osHoNEVINOST ZNANJE I RADOZNALOST

Gde je nestala moja detia radoznalost?

Leo commerceBeograd,2012

Naziv originala:INNOCENCE, I'N{O\7LEDGE, AND \TONDER - OSHO

Naziv knjige:NEVINOST, ZNANJE I RADOZNAIOST_ OSHO

Copyright @ 201 1 by Osho International Foundation, Switzerland

Copyright @ 2012 za Srbiju Leo commerce, Beograd

OSHO je registrovani zaititni znak Osho medunarodne organizacije, www.osho.com.Materijal koriSien u ovoj knjizi preuzet je iz rzliditih predavania i predstavlja odgovore koje jeOsho davao na pitanja publike. Sva Oshova predavanja su u potpunosti pretodna u knjige, adostupna su i u originalnom audio-zapisu. Audio-zapise i kompletnu arhivu telstova moiete

naii u onlain Osho biblioteci na adresi www.osho.com.

Urednik:Sladana Periiii

Prevod:Ivana Cvetkovii

Lektura i korektura:Bosiljka Delii

Prelom i korice:Pintor ProjectZrizdava{a:

Nenad i Sladana PeriSii

Izdavrt:ID ko commerce, Beograd

Plasmm:ID Leo commerce, Beograd

Mihajla Bandura 36oll I 37 5-2625: 01r | 37 5-2626; 0r1 I 37 5 -2627 ; 063 | 5r7 -87 4

E-mail: nesaperisicEgmail.cominfogleo.rswww.leo.rs

St"mpa'Neografia - Badki Petrovac

Tira i :1000

ISBN 978-86-7950,159 -2

OSHO je registrovani zaititni znak Osho International Foundadon,

www.osho.com

Sadri-ajPredgovor

1 Radoznale odi

2 Srca i umovi

3 Znanje nije isto 3t

4 Odgovori su opas

5 Stare navike teiko

6 Kao dete

O autoru

Osho medunarodni

ViSe informacija

'rcla'

I \DWONDER-OSHO

tgF.)oniArosT-osHorioo:l Foundation, Switzedand

Leo commerce, Beograd

l.rum

Predgovor

Pre svega, dozvolite mi da objasnim koliko vrsta budala postoji'Prvi tip su oni koji ne znalui nisu svesni sopsffenog nezna'

nja - obidne budde.Drugoj vrsti pripadaju oni koji ne znaiu, ali misle daznaju-

kompleksne budale, udene budale.Tiredi tip dine oni koji zn$u da ne znaju- blagoslovene budale.Svi se radaiu kao obidne budale - u pravom smislu znatenia

reti glupak. Svako dete je obidna budala. Dete nije svesno soP-swenog neznanja. JoS nije postalo svesno mogudnosti saznania'O tome govori hriSdanska parabola o Adamu i Evi. Bog im jerekao: ,,Nemojte jesti sa drveta saznania." Pre tog nesreinog slu-crja, kada su jeli sa drveta saznar4a', Adam i Eva bili su obidnebudale. Ni5ta nisu znali. Naravno, bili su neverovatno zadovoljnijer je telko biti nezadovoljan ako iivite u neznanju' Nezadovolj-swo mora da se veiba; mora da se postignei za nezadovoljswoje potreban rawoj. Ne moiete sworiti pakao bez znanja - kakomoZete sworiti pakao bez znanja?

Adam i Eva bili su kao deca. Svaki put kad se rodi dete, rodise Adam. Adam iivi nekoliko godina - najviSe detiri godine. Sva-kim danom taj broj se smanjuje. Ziui u raiu ier re zna kako da

8 NEVTNOST, ZNANJE I RADOZNALOST

swori tugu. Veruje Zivotu, uiiva u sitnicama kao 5to rade kamidcina plazi ili Skoljke. Sakuplja ih kao da je nalao blago. Obidnikamendi6i blistaju kao Kohinor. Sve ga oduievljava - kapi rosena jutarnjem suncu, zvezdano nebo, mesec, cve6e, leptiri, sve.

Zatim, malo-pomalo, udi: leptir je samo leptir, cvet je samowet. Nema tu mnogo nauke. Pamti imena: ovo je ruLa, ono iebela rada, ovo je lala, a ono lotos. Malo-pomalo, imena postajuprepreke. Sto vi5e udi, sve je dalje od suitine Livota. Postaje Stre-ber. Zivi glavom, a ne celim biiem. Upravo to znati pad. Jeo jesa drveta saznanja.

Svako dete mora da jede sa drveta saznania. Svako dete jetoliko jednostavno da, vremenom, mora postati kompleksno -to je sastavni deo odrastanja. Svako dete prelazi put od obidnebudale do kompleksne budale. Razlikujemo nekoliko stupnje-va komplelanih budala - neki ostanu na nivou srednje 5kole,neki se zadrLe na nivou diplomaca, neki postanu postdiplomciili doktori nauka. Sve su to stupnjevi razvoja kompleksnih bu-dala. Svako dete mora da okusi spoznaju jer je iskuie nie znaniapreveliko. Sve 5to je nepoznato moZe biti opasno. Mora da saznajer te znanjem moii da se izbori s tim. Kako iemo se izboriti bezznanja? Svako dete predodredeno je da naudi.

Prva vrsta budale, neizbeLno, mora da postane druga vrstabudale. Druga vrsta budale moLe, ali i ne mora, evoluirati u tre6itip budale. Tiredi tip budale razvija se samo kad drugi tip postanepreoptereien znanjem - kad ima previ3e znanla, kad se sav pre-wori u glavu, kad izgubi svu oseiajnost, svest, sav Zivot. eovekpostaje teorija, natpis, dogma, a u njegovom umu kovitlaju seredi. Jednog dana, ako se ta osoba osvesti, shvata da mora odbacitisve 5to je dotad saznala. Thda postaje tre6i tip budale - blagoslo-vena budala. Doiivljava drugo detinjswo. Ponovo postaje dete.

Setite se Isusovih redi: ,,...ako se ne povratite i ne budete kaodieca, ne6ete uii u carswo nebesko."l Ne zaboravite, kaie ,,kao

I Matej 18:3. (Prim. prev.)

deca", a ne ,,deca". Red ,,kao'I'eorsu poput dece, ali nisu viie deca. Ijoi nisu osetila iskulenje. Njihotrne vredi mnogo jer je nisu saminikad ih ni5ta nije stavilo na muli

Iskulenja dolaze pre ili kasniiskulenje i odvu6i ie dete u reLrdete ne treba treba da pode za islnako bude spredavalo ili ogranica'itip budale. Neie u6i u Isusovo ca.rrai, ne. Ostaie neznalica. Neznanne oslobadanje od tereta. Prvo npanj znanja, prvo mora da zgresi ispoznaju, da odbije posluinost BrdoZivi sopsweni ego samo da biodrekne.

Neie se svi odreii ega. Sva decna drugi, a samo blagosloveni dcnaziv aju blagoslovenim budalanu

Blagoslovena budala dosdgJada jeznanlejalovo, znanjeje prepbudale odridu se znanja i dosdzrprodiste pogledi. U njihovim ocirhovi umovi nisu umovi, vei iismzakrdeni dubretom. Mozgor.i irznanjem. Jednostavno su wesni. I

Tertulijan je podelio znanie nlica - takvo znanje ima drugi tipnema spoznafu jer nije saznao putje, zapamtio: udenjak je samo pradunar. Tertulijan kaZe da ova'vei neznanje upakovano tako daneznarye.lJ swari, to je pad, pariskvarenost. Iskvareno stanie um;

i.{IOST

imicama kao 3to rade kamidciro da je naiao blago. Obidnire ga oduievljava - kapi roseDo mesec, ane(e,leptiri, sve.ir je samo leptir, cvet je samord imena: ovo je ruia, ono jeIfalo-pomalo, imena postajurd suitine Livota. Postaje Stre-r. Upravo to znati pad. Jeo je

n-era saznanja. Svako dete je, mora postati kompleksno -io dete prelazi put od obidnerzlikujemo nekoliko stupnje-fanu na nivou srednie 5kole,r. neki postanu postdiplomci

iei razvoja kompleksnih bu-oznaju jer je isku5enje znanja'ie biti opasno. Mora da saznairr. Kako iemo se izboritibeze da naudi.mora da postane druga vrstafi i ne mora, evoluirati u treiise sarno kad drugi tip postanerrfliie znan)a, kad se sav pre-rinost, svest, sav Zivot. eovekr niegovom umu kovitlaju sesresd, shvata da mora odbacitirie ueii tip budale - blagoslo-njsn'o. Ponovo postaje dete.e ne povratite i ne budete kaoo.-t Ne zaboravite, kaZe ,,kao

Predgouor

deca", a ne ,,deca". Red ,,kao" veoma jevtLna' Oznatavaone kojisu poput dece, ali nisu vi6e deca. Deca su sveci, ali samo zato $tojoI nisu osetila iskulenje. Njihova svetost veoma je jednostavna;ne vredi mnogo jer je nisu sami zaradili, nisu se borili za niu,nikad ih ni3ta niie stavilo na muke iskuienja.

Iskulenja dolaze pre ili kasnije. Pojavi6e se hiljadu i jednoiskuienje i odvu6i ie dete u raznim smerovima. Ne kaZem dadete ne treba treba da pode za iskulenjima - ako se bude opiralo,ako bude spredavalo ili ogranidavalo sebe, zauvek ie ostati prvitip budale. Ne6e uii u Isusovo carstvo, neie okusiti Muhamedovrq, ne. Ostaie neznalica.. Neznanje je samo vrsta podskivaila, ane oslobadanje od tereta. Prvo mora da dostigne odredeni stu-panj znanja, prvo mora da zgreli jer tek posle toga moZe da okusispoznaju, da odbije poslulnost Bogu i da krene u divljinu sveta,doiivi sopsweni ego samo da bi jednoga dana mogao da ga seodrekne.

Nede se svi odreii ega. Sva deca predu s Prvog stupnja ludostina drugi, a samo blagosloveni dostignu treii stupanj - zato se inrziv aju blagoslovenim budalama.

Blagoslovena budala dostigla je najvi5i nivo spoznaje ier znada je znanje j alovo, znanje j e prepreka za spoznaiu. Blagoslovenebudale odridu se znania i dostiiu spoznaju. Jednostavno im seprodiste pogledi. U njihovim odima nema teorija i pomisli. Nji-hovi umovi nisu umovi, vei dista inteligencija. Mozgovi im nisuzalrdeni dubretom. Mozgovi im nisu zakrdeni pozajmljenimznanjem. Jednostavno su svesni. Oni su plamen svesti.

Tertulijan je podelio znarye na dve kategorije: znanie nezna'lica - takvo znanje ima drugi tip budala. Udenjak zna, ali ipaknema spoznaju jer nije saznao Putem sopswenog iskuswa. Slu5aoje, zapamtio: udenjak je samo papagai, u najboljem sludaju -radunar. Tertuliian kaie da ova vrsta znania nije pravo znanie,ve( neznanje upakovano tako daizgledakao znanie, preruienoneznanje.lJ swari, to je pad, pad niLe od dedje nevinosti. To jeiskvarenost. Iskvareno stanje uma. Lukavost, pamet' iskvarenost.

10 NEVINOST, ZNANJE I RADOZNALOST

Druga vrsta znanja, prema Tertulijanovim redima, naziva se,,svesno neznanie". Postiie se kad osoba odbaci sva znanja i po-gleda pravo u su5tinu Livota, bez predrasuda; kad sagleda swar-

kad se suodi s realnoliu u svom ra-nost, bez ikakvog predznanja' kad se suodi s realnoiiu u svom raskoSnom sjaju. eovek samo pogleda realnost ikaLe:,,Ne znam'O tom detetu govorio je Isus - nije to Pravo dete, ve6 dovek kojipodseia na dete.

,,Blagoslovene su budale ier te naslediti blagodatiiivota."

Prvi tip budale automatski ptelazi u drugi tip' ali drugi tipne postaje uvek treii. Skok sa drugog na tre6i stupanj mora bitisvestan din odluke - sanfas. Odludite da imate dovoljno znaniaipoZelite da ponovo postanete neznaJica, poZelite da opet budetekao dete, da se ponovo rodite. Ja sam babica. Pomoii 6u vamda postanete budale. Zapamtite: ako ne dosegnete treii stupanj,protra6ili ste Zivot.

Adam ie odbio da poslula Boga. Svaki Adam mora da odbijeposlulnost. Izgubio je milost. Svaki Adam mora da padne. Jeo jeplod sa drveta spoznaje. SvakiAdam mora da stekne znanie- to jeprirodan proces. Palo mi je na pamet stotine parabola, ali nilednaniie tako dobra kao ova o Adamovom padu. To je najpregnantnijaprida wih vremena. Neprekidno se vraiam mnogim njenim zna-denjima zahvaljujud kojima svaki put otkrivam neki novi smisao'

Kad se Adam preworio u Hrista, postao je treii tip budale -blagoslovena budala. Sve 5to je Adam uradio, Hrist je poni5tio.Sve je vratio na podetno stanje - u doba nevinosti.

Rabini, religiozni ljudi, sveltenici hrama uJerusalimu, bili susamo udene budale. Nisu mogli da podnesu Isusa. Morali su daga ubiju jer im je bilo neprijatno u nJegovom pr$uswu. )amonjegovo postojanje predstavljalo je vrhunac mira, ljubavi, saose-

neprijatno nJegovompr$uswu.Samobilo

Udeni ljudi ubiii su SokMansura. Kad god se poiar-iproblem u svetu. Svi udeniaOvaj dovekwrdi da je njihorrko u svojim srcima i sami senije donelo - ni prosvedjenitbili - znanje im nije dotaklo :u srcima, svesni su toga; zatonevine ljude jer su u porederIsusa bili su visoki weitenici rim je da su ni5tarije. Uz IsuBoga njihovo prisuswo bilo 1

Samo hrabri odvaie seOgroman je to prelazak. Rneustralive. Nije za kukavit

Anegdota.. .

