ORT - Periferije

7/21/2019 ORT - Periferije

http://slidepdf.com/reader/full/ort-periferije 1/119

1

OSNOVI

RA

ČUNARSKE

TEHNIKEPoslovni fakultet

(PFB)

Dragan Cvetković



2

RAČUNARSKE

PERIFERIJE

–

2

časa

–

15

.

1

0

.20

1

5

.

godine

Dragan Cvetković



3

Cil

j

evi

:

1.

Ulazni uređaji i njihova uloga u procesu unošenja

različitih tipova informacija u računar

2.

Izlazni uređaji i način na koji oni čine računar korisnijim

3.

Funkcionalnost različitih tipova uređaja za memorisanje

4.

Način na koji se komponente računarskog sistema

povezuju u jedinstvenu celinu

Periferije



4

Tastatura

(

keyboard

)

Najčešći

oblik ulaznog uređaja

Koristi

se za unos slova, brojeva i specijalnih znakova

N

e

kada

(istorija)

• Unos u računar putem prekidača

–

unos jednog bita u

vremenu

• Unos pomoću bušenih kartica

Periferije

–

ulazni uređaji



5

Periferije

–

ulazni uređaji



6

Standardna

tastatura

–

QWERTY

raspored

Periferije

–

ulazni uređaji



7

Ergonomska tastatura Preventiva za moguće zdravstvene probleme

Periferije – ulazni uređaji



8

Bežična tastatura (wireless)

Infracrveni zraci




9

Rasklapajuća tastatura

Koristi se za palm-računare




10

Jednoruke tastatura (half )






12

Konektor za tastaturu:

• PS/2, USB

Broj tastera:• 101 standardno

• 104 Windows tastatura

• < 90 kod notebook računara

PS/2 u USB


http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/a/aa/Keyboard3_920.jpg

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/a/aa/Keyboard3_920.jpg



13

Uređaji za pokazivanje

(Pointing Devices)

• Miš

Neefikasni su za velike unose!




14

Uređaji za pokazivanje(Pointing Devices)

• Touchpad





15


• Pointing stick

Neefikasni su za velike

unose!




16


• Trackball







18


• Graphics tablet

Neefikasni su za velikeunose!






20

Uređaji za očitavanje• Čitaju oznake koje prezentuju

kodove posebno dizajnirane za

računarski unos


http://en.wikipedia.org/wiki/Image:Wikipedia_barcode_128.svg

http://en.wikipedia.org/wiki/Image:Wikipedia_barcode_128.svg

http://en.wikipedia.org/wiki/Image:Barcode-scanner.jpg

http://en.wikipedia.org/wiki/Image:Barcode-scanner.jpg



21

Uređaji za očitavanje

• Optički čitačiOptički čitač bušene kartice






23

Uređaji za očitavanje• Čitači bar-kodova – POS

( point -of - sale) terminali




24


• Pen scanners


25



25


• Tablet PC


26



26

Uređaji za očitavanje• Pametne table ( Smart whiteboard )

Periferije

27



27

Uređaji za očitavanje• Čitač radio identifikacionih kodovaRadio Frekventna komunikacija kratkog dometa i IDentifikacioni sistemi – RFID su

osnovni, efikasni i pouzdani alat za nadgledanje, upravljanje i organizovanje rada u

različitim procesima!


28



28

Skeneri prihvataju i digitalizuju štampane slike idruge štampane materijale!

Ravni skeneri (Flatbed )

Skeneri negativa i slajdova


29



29

Dobošni skeneri (Dr um scanners)

Portabl skeneri ( Sheetfed scanners)

• OCR – Optical character recognition


30



30

Digitalna kamera Snimci se prihvataju kao digitalne slike

Digitalne slike se memorišu kao nizovi bita na disk ili

neki drugi digitalni memorijski medijum


31



31

Video digitalizator

Prihvata ulaz sa:

