Osnovni zadatak kvalitativne hemijske analize je da dokaže elementarni sastav ispitivanog uzorka.

Prema masi ili zapremini uzorka•MAKRO (0,5 g ili 50 cm3 )

•SEMIMIKRO (0,05 g ili 5 cm3 )

•MIKRO (0,01 g ili 0,5 cm3 )

•ULTRAMIKRO (10-6 g )

P O D E L A

NEORGANSKA HEMIJSKA ANALIZA

ORGANSKA HEMIJSKA ANALIZA

P O D E L A

SUVI POSTUPCI, ČVRSTE SOLI

POSTUPCI U VODENOM RASTVORU

P O D E L A

Primer, dokazna reakcija za Ag+ u rastvoru Primer, dokazna reakcija za Hg suvim postupkom

Dokazivanje katjona IV i V analitičke grupe na osnovu boje plamena

Ba2+, Sr2+, Ca2+, Na+, K+

METODE HEMIJSKE ANALIZE

•FIZIČKE

•FIZIČKO-HEMIJSKE

•HEMIJSKEa) stvaranjem ili rastvaranje taloga,b) stvaranje kompleksa,c) promena boje rastvora id) izdvajanje gasovitog proizvoda.

REAKCIJE I REAGENSI

• DOKAZNE REAKCIJE

Reakcije za identifikaciju!

Visoka osetljivost!

• REAKCIJE ZA RAZDVAJANJE (rastvor/talog)

• REAKCIJE ZA RASTVARANJE

DOKAZNE REAKCIJE:

•Stvaranje ili rastvaranje TALOGA

•Promena boje RASTVORA

•Izdvajanje GASOVA

Fe3+, Co2+, Ni2+, Cu2+, Zn2+

TIPOVI HEMIJSKE ANALIZE

• SISTEMATSKA ANALIZA

Selektivni reagensi

• FRAKCIONA ANALIZA

Specifični reagensi

METODE RAZDVAJANJA jona koje se primenjuju u hemijskoj analizi su metode separacije i metode maskiranja. Najčešće korišćene separacione metode su: taloženje, ekstrakcija (rastvaranje u različitim organskim rastvaračima), a ređe destilacija, hromatografija i izmena jona. Maskiranje je metoda stvaranja stabilnih kompleksa, npr. [Cu(CN)4]3-, koja onemogućava pojavu slobodnih jona u rastvoru, npr. Cu2+, te se na taj način bez fizičkog razdvajanja jona, otklanja ometanje nekog jona pri dokazivanju drugog jona koji ne gradi stabilne komplekse.

USLOVI u kojima se odigravaju hemijske reakcije su veoma bitni za uspešnost dokazivanja elemenata i pravilnu primenu postupaka hemijske analize. Osnovni parametri, kao što su pH rastvora, temperatura i koncentracija reagensa moraju da budu strogo kontrolisani u toku celokupnog toka analize.

Metode za dokazivanje zasnovane su na hemijskim reakcijama koje karakteriše OSETLJIVOST, SELEKTIVNOST I SPECIFIČNOST. Osetljivost neke reakcije se definiše kao najmanja masa (µg) ili koncentracija supstance (mol/dm3) koja može da se dokaže nekom hemijskom reakcijom pod specifičnim uslovima. Selektivnost reakcije je osobina nekih reakcija da daju karakteristitan efekat samo sa malim brojem jona u rastvoru. Što je broj jona koji reaguju s nekim analitičkim reagensom manji, to je reagens selektivniji. Na selektivnost se može uticati maskiranjem, podešavanjem pH rastvora, razblaživanjem i slično. Specifičnost hemijske reakcije se definiše kao jedinstvena osobina nekog analitičkog reagensa da reaguje samo s jednim jedinim jonom u složenoj smeši različitih jona. Primer: dokazivanje amonijum-jona i dokazivanje anjona. Primena specifičnih reakcija ograničena je delovanjem ometajućih (interferirajucih) jona u rastvoru.