Jednog starijeg ioueha, Ijukuitljiuog izuedu Pred sud.

,,Optuieni ste za piiamira", prasnuo je sudija.

,,Sta imate da kaiete u,,eovekova nedoveino

i hiljade", poieo je oPtui?rt,,Nisam tako nizak ka

nezahvalan kao Kits, takokao Tenison, tako lrrlgara

,,DostaL", prekine ga -,t,,Devedeset dana prie

na, pa pohapsite i njih. 5r

Sudija pripada Prvom Ina ludi dine upravo ova dveoma ie redak.

ubiju

i;aniaisvetlosd. Sve udene budale odmah su shvatile da se svrhanjihovog postojanja dovodi u pitanje. Ako taj dovek poZivi, sviie uvideti njihovu glupost. Morali su da ga se reie da bi ponovopostali najobrazovaniji u svojoj zqednici.

)OZ\-\IOST

Temrlijanovim redima, naziva seiad osoba odbaci sva znanja i po-lez predrasuda; kad sagleda swar-rad se suodi s realno56u u svom ra-lgieda realnost i kaie: ,,Ne znam."niie to pravo dete, vei dovek koji

u budale jer ie naslediti blagodati

i prelazi u drugi tip, ali drugi tipdrugog na treii stupanj mora bitillucite da imate dovoljno znailaireznalica, poielite da opet budete:- Ja sam babica. Pomoii iu vam:e: ako ne dosegnete treii stupanj,

Boga. Svaki Adam mora da odbijeh-ali Adam mora da padne. Jeo jedam mora da stekne znanle- to jepamer stotine parabola, ali nilednaro\-om padu. To je najpregnantnijao se rraiam mnogim njenim zna-Llii put otkrivam neki novi smisao.*ista, postao je rreti tip budale -: -\dam uradio, Hrist je poniStio.- u doba nevinosti.itenici hrama u Jerusalimu, bili sufi da podnesu Isusa. Morali su damo u njegovom prisuswu. Samolo ie vrhunac mira, liubavi, saose-lale odmah su shvatile da se svrhapianie. Ako taj dovek poiivi, svirrali su da ga se reie da bi ponovoi zaiednici.

Predgouor 1 l

Udeni ludi ubili su Sokrata. Neki drugi udeni ljudi ubili suMansura. I(ad god se pojavi neko ko pripada ffeiem tipu, nastajeproblem u wetu. Svi udenjaci se ujedine - posao im je ugroZen.Ovaj dovekwrdi da je njihovo celokupno znaniekojeltarija. Dubo-ko u svojim srcima i sami se slaZu s tim. Nikakvo dobro imznanjenije donelo - ni prosvedjenje, ni blagoslov. Isti su kakvi su oduvekbili - znanje im nije dotaklo srca, nisu doZiveli preobraiai' Dubokou srcima, svesni su toga; zato imje jo5 nelagodnije. Hoie da uni5tenevine ljude jer su u poredenju s njima oni sami niko i ni5ta. BezIsusa bili su visoki sveltenici u hramu. eim se Isus pojavio, pokazaoim je da su ni5tarije. Uz Isusa su oseiali prisuswo Boga, a poredBoga njihovo prisuswo bilo je beznadajno,li3eno slave i Pompe.

Samo hrab ri odvaLe se na skok od drugog do treieg tipa.Ogroman je to prelazak. Religija je samo zahrabre, u stvari, zaneustra5ive. Nije za kukavice.

Anegdota...

Jednog starijeg ioueha, ljubitelja dobre kapljice, i'naie uienog i do'uitljiuog izuedu pred sud.

,,OptuZeni ste za pijanstvo i uzemiravanje javnog reda imira", prdsnuo je sudija.

,,Sta imate dakaLete u sopstvenu odbranu?"

,,eovekova nedovednost prema doveku upropastila je stotineihi\ade", poteo je optui,eni suoj uisohoparni gouor.

,,Nisam tako nizak kao Po, tako bezodan kao Bajron, takonezahvalan kao Kits, tako neumeren kao Berns, takva kukavica

kao Tenison, tako vulgaran kao Sekspir, pa..."

,,Dostal.", prekine ga sudija.,,Devedeset dana priwora i, pozornide, zabeleLite ova ime-

na, pa pohapsite i njih. Sve je to isti olol!"

Sudija pripada prvom tipu budala, a optuieni drugom. Veii-na ljudi dine upravo ova dva tipa. Theii tip, poput Isusa i Bude,veoma je redak.

NEVINOST, ZNANJE I MDOZNALOST

Indijska red za budalu je ,,budu"' Potide od redi Buda. Kad seBuda odrekao kraljevswa i oti3ao sa svojim sledbenicima, mnogisu govorili: ,,Nemoj biti budu, nemoj biti budala. Nemoj da idelza ovim dovekom!" Liudi su nazivali njegove udenike ,,budu".On je budala, budu, jer se odrekao kraljevswa' Ko bi se' norma-lan, odrekao kraljevswa? Ljudi Lude za kraljevswom, a on ga seodrekao - sigurno je budala.

Theii tip veoma je redak. Ipak, moZe se sresti. Ako ste dovolj-no radoznali, skodiiete. Budale koje ubrajamo u drugi tip nisutoliko odvaine. Oni skupljaju mrvice znaniaovde i onde. Nema-ju toliko hrabrosti, pa moraju da pozaimliuiu znarye. Jevtinije jetako. Mogu da kupe i na veliko.

Ako zaista hoiete da se sretnete sa swarnoliu, put je strm'Tiaii potpuno Zrtvovanje. Drugi tip budala usuduje se da kro-di samo do odredene granice. Ako moie jevtino da se ogrebe oneko znanje - u redu, ako ne - odustaje.

Budite hrabri. Ako niste zaista hrabri, nikad nedete postatitreii tip - blagoslovena budala.

Niko ne ostaje ceo Zivot na nivou prvog stupnja' To stanje jesamo teoretsko. Svako mora da ga preraste, viSe ili manje, tazllka'je samo u kvantitetu, ali ne i u kvalitetu. Veiinu moiemo svrstatiu drugu kategoriju. Ako ste i sami u drugoj grupi, ako ste deo in-teligencije, zapamtite: Nikad nije kasno zautenle' Imate dovolj-no znania, sad treba da se udite spoznaji. Znanie magli um kaopralina koja pada na ogledalo . Znanje nije spoznaja - spoznaiaje potpuno drugadija, sa drugadijim ukusom. Ima ukus udenja.

Obiasniiu vam razliku . Znarye podrazumeva sakupljanje po-dataka, iskustava, kategorizacija i pam6enje. Udenje znadi da nesakupljate ni5ta - samo gledate ono 5to vam se odvija pred odi-ma. Udenje je oworenost uma. Sto viSe znate,viSe se zawanteierne moiete da prenebregnete svoje znanie - uvek vam se ispredina putu. Ako me sada slulate, a pripadate grupi udenih ljudi,ne6ete me slulati oworeno, jednostavno. Ne slulate me. Dokgovorim, vi razmiSljate, procenjujete, osuduiete - nema dijaloga,

Tved samo debate. Izgledate mirncnje vam se kovitla u glavi. L-niim'5to vama dopire do mozga nemaDo vas dopire samo ono 5to ie Pr

Um koji je spreman da uei Pa;iz proilosti, oworen je i Predsur5ta god to bilo. Ako Podnete da trpomo6i da shvatite da niSta ne znost, postaje svesna soPswenog INeznanje je samo Promena' rnut

Slobodno preskodite sa drueblagoslovena budala. Blagosill arr

o,ir

bdce od redi Buda. Kad seoiim sledbenicima, mnogibit budala. Nemoj da idelniegove udenike,,budu".

ilievswa. Ko bi se, norma-a kraljevswom, a on ga se

ir se sresti. Ako ste dovoli-rbraiamo u drugi tip nisumanja ovde i onde. Nema-inilf uiu znanje. Jevtinije je

a sn'arno5iu, put je strm.budala usuduie se da kro-oie jevtino da se ogrebe oric .e-bri. nikad neiete postati

pn'og srupnja. To stanje jeaste. r-iSe ili manje, razlikau- \ ecinu moZemo svrstatiusoi grupi, ako ste deo in-ro za uienje. Imate dovolj-aii. Znanje magli um kaoe niie spoznap * spoznajaku-.om. Ima ukus udenja.drazumeva sakuplj anj e po-rcenie. Udenje znati da net0 \:arn se odvija pred odi-: zflare, viSe se zawarate jermie - uvek vam se isprediradate grupi udenih ljudi,r-no. Ne slulate me. Dokrsuduiete - nema dijaloga,

Predgouor r3

vei samo debate. Izgledate mirno, ali uoplte niste smireni, zna'nje vam se kovitla u glavi. UniStava sve moje teti, izvtte ih. Ono5to vama dopire do mozga nema veze s mojim swarnim redima.Do vas dopire samo ono ito je proilo kroz filter znarya.

Um koji je spreman da udi paLliivo slu5a, bez ikakvih primesaiz proilosti, oworen je i predstavlja ogledalo koje odraiava sve,5ta god to bilo. Ako podnete da udite, sazna(ete. Saznanje ie vampomoii da shvatite da niSta ne znate. Osoba koja spozna swar-nost, postaje svesna sopswenog neznania - zna da ni5ta ne zna.Neznanje je samo promena' mutacija, revolucija.

Slobodno preskodite sa drugog stupnja na treii i postaniteblagoslovena budala. Blagosiljam blagoslovene budale.

NEVINOST, ZNANf EIRADOZNALOST

Radoznale odi

Rad.oznalost je izuor mudrosti, radoznalost je izuor lepote, rado-znalost je izuor potrage, praue potrage. Radoznalost uas uodi uauanturu spoznaje iiuotnih tajni.

Gde je nestala moja deiia radoznalost?

De3ava se gotovo svima. Sto ve6im znaniem raspolaZete, sve stemanje radoznali. Roditelji, ikole, fakulteti, druiwo..' Svi vasteraiu da stidete znarye. Sav njihov trud odnosi se na ulivanjeznania. Unutra5nji prostor toliko vam se puni znanjem da viSenema mesta za radoznalost.

Dedie odi su radoznale. Deca se odulevljavaju svim i svadim'Sitnice ih iznenaduiu. PrSte od radosti jer im ie Livot neprekidniniz otkriia.

Vremenom postajete udeni - druiwo vam namede takve zah-teve. Znanje je potrebno, moZe se upotrebiti na mnogo nadina'Radoznalost je opasna. Radoznali ljudi obidno postaju filozofi,pesnici, mistici, l.ludi beskorisni drulwu. Dru5wo traii ma5ine,veSte maiine - daje vam sve viSe znanja, puni vas znanjem, pre-wara vas u robota. Sto viSe znate' sYe vam )e teLe da saduvateradoznalost - kako moZete da se zadudite nedemu kad vei sve

znate?Dete se pita zaSto je lilie zeleno. Vas to ne zanima. Znate da

je zeleno zbog hlorofila, iako ne znate ba5 mnogo toga. Kad bivas neko pitao za5to hlorofil boji li56e u zeleno, morali biste daslegnete ramenima. Samo ste malo pomerili pitanje. Sto viSe zna-

18 NEVINOST, ZNANJE I RADOZNALOST

te, manje se pitate. Kad radoznalost u vama umre, nestaje i reli-gija jer se religija sastoji od strahopoltovanja i divljenja. Znaryedemistifikuje iivot, a religya postoji samo kad ie i'ivor misterija'Dakle, moraiete da naudite kako da opet budete radoznali.

Pravo obrazovanje neie vam ubiti radoznalost. Dobiiete ied-no, ali ne na u5trb drugog. Biiete obrazovani, ali i radoznali'Sazna6ete da niSta ne moie ubiti radoznalost. (J swari, 5to viSeznate, vala radoznalost biie sve iada'

Dete ne moie da postavlja pitania o hlorofilu dok ne saznada hlorofil postoji. Ako ste stekli pravo obrazovanje, moZete sepitati ta to liSiu daje zelenu boju, iako znate za hlorofl.

Poslednje reti Alberta Ajnitajna:,,Celog Livotamislio sam da iu otkriti tajne univerzuma.De-

silo se upravo suprotno. Sto t"- dublje proudavao iivot, sve samse viSe pitao kako i za5to. lJmirem, a joi uvek sam radoznao, joiuvek se dudim i pitam."

Retki su ovakvi ljudi - geniji. Geniji ne dozvoljavaju druS-wu da ih svedu na robote - to je moja definiclja geniia. Svakose rada kao genije, ali ve6ina ubrzo podinje da pravi kompro-mise. eim podnu da prave kompromise, gube talenat, ubijajuinteligenciju. Prodaju dulu za trice i kudine, za neke besmi-slice, su5tinski posmatrano. MoZda bi i mogli da upotrebe teswardice na ovom svetu, ali kad dode smrt, niSta od toga neieodneti u grob.

Ako umirete kao Albert Ajnltajn - radoznali, s moliwom usrcu, s poezijom na usnama - Liveli ste punim Zivotom i odlazitekao duhovnik. Albert Ainitain ima viSe duha od pape i svih bu-distidkih sveltenika zaiedno - daleko viSe! Pre nego 5to je umro,neko ga je pitao:

,,Kad biste se ponovomatematidar i frzitar?"

li biste opet postali veliki

,,Nikad! Kad bih dobio drugu 5ansu, postao bih vodoinstala-ter, a ne frzitar. Voleo bih da imam obidan iivot, da budem ne-poznatda bih lak3e uZivao u Zivotu. Ne Zelim da me prepoznaju.

Slava, prestii, istrazivanj" - oiputu i mogao bih da se dublie

Kizete mi da ste izgubili sza5to.

