ORGANSKA PROIZVODNJA I

BIODIVERZITET

dr Vladan Ugrenović i dr Vladimir Filipović

V simpozijum Sekcije za oplemenjivanje organizama Društva Genetičara Srbije,

Kladovo, 27-31. maj 2016. godine.

ISTRAŽIVAČKO RAZVOJNI CENTAR - INSTITUT “TAMIŠ˝ PANČEVO ______________________________________________________________________________

BIODIVERZITET

• Termin biodiverzitet pojavljuje se prvi put na

Internacionalnom forumu o biodiverzitetu u Vašingtonu

(1986).

• Biodiverzitet je sveukupna varijabilnost života na

zemlji, sveukupnost gena, vrsta i predela.

• Na konferenciji u Rio de Žaneiru „Samit o Zemlji -

konferencija o održivom razvoju“ (1992), biodiverzitet

dobija centralno mesto naučne i političke

zainteresovanosti širom sveta.

AGROBIODIVERZITET

Slika 1. Pustinja u najavi, unutrašnjost Sicilije (foto: Ugrenović, 2009).

• Agrobiodiverzitet ima izuzetno veliki značaj, zato što

je oko 75% genetske raznovrsnosti poljoprivrednih

useva, širom sveta, izgubljeno od 90-ih godina prošlog

veka do danas (EC, 2011).

• Generalno uzevši, današnja poljoprivredna praksa se

ne bi mogla smatrati održivom.

• Zajednička poljoprivredna politika EU od 2013.

godine obeležila je organsku proizvodnju kao model

održive poljoprivrede.

Organska poljopriveda predstavlja sistem

upravljanja proizvodnjom, koji promoviše

ozdravljenje ekosistema uključujući

biodiverzitet, biološke cikluse i naglašava

korišćenje metoda koje u najvećoj meri

isključuju upotrebu inputa van farme

(FAO).

Organska proizvodnja

Biodiverzitet u organskoj poljoprivredi fokusiran je na:

1. uticaj poljoprivrede na prirodu,

2. biodiverzitet i lepotu prirodnih ili divljih vrsta, staništa,

biotopa i predela.

Nа gаzdinstvimа kоје sе bаvе оrgаnskоm prоizvоdnjоm

bidiverzitet je prоsеčno veći zа оkо 35% u оdnоsu nа

kоnvеnciоnаlnu proizvodnju (Doreen et al., 2013).

Stabilnost agroekosistema

AGROBIODIVERZITET

Slika 2: Metod - procesno procenjivanje životnog ciklusa, farme mlečnih

krava na pašnjacima u južnoj Nemačkoj (Haas et al., 2001).

AGROBIODIVERZITET

Tamnosiva boja – konvencionalna poljoprivreda

Siva boja – bez upotrebe mineralnog azota

Svetlosiva boja - organska poljoprivreda

Metode organske proizvodnje

Gradacija po značaju:

• Plodoredi

• Zelenišno đubrenje

• Pokrovni usevi

• Kompostiranje

• Biološka zaštita

• Cvetni pojasevi

AGROBIODIVERZITET

Plodored

• Plodored je unapred utvrđena smena gajenih biljaka u

vremenu i prostoru (Prjanišnjikov, 1952).

• ZELENA REVOLUCIJA

• Kod svih sistema održivive poljoprivrede primenjuju se

čvrsti plodoredi sa značajnim udelom jednogodišnjih i

višegodičnjih leptirnjača i njihovih smesa sa travama koje

treba da obogate zemljište azotom i obezbede dovoljno

kabaste hrane za stoku na gazdinstvu (Molnar, 1999).

AGROBIODIVERZITET

Vrste za organsku proizvodnju

Leptirnjače, jednogodišne i višegodišnje, obezbeđuju azot.

AGROBIODIVERZITET

Vrste za organsku proizvodnju

Prava žita….

AGROBIODIVERZITET

Slika 4: Dvozdrnac (Triticum dicocum L) na organskom demo polju

Instituta Tamiš (foto: Ugrenović, 2011).

Vrste za organsku proizvodnju

Alternativna žita….

AGROBIODIVERZITET

Slika 5. Heljda na organskom demo polju Instituta Tamiš

(foto: Ugrenović, 2011).

AGROBIODIVERZITET

Slika 6. Ciljevi u oplemenjivanju i selekciji i morfološka svojstva ideotipa pšenice

za organsku poljoprivrednju (Koepke, 1995; Eisele & Koepke, 1997).

Upotreba lokalnih biljni materjala

AGROBIODIVERZITET

• Lokalni usevi su posebno značajni u organskoj poljoprivredi jer imaju visok nivo prilagođenosti na postojeće ekološke uslove (klima, zemljište) na biotičke faktore (štetočine prouzrokovače bolesti) i na tehnologije organske proizvodne (Prodanović, 2006).

• Direktiva 2009/145/EC o prihvatanju lokalnih populacija i varijeteta povrća koji se tradicionalno gaje na određenim područjima, kao i onih bez suštinske vrednosti za komercijalnu proizvodnju useva, a koji se gaje u posebnim uslovima za potrebe stavljanja semena na tržište.

Upotreba lokalnih biljni materjala

AGROBIODIVERZITET

Osnovne aktivnosti su identifikacija, registracija i vraćanje u

upotrebu lokalnih populacija i starih sorti.

Slike 7. i 8. Lokalne populacije kukuruza (foto: Ugrenović, 2010).

Diverzitet proizvoda

AGROBIODIVERZITET

Pokrovni usevi

AGROBIODIVERZITET

Slika 13. Uništavanje pokrovnog useva raži (I&J Cover Crop Roller).

Biokontrola

AGROBIODIVERZITET

Slika 14. Buvač u kolekciji Instituta za proučavanje lekovitog bilja

„Dr Josif Pančić“ (foto: Ugrenović, 2013).

Cvetni pojasevi

AGROBIODIVERZITET

Slika 15. Jednogodišnji cvetni pojas, na organskom demo polju

Instituta Tamiš (foto: Ugrenović, 2015).

Cvetni pojasevi

AGROBIODIVERZITET

Slika 16. Izolacioni pojas zasnovan moračem, na organskom drmo polju

Instituta Tamiš (foto: Filipović, 2009).

Naučno – stručni skup

ORGANSKA PROIZVODNJA I BIODIVERZITETE

Slika 1. I Otvroeni dani biodiverziteeta na oganskom drmo polju

Instituta Tamiš (foto: Mulić, 2011).

Hvala na pažnji!!!

________________________________________________________________________________________________________________________

dr Vladan Ugrenović, naučni saradnik Institut Tamiš, Novoseljanski put 33, 26000 Pančevo, Srbija, mob: +381(0)648814412, e-mail: vladan.ugrenovic@gmail.com ________________________________________________________________________________________________