Ortoticka rehabilitacija skripta

7/18/2019 Ortoticka rehabilitacija skripta

http://slidepdf.com/reader/full/ortoticka-rehabilitacija-skripta 1/122

VISOKA ŠKOLA ZA SPORT

ORTOTIČKA REHABILITACIJA

Prof. dr Mirko Teofilovskiškolska 2007/2008 godina



DDEEFFIINNIICCIIJJAA II UULLOOGGAA OORRTTOOZZAA

Ortotička rehabilitacija predstavlja integralni deoosposobljavanja funkcionalno insuficijentnih osoba.Ona koncipira mehaničko sredstvo, sa ciljem da krozbiomehanički obrazac i upotrebu sistema sila (a kada jesačuvan integritet sa anatomskog aspekta) :

1. uspostavi izgubljenu ravnotežu2. vrši korekciju deformisanih segmenata3. vrši egalizaciju za ispade iz neuromišićnih sistema


OO

r r t t h h

o o

s s

je grčka reč koja znači uspravan.

Aparat koji se upotrebljava za održavanje uuspravljenom položaju, korekciju tog položaja islične funkcije dobio je ime po grčkoj reči “ “ o o r r t t h h o o s s a a” ” š š to znači ispravljanje.




O istorijatu : aparati su počeli da se primenjuju sa

početnim oblicima ljudskog života. Nađeni skeletiNeandertalaca ukazuju na dobro centrirano sraslefrakture. Direktan dokaz primene splintova na mumujama(3750 - 2625 g.p.n.e.) su nađeni u Nahijanskoj pustinji.Hipokrat je 370.g.p.n.e. opisao način postavljanja splintovai imobilizacije femura, a Galen je (131 - 201) verovatnopočeo dinamičko aparatisanje kičmenog stuba.


U periodu XII veka medicina nije napredovala uodnosu na radove iz vremena antičke Grčke i Rimskogcarstva.

Medicinska škola u Bolonji je prva institucija koja je posvetila značaj aparatisanju. Prva knjiga posvećenaasistivnim sredstvima u protetici i ortotici napisana je uXVI veku.

Od XVII veka aparatisanje postaje metod u raduvelikog broja hirurga i lekara drugih profila, kao itehničkih struktura. Pominju se imena Gellsona, Venela,Thomasa, Galvanija i dr.




Poslednjih godina u laboratorijama poznatih svetskihkuća iz ove oblasti razvijaju se koncepti konstrukcijesavremenih ortoza.

One su tehnološki unapređene upotrebomsavremenih materijala i razvojem teorije u oblastimedicine, lokomocije, mehanike, elektronike i sistemaupravljanja. Dakle, multidisciplinarni pristup uz

matematička definisanja, centriranja i kompjuterizovanesisteme, daju adekvatnija rešenja u savremenom

konceptu ortotičke rehabilitacije.


Ortoze su asistivna sredstva za korekciju ikompenzaciju deformacije. U toj korelaciji postojiinterreakcija između mehaničkih sistema, koje zovemoortoze ili aparati i bioloških sistema na koje se ova

sredstva aplikuju, u smislu pojave negativnih efekata(neudobnost u pogledu težine, higijene, estetike), asamim tim i reperkusija na biomehaničku funkciju.

Zato je veoma bitno, pre preskripcije ortoza uraditisistematski nalaz biomehaničkog deficita, kako binegativni efekti bili u funkciji tolerantnog.




Ordinacija ortotičkih sredstava treba da se vrši

individualno, u preskripciji imajući u vidu, sa jedne stranetehničke mogućnosti a sa druge nivo funkcionalnog deficita ibiomehaničkih parametara.

Sa timskom evaluacijom dali smo model savremenogpristupa ovoj problematiuci, uz sagledavanjemultidisciplinarnog karaktera ka kvalitetnijem načinu življenjafunkcionalno insuficijentnih osoba.

Obzirom na namenu razlikukju se metode ortotisanja : za

gornje ekstremitete, za donje ekstremitete i za kičmeni stub.

PPRREESSKKRRIIPPCCIIJJAA OORRTTOOZZAA

I UTVRDITI NEOPHODNOST APLIKOVANJA ORTOZE

II DEFINISATI BIOMEHANIČKI DEFICIT

III NAPRAVITI PLAN LEČENJA I REHABILITACIJE

IV SASTAVITI PRESKRIPCIJU

V IZVRŠITI EVALUACIJU

PP RR II NN CC II PP II ::






III NAPRAVITI PLAN LEČENJA I REHABILITACIJE

• dobro osmišljen

• stručan

• realističan

• sa prognozom o mogućnosti funkcionalnog oporavka

• da ima saglasnost pacijenta i članova njegove porodice





IV SASTAVITI PRESKRIPCIJU

• SASTAVLJA SE TIMSKI

• INDIVIDUALNA ZA SVAKOG PACIJENTA

• TAČNO NAZNAČEN OBLIK, VRSTA MATERIJALA,ELEMENTI I DRUGE KARAKTERISTIKE ORTOZE

* DA OBEZBEDI UDOBNOST ORTOZE

* DA ORTOZA BUDE LAKA ZA UPOTREBU I KOZMETSKI PRIHVATLJIVA

* DA SE KORISTE SAVREMENI MATERIJALI



V EVALUACIJA

• U TOKU REHABILITACIJE I LE

ČENJA

• ZAVRŠNA





ZZAADDAACCII ::

• PREVENCIJA I (ILI) KOREKCIJA DEFORMITETA

• UBLAŽITI BOL, SMANJITI ZAPALJENSKU REAKCIJU

• FUNKCIONALNI OPORAVAK




PACIJENT

LEKAR TERAPEUT

ORTOTIČAR

PORODICA

SOCIJALNIRADNIK

PSIHOLOG

DEFEKTOLOG

MED.

SESTRA

TTIIMMSSKKII PPRRIISSTTUUPP




•• D D E E F F I I N N I I C C I I J J A A :: ORTOZA JE SISTEM SILE KOJI JE IZRAĐEN TAKO

DA VRŠI KONTROLU, KOREKCIJU ILIKOMPENZACIJU DEFORMACIJE, SILA KOJE VRŠEDEFORMACIJU ILI SILA KOJE NEDOSTAJU.