Verovatno zato 5to ste stel

Jedan ambiciozan cirk*ski untalente a potrazi za angai,maa

,,Sta znai da r:.drt?", pintBez reti, iouek je raiiria r

prauio nekoliko hrugoua u uu,je tatno tamo odakle je i ?oha

,,lJ redu", rekao je agent.

Upravo to se deiava obremoLezatuditi. eak i kad bi ir

,,IJ redu, ti si Bog. Pa ita?Zabonvite sve 5to ste n'u

Pozoriini producent, Mahst Djednog glumca.

,,Ho6u da vam ponudi-una sceni. Ceo London ce setreba da uplatite deset hiliad6u se ubiti na sceni, pred pra

Po tpuno b ezizraizjno, pz,,Hm, zanimliivo. A $ta r

Neki su toliko zaokuplltrazmi5ljaju ni o demu drugrradi( za bis?" Brinu samo zaiskoriste - viie ih ni3ta ne mokao mesedari. Grm ruie cveuu zoru, oni ne duju; gluvi su

at.i--osT

osl u varna umre, nestaje i reli-olL-\srovanja i divljenja. Znanje:o'i samo kad je Zivot misterija.ii-a. opet budete radoznali.

rL'i:i radoznalost. Dobiiete jed-ere obrazovani, ali i radoznali.i ra,joznalost. lJ swari, 5to vi5e. : -

irania o hlorofilu dok ne saznai piavo obrazovanje. moZete ser. rako znate za hlorofil.

u ori,riri tajne univerzuma. De-i:-.lle proudavao Zivot, sve samrl. a ioi uvek sam radoznao, jo5

i. Geniji ne dozvoljavaju dru3-e r-iLria definicija genija. Svakorr:r oocinie da pravi komPro-rpro:nise. gube talenat, ubilajuur;e i kuiine, za neke besmi-xi^a bi i mogli da upotrebe teL ,iode smrt, niSta od toga neie

iu;n - radoznali, s moliwom u-ei sre punim Zivotom i odlazitem; r-iie duha od pape i svih bu-rieso r-iie! Pre nego ito je umro,

. d"a Li biste opet postali veliki

u iansu. postao bih vodoinstala-:-ar obiian iivot, da budem ne-rr,;. \e ielim da me prepoznaju.

Radnznale oii 19

Slava, prestii,, ixrazivanja - niSta od toga ne bi mi se ispredilo naputu i mogao bih da se dublje sjedinim sa Zivotom"'

KaZete mi da ste izgubili svoju dedju radoznalost i pitate meza5to.

Verovatno zato 5to ste stekli dosta znanja.

Jedan ambiciozan cirhusbi umetnik ulao je u kancelariju louca natalente u potrazi za angaZmanom'

,,Sta znal da radi5?", Pitao ie agent.Bez reii, ioueh je ralirio ruhe, poleteo, izaiao broz przzzr, na-

prauio nekoliko krugoua u uazduhu i uratio se u kancehriju. Sleteoje taino tamo odakle ie i poleteo - ispred radnog stoh'

,,lJ redu", rekao je agent. ,,D^He, imitirai pticu' Joi nelto?"

Upravo to se delava obrazovanim ljudima - niSta ih vi5e nemoLe zriuditi. eak i kad bi im se Bog ukazao, rekli bi:

,,lJ redu, ti si Bog. Pa Sta?!"Ztboravite sve Sto ste naudili.

Pozorilni producent, Mahsi Doldum, dobio je izuzetnu ponudu odjednog glumca.

,,Hoiu da vam ponudim neito 3to nikad niko nije uradiona sceni. Ceo London 6e se uzburkati zbog te predstave' Samotreba da uplatite deset hiljada funti na radun moje supruge i ja6u se ubiti na sceni, pred publikom."

Potpuno bezizrainjno, producent je razmiiliao o ponudL,,Hm, zanimliivo. A 3ta 6e5 da radi5 za bis?"

Neki su toliko zaokupljeni ovozemaljskim da ne mogu darazmi5liaiu ni o demu drugom. Producent pita: ,,A 5ta ie5 da

radl! zabis?" Brinu samo za ovozemaljsko - kako i 5ta mogu daiskoriste - vile ih ni5ta ne moie prodrmati, niti osvestiti. Hodaiu

kao mesedari. Grm ruie cvera, oni ne vide; slepi su. Ptice cvrku6u

u zoru, oni ne duju; gluvi su. Postali su neosetljivi. Postali su to-

20 NEVINOST, ZNANJE I RADOZNALOST

liko umrwljeni da ih niita ne moie naterati da zaple5u, zapevaju,niSta im ne moie olakdati korak. Glavni krivac zato je - znanje.

U nekom drugom svetu, punom razumevanja, imali bisteznanje, ali bi vas naudili kako da saduvate svoju radoznalost. Nebi ubili poezqu u vama, ne bi je zgnjetili teretom znanja. Na pra-vom univerzitetu, polovina predmeta odnosila bi se na utilitari-stidke nauke, a druga polovina bila bi posveiena poezqi, muzici,slikanju, plesu, meditaciji, moliwi ili, jednostavno, relaksacijipod nekom krolnjom, uZivanju u tiSini kad ne moramo niSta daradimo. Polovina predmeta bila bi posveiena onome 5to radimoiz distog zadovoljswa. Tek tada ljudska biia bila bi celovita.

Do sada smo imali dve vrste ljudi: jedni su posvedeni ovoze-maljskom * utilitaristidkom, a drugi su monasi - potpuno liienisvega ovozemaljskog. Obe vrste su nepotpune. I jednima i drugi-ma neSto nedostaje. Monahu nedostaju lepote ovog sveta - lepo-te odnosa sa ljudima. Monah je siromaian, duhovno siromalanjer mu nedostaje Zivotnog iskuswa koje obogaiuje Zivot: ljubav,prijateljswo, mri,nja, ljutnja, saoseianje i sve ostalo 5to plenidu5u. Monah je samo prazno crnilo, kao komad crnog platna,niko nilta nije naslikao na njemu - duhovno je siromalan.

Video sam mnogo svetaca i, mogu vam reii, prava je retkostsresti sveca koji je dostigao punoiu Livota. Svetac je tako mono-ton, tako dosadan; ceo Zivot mu je dosadan. Kako moZe da Livitako dosadnim Zivotom? MoZe, zato 5to su mu sva dula otupela,pa dak i inteligencija. Svetac viIe i ne ose6a da mu je dosadno.

Znate li da se nijedna Livotinja, osim doveka, ne dosaduje?Bizon se ne dosaduje. Magarac se ne dosaduje. Nisu dovoljnointeligentni da bi se dosadivali. Samo se dovek dosaduje, samose dovek smeje. Dosada i smeh su lice i nalidje istog novdi6a. A tivali monasi, ti takozvani religiozni ljudi, niti se dosaduju, niti sesmeju! Srozali su se na nivo bufala i magarca.

euo sam za jednogfilozofakoji je hodao ulicama zagledanunebo, zvezde, mesec, sunce, oblake i ptice u letu. Naravno, mno-go puta bi naleteo na nekoga ili bi se sapleo o ne5to. IGd god bi

www.leo.rs

se sudario s nekim, rekao bi:Po5to je bio cenjeni filozof, nilse ne bi uvredio.

Jednog dana je naleteo nizgovori: ,,Gospodine, jeste Ii tgledao ispred sebe, nasmejao sst.. Sta bih joi mogao da vam

Ljudi izop3teni od weta. pi pali su ispod nivoa ljudske sdosadno. Izgubili su ono itoli su se korak nazad. Nararnrnema nerviranja, nema ljumispokoja - ali, spokoj bez intel

Kad se spokoj udruii s i:neko doZivi spokoj bez intelbizone . Monasi su primer za rposvetili iivot moliwi, medirno sami. To nije, i ne moze Idrugadijim nadinom iivota -na radunima u bankama, alipodnu da se igraju, shvatajuu Posao.

Ne mogu samo da igrairThda igra postaje ozbiljna - pda visi o koncu - tek tada liudsu mrtvi ozbiljni tokom igre,Izgleda da nikome nije do igr

Svet je pun ovozemaljskilditaciju, razigranost, radozneigleda u zvezde, miriSe cveie, sswa. Thkvi ludi su veoma si.r

Hodu da sworim novu vr:u jednom smislu te redi, koji T

ne. To j. kip Sive, hinduistid-re-a ie 2enska, a druga mu5ka.Ea srnatralo se da je to mitsko- aii. nije rako. Zahvaljujudo ia ova srarua ne predstavlja

ru i:ruikarca i i,enejer se radafLrnesro od oca i poneito od

r"r ii devojdica. Jedina razlikar o,i oca, na primer pedesetp".sro majke, a devojdica pe-r ic|er posto oca. Razlika je

n-orome pol - drugi pol jer l:omeniti procentualni od-rp,'eno u detrdeset devet po-p.cieser jednom procentu, a

t ';inom procentu, smanjiieIi.o se muikarac prefvara u

! :oipunosti. Sukob izmeduno. nikad ne prestaje. T4 ru-c':;o' presrane da razmi5lja, au. -,'eiike praznine. U toj pra-:l_igo.

rcriia. Svaita sam video i mi-rnao roliko Lenai muikaracarecsravljaju tajne jer su moje: u iedno sworivli novu per-ti. na sr-et.:n;. moraiete razumed kako-o

.-; r-am pomoii da shvatitenc;i ce vam da odgonetnete

Srca i umoui 61

Neka stidljiua druojha je trebalo da se uda, pa je otiila jednoj ueo-ma iskusnoj drugarici da se posauetuie s niom.

,,Doris, moida ie ti ovo zvutati glupo, ali, jednostavno,moram nelto da te pitam."

,,Nema problema", odgouori Doris. ,,Samo pitaj"',,Da li je u redu da razgovaram s muiem dokvodimo ljubav?",,Pa", zumuchiuala je Doris, ,,moram priznati da to nikad

nisam radila, ali pretpostavljam da nema nideg lo5eg u tome'sve dok imai domet."

Misterija postoji, ali ne odnosi se iskljudivo na Lene' Zivotieiedna velika misteriia. Th divna ki5a... Dobovanje kiSnih kapi" 'Sum kroinie. Zar ne mislite da ie sve to jedna velika misterija?

Mnogo godina radio sam kao profesor' Stanica je bila negdevisoko u brdima, ablizunje jedan potpuno usamljen senik' Mi-ljama unaokolo nije bilo nikoga. eakl. i distad stanice uvede od-lazio kuii da prespava. Kad god bih imao vremena, odlazio bih u

raj senik da malo posedim. Narodito kad bi padala kiSa, kao sad'Bio sam potpuno sam u krugu od nekoliko kilometara' Samo

pesma kiSnih kapi i ples drve6a. Nikad ne mogu da zaboravimte divne trenutke. Kad god pada kiSa, setim se toga' Zatvek (unositi te utiske sa sobom.

Ako malo bolje pogledate, videdete da je svaki cvet misterija'Od dega se swaraju sve te divne boje? Svaka duga je misterija,svaki trenutak Zivota ie misterija. Biti negde, baI tu, a ne negdedrugde, nije li i to misterija?

Kad vam se pogled razbistri, kad vam se usklade srce i mozak,

shvatite da je sve misterija. Ipak, ne Lelite dademistifikujete iivot- bio bi to zlodin - ve6 da gapozdravite dobrodo3licom. Pozelite

da se divite iivotu takav kakav jeste. Seciranje, demistifikovanjeje nasilje nad Zivotom.

Meditativni dovek iednostavno uLivau cveiu, pticama, drve-

iu, ki5i, suncu) mesecu, ljudima. Dobro je 5to smo uiulkani u mi-steriiu celine. Zivotbibio strahovito dosadan kad ne bi bilo tajni.

62 NEVINOSI ZNANJE I RADOZNALOST

Nauka se svim silama trudi da demistifikuje iivot. Poezija iumetnost prepu$taju se uZivanju u Zivotu i doiekuju ga s osme-hom. Mistik, religiozan dovek, iivi misteriju - ne spolja kao pe-snik, vei iznutra. Mistik se preworio u misteriju.

Ima jedna divna prida. Naialost, ne moZe biti istinita. Voleobih da je istinita. Na Istoku je bilo mnogo poznatih ljubavnika- Hir i Ranja, Siri i Farhad, ali napoznatiji par su Lajla i Majnu.Niko od njih nije mogao da se sastane sa svojim voljenim i daiivi s njim. Sreia njihova - voleli su se ditavogLivota.

Majnu je bio siromaian. Lajla je bila veoma bogata, a njeniroditelji nisu hteli da jedinicu kier udaju za nekog prosjaka. Dabi je spredili da se vida s njim, preselili su se u drugi grad. Imalisu ku6e po celoj zemlji i vodili su veoma unosan posao.

Kad je Lajla odlazlla, Majnu je stajao izvan grada, sakrivenu kro5nji drveta, samo da bi video svoju voljenu poslednji put.Jahala je kamilu u karavanu. Gledao ju je toliko dugo dok sasvimnije nestala iz vidokruga. U pustinji se sve vidi kao na dlanu.

Konadno, nestala je negde na horizontu, ali on je nastavioda gleda. Ovde prida prerasta u mit, ali veoma znatajan. Nikadnije napustio svoju osmatradnicu. Verovao ie u liubav i nadao seda 6e se Lajla vratiti istim putem. Nije bilo drugog puta koji bivodio iz grada.

Posle dvanaest godina, Lajla se vratila. Otac joj je umro. Na-pokon je bila slobodna. Nije se udala ni zakoga. Oduvek j, go-vorila da ie se udati samo zaMajnua.

,,Ako je tako, nikad se neiei udati", rekao ie nien otac.Lajla se vratila tek posle odeve smrti.Dvanaest godina veoma je dug period. Sve vreme, Majnu je

stajao pored drveta. Drvo se razlistalo, Majnu nije ni jeo, ni pio,malo-pomalo, srastao je s drvetom. Postao je deo drveta...

