ORGANSKA STOARSKA PROIZVODNJADr Milun Petrovi, vanredni profesorAgronomski fakultet, aakmilunp@kg.ac.rs

KLASIFIKACIJA STOARSKIH SISTEMAIntenzivni sistemi proizvodnje sa velikim ulaganjima u tehnologiju gajenja i velikom ostvarenom dobiti;Ekstenzivni sistem proizvodnje. koji su bazirani na sopstvenoj proizvodnji hrane, na neto manjim ulaganjima u tehnologiju gajenja i sa ostvarenom proporcionalno manjom dobiti, ali i sa proizvodima koji imaju odreene dodatne vrednosti (npr. proizvodnja tradicionalnih stoarskih proizvoda sa oznakom geografskog porekla);Specifini/alternativni sistemi proizvodnje (kao to je organska stoarska proizvodnja) usmereni ka odreenoj ciljnoj grupi potroaa.

Definicija organske proizvodnjeOrganska poljoprivreda podrazumeva proces odrivog razvoja ruralne sredine u skladu sa raspoloivim resursima, tradicijom i potencijalom stanita.Predstavlja zaokruenu i celovitu ratarsku i stoarsku proizvodnju, ime je obuhvaeno i ouvanje i obnova prirodnih resursa, kao i povratak tradicionalnim vrednostima i znanjima.

Karakteristike organske proizvodnjePotovanje standarda i zakonske regulative pri kontroli svake faze proizvodnog ciklusa, koji su definisani u organskom stoarstvu,Proizvodnja zdravstveno bezbednih proizvoda animalnog porekla, Zatiti ivotne sredine,Vea uposlenost (vee angaovanje radne snage za 10-15%), Smanjenje depopulacije sela,Samoodrivi sistem stoarske proizvodnje, jer ne prelazi bioloke okvire ekosistemaManja produktivnost u odnosu na konvencionalnu, tako da su proizvodi dobijeni u organskim sistemima za oko 30% skuplji. Neophodnost snanog podsticaja proizvoaa na nacionalnom nivou, Spreava i ublaava negativne posledice konvencionalne poljoprivrede (hemizacija, erozija zemljita, specijalizacija, smanjenje biodiverziteta, hronian stres, prisustvo rezidua antibiotika itd.)Zasnovanost na meovitom sistemu gajenja vie vrsta domaih ivotinja

Razvoj organske proizvodnje u svetuOsnovni razlozi za ekspanziju organske poljoprivrede u svetu su rezultati medicinskih istraivanja koja ukazuju na poveanje zdravstvenog rizika pri konzumiranju hrane poreklom iz intenzivne konvencionalne proizvodnje (poremeaja razvoja i zdravlja novoroenadi kao i poremeaje plodnosti koji su dokazani i kod ljudi i kod ivotinja).

Poslednje decenije obim organske proizvodnje u svetu se znaajno poveao (vie od 26 miliona hektara).Najvee povrine u sistemu organske poljoprivrede nalaze se u:Australiji(11 300 000 ha), Argentini (2 899 999 ha), Italiji (1 052 002 ha) i USA (930 810 ha). Procentualni odnos povrina u organskoj proizvodnji u odnosu na povrinu drave, daje potpuno drugu sliku s obzirom na to da su u prvih 10 zemalja sveta zastupljene samo evropske zemlje i to:Lihtentajn (26,4%), Austrija (12, 9%) i vajcarska (10,27%).

Ukupna povrina pod organskom poljoprivredom u Evropi u poslednjoj deceniji gotovo se udvostruila:2000. 4,3 miliona ha2008. 7,6 miliona haU Evropi, najvee povrine u sistemu organske proizvodnje su u Italiji, Nemakoj i Velikoj Britaniji. U veini evropskih zemalja, oko 6% obradivih povrina je u sistemu organske proizvodnje. Tendencija razvoja organske proizvodnje u zemljama centralne i istone Evrope je sve izraenija (eka, Slovaka i Poljska).