• Video kamere

• Video kasetnog snimača ili televizije

Vrši konverziju u digitalni signal

• Zapisuje se u memoriju i prikazuje na

računarskom ekranu


32



32

Video digitalizator Ljudi se mogu čuti i videti, iako se nalaze na različitim

fizičkim lokacijama – video conferencing

• Koristi se za vođenje daljinskih sastanaka• Video slike se prenose kroz računarsku mrežu


33



33

Audio digitalizator Digitalizuje zvuk sa

• mikrofona

• ostalih ulaznih uređaja Digitalni signali mogu biti

• memorisani

• naknadno procesirani

specijalizovanim softverskim alatima


34



34

Softver za prepoznavanje

govora

Vrši konverziju govornog

signala u digitalni oblik,koji se zatim možeeditovati, memorisati i

štampati.


35



35

Senzori Dizajnirani su u cilju monitorisanja

fizičkog okruženja i uslova

• Temperatura, vlažnost, pritisak Obezbeđuje podatke za potrebe:

• Robotike

• Kontrole klime okoline

• Vremenske prognoze

• Medicinskog monitoringa

• Naučnih istraživanja, ...


36



Ekranski izlaz Monitor (video displej) prikazuje

znake, grafiku, fotografske slike,

animaciju i video

Video adapter – povezuje monitor

sa računarom

VRAM ili video memorija; poseban

deo RAM-a u kome se drže videoslike

• što je više video memorije, to jemoguće prikazati više detalja na 1 slici

Periferije – izlazni uređaji

37



• 70-ih monitori su bili sa zelenim ekranom

• 1981. – CGA – Color Graphics Adapter

(4 boje – 320 x 200)

• 1984. – EGA – Enhanced Graphics Adapter

(16 boja – 640 x 350)

• 1987. – VGA – Video Graphics Array

• 1990. – XGA – Extended Graphics Array

(16,8 miliona boja i 1.024 x 768)

• Danas – UXGA – Ultra Extended Graphics Array

(do 16,8 miliona boja i 1.600 x 1.200)

Periferije – monitori

38






40



• VGA – Starija

tehnologija

•

DVI – Razvijen da

omogući velikurezoluciju na digitalnim

ravnim ekranimaDVI Single Link

DVI Dual Link

VGA

VGA – Video Graphics Addaptor

DVI – Digital Video Interface

Periferije – konektori za monitor

41



Veličina monitora: meri se kao dužina dijagonaleekrana (uobičajeno 15-21 inč; mada ima i mnogo

većih monitora)

Rezolucija – broj piksela koji se može prikazatina ekranu

• Piksel – osnovne tačke koje čine sliku

• Što je rezolucija veća ove tačke su sve bliže jednadrugoj

• Rezolucija: npr. 1024 x 768 = 786.432 piksela


42



Sledeća tabela identifikuje različite SVGA ( Super VideoGraphics Array ili Ultra Video Graphics Array )

standarde i pokazuje odgovarajuće veličine monitora za

svakog od njih:

Rezolucija 15 inča 17 inča 19 inča 21 inč

800 x 600 DA

1.024 x 768 DA DA

1.152 x 882 DA DA

1.280 x 1.024 DA DA

1.600 x 1.200 DA DA DA

1.800 x 1.440 DA


43



Od broja piksela osim same veličine, zavisi kvalitetslike, ali i njena fizička veličina koju zauzima nadigitalnim medijima za smeštaj podataka.

Periferije – predstavljanje grafike

44




Na uvećanom detalju fotografije levo se vidi da se ona sastoji iz velikogbroja tačkica, od kojih je jedna izdvojena za primer – njena boja

dobijena je kao RGB kombinacija (149, 166, 167).

45



Kvalitet slike zavisi od rezolucije i tzv. dubine boja(ili bitske dubine)

• Dubina boje (Color depth) se odnosi na broj različitih

boja koje monitor može da prikaže u jednom trenutku

1-bitna dubina

16-bitna dubina8-bitna dubina

4-bitna dubina


46




47




16,777,216 boja 256 boja 128 boja 64 boje

32 boje 16 boje 8 boja 4 boje 2 boje

80% kvaliteta

48




Lep primer dubine boja!