•• U U L LOOGG A A :: ORTOZA SE KORISTI ZA KONTROLU POKRETA,

KORIGOVANJE DEFORMACIJA ILI KAOKOMPENZACIJA ZA IZVESNU SLABOST MIŠIĆAILI LIGAMENATA.


11.. K K OO N N T T R ROO L L A A P POO K K R R E ET T A A a) imobilizacija, sprečavanje pokreta (splint)b) ograničenje obima pokreta do normalnog ili

dela normalnog obima pokretac) sprečavanje razvoja deformacija ili vraćanja

deformacije22.. K K OO R R E E K K C C I I J J A A D D E E F FOO R R M M I I T T E ET T A A (strukturalne ortoze) -mogu da ograniče funkciju

33.. K K OO M M P P E E N N Z Z A AC C I I J J A A za slabost mišića ili grupe mišića(dinamičke ortoze)



ZZAAHHTTEEVV

• Ortoza mora da pomogne pacijentu da nešto uradi• Treba da ima što više aktivnosti

• Da poseduje lakoću stavljanja i skidanja

• Aplikacija uz dobru obuku i iskustvo (umešnostkorišćenja ne može da se ugradi u ortozu)

• Da osposobi dominantnu ruku (gubitaksenzibiliteta)

• Izgledaju komplikovano ali mogu da se redukujuna osnovnu jedinicu i specijalne zadatke

TTEERRMMIINNOOLLOOGGIIJJAA -- PPRREESSKKRRIIPPCCIIJJAA OORRTTOOZZAA

•• SSPPLLIINNTTOOVVII :: a) STATI Č KI - koriste se za tretman svežih povreda

i pružanje zaštite oštećnom tkivu. Koriste sekratko i u optimalnom položaju za ozdravljenje

b) DINAMI Č KI - koriste se za mišićni trening(jačanje i istezanje mišića)

•• FFUUNNKKCCIIOONNAALLNNEE OORRTTOOZZEE :: - tretman posledica povreda ili oboljenja

- pomažu aktivnost ADL-a uprkos oštećenojfunkciji

- ne mogu da nadoknade sve funkcije (hvat sa triprsta)

• MMAANNŽŽEETTEE ZZAA RRAAZZNNEE PPRRIIBBOORREE :: primenjuju se kod velikog oštećenja funkcija




•• OO R RT T OOT T I I Č Č K K A A P P R R E ESS K K R R I I P PC C I I J J A A SS E E SS A ASST T OO J J I I OO D D N N A A B B R R A A J J A A N N J J A A Z ZGG L LOO B BOOV V A A K K OO J J I I SSU U OO B BU U H H V V A A ] ] E E N N I I I I T T I I P P A A K K OO N N T T R ROO L L E E K K OO J J A A SS E E A A P P L L I I K K U U J J E E N N A A SSV V A A K K I I Z ZGG L LOO B B P POO J J E E D D I I N N A AČ Č N N OO . .

• Naziv prema pronalazaču ili osobi koja je usavršila ortozu

• Isti aparat može da ima dva razli

čitanaziva ili da dva različita aparata imaju

isti naziv

• Treba koristiti lokalne nazive


•• PPOO SSEEGGMMEENNTTIIMMAA ((ZZGGLLOOBBOOVVIIMMAA)) KKOOJJEE OOBBUUHHVVAATTAA::

• SEWHO - rame (shoulder)

• EWHO - lakat (elbow)• WHO - ruč je (wrist)

• HO - šaka (hand orthosis)

• CM - karpometakarpalne zglobove

• MP - metakarpofalangealne zglobove




•• PPRREEMMAA KKOONNTTRROOLLII PPOOKKRREETTAA AANNAATTOOMMSSKKOOGG

ZZGGLLOOBBAA:: 1. Slobodno kretanje - dozvoljava pokret u određenom pravcu2. Asistivni tip kontrole - spoljna sila povećava obim, brzinu i

snagu pokreta (opruga, motor, centriranje)3. Rezistentan tip kontrole - smanjuje snagu, obim i brzinu

pokreta4. Ograničenje - sprečava pokret u jednom pravcu

5. Zadržavanje - eliminiše pokret u jednom mestu•• VVAARRIIJJAACCIIJJEE:: 1. Varijabilna kontrola2. Ograničavanje3. Stepenovanje - kočenje u krajnjem dozvoljenom položaju4. Raspoređivanje aksijalnog opterećenja - kod rasterećenja


•• P P R R E E D D N N OOSST T I I OOV V A A K K V V E E K K L L A ASS I I F F I I K K A AC C I I J J E E ::

1. POSMATRA PACIJENTA I NJEGOVE POTREBE2. DAJE FORMULAR ZA PRESKRIPCIJU ORTOZE3. ELIMINI[E RAZNE NAZIVE ORTOZA

•• M M A A N N E E OOV V A A K K V V E E K K L L A ASS I I F F I I K K A AC C I I J J E E ::

1. NEMA EVALUACIJE DRUŠTVENIH, RADNIH IPSIHOLOŠKIH POTREBA

2. NEMA EVALUACIJE NEURO-MUSKULO-SKELETNOG DEFICITA

3. OBLIK ORTOZE NIJE DEFINISAN

4. NE UZIMA U OBZIR ŽELJE PACIJENTA



•• PPIITTAANNJJAA KKOODD PPRREESSKKRRIIPPCCIIJJEE OORRTTOOZZEE ::

1. KAKAV JE ZAHTEV ?2. KOJI JE TO PROBLEM KOJI ZAHTEVA ORTOZU ?3. KOJE SU MOGU]E SOLUCIJE ?

4. KOJA JE SOLUCIJA NAJBOLJA ?

•• N N E E M M A A OO R RT T OO Z Z E E Z Z A A SS P P E EC C I I F F I I Č Č N N OO OO B BOO L L E E N N J J E E !!