Organska poljoprivreda u EvropiUkupna povrina pod organskom poljoprivredom u Evropi u poslednjoj deceniji gotovo se udvostruila:2000. 4,3 miliona ha2008. 7,6 miliona haU Evropi, najvee povrine u sistemu organske proizvodnje su upaniji (1,13 miliona ha), Italiji (oko jednog miliona ha), Nemakoj (oko 0,91 miliona ha), Velikoj Britaniji (oko 0,72 miliona ha) i Francuskoj (oko 0,58 miliona ha). Zajedno ine oko 56,8% ukupnog organskog sektora u EU;

Drave EU koje imaju najvee uee organskih povrina u odnosu na raspoloivu poljoprivrednu povrinu: Austrija (oko 15,5%), vedska i Estonija (oko 10,9%) i eka i Latvija (9%).

mlekoKr.ml./goved.Mleko/goved./ovetinaOvije mesoGovee mesoGoved./ov.Mleko/ovet.Zastupljenost pojedinih sistema organske stoarske proizvodnje

ORGANSKA STOARSKA PROIZVODNJA U EVROPIBre se razvijaju one proizvodne grane u kojima je ishrana ivotinja bazirana na panjacima i kabastoj hrani, odnosno preivari (goveda, ovce i koze), dok je znatno sporiji razvoj organskog svinjarstva i organskog ivinarstva, s obzirom na to da se u ishrani ovih vrsta domaih ivotinja zahtevaju velike koliine proteinskih hraniva;

Tabela 1. Udeo organski gajenih ivotinja (u %) u odnosu na ukupno brojno stanje pojedinih vrsta domaih ivotinja.

Prema izvetaju EK iz 2010., u EU-27 se gaji oko 2,4 miliona grla GOVEDA u sertifikovanim organskim stoarskim sistemima;Od tog broja, oko 550,000 mlenih krava se gaji u organskim sistemima stoarske proizvodnje;Drave sa apsolutnim najveim brojem organski gajenih goveda su Nemaka, Austrija, Velika Britanija i Italija;Meutim, drave sa najveim procentualnim udelom organski gajenih goveda su:

Chart1

17.1

12.7

10.1

8.6

Broj goveda u organskim sistemima proizvodnje (u % od ukupnog nacionalnog broja goveda)

Sheet1

Austrija17.1

Letonija12.7

eka10.1

Danska8.6

Sheet1

0

0

0

0

Broj goveda u organskim sistemima proizvodnje (u % od ukupnog nacionalnog broja goveda)

Sheet2

Sheet3

U sektoru organskog OVARSTVA dominiraju Italija i Velika Britanija, svaka sa oko 850.000 grla koje se organski gaje, i one zajedno imaju oko 52% od ukupnog broja organski gajenih ovaca (3,4 miliona grla) u EU;Trea je Grka sa oko 400.000 grla ovaca;

U sektoru organskg KOZARSTVA gaji se oko 700.000 grla;Najvei deo se gaji u Grkoj, ak oko 400.000 grla to predstavlja oko 8.1% od ukupnog nacionalnog broja koza;Proporcionalno nacionalnom brojnom stanju, najvei udeo organski gajenih koza ima Austrija sa ak 50% od ukupnog broja grla.

Sektor organskog SVINJARSTVA u zemljama EU je neto manje razvijen i procenjuje se da je 2007. godine bilo oko 900.000 grla svinja u ovom sistemu proizvodnje, dok je najvei proizvoa bila Nemaka sa oko 200.000 grla;

U sektoru organskog IVINARSTVA gaji se oko 19 miliona grla, od ega je najdominantnija grana proizvodnja kokoijih jaja;Dominira Francuska sa oko 6 miliona grla organski gajene ivine, od ega je oko 25% koka-nosilja.