49



Zavisno od broja boja prikazanih na rasterskoj slicirazlikuju se:

• 1 – bitne bitmape (jednobojne, monohromatske).

Jednotonski crtež ili tekst gdje postoje samo dve moguće

vrednosti - crna i bela. (princip rada digitalne ma šine;

1 – bela, 0 – crna)

• 8 – bitne bitmape (u sivoj skali ili u paleti – 256 boja).

Višetonska, crno - bela slika, ili jednostavna koloristička

slika odrađena sa najviše 256 boja.


50



• 16 – bitne bitmape (65.536 mogućih boja). Rasterskeslike koje se danas sve ređe susreću, a bile su na vrhuncu

“svoje slave” pre petnaestak godina zbog nemogućnosti

tadašnjih grafičkih kartica instaliranih na ondašnjim

računarima da prikažu veći broj boja.

• 24 – bitne bitmape (True color ili 16.777.216 boja).

Obuhvataju sav potreban broj boja za prikazfotorealističnih slika na računaru u RGB modu. Danas se

najčešće koristi za prikaz slika na ekranu.

•

32 – bitne bitmape (slike u punoj CMYK boji)


51



Obuhvataju višebojne slike namenjene štampi, ili

bilo kakvoj reprodukciji pri kojoj se koriste četiri

osnovne komponente za dobi janje slike

(CYAN, MAGENTA, YELLOW i CRNAkomponenta).

Izgledom se na ekranu računara ne

razlikuju mnogo od 24 – bitnih bitmapa.


52



• CRT (zasnovani na katodnimcevima)

•

TFT – LCD (Liquid CrystalDisplays) su savremeni

popularni monitori

• Projektori folija (Overhead projection panels)

•

Video projektori

Periferije – klase monitora

53



CRT (zasnovani na katodnim cevima)

• Jedno vreme su bili najčešći monitori

• Moguć problem: visoki napon


54



Unutrašnjost katodne cevi1. Elektronski top

2. Elektronski snop

3. Kalem (zavojnica) za

fokusiranje snopa

4. Otklonski kalem

5. Priključak anode

6. Anoda

7. Fosforni sloj sa crvenim,

zelenim i plavim zonamaili tačkama

8. Povećan deo ekrana sa

tačkama slike


https://sr.wikipedia.org/sr-el/monitor_sa_katodnom_cevi (30.09.2015.)

55

https://sr.wikipedia.org/sr-el/monitor_sa_katodnom_cevi






Delta elektronski top

Linijski elektronski top

Periferije – CRT

56



Boje na TV–u

Ekran televizora u boji sadrži veliki broj veoma tankihpruga tri osnovne boje svetlosti – crvene, zelene i plave.

Kada se gleda slika na ekranu, boje naekranu se u mozgu međusobnopretapaju i grade jasnu sliku sa velikim

brojem nijansi različitih boja.

Ukoliko se pogleda ekran pod jakom

lupom videće se tanke crvene,zelene i plave boje kao na slici.

Periferije – CRT i TV

57



Periferije – prikaz boja na monitoru i TV -u

Razlaganje slikena 3 osnovne

komponente

boje

RGB

Kreiranje kompozitne slike

spajanjem slojeva R, G i B

58



TFT – LCD (Liquid Crystal Displays) susavremeni popularni monitori

LCD – organski molekuli,

obično u stanju kristala,koji se pretvaraju u tečnostanje pod uticajem

toplote ili elektronskog

polja

U stanju kristala “rotiraju”svetlost za 90o.


59



Periferije – LCD

60



Projektori folija (Overhead projection panels)


61



Video projektori


62



Štampači produkuju papirni izlazili štampani materijal (hard copy )

na bazi statičkih informacija

Dve osnovne grupe štampača:• Sa dodirom

• Bez dodira

Štampači sa dodirom• Linijski štampači

• Matrični štampači

Periferije – papirni izlaz

63



Linijski štampači odjednom štampaju jednu liniju.