Lqla je doila u grad i podela da se raspituj e zaMajnua. Ljudisu ioi rekli:

,,TuLnaje to prida. Oti5ao je da se pozdravi s tobom, ali senikad nije vratio. Ponekad, u gluvoj tiiini no6i, razleLe se neki

rreperavi glas koji te doziva: 'l-aila.Kad 6e5 mi se vratiti?' Ljudi su pocelisu mislili da je ukleto ili da su ga zanije pribliZavao."

Lajla je otiSla do drveta. eda 1. gdoilicu, ali nile videla gde se NlainiJedva j e pr ep oznala obrise svog dragor

Prida nije istinita... Ali, mistili pTo je pravo razumevanje. Misterifa isami preworite u misteriju, shvaricer,

To ie iedini nadin da se neito razzalmljenasu od drugih.

S uremena nA t)reme, padne mi ,:;sam iuo pre nekoliko godina.

Junak oue priie je mhdii koji jr pttom, ali nakon nekoliko neuspelih pa,hraue. Pruo je uzeo nekoliko kraua i pdni i nije se uratio sue dok nije zapario :su prolazile sue dok jednog dana iortbraua obratila:

,,Ima nas hiljadu!"Vratio se kuii sa stadom, a ljudi s

uotinje.,,Osho, voleli bismo da nam opter

hiliadu! Mi smo hiljada!' Zalto miradosnice na odi?!"

Ovo je jedna od najstarijih pri.:spoznaji, a ne o znanju, o nevinosd bnjavrataka boZanskom.

Prida sadrZi sve osnovne elementIma nekoliko dimenzija, mnoso

tera suze na odi. Suze pokazuju da,vaSeg biia, da ste je okusili, iako ne z

_l; .,_,351

ia aemistifikuje Zivot. Poezija iu iir-oru i dodekuju ga s osme-r-r misreriju - ne spolja kao pe-rrl.. u misteriju.)s-. ne moie biti istinita. Voleo.lc. nnogo poznarih ljubavnikaLp,--'zratiii par su Lajlai Majnu.a-ir:lri sa svojim voljenim i das'-r sc citavogLivota.r 't bila yeoma bogata, a njeni:r caiu za nekog prosjaka. Da:riii: su se u drugi grad. Imali',-E l:lla unosan posao.nc s:aiao izvan grada, sakriveno s.'ciu voljenu poslednji put.ro '-r ie toliko dugo dok sasvimr': .; sr-e vidi kao na dlanu.::lrizonru, ali on je nastavio

u:. ii \-eoma znatqan. Nikad\::c.,-ao je u ljubav i nadao se\:;e bilo drugog puta koji bi

-rr.:ila. Otac joj je umro. Na-[-: ri zakoga. Oduvek j, go-u : .

Ll:". rekao je njen otac.5r:: i t .

: :.:iod. Sve vreme, Majnu jeer:. \lajnu nije ni jeo, ni pio,- P,:siao je deo drveta...q ;lrpituje za Malnua. Ljudi

i^a s; pozdravi s tobom, ali se-c' ::iini no(i, razlei.e se neki

Srca i umoui 63

rreperavi glas koji te doziva: 'Laila' pro5lo je previSe vremena'Kad ie5 mi se vratiti?' Ljudi su podeli dazazitu od tog drveta jersu mislili da je ukleto ili da su ga zaposeli duhovi. Niko mu senije pribliZavao."

Laila ie otiSla do drveta. euh je glas, dula je radosnu dobro-,Joilicu, ali nije videla gde se Majnu kriie. Zalla je u krolnju'Jedva je prepoznalaobrise svog dragog koji je srastao sa drvetom.

Prida niie istinita... AIi, mistik postaje deo misterije Livota'To je pravo ruzumevaile. Misterija ostaje misterija, ali ako se isami preworite u misteriju, shvatiiete.

To je jedini nadin da se neito razume. Sva druga znania po-zajmljena su od drugih.

S uremena nd urerne, padne mi na pamet jedna lepa priia hoju:am iuo pre nekoliko godina.

Junak oue prite je mkdli koji je poiao u suet u ponazi za isti-ttom, ali nakon neholiko neuspelih pokuiaja, poshli su ga da nadehraue. Pruo je uzeo nekoliko kraua i poieo da liui s njima na plani-ni i nije se uratio sue doh nije zapatio stado od hiljadu grla. Godinesu prolazile sue dnk iednog dana iouek nije tuo kako mu se jednakraua obratih:

,,Ima nas hiljadu!"Vratio se kuti sa stadom, a liudl su ga jedua razlikouali od ii'

uottnJe.,,Osho, voleli bismo da nam opet ispridaS ovu pridu:

'Ima nas

hiliadul Mi smo hiljada!' zako mi ove redi uvek nateraju suzeradosnice na odi?!"

Ovo je jedna od najstarijih prida o srcu, o svetu iza redi - ospoznaji, a ne o znaniu, o nevinosti bi6a kola predstavlja unutra5-n)aYrata ka boZanskom.

Prida sadrZi sve osnovne elemente meditativnosti.Ima nekoliko dimenzija, mnogo znateniai nije dudo 5to vam

tera suze na odi. Suze pokazuju da vam je dotakla srce, sustinuvaSeg biia, da ste je okusili, iako ne znate njeno znatenie. Osetili

64 NEVTNOST, ZNANJE r MDOZNALOST

ste njenu lepotu, njenu slavu, njenu dubinu iako vam je telko dasebi objasnite 3ta ste to nalli u njoj.

Otkrili ste svet magije, misterije i duda.Voleo bih da vamispridam celu pritu. Tieba da je dujete bar hiladu puta jer ietesvaki put otkriti neki nov miris, neku novu slast, ne5to uzvi5e-no, otkriiete da vam se otvaraju neka nova vrata, videiete nekenove zvezde i neko novo nebo iza zvezda. Iza neba je joi jednon e b o . . .

Dvadeset godina iiveo sam u DZabalpuru. Diabalpur je an-tidko ime velikog mistika i proroka iz UpaniSada, Satjakamdia-bala. Ovo je prida o njemu.

Satjakam je bio veoma radoznalo dete. Nije verovao ni u 5ta,osim u sopsweno iskuswo. Kad je imao dvanaest godina, rekaoje majci:

,,Kucnuo je das. Princ je oti5ao u Sumu da se pridruii porodi-ci proroka. Ima isto godina koliko i ja. Hoiu i jadaodem. Ho6uda vidim 5ta je Zivot."

,,Te5ko je to, sine moj, ali znam da si rodeni tragad. Plalilasam se da iei mitraLitida te odvedem uditelju. Ja sam siromalna,ali to nije najve6e zlo. Kad sam bila mlada, sluZila sam u mno-gim kuiama - bila sam siromalna, ali veoma lepa. Ne znam koti je otac. Ako te poialjem uditelju, on 6e te pitati ko ti je otac i,plalim se, da bi te mogao odbiti. NiSta te ne ko5ta da pokuia5.Idi i reci im istinu, onako kako sam ti upravo ispridala. Mnogimuikarci sluZili su se mojim telom jer nisam imala novca. Samoreci da ne znal ko ti je otac.KaLi uditelju da se zovei Satjakam ida ti se majka zoveDLabala. Mogli bi da te zovu SatjakamdZabal.LJostalom, zatraLenje istine nije ni bitno ko ti je otac."

Satjakam je oti5ao mudracu koji Zivi u 5umi, a prvo pitanjekoje mu je uditelj upurio bilo je:

,,Kako se zoveS? Ko ti je otac?"Dedak je ponovio majdine redi.Mnogi udenici bili su prisutni dok je Satjakam pridao - prin-

devi i sinovi bogataia. Svi su se nasmejali, ali uditelj je odgovorio:

,,Primiiu te. Nije vaLno ko ti je ot:an, iskren, neustraSiv, sposoban da iz'e

. Majka ti je dala prikladno ime - SaTo zntii: onaj dija jedina Zelja ie is,,Majka ti je veoma lepa iena i n'

Poito samo bramani mogu postati ucennom - samo braman ima hrabrosd da I

Bili su to divni dani. Stari uditeli apostao njegov omiljeni udenik. Zas\uii cistotom.

Udalak je imao svojih mana. Ialioriie doZiveo prosvetljenje. Naudio je 5'alo u svetim spisima, preneo mu ie ::nogao zavarati kao sve ostale. Satialrsumnje, ali je njegova nevinost terala r

,,Sve 5to sam ti ikad rekao potice izrnanje. Nisam ga iskusio. Nisam gaodei dublie u 5umu. Znam doveka k

polf ubiti istinu. Ne moirterdd za ruku. ,,Istina" z.vud,ko ne Leli da unese niita

Lr-i. smislio ga je neko ko jek hoie da se obrati nekomel-rar-i svog voljenog, ljubav-isra. ali osoba koja voli ielia oosraje Bog.

;dnom. Zapamtite, yeza, a:za sa Zivotom predstavljaharmonija, Zivotna radoste s odlaskom u crkvu, nitiLna iii Gite. Nema nikakve. ima veze sa oseiajem je-r- sa zvezdama, sa rekama,iu ie jedinsrvo sa izrazomliialog sa celinom. Moieteaiiubljeni. Duhovnost neg srca sa srcem i, u svom

. ie cinjenica?"ill nesvesnim delom svogrrenih oiiju, bez ikakvogrie nica.Dogledate nesvesno, vide-cu. Roden je odredenogie -.amo telo koje gledater rroie zabeleLiti poneito

Odgouori su opasni 99

Ako pogledate svesno, koncentrisano, pod jarkim svedom -nestaje dinjenica, ostaje samo istina. Buda prestaje da bude nekoko je roden odredenog dana; postaje neko ko se nikad nije rodioi nikad ne6e umreti. Buda nije telo. Telo je samo boraviSte. Budanije biie ogranideno bilo dime. Buda oznadava celinu. Buda jezrak vednosti, poklon onostranog. Nestaje dinjenica, pojavljujese istina.

Istorija ne moZe zabeleLiti istinu. Istorija se sastoji od dinjeni-ca. U Indiji imamo dva nzlitita sistema. Jedan sistem nazivamoistorijom; istorija beleZi dinjenice, a drugi sistem nazivamo ,,pu-rana", tj. mitologija; mitologija beleZi istine. O Budi, Mohovirii KriSni nismo pisali istorije. Bilo bi to kao da bacamo u muljliudske svesti neito divno. O ovim ljudima nismo pisali istorije,nego mitove. Sta je mit? Mit je parabola. Parabola koja samopokazuje mesec, ali ne kaZe niSta o njemu - prst uprt u mesec,pokazivat, strela koja ne govori ni5ta.

Idite u hram daina monaha i preneruzi(ete se. Nai6i iete nadvadeset detiri statue prosvedjenih uditelja, dvadeset tetii tirtan-kara. Najtudnije je to 3to svi izgledaju gotovo identidno. Kakoje to moguie? Vremenski raspon njihovih Livotaje najmanje hi-ljadu godina - kako dvadeset detiri duhovna uditelja mogu daizgledrju skoro isto?

Nije to istorija. Te statue ne odraLavaju prave lidnosti, nika-ko. Nisu verne predst"rre. Sta su, onda? Te statue prikazuju neito5to dolazi iznutra - meditativnost, mir, ne5to 5to dolni iz bi(a.Ove dvadeset detiri statue su samo vidljivi pikazi nevidljivog.

Ako ih budete posmatrali u ti5ini, iznenadiiete se. Pokrenuieneke doZivl jaje uvama. Kip j. oblik objektivne umetnosti, slaZese sa oblikom vaieg unutra5njeg bi6a. PoloZaj statue slaZe se svalim poloiajem. Ako sedite u istom poloi,aju- uspravne kidme,poluoworenih odiju, pogleda uprtog u vrh nosa, izgledate kaostatua isklesana od mermera - bela, spolja i iznutra. Tek taoaiete shvatiti da ne stojite ispred obidnih statua, vei ispred velikihsimbola. To je mitologija.

1oo NEVINOST, ZNANJE I RADOZNALOST

Mitologija treba da bude poetidna jer samo poezryamoie datiblesak nepoznatog.

Kaiu da je drveie listalo iako mu nije bilo vreme kad bi Budeprolazio pored njega. To je poezrla, dista poezqa. Nije se to zaistadelavalo. Ali, te redi ukazuju na neito - nema drugog nadina dase to opi5e. U kontaktu s Budom, dak je i drveie listalo van sezo-ne - 5ta tek reii zaljude?

Kaiu da je Muhameda pratio jedan mali beli oblak kad godbi i5ao kroz pustinju da bi mu napravio hlad, kao suncobran-To je poezlja, a ne istorijska dinjenica. Zivot Stiti ljude kao 5to jeMuhamed na sve moguie nadine. Zivot Stiti onoga ko mu se upotpunosti predao. Kako bi Zivot mogao da zanemari onoga komu je poverio sopsweni opstanak? Zato je sworena ova metaforao oblaku kao suncobranu.

Isus je umro na krstu i posle tri dana je vaskrsao. To je poe-zija, a ne istorija. Ovo nije dinjenica, vei istina. Ovom istinomredeno je da svako ko umre zaBogazasluLuie vedni Zivot. Onikoji su spremni da Zrwuju ovozemaljska tela dobiie boianskatela. ViSe nisu deo zemlje; postaju deo neba. Nestaju u vremenuda bi Ziveli u vednosti.

Sve religije trudile su se da dokaZu te poetske istine kao di-njenice. Time su samo dokazali da su budale. Nisu to dinjenice,ve6 simbolidke istine.

