OPSTI STANDARDI VASPITANJA I OBRAZOVANJA PREDSKOLSKE DECE 3 – 6 GODINE NA KOSOVU

Pristina Jun , 2004

S a d r z a j U V O D 1 S a d e j s t v o I zm e dj u S t u c n o g o s o b lj a I D e c e kao I S a d e j s t v o I z m e dj u s a m e D e c e

2. K u r I k u l a I O c e n I v a n j e 3. F I z I c k I A m b I j e n t 4. O b u h v a t a n j e P o r o d I c e 5 .F o r m I r a n j e I K v a l I f I k a c I j a P e d a g o s k o g O s o b lj a 6. Z d r a v lj e I H r a n a 7. A d m I n I s t r a c I j a 8. A k r e d I t a c I j a I O c e n I v a n j e

U V O D Opsti standardi predskolskog vaspitanja,za decu starosti od 3-6 godina je osnovni dokumenat koji predstavlja zahteve I kriterijume koje trebaju da postuju predskolske institucije u harmonizaciju sa obrazovnim politikama ovog lanca obrazovnog sistema Kosova. Izrada standarda kurikule jeste prvi korak ali vrlo znacajan koji odredjuje osnovne pravce delatnosti I vaspitnog sadzaja koja predskolska institucija pruza za decu od 3-6 godina nezavisno od pola, rase, kulturnog identiteta, etnickog ili verskog. Standardi predstavljaju zahteve kako bi razvili jednu kurikulu podobnu I modernu koja se podeljena u oblasti I delatnosti I vredovana u celosti za rezultate koje imaju deca, sluze ukupnom razvoju predskolske dece. Ukupna Celina prezentiranih standarda pomaze ukupnoj prirodi koje ima vaspitanje u predskolska doba. Takodje izrazava medjusobne veze koje postoje u intelektualnom razvoju, dakle I jezickom, emocionalnom, socialnom I fizickom predskolskog deteta za vreme vaspitnog procesa. Standardi sluze da rukovode razvojem ocenivanje I poboljsanje vaspitne delatnosti predskolske institucije za decu starosti od 3-6 godina. Danas na Kosovu ekzistiraju razne institucije koje nude usluge za dobar razvoj I edukaciju za predskolsku decu. Predlozeni standardi su obavezni da se sprovode u svim javnim predskolskim institucijama, privatne, paralelne predosnovnu I centri sa bazom na komunitet. Standardi imaju za cilj da obezbede zadovoljenje potrebama svo dece starosti od 3-6 godina kao I obezbede obuhvatanje dece sa posebnim potrebama u svim vaspitnim delatnostima zajedno sa drugom decom. Takodje standardi reflektiraju potrebu prilagodjavanja sredini, didakticke materijale I kurikulu, kao I individualne potrebe svakog deteta. Predstavljanje standarda uradjeno je u formi uredjenja zahteva za svaki standard. Na ovaj nacin upotrebaoc imace mnogo lakse da vrsi ocenivanje vanjsko I unutrasnje vaspitne delatnosti predskolske institucije. Opsti standardi predskolskog vaspitanja obuhvataju 8 glavnih oblasti a koje su : 1. S a d e j s t v o I z m e dj u S t r u c n o g o s o b lj a I d e c e k a o s a d e j s t v o I z m e dj u s a m e d e c e 2. K u r I k u l a I O c e n I v a n j e 3. F I z I c k I A m b I j e n t ( S r e d I n a ), 4. O b u h v a t a n j e P o r o d I c e 5. F o r m I r a n j e I K v a l I f I k a c I j a P e d a g o s k o g O s o b lj a, 6 Z d r a v lj e I H r a n a 7. A d m I n I s t r a c I j a 8. A k r I d I t c I j a I O c e n I v a n j e

Standardi trebaju da se prisvajaju i ozivotvore od strane osoblja i drugih odgovornih za edukaciju na kriticki i stvaralacki nacin. Oni treba da izrade pozitivna iskustva edukacije i ucenja, polazeci od toga sta deca znaju, poznaju i podsticu svoj interes. Glavni zadatak ovih standarda jeste priprema nastavnika ( vaspitaca ) i rukovodioca ovih institucija sa potrebnim informacijama koje su povezane sa njihovim svakodnevnim radom. STA SU STANDARDI ? Standard je kriterijum, po kome se ocenjuje i osuduje postignuti rezultati edukativnih komponenti. Standardi sluze kao sredstvo za ocnjivanje kvaliteta programa edukacije predskolske dece, postignuce deteta, strucne kompentecije nastavnika, kao i dobro organizovanje delatnosti predskolske edukativne institucije koja obuhvata: fizicki ambijent ( sredinu ), kvalifikaciju osoblja, saradnja porodice i komuniteta sa predskolskom institucijom. N e o p h od n o s t I U l o g a O p s t I h S t a n d a r d a P r e d s k o l s k o g V a s p I t a n j a Potrebe za standarde za predskolsku edukaciju uslovljavaju sa jedne strane promene kosovskog drustva u tranziciji, od transformacije opste filozofije edukacije ( vaspitanje ) I ono predskolsko posebno. Posto u realnosti kosovskog drustva susrecemo niz iskustava u institucijama koje sluze za dobro vaspitanje I edukaciju predskolske dece, standardi su obavezni da se sprovode kod svih javnih institucija,privatne,odeljenja pred osnovne skole, kao I centri sa bazom na komunitet. Podrzavanje kao I odlucno sprovodjenje standarda u predskolskoj edukaciji na Kosovu pokazuju dosadasnja nasa iskustva, kao I iskustva razvijenih zemalja iz ove oblasti koje su u skladu sa nasim konkretim okolnostima nasega drustva. G l a v n I c I lj e v I u I z r a d I o v I h S t a n d a r d a S u : Opredelenje postignutih I ocekivanih rezultata, za nasu decu I vaspitace u glavnim oblastima spoznaje, U pomci nastavnika ( vaspitaca ) u raznim pravcima strucnog usavrsavanja, Kvalitetno povecanje,funkcionisanje I realizaciji edukativne ( vaspitne ) delatnosti u predskolskim institucijama, Potrebno obuhvatanje porodice, komuniteta (drustva ) I skole u oblasti institucija I obezbedivanje partneriteta na relaciji dete – vaspitac – porodica – komunitet – skola. Z n a c a j S t a n d a r d a z a P r e d s k o l s k o V a s p I t n j e Standardi sluze za izradu skolske kurikule, Pomazu (nastavnika ) vaspitacima za planiranje edukativne delatnosti, Obezbeduju ispunjnje zahteva koji se postavljaju perd vaspitacima I drugim faktorima edukacije, Predstavljaju bazu za strukturna dostignuca, Usaglasavanje intencia I stavova izmedu porodice, predskolske institucije komuniteta I skole, Zahtevaju potrebu za stalnim osposobljavnjem I strucnom uzdizanju vaspitaca kao prioriteta u predskolskom vaspitanju, Stavljaju pod kontrolu prednosti tehnologije I tehnicke edukacije postujuci zahteve predskolskog razvrstavanja po grupama dece koje pohadaju instituciju, Omogucavaju kontrolu I ocenu dostignutih saznanja,snalazlivosti I obavezne navike, Obezbeduju objektivnu ocenu dostignuca, Obezbeduju ekvivalentno predskolsko vaspitanje u svim sredinama Kosova I sire, Omogucavaju kontrolu vaspitnog rada izmedu vaspitaca unutar predskolske institucije, Omogucavaju kontrolu I objektivnu ocenu rada vaspitanja kod predskolskih institucija sa strane (vaspitacima raznih institucija, specialistima za ocenjivanje, kompitetnim organima I dr) Sprecava preopterecenost predskolske dece sa jednolicnom delatnoscu ili razni vrsta delatnosti, Obezbeduje I eleminise koncentraciju vaspitaca /ce jedne oblasti na ustrb druge, Informise porodicu I druge zainteresovane sa zahtevom sa boljim I kvalitetnijem vaspitanjem.