64



• Jedan karakter set (tip fonta) je ugraviran poobodu velikog broja štamparskih prstenova.

• Broj prstenova je jednak broju kolona koji se

štampa.• Prstenovi se obrću oko svoje ose i zaustavljaju se

na željenoj poziciji (željenom karakteru).


65



Kada svi zauzmu svoju poziciju,odgovarajući “čekić” udara sa

suprotne strane u papir i preko

trake sa mastilom se prenosi

otisak na papir.


66



Linijski štampači


67



Matrični štampači


68



Štampači bez dodira LASERSKI štampači

• Laserski snop reflektovan od

rotirajućeg doboša formiraodgovarajuću sliku

• Brži je (5 do 30 str/min) i skuplji

od matričnog štampača• Izlazni materijal je visoke

rezolucije


69



Štampači bez dodira INKDŽET štampači

• Ubrizgavanjem mastila na

papir produkuje štampanitekst ili grafičke slike

• Štampa manje stranica/minuti

nego laserski štampač• Obezbeđuje boje visoke

rezolucije i niže cene odlaserskog štampača


70



Chester Carlson je 1947. godine pronašaopostupak suvog štampanja koji je nazvan

elektrofotografija (electrophotography ).

Ovaj proces se često naziva i xerox postupak i nastao

je od grčkih reči: xero – suvo i graphy – pisanje.

Ovo je bilo ključno otkriće na kome se zasniva rad

laserskih štampača koji tek treba da budu

otkriveni.

Xerox postupak je prvo primenjen na mašinama

za fotokopiranje.

Prva Xerografska mašina za fotokopiranje je

prodata 1950.

Periferije – laserski štampač



72



HPLaserJet, 1984. god.

Rezolucija: 300dpi

Brzina: 8ppm

Cena: $3.495


Prvi komercijalni Desktop

laserski štampač

73



Princip rada laserskogštampača

Laserski zrak dolazi do

obrtnog višestranogogledala.

Zrak se dalje reflektuje

i prolazi kroz prizmu,zatim preko još jednogogledala dolazi do OPC

bubnja.


74



Princip rada laserskog štampača(nastavak)

Laserski zrak “iscrtava” lik koji se

štampa na specijalan foto-osetljivivaljak. Osvetljeni delovi valjka pos-

taju elektrostatički naelektrisani i

ta mesta privlače toner (crni prah).

Sa valjka se toner prenosi na papir,i zatim pod dejstom pritiska i tem-

perature (preko posebnih valjaka)

prah se “fiksira” na papir.


75




Savremenilaserski štampač

76



Inkdžet štampači

Spadaju u grupu beskontaktnih

štampača.

Lik koji se štampa dobija se“prskanjem” boje na papir.

Uglavnom štampaju u boji.Boje formiraju pomoću CMYK

palete boja (cyan, magenta,

yellow, black ).




78



Ink - Jet štampačivelikog formata


79



Multifunkcionalni (MFP) štampač kombinujeskener, štampač, faks, fotokopir i sl. (all -in-one)




81



Faksimil ( fax ) mašine Slanje – faks skenira svaku stranicu, transformiše

skenirane slike digitalne signale, koji se zatim šaljupreko telefonske linije do prijemnog faksa

Prijem – faks mašina nakon prijema signala rekonstruišei štampa crno beli faksimil ili kopiju originalne stranice

Periferije

82



Faks modem Transformiše dokument u digitalne signale koji se

prenose preko telefonske linije da bi se zatim

dekodovali u prijemnoj faks mašini

Periferije

83



• MOdulator i DEModulator

• Modulacija nosioca u cilju

prilagođenja digitalnogsignala analognoj

telefonskoj liniji

• Brzina prenosa

Nekada – 300bps

Danas – 56Kbps

Periferije – modemi

84



Periferije – ADSL modemi

ADSL ( Asymmetric Digital Subscriber Line )

• Signal iz telefonske linije se

razdvaja na dva dela (jedan

signal služi za prenos glasa, a

drugi za prenos podataka)

