7/21/2019 Osnovni zakoni hemije

http://slidepdf.com/reader/full/osnovni-zakoni-hemije-56d8c3a15854e 1/5

Zakon održanja mase

(Lavoazje-Lomonosovljev  zakon) je jedan od osnovnih hemijskih zakona. Po njemu je ukupna masasupstance koja učestvuje u reakciji konstantna. Ovaj zakon je dao Lavoazije (178.) mada je Lomonosov!ormulisao sličnu pravilnost ne"to ranije (17#8.). $akon odr%anja mase se mo%e pre!ormulisati čime sedo&ija osnovna hemijska karakterizacija materije' ona se ne mo%e uni"titi niti ni iz čea stvoriti ona samo

mo%e da promeni o&lik. *e+utim iako potpuno !unkcionalan i precizan za hemiju  i konvencionalnu(klasičnu)!iziku moderna !izika posmatra materiju na drui način odnosno kao ekvivalent enerije. ,a tostanovi"ta materija nije neuni"tiva (anihalacija materije) ali je sadr%aj enerije uvek konstantan. , toa &i

 &ilo pravilnije upotre&ljavati zakon odr%anja enerije koji uvek va%i i koji o&uhvata i zakon odr%anja mase.Ovo je u hemiji krajnje nepraktično jer je re"ka koja nastaje upotre&om $O* zanemarljiva.

Zakon stalnih odnosa masa

Zakon stalnih odnosa masa (Prustov zakon) je jedan od osnovnih hemijskih zakona. Po njemu se elementime+uso&no jedine u tačno odre+enim i stalnim masenim odnosima kada daju isto jedinjenje.

$akon je 17#. dao !rancuski hemičar  ose! Prust. z ovo zakona jasno proizilazi da je sastav hemijskih jedinjenja stalan &ez o&zira na način njihovo do&ijanja. /ako 0e na primer voda u se&i uvek sadr%ati 8masa kiseonika na svaku masu vodonika. (r (2)31 4mol r (O)3154mol))

ako ovaj zakon va%i za oromnu ve0inu jedinjenja (zajedno se nazivaju daltonoidi) postoji odre+en &rojizuzetaka. /ako npr. neka jedinjenja pojedinih metala i kiseonika u zavisnosti od uslova pod kojim nastajuimaju varija&ilan sastav. 6 tom slučaju se radi o &ertoloidima. *e+utim &roj ovih jedinjenja je zanemarljiv.

Zakon umnoženih masenih odnosa

Zakon umnoženih (višestrukih) masenih odnosa  (altonov  zakon) je jedan od osnovnih hemijskihzakona. Po njemu' ako dva elementa rade ve0i &roj  jedinjenja tada se ista masa jedno elementa jedini sa

različitim masama druo elementa koje stoje u odnosu malih celih &rojeva. ruačije rečeno maseelementa koji se jedini sa istim masama prvo elementa staja0e u odnosu malih celih &rojeva.Ovaj zakon jedao &ritanski hemičar i !izičar %on alton  189. odine. :ekoliko odina ranije Prust  je dao zakonstalnih masenih odnosa. alton je proučavaju0i odre+ene masene odnose primetio pravilnosti preko kojih jedao zakon umno%enih masenih odnosa. On 0e &iti vrlo va%an za altonov kasniji model atoma.

$akon se naj&olje o&ja"njava sa relativno prostim jedinjenjima malih relativnih molekulskih masa jer sutada odnosi zaista mali celi &rojevi a razlike su jasnije.

Primer: oksidi azotaJedinjenje Odnos masa Sređen odnos masa

 :;O ;8'15 1#'8

 :O 1#'15 1#'1 :;O9 ;8'#8 1#'!" :O; 1#'9; 1#'#! :;O< ;8'8 1#'"$

akle u datom primeru jasno je da se ista masa azota  jedini sa različitim masama kiseonika. /e mase su(upro"0eno ovore0i kako &i se iz&ele jedinice) 815;#9; i #. ,ve su umno"ci &roja 8. Odatle je jasnoda mase kiseonika u različitim azotovim oksidima stoje kao 1:!:#:":% za odovaraju0e okside.

7/21/2019 Osnovni zakoni hemije

http://slidepdf.com/reader/full/osnovni-zakoni-hemije-56d8c3a15854e 2/5

Ovaj zakon se te"ko primenjuje u oranskoj hemiji na vi"e uljovodonike  jer je otovo nemou0e do&itiodnos u malim celim &rojevima.

&vo'adrov zakon

&vo'adrov zakon  je jedan od osnovnih asnih ali i hemijskih zakona. Po njemu se u jednakimzapreminama različitih asova pod istim uslovima (ista temperatura i  pritisak) nalazi jednak &roj molekula.ao a je italijanski hemičar medeo voadro 1811. odine mada je tada &io na nivou hipoteze i krajnjevizionarski jer je konačni dokaz ispravnosti voadrove pretpostavke dala (decenijama kasnije) kinetičkateorija asova.

z zakona proizlazi da je &roj molekula u odre+enoj zapremini asa nezavisan od veličine ili mase molekulato asa.

zuzetak su jedino plemeniti asovi koji se ne mou nalaziti u molekulskom o&liku ve0 se kod njih radi o jednakom &roju atoma.