U p o t r e b a S t a n d a r d a Upotrebaoci standarda su : vaspitaci, roditelji komunitet, specialisti vaspitanja ( pedagog, psikolog lekar, sociolog ) ucitelji prvog razreda, specialisti za ocenjivanje,uciteljski fakultet, department pedagogije I psikologije,obradivaci vaspitnog programa,obradivaci prosvetne politike (MPNT-e ), izradivaci predskolske vaspitne tehnologije. V a s p I t a c i Vaspitaci, koriste standarde : Za izradu vaspitnog programa u saglasnosti sa razvojom predskolskog deteta Za kontrolu I realizaciju predvidenih standarda, Za ocenjivanje postignutih rezultata u vaspitnoj oblasti R o d I t e l I I K o m u n I t e t Roditeli I komunitet koriste standarde : Dobijaju potrebne informacije za ono sto se tamo odvija u predskolske institucije, Kako bih shatili standarde u oblasti predskolske vaspitne institucije, Kako bih upoznale I ocenjivale nivo realizacije standarda u predskolskoj instituciji Kako bih se obuhvatile u realizaciji vaspitne delatnosti u predskolskoj instituciji S p e c I a l I s t I V a s p I t a n j a Specialisti vaspitanja upotrebljavaju ( koriste ) standarde : Za orijentaciju, kontrolu I ocenjivanja sprovodenje standarda u svim delatnostima I etapama razvoja vaspitne delatnosti, Kako bih unapredili vaspitnu delatnost sa ciljem realizacije predvidenih standarda. V a s p I t n I F a k u l t e t Vaspittni ( Ucitelski ) fakultet standarde treba shatiti kao bazu na kojoj ce se naslanjati rad u ovim pravcima : · Izrada kurikule ucenja za kurseve I ocene discipline,

· Ponovno razmatranje I riocenjivanje kurseva ( predmeta ) u predskolskom programu, · Osposobljanje studenata za praktican rad u predskolskim insttucijama, · Osposobljanje vaspitaca – mentora za monitiranje, orijentaciju, ocenu I unapredenje studentske prakse

u predskolske institucije,

· Saradnja nastavnika – nadzornika,vaspitaca – mentora I studenata za vreme prakse u predskoskim institucijama,

· Ocenjivanje prakse za studente u predskolskim institucijama kao I nastavnika nadzornika uciteljskog fakulteta,

· Stalno osposobljavanje pedagoskog osoblja u predskolskim institucijama, · Pedagoska profilizacija medicinskih sestara kaja ce raditi sa decom do tri godine ( bez prekida radnog

odnosa ) · Ocenivanje I sprovodenje standarda u praksi sa studentima, · Potreba za identifikaciju za riocenjivanje I razvoj standarda. I z r a dj I v a c I V a s p I t n I h Pr o g r a m a Izradivaci vaspitnih programa, koriste standarde :

· Na bazi standarda izradi ce se vaspitni programi, · Da pripreme I koriste predvidjenu teknologiju vaspitanja,

· Da izvse planiranje I organizuju zivotnu sredinu u predsskolskoj instituciju N o s I o c I P r o s v e t n e P o l I t I k e ( MP NT )

Standardi Ministarsta potrebni su zbog :

· Za odredivanje predskolske vaspitne politike na Kosovu, · Za izradu, sprovodenje i monitoranje predskolskih vaspitnih kurikula na Kosovu, · Za monitiranje I realizaciju postavljeni standarda u predskolskim vaspitnim institucijama

na Kosovu,

· Za ocenjivanje realizacije standarda na Kosovu · Da se obezbedi kontinuitet I nastavku lanca obrazovnog sistema, · Da se Usaglasavaju I koordiniraju zahtevi za sprovodjenje I ocenjivanje ovih standarda sa

svim vertikalnim I horizontalnim strukturama sa obrazovnim sistemom Kosova, · Za obezbedjivanje uslova za materijalnim, tehnicim I tehnoloskim za efektivno

organizovanje vaspitne delatnosti. S P E C I A L I S T I ZA O C E NJ I V A N J E

Specialisti za ocenjivanje koriste standarde : · Da bih konstatovali I identifikovali stepen realizacije standarda u predskolskim

institucijama na bazi usvojeni kriterijuma za svaki nivo uzrasta, · Da analiziraju I identifikuju eventualne poteskoce na realizaciju standarda,

· Da diagnostifikuju na adekvatan nacin vrednost standarda · Da izrade alternativne strategije programa · Stvaraoci predskolske vaspitne tehnologije.

S tv a r a o c I T e h n I k e I t I T e h n o l o g I j e P r e d s k o l s k o g V a s p I t a n j a

Stvaraoci tehnologije za predskolsko vaspitanje koriste standarde za : · Za pripremu I izbor didakticke teknike I tehnologije polazeci od filozofije “ Sa

decom u centru “ I drugih strategija za predskolsko vaspitanje

· Priprema I izbor didaktickog materijala I drugog materijala raznoraznog koji ispunjava higijensko- psikopedagoske vrednosti u skladu sa razvojnim dobom predskolskog deteta.

OBLAST OPSTIH STANDARDA PREDSKOLSKOG VASPITANJA

1. Sadejstvo izmedu strucnog osoblja predskolske institucije I dece, kao I sadejstvo izmedu same dece

S t a n da r d I : Pozitivno sadejstvo izmedu strucnog osoblja predskolske institucije I dece kao I izmedu same dece jeste znacajan factor za socijalni razvoj ,emocionalni, jezicki I upoznavanja predskolske dece. Stvaranjem pozitivne povoljne klime, postize se kada osoblje poklanja znacajnu paznju I potrebno vremeindividualnog razgovora sa detetom, sadejstvuje sa respektom sa svom decom preko celog dana u predskolskoj instituciju; deca imaju mogucnosti da igraju zajedno I kada se rukovode I u pzitivnom sadejstvu izmedu njih sami. A. S t a n d a r d I P o z I t I v n o g S a d e j s t v a I z m e d u D e c e

1. Osoblje organizuje mesto aktivnosti ( sobu za aktivnosti ucionicu I dvoriste ) gde razvija dnevne

vaspitne aktivnosti sa ciljem da podstice I ozivotvori sadejstvo izmedu dece skoro celog dana,

2. Pesonel ( osoblje ) razvija I podstice duh saradnje izmedu dece, 3. Edukativne delatnosti I duh saradnje izmedu dece, potsice pozitivnu ocenu deteta za sebe, kao I

potstice drzanje I pozitivan osecaj prema ucenju, 4. Personel potstice saradju u grupe postujuci individualnost svakog deteta, 5. Deci se im omogucuje da vrsi sami izbor delatnosti u kojima oni mogu sami da igraju ili sa vise

drugova, 6. Delatnosti koji se odvijaju usredini aktivnosti ( soba za aktivnosti, ucionica ) ili vani, dete treba da

je miran tih raspolozen I odmoran 7. Osoblje podrzava I pomaze deci da lakese prebrodi negativna emocionalna stanja kao agresivnost,

iritiranje I dr. pomazuci dobrim recima I druge nacine za razresenje eventualni problema, 8. Osoblje podstice I vaspitava pozitivna socialna ponasanja izmedu dece gde se obuhvata saradnja

iresektovanje reda u igri kao I resavanje problema recima idogovorom, 9. Pesonel pomaze decu sa posebnim potrebama saradnjom sa drugom decom zavisno njihovim

potrebama B. S t a n d a r d I P oz I t I v n o g S a d e j s t v a I z m e d u S t r u c n o g O s o b lj a P r e d s k o l s k e I n s t I t u c I j e I D e c e. 1 .Pesonel doceka sa lubavlju I toplinom decu I njihove roditelje u vrticu, 2 .Personel saraduje sa decom I ih podsticu da ucestvuju u edukativnim delatnostima, da podeli iskustva,ideje I saosecanja sa drugovima, 3. Osoblje organizujerazgovore gde preovladava razumevanje izmedu dece kao odgovara njihovim potrebama, temperamentu kao I stil ucenja svakog deteta, 4. U dogovoru sa decom, osoblje postavlja otvorena pitanja gde im daje mogucnost da odgovore sa punom recenicom ili ogranicavajuci odgovore sa “ da “ ili “ ne “ 5. Deca koja sa poteskocom uklucuju u rad cele grupe osoblje sa pedagoskim taktom, radice individualno sa detetom sa ciljem uspesnog integrisanja u svoju grupu , 6. Ponasanje osoblja naspram dece karakterise ljubavlju,postovanja I interesa za decu, 7 .Personel se obraca deci prijateljski I uvek na vaspitan nacin, 8. U svim situacijama osoblje podstice decu da upotrebljavaju govorni jezik,odnosno adekvatne forme izrazavanja – komunikacije, 9. Obezbedjuje ukljucivanje I ravnopravni tretman za svu decu. C. O d n o s I P er s o n e l a s a s v o m d e c o m I o d r a s l I m a s u r a v n o p r a v n i I j e d n a k i

1. Personel postupa jednako sa decom I odraslim bez obzira na pol, jezik, kulturu I socialno stanje porodice

2. Personel obezbeduje ravnopravne mogucnosti za svu decu na mesto aktivnosti (soba za aktivnosti ucionica dvoriste ) obuhvatajuc I decu sa posebnim potrebama.