Sve Sto vidite oko sebe, predstavlja dinjenice. Vidite dwo, zr-leno drvo puno sokova i cvetova * to je dinjenica. Ako meditiratei jednog dana vam se, odjednom, odi owore za stvarnost i viditeda drvo viSe nije drvo - zelenaboja je zeleno boZanswo, a sokovinisu tednosti, ve6 nelto duhovno, ako tog dana vidite biie drve-ta, boga drveta, to drvo postaie za yas oteloworenje boZanswa-Thda iete znati davidite istinu.

Istina se mora gledati meditativnim odima. Ako nemate me-ditativne oti, za. vas su sve samo mrwe dinjenice, potpuno nepG.yezane, sludajne, besmislene, zbrkane, haotidne. Ako vidite istinu,shvatiiete da je sve uredeno, harmonidno, povezano, znatajno.

www.leo.rs

Ne zaboravite da je znaienieonih koji Live u svetu dinjenia-

Izgleda da. um zapadnjaha st pda um istoinjaha sae pobuiaoc dna to da li. je rei o neiema brqlt

jedni &

Zirrot se moie podeiiti u rri iono 5to se ne moie saznati. Ontbilo nepoznato; ono 5to je danapoznato. Samo je pitanje vremer

Nauka, 5to znadi Zapad, piznato i nepoznato. Posledica to*ili kasnije, sve postati poznato. fmoderne nauke. Svakog dana osmanjuje, a poznato se iiri.

Prirodno je 5to neki misle ckad 6emo znati sve. Ako je to isrAko se sve sazna, neie vi5e biriviSe biti izazovr. Zivot & blti lsostati vi5e niSta tajansweno. ,{llveoma vredno.

Sve dok je nelto nepoznarcnapredujete, da doseZete nol-ezaista dode dan kad 6e we da bstavne formule, nede vi5e bid rcbiti radosti. Ne6e viSe biti niceE

Sreiom, Zapad greii. Podekompletna. Istok priznaje tri lirono }to se ne moie saznati. Slazpostati poznato, ali ono ito senepromenjeno. Uvek 6e ostari rsve56u. Uvek ie ostati veo miste

|tlr\-{losT

r.ricna jer samo poezijamoZe dati

io rnu nije bilo vreme kad bi Budeziia. cista poezija. Nije se to zaimee reito - nema drugog nadina dern. cak je i drveie listalo van sez>

rio iedan mali beli oblak kad godu napravio hlad, kao suncobrr.trienica. Zivot Stiti ljude kao 5to jeine. Zivot Stiti onoga ko mu se uroi mogao da zanemari onoga kor*: Zatoje sworena ova metafora

;ie ui dana je vaskrsao. To je poe-rienica, vei istina. Ovom istinomr Boqa zashfiuje vedni Zivot. Onioz.=maljska tela dobiie boianskaeiu deo neba. Nestaju u vremenu

r dokazu te poetske istine kao di-i ci.a su budale. Nisu to dinjenice,

dsrar-ija dinienice. Vidite drvo, ze-a - to je dinjenica. Ako meditiratern. oci ofvore za swarnost i viditeb,o'a ie zeleno boZanswo, a sokovino. alio tog dana vidire bi6e drve-:e ia vas oteloworenie boZanswa-

calrnim odima. Ako nemate me-o :r;Tve dinjenice, potpuno nepo-rt:;,re. haotidne. Ako vidite istinu,r=o n icno, povezano, znatajno.

Odgouori su opasni 10i

Ne zaboravite da ie znaienie senka istine. Beznataian ie Livot

onih koii Zive u svetu dinjenica'

Izgteda. da urn zapadniaha sae pohuiaaa da wed'e na poznato' ada urn istoinjaha sue pohu{aaa da saed'e na nE oznato, bez obzirana to d.a li. je rei o neiemu konbretnom ili ne. Moi;emo li pornoii

jedni drugima?

Ziuot t, moZe podeliti u tri kategorije: poznato, nepoznato iono 5to se ne moZe saznuti. Ono 5to je danas poznarto, nekad jebilo nepoznato; ono 5to je danas nepoznato, sutra moie Postatipoznato. Samo je pitanje vremena.

Nauka, 5to znadi Zapad, pfiznqe samo dve kategorije - po-znato i nepoznato. Posledica toga je uverenje Zapada da ie, preili kasnije, sve posrari poznaro. To je jedno od osnovnih polazistamoderne nauke. Svakog dana otkrivamo sve viSe; nepoznato se

smanjuje, a poznato se 5iri.Prirodno je 5to neki misle da 6e, u buduinosti, do6i vreme

kad iemo znati sve. Ako ie to istina, biie to smrr za dovedanswo.

Ako se sve sazna' ne6e viSe biti avantura. Ako se sve sazna, neievise biti izazova. Zivot & biti isprazan. Ako se sve objasni, neieostati vile nista tajansrveno. Ako izgubite duda, izgubidete neStoveoma vredno.

Sve dok je neito nepoznato' neod

r02 NEVINOST, ZNANJE I RADOZNALOST

ditacije, svesti. MoZda iemo saznati sve 5to je objektivno, ali su-bjektivnost, jezgro ljudske svesti, zauvek ie ostati misterija. Istokneprekidno dokazuje svetu da ne treba poricati postojanje onoga5to se ne moie saznati jer bi tako nestala sva slast Livota. Ljudskabi6a bi se preworila u robote. Uni5tili biste ljude. Sveli biste ihna maiine.

Prvi put u istoriji moderna nauka izrazilaje da se slaZe s Isto-kom. Danai ryi fizital.i sve se vi5e dude onome na 5ta nailaze prili-kom proudavanja elektrona, neurrona, protona. eini se da pred-met proudavanja postaje sve misteriozniji. Do sada su smatralida nepoznato sa novim od

-r . \ { IOST

nari si'e 5to je objektivno, ali su-. zauvek ie ostati misteriia. Istoke :reba poricati postojanje onoger nesrala sva slasr Livota. Ljudska--niirili biste ljude. Sveli biste ih

Lau-ka izrazila je da se slaie s Isto-;i:de onome na 5ta nailaze prilrrrona, protona. eini se da pred-steriozniji. Do sada su smatralila postaje poznato, ali sada vi$eh polako zalaze u nelto o demuo se ne moLe saznati.L:ok i Zapad. Vei se zblii,avaju.vare najnovija naudna istraZiva-h", are dubine meditacije. Nije to:e cio neusiljenog spajanja. Sin-d:lrrn putem, sasvim sponrano.Zaoadu. Bio sam profesor filo-racinu filozofiju i logiku: od So-rranda Rasela i ZanPol Sartra.r::ediracijom zalaze(i sve dublj e) >arn centar ciklona. Sad jasno:os i Zapad pribliZe jer su stiglir rtoze saznati.noze da se zove istina, niruana.:i-;m znadenjima.il. -{initajnovih redi: ,,Kad bihdoinsralater, a ne fiziiar." Nje-rc-i - iovek takvog kalibra da:.;r fe umro, pa ne moie da imrazio je spoljni sver, objektivni. Oriuio je tajne aromske ener-n:nica. Zna toliko iinienica o

Odgouori su opasni 103

materiji, ali nilta o sopstvenoj svesti. Zato i Leli da radi neki jed-nostavan posao, kao 5to je posao vodoinstalatera, koji ne zahtevaveliki intelektualni napor, da bi mogao sve svoje snage da posvetiistraZivanj u unutralnj osti.

U mojoj viz$i, u buduinosti neie biti religija, samo nauke.Nauka ie imati dva krila, poput ptice: jedno krilo za objektivnoistraZivanje materije, o spoljnom svetu, a drugo za istraLivaryesubjektivnog sveta, dubina sopsffenog biia. Nauka 6e imati dvalica, bai kao i novdii.

Nema potrebe ni za jednom religijom - hinduizmom, isla-mom, hriS6answom, budizmom, dainizmom, judaizmom. Na-uka je dovoljna. MoZe da zadovolji obe potrebe. Jedna strananauke bi& za istraiivanje unutralnjosti, a druga strana zaistra'Livanje spoljainjosti. Biie to tadka susreta Istoka iZapada. Stopre, to bolje.

eudno je to ito saa otbri1a dolnze iznenad'a, objainienia sepojaaljuju teh basnije. Na predaaanju naulnib prao predstauljasaoje othriie, hoje nije njegoao, prateno teorijom hojuie smislio tehbasnije - znaii, sue je laL

Imam jabu potrebu da sae aramirn jer sarn se dugo obrazoaaoda bih postao nauinik. Ipah, iudo se nihad ne ruoie objasniti.Desilo se - babaa dohaz je joi poneban? Kaho da dozuolirno sebida se we uile i. ai.ie diuhno neiernu i da sae aretne bud'eruo u ludu?

Istina je da sva naudna dostignuia naudnicima padaju na pa-met iznenada. Naudnici ne dolaze do otkri6a ffudom, ve6 napro-tiv, u vreme kad se ne trude da nelto otkriju - kad dozvoljavajuZivotu da im otkrije svoje tajne. Nije to niSta novo. Istok zna zato vei pet hiljada godina. Lao Ce je imenovao tu pojavu: ,,Tludbez truda, aktivnost bez aktivnosti." Pokulavao je da objasni daljudi ne dolaze do saznanja zahvaljujuti svom trudu, iako se tru-de; otuda veliki nesporazum.

Objasni6u vam na jednom primeru.

rc4 NEVINOST ZNANJE I RADOZNALOST

Tokom Sest godina, Gautama Buda neprekidno je radio sveSto je bilo potrebno da bi doZiveo prosvedjenje. Njegovapoulgabila je iskrena...

Ziueo je s mnogim uditeljima, s obidnim ljudima - neiskre-nim tragadima, tragatima koji su tragali za istinom s pola srcaglumeii iskrenost. Pred Budom nisu mogli da se prewaraju.Uditelji su mu priznavali: ,,Oprosti mi, ti si tako iskren uagai'.Drugima uvek mogu da kaZem: 'Ne traZi5 istinu svim srcem', aliti si toliko iskren u svojoj pouazi da mi jednostavno dokazujeikako ne znam 5ta znadi prosvetljenje - nisam prosvetljen. Mogoda se prewaram pred drugima, oni nikad ni5ta ne rade punimsrcem. Uvek im mogu prigovoriti da ni5ta ne postiiu jer nisuiskreni tragadi, a moja prosvedjenost se ne dovodi u pitanje, alis tobom je to nemogu6e. Neljudski je lagati tebe. Idi nekomdrugom uditelju."

Obi5ao je sve poznate uditelje, ali svi su mu rekli isto.Poslednji uditelj obratio mu se redima: ,,Dovoljno si radio.

Udinio si sve 5to dovek moZe. Ne moZe se udiniti ni5ta vi5e odtoga. Sad se samo povuci u 5umu. Odrekao si se sveta, sad seodrekni duhovnog napora. Zaboravi na prosvetljenje. Znam damoZe5 - ako moZei da zaboravi5 svoje kraljevswo, moZeS da za-boravi5 i prosvetljenje. Samo se opusti negde duboko u 5umi."

Otiiao je u 5umu. Prve no6i se odmarao na obali reke, poredbodi drveta. Bila je noi punog meseca. Buda je doZiveo prosvet-ljenje. Nije radio niita. Prosvetljenje je doilo samo od sebe.

Nemojte misliti da moZete da uhvatite voz z tu 5umu. Ne-mojte misliti da iete doZiveti prosvetljenje ako legnete ispod bo-di-drveta na obali reke u noii punog meseca. Uzalud iete dekatiprosvetljenje. Ni5ta se neie desiti. Sest godina nadludskih Bu-dinih napora nisu dovele do prosvetljenja, ali su mu obezbediletako duboku relaksaciju da je upravo ta relaksacija omoguiilaprosvetljenje.

Do prosvetljenja se ne stiZe trudom. Tludom postiZete relak-saciju. Toliko ste se trudili da, iednostavno, morate odustati. Ne

moZete odustati ako niste radili niira-dizmu. Neke sekte smatraju da ie Budzahvaljuju(i tom ogromnom iestogodtruda je prollo i nastupilo je pros-edizgleda savrieno logidno. Samo se iesvojim udenjem. Zenutiteljikazu da Irezultat viSegodi5njeg truda, ve rel:lrznatom, onome Sto se ne moie saznat

Prosvetljenje nije rezultat napore. rtruda ne bi ni bilo prosvetljenja- Ilorljiva ova tema.

Tokom celog dana naporno radiCarevi ne mogu da spavaju. Ova n rdse vladari po ceo dan odmaraju. Tiehklade, poito po ceo dan veibaju odnkoji po ceo dan veLbaju odmaranje. nrbolje od vas koji po ditav dan veibateza relaksaciju, vei upravo suprotno.

Sreiom, i,ivot nije logidan, inaietokom dana, radio i noiu. Celog Zirrodmora jer bi bio spreman za we \-ece

Dobro je 5to Zivot ima dijalekdh"rporno radili - zasluiili ste da se odm,mor. Priroda je saoseiajna.

Car danju odmara, noiu mu niiebriga da li je on prosjak ili car.

Dijalektika Livota nas udi da proskoji se vi6e trude. Jednog dana ie dicinutku opu5tanja, neito 6e im se desiripostajete otvoreni za ne5to novo.