6 hemiji su"tinski je &itno a proizilazi iz molarne zapremine  asa i voadrovo &roja  da je (pristandardnim uslovima)'

1 mol 'asa !!" dm* 'asa $!!+1$!# molekula 'asa

spravnost voadrovo zakona ima velike implikacije i u !izici  (univerzalna asna konstanta  idealnoasa je ista za sve asove).

&vo'adrov ,roj poznat jo" i kao &vo'adrova konstanta je &roj molekula u jednom molu-u supstance.Označava se sim&olom  N  A  (ili  L  po austrijkom !izičaru =ohanu =oze!u Lo"mitu   koji je prvi odredio

 pri&li%nu veličinu molekula ali ovo druo se iz&eava jer L je oznaka i za Lo"mitovu konstantu). $vanično je de!inisan kao &roj atoma >-1; u 1; rama ove supstance. voadrov &roj iznosi 5;; 1#1 (#7) ? 1;9

mol-1

/re&a skrenuti pa%nju da voadrov &roj nije  &ezdimenziona veličina.

voadrov &roj se koristi za odre+ivanje ne samo &roja molekula ve0 i  jona i atoma.

Određivanje Avogadrovog broja

Pomo0u @ejlijevo oleda mou0e je proceniti linearne dimenzije molekula. Oled se zasniva na činjenicida se neka ulja  oransko porekla razlivaju na povr"ini vode tako da rade veoma tanke(monomolekulske) slojeve. e&ljina takvo sloja je jednaka prečniku molekula. ko se kap ulja poznatezapremine razlije po povr"ini vode !ormira0e se sloj ulja povr"ine S i de&ljine d.

Po"to su zapremine kapi i sloja jednake S-d .$ &i0e'

d.$/S

@adi odre+ivanja pre č nika  jedno molekula ulja tre&a dakle izmeriti zapreminu jedne kapi ulja i povr"inuulja razliveno na povr"ini vode. $apremina jedne kapi ulja mo%e se odrediti izme+u ostalo pomo0ukapaljke sa menzurom.

7/21/2019 Osnovni zakoni hemije

http://slidepdf.com/reader/full/osnovni-zakoni-hemije-56d8c3a15854e 3/5

7/21/2019 Osnovni zakoni hemije

http://slidepdf.com/reader/full/osnovni-zakoni-hemije-56d8c3a15854e 4/5

 :ajuop"tenije ovore0i i primenjeno na povratnu reakciju'

Crzina reakcija u desno 0e &iti' a u levo .

Cudu0i da kod povratnih reakcija dolazi do uspostavljanja hemijske ravnote%e &rzina direktne i povratnereakcije moraju &iti iste po uspostavljanju ravnote%e'

Odatle se mo%e do&iti konstanta ravnote%e F'

ndeks DEr  označava da se u poslednjoj jednačini radi o ravnotežnim koncentracijama naspram proizvoljnihkoncentracija koje !iuri"u u prethodnim izrazima. akle u posmatranom sistemu koncentracijereaktanata4produkata mou da se menjaju proizvoljno pri čemu reakcija mo%e da teče u jednom ili druomsmeru z&o čea dolazi do promena koncentracije i reaktanata i produkata. *e+utim u ravnote%i reakcijese odvijaju u o&a smera istom &rzinom te se otuda koncentracije ni reaktanata ni produkata :G menjaju.ravnote%a mo%e da se postine pri različitim koncentracijama reaktanata4produkata ali uz uslov koji

 postavlja poslednja jednačina.

Fonstanta ravnote%e ne zavisi od koncentracije reaktanata4produkata ali zavisi od temperature. Prekokonstante ravnote%e mou se izračunati ravnote%ne koncentracije supstanci uključenih u reakciju a iz njenetemperaturske zavisnosti promena slo&odne enerije u toku reakcije.

$akon o dejstvu masa se mo%e de!inisati i preko masa reauju0ih supstanci me+utim to nije od ve0e praktično značaja.

Ba%no je i napomenuti da je koncentracija samo jedan od !aktora koji utiču na &rzinu hemijske reakcije.Ostali su temperatura  pritisak  prisustvo katalizatora.

9e ateljeov ;rin<i;

9e ateljeov ;rin<i; je hemijski princip koji ovori o tome kako promene uslova pod kojima se odvija povratna hemijska reakcija utiču na hemijsku ravnote%u. 6op"teno on &i moao lasiti ovako' ako se naneki sistem u ravnote%i deluje silom (promena koncentracije temperature ili pritiska) ravnote%a sistema 0ese pomeriti u smeru odupiranja ovim promenama. ao a je nri Luj Le Hatelje.

7/21/2019 Osnovni zakoni hemije

http://slidepdf.com/reader/full/osnovni-zakoni-hemije-56d8c3a15854e 5/5