•• OODDRREEĐĐUUJJEE KKOOMMPPOONNEENNTTEE FFUUNNKKCCIIJJEE KKOOJJAA NNEEDDOOSSTTAAJJEE UU SSMMIISSLLUU::

1. SPINALNE STABILNOSTI 2. POLOŽAJA ŠAKE 3. POTENCIJALA HVATA I OPUŠTANJA

OORRTTOOTTIIČČKKAA FFUUNNKKCCIIOONNAALLNNAA AANNAALLIIZZAA




•• PPRROOKKSSIIMMAALLNNAA

SSPPIINNAALLNNAA SSTTAABBIILLNNOOSSTT::

PADA NAPRED - slabiekstenzori kuka ili kič me, oslanjanje na lakat da bi se aktivirala ramena, pomoć na respiratorna muskulatura

PADA LATERALNO -

bimanuelna manipulacija nije moguć a

•• P POOSST T A AV V L L J J A A N N J J E E ŠŠ A A K K E E::

• Tačno u prostoru napred

na radnu površinu i kalicu, nazad nije moguće

• Skapulohumeralnafiksacija - stabilizacijaramena ortozom je teška

• Fleksor lakta – nosi

podlakticu, šaku i ortozu• Ekstenzor lakta - diže šaku

iznad glave i uspravlja telo

OORRTTOOTTIIČKKAA FFUUNNKKCCIIOONNAALLNNAA AANNAALLIIZZAA



NNAAČČIINN HHVVAATTAANNJJAA II OOTTPPUUŠŠTTAANNJJAA::

• LATERALNAPREHENZIJA

• SA TRI PRSTA

• ŠIROKI CILINDRIČNIHVAT


VARIJANTECILINDRIČNOGHVATA





•• T T I I P POOV V I I OO R RT T OO Z Z A A::

• VISEĆ A

• BALANSIRANA

• ANTIGRAVITACIONA


•• T T I I P POOV V I I OO R RT T OO Z Z A A::

• VISEĆ A

• BALANSIRANA

• ANTIGRAVITACIONA



RREECCIIPPRROOČČEE OORRTTOOZZEE -- EEFFEEKKTTII TTEENNOODDEEZZEE

• TENODEZA JE REZULTAT POKRETA ZGLOBOVA

RU Č JA I MP ZGLOBOVA BEZ PROMENE DUŽINE DUGIH MIŠI Ć A PRSTA

• JEDINICA MIŠI Ć -TETIVA PRI ISTOJ DUŽINI, PRELAZI PREKO VIŠE ZGLOBOVA I POSTAVLJA KOŠTANE ELEMENTE U RAZLI Č ITE POLOŽAJE

• PASIVNE VEŽBE ISTEŽU TETIVE PA SE SMANJUJE EFEKAT

• HIRURŠKA FUZIJA DUGIH TETIVA ZA RADIUS I IP FUZIJA


TTIIPPOOVVII OORRTTOOZZAA::

• RIC

• 2. RANCHO - ENGENOVA



RREECCIIPPRROOČČNNEE OORRTTOOZZEE -- EEFFEEKKTTII TTEENNOODDEEZZEE

RREECCIIPPRROOČČNNEE OORRTTOOZZEE -- EEFFEEKKTTII TTEENNOODDEEZZEE



PPOOVVRREEDDAA NN.. RRAADDIIAALLIISS--aa

1. ŠAKA VISI U PALMARNOJ FLEKSIJI ZBOG ODUZETOSTIEKSTENZORA

2. NEMA ABDUKCIJE PALCA3. NEMOGUĆA EKSTENZIJA NADLAKTICE I PODLAKTICE












PPOOVVRREEDDAA NN.. UULLNNAARRIISS--aa 1. GUBITAK FLEKSORA M.P.2. HIPEREKSTENZIJA M.P.

ZGLOBOVA, NAROČITO

IV I V3. NESTABILNOST PRVOG

M.P. ZGLOBA (GUBITAKADDUKCIJE PALCA ZAPINČ)

4. TRANSVERZALNOIZRAVNJANJE DLANA

5. GUBITAK SENZACIJE NA

ULNARNOJ STRANIŠAKE

• ORTOZA - OPENHAJMER

PPOOVVRREEDDAA NN.. UULLNNAARRIISS--aa







• GUBITAKSENZIBILITETA

• ABDUKCIJA PALCANESTABILNA

• SMANJENA VOLARNAFLEKSIJA ŠAKE

• PREHENZIJA IV I V NAHIPOTENAR (RETKO)

• SMANJENAPRONACIJA

PPOOVVRREEDDAA NN.. MMEEDDIIAANNUUSS--aa

PPOOVVRREEDDAA NN.. MMEEDDIIAANNUUSS--aa



•• HHEEMMIIPPAARREEZZAA::

1. SPASTICITET NE TREBA TRETIRATI SPLINTOM ZBOGPOSLEDIČNE HIPEREKSTENZIJE M.C.P. ZGLOBOVA KADA SEISPRAVLJAJU FLEKSORI I.P. ZGLOBOVA

2. TREBA OBEZBEDITI CILINDRIČNI HVAT (ROLNA)3. MOŽE APLIKACIJA PAUKA DA BI SE OMOGUĆIO HVAT

•• KKVVAADDRRIIPPLLEEGGIIJJAA::

1. NEUROLOŠKI NIVO JE ČESTO RAZLIČIT NA OBE STRANE

2. EVALUACIJA JE BOLJA POMOĆU REZIDUALNE FUNKCIJE NEGOPREKO NIVOA KORENOVA

3. MRTVAČKA ŠAKA - RIC SPLINT (ABDUKCIJA PALCA)

OORRTTOOTTIISSAANNJJEE HHEEMMIIPPAARREEZZEE II KKVVAADDRRIIPPLLEEGGIIJJEE

OORRTTOOTTIISSAANNJJEE NNIIVVOOAA CC44 -- TThh11

• C C 4 4 :: 1. OČUVAN M. TRAPESIUS2. VISEĆA ORTOZA ZA POZICIONIRANJE RUKE3. RANCHO - ENGEN ORTOZA UZ DODATNU SNAGU

• C C 5 5 :: 1. MOŽE SE POZICIONIRATI ŠAKA2. SAMO JEDNA RUKA SE ORTOTIŠE3. AKO M. BRACHIORADIALIS IMA SNAGU VRŠI EKSTENZIJU RUČJA4. MANŽETE ILI ORTOZE

