5. ORGANSKA PROIZVODNJA U VOĆARSTVU 2013.pdf

7/25/2019 5. ORGANSKA PROIZVODNJA U VOARSTVU 2013.pdf

1/45

ORGANSKA PROIZVODNJA U

VOARSTVU


2/45

ORGANSKA

POLJOPRIVREDA

Organska poljoprivreda jeproizvodnja poljoprivrednih

proizvoda bez sintetikih materija,pa ta proizvodnja ne teti zdravljuljudi i ivotinja, a preko pravilnogkorienja prirodnih resursa

dugorono odrava produktivnostagroekosistema i ne oteujeprirodne ekosisteme


3/45

Osnovni principi organske

poljoprivrede

* Organska proizvodnja zasniva se naprirodnim procesima i upotrebiorganskih i prirodnih mineralnihmaterija

* Ne mogu se koristiti materijehemijsko-sintetikog porekla, osim usluajevima utvrenih zakonom oorganskoj proizvodnji i organskim

proizvodima* Ne mogu se koristiti genetikimodifikovani organizmi niti njihoviderivati


4/45

Ciljevi organske proizvodnje

* Dobijanje proizvoda sa potvrenomprocedurom proizvodnje

* Unapreenje zdravlja i produktivnostiuzajamno zavisnih zajednica ivota

zemljita, biljaka, ivotinja i ljudi

* Zatita prirodnih resursa od zagaenja

* Dugorono poveavanje i odravanjeplodnosti zemljita

* Ouvanje biodiverziteta (prirodneraznovrsnosti)


5/45

Organska proizvodnja iromsveta 2007


6/45

* Organska proizvodnja kontinentalnog voau svetu odvija se na preko 250.000 ha

* Zemlje najvei proizvoai organskog voasu: Italija, Turska, SAD, Francuska, panija,Poljska i Nemaka (Granatstein i saradnici,2008)

* Preko 50% organski proizvedene jabuke

potie iz Italije, a promet organskog voa unekim zemljama dostie 4 do 5% ukupnogprometa voa


7/45

* Organska proizvodnja jabuke u

Srbiji odvija se u ekstenzivnim

zasadima starih autohtonih sorti(budimka, koara, kolaara,umatovka) i u novim zasadima

novostvorenih otpornih sorti ukojima se primenjuju intenzivnije

agro i pomotehnike mere (topas,

prima, GoldRush)


8/45

* U organsku proizvodnju voaspada i voe iz umskih predela i tosu: dren, ipurak, umska jagoda,borovnica, kupina, divlja trenja,kesten, orah, leska...


9/45


10/45

* Program organske proizvodnje jeveoma blizak tradicionalnom nainuproizvodnje po inputima, ali postoje iznaajne razlike pre svega u sistemukontrole procesa

* Samo proizvod kontrolisan i

sertifikovan od strane ovlaenekontrolne organizacije moe se stavitiu promet sa oznakom organskiproizvod


11/45

Preduslovi za zasnivanje

proizvodnje

* Pre zasnivanja organske proizvodnje voatreba predvideti sledee preduslove:* Okolina zasada

* Organizacija i tehnologija gajenja u zasadu

* Faktori tehnike i marketinke podrke(skladitenje, hladnjaa, transport, prodaja)* Tehnika i struna podrka: radna snaga,

oprema i mehanizacija, struna-savetodavnasluba

Svi navedeni elementi su neophodni zauspeno gajenje voa metodama organskeproizvodnje


12/45


13/45

* Organske zasade voa trebapodizati na farmama na kojima se

odvija i stoarska proizvodnja kao i

proizvodnja ratarskih i krmnihbiljaka, kako bi se obezbedila

dovoljna koliina stajnjaka i rotacija

useva


14/45

Izbor lokacije

* Lokacije na kojima su prethodno gajenedruge vone vrste (breskve, jabuke,vinova loza), lo su izbor za gajenje voazbog potencijalnih problema saprouzrokovaem raka korena(Ag robacter ium tumefaciens).

* Takoe su nepovoljne lokacije na kojimasu gajene: paprika, paradajz, krompir,

plavi paradajz, duvan i lucerka, jer su tebiljke domaini gljive Vertic i l l ium alboatrum koja je prouzrokova zelenoguvenua.


15/45

Ariljsko malinogorje


16/45

Izbor terena


17/45

Perfektni tereni za nove zasade


18/45

* Treba izbegavati zemljita koja suplitka, teka, zbijena, zabarena iglinovita, krena i suva, kao i

zemljita sa visokim nivoompodzemnih voda

* Zemljite mora biti slobodno odtetnih nematoda


19/45

Sadni materijal

* Jedan od najvanijih faktora za uspenu organskuproizvodnju voa je kvalitet sadnog materijala

*Slobodne od prouzrokovaa bolesti i tetoina, slobodne odvirusa; bez mehanikih oteenja i oteenja kao posledicavremenskih prilika (mraz, grad)

* Adekvatne duine, debljine, prave

* Slino razvijene, na istoj podlozi, ujednaenog kvaliteta

* Uniformna podloga odnosno tip-klon

* Sve biljke moraju pripadati deklarisanoj sorti, ne sme bitimeavine sorti

* Sadnice nezaraene bilo kojim od poznatih virusa


20/45

Dobro razvijena

sadnica sa

prevremenimgranicama


21/45

* Sadnice treba da su bujne saprevremenim granama. One treba

da su u stanju mirovanja u

momentu sadnje, bez fizikih ioteenja od mraza. U periodu odvaenja sadnica u rastilu do

njihove sadnje, sadnice ne smejubiti izloene uticajima, koji bi dovelido dehidratacije (gubitka vode)