Osnovne karakteristike organske stoarske proizvodnje ObrisatiSavremeni sistem upravljanja organskom proizvodnjom u stoarstvu je regulisan zakonskim aktima (zakonom je dsefinisan finalni proizvod i sve faze u njegovoj proizvodnji).Ograniena mogunost primene hemijskih sredstava za zatitu zdravlja ivotinja (lokalno adaptirane, autohtone i prirodne rase dobijaju prednost u odnosu na uvezene).Organsko stoarstvo i poljoprivreda su razvojni put za eko - zone i nacionalne parkove. Istovremeno se obezbeuje rast prihoda i uvaju se potencijali za razvoj drugih delatnosti, pre svega turizma, lovnog turizma, umarstva, itd

Ograniena mogunost zdravstvenih poremeaja jedinke u proizvodnom ciklusu, kao i ambijenta, na ovaj nain se smanjuje zdravstveni rizik za populaciju ljudi uopte, kao i rizik akumulacije rezidualnih materija u organizmima kako ivotinja, tako i ljudi, odnosno u ivotnoj sredini uopte.Ovakav nain proizvodnje nije po opisu ekstenzivan, nego intenzivan sa prihvatanjem ogranienja koja postavlja stanite ime se obezbeuje ouvanje celokupne bioloke zajednice, postie zadovoljavajui prihod i otvara mogunost zarazvoj dopunskih delatnosti kao to je turizam. Obrisati

Osnovni principi organske stoarske proizvodnjeOsnovni principi i najvanije preporuke pri osnivanju organskih stoarskih farmi odnose se na:Period transformacija jedne farme sa konvencionalne na organsku stoarsku proizvodnju (period konverzije),Metode gajenja i genetskog unapreenja,Ishranu ivotinja,Uslove smetaja, ponaanje i dobrobit ivotinja,Zdravstvenu zatituOuvanje ivotne sredine.

Period transformacije - period konverzijekonvencionalne u organsku farmuPrelazak iz konvencionalne u organsku proizvodnju zahteva odreeno vreme, to zavisi od: vrste, kategorije i optih uslova gajenja ivotinja.

Za prelazak iz konvencionalne u organsku stoarsku proizvodnju: za goveda i konje namenjene za proizvodnju mesa propisan je period u trajanju od najmanje 12 meseci, za male preivare i svinje za proizvodnju mesa najmanje 6 meseci, za ivotinje za proizvodnju mleka najmanje 6 meseci, za ivinu u tovu 10 nedelja, za ivinu za proizvodnju jaja, 6 nedelja.

Metode gajenja i genetskog unapreenjaU organskoj stoarskoj proizvodnji vrlo vano je obratiti panju na:Izbor vrste i rase,Odgajivaki cilj i program sa metodama gajenja.

Izbor vrste i raseIzbor vrsteIskustva iz zemalja u kojima organsko stoarstvo ve ima duu tradiciju pokazuje da organizacija organskog uzgoja preivara ija se ishrana bazira na panjacima i kabastoj hrani (goveda, ovce i koze), ne predstavlja vei problem, dok je znatno sporiji razvoj organskog svinjarstva i organskog ivinarstva, s obzirom na to da se u ishrani ovih vrsta domaih ivotinja koriste velike koliine proteinskih hraniva;Pored toga zagaenja koja nastaju gajenjem svinja i ivine su vea u odnosu na gajenje preivaraManja otpornost i komlikovanija i zdravstvena zatita nepreivara

Izbor raseJo uvek ne postoje specijalizovane rase ili linije domaih ivotinja namenjene iskljuivo za organsku stoarsku proizvodnju (osim pojedinih hibrida/linija ivine koji su namenjeni ekstenzivnoj proizvodnji ili hibrida/linija svinja koji su namenjeni gajenju na otvorenom tzv. outdoor keeping);Proizvodnja se bazira na dranju i gajenju uobiajenih rasa koje su zastupljene i u konvencionalnom stoarstvu;Ipak, prednost se daje: autohtonim rasama domaih ivotinja, lokalno adaptiranim rasama, kao i kombinovanim rasama;

Obeleavanje i identifikacija grla u organskom uzgoju Za svaki uspean rad u uzgoju i selekciji domaih ivotnja neophodna je identifikacija i obeleavanje grla, to je i pravilnikom koji se odnosi na metode organske stoarske proizvodnje jasno propisano. U nekim zemljama, kao to je Velika Britanija vodi se posebno matino knjigovodstvo za goveda u organskoj proizvodnji.