• C C 6 6 :: MOŽE BILO KOJA RECIPROČNA ORTOZA

• C C 7 7 :: 1. AKTIVNA EKSTENZIJA LAKTA2. SNAŽNA DORZIFLEKSIJA RUČJA3. PRONATOR I RADIJALNI FLEKSOR RUČJA4. APLIKACIJA RIC SPLINTA

• C C 88--T T h h11 : SPLINTOVI SAMO U POČETNOJ FAZI



OORRTTOOTTIISSAANNJJEE AARRTTRRIITTIISSAA

•• AAKKUUTTNNII RREEUUMMAATTOOIIDDNNII AARRTTRRIITTIISS ::

1. IMOBILIZACIJA UPALJENOG ZGLOBA SAMO U AKUTNOJ FAZI

•• HHRROONNIIČČNNII RREEUUMMAATTOOIIDDNNII AARRTTRRIITTIISS ::

1. DISLOKACIJA RUČNOG ZGLOBA2. ULNARNA DEVIJACIJA PRSTIJU3. NESTABILNOST I C.M.C. ZGLOBA4. SUBLUKSACIJA M.C.P. ZGLOBOVA5. SPLINT JE BEZ EFEKTA - ZAŠTITA ULOGA

•• UUKKOOČČEENNAA ŠŠAAKKAA ::

1. FIBROZA ILI KONTRAKTURE2. VEČBE + DINAMIČKI SPLINT (AUTOMATSKI), DA NE DOĐE DO

DESTRUKTIVNOG NAGIBA



OORRTTOOZZEE II NNJJIIHHOOVVAA PPRRIIMMEENNAA UU MMIIŠŠIIĆĆNNOOSSKKEELLEETTNNOOJJ RREEHHAABBIILLIITTAACCIIJJII



OOrrttooss

je grčka reč koja znači uspravan. Tako je aparat koji se upotrebljava zaodržavanje u uspravnom položaju, korekciju tog položaja i asistenciju funkcijamakoje to omogućavaju, dobio naziv ortoza. Danas ortozama nazivamo veliki brojaparata sa raznovrsnim funkcijama namenjenim različitim delovima tela. Takođe,u upotrebi su i noviji nazivi kao što su splint ili brejs ali i više savremenih

definicija.

Internacionalna organizacija za standarde je definisala ortoze kao eksternoaplikovanu spravu koja ispravlja strkturne i funkcionalne karakteristike neuro-mišićno-skeletnog sistema. Ortoze (Os) su ortopedska pomagala koja se koristeza podršku, ispravljanje, prevenciju ili korekciju deformiteta dela tela ilipoboljšanje funkcije pokretnih delova tela.



U svakom slučaju, ortoza kao »spoljni skelet« mora da poseduje makar jedansistem fiksiranja od tri tačke u glavnoj jedinici. Isto pravilo važi i za jedinice zaspecijalne zadatke koje joj se pridodaju. Takođe, od velikog značaja je pravilna

preskripcija, precizna izrada od kvalitetnih i postojanih materijala kao i dobraobuka i sticanje iskustva u njenom korišćenju.



Po mestu aplikovanja, ortoze su svrstane u grupe zagornje ekstremitete, za donje ekstremitete i kičmu.Preciznije se definišu po segmentima ili zglobovima kojezahvataju a na kraju i po funkciji.

Do danas nije napravljen jedinstveni protokol oindikacijama, standardima, nomenklaturi, decidnimopisima pojedinih delova i sistema, koji ima u viduelemente funkcionalnog deficita, fiziologiju, anatomiju,

biomehaniku pojedinih sistema i specifikaciju materijala.



Ortoze za gornje ekstremitete

Sve ortoze za gornje ekstremitete baziraju na osnovnoj oponens ortozi, na kojuse dograđuju druge komponente u cilju ublažavanja specifičnih individualnihoštećenja. Kod preskripcije ortoze za gornjre ekstremitete koristi se ortotičkafunkcionalna analiza. Njome se određuju komponente funkcije koja nedostaje usmislu spinalne stabilnosti, položaja šake i potencijala hvata i otpuštanja.

Za postizanje spinalne stabilnosti koriste se viseća, balansirana i antigravitacionaortoza. Dalje pozicioniranje ruke se postiže ortozama za rame, lakat, zglob ruč jai šaku (SEWHOs) kao što je Ultra-Lite ortoza. Ona se montira se na sve vrsteinvalidskih kolica, podesiva je po visini i rasterećuje ili fiksira pojedene deloveruke tokom faze oporavka.



Za subluksacije i nestabilnost zglobaramena bolji se rezultati postižukorišćenjem ramenih ortoza (SOs) negohirurškim lečenjem. Netraumatskesubluksacije ramena se javljaju kaoposledica lezija brahijalnog pleksusakao i kod hemiplegija i tretiraju se na istinačin



Imobilizator ramena. Koristi se kod

luksacije ramenog zgloba i prelomagornjeg okrajka humerusa kao ipostoperativne imobilizacije.



Za stabilizaciju ove regije se možekoristiti i brejs za za frakturu klavikulesa ramenim pelotama ili brejs za

skapulae alatae i ispravljanje posture.Posebnu podgrupu u novije vreme čineimobilizacione ortoze zaposttraumatska i posthirurška stanjahumerusa.

Brejs za za frakturu klavikule sa ramenim pelotama ilibrejs za skapulae alatae i ispravljanje posture.



Acro Assist, abdukciona ortoza zaposttraumatska i postoperativnastanja ramena i ruke: luksacijeramena sa dislokacijom, fraktureglave i vrata humerusa. Mogućnostabdukcije je 30o, 60o i 90o.