D. P e r s o n a l V a s p I t a v a S a m o s t a l n o s t D e l o v a n j a D e c e 1.Personal obezbeduje rukovodenje I pomoc za svako dete u resavanju problema I donosenje odluka, 2.Personal vaspitava, trenira I razvija sposobnosti za svako dete obuhvatajuci I decu sa posebnim potrebama koje su povezane sa oblacenjem, skidanem roba, asistiranje I Slobodan pristup toaletu, personalnu higijenu,upotreba sredstava za ishranu na prigodan nacin. 3. Oprema I didakticki materijali ucionice organizuju na takav nacin da su prihvatlivi za decu ( I za one sa posebnim potrebama ) na nacin da sama deca izaberu I postavljaju prema njihovim potrebama bez poteskoca ili sa malo pomoci. E. P o n a s a n j e d e t e t a r u k o v o d I s e na p o s e b a n n a c I n

1. Delatnosti predskolske institucije rukovodi se pravilama I procedurama za rukovodjenje doba deteta od 3-6 godina. Sve ovo obezbeduje rastanje I razvoj dece u grupi kao I respektovanje svakog individualiteta,

2. Pravila ponasanja postavljaju se na jednom vidlivom mestu I razgovara se sa roditeljima za vreme upisa deteta u predskolskoj instituciji,

3. Osoblje upotrebljava korisnu tehniku upravljanja :vrse evidenciju pozitivni rezultata, time obezbedujuci deci da izaberu delatnosti koje ce da se razvijaju kao I to da iznose svoja osecanja I misli koje razvijaju samokontrolu svatanja,

4. Personal upotrebljava tehniku pozitivnog rukovodenja kao sto je predstavljanje modela pozitivnog vladanja, treniranje I ohrabrenje pozitivne sposobnosti , uklanjnje elemenata takmicenja uporedivanja I kritike,

5. Nacin I tehnicko vladanje diskutuju izmedu clanova osoblja I upotrebljavaju na potreban nacin polazeci od sponzaje I individualne potrebe dece,

6. Samodisciplina I samokontrola dece obezbeduje se preko unutrasnje organizacije opreme I sredstava u ucionici preko dnevnog rezima koji omogucava deci da resavaju probleme I konflikte na nacin koji odgovara njima,

7. Kaznjavanje nije sastavni deo tehnike vladanja osoblja I kaznjive su upotreba nacina I formi kaznjavanja kao : abuzivno vladanje I nemar u odnosu na decu gde ucestvuje kaznjavanje tela ili izolacija deteta fizicka Ili verbalno kaznjavanje, ponizenje,nedavanje hrane ili igre, hrana I spavanje silom,onemogucavanje delatnosti van razreda,kaznjavanje deteta ako se prlja ili omokri, neupotreba toaleta, da stoje odvojeno ili upotreba na neki drugi nacin koji ne odgovara detetu,

8. Deca se ohrabruju da uzimaju ucesce u zivotu I aktivnostima predskolske institucije.

F. Institucija osigurava jedan izvestaj o broju vaspitaca za decu

1 .Broj dece u grupu treba da je utvrden tako da olaksava sadejstvo dete / odrastao I sadejstvo izmedu same dece . 2 .Izvestaj vaspitaca dete prema grupdoba je :

Doba dece Broj Dece Broj vaspitaca

Minimum- maximum

3/4 godine 16-20 2

4/5 godine 20-23 2

5/6 godine 23- 25 2

3-6 godine (pomesana grupa)

20-23 2

3 .Svako dete treba da frekventira u jednoj grupi (konstantan razred). 4 .Svaka grupa (razred ) ima jednog vaspitaca (za predskolske institucije sa delimicnim boravakom) ili dva vaspitaca ( za predskolske institucije sa stalnim boravkom).Vaspitaci su odgovorni neposredno za nastavljanje vaspitne delatnosti. 5. Sa grupom dece gde se obuhvataju deca sa zastojom u razvoju sem vaspitaca uklucuje se I specijalni pedagog. 2.Kurikula I Ocenjivanje Standard:N a k u rikuli odreduje se ukupna delatnost koja se razvija na predskolsko institucijonalizorano vaspitanje .

Realizacija jedne povoljne kurikule, podrzava socio – emocionalni razvoj, fizicki I intelektualni razvoj deteta idr.Kurikula treba da obezbedi aktivno obuhvatanje dece u procesu ucenja priznavajuci da predskolska deca uce igrajuci, aktivnom ucescu na sredinu konkretnim iskustvima kao I komentarisuci sa svjim drugovimi I odraslim. Krikula treba da predvida razvoj mnogih delatnosti, kao I upotrebu sijaset materijala koji podsticu razvoj dece po dobi sredine , nivo razvoja I individualne potrebe obuhvatajuci decu sa posebnim potrbama. OCENJIVANJE, utvrduje se kao process istrazivanja, uzimanje podataka I dokumentiranje o razvoju deteta, ucescu, I ucenju. Cilj ocenjivanja jeste da pomognu vaspitacima da planiraju odgovarajuce vaspitne delatnosti za svko dete.Ocenjivanje treba da se razvija u procesu, za vreme igranja kao I na sistematski nacin. A. K u r I k u l a O m o g u c u j e P l a n I r a n j e P r o g r a m a 1. Vaspitacica planira kurikulu ( sadrzaj, aktivnosti , strategije idr. ) koja treba razvijati za decom, 2. Vaspitaci se oslanjaju na sluzbeni dokumenat kurikule kako bih utvrdili vaspitnu delatnost

integriranu ili posebnu za svaku oblast , 3. Planiranje delatnosti oslanja se na zapazanju, na dokumentima potreba I interesa deteta I grupe

dece, 4. Pisani program utvdije delatnosti zapocete od vaspitacice kao I one od same dece.Delatnosti se

razvijaju zavisno od nivoa razvoja potreba I interesa jednog deteta, jedne grupe dece I sve dece u sredini aktivnosti,

5. Najmanje svake nedelje osoblje diskutira o planiranim vaspitnim delatnostima nedelje za grupu dece uopste I posebno za decu sa posebnim potrebama,

6. Dnevna dinamika edukativne delatnosti u centrima aktivnosti razlikuju I prilagodavaju se potrebama dece sa problemima.

B. S p r o v o d e n j e k u r I k u l e O s l a n j a s e n a m n o g e I z v o r e I n f o r m a c I j a za P r e d s k o l s u D e c u 1 .P r o c e s Z a p a z a n j a : Zapazanje procesa razvoja I rastanja svakog deteta jeste , sistematican I pisan, 2. Ocena progresa kod deteta: zapazanja decije delatnosti preko belezaka,razmatranje aktivnosti deteta u delatnostima unutra I van mesta aktivnosti, periodicno dostignuce deteta I popunjavanje sa podacima u individualnoj dosiji, 3. Razmena Informacije izmedu stucnog osoblja,roditelja, vaspitaca I drugih ucesnika sistematski razmenjuju informacije. Osoblje cuva poverlivost decije informacije kao I porodice. ( rzgovor za jedno dete se nemoze odvijati u prisustu deteta ili druge dece I odrasli koji nemaju veze sa detetom ) C .E d u k a t I v n a d e l a t no s t s e r a z v I j a u c e n t r I m a a k t I v n o s t I

1. Centri treba da su opremleni sa didaktickim I tehnickim materijalom koju omogucava organizaciju po predvidenim strategijama.

2. U svkoj sredini aktivnosti ( soba za aktivnosti, ucionice ) predvidaju se centri aktivnosti koje podsticu I omogucavaju razne delatnosti. Svako mesto aktivnosti ( soba za aktivnosti ucionica, dvoriste ) treba da imaju konstruktivna uglove za igranje kao za matematiku, nauke, konstukcije, skenicne igre, citanja, crtanja kuhinje I druge delatnosti ( voda , pesak

3. Na kurikulu predvida se povoljno mesto I vreme za razvoj fizicke delatnosti unutar I vani mesta aktivnosti,

4. Centri aktivnosti lociraju se daleko od centra. D. E d u k a t I v n I c I lj e v I p o s t I z u s e p r e k o k o n k r e t n o g u c e n j a

1. Realizacija vaspitne delatnosti obezbeduje I podzava resavanje problema, razvija kriticko razmisljanje, komunikacije, socijalne sposobnosti u razumnim uslovima za decu,

2. Nivo spoznavanja dece treba obuhvatati mesto I svet koji ga okruzuje,

3. Cilevi I objektiv razvoja deteta utvduju se u ovim poljima : individualni razvoj, socialni I emocionalni, jeziki razvoj, razvoj matematicke koncepcije,poznavanje o svetu, umetnicki razvoj, fiziki razvoj,stvaralacki razvoj, muzicka kultura idr

E. V a s p I t n I c I lj e v I p r I l a g o d a v a j u se I n d I v u a l n I m p o t r e b a m a d e c e 1. Objektivi kurikule I razvoj delatnosti izgraduju se na bazi interesa I potreba individualne dece .