Autohtone rase imaju niz pogodnosti za gajenje u sistemima organske poljoprivrede:Izuzetna adaptabilnost i aklimatizovanost uslovima sredine, dobro iskoriavanje i konverzija kabastih hraniva, velika otpornost na bolesti i loije uslove ishrane i smetaja,Davanje animalnih proizvoda posebnog kvaliteta za ishranu ljudi, koji ne sadre rezidue razliitih antibiotika i sredstava za zatitu bilja.

Ekonomskim korienjem autohtonih i lokalno adaptiranih rasa postie se: ouvanje diverziteta domesticiranih vrsta ivotinja, i obezbeuje izvor genofonda koji moe da se upotrbi za poboljanje konstitucije i otpornosti koja postoji kako sada tako se moe javiti i u bliskoj ili dalekoj budunosti.

Odgajivaki program i metod gajenjaIako (uglavnom) ne postoje specifini odgajivaki programi za unapreenje domaih ivotinja u organskom stoarstvu, osobine koje su uvek od znaaja za unapreenje u takvim proizvodnim sistemima su:Otpornost ka bolestima i/ili parazitima,Funkcionalne osobine (dugovenost, indeks telesne kondicije, itd.),Efikasnost iskoriavanja hrane (konverzija hrane), naroito kabastih hraniva (kod preivara),Plodnost, preivljavanje mladih i dobre materinske sposobnosti.

Za uspeno organizovanje stoarske proizvodnje i izbora adekvatnog metoda gajenja neophodno je dobro poznavanje interakcija genotipa i faktora sredine (G x E), koje se javljaju u organskom sistemu gajenja. U govedarskoj organskoj proizvodnji do sada su u procesu proizvodnje organskog mleka dobra iskustva postignuta sa frizijskom, derzej, monbilijar i braun svis rasom.

U ovarstvu proizvodnja je usmerena na proizvodnju mesa, pri emu se koriste razliiti sistemi dranja ovaca i razliite veliine farme (U Nemakoj, kao primer racionalnog korienja prirodnih resursa istiu se rezultati tova jagnjadi virtemberga na pai (38,5 kg) i u kombinovanom sistemu (41 kg)).

U ivinarstvu osnovne razlika izmeu konvencionalne i organske proizvodnje se odnose na: nain dranja i intenzivnost proizvodnje. U principu hibridi u organskom uzgoju pokazuju niu nosivost i vii mortalitet (Holandija). U Nemakoj, Francuskoj i SAD je orjentacija ka ivini sa kombinovanim svojstvima, koja je blia organskim principima uzgoja. U organskom uzgoju svinja dobijene su hibridne linije odreenih karakteristika (miran temperament, snana konstitucija, dobre materinske osobine).

Uspeh primenjenih metoda gajenja zavisi od:Pravilnog izbora vrste i rase domaih ivotinja,Tano i jasno odreenog odgajivakog cilja (ta se tano eli postii ili ime e se gazdinstvo/farma baviti);Tano definisanje metoda (naina) gajenja kao najvanijeg faktora u realizaciji odgajivakog cilja;Definisanja naina ishrane, nege i dranja ivotinja;Racionalnog korienja raspoloivih prirodnih resursa u cilju postizanja rentabilne proizvodnje;

Ishrana ivotinjaIshrana ivotinja mora biti prilagoena fiziolokim zahtevima. Hrana mora biti pripremljena u formi koja dozvoljava ivotinjama da iskau prirodne navike u ishrani i zadovolje svoje potrebe.ivotinje se hrane organski proizvedenom hranom. Hrana za ivotinje se najveim delom dobija sa sopstvene organske proizvodne jedinice. Procenat nabavljene hrane moe biti do 60% ukoliko se hrana nabavlja iz organske proizvodne jedinice.Do 30% koliine hrane u obroku moe da se sastoji od hrane iz perioda konverzije, osim ako je hrana iz perioda konverzije proizvedena na sopstvenom poljoprivrednom gazdinstvu kada uee takve hrane moe da iznosi 100%.