Lakatne ortoze (EOs) kao monoartikularne učestvuju sa oko 7% od ukupnogbroja ortoza za gornje ekstremitete. Najčešće indikacije za aplikaciju ovih otoza

su epikondiliti (golferski i teniski lakat), kontrakture, neurološki poremećaji,nestabilnost lakta i stanja posle traume i hirurških intervencija. Najčešće

ortotisan je lateralni epikondilitis humerusa, sa incidencom od 3%.



Kontrakture zgloba lakta kao posledice strukturalnih promena nekoštanog tkivase mogu tretirati kompresionim splintovima, mekim splintovima ili ortozom sakonstantnim malim pritiskom na opružanje.



Duže od lakatnih su podlakatne ortoze (EWOs) kao što je Thamert-ova ortoza.Modifikovana sa lakatnim obručem i epikondilnim pelotama, poznata je kaoortoza za teniski lakat. Indikacije su tendinopatije, intraartikularne lezije,

kompresija radijalnog nerva i cervikalna radikulopatija.



Ortoze za zglob ruč ja i šaku WHOs



Postoji veći broj ortoza za specifične namene kao što su Cock up Splin Half zadorzifleksiju ručnog zgloba i Thumb Spica splint sa fiksacijom palca.Grip-Fit Splin i AliDry splintovi su za sindrom karpalnog kanala i dozvoljava punu

snagu hvata uz kontrolu dorzifleksije.



Ortoze za zglob ruč ja, šaku i prste (WHFOs) se koriste kod artritisa ipostoperrativnih stanja. Thera Plus ortoza ima abduktor za palac i separatore zaprste dok se Thera-Flex sa T profilom koristi za tretiranje spasticiteta, samogućnošću podešavanja.



U terapiji kontraktura metakarpofalangealnih i intrafalangealnihzglobova koriste se Base Ball, E-Z Flex i Air System ortoze.



Ortoze za donje ekstremitete

Neurološke indikacije za ortotisanje su vezane za patologiju n. femoralis-a iplexus sacralis-a. Motorni ispadi su prisutni kod lezija plexus sacralis-a (frakturakarlice, ubodne i prostrelne rane, TBC, maligni tumori karlice), lezije n.ischadicus-a, lezije n. peroneus communis-a, povrede vrata fubule (direktnatrauma), frakture i kompresije.

U reumatologiji, ortozički tretman ima sledeće indikacije: arthritis, osteoarthrosisgenum, periarthritis genum i osteoporosis.

Traumatske indikacije ortotisanja su distorzije i luksacije kolena, lezijeligamentarnog aparata kolena, povrede meniskusa, prelomi kondila femura,prelomi platoa tibije i luksacioni prelomi, distorzije skočnog zgloba i maleolusni

prelomi.

Oboljenja i deformiteti koji se ortotišu su angularne deformacije kolena, genuvalgum i genu varum, genu flexum, genu recurvatum, gonitis tuberculosa, Mb.Osgud-Schlatter, spoljašnja ili unutrašnja tibijalna torzija, tabična artropatija –Charchot-ov zglob, osteochondritis dissecans, osteomyelitis i nejednakost dužineekstremiteta.



Osim klasičnih ortoza za kuk (HOs) u novije vreme su ponuđene ortoze kao štosu Zetton Band ortoza za kuk kao prevencija dislokacije posle totalneartroplastike kuka i Dina Cox ortoza koja osigurava poziciju glave femura u

acetabulumu



Ortoze za koleno, skočni zglob i stopalo (KAFOs) su od strane pacijenatanajčešće odbacivane ortoze. Procenat odbacivanja se kreće 58-79% ageneralno 40% korisnika je nezadovoljno.











Ortoze za skočni zglob i stopalo (AFO).





Spinalne ortoze

Spinalne ortoze se koriste da bi se smanjio bol, zaštitilo od daljeg povređivanja,

pomoglo slabim mišićima i sprečio ili korigovao deformitet. Ovo se postiže krozbiomehaničke efekte podrške trupa, kontrole pokreta i recentriranja kičmenogstuba.Mičićna slabost i atrofične promene, kontrakture u imobilisanoj regiji, psihološkazavisnost i porast energetskog utroška tokom hoda su negativne stranespinalnog ortotisanja.Nomenklatura spinalnih ortoza je dosta konfuzna. Koristi se grupisanje premanivou kičmenog stuba koji se tretira.



Spinalne ortoze

Linija težišta tela prolazi kroz sredinuuva, rameni zglob, koleno i prolazi na 2cm ispred skočnog zgloba.



Cervikalne ortoze

Uloga cervikalnih ortoza je da pruže podršku, zaštitu i ograniče pokretljivost.Cervikalne ortoze su najefikasnije u limitiranju fleksije i ekstenzije jer i kod

najefikasnijih cervikalnih ortoza lateralna fleksija može biti ograničena samo do50%, a rotacija samo 20% od normalne pokretljivosti. Pokreti u sagitalnoj ravnise bolje kontrolišu.



Semirigidne kragne kao što

su Miami J i Aspen.

Malabu - Miami J

Meke cervikalne kragnepružaju restrikciju pokretaviše kroz senzorni feedbacknego kroz stvarnu mehaničku

restrikciju pokreta. Može sepojačati sa plastičnimfišbajnom. Koristi se kodtortikolita, reumatizma,prekomernih naprezanja.



Čvrste kragne napravljene su sa anteriornim i posteriornim plastičnim rigidnimpotporama. Philadelphia ili CTO Aspen 2-4 kragna ograničava pokrete uanteroposteriornom smeru do 30%, dozvoljava 43% rotacije i 67% lateralnefleksije. Koriste se za stabilizaciju, bol, postoperativna stanja. Mogu imati otvorza traheostomu.

Aspen 2-4

Philadelphia

Cervikalniimobilajzer



Čvršći polietilenski okovratnik sa mandibularnim i okcipitalnim nastavkom pružasličnu efikasnost ali može biti neudoban zbog glavnog oslonca koji se nalazi naklavikulama. Najčešće korišćena ortoza ovog tipa je Thomas-ov okovratnik.