2. Svako dete jste poebna vrsta sa individualnim karakterisikama razvoja interesa I potreba, 3. Deci se nude delatnosti za izbor, 4. Unutrasnji poredak sredine aktivnosti ( Soba za aktivnosti ucionice idr. ) kao I materijali I didakticka sredstva menjaju se sa rastom I razvojem dece.

F. O c e n a d o s t I g n u c a d e c e u p o t r e b lj a v a k a k o b Ih p r I l a g o dj I v a t I p l a n I r a l I v a s p I t n u d e l t n o s t 1. Ocenivanje dece upotreblava kako bi odredili potrebe svakog deteta na planiranju vaspitne delatnosti, 2, Ocenjivanje deteta cini se na bazi sistematskog zapazenja vaspitacice. Ova informacija razmenjuje se sa roditeljima I dosje radova deteta, 3. Predskolska deca se ne ocenjuju sa testom, 4. Za identifikaciju napretka,potreba I interesa deteta upotrebljavaju se razne metode, 5. Proces ocenjivanja prilagoditi potrebama dece sa problemima, 6 Informacija o napretku dece u svim oblastima delatnosti sistematski se sakupla preko cele godine,

7. Ocenivanje je nepodeljeni deo dnevne vaspitne delatnosti, 8. Osoblje I porodica redovno razmenjuju informaciju o napretku deteta, 9. Informacija uzeta iz ocene jedne jedine delatnosti ne uzima se u obzir za donosenje

znacajne odluke odluke u vezi sa detetom.

G. V a s p I t n I p r o c e s I s u s t r u k tu r a n i

1. Organizacija dnevne dinamike respektuje ravnotezu delatnosti u ove pravce :

- Delatnosti unutra I vani mesta aktivnosti - Tihu I aktivnu delatnost, - Individualne delatnosti u malim grupama I sa celim grupom dece, - Delatnosti zapocete od dece I one idejirane I rukovodene od odraslih,

2. Deci se obezbeduju sredsta I didakticke materiale. Oni imaju na raspolaganju odredeno vreme kako bih razvijali delatnosti po izboru. Za predskolske institucije sa punim radnim vremenom najmanje dve delatnosti I za one sa skracenim vremenom najmanje jedno takvo.

3. Najveci deo sredstava postavlja se na vidna mesta na odgovarajucu visinu za decu ( obuhvatajuci I decu sa posebnim potrebama ).Sva sredsta I igracki koje su na mesto aktivnosti ( soba za aktivnosti ucionica, dvoriste ) treba da se upotrebe lako za decu ( da uzimaju I povrate na svoje mesto ), ili uz malu pomoc odrasli.h.

4. Na dispoziciju dece treba da ima sredstva I materijale za raznorazno upotrebu sa kojima oni mogu upotrebiti, ekspermentisu idr. ( Konstruktivni blokovi, blato, plastelina, olovke I razne boje za crtanje, sitne materijale igracke idr, ),

5. Vreme koje se utrose u delatnostima rukovodene od vaspitacice sa celjim grupom dece ili delatnostiu sedecem polozaju je ograniceno

6. Osoblje uvazava izbor deteta da ne ucestvuje u nekim delatnostima, 7. Deci treba im omoguciti da igraju sa jednim ili vise drugova, naravno ako zelji, 8. Uvazavanje volje deteta da bude sam obezbeduje se preko obezbedivanja jednog mirnog

coska u okviru mesta aktivnosti ( soba za aktivnosti, ucionica, dvoriste ). Ovo cose treba da je pod prismotrom vaspitaca,

9. Personel razvija jedan emerdjenti kurikul koji se gradi na bazi interesa dece I obuhvata delatnosti zapocete od same dece.

H. D n e v n a d I n a m I k a j e s t e f l e k s I b I l n a I u t v r dj e n a , 1.Dnevni rezim postuje utvrdene delatnosti, 2. Rutinske delatnosti postuju potrebe I ritam svakog deteta, 3.Dnevni rezim ima potrebni fleksibilitet koji omogucava postovanje potreba I individualni interesa dece. On se usaglasava I sa promenama vremena ili rznih situacija koje se stvaraju I uticu na dnevnu dinamiku, 4. Vaspitaci su pripremleni da sve promene u dnevnoj dinamici ostaruje na pogodan nacin, 5. Deca se ne obavezuju da silom zavrse ili prekidaju jednu delatnost kada su oni motivirani I raspolozeni da nastave. I. I z m e dj u d n e v n e d e l a t n o s t I I m a j e d n a p e r I o d a - v r e m e t r a n z I c I j e

1. Dnevne delatnosti planiraju I organizuju na nacin da onemogucavaju cekanje. 2. Deca se prethodno javlaju o zavrsetku jedne delatnosti I pocetak jedne druge Onima se

ostavla potrebno vreme za tranziciju na nacin da ne pozure kako bih njihove potrebe prilagodile sa delatnostima koje ce se zavsiti,

3. Nije obavezno da deca uvek krecu u grupe za prelazak u drugu delatnost, 4. Na tranzicionom periodu upotrebljavaju porodicne navike I poznate kao pesme, muzika I

dr. J. D n e v n I r e z I m p r e d v d a t I h u d e l a t n o s t I o d m o r 1.Deca imaju na raspolaganje vreme za tihe delatnosti, odmor pa I spavanje prema individualnim potrebama, 2.U tihe delatnost se obuhvataju, ali nisu ogranicene samo na to : citanje ili polistanje udzbenika, igranje sa peskom rucni rad I dr. 3. Za decu koja ne spavaju predvida se jedno posebno mesto da se bave necim drugom neposrednim uvidom osoblja. K K u r I k u l a i m d a j e m og u c n o s t I d a r a z v I j a j u s a m o p o s l u z n e s p o s o b n o s t I 1. Usvajanje samoposluzne sposobnosti dece podstice, vezba se uz pomoc osoblja I roditelja, 2 .Preko dana samoposluzne zadatke kao licna higijena, hrana, obucavanje idr.vezbaju na pozitivan nacin individualno sa svakim detetom, 3. Sposobnosti samoposluzne obuhvataju se u programskim delatnostima I sluze da razvijaju razgovore I pospesili saradnju medu dece na prijatan nacin. L. N a r e a l I z a c I j u k u r I k u l e p r e d v I dz a j u s e a k t I v n o o b u h v a t a n j e r o d I t e lj a. 1. Institucija predvida razne procedure za obuhvat roditelja na kurikuli kao sastanci, intrerviste, upitnike susrete Idr. 2 .Roditeljima se nudi razni nacini pracenja deteta I stavaraju im se mogucnosti da razmene misljenja sa osobljem na nacin kako bih pomogli da u potrebno vreme planiraju delatnosti, 3 .Roditeljima se stvaraju mogucnosti da ucestvuju u razvoju vaspitne delatnosti u predskolskoj instituciji. 3. F I z I c ka S r e d I n a S t a n d a r d I : Fizicka sredina predskolske ustanove unutrasnji I vanjsi treba da je obezbeden I pogodan za svu decu obuhvatajuci I one sa posebnim potrebama. Fizicka sredina institucije treba da pogoduju interesima dece kao im omogucavaju razna iskustva igranja , ispitivati I uciti. Na celoj teritoriji institucije obezbeduje zapazanje ( kontrola) od strane odrasli.

A. V a n j s k a s r e d I na I n s t I t u c I j e j e s t e f I z I c k I s I g u r n a I p o t s t I c e I g r u I u c e n j e.

1. Za potrebu dece, dvoriste se opremluje sa jednom dovoljnom kolicinom sredstava koji odgovara uzrastu predskolske dece I upotrebljavaju za sve turnuse dece,

2. Edukativni program predvida delatnosti koji se razvijaju na dvoristu institucije obuhvatajuci ovde I decu sa ogranicenim sposobnostima,

3. Za vreme razvoja delatnosti na dvoristu institucije, svako dete prosecno treba da ima 5-6 m.na raspolozenje,

4. Na dvoriste se jedno mesto opremljena sa sredstima za svaku doba dece u instituciju, 5. Dvoriste se opkoluje sa zidnom ogradom ili sa nekim drugim materijalom visine 2.3m. 6. Dvoriste je obezbedeno od svakog opasnog materijala ili otrovno bilje,, 7. Oprema dvorista omogucavaju razvoj fizicke delatnosti I slobodne igre, 8. Cela oprema izgradi se I montira na takav nacin da obezbeduje zivot I normalnu delatnost

dece, 9. Na dvoristu se izgradi posebno mesto kao hlad kako bih zastitio dece od sunca, 10. U zonama gde se montiraju rekuiziti koje omugucavaju kao: razboj, klizanje, kolo igra

pokriva se sa mekim materijalom pesak ili plasticni tapeh idr. 11. U toku razvoja delatnosti na dvoristu osoblje ima pod nadzor svu desu.