Organska proizvodna jedinica moe da nabavi najvie do 10% konvencionalnih hraniva za preivare, odnosno 20% hraniva za druge vrste ivotinja kada se ne moe nabaviti hrana organskog porekla. Uee konvencionalnih hraniva u dnevnom obroku ne sme da bude vee od 25% suve materije obroka.Ako kao rezultat ekstremnih klimatskih uslova, elementarnih nepogoda ili tetnog uticaja ovekovog delovanja nije mogua proizvodnja zelene, odnosno kabaste hrane, savezni inspektor moe dozvoliti u ogranienom vremenskom periodu, i u odreenoj oblasti, vee uee konvencionalne hrane.

Uzgoj preivara se zasniva na maksimalnom korienju ispae.Najmanje 60% suve materije dnevnog obroka se sastoji od krmnog bilja, svee ili suene kabaste hrane ili silae.Ispaom ivotinja obezbeuje se: njihov boravak na otvorenom, odravanje ivotinja u dobroj telesnoj kondiciji, regulisanje floristikog sastava na panjacima i neophodno ciklino kruenja hranljivih materija izmeu zemljita, biljaka i ivotinja;

Odravanje panjaka i zemljita u dobrom stanju, postie se:pravilnim i planskim iskoriavanjem panjakih povrina,odgovarajuom gustinom ivotinja po jedinici povrine panjaka uzimajui u obzir vrstu ivotinja i kvalitet panjaka, brojem vrsta ivotinja koje e se drati na istom panjaku, odnosno da li e se na panjaku drati samo jedna, dve ili vie vrsta ivotinja, kao i njihovom rotacijom.

Ishrana mladunaca u organskom uzgoju je osetljivo i veoma vano pitanje. U cilju dobrobiti ivotinja poeljno je da se majinim mlekom hrane:telad do 3 meseca, jagnjad i jarad do 45 dana, prasii do 40 dana. Ova odredba direktno znai da se u ishrani mladunadi koristi organsko mleko.Kao bi se izbeglo korienje skupog organskog mleka za ishranu mladunaca moe se rei da u veini sluajeva postoji praksa da se mladunci hrane mlekom dobijenog od jedinki iste vrste, gajenih u konvencionalnim uslovima. Nije dozvoljeno korienje zamena za mleko u ishrani.

Dnevni obrok tovne ivine sadri najmanje 65% itarica.U pripremi i konzervisanju obroka se mogu koristiti konzervansi kao to subakterije, gljivice i enzimi.Pri spremanju silae mogu se, kao konzervansi, koristiti mravlja, siretna, mlena i propionska kiselina.Zastupljenost ne-organskih stonih hraniva ne sme da pree 10% suve materije u obroku kod preivara i 15% suve materije u obroku kod nepreivara.

Standardi propisuju zabranu upotrebe: antibiotika, kokcidiostatika,medicinskih preparata, stimulatora rasta ili bilo koje materije kojima sestimulie rast. Zabranjena je upotreba GMO i GMO derivata u celom proizvodnom lancu. U ishrani ivotinja nisu dozvoljeni sledei sintetiki proizvodi:stimulatori rasta, sredstva za podsticanje apetita,vetake boje,urea, iste amino kiseline.Od prirodnih proizvoda nije dozvoljeno davanje: klaninih odpadaka i ivotinjskog izmeta.

Uslovi smetaja, ponaanje i dobrobit ivotinjaZakonskom regulativom postavljeni su visoki standardi koji odreuju uslove za uzgoj ivotinja u samoodrivim sistemima: U organskom uzgoju nije doputena forsirana ishrana i iskoriavanje ivotinja. U organskom stoarstvu nisu dozvoljene intervencije kao to je seenje repova, krila i zuba, debikiranje i obezroavanje. Neke od intervencija mogu biti dozvoljene u cilju poboljanja sigurnosti i zdravlja i obavljaju se u optimalnom uzrastu. Patnja ivotinja pri intervencijama mora biti svedena na minimum, tako da se mogu koristiti anestetici, ako je to potrebno. Kastracija ivotinja je dozvoljena.