U slučaju lezije kičmene moždine koristi se drugi tip ortoze: sterno-okcipito-mandibularni imobilizator ( SOMI ). Ortoza se lako aplikuje i male je težine, adozvoljava vrlo male amplitude pokreta. Ovoj grupi pripada i podesiva ortoza zatortikolitis namenjena ranom postoperativnom periodu nakon hirurške korekcije.

Cervikalna ortoza “4 stubića”



Cervikotorakalne ortoze (CTOs) su efikasne u ograničavanju pokreta vrata usagitalnoj ravni. Najpoznatije su Jonson-tip i Jewett-tip. Osnovna karakteristikaovih ortoza je da se donja tačka oslonca nalazi na torakalnom delu.



Cervikalne ortoze sa totalnim kontaktom su Minerva i HALO. Minerva tip seklasifikuje kao mandibulo-okcipito-sterno-torakalna ortoza. Ovaj tip ortoze vršipotpuno ograničenje pokreta lateralne fleksije i rotacije. HALO-tip ortozeindikovan je u tretmanu kvadriplegija zbog svoje efikasnosti u sprečavanju bilo

kakvog pokreta u vratu.

HALO



Torakolumbosakralne ortoze

Efikasnost ovih ortoza rezultuje kroz kombinaciju rasterećenja i ograničenjapokreta trupa i međupršljenskih tela. Pozicioniranje kičmenog stuba odvija sekroz aktivnu mišićnu kontrakciju, a samo manji deo se odvija pasivno prekoortoze.

Tipovi ovih ortoza su korzeti–lumbostati, čvste rasteretne ortoze,hiperekstenzione rasteretne ortoze i korektivne ortoze.



Korzeti su napravljeni od čvstog platna sa potpornim čeličnim šinama naposteriornoj strani. Korzeti mogu biti lumbosakralni ili torakolumbosakralni.

Torakalneortoze zafrakturu

sternuma



Nepravilno držanje, slabosttorakalne muskulature

TLS

Kontrolaposture iramena



LSP

LS



Lumbostati su sve više u upotrebi. Uloga im je stabilizacija i rasterećenjelumbosakralnog dela. Koristi se u tretmanu akutnog i hroničnog bola u leđima.

Lumbostati sa različitim nivoima podrške.



U čvste rasteretne ortoze spada lumbosakralna ortoza ( LSOs), vsta rasteretneortoze sa leđnim naslonom ili ramom (Chair Back brace, Frame Back brace iClamshell brace). Ovaj tip ortoze kontroliše pokrete fleksije i ekstenzije kao ibočne pokrete lumbalnog dela kičme.

ClamshellLSO

Chair Back

Hiperekstenzione rasteretne ortoze su indikovane kod fraktura kičmenihpršljenova bez neurološkog ispada kada nije neophodan hirurški zahvat.Funkcija se obavlja preko sternalne, simfizne i lumbalne pelote.

Tynor's Ash



Kod srednje teških kompresivnih fraktura pršljenskih tela koriste se Jewett-tip iCash-tip hiperekstenzione ortoze.

Tynor's AshJewett



U tretmanu teških kompresivnih fraktura imperativ je da ortoza pruži sagitalnuhiperekstenziju preko tri tačke oslonca, ograniči pokrete trupa i smanjisegmentnu pokretljivost pršljenova u sve tri ravni. To se postiže aplikovanjem

TLSO midera sa totalnim kontaktom u hiperekstenziji.

ClamshellTLSO



U tretmanu kompresivnih fraktura kod osteoporoze koristi se specijalni tip ortoze.

Fraktura kod osteoporoze



Ortoza za osteoporozu.

Tačke dejstva ortoze



Korektivne ortoze

Ortotički tretman je najčešće korišćen nehirurški metod lečenja adolescentneidiopatske skolioze (AIS). Kod neoperativnog lečenja adolescentne idiopatskeskolioze, spinalne ortoze daju najbolje rezultate. One čine kompromis

pacijentovog kvaliteta života sa neizbežnim faktorima kao što su fizičkasputanost, loš izgled i psihičke smetnje.

• izdužena muskulatura na stranikonveksiteta,

• podignuto rame na strani konveksiteta,

• povišena lopatica na strani konveksiteta,

• glava je nagnuta na stranu konkaviteta

skolioza skolioza normalna kičma



Korektivne ortoze

Ortotički tretman je najčešće korišćen nehirurški metod lečenja adolescentneidiopatske skolioze (AIS). Kod neoperativnog lečenja adolescentne idiopatskeskolioze, spinalne ortoze daju najbolje rezultate. One čine kompromis

pacijentovog kvaliteta života sa neizbežnim faktorima kao što su fizičkasputanost, loš izgled i psihičke smetnje.

Najpoznatiji korektivni mider napravili su Blount iSchmidt davne 1940 god. tzv. Milvoki mider kojispada u grupu rigidnih cerviko-torako-lumbo-sakralnih ortoza (CTLSO). Indikovan je kod

juvenilnih skolioza većih od 20°, adolescentnih od

25° do 45° i kod krivina koje su iznad Th8 (Th7)pršljena. Mider se nosi 24 sata, a oslobađanje odmidera započinje pošto dođe do srastanjaprstenastih apofiza pršljenskih tela i ono sesprovodi postupno u sledeće dve godine



Najčešće upotrebljivane su cerviko-torako-lumbo-sakralne (CTLSOs) i torako-lumbo-sakralne (TLSOs) ortoze. Mideri koji dozvoljavaju izvestan stepenpokretljivosti i ne zahvataju cervikalni deo kičme kao što su Boston, Charleston,

Providence, Cheneau, Wilmington, Miami, Rosenberger, Lyonnaise i drugi,uglavnom su dobili nazive po centrima u kojima su konstruisani.

RosenbergerWilmington

CTLSOs



Boston TLSO spada u grupu podpazušnih midera i najčeće je prepisivan brejs usevernoj Americi.



TLSO mider dozvoljava fiziološke kretnje (rotatorne, translatorne i aksijalne) a

sprečava neželjene kretnje.



