, škola.. 1pak, smatra se da je uti)aj porodi)e u detinjstvu najveći,a za njim

sledi uti)aj predškolske ustanove.

Zaključak

Rani periodi dečjeg razvoja su veoma spe)ifični.3adrže pose"ne karakteristike o

kojima tr"a voditi računa. 0e)a su podložna uti)ajima sredine koji su tada veoma

12



snažni i ostavljaju trajne posledi)e.;eoma su "itni uti)aji so)ijalne sredine koji,ako

su redovni i sistematični,mogu da menjaju ponašanje i čitav psihički razvoj deteta.

#ostoje shvatanja da su uti)aji na dete u predškolskom periodu od sud"onosnog

značaja,"ilo da su pozitivni ili negativni. 1z dečje plastičnosti potiče mogućnost da

se sa relativnom lakoćom,"ez trajnih posledi)a,otklanjaju zastoji ili poremećaji koje

dete može da doživi u fizičkom,so)io:emo)ionalnom,intelektualnom i nekom

drugom aspektu svog opšteg razvoja.

+aj"urniji razvoj u predškolskom uzrastu odvija se u sferi emo)ija. 0ete

predškolskog uzrasta je veoma ranjivo.?oša atmosfera u porodi)i ili ustanovi i

neodgovarajući postup)i kojima se utiče na njegov razvoj mogu izazvati niz

psihosomatskih o"oljenja$od"ijanje hrane,grčeve,astmu,a kad odraste razne

fo"ije,osećanje inferiornosti,od"ačenosti,agresivno ponašanje,depresivnost i

"olesnu lju"omoru.

3uprotno tome,povoljni uslovi za rast i razvoj,osećanje prihvaćenosti i sigurnosti

koje se steknu u detinjstvu,poverenje u ljude,otvorenost za emo)ionalne i druge

razmene sa njima,odražavaju se kako na njegovo ponašanje u ranim uzrastima

2dete je veselo,otvoreno,radoznalo,opušteno,tolerantno,pažljivo,nežno prema

drugima itd.,tako i na kasniji razvoj i oso"ine ličnosti.

Literatura:

• Aurel A. Božin, Uvod u psihologiju školskog detinjstva, Učiteljski fakultet,

Beograd, 200.

13



• !li"a#et $erlok, %a"voj deteta, &avod "a i"davanje udž#enika 'o(ijalsističke

%epu#like 'r#ije, Beograd

• )aji*, +.,i )randi*, %.,eorije intelektualnog vaspitanja-drugo i"danje, 'ave"

pedagoških drušava ojvodine, /ovi 'ad, 200.

14

Documents

Opste Karakteristika Razvoja Tokom Predskolskog Perioda