Isti je sludaj i sa naudnim israzirnaudnik godinama radi na odredencshvati da je uradio sve 5to je mogao cmisao. Odjednom, owaraju mu se \Tda uradi svim silama, de5ava se samo (

lZ\-,{IosT

a Buda neprekidno je radio wer prowedjenje. Njegova pouage

a. s obidnim ljudima - neiskre-u uagali za istinom s pola srcar nisu mogli da se prewaraju.rsd rni, ti si tako iskren tragad.'\e

rraZi5 istinu svim srcem', alizi da mi jednostavno dokazujeienie - nisam prosvetljen. Mogooni nikad niita ne rade punimiri da niSta ne postiiu jer nisu:nosr se ne dovodi u pitanje, alirdski je lagati tebe. Idi nekom

e. ali svi su mu rekli isto.se reiima: ,,Dovoljno si radio.

ie moZe se udiniti niita vi5e odnu. Odrekao si se sveta, sad serrar-i na prosvetljenje. Znam dasroie kraljevstvo, moZe5 daza-

lpusti negde duboko u $umi."se odmarao na obali reke, poredreseca. Buda je doiiveo prosvet-enie ie doilo samo od sebe.la uhvatite voz za tu 5umu. Ne-lsl'edienje ako legnete ispod bo-rnog meseca.Uzalud iete dekatiri. Sest godina nadl.ludskih Bu-rsredienja, ali su mu obezbedilerpra\-o ta relaksacija omoguiila

ni,lom. Tiudom postiZete relak-dnosravno, morate odustati. Ne

Odgouori su opasni 105

moiete odustati ako niste radili ni5ta. Ima jedan problem u bu-dizmu. Neke sekte smatraju da je Buda doiiveo prosvetljenje ba5zahvaljuju(i tom ogromnom Sestogodi5njem trudu. Sest godinatruda je prollo i nastupilo je prosvetljenje. Obidnom doveku toizgleda savr5eno logidno. Samo se jedna ikola - zen - izdvajasvoj.im udenj em. Zen ftirclji kai,u daprosvetlj enj e nij e dollo kaorezultatviSegodiSnjeg truda, vei relaksaciiakoia utire put nepo-znatom, onome 3to se ne moZe saznati.

Prosvetljenje nije rezultat napora, iako bez tog SestogodiSnjegtruda ne bi ni bilo prosvedjenja. Morate shvatiti koliko je oset-Iiiva ova tema.

Tokom celog dana naporno radite, a no6u dvrsto spavate.Carevi ne mogu da spavaju. Ova wrdnja uopSte nije logidna jerse vladari po ceo dan odmaraju. Thebalo bi da no6u spavaju kaoklade, polto po ceo dan vei-ba1u odmaranje. Logidno je da onikoji po ceo dan veZbaju odmaranje, nodu uspevqu da se odmorebolje od vas koji po ditav dan veZbate naPoran rad. Vi ne veibateza relaksaciju, ve6 upravo suprotno.

Sre6om, iivot nije logidan, inade bi onaj ko naporno raditokom dana, radio i no6u. Celog Livota ne bi imao ni trenutkaodmora jer bi bio spreman za sve veie i vede napore.

Dobro je 5to iivot ima dijalektiku, dinamiku' Danju ste na-porno radili - zaslutlli ste da se odmorite. Potreban vam je od-mor. Priroda je saoseiajna.

Car danju odmara, no6u mu nije potreban san. Prirodu nijebriga da li je on prosjak ili car.

Dijalektika Livora nas udi da prosvetljenje ne6e doZiveti onikoji se vi5e trude. Jednog dana 6e diii ruke od svega i u tom tre-nutku opultanja, neito ie im se desiti - dim prestanete da radite,postajete oworeni za neito novo.

Isti je sludaj i sa naudnim istraZivanjima - isti zakon. Nekinaudnik godinama radi na odredenom projektu. Jednog danashvati da je uradio sve 5to je mogao da smisli i napulta celu za-misao. Odjednom, owaraju mu se vrata i ono 5to je pokulavaoda uradi svim silama, deiava se samo od sebe, bez ikakvog truda.

106 NEVINOST, ZNANJE I RADOZNALOST

lJ swari, za to postoje veoma dobri razlozi: Dokle god setrudite, napeti ste. Dokle god ste napeti, um vam je sti5njen'Toliko ste ambiciozni, nestrpljivi, Zeljni rezultata da ste gotovohaotidni. Da biste bilo 5ta spoznali, bez obzira na to da li je u pr-tanju nesto naudno ili religiozno, poffebna vam je tiSina, mirnasvest, bez ikakvih Zelja, pomisli ili dela. Sve vreme dok ste trazilii trudili se, u vama je izraslo neko seme. U trenutku opultanja,seme podinje da klija...

Isto se desilo u sludaju madam Kiri. Njen primer ie, moi'da,najduveniji. Marija Kiri je prvaLena dobitnica Nobelove nagra-de. Thi godine je radila na re5avanju jednog matematidkog za-datka. Probala je iz svakog mogudeg ugla da pride problemu, aliniSta nije urodilo plodom. einilo se da je zadatak nere5iv. Jednenoii je radila do dva sata posle pono6i. Pomislila je: ,,Protra6ilasam tri godine. Mogla sam da otkrijem nelto drugo' Ovaj idiot-ski problem je wrdoglav - ba} kao i ja. Vreme je da se predam."Zaworilaje svesku, oti5la na spavanje, a ujutro... Bila je sama usobi zakljudanoj iznutra. eak i da nisu bila zakljudana, niko dru-gi ne bi mogao da reii taj problem. Ako gospoda Kiri nije moglada ga reSi za tri godine, kako bi neko drugi uspeo preko noii?OtiSla je do stola, prona5la parde papira na koricama sveske. Napapiru je bilo napisano relenje.

Nije mogla da veruje.Mut joi nije bio kod kuie. Oti5ao je sa prijateljima zavikend.

Nijedna sluiavka nije mogla da re5i zadatak. Stavi3e, soba je idalje bila zakljutana iznutra.

Pogledala je malo paLljiviie - bio je to njen rukopis. Malo--pomalo, setila se da je sanjala kako reiava raj zadatak. MoZdaje ustala u snu i napisala redenje - da ga ujutro ne bi zaboravila'

Isto se delavalo gotovo svim velikim naudnicima.U pravu ste - naudnik nema pravo da kaZe: ,,Ovo otkriie

je moje!" Na neki nadin, otlffi6e ne pripada njemu, Livot ga ieodredio da bude prenosnik. lJ swari, Livot nije izabrao nikogdrugog. Izabran je zato 5to je radio toliko vredno da moZe da se

opusti i odmori - da se potpuno reialiciji, i,ivot owara svoje tajne. Ako to sti religija imaju i dodirnih taiaka - nazajednidka.

MoZda su im Predmeti interesor-a:rnuta ka spoljaSnjosti, a religija ka un,(bilo naudna ili verska) odigravaju se uuma. Redeno jezikom mistika, od

)2.\.{IOST

na dobri razlozi: Dokle god se$e napeti, um vam je stisnjen.ri. ielini rezultata da ste gotovoai.i. bez obzira.na to da li je u Pi-o. potrebna vam je ti5ina, mirnaiii dela. Sve vreme dok ste uairhko seme. U trenutku oPu5tanja

rm Kiri. Njen primer ie, moLda,iena dobitnica Nobelove nagra-naniu jednog matematidkog za-uceg ugla da pride problemu, alilo se da ie zadataknereliv. Jednepono6i. Pomislila je:,,Protra6ila

rtliriiem neito drugo. Ovaj idiot-[ao i ia. Vreme je da se Predam.'ar-anje, a ujutro... Bila je sama ufu nisu bila zakljudana, niko dru-em.,{ko gospoda Kiri nije moglabi neko drugi usPeo Preko nodi?ce papira na koricama sveske. Na

]diao je sa prijateljima za vikend-Ia reii zadatak. Stavi5e, soba ie i

: - bio je to njen rukoPis. Malo-r kalio relava tai zadatak. Moidae - da ga ujutro ne bi zaboravila.n

"elikim naudnicima.ma pravo da kaie: ,,Ovo otkriceice ne pripada njemu, Livot ga' ie-- sn-ari, Zivot nije izabruo nikogaci-io toliko vredno da moie da se

Odgoaori su oPasni 107

opusti i odmori - da se potpuno relaksira' U potpunoi relaksa-

cr1i, Livot orvara svoje tajne. Ako to shvatite, vide6ete da naukai religija imaju i dodirnih tadaka - na primer ova osobina im jezajednidka.

MoZda su im predmeti interesovanianzlititi- nauka je okre-nuta ka spoljasnjosti, a religija ka unutraSnjosti, ali sva otlffida(bilo naudna ili verska) odigravaju se u stanju potpune relaksacijeuma. Redeno jezikom mistika, otkrida se delavaju u stanju odsu-swa uma - kad je um potpuno opulten, kad viSe niSta ne radi'prozor se owara.

Um je prepreka. Kad se um skloni, opazite ono 5to ranijeniste videli iako vam ie bilo pred nosom. odi su vam bile pomu-

iene mislima. Niste ni mogli da vidite... Pitate kako neko moie

daLivi u onome Ito se ne moZe spoznati'eim pitate ,,kako", znati dt razmiSljate o tehnici, a svaka

tehnika je trud - i to ialov.Izaberite bilo koju tehniku i raditepredano, svim srcem sve dok ne dodete do tadke zasi6enja kad'jednostavno, morate prestati. Sultina je upravo u tome da pre-sranete... Imate sto dvanaest metoda meditacije na raspolaganju.

Ipak, ni meditacija nije cilj. Cilj nam je ono 5to se delavakad isprobate svih sro dvanaest metoda. Potpuno se iscrpite od

pokuSaja. Dali ste sve od sebe i uvideli da nemate vi5e ni snage,ni volje. Prestanete da se trudite i zaboravite sve tehnike'

Kad dostignete taj stePen nevinosti, desiie se dudo'Vi ste deo tog duda. Uvek ste i bili. Ono 5to se ne moZe sa-

znati nijeodvojeno od vas - ro vam je otkucaj srca. Otkucaitva-5eg srca sinhronizovani su sa otkucajima srca celog univerzuma.

Dozvolite mi da vas jos jednom podsetim: Prvo morate ura-diti sve 5to je u vaSoj mo6i - nemojte razmi5ljati o tome da 6ete,pre ili kasnije, ionako diii ruke od svega, Pa nema potrebe ni dase toliko trudite. Ne, ne. Morate biti ludadki zaokupljeni svojimposlom, kao da 6e vam sam napor pomoii da se pribliZite istini.

Jednog dana, kad osetite da ste iscrpljeni i da ne moLete viSe -odmorite se.

108 NEVTNOST, ZNANJE I RADOZNALOST

Nikad ne znate... Dubina relaksacije zavisi od snage naporakoji ste uloiili. Ako ste uloiili sto posto truda i relaksacija ie bitistop rocentn a. Zahv aljujuii stop rocentnoj relala acij i, p rebaciietese u dudesno, u svet onoga 5to se ne moi.e saznati. Posta6e to vaisvet. Di5ete u njemu, Zivite u njemu.

Taj p r elazak naziv amo kraj nj im shvatanj e m - p ro sve dj e nj em.

Kolibo sarn razurneo, bal,ete da je inteleht prepreba zA sArnos-poznaja. Moliru vas, objasnite lta ste time rni-rlili. Veoma sam za-interesoaan za aala predauanja - daleho od toga da ona nisu inte-Iehtualna. Zaprauo, ,nogu se op*ati hao intelehtualna dostignuia-Staaiie, nauinib ne m.ode da zanemari znanje nA osnoaa hogapro-suduje - siguran sam da sa procene naulniha objebtiane, Iruamutisab da nisam bai dobro shuatio,

Nisam rekao niSta loie o inteligenciji i pameti, ali jesam o pa-metovanju, ato je neito sawim drugo. Kad se neko identifikuje sasopswenim intelektom, podinje da pametuje, a kad neko gospo-dari svojim intelektom, znaii daje inteligentan. Sve zavisi od togada li se identifikujete sa sopsrvenim intelektom ili sebe posmatrateodvojeno od intelekta. Ako se identifikujete, znati da ste sklonipametovanju, a ako se ne identifikujete, znati daste inteligentni.

Inteligencija je vrlo vaLna, pametovanje je prepreka. Pame-tovanje predstavlja prepreku dak i u svetu nauke. Pametovanje,u najboljem sludaju, moZe dati Strebere - prizemne ljude koji sevrte u okviru jednog sistema razmiSljanja bez ikakvog fluida.

U naudnom pristupu, inteligencija treba da se usmeri naobjektivni svet; u religioznom - na subjektivni, unurrainji svet.Inteligencija je ista, samo je smer razlidit. u nauci, predmet pro-udavanja je spolja, a u religiji iznurra.Inteligencija je ista.

Ako podnete da pametujete, nikad neiete postati pravi naud-nik. Pisaiete o istoriji nauke, ali neiete biti naudnik, istraZivad,pronalaza(.. Samo 6ete skupljati podatke. Ni to nije beskoristanposao. Informacije ponekad mogu da posluie, ali u unurarnjem

svetu nisu ni od kakve koristi. Inforutidu na unutralnje iskuswo.

,,Koliko sam razumeo, kaiere uLrmospoznaju."

Intelekt nije ni prepreka, ni mostse poistovetite sa sopswenim iltelekrtga ostavite po strani, moZe postari mLete spoznati svoju iracionalnu stranr"

Za nauku vam je dovoljna kon;,poduhvatima, razmi5ljanje. Jedini pKoncentracija nije neophodna. niie iglo reii da je pozitivna prepreka. Ra-z-rLe, ve( predstavlja samo kompenzacLoIu zamenu. Meditaciia, mediracii;do unutraSnje revolucije.

Meditacija podrazumeva napuitaspolja. Upravo to znadi re6,,ektaza-ra sopswenog uma, osetiiete blagosirteligencija. Ako se poistoveiujete s'rriujete s instrumentom i ograniieni stPoistoveiivanje sa umom nije odlika;budete neogranideni - svesni.

SluZite se umom, nemojte se p'rtkao svaku drugu maSinu. Um ie dir-rkoristite, dobro 6e vam posluiiri. -tme, podeie da vas zloupotrebliava. IUm je slepa ma5ina. Um ne vidi. Lnste uneli u njega, kao radunar. Urn plto je zaduLeno vaie takozvano ohtraum. Poveiava se kolidina memoriie . Ipodataka u nju. Vi treba da budere s,sluZite njome, a ne da radite kalio u-a

Ne dozvolite da vas automobil rvozilom. Vi odluduiete u kom srner

.-+.,osT

li-sacije zavisi od snage naporansto truda i relaksacija 6e biti:entnoj relalsaciji, prebacidetee moie saznati. Postaie to vaitut.