• Asimetrična – brzina primanja

podataka sa Interneta je

mnogo veća nego brzina

slanja

• 8 Mbps – 100 MBps

85



Periferije – kablovski modemi

Kablovski modem• Koriste TV mrežni kabl tj.

liniju kablovskog TV servisa

• Princip rada je sličan DSL

modemu – na postojećoj

infrastrukturi (kablovska

televizija) moduliše signal za

prenos podataka na frekfenci

različitoj od frekfence zaprenos televizijskih kanala

• 30 – 40 Mbps

86



Audio kartice Omogućava da PC:

• Prihvata mikrofonski ulaz

• Reprodukuje muziku i druge

zvuke preko zvučnika

• Obrađuje zvuk na različitenačine

Sintisajzeri Koristi se za generisanje

muzike, šuma i drugih zvučnihefekata

Periferije – audio/video izlaz

87



Izlazni uređaji mogu datransformišu digitalne signale

u ne-digitalne (analogne)

pokrete! Robotska ruka

Telef onska centrala

Transportni uređaji

Automatizovani industrijski

sistemi

Svemirski brodovi

Periferije – kontrola drugih uređaja

88



• Izabrati uređaje koji suergonomski dizajnirani

• Kreirati zdravo radno

okruženje

• Ugraditi fleksibilnost u radnookruženje

• Odmarati oči

• Skupljati i opuštati napete

mišiće• Slušati svoje telo

• Tražiti pomoć kad je topotrebno

Ergonomija i zdravlje

https://racunarstvoiinformatika.wordpress.com/2012/03/04/sta- je-ergonomija/ (30.09.2015.)

89

https://racunarstvoiinformatika.wordpress.com/2012/03/04/sta-je-ergonomija/








Uređa ji za smeštan je podataka ( storrage devices)

Osnovni parametri:

• Lokacija, kapacitet, brzina, metod pristupa

Vrste

• Magnetne trake

• Magnetni diskovi

• Optički diskovi

• Fleš memorije

• ...

Periferije – uređaji za smeštanje podataka

90



Magnetne trake Mogu da memorišu veliku

količinu informacija na

malom prostoru uzrelativno nisku cenu

Ograničenja: sekvencijalan

pristup podacima

Koriste se uglavnom za

potrebe pravljenja

sigurnosnih kopija (backup)

Sekvencijalni pristup - vreme pristupazavisi od mesta gde je podatak

smešten (papirne perforirane trake i

magnetne trake koje se koriste kao

sekundarne memorije)

Periferije

91



Slobodan pristup podacima preko disk drajva Flopi disk

• Omogućava jeftino, prenosivo memorisanje

Hard disk• Čvrst disk koji se okreće konstantnom velikom

brzinom

• Omogućava mnogo brži pristup nego flopi disk

• Standardan kapacitet: 500 GB, 1 TB ...

Prenosivi medijumi (Zip diskovi)

• Omogućavaju memorisanje informacija naprenosivim medijumima velikog kapaciteta

Periferije – magnetni diskovi

92



Periferije – HDD (hard disc drive)

93



Sekundarna memori ja računara

• Osnovni delovi:

Magnetna ploča

Glava za čitanje/pisan je

Pobuđivačka kazaljka

Pobuđivač Osovina


94

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/0b/HardDisk.jpg






Važni delovi:• Glave za čitanje i pisanje

• Motor za pogon glava

• Motor za pokretanje diskova

Svaki od diskova ima dve površine

Broj diskova zavisi od kapaciteta, najčešće do 10

Kapacite HD se izražava u GB i zavisi od broja iprečnika diskova i od gustine zapisivanjapodataka


95



Dvostrani disk

0 Trag 0

Strana 0

1 Trag 0

Strana 1

Strane ili

glave0. cilindar79. cilindar

Čini cilindar 0

Osovina

motora

Disk drajv

Pogled sa strane na

flopi disk




97




Vlas kose

Čestica prašine

Čestica dima

Visina lebdeće glave

Otisak prstaGlava/Klizač

Upoređenje HDglava i drugih čestica

1 inch (inč) = 25.4mm

98



Najpoznatiji proizvođači:• Seagate

• Maxtor

• Hitachi

• Western Digital

• IBM

• Samsung

• Fujitsu


99

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/be/SixHardDriveFormFactors.jpg