B. U n u t r a s n j a s r e d I n j a I n s t I t u c I j e j e s t e b e z b e d n a I I s t a p o t s t I c e I g r u I u c e n j e 1. Unutrasnja sredina institucije je bezbedan, cist I izgraden na pododan nacin za predskolsku decu gde se obuhvataju I deca sa posebnim uslovima. 2. Unutrasja sredina je na dispoziciji delatnosi za decu I ona treba da je najmanje 2.5 m bez obzira na druge povrsine kao : kupatilo, magacini , kancalarije idr. Koja se upotreblavaju od svih. 3. Oprema za vatru ,elekricni kljucevi, prizet ili stvari ili drugi objekti koji su u upotrebu odrasli nisu pristupacni deci. C. U n u t r a sn j a o r g a n I z a c I j a s r e d I n e I a k t I v n o s t I ( S o b a z a a k t I v n o s t I , u c I o n I c e u t v e r d u j e d e l a t n o s ti I I g r e

1. Unutrasnja sredina I aktivnosti u toj sredini ( soba za aktivnosti, ucionica, dvoriste ), imenjuje tacno po opremi I didakticka sredstava,

2. Unutrasnja sredina podelji se na nekoliko zona I coskove. One omogucavaju delatnosti koje se razvijaju individualno, na maloj grupi I sa celim grupom dece, uz prilagodavanje sa raznoraznim vaspitnim delatnostima koja sadrzi kurikula,

3. U svakoj sredini aktinosti Ima jedan centar pod prismotrom gde dete igra sam ili sa jednim drugom,

4. Unutrasja organizacija sredine aktivnosti obezbeduje : prelazak sa jednog centra kod drugog, deli delatnosti sa bukom od onih tihi I omogucava nadzor dece od strane personela.

D. Mesto aktivnosti ( soba za aktvnosti, ucionica ) je opremljena sa opremom I razna didakticka sredstava.

1. Predskolski program predvida upotrebu povoljne opreme za doba I nivo razvoja deteta. Na jedan znatan nacin on predstavlja porodicnu sredinu,

2 Realizacija edukativne delatnosti, predvida upotrebu didakticih sredstava I opremu na nacin pogodan za decu prema dole navedenim kategorijama :

- Sredstva za artisticke delatnosti, - Konstruktivna sredstva I blokovi - Sredstva za razvoj jezika I komunikacije, - Sredstva za muziku I kretanje, - Sredstva za fizicki razvoj ( veliki misici I onih malih,)

- Sredsva za upoznavanje ambijenta ( voda, pesak I dr. - Sredstva za razvoj matematike, - Sredstva za upoznavanje sveta

3 .Za svako mesto aktivnosti ( soba za aktivnosti , ucionica ) obezbeduju sredstva I materijale dovoljnim kolicinama za decu. One se postaljaju u otvorene rafove koje omogucava individualnu potrebu od strane dece, 4 .Sredstva koja se upotreblavaju uz pomoc vaspitaca postavljaju se na mesta gde deca nemogu da hvataju, 5. S redstva koja ugrozavaju zdravlje dece ne smeju se drzati u predskolsku ustanovu, 6 .Svi materijali I oprema mesta aktivnosti ( soba za aktivnosti, ucionica I dvoriste ) su ciste I njihov sastav neme imati opasne substance. E D r e z a n j e n a m e s t u a k t I v n o s t I ( s o b a a k t I v n o s t I, u c I o n I c a ) p r e d v I dj a v r e m e s p va v a n j a I o d m o r a

1. Institucije koje obezbeduju spavanje I odmor dece u ucionici, obezbeduju I odgovarajuce mesto,

2. Za svako dete se obezbeduje staticki ili pokretni krevet, dusek jastuk cebad carsaf koje se redovno odrzavaju se I operu. Svaka od njih ima oznaku deteta I postavljaju odgovarajuce mesto kako bi izbegli prenosu bolesti,

3. Za decu koja ne spavaju treba da se obezbedi poebno mesto. 4. Na ambijentu spavanja kreveti treba da se postave na rastojanju od 1m. od drugog. Celo

mesto treba da je pod neposrednim nadzorom osoblja,

F. N a u n u t r a s n j o j s r e d I n I I n s t I t u c I j e u t v r dju j e s e z o n a r u c a v a n j a

1.Mesto za ishranu jeste pristupacno za svu decu, 2 .Sto I stolice u zoni ishrane postavljaju se na nacin da deca slobodno se krecu, 3 .Sto, stolice kao I oprema koja se upotrebljava za ishranu jesu u dobrom stanju I odgovaraju predskolskoj deci, 4. Ako su stolovi I stolice koja sluze za ishranu, imaju I drugu upotrbnu vrednost, mora se obezbedi ciscenje pre I posle ishrane. G. U n u t r a s n j a s r e d I n a o b e z b e d u j e z d r a v lj e I s I g u r n o s t d e c e 1 .Mesta aktivnosti (soba aktivnosti,ucionica, dvoriste ) predskolske institucije jesu osvetlena I osvezena na pristupacan nacin, 2 Temperatura mesta aktivnosti ( soba za aktivnosti, ucionice idr. ) nije manje od 18 gradi C I ne vise od spoljne temperature kada ova zadnja je 26 gradi C. 3. Unutrasnje stepenice institucije su dobro osvetljena I imaju zastitnu ogradu, 4 Ako su prozori na visini tela predskolskog deteta , predvida se postavljanje zastitne ograde, 5. Sva elektricna oprema sistema osvetljenja ili izvora elekticne energije postavljaju se na nedostiznu visinu dece, 6 .Unutrasnje sredine odrzavaju se cisto I dizinfektuju za otklanjanje raznih insekata, 7 . Prozori I vrata sa staklom treba da nisu opasne za decu, 8. Radiatori, peci za grejanje kao I sva druga sredstva za grejanje, treba da su prekrivena na nacin da deca ne dodirnu, 9 .Rad na odrzavanju I opste ciscenje mesta aktivnosti ( soba za aktivnosti, ucionice ) uradi kada deca nisu na mesto za aktivnosti, 10 Sva unutrasnja mesta koja se upotrebljavaju za decu jesu sigurna, cista I dobro se odrzavaju, 11 . Unutar institucije ima jedno posebno mesto za sastanke sa roditeljima, sastanke za osoblje I za druge administrativne delatnosti,

12. Svakom detetu se obezbedi jedno posebno mesto za ves I personalne stvari 13. Oprema koja drzi gas, petrolej ili druga sredstva sagorevanja postavljaju se van institucije 14. Objekat treba da poseduje gromogran. H. M e s t a I h I d r o s a n I t a r n a o p r e m a t r e b a s e p r I l a g o d a v a j u p o t r e b a m a d e c e

1. Kupatila su povoljna za predskolsku decu obuhvatajuci I one sa posebnim potrebama,

2. Za 10 dece je potreban jedan toilet I kada – dus, 3. U kupatilo treba da ima toplu I hladnu vodu. Topla voda ne treba da je toplija od

48 gradi C, 4. Toalet I lavabo odrasli treba da su posebni 5. Vrata od kupatila za decu nesmeju da se zatvaraju sa unutrasnje strane, 6. Muskarci I devojke mogu upotrebiti iste sanitarne cvorove

I . O d r z a v a n j e z g r a d e I n s t I t u c I j e

1. Za kontrolu fizickog stanja zgrade utvrduju se rokovi, 2. Mesta za aktivnosti ( soba za aktivnosti , ucionice idr. ) dece I kupatila okrecu se

svake godine. Ostale sredine po potrebi. 4. O b u h v a t a n j e P o r o d I c e S t a n d a r d I : Razvoj vaspitne delatnosti predskolske institucije, predvida obuhvat roditelja. Osoblje podrzava I podstice saradnu roditelja I obezbeduje njihovo razumevanje na ideji I realizaciji vaspitne delatnosti. Osoblje podzava roditelje kao prve vaspitace dece I postuje kulturu I I socialno poreklo porodice. Personal obezbedije potrebnu informaciju I stalnu vezu sa delatnoscu institucije. A. P e r s o n e l O b e z b e d u j e I n f o r m a c I j u z a r o d I t e lj e

1. Predskolska institucija obezbeduje potrebnu informaciju za roditelje pre nego sto se deca upisu u instituciju,

2. Roditelji se upoznaju sa pisanim dokumentima gde se predstavlja rad institucije, 3. Personel daju roditeljima pisanu informaciju za upis deteta u instituciju, 4. Personal nudi roditeljima potrebne informacije sa uspehom I poteskocama u

eventualnom zastoju dece, 5. Informacija se daje roditeljima preko dnevnika rada, predstavljanjem radova

dece, stavljanjem na vidno mesto dnevnog I nedeljnog programa rada edukativnog ili u drugim formama,

6. Ima jedan proces orijentacije roditelja ki\oji obuhvata : posetee rukovodene od strane osoblja na mesto za aktivnosti ( soba za aktivnosti, ucionica, dvoriste idr. ) institucije sa ciljem upoznavanja nacinom funkcionisanja institucije.