Noviji tip TLSO midera je poznat kao Charleston mider i uspešno koriguje

jednostruke krivine od 25 do 35°. Za stanje posle hirurške fuzije kičme koristi seBi-Valve TLSO ortoza.

Bi-Valved TLSO



Prva fleksibilna spinalna ortoza (Dynamic Corrective Brace, SpineCor)napravljena je 1990 god. od strane Coillard-a i Rivard-a. SpineCor dozvoljavapokrete u mideru. Ova ortoza definisana kao elastična, može da vrši konstantanpritisak koji kontroliše posturu kada je pacijent opušten

Glavna uloga korektivnih ortoza je da spreče dalje napredovanje deformiteta amanje je njihovo dejstvo na ispravljanje deformacije. Sa biomehaničke tačkegledišta, kombinovani efekti podrške, bočnog detorzionog pritiska i korekcije

krivine čine stabilizaciju ortotisane skoliotične kičme. Ukupan uspeh ortotisanjazavisi od performansi same ortoze ali i od stalnog nadzora i korekcija ortoze.



Zaključak

Uloga ortoza se ogleda u kontroli pokreta, korigovanju deformiteta ili kao

kompenzacija za izvesnu slabost mišića ili ligamenata.

Kontrola pokreta se svodi na potpuno sprečavanje pokreta i ograničavanje obimapokreta do normalnog ili dela normalnog obima pokreta.

Sprečavanje razvoja deformacija ili vraćanja deformacije vrše strukturalne ortozedok dinamičke ortoze vrše kompenzaciju slabosti mišića ili grupe mišića.

Ortotička rehabilitacija predstavlja integralni deo osposobljavanja funkcionalnoinsuficijentnih osoba.



Da bi je stručnjak odobrio a pacijent prihvatio za stalno korišćenje, ortoza morada zadovolji mnoge zahteve. Ona mora da pomogne pacijentu da nešto uradi,treba da omoguću što više aktivnosti, treba da je laka kao i njeno stavljanje i

skidanje. Ordinacija ortotičkih sredstava treba da se vrši individualno, uzimajući uobzir, sa jedne strane tehničke mogućnosti a sa druge nivo funkcionalnogdeficita i biomehaničkih parametara.



ORTOTIČKA REHABILITACIJAORTOZE ZA DONJE EKSTREMITETE

ANATOMIJA KUKA

B B I I OO M M E E H H A A N N I I K K A A K K U U K K A A


ANATOMIJA KUKA

Vaskularizacija:

• a circumflexa ant. etpost.

• vaskularizacija metafizneregije femura

• a. centralis acetabuli

Zglobna čaura se pripaja na

međ

utrohanteričnoj liniji ipokriva vrat butne kosti koji je

bez periosta.




ANATOMIJA KUKA

Prelomi vrata butne kosti:

• addukcioni kod mladih (udaracpreko stopala i kolena)

• abdukcioni kod sarijih (udarac utrohanter)

GLAVNI FLEKSOR KUKA - m. iliopsoas


ORTOZE ZA DONJE EKSTREMITETE

B B I I OO M ME H H A A N N I I K K A A K K U U K K A A



GLAVNI EKSTENZOR KUKA - m. gluteus max.



B B I I OO M ME H H A A N N I I K K A A K K U U K K A A

GLAVNI ABDUKTORI KUKA

• mm. glutei med. et min.

GLAVNI ADDUKTORI KUKA

• mm. adduct. magnus,

brevis et longus



B B I I OO M M E E H H A A N N I I K K A A K K U U K K A A



FAZE HODA : - BIPEDALNI OSLONAC- MONOPEDALNI OSLONAC



- FAZA OSLONCA- FAZA NJIHANJA

KOLODIJAFIZALNI UGAO

DETE

SREDNJADOB STARIJA DOB

COXA VARA COXA VALGA





UGAO TORZIJEFEMURA



RASPORED KOŠTANIHGREDICA U ZONAMAOPTEREĆENJA KUKA





UGAO INKLINACIJEZONE OPTEREĆENJA



PRAVAC DEJSTVA SILEGRAVITACIJE





OPTEREĆENJE KUKA UFAZI MONOPEDALNOG

I BIPEDALNOGOSLONCA



RAVNOTEŽAGRAVITACIONIH I

ANTIGRAVITACIONIHSILA KOJE DELUJU NA

KUK





INDIKACIJE ZA PRIMENU ORTOZA ZA KUK

• ABNORMALNA ABDUKCIJA ILI ADDUKCIJA KUKA

• ABNORMALNA INTERNA ILI EKSTERNA ROTACIJA KUKA

• POTPUNA FLAKCIDNA ILI SPASTIČNA PARALIZA MUSKULATURE KUKA

• ATETOIDNI POKRETI U KUKU

• KONTRAKTURE FLEKSORA KUKA



NAJČEŠĆA OBOLJENJA KOJA ZAHTEVAJU ORTOTISANJEKUKA

• SPASTIČNA STANJA ZBOG OBOLJENJA ILI POVREDEKIČMENE MOŽDINE

• STANJA POSLE PRELEŽANOG POLIOMIJELITA

• CEREBRALNA PARALIZA

• UROĐENE ILI STEČENE DEFORMACIJE KUKA

• OBOLJENJA ILI POVREDE KOŠTANO - ZGLOBNOGSISTEMA KUKA





ORTOZA “NEWGUARD”