22/45


23/45

Agro-tehnike mere

Odravanje zemljita

* Korovske biljke predstavljaju veliki problem upoljoprivredi uopte, a posebno u organskojproizvodnji. Korovi su konkurenti gajenim

biljkama za vodu, hranu i svetlost

* Suzbijanje korovskih biljaka u formiranimzasadima zahteva angaovanje mehanizacije iradnika i predstavlja znaajan troak. Da bi setrokovi smanjili pre zasnivanja zasada trebapreduzeti mere kojima bi se fond korovasmanjio, pre svega viegodinjih korovskihvrsta


24/45


25/45


26/45

* Maliranjem se smanjuje spiranjeazota, poveava sadraj organskematerije u zemljitu i stabilizuje pH

vrednost zemljita.* Dodatno u jesenjem periodu vri setarupiranje ili koenje korovskihbiljaka


27/45

Tarupiranje


28/45

* Prema iskustvima optimalan je tzv.sendvi sistem pri kome se obraujesamo uska traka oko reda, a

meuredni prostor zatravljuje ili se unjega seju biljke za zeleninoubrenje

* Te biljke se tarupiraju ili kose, a biljnamasa ostaje i tako se zemljiteobogauje organskom materijom

* Obrada celog meurednog prostorane izvodi se na strmim terenima zbogerozije, spiranja zemljita

Si t j j


29/45

Sistem gajenja

U svakom sistemu uzgoja treba

obezbediti ravnoteu izmeuprinosa i vegetativnog rasta


30/45

* Drugi vaan uslov je da sistemgajenja obezbedi dobru

provetrenost i osunanost kruneto doprinosi manjoj pojavi bolesti iboljoj efikasnosti mera zatite


31/45


32/45


33/45


34/45


35/45

Ishrana

* Kljuni preduslov za ostvarivanjeosnovnog principa organske

poljoprivrede je poveanje sadrajaorganske materije u zemljitu

* Prelazni period treba maksimalno

iskoristiti da se primenom: stajnjaka,

komposta, zeleninim ubrenjem idrugim merama povea sadrajorganske materije u zemljitu


36/45

Rasturanje stajnjaka pred sadnju


37/45

* Ciljevi:

- poveanje/ouvanje organske maseu zemljitu

- mobilisanje hranjivih materija

- kontrola korova

- spreavanje erozije- pospeivanje bioraznovrsnosti

Zelenino ubrenje


38/45

Zelenino ubrenje

* Poveanje sadraja organske materije u zemljitu i

poboljanje njegove strukture postie se izeleninim ubrenjem.

* Ovaj postupak podrazumeva da se zeljaste biljkeseju, gaje do faze cvetanja, a posle toga zaoravaju.

* Biljke se gaje kao predusev, meukultura i naknadniusev.

* Kao predusev gaje se: jari jeam i obina grahorica,lupina.

* U jesen, kao naknadna kultura seju se: uljanarepica, smea maljave grahorice, ljulja i deteline,smea maljave grahorice i ozimog jema


39/45

Bolesti, tetoine i korovi

* U kontroli pojave bolesti i tetoina u organskojproizvodnji voa mora se primenjivati sistemintegralnih mera na irem podruju, a ne samou zasadu.

* S obzirom da je za primenu dozvoljeno samo

nekoliko supstanci kao direktni metod zatite,preventivne mere smatraju se prioritetnim

* Rotacija useva, izbor sorti, zdrav sadni materjal,

optimalna ishrana biljaka azotom i mere

usmerene na odravanje ivotnog stanita suskup integralnih mera koje su izuzetno

znaajne u prevenciji pojave bolesti i tetoina


40/45

Prevencija bolesti i tetoina

* izbor terena sa odgovarajuom ekspoziijom* zdrav i sertifikovan sadni materijal

* zasad ne zasnivati na zbijenim, vlanim zemljitima.

* ne zasnivati zasad na zemljitu na kome je konstatovana

zaraza u narednih 15 godina* ne vriti razmenu opreme i mehanizacije sa farmerima u ijim

zasadima ima simptoma ili je potvreno prisustvo bolesti

* obezbediti dobru aeraciju ( provetrenost) biljaka

* izbegavati podizanje z sada u neposrednoj blizini uma.

* postavljanje belih klopki

* mogu se primeniti insekticidi koji su dozvoljeni u organskoj

proizvodnji: piretrin, rotenon, insekticidni sapuni i meavine

piretrina i rotenona


41/45

Bubamara se hrani lisnim

vaima


42/45

Zatita biljnim preparatima

* u primeni su sredstva na bazi bakra i sumpora

* biljke od koji se pripremaju rastvori moraju biti

proizvedene u skladu sa metodama organske

proizvodnje

- Rastvor duvana (protiv biljnih vai,gusenica i minera)

- Rastvor ljute paprike (protiv insekata, biljne vai,

lisne buve, stenice, tripsi)

- Rastvor od crnog i belog luka (protiv biljnih vai i

grinja i protiv monilioza, plamenjae i plesnivosti

plodova)- Rastvor od koprive (protiv biljnih vai, moe se

koristiti i za prihranu biljaka preko lista)

- Rastvor hajduke trave (protiv plesnivosti plodova )


43/45

World recordOrganic productionYield 43.2 t/ha


44/45

Pola hrane sa grane je dugovenost u

ivotu...


45/45

Documents

5. ORGANSKA PROIZVODNJA U VOĆARSTVU 2013.pdf