B. S I s t e m p r I k u p l a n j a i n f o r m a c I j e z a p o r o d I c u I d e t e 1 .Institucija obezbeduje sakupljanje informacije za racun dece I porodice, 2 .Pre upisa, roditelji pisu istoriju razvoja deteta I ovaj dokumenat cuva u dosiju svakog deteta, 3 .Kako bih obezbedili povoljan tretman I puno razumevanje izmedu osoblja I roditelja diskutuju posebni aspekti razvoja deteta. C. R e a l I z a c I j a v a s p I t n o g p r o g r a m a p r e d v I d a o d r z a v a n j e R o d I t e lj a

1. Institucija predvida delatnosti popravlanja I obogacivanja sposobnosti roditellja kao vaspitaca,

2. Roditelji uzimaju ucesca u delatnostima organizirano od strane institucije kao : sastanci, seminari rad u grupama ,sastnci sa roditeljima

3. Osoblje razmenjuje sa roditeljima ideje . misljenja , korisnu praksu za rast I zdravstvenu edukaciju dece,

4. Delatnost predskolske institucije uvazava kulturu dece I njihove porodice D. P r e d s k o l s k a i n s t I t u ci j a s t v a r a u s l o v e za uc s s t v o v a n j e r o d I t e lj a

1. Politika razvoja kurikule predvida aktivno ucesce roditelja na njenoj realizaciji, 2. Roditelji I drugi clanovi porodice pozivaju se da ucestvuju na vaspitnim

delatnostima institucije. Oni pomazu dobrovolno za razvoj vaspitne kurikule. 3. Roditeljima se omogucuju da obilaze mesta za aktivnosti ( soba za aktivnosti,

ucionice, dvoriste ) gde je njihovo dete prisutan, 4. Posete I konsultacije izmedu porodice I predskolske institucije treba da se

organizuje dogovorom 5. Roditelj u saradnji sa vaspitacima pomaze na razvoju posebne edukativne

delatnosti, ako je roditelj ekspert za tu oblast. E. I m a r a z n a sr e d s t v a k o j a o b e z b e d u j u k o m u n I k c I j u o s o b lj e / r o d I t e lj. 1.Postoji jedan system pisani ili usmeni komunikacije osoblja I roditelja radi razmene potrebnih informacija, 2. Promene fizickog I emocionalnog stanja deteta komunicira se roditelju sto je moguce pre, 3. Roditelji se informisu za aktivnost deteta u predskolskoj instituciju redovno preko : dnevnih razgovora ,beleskama upoznavanje preko coskovima postavljenim, telefonskim pozivima I na druge nacine, F. R od I t elj I s e I n f o r m I s u f o r m a l n o

1. Najmnje dva puta godisnje, institucija organizuje sastanke, susrete ili seminare posebno sa roditeljima. Na tim sastancima podnosi se Izvestaj u vezi sa razvojem vaspitnog programa I unapredenje dece,

2. Svaki sest meseci organizuju se razne forme susreta, sastanci, konferencije, gde se diskutuje razvoj deteta kuci I u instituciji,

3. Za razvoj dece sa posebnim potrebama podnose se tromesecni izvestaji, 4. Svaki roditelj ima jedan pisani izvestaj o unapredenju deteta I jedna kopija se cuva u dosiju

deteta. G. I ns t I t u c I j a I m a j e d a n o d b o r ( b o r d ) s a v e t o d a v n I a k t I v a n 1.Clanovi savetodavnod odbora ( borda ) ove institucije su roditelji.. Lista roditelja u odboru priznaje se od svih roditelja institucije, 2.Roditelji su obuhvaceni u svim nivoima odbora obuhvatajuci ovde I procedure odlucivanja, 3.Predstavnici roditelja uzimaju ucesca u izradi godisnjeg buzdeta kao I na izradi edukativnog programa. 5. F O R M I R A N J E I KUALIFIKACIJA PERSONELA S t a n d a r d I : Personel je najznacajniji factor utvedivnja kvaliteta vaspitanja I dobrog razvoja dece u pedskolskoj instituciju. Visok nivo vaspitaca koji je odreden od strucne pripreme,posvecenosti na poslu I moralna figura cini garanciju za dobro vaspitanje predskolske dece.

A. Z a h t e v I z a o s o b lj e I d o b r a v o l n a l I c a

1. Institucija obezbeduje zaposljavanje kvalifikovanog pedagoskog personela I pomocnog osoblja 2. Predskolska institucija utvdjuje da individ koji ce raditi sa decom treba da je stariji od 18 god. 3. Vaspitac predskolske institucije treba da ima diplomu uciteljskog fakulteta- predskolskog

programa ili Visa Pedagoska Skola – smer za vaspitace, Filozofski Fakultet- smer pedagogije I diplome obrazovnih fakulteta uz dopunu treniranje adekvatne za predskolske vaspitace licecirane od MPNT- e

4. Personel koji rukovodi predskolsku instituciju treba da ima fakultetsku diplomu sa programom vaspitanja I razvoja predskolskog deteta,

5. Personal predskolske institucije podvgava se profesionalnim I trajnim trajnizima, 6. Dobrovolci koji nude njihovu pomoc za rad sa decom u sredinama za aktivnosti ( soba za

aktivnosti, ucionicica, dvoriste ) , treba da su stariji od 16 god. I sa uverenjem da dokaze psiko- fizicke povljno zdravstveno stanje. Sa njihovim delatnostima za decu treba da se orijentisu I da su pod nadzorom od vaspitacice sredine za aktivnosti ( soba za aktivnosti, ucionica , dvoriste I dr.)

7. Poslodavac drzi dokumentaciju u vezi sa zdravstenim stanjem radnika dvorista. Personal dvorista podvrgava se lekarskom pregledu sa potrebnom dokumentacijom sa kojim se potverdjuje da nije subjekat bolestan ili nosilac neke infektivne bolesti, nema nikakvu prepreku na njegovo stanje fizcku kaja onemogucava da radi sa decom.

B. Z a h t e v z a l e k a r s k I p e r s e n e l u p r e d s k o l s k o j I n s t I t u c I j I 1. Predskolskoj instituciji obezbedjuje se asistencija lekarskog osoblja koji prati fizicki razvoj predskolske dece,pomaze na osposobljavnje osoblju dvorista da daju prvu pomoc, u razvoju programa ishrane I pokazuje spremnost na konsultacije po potrebi. Lekarski personal treba da ima : - Diplomu medecinskog fakulteta I specializaciju na pediatriu, - Diplomu stomatoloskog fakulteta I specializaciju za stomatologiju za decu. C. S t a l n a k v a l I f I k a c I j a s t r u c n o g p e r s o n a l a p r e d s k l s k e I n s t I t u c I j e. 1. Uspeh delatnosti predskolske institucije predvidja I potstice stalnu kvalifikaciju osoblja kako bih dobili nova saznanja, u cilju osposoblavanja na racun povecanja kvaliteta vaspitnog procesa I dobrorastajuce dece, 2. Predskolska institucija ima jedan pisani plan za godisnje treniranje personela, 3. Kvalifikacija osoblja predvidja najmanje 20 casva kvalifikacije godisnje, kako bi popravili I razviali radne sposobnosti sa predskolskom decom, 4. Programi za kvalifikaciju jesu godisnji koji odgovaraju potrebama personala, 5. Kvalifikacioni programi sledece delatnosti : zapazanja u ucionici, individualne konsultacje, rad u grupama I ucestvovanje u konferencijama, 6. Jedan procenat potrebnog vremena za kvalifikaciju osoblja treba ostaviti za kvalifikaciju rada osoblju sa decom sa posebnim potrebama, 7. Na personalnim dosjima cuvaju se sva dokumenta koji potvdjuju njihovo ucesce na kvalifikovanim seansama 8. Predskolska institucija saradjuje I sa drugim institucijama koja rade sa ranim detinsvom. D. O c e n j I v a n j e r a d a p e r s o n a l a ( o s o b lj a )