THR II ORTOZA ZAKONTROLU ROTACIJE,

ABDUKCIJE IADDUKCIJE

HKAFO (hip-knee-ankle-foot) ORTOZA SA

TOMASOVIMIŠIJALNIM PRSTENOM





HKAFO OBOSTRANA



ORTOZA SA IŠIJALNIMSEDIŠTEM





ORTOZA SA IŠIJALNOMRAJFNOM



HKAFO ORTOZA SAMEHANIČKIM

ZGLOBOM KUKA, SAILI BEZ KOČNICE I

PELVIČNIM POJASOM





ORTOZA SA IŠIJALNIMPRSTENOM ILI

SEDIŠTEM, ZGLOBOMKUKA I PELVIČNIM

POJASOM



ORTOZA SA IŠIJALNIMPRSTENOM ILI

SEDIŠTEM, ZGLOBOMKUKA I PELVIČNIM

POJASOM





RGO-recipročna ortozaOBOSTRANA ORTOZA

SA MEHANIČKIMZGLOBOM KUKA,

PELVIČNIM POJASOM IGLUTEALNIM

EKSTENZIJAMA


ORTOTIČKAREHABILITACIJA ARGO JUNIOR



ORTOZA PO MILGRAMU

PAVLIKOV REMEN

HILGERAJNEROVA ABDUKCIONA ORTOZA

ORTOZE ZA KONGENITALNE DISPLAZIJE I

HIPOPLAZIJE KUKA


ORTOZA ZA Mb. Pertes





ORTOZA ZA TRETMAN OSTEOHONDROZE

KUKA Mb. de Bois Larris





Newington ortoza za Mb.Legg-Calve-Pertes





Meka ortoza za kuk





ORTOZE ZA SKOČ NI ZGLOB ISTOPALO

KOSTI STOPALA GLEDANE SA UNUTRAŠNJE STRANE



KOSTI STOPALA GLEDANE ODOZGO

ORTOTIČKAREHABILITACIJA






LIGAMENTARNIAPARAT

GORNJEG IDONJEG

SKOČNOGZGLOBA




ORTOTIČKAREHABILITACIJA









NERVUS ISCHIADICUS (L4, L5, S1- S3)

N. PERONEUS COMM.N. TIBIALIS




• paraliza ekstenzora i abduktora

• nemogućnost dorzifleksije i supinacijestopala (viseće stopalo-equinovalgus)

• promene u načinu hoda

• nesposobnost stajanja na peti

* INDIKACIJA ZA ORTOTISANJE

MOTORNI ISPADI (n. peroneus) :


• nemogućnost plantarne fleksije iaddukcije (pronacije) stopala

• nemogućnost stajanja na prstima

* INDIKACIJA ZA ORTOTISANJE


MOTORNI ISPADI (n. tibialis) :



• A F O - VAPC - ORTOZA ZASKOČNI ZGLOB


ORTOZE U TRAUMATOLOGIJI IORTOPEDIJI

• A F O - ORTOZA ZA SKOČNIZGLOB SA POSTERIORNIM

OGRANIČENJEM





• A F O - ORTOZA ZA SKOČNIZGLOB SA OBOSTRANIMVERTIKALNIM ŠINAMA




• POTKOLENA ORTOZA SA

OPTEREĆENJEM NA PATELARNOJTETIVI




ORTOZE U TRAUMATOLOGIJI IORTOPEDIJI• LAKI FLEKSIBILNI TUTOR KOD

PAREZE STOPALA



ORTOZA ZA AHILOVU TETIVU




ORTOZA STOPALA PODESIVA

ORTOZA STOPALA SA POVIŠICOM

ORTOZA ZA OPEKOTINE





KOD NORMALNOG STOPALAUZDUŽNA OSOVINA

POTKOLENICE PROLAZI

KROZ DRUGI PRST

ORTOPEDSKA OBU Ć A



POVRŠINA OSLONCA TABANANORMALNOG STOPALA

TRI OSNOVNA OBLIKA STOPALA

ORTOPEDSKA OBU Ć A

GLAVNE VEZE STOPALA

ORTOPEDSKA OBU Ć A

Lig. plantare longum Lig. calcaneofibulare

Lig. talofibulare Lig. talofibulare post. Lig. deltoideum



TABANSKI SVOD :

• TRI GLAVNETAČKE OSLONCA

• TRI LUKA

ORTOPEDSKA OBU Ć A

• RASPORED SILATEŽINE TELA NA

RAVNOJ PODLOZI I PRIPOTPETICI OD 2 cm

ORTOPEDSKA OBU Ć A



DORZALNA FLEKSIJA 200 PLANTARNA FLEKSIJA 500

POKRETI U DONJEM SKOČNOM ZGLOBU

ORTOPEDSKA OBU Ć A

INVERZIJA I EVERZIJA

POKRETI PALCA

ORTOPEDSKA OBU Ć A



ORTOTIČKA REHABILITACIJAORTOPEDSKA OBU Ć A

OBOSTRANI NELEČENI PESEQUINO -VARUS

UVRNUTO STOPALO - PESEQUINO -VARUS CONGENITUS

ORTOPEDSKA OBU Ć A



PLANTOGRAM

ORTOPEDSKA OBU Ć A

PLANTOGRAM

ORTOPEDSKA OBU Ć A



ODVIJANJE NORMALNOGKORAKA

ORTOPEDSKA OBU Ć A

0

TRI STEPENA IZDUBLJENOG STOPALA

ORTOPEDSKA OBU Ć A



ČETIRI STEPENA RAVNOG STOPALA

ORTOPEDSKA OBU Ć A

RAVNO STOPALO - PES TRANSVERSOPLANA

OBLIK I PROMER ĐONAZA FIZIOLOŠKU CIPELU

ORTOPEDSKA OBU Ć A



RASPORED SILA TEŽINE U CIPELI SA VISOKOM POTPETICOM

ORTOPEDSKA OBU Ć A

IZGLED CIPELE KOJA SE KORISTI KOD AMPUTACIJE U NIVOULISFRANKOVOG ZGLOBA

ORTOPEDSKA OBU Ć A



ORTOPEDSKA CIPELA U VEZI SPOTKOLENIM APARATOM

ORTOPEDSKA OBU Ć A

“ TEHNIKA PRIVIDNOGSTOPALA “

ORTOPEDSKA OBU Ć A



• APARATI ZA IZJEDNAČAVANJEDUŽINE EKSTREMITETA - ŠTUC

APARAT


RAZNE VARIJANTEDORADE

KOMERCIJALNECIPELE



RAZLIČITI OBLICIORTOPEDSKOG ULOŠKA ZA

RAVNO STOPALO(PES PLANUS)

ORTOPEDSKI ULOŠCI

ORTOPEDSKI ULOŠCI



ORTOPEDSKI ULOŠCI

Documents

Ortoticka rehabilitacija skripta