Reprodukcija ivotinja u organskoj proizvodnji obavlja se putem prirodnog pripusta ili vetakog osemenjavanja (nije dozvoljen embriotransfer kao i sinhronizacija i indukcija estrusa) Regulativom je odreena i duina perioda uzgoja pre klanja za pojedine vrste i kategorije naroito ivine (81 dan za pilie, 49 dana za patke, 140 dana za urke i guske za peenje).

Jedna od osnovnih karakteristika organske stoarske proizvodnje jeste insistiranje na takvim smetajnim uslovima i na primeni takve tehnologije gajenja koja e u potpunosti omoguiti ispoljavanje svih prirodnih obrazaca ponaanja ivotinja.Poseban naglasak se stavlja na:prostor po grlu koji je namenjen slobodnom kretanju, karakteristikama poda i specifinim odgajivakim postupcima.

Prema standardima ivotinje moraju imati dovoljno prostora za hranjenje, odmaranje i kretanje, pristup vodi i hrani mora biti slobodan. Za svaku vrstu i kategoriju propisana je optimalna gustina naseljenosti, koja obezbeuje dovoljno prostora za normalno stajanje i pravljenje prirodnih pokreta.

Unutranja povrina objekta i ispusta za razliite kategorije goveda, ovaca i koza

Goveda, ovce i kozeKategorijaUnutranja povrina objekta (povrina dostupna ivotinjama)Spoljna povrina (povrina za kretanje, ne ukljuujui panjak) Telesna masa, m2/grlo kgm2/grloGoveda i konjiDo 100 Do 200 Do 350 Preko 350 1,5 2,5 4,0 5 sa minimumom od 1 m2/100 kg1,1 1,9 3,0 3,7 sa minimumom od 0,75 m2/100 kgMlene krave64,5Bikovi1030Ovce i koze1,5 ovca/koza 0,35 jagnjadi/jaradi 2,5 2,5 sa 0,5 po jagnjetu/jaretu

Unutranja povrina objekta i ispusta za razliite kategorije svinja

SvinjeKategorijaUnutranja povrina objekta (povrina dostupna ivotinjama)Spoljna povrina (povrina za kretanje, ne ukljuujui panjak) Telesna masa, m2/grlo kgm2/grloOpraene krmae sa prasadima do 40 dana7,52,5Tovne svinjeDo 50 Do 85 Do 1100,8 1,1 1,30,6 0,8 1PrasadStarija od 40 dana do 30 kg0,60,4Priplodne svinje2,5 m2 (krmae) 6,0 m2 (nerastova)1,9 8,0

Broj koka nosilja na 1m2 unutranje povrine 6, duina sedla po ptici je 18 cm. Na jedno gnezdo dolazi 7 nosilja ili 120 cm2 po ptici zajednikog gnezda.Broj brojlera po 1m2 unutranje podne povrine je 10 ili do 21 kg telesne mase po m2.

Takoe su definisani maksimalni kapaciteti objekata za uzgoj pojedinih vrsta i kategorija domaih ivotinja. Na primer kapacitet objekta za uzgoj ivine je maksimalno: 4 800 piladi; 3 000 kokoi nosilja; 5 200 morki - biserki; 4 000 enskih ili 3 200 mukih pataka i 2 500 gusaka ili uraka.

ivotinje se ne smeju drati vezane. Uzgoj ivine u kavezima nije dozvoljen.50% podne povrine mora biti bez nagiba i od punog materijala.ivotinje imaju pristup ispustu, koji mora imati odgovarajuu atitu od kie, vetra, sunca i ekstremnih temperatura.

Celokupna tehnologija gajenja na jednoj organskoj stoarskoj farmi mora da zadovolji tzv. koncept pet sloboda, koji obuhvata:slobodu od ei, gladi ili gladovanja,slobodu od nedostatka prostora i/ili komfora,slobodu od bola, povreda ili bolesti,slobodu da se normalno ispolje svi obrasci ponaanja, i slobodu od straha i/ili stresa.

Zdravstvena zatitaZdravstvena zatita ivotinja u organskom stoarstvu bazira se na potovanju principa prevencija pre leenja. Zakonska regulativa iz ove oblasti potencira uzgoj genetski otpornih jedinki uz poboljanje ambijentalnih uslova i nege.