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/be/SixHardDriveFormFactors.jpg



Koriste laserske zrake začitanje i upisivanjeinformacionih bita na

površinu diska

Nisu tako brzi kao magnetni

diskovi

Velikog su kapaciteta

Vrlo pouzdani (za dugotrajna

čuvanja)

Periferije – optički diskovi

100




Generalno posto je tri tipa CD medi ja:

Read -Only : samo za čitanje, (Factory Pressed )

• CD-Digital Audio (CD-DA) – “muzički” CD

• CD-ROM

CD-Recordable (CD-R): za snimanje

CD-ReWritable (CD-RW): za višekratno

snimanje

Razlikuju se po fizičkoj kompoziciji, načinuskladištenja podataka i fizičkom izgledu!

101

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/9/99/CD-R_Back.jpg

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/9/99/CD-R_Back.jpg




Svi mediji su debeli 1,2mm

“Standardni” diskovi imaju

prečnik od 12cm

Svi formati skladište podatke uspiralnim tragovima počevšiiznutra!

Podaci se čitaju laserskimsnopom i merenjem količinereflektovane svetlosti!

102




Fabrički presovani CD(samo za čitanje)

Podaci su uskladišteni kao

mikroskopska uzvišenja

Laser za čitanje detektujeuzvišenja na inače

perfektnomm ogledalu

• Nema uzvišenja = “1”

• Uzvišenje = “0”

CD- Audio / CD-ROM

103




CD – Recordable (CD-R) Laser “pali” rupice u obojenom sloju – reflektuju manje

svetlosti nego nespaljene površine

Podaci se upisuju u sesijama – jedna ili više sesija

104

f

čk d k




CD – ReWriteable (CD-RW) Laser menja stanje neke legure – tehnologijom

promene optičke faze “optical phase change”

Ponovno upisivanje više puta korišćenjem različitesnage lasera

• Čitanje

•Upisivanje

• Brisanje

105

if ij

ički di k i




CD čitač Uređaj koji podatke na kompakt disku

pretvara u električne signale (impulse)

Reflektovana svetlost sa površine sepreko složenog sistema sočiva i ogledalaprenosi do foto-dioda koje detektuju

razlike u intenzitetu svetlosti

Impulsi se dekoduju i u obliku digitalnih

podataka, preko interfejsa, šalju se namatičnu ploču računara.

106

P if ij

k i i CD

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/d/d3/CD-ROM_drive.jpg





Periferije – kapaciteti CD-ova

Najčešći formati su 74 min (650MB), 80 min(700MB) i 90 min (800MB)

• Veći kapacitet dostiže se smanjenjem razmaka

između tragova na disku• Postoje i druge veličine/kapaciteti (npr., veličine

biznis karte)

Veći kapaciteti mogu se postići “pregrevanjem”• Koriste “rezervne” oblasti na disku (nestandardne)

• Mogući problemi kompatibilnosti

107

P if ij

DVD (Di i l V il Di )



Periferije – DVD (Digital Versatile Disc)

Postoji 6 “fizičkih formata”:• DVD-ROM

• DVD-R

• DVD-RW• DVD+R

• DVD+RW

• DVD-RAM

Memoriše i distribuira sve vrste podataka

Čuva između 3,8 i 17 GB informacija

108

P if ij

DVD (Di it l V til Di )




DVD/CD-RW drajv• Kombinuje dobre osobine DVD-ROM drajva i CD-RW

drajva

DVD-R/CD-RW drajv

• Čita sve CD i DVD tipove diskova

• Upisuje na CD-R, CD-RW i DVD-R

109

P if ij





Kako DVD skladišti više podataka nego CD?• Tragovi su smešteni bliže jedan drugom