L shr-atanjem - prosvetljenjem.

je inulcht prEtreha z,a satnoetc timc rnislili. Veoma sam z4-

deho od toga da ona nisu intei hao innlzhtualna dostignuia.sri znanje na osnoaa hoga Pro'lc naulniha objehtiane, Irnam

snciii i pameti, ali jesam o pa-go. Kad se neko identifikuje sa. pametuje, a kad neko gospo-inreligentan. Sve zavisi od togaintelektom ili sebe posmatrate

nritrkujete, znati da ste skloniriere. znadi da ste inteligentni.nnerovanje je prepreka. Pame-L u svetu nauke. Pametovanje,ebere - prizemne ljude koji seLillania bez ikakvog fluida.enciia treba da se usmeri nar.a subjektivni, unutralnji svet.r:azlicit. U nauci, predmet pro-tla. Inteligencija je ista.ikad neiete postati pravi naud-ne.ere biti naudnik, istraiivad,o"ia*e. Ni to nije beskoristan-r ia posluZe, ali u unutarnjem

Od.gouori su oPasni 109

svetu nisu ni od kakve koristi. Informacije samo smetaju' IoIeutidu na unutra^5nje iskuswo.

,,Koliko sam r^zumeo, kaZete da je intelekt prepreka za sa-mospoznaju."

Intelekt nije ni prepreka, ni most. Intelekt je neutralan' Akose poistovetite sa sopswenim intelektom, postaje prepreka' a akoga ostavite po strani, moZe postati most' Bez meditacije ne mo-Lete spoznati svoju iracionalnu stranu'

Za natku vam je dovoljna koncentraciia, u naizahtevnijimpoduhvatima, razmi5ljanje. Jedini Put do vere je meditacija'Koncentracija, nrle neophodna, nije dak ni pomo6, pre bi se mo-glo redi da je pozitivna prepreka. RazmiSljanje, takode, ne poma-Le, ve( predstavlja samo kompenzacTiu za odsuswo meditacije'LoSu zamenu. Meditaciia, meditaciia i samo meditacija dovodido unutrainje revolucije.

Meditacija podrazumeva napultanje uma' posmatranje umaspolja. upravo to znadi red ,,eksraza" - izati. Ako izadete iz okvi-ra soPswenog uma' osetidete blagoslov, ekstazu' Oslobada se in-

teligencija. Ako se poistovedujete s umom, znati da se poistove-dujete s insffumentom i ogranideni ste manama tog instrumenta'Poistoveiivanje sa umom nije odlika inteligentnih ljudi. Theba dabudete neogranideni - svesni.

Sluiite se umom, nemojte se preworiti u um' Koristite umkao svaku drugu malinu. Um je divna ma$ina' Ako umete da jekoristite, dobro ie vam posluziti. Ako ne znate da rukujete njo-me, podede da vas zloupotrebljava. Uvalide vas u neku nevolju'Um je slepa maSina. Um ne vidi. IJm samo reprodukuje ono 5toste uneli u njega, kao radunar. Um prvo morate danahtanite'Zato je zaduLeno vale takozvano obrazovanje - samo da nahranium. Poveiava se kolidina memoriie. Moiete da ubacujete sve visepodataka u nju. vi treba da budete gospodar da biste mogli da sesluiite njome, a ne da radite kako vam um nalaie'

Ne dozvolite da vas automobil vozi. zadrLite kontrolu nad

vozilom. Vi odluduiete u kom smeru idete i koji vam je cilj' Vi

NE\'INOST, ZNANJE I RADOZNALOST

morate odrediti kojom brzinom (ete iii, kada da krenere, a kadada stanete. Ako izgubite kontrolu i pustite da se automobil samkreie, osudeni ste na smrr.

Ne protivim se svim informacijama. Podaci su korisni akoih smestite u memoriju i odatle ih izvladite po potrebi. Opasnesu kad vam se motaju po glavi iako vam nisu potrebne, kad vasteraju da radite nelto - u rom sludaju vi ste njihova Zrwa, opasnesu. Ako uspete da ovladate njima, divne su, ali tu nije l

xlz\-{rosT

n cere iii, kada da krenete, a kadaolu i pustite da se automobil sam

rnacijama. Podaci su korisni akole ih izvladite po potrebi. Opasnei iaiio vam nisu potrebne, kad vasiiucaf u vi ste njihova Zrwa, oma. divne su, ali tu nije kraj.

ttt i postauio mu pitanje:rnai-

' r;,isnejao. I{nnije je sreo direhtora

r-kesa ko je srudio zidine Jerihona,o. St" vi mislite o tome?rorodicu Dienkins i ako kaie da=-. odgouorio je direktor.7;2iwo se da li ie direktor stunrnoprq:yete i prepriiao mu ceo dogadaj:e na casu ko je srulio zidove Jeri-r niie on. Kad sam prepridao ceorni re da ved decenijama poznajer ,fa mu verujem na red. Sta vi

t :,:utaha i posle malo razrniiljanja

'ri:uzbi iz vaie $kole! Popravite te zi-reo 'ia se iali. zaworiiu vam Skolu!"

i- nisu loie - morate znati ko jebbrrnacije u vaiem mozgu postanur :e opustite dovoljno dak ni da sei 'ja vam je um umoran, iscrpen.

Od.goaori su oPasni 1l I

Kako moZete biti inteligentni u takvom stanju? Uzalud rasipateenergiju.

Inteligencij ^ tf^Li stalni priliv sveze energije . Inteligenciji jepotrebno zdrav\e i celovitost.

osoba koja meditira bi6e inteligentnija od ostalih jer 6e mo6ida koristi um i na obiektivan i na subjektivan nadin' Mo6i 6e' spodjednakom lakoiom, da se kreie unutra i spolja' Bi6e fleksi-tifril". Osoba koja meditira je gospodar' Moie davozi i napredi nazad.

Prvi auto marke ,,ford" nije mogao da ide unaza.d' Bilo jeveoma teSko vratiti se kuii. Morali biste da idete duiim putemda biste se parkirali. e"k i

"ko ste za nekoliko metara prolli svoju

garaLu, niste mogli da se vratite' Kasnije su ugradili rikverc'Meditacija vam omogu (ava. da,se kredete i u rikverc. Inade ga

nemate. Vozite se okolo naokolo, ptolazite pored sopswene ga-

raLe, ali ne moZete da se parkir ate ier nemate rikverc' Ne moZete

da udete t garaLt,- moiete samo da izadete iz nie' Osoba kojameditira postaje feksibilnija, bogatija'

Ne govorim da treba biti kao ljudi koji su se' u ime vere'zaworili u sebe - to je druga krajnost. Neki ljudi su opsednutiekstrovertnoS6u, a neki introvertnoIiu. I jedni i drugi su mrwi.Zivot pripada prilagodljivim ljudima koji se kreiu od introver-tnosti do ekstrovertnosti sa istom lako6om kao da ulaze u kuiu

ili izlaze iz ku6e. Kad vam je unutra hladno, izadete napolje' nasunce; kad vam postane vruie napolju, udete unutra da se ras-hladite. Jednostavno je!

Meditacija ne podrazumeva sukob\avanje sa spoljnim sve-tom. Tako je bilo u prollosti. To je jedan od razloga 5to religijanije opstala, nikako ne bi mogla opstati' Zivorpriptda toku' flu-idu. Kad postanete statidni, prewarate se u predmet' VaIi monasi

bili su introvertni; Zmurili su pred spoljnim svetom'Na Istoku nismo mogli daruviiemo nauku iako je Istok ko-

levka nauke. Matematika je nastda u Indiji. Prvi tehnololki ko-raci nastali su u Kini. Zatim ie tazvoi nauke odjednom prestao

112 NEVINOST, ZNANJE I MDOZNALOST

na Istoku jer su najobnzovaniji ljudi postali introvertni, izgubilisu interesovanje za swaran sver, zaworili su se u sebe. Subjektiv-nost je samo jedna polovina potencijala.

Sada Zapad ide u suprornom smeru. Postao je potpuno ek-strovertan, ne znakako da ude u sopsweno bi6e. Zapadne verujeni da postoji unutralnjost. Zapad ne veruje da postoji duia. Ve-ruje u ponalanje. Zapadna nauka proudava ponaianje i wrdi daunutra nema nidega - da je sve mehanika.

eovek je postao robot. Ako zanemarite du5u, dovek je robot.Smatra se da nije ni5ta vi5e od prelepe naprave koja se razvllatokom miliona godina i prella dug put evolucije, ali ipak, samonaprava.

Adolfu Hitleru nije bilo teiko da pobije toliko ljudi jer uubijanju malina nema nideg loieg. Ne oseiate griiu savesti akorazbijete rudni sat. Bez obzirana to koliko je lep, ipak je ro samosat. Ako hoiete da ga uniStite, niko vam ne moLe zameriti. Od-luka je va5a. Niko vas neie optuZiti za ubiswo. Staljin je pobiomilione ljudi bez ijedne trunke na savesri zato 3ro su marksistigovorili da duia ne postoji. eovek je samo marerija, svest je samonusproizvod materije. To je drugi ekstrem.

Na Zapadu se razvila nauka, ali je religija nestala. I na Istokui naZapadu, dovek je ostao polovidan.

Tiudim se da sworim celovitog doveka koji 6e mo6i da spojireligiju i nauku.

Wliki prljaui pas je relao na mathu s maiiiima. Saterao ih je uioiak snje. Odjednom, matha se nakosneiila, uErauila se na zd-dnjim nogama i zalajala holiho je grlo nosi. Potpuno zbunjen iuplaien, pas je poduio rE i izaiao iz staje bez glasa.

Maika se okrenula matiiima i rebla:,,Vidite li sada koliko znaii bilingvalnosr?"

Hoiu da dovek bude bilingvalan. Tieba dapoznaje i naukui meditaciju. Tieba da zna um, kao meditaciiu. Tleba da znz

jezik objektivnog sveta - nauke - isr- religije. Samo onaj ko moie da pretivno, Istok i Zrpad, materijalno i 'J,rljudsko biie. Svet deka celor.itog covjavi celovit dovek, dovedansn'o necedovek moZe da se pojavi samo a}o irinteligenciju.

Nisam protiv intelekta, nid prorpametovanja. Nemojte se poistovecrma. Uvek budite posmatrat koii stnuma, tela, spoljainjeg i unutrasniee -i izlnili. Morate znati da ne pripad,bjektivnom. Bog je i jedno i drugo. a

KaLete:,,Veoma sam zainteresol'arko od toga da ona nisu intelektualnakao intelektualna dostignuia.'

Kad vam se obraiam, dak i akoiznad intelektualnog, koristim natinca jer me, u suprotnom, ne biste razLlnadin komunikacije preko inteleku-jezikom sve dok vi ne naudite iezik- ja se sluZim logikom da bih va-rn Flogiku. Koristim sve 5to znam da bihdete dualnost.

Nisam ni intelektualac, niri samZelim da vas povedem iza logike i dalintelektom. To je mogu6e. Kad ste ugidni ni nelogidni, ali ta tiSina ne moida se prevede na vai jezik.Toje moi pmnogo toga gubi u prevodu. To isl':tupretoditi u redi, ali se mora pretoiiri itvam objasnim. Mo6i 6ete da me iuietredima. eak i tada, samo nekolicin;odsutni duhom, uspavani.

:,'OZNALOST

Irtr-,:rl ji l;udi postali introvertni, izgubilin s'.'er. zaworili su se u sebe. Subjektiv-, -::a potencijala.:F:l:nom smeru. Postao je potpuno ek-L u,je u sopsweno biie'Zapadne veruje. -. Zapad ne veruje da postoji duIa. Ve-

n. nauka proudava ponalanje i wrdi da. sr-e mehanika.. -llo zanemarite du5u, dovek ie robot-

';-i: od prelepe naprave koja se razvrlali:riia dug put evolucije, ali ipak, samo

:lo reiko da pobije toliko ljudi jer ur--;q loieg. Ne ose6ate griZu savesti akoir::ia na to koliko je lep, ipak je to samon-i-::e. niko vam ne moie zameriti. Od-rt;. opruZiti za ubiswo. Staljin je pobio

::;:rlie na savesti zato 5to su marksisti-. Covek je samo materija, svest je samor 'jrugi ekstrem.