1. Rukovodilac predskolske institucije rad na izradi plana nadzora I ocenjivanja rada za svakog clana osoblja,

2. Plan obuhvata nadzor I kontrolu vaspitne delatnosti umestima aktivnosti ( soba za aktivnosti, ucionica, dvoriste ) , najmanje jedanput u dva meseci,

3. Na kraju skolske godine ima jedna pisana ocean za godisnje rezultate rada za svakog vaspitaca,

4. Svaki vaspitac ima pravo ucesca u ocenjivanju, da procita ocenjivanje, da izrazi svoje misljenje I potpiese.

5. Za svokugodinu ucenja , u dosiju vapitacice arhivira se godisnje ocenivanje rada

6. ZDRAVLJE I HRANA

H. S tandard za Zdravlje : Vaspitna I administrativna delatnost predskolske institucije treba sprovesti zdravstvena I sigurnu praksu koja obezbeduje fizicki I psihicki razvoj deteta I zastite onog od svih abuzivnih formi I nemara.

A. L e k a r s k a S l u z b a

1. Predskolska institucija obezbeduje preventivnu lekarsku sluzbu kao I pracenje zdravsvene nege predskolskog deteta,

2. Predskolska institucija ima pisana pravila koje trebaju da se sprovode sa ciljem uspeh zivota I edukativne delatnosti deci u instituciji prilagodi sa rastom kao i sigurno zdravlje predskolskog deteta,

3. Osoblje institucije je osposobljen u vezi sa zdravstenom politikom institucije I orijentise roditelje za ovu politiku,

4. Predskolska institucija treba da ima lekara za odredjeni broj dece. Broj dece utvrdjuje se sa politikom MZ. U saradnjisa MPNT-e,

5. Ako predskolska institucija nema stalnog lekara, onda u saradnji sa DKA I DKSH treba da obezbedi sistematsk kontrolu predskolske dece najmanje jedan put godisnje kao idruge kontrole prema potrebi,

6. Predskolska institucija ima pravilnik o zdavsvenoj sluzbi gde se obuhvataju :

- Adrese I brojevi telefona urgencije , vatrogasnog departmana ,policije I ambulante,

- Obzbedjenje I upotreba kutije za hitnu pomoc, - Idintifikacija I zadovoljanje potreba deci koje imaju razne alergije,ekspozicija

onih prema hranama hemijsim sredstvima kao I drugim materijalima prema kojima su alergicni

- Staranje prema deci sa individualnim potrebama za hranu, odmor, igranje.Obezbedjenje tihi mesta kako bi razvijali tihe delatnosti,

- Nacin informisanja za povrede I ranjavanje dece za vreme drzanja u instituciji , kao I nacin kako dolaze u pomoc,

- Nacini otklanjanja raspodele infektivne bolesti. B. E k z I m I n a c I j a z d r a v s t v e n og s t a n j a o s o b lj a

1. Svake druge godine celo osoblje predskolske institucije podvrgava se zdravstvenoj kontroli.

C. I n f o r m a c I j a o z d r a v s t v e no j k o n t r o l I d e c e

1. Informacija o zdravsvenom stanju dece je konfidecialan, 2. Za svako dete u instituciji ima podataka u pisanoj formi o njihovom zdravstenm stanju, 3. Osoblje se informise za alergiju I drugo posebno zdravstveno stanje za svako dete ako ima, 4. Dete se podvrgava potrebnoj vakcini prije nego ulazi u instituciju, 5. Dosija za decu treba da ima ove informacije za njegovo zdravsteno stanje :

- Ocenu o zdravstvenom stanju deteta, uradena od pediatra najmnje jedan mesec pre upisa u predskolskoj instituciju,

- Uverenje o izvsenoj vakcinaciju, - Uverenje o kontroli izvrsena z avid, slusanje, ukupnni razoj deteta I stanje zuba

II. S t a n d a r d I z a h r a n u : Deci se im obezbeduju praksa hrane povoljne koje formiraju dobre obicaje hrane. Hrana I pice koje se dodeljuju deci treba da su sigurna I zdrava. A. H r a n a za d e c u odrazava balancirano dijete ishrane

1 .Deca koja ostaju 4-6 casova u instituciji obezbedjuje im se uzina od roditelja ako institucija im ne obezbedjuje, 2. Institucije koje imaju decu na drzanje 6-8 casova imaju jednodnevni meny gde se obuhvataju dva obroka I jedna uzina, 3. Svake nedelje institucija postavja na jedno vidljivo mesto nedeljni meny gde se izlazu obroci I uzina. B. S a s t a v h r a n e o d r a z a v a I n d I v I d u a l n e p o t r e b e d e c e

1. Vaspitaci se informisu za individualno dijete ili alergiju ( ako ima ) dece na mesto aktivnosti ( soba za aktivnosti, ucionica, dvoriste I u saradnji sa radnicom u kuhinju izvse potrebne izmene- ispunjavaju zahteve ove dece,

2. Deca su pod prismotrom vapitacice za vreme rucavanja. C. H r a n a se u s l u z u j e n a pov o lj n o m e s t o I k o n s u m I r a u j e d n o j p o z I t I v n o j I t I h o j a t m o s f e r I

1. Daci se daje dovoljno vreme za konzumiranje hrane, 2. U funkciji rastanja I razvoja, usvajanja sposobnosti I pozitivne obicaje, deci se omogucuje da

ucestvuju na pripremi hrane u postavljanju stolova I serviranju. 3. Konsumiranje hrane ne upotrebljava se za ocenjivanje ili kaznjavanje deteta, 4. Deca se ne obavezuju da zavse celu kolicinu hrane, 5. Bez ijednog razloga,sem zdravstvene, deca se ne iskljucuju od jedenja 6. Proces jedenja za vreme obroka I uzine ocenjuje se kao vreme socializma gde se uce I

usvajaju pozitivne sposobnosti za decu, 7. deca se hrane zajedno sa osobljem smatrajuci ovu periodu vremena mnogo znacajnu u

vaspitnom smislu, 8. Za decu koja zavsavaju prvi process jsdenja predvidjaju se suplementarne vaspitne delatnosti. D. H r a n a z a d e c u d r z I s e I c u v a u u s l o v I m a o d g o v a r a j u c e b e z b e d n o s t i 1. Hrana za decu drzi se na cisto I zatvoreno posudje, 2. Hrana koja se drzi u frizideru nesme da bude manje od 0 C I vise od 7 C , dok se servira

ispod 40 C stepeni, 3. Temperature tople hrane drzi se na 60 stepeni C I nize, 4. Hrana doneta od kuce cuva se na posebno mesto, 5. Stolovi I stolice upotrebljene od dece peru se I dizifektiraju pre I pole jedenja.

E. P r I p r e m a h r a n e v r s I se n a p o v o lj a n n a c I n

1. Za svaku pripremlenu hranu cuvaju se najmanje 24 casa, 2. Visoke instance vrse kontrolu kvaliteta pripreme hrane, 3. Deci I osoblju se obezbedjuju pijaca voda koji se kontolise preko celog dana. 6. A D M I N I S T R A C I JA

S t a n d a r d I :Nacin na koji se administrira predskolska institucija utice na realizaciji vaspitne delatnosti. Efekat administriranja jeste preduslov za obezbedjivanje visokog kvaliteta paznje predskolskog vaspitanja.Dobro vaspitanje je uslovleno iskrenim komuniciranjem medju osoblja institucije I rukovodecih instanci. A. U n u t r a s n j e F u n k c I o n I s a n j e I n s t I t u c I j e

1. Na kraju skolske godine, direkcija institucije, vaspitaci I roditelji uzimaju u analiziranje ucinjni rad I evidentiraju jake strane I slabe strane rada. Na bazi analize utvduju se pravci rada institucije za narednu godinu.

2. Na jednom pisanom dokumentu, opisuje se process ocenjivanja realizacije standarda, kao uslov poboljsanja ciljeva vaspitne delatnosti.

3. Direkcija ima pravilnike I pisana pravila za funkcionisanje institucije gde se obuhvata informacija o odvijanju obrazovnog procesa, plate vaspitaca , radni dani , dani odmora idr.

4. Direkcija ima pisane politike za osoblje gde se obuhvata opis rada, informacija za rad, kompenzacije, dobiti, potpisivanje resenja, vreme trajanja, kao I pravila radnog mesta.