• Manje rupice

•

Mnogo efikasnija korekcija grešaka

CD DVD

110

P if ij





Kapacitet može da sepoveća korišćenjem

obe strane i/ili nekogekstra sloja

Sa diskovima sa DVA

sloja, laser sefokusira na 2. sloj

kroz 1. sloj

U osnovnom obliku DVD skladišti 4,37 GB

111

P if ij





Verzi je DVD diskova:

DVD-5: Jednostrani i jednoslojni DVD ima 4,7 GB

DVD-9: Jednostrani i dvoslojni DVD ima 8,5 GB

DVD-10: Dvostrani i jednoslojni DVD ima 9,4 GB

DVD-14: Dvostrani DVD sa dva sloja na jednoj i sa

jednim slojem na drugoj strani ima 13,2 GB

DVD-18: Dvostrani, dvoslojni DVD na obe strane i ima

17,1 GB

112

Periferije

fleš memorija



Periferije – fleš memorija

Fleš memori ja Izbrisivi memorijski čip

Veličina varira između 16 MB i 256 GB

Kompaktna alternativa za memorijske

diskove

Ne sadrže pokretne elemente

113

Periferije

fleš memorija

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/bc/DSCN0411.JPG

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/bc/DSCN0411.JPG




Prave se i za posebne namene,kao što je memorisanje slika udigitalnoj kameri

Verovatno će zamenitimemorijske diskove i magnetne

trake

Vrsta EEPROM-a

(E lectrically -E rasable

P rogrammable Read -Only

M emory )

114

Periferije

fleš memorija




Prihvatl jivi je od skladišten ja na HD zato što: Nema pokretnih delova i radi bez šuma

Omogućava brži pristup

Manji je po veličini i lakši Čvršći je i pouzdaniji

ALI…

Mnogo je skuplja Ograničen je kapacitet

Ograničen je broj prepisivanja (oko 100,000

prepisivanja po sektoru)

115

Periferije

bluetooth



Periferije – bluetooth

Bežični sistem, kratkog dometa 12 Mbps Koristi globalno raspoložive radio

frekventne opsege

Omogućava prenos glasa i podataka Kratak domet – 10m

Srednji domet – 100m

116

Periferije

portovi i slotovi



Sistem ili matična ploča obuhvataviše standardnih portova:

Serijski port za priključivanje uređaja

koji šalju/primaju poruke po jedan bitu jednom trenutku (modemi)

Paralelni portovi za priključivanje

uređaja koji šalju/primaju bite u

grupama – paralelno (printeri)

Tastatura/miš port za priključivanje

tastature i miša

Periferije – portovi i slotovi

117

Periferije

portovi i slotovi



Ostali portovi se po pravilu uključuju prekoprodužnih kartica umesto što se nalaze namatičnoj ploči:

Video port se koristi za priključivanje kolor

monitora u video karticu

Mikrofon, zvučnici, slušalice, MIDI portovise koriste za priključivanje audio uređaja

SCSI port omogućava povezivanje većeg

broja uređaja na jedan port

LAN port služi za brzu konekciju na lokalnu

računarsku mrežu

(Local-Area Network – LAN)

Periferije – portovi i slotovi

118

Periferije



Važno !

Ova prezentacija je nekomercijalna.Slajdovi mogu da sadrže materijale preuzete sa Interneta, stručne i naučne građe,

koji su zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Ova prezentacija se

može koristiti samo privremeno tokom usmenog izlaganja nastavnika u cilju

informisanja i upućivanja studenata na dalji stručni, istraživački i naučni rad i u

druge svrhe se ne sme koristiti.Član 44 - Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade za nekomercijalne svrhe nastave:

( 1) javno izvođenje ili predstavljanje objavljenih dela u obliku neposrednog poučavanja na nastavi;- ZAKON O AUTORSKOM I SRODNIM PRAVIMA ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009 i 99/2011)...................................................................................................................................................................................................................

Dragan Cvetković

[email protected]

Periferije

119

Periferije



Hvala na pažnji!

Pitanja?

Periferije

Documents

ORT - Periferije