Mere prevencije pre leenja podrazumevaju:Korak 1: Uzgoj evolutivno adaptiranih i otpornih rasa (autohtone, aklimatizovane rase, prouavanje genetske rezistencije prema nekim bolestima (mastitis, parazitske infekcije kod ovaca i virusne kod ivine. itd)).Korak 2: Ishrana i uslovi dranja u skladu sa standardima organskog stoarstva (zoohigijenske mere, smetaj i kretanje).Korak 3: Primena alternativne terapije bazirane na biljnim preparatima, homeopatskim sredstvima i slino.Korak 4: Ukoliko terapija ne pomogne - sintetski lekovi se mogu primeniti.

Najei zdravstveni problemi kod goveda u organskoj proizvodnji: mleka su mastitis i poremeaji u reprodukciji.mesa su poremeaji u reprodukcijiMastitis, neplodnost, mlena groznica, hromost, teka telenja, abortus, naduni, BSE, ketoza, travna tetanija

Najei zdravstveni problem ovaca u organskoj proizvodnji mesa je kontrola endoparazita, koja ipak zahteva upotrebu antiparazitika.Od zdravstvenih problema kod ivine u organskoj proizvodnji jaja i mesa dolaze do izraaja poveani rizici : vea uestalost parazitskih infekcija, njukastl bolesti, bakterijskih infekcija (salmonella i campylobacter) i kanibalizam.

Kao najei zdravstveni i proizvodni problemi u organskom uzgoju svinja navode se : manji prirast, nagnjeenje prasadi i poveana osetljivost prema parazitarnim infekcijama.

Potreba za leenjem ivotinja postoji i u uslovima organske proizvodnje.Ako je tretman neophodan, prvo treba pribegavati iskustvima tradicionalne i alternativne medicine, a u krajnjoj nudi, mogu se primeniti i konvencionalni lekovi pri emu se: bolesne ivotinje moraju vidno obeleiti, voditi protokol leenja (upoterbljene doze, trajanje tretmana i period karence), kao i navesti razlog eventualnog iskljuenja iz organskog uzgoja.

Tako je prema pravilniku upotreba konvencionalnih lekova za primenu u veterini dozvoljena najvie u dva tretmana u tokugodine kod ivotinja koje se uzgajaju vie godina. Kod ivotinja kod kojih je proizvodni vek do jedne godine dozvoljena je jedna terapija sa primenom konvencionalnih lekova za upotrebu u veterini.U sluaju leenja konvencionalnim lekovima period karence se mora produiti i to najmanje udvostruiti da bi proizvodi animalnog porekla sauvali sertifikat organskog proizvoda. Osim produene karence, tretmani ivotinja u organskom sistemu podrazumevaju liste dozvoljenih lekova.

Prema standardima u prevenciji nije doputena primena lekova i sredstava za upotrebu u veterini kao to su : antibiotici, sulfonamidi, sedativi, kokcidiostatici, antihelmintici, hormoni u cilju sinhronizacije estrusa, vakcine protiv bolesti koje se mogu kontrolisati alternativnim metodama, itd. Dozvoljava se vakcinacija ukoliko je zakonom propisana ali se tada zabranjuje upotreba vakcina koje su proizvedene genetikim ininjeringom.

Ouvanje ivotne sredineOrganska stoarska proizvodnja bazira se na izraenom smanjenju, ako ne i na potpunom iskljuenju, upotrebe pesticida i mineralnih ubriva, pre svega azota, uz istovremeno smanjenje broja ivotinja po hektaru zemljinih povrina. Potrebna povrina za odreeni broj ivotinja se izraunava u odnosu na Nitratnu direktivu koja predvia ekvivalent od 170 kg N/ha/godini.

To znai da je 1 ha dovoljan za 2 muzne krave, 12 teladi od 0 do 6 meseci, 14 ovaca ili koza,140 jagnjadi do 6 meseci,6,5 krmaa,16 tovnih svinja od 35-105 kg,2 konja starija od 6 meseci