5. Dobiti za osoblje sa resenjem o radu obuhvataju, socialno osiguranje,godisnju dozvolu, dani lekarskog izvestaja I druge planirane zahteve.

B. P o l I t I k a U p r a v lj a n j a

1. Kada se delatnost institucije rukovodi od upravnog odbora, institucija ima pisane politike koja utvrdjuje ulogu I odgovornosti clanova odbora I osoblja

2. Clanovi odbora I drugi administratori kao rukovodioci predskolske institucije su informisani oko elemenata I metode sprovodjenja visokog kvaliteta I razvoja jedne edukativne I povoljne delatnosti .

C. P e r s o n a l o t v o r e n o k o m u n I c I r a j e d n I s a d r u g I m s a o s t a l I m c l a n o v I m a k o j e r a d e s a I s t I m d o b a k a o I d r u g e k o l e g e k o j e r a d e s a d r u g I m g r u p a m a.

1. Personal I administratori komuniciraju medjusobno na stalan nacin, 2. Personal planira I medjusobno se konsultiraju, 3. Redovni sastanci personela odrzavaju se u slucajevima konsultacije planiranja programa,

plana rada za decu I uslova rada.Sastanci mogu da se sa celim personalom ili u posebne grupe,

4. Vreme koji utrosi personel za planiranje edukativnog rada sastanci I drugi susreti koji su programirani racunaju se u rad,

5. Asistenti vaspitaca, dobrovoljci, ostvaruju programirane usluge pod nadzorom personela koji su licencirani,

6. Dolaskom vaspitacice drugog turnusa, vaspitacice prvog obezbedjuje jedan odmor od 15 minuta.

A. A d m I n I s t r a c I j a I m a o f o r m l e n u p o l I t I k u s t r u c n o g o s o b lj a C. Delatnost predskolske institucije nastavlja se realizovati I u otsutnosti rukovodioca (

otsutan zbog zdravstvenih razloga ili nesto drugo ). Clanovi personela znaju se ko je odgovoran u otsustvu rukovodioca.

1. Predskolska institucija ostvaruje svoje aktivnosti za strucni razvoj, 2. Rukovodilac institucije je odgovoran za identifikaciju persona I razvoj I prethodno

treniranje istog koji ce ga zamenivati u njegovo otsustvo. E. P r o g r a m I m a p o l I t I k u I p r o c e d u r e k o j e s e v e z u j u z a e m e r g e n t n e s I t u a c I j e

1. U slucaju otsutnosti rukovodioca , odredjuje se I ovlascuje se pismeno jedan person koji je podoban da zamenjuje otsutnog autoriteta kao I preduzima potrebne aktivnosti za razne emergentne slucajeve.

F. P r e d s k o l s k a I n s t I t u c I j a I m a j e d n u f o r m a l n u p o l I t I k u, s a d e t e t o m n a c e n t r u, z a r e g I s t r a c I j u I u d a lj a v n j e s a I n s t I t u c I j e g d e s e o b u h v t a j u :

1. Vreme registracije I postavljanje deteta u grupu, 2. Vreme koji ima na raspolaganje osoblje koji ucestvuje u planiranju I realizaciju

aktivnosti, 3. Postovanje za individualno reagovanje porodice, 4. Upotreba belezaka odrzana na vremenski nacin oko deteta sa dozvolom roditelja (

za slucaj zdravlja unapredjenje I njegov razvoj ), 5. Stalno ocenjivanje I podobne I od drugih, ako su znacajne I pomazu u radu, 6. Jedan pisani plan za zdravstenu negu za decu sa posebnim potrebama.

8. AKREDICIJA I O CENIVANJE S t a n d a r d I : S istematsko ocenjivanje procesa dobrog rastanja I vaspitanja dece u predskolskoj instituciji obezbeduje realizaciju standarda.Proces ocenjivanja treba da obezbedi stalno poboljsanje rada I ispujavnje zahteva I potreba dece I njhovim porodicama u saglasnosti sa nastojanjima koje cine osoblje. Ocenjivanje identifikuje slabu tacku I jaku edukativnog rada I I t rrasira puteve za otklanjnje I poboljsanju rada. Proces ocenjivanja obuhvata ocenu unutrasnju I onu vansku. A. I s t I t u c I j a se p o d v r g a v a p e r I o d I c k o j o c e n I r a d a

1. Program ocenjivanja izradi se u saglasnosti sa realizacijom I dostignucem standarda,

2. Svaka procena daje se u pismenoj formi. Ocenjivanje se cuva kako od institucije kaja vrsi procenu takodje I od onog koji je ocenjivan,

B. U n I t r a s n j e o c e n j I v a n j e

1. Predskolska institucija izradi I sprovodi procedure u procesu ocenjivanja vaspitnog rada na bazi standarda. Sprovodjenje standarda obezbedjuje uspeh vaspitnog procesa institucije,

2. Na zavrsetku skolske godine ostvaruje se jedna opsta oceana vaspitnog rada od strane direkcije institucije I ucesca strucne pedagoske sluzbe,

3. Zavsetak ocenjivanja cuvaju se u posebna dosije I priznaju se od celog personela institucije,

4. Samostalno ocenjivanje edukativnog rada bazira se na misljenja, sigurira I ocene svih zainteresovanih subjekata za uspeh institucije, roditelja,, osoblju, odboru, kao I komunitetu u kojem se nalazi institucija,

5. Unutrasnje ocenivanje evidentira dostignuca, slabosti kao I potrebu za poboljsanje poslova,

6. Rezultati ocenivanja su odrazna planu programa za popravljanje vaspitnog rada, 7. Osoblje institucije treba da se trenira u procesu oecenivanja rada predskolske

institucije, 8. Na kraju skolske godine, ostvaruje se ocenivanje rada za cello osoblje od

rukovodioca institucije, 9. Rezultati ocenivanja kod personela su pisani I konfidencialni. One se diskutuju

privatno sa clanom personala. 10. Ocenivanje za personel obuhvataju zapazanja na mesto za aktivnosti ( soba za

aktivnosti, ucionica I dvoriste ) 11. Na pocetku skolske godine, personelu se prezentira ciljevi za tu godinu, 12. Osoblje ima mogucnosti za oenivanje svojih dostignuca, 13. Sposobnost osoblja bazira se na rezultate ocenivanja.

C. V a n j s k o O c e n j I v a n j e

1. Predskolska Institucija kontrolise I ocenjjuje najmanje jedan put u dve godine od regionalne kancalarije prosvete u saradnji sa opstinskom direkcijom za prosvetu od strane strucne komisije. U ovoj komiji mogu da ucestvuju I roditelj u ocenivanju efektivnosti programa u funkciji realizacije potreba dece I roditelja. Ocena konsistira na :

2. Radne posete u predskolskoj instituciji kako bih ocenivali realizaciju vaspitnog procesa,

3. Ocena efektivnosti personela preko :

- Samoocenivanja - Ocenivanje nadzornika, - Zadovoljstvo roditelja, - Zadovoljstvo peronelja

4. Partneritet predskolske institucije sa porodicom :

- Broj roditelja koji ucestvuju u delatnosti institucije, - Izvestaj za potrebne usluge koje su dobile porodice - Ocenivanje roditelja

4. Postovanje kulturnog dierziteta preko:

- Ponovo osposobljavanje I riosvezavanje materijala I igranja, - Upotreba primera ( uzoraka ) od komuniteta u delatnostima mesta za aktivnosti (

soba za aktivnosti, ucionica dvoriste ) - Sakuplanje opiniona ( misljenja ) roditelja preko upitnika,

6. Ucesce komuniteta preko :

- U cesvovanje u sastancima ili uclanjenje u drustava, - Jednog izvestaja za aktivnosti I angaziranje odbora ( borda ) savetodavnog.

7. Rezultati deteta , ocekivanja porodice I nihovo zadovoljstvo preko:

- Opinioni dobijenih od upitnika za roditelje, - Konfirmacija roditelja da oni se osecaju dobrodosli u program - Ocena kako su ispunjni ciljevi individualiziranog vaspitnog plana, - Posete sa roditeljima kuci iu sredinu komuniteta,, - Interviste udaljavanja sa porodicom kada dete napusta predskolsku instituciju

8. Ocena dokumentacije vaspitnog programa koji je razvijen za sprovodjenje standarde

kurikule, 9. Evidentiranje ostvarenog progresa u pravcu realizacije opstih standarda, 10. Ocena odnosa I saradnje predskolske institucije sa porodicom I komunitetom, 11. Evidentiranje unutrasne ocene institucije I dalje potrebe za kvalifikaciju.