;. :a'.rka, ali je religija nestala. I na Istoku,.:.,,. lolovidan.r: ,eior-itog doveka koji 6e moii da spoji

,;.; ,natku s maiitima. Saterao ih je u.'".-i se nakostreii.la, uspraui'la se na za-,:..iBo je grlo nosi'. Potpuno zbunjen i

:.ijtto iZ staje bez glasa.::rna i rekla:

Lingralan. Treba dapoznaie i naukuum. kao meditaciju. Treba da zne

Odgouori su oPasni 113

jezik objektivnog sveta - nauke - isto kao i jezik subjektivnog- religije. Samo onaj ko moZe da premosti objektivno i subjek-tivno]istok iZapad,materijalno i duhovno' moie biti celovitoljudsko biie. Svet 6eka celovitog doveka' Ako se uskoro ne po-javi celovit dovek, dovedanswo nede imati buduinost' Celovitdovek moZe da se pojavi samo ako ima duboku' sveobuhvatnuinteligenciju

Nisam protiv intelekta, niti protiv inteligencije' vei prottvpametovania. Nemojte se poistove6ivati sa sopswenim umovi-ma. Uvek budite posmatrad koji stoji na vrhu brda - svedokuma, tela, spoljainjeg i unutrainjeg - d" biste' po potrebi' ulazilii izlazili. Morate znati da ne pripadate ni objektivnom' ni su-bjektivnom. Bog je i jedno i drugo, ali niledno od ta dva' . ,

KtLete:,,Veoma sam zainteresovan za vala predavanj a - dale-ko od toga da ona nisu intelektualna'Zapravo' mogu se opisati

kao intelektualna dostignuia"'Kad vam se obraiam, dak i ako govorim o nedemu 5to je

iznad intelektualnog, koristim nadin komunikacije intelektuala-ca jer me, u ,rrpro,rr*o-, ne biste razumeli' Tlenutno je nai jedini

nadin komunikacije preko intelekta' Mora6u da pridam va$imjezikom sve dok vi ne naudite iezik tiSine' Vi razumete logiku- ja se sluiim logikom da bih vam pribliiio ono 5to prevazilazilogiku. Koristim sve 5to znam da"bih vam pomogao da ptevtzi-

dete dualnost'Nisamniintelektualac,nitiSamprotivintelektualaca'salno

Zelim da vas poved'em iza logike i dalje nego ito se moZe dopretiintelektom. To je mogu6e' Kad ste u Potpunoj tilini' niste ni lo-gidnininelogidni,al i tat iSinanemoZesedirektnoizrazi t i 'moral" ,. pr.rr.de na va5 jezik. To je moj Posao' Veliki je to trud jer semnogo toga gubi u prevodu' To iskuswo je toliko da se ne moZepr.riiri r, ,.1i, ali se mora pretoditi jer nemam drugog nadina dav"m objasnim. Mo6i iete da me dujete samo kadvam se obradamredima. eat i tada, samo nekolicina (e zaista duti jer su ljudiodsutni duhom, usPavani'

114 NEVTNOSI ZNANJE r RADOZNALOST

Moram da podnem obraianje vaiim jezikom i, malo-poma-lo, podeiete da udite moj jezik. Ja sam bilingvalan. Naudiiu i vasda budete bilingvalni. Imamo dva jezlka: jezik reti i jezlk ti5ine.tenutno moram da koristim jezik rcti da bih vam preveo poe-ziju tiSine, muziku tiiine. Kasnije, kad malo razvljete meditativ-nost, razumeiete poeziju tiSine, muziku tiSine tako Sto 6ete samosedeti pored mene. Neie biti potrebno da vam bilo 5ta pridam.

Jedva dekam taj dan jer mi je sve teZe da govorim. eini vamse da bih mogao da pridam po ceo dan, ali meni je sve teie jeruvidam koliko mi je nemoguie da ono 5to se ne moZe saznatipretodim u redi. Sva lepota se gubi u redima - pridanje mi lidi naubijanje. Do vas dopiru samo neke redi - to zavisi iskljudivo odvas. Ako ste raspoloZivi, doprede, ako niste * neie. Slulaiete samoono 5to ielite da sluiate i videiete samo ono 5to moZete da vidite.

Doneli je odluiio da za praznib poseti Suajcarsku jer je oduuehieleo da osuoji Materhorn. Unajmio je uodiia i krenuo na urh. Baihad je gotouo dosegao cilj, uhuatila ih je oluja.

Tri sata kasnije, ubazao im se sueti Bernard hako nosi fl.rtiukonjaka.

,,Ura! Dolazi dovekov najbolji prijatelj!", pouikao je uodit.,"Aha, pogledaj samo koliko pasa ga nosi!" , odgouorio je Doneli.

eujete samo ono 3to moZete, vidite samo ono za 5ta ste spo-sobni da vidite. Nateiemo se da bih vas doveo do tadke odakiemoiete da vidite isto Sto i ja.

eim obudim dovoljan broj ljudi da sworim budino polje,povu6i iu se u tiSinu. VaJ ulazak u meditaciju daje mi nadu da iese to uskoro desiti. Uskoro iemo imati dovoljno energije. Ondaiu moii da sedim s vama bez reti. Biiemo u zajedniSwu bliiemnego 5to je verbalna komunikacija. Tada ie se desiti dudo. Aii,prvo moram da vas pripremim redima. To je kao zavodenje. Mo-ram da vas zavedem da svoju patnju usmerite na neito 5to stesasvim zaboravill

5

Sta re n avi ke teS k

Pogledajte druete, ali nemojte razmiiljai oje oduojeno od uas. Puluiajte cvrhut prica"iem amu. Jednzstaunz, budite. Mal*pw,tsaorn biiu, kao sueli pouetarat u ubinoi isualosti u mraku uaie dule, hap da sk Nta

U poslednje arstne oseiatn aeliba lzaigrrzine dopada ono {to ne znam. Stalno pol,zitaciju nehim glupirnpostupcima" Oseis tge stTane prebacujen sebi da aeba pribtjeste, Veorua ni je telho da ghdarn saall,%nesigurnost. Mo/;ete li, molirn Vas, da mi,

Pogreino su nas udili, u suprotnom. Esigurnosti, a da se radujemo neizvesnostiizvesnost je svest o tome da sutrainji dadanalnjeg dana. Moida sutra netere ntreba da Zivi u svakom trenutku kao da r

Zivot u kome je sve izvesno bio bito kao da neprekidno gledate isti film -Samo jednom moiete ui,ivati u filmu. .drugi problem...

Neizvesnost je proizvod Zivota. AIio rne razumete ni Zivot. Godi5nja doba serya, dolazijesen ili proleie... Sve se men

l ! r

m jezikom i, malo-poma-bilingvalan. Naudiiu i vaska: lezik redi i jezik tiiine-ii da bih vam preveo poe-malo razvijete meditativ-

u riiine tako 5to iete samor da vam bilo 5ta pridam.

. r F ' .tzt da govorlm. Llnl vrmur. di meni je sve teie jerro ito se ne moZe saznatirima - pridanje mi lidi na;i - to zavisi iskljudivo odLre - neie. SluSaiete samor ono 5to moZete da vidite.

S:ajcarshu jer je oduuekoair'a i krenuo na urh. Baia"u!tt .

i Bernard hako nosi faiu

rtt\i'.'', pouikao je uodii.nosil.'', odgouorio je Doneli.

e sarno ono za Sta ste spo-;as doveo do tadke odakle

da sworim budino polje,iiraciju daje mi nadu da cei riovoljno energije. Onda.orno u zajedniSwu bliZema,ia ie se desiti dudo. Ali,To je kao zavodenje. Mo-usmerite na ne5to 5to ste

h

Stare navike te5ko umiru

Pogledajte druefu, ali nemojte razmi.lljati' o niemu hao o netemu itoje oduojeno od uas. Posluiaite curkut ptica, ali bez curkutanja u ua-lem umu. Jednostduno, budite. Mah-pomalo, uidriete blesah suesti usuom biiu, hao sueli pouaarac u uhlnoj i memljiuoj sobi, kao zraksuetlosti u mraku aaie duie, kao dn ste Pznoao iuli zou iiuota.

(I poslednje arsfne ose'am aelihu nesi.gurnost. shuatio sam da mi sene dopada ono ito ne anatn. Stalno pohuiaaarn da bontrolilerr. situ-

aci.ju nehi.m gbphn postuqtcima. Oseiann se bao zataormi'b, a s dru-ge stTane prebacujem sebi da fieba Tni.haatiti iiaot onabaa hahaajeste. Veoma rni je telho da gledatn samog sebe, a to stuaraioi uedunesigurnost. Moiete li, molim Vas, da rni halete neito aiie o totne?

Pogrelno su nas udili, u suProtnom, trebalo bi da se plalimosigurnosti, a da se radujemo neizvesnosti. Sta je neizvesnost? Ne-izvesnost je svest o tome da sutrainji dan nije samo ponavljanjedanalnjeg dana. MoZda sutra nedete ni biti Livi. Znati, svakotreba da Zivi u svakom ffenutku kao da mu je poslednji.

Zivot u kome ie sve izvesno bio bi veoma dosadan' Bilo bi

to kao da neprekidno gledate isti film - znlte sve 5to ie se desiti'Samo jednom moiete uLivxi u filmu. Ako ste idioti, to je veidrugi problem...

Neizvesnost je proizvod Livota' Ako ne razumete neizvesnost,ne razumete ni Zivot. Godi5nja doba se smenjuju, klima se me-n)a., dolazijesen ili prole6e... Sve se menja. Nilta ne treba uzima-

116 NEVINOST ZNANJE I MDOZNALOST

tizdravo za gotovo. To je neizvesnost. Hodete da sve bude trajno,unapred uwrdeno. Jeste li se ikad pitali kako bi izgledalo da jesve onako kako vi hoiete? Svakog dana jedete istu hranu, govori-te iste redi, sluiate iste pride. Nema dak ni smrti da vas osloboditog tragidnogLivota - Livite u kolmaru.

Nesigurnost odrLava sveiinu, avanturu i predstavlja samuspoznaju da je sve podloZno promenama. e* i ako vi ne menja-te okolnosti, one ie se same promeniti. Doii ie do preobraiaja.

Antidka izreka kaie: ,,Pravog doveka zora ne zatide tamo gdega je sumrak ostavio." Ili sumrak ga ne zatide tamo gde ga je zoreostavila. Pravi dovek je uvek u pokretu. Pravi dovek je tok, a neustajala bara.

Udili su nas da strahujemo od neizvesnosti i da sigurnostpostavimo sebi za Zivotni cilj. Hoiemo da se obezbedimo u sva-kom pogledu - finansijskom, politidkom, verskom. Sigurnostznadi smrt. Sigurnost znati da ie sutra biti samo repriza danai-njeg dana.

Je li to Zivot? Ima li plesa u va5em Zivotu? Da li se kre6ete,savijate, skakuiete, da li rizikulete? Idete li opasnim stazama? Zi-vot vam pruLa sve, samo ako prihvatite sve Sto se deiava u ovomtrenutku, a narodito opasnost iizazove.

,,U poslednje vreme oseiam veliku nesigurnost. Shvatio samda mi se ne dopada ono 5to ne znam", kaZete. Okrenuti ste na-glavce. Moraiete da promenite pololaj. Ne treba da mrzite ne-izvesnost, vei da je prihvatite, volite, prigrlite i uZivate u njoj.Sutralnji dan doneie nove vesti.

Pla5ite se neizvesnosti, aiz tog straha proizilazi i strah od ne-znanja. Neznanje je najvi5i vrh svesti. Sigurno se plalite vrhovajer biste mogli da padnete odatle. ViSe volite ravan, asfaltiraniput - gde nema opasnosti od pada.

Milioni su odludili daLive na apsolutnom minimumu iz stra-ha da bi mogli izgube sve. Bezbednije je Ziveti na minimumu, uswari - najbezbednije je ne iiveti uopite. Niko nikad nije rekaoda mrwe deka neizvesnost. Groblja su najsigurnija mesta. eim se

dokopate groba, nema vi5e straha- \ne moZete umreti dvaput.

Ljudi se uvek trude da swore ossu ti oslonci laLni. Vreme ne brinetakode, ne brine o valim osloncimaose6ate neizvesnost. Moiete imad obanci, ali to nije sigurnost, vei s:rrosigurati od smrti? Kako se moiereiivotnog toka? Ne moiete ga zausmZivotni tok je poput planinske buiirpodnoZje sve do okeana gde ie potpr

Ideja o sigurnosti sworila je pn- niSta ne treba da ostane nepoTner(snost. Ako vam je nedto poznato, os{

Neprekidno se trudite da saznansitnice. Ako se nadete s nekim nepxdok putujete vozom, odmah cete hrride, kako se zove, dime se bavi, koia rniste ni razmi5ljali o tome da je u pirodnosima s ludima. Ko zna, moid"ekoji bi vas mogao ubiti usred noci...

Zato se ljudi uvek plaie nepozru prisuswu ljudi koji se ne uklapaistada, postajete autsajder, dudak Likakvim nepotrebnim znanjima i srenciklopedije.

Nekada sam poznavas $yamenriaknut. Nikad nisam upoznao nikogceo Oksfordski rednik engleskog iezivotni poduhvat. Mogli ste da on'orirred i on bi vam rekao sva navedenekompjuter. Ziuroje u zabludi daznt

Ne moZete nauditi engleski buhZiv. Potide od dijaloga, od kontakm s

NJIOST

rosr. Ho6ete da sve bude traino,C pimli kako bi izgledalo da jed-arra jedete istu hranu, govori-aa cak ni smrti da vas oslobodiimaru.. avanturu i predstavlja samurenarna. eak i ako vi ne menja-reniti. Doii 6e do preobraZaja-ior-eka zorane zatide tamo gdega ne zatide tamo gde gaiezortrl-reru. Pravi dovek je tok, a ne

od neizvesnosti i da sigurnost)emo da se obezbedimo u sva-rlirickom, verskom. Sigurnost:sLLrra biti samo rcpriza danai-

Fr:sem Zivotu? Da li se kreiete,:? Idete li opasnim stazama? Zi-rrarire sve 5to se deSava u ovomzZO\-e.reliliu nesigurnost. Shvatio samnam'. kaiete. Okrenuti ste na-nlozai. Ne treba da mrzite ne-oLite. prigrlite i uiivate u njoj.

s srraha proizllazii strah od ne-r-esd. Sigurno se plalite vrhovak. \-iie volite ravan, asfaltiranila.ap solutnom minimumu iz stra'dniie je Liveti na minimumu, ui uopite. Niko nikad nije rekao.ia su najsigurnija mesta. eim se

Stare nauike teiho umiru 117

dokopate groba, nema vi5e straha. Ni smrt vam ne moZe niita -

ne moZete umreti dvaput.Ljudi se uvek trude da swore oslonce, iako dobro znqu dt

su ti osloncilatni. Vreme ne brine o valim osloncima. Ziuot,

takode, ne brine o va3im osloncima. lJ swari, Ita god da radite,

oseiate neizvesnost. MoZete imati ogromnu sumu na radunu u

banci, ali to nije sigurnost, ved samoobmana